Snežana Šolkotović-Kad progovori duša

KAD PROGOVORI DUŠA...

Šolkotović Snežana

KAD PROGOVORI DUŠA... Snežana Šolkotović

0


AKO ŽELIŠ DA VOLIŠ...

Ako želiš da volišonda se zaljubi i voli u proleće

kao leptir koji slećena rascvetani pupoljak...Pusti da srce progovori,

dohvati rub srećei ovekoveči svaki trenutak.

Oslušni nežne pesme vetra

u kojima svaka rimasvoje mesto zna,

ne dozvoli da se ruke izgube u tami,dopusti da se pogledi nađu sami

i usne ljube sa puno žaradok uzavrela strast

ne prene iz sna...

Ako želiš da zaboraviš

1


proleće je doba koje

nudi nove vidike,jastuk za snove,zelene krošnje

koje šire grane za zagrljaj...Lepše nećeš videti slike,

svaka je izazov, nagoveštajda srce zakuca jače

dok kiše peru duše očajkroz jecaj...

Ako želiš da oprostiš

onda to čini sadajer kasnije možda nećeš moći...

Još uvek postoji nadaza drugi početak,posle besanih noći

zavoli ponovojer život će brzo proći...

Ako želiš da se vratiš

dođi da ispratimosve uspomene na počinak

i šetamo kao nekada

2


na obali Dunava...

Nemoj se ljutiti ako zvezdani svodzaklanja oblak,

a tajnečuva zelena trava...Ako želiš da voliš

zaljubi se i voli u prolećejer je život isuviše kratak...

BOJIM SE

Bojim se onog sutrakoje iz prikrajka čekada se moja duša otvori,

brojim minute i pitam sekoliko moram puta

da smirim srcedok se sa čežnjom bori,

a da ne izgori...Bojim se,

a ono samo što ne progovori,da se ljubavi boji...

Bojim se učinjenog korakajer znam

3


da za jednim slede i drugi,

izazov me vuče,želje postaju žešće,

a onda uzdasi paraju grudii razum počinje da ludi...

Bojim se da će rukesame od sebek tebi hrliti

i usne ljubiti tvojesa puno žara,

bojim se da ću seu svetu ljubavi izgubiti,a toliko je toga u meni

i sve bih ti na dlanu dala...Bojim se...Od života

jedino mi jeova ljubav preostala...

JA SAM PRIČA...

Ja sam jedna pričaiz drevne knjige

4


koju si nehotice

nepročitanu ostavio ...Mislio si da sam gubitnik

koji je stigao do ivicezbog bojazni

ili kriviceda ćeš u njoj naći smisao

ili ljubavod koje još bežišjer si se uplašio...

Ja sam jedna priča

u kojoj sudbinameša prste

i prkosi ovom vremenubez mere,

ponekad iz hiranavodi na iskušenje,

bez reprizekreira životne scene...

Ja sam samojedan lik

...usamljene žene...

5


Ja sam za tebejedna priča

iz drevne knjigekoju si nehotice

nepročitanu ostavio...U njoj ima svega...

Rasplet kriju stranice...Ne čitajući je

da živišti si zaboravio...

6


7


AKO ŽELIŠ DRUGA...

Ako želiš drugau meni ćeš ga naći,

ruku podrške,8


sagovornika u samoći,

ako te slama tugai nostalgija pusta,

moje će ti rečiutehe pomoći...Samo ne tražinešto drugo,

ono što ti srcemne mogu dati,

želja je mnogo,život je čudo,zato me samo

kao druga prihvati...

9


10


NEMOJ NOĆAS…

Nemoj noćas da me u snovima gušiš,želja ne prestaje

prisutna je više no ikadai pritiska...

Zid otpora već lagano rušiš,ulaziš nečujno ko sen u moj svet

dok se uzdah otima iz grudipoput vriska...

Nemoj noćas da me budiš,misli su moje pune izazova

i nemira,dovoljan je samo pokret,

bezazleni dodirda dotaknem rub sreće,

svod svemira...Nemoj noćas da se ljutiš,želim zaboraviti osećaj

kako je to biti dugo vremena sam,

11


u nagoveštaju nekom

sreća korača prema nama,nešto predivno slutim...

Pssst...Dopusti mi...,

da ti svoju ljubav dam...

NE DIRAJ STARU RANU

Ne diraj staru ranumože pod naletom sećanjada se otvori i ljuto zaboli,

vratiće mi uspomeneu kojima čuvam tajnu

koliko srce može da voli...A ono o tome

samo što ne progovori...Ne pevaj moju pesmu

u kojoj ima svegaod ljubavi do plavetnila

različkajednog pogleda...

Probudićeš u meni12


nesvakidašnji

žar i snove,a nazad da se osvrnem

vreme mi ne da...Ne budi u meni

želje i nadečežnju i snove vetropira,

ne diraj strune moga sutrajer sada mi je potrebno

... samo malo mira...

JA SAM TU...Ja sam još tu...

Još uvek čekam na obali životazračak ljubavi da me ogreje,

plavetnilo neba da me pokrije,hladnu vodu sa izvora da me napije,

nestašni vetar da mi kosu miluje,zelenu travu da me uljuljkuje

dok bagrem širi svoj miris,a proleće luduje...

Ja sam tu...Čekam dve snažne ruke

13


da me nežno zagrle,

tople usne da me strasno poljubepa da me s pesmom slavuja

iz sna probude,dok se tragovi u pesku gube

pod naletom talasai brišu

zablude.Ja sam tu

sa čežnjom koja navire,sa leptirima koji krila šire

kada se dan i noćpo ko zna koji put

svađaju i mirei svaka reč traži važnost,

obilazi svakodnevnenametnute okvire...

Ja sam tuna obali života,

čekam da mi još jednomizgovoriš ime

i dočekam sutra,nove oseke i plime...

14


15


BIO SI UVEK UZ MENE

Bio si uvek uz menenevidljivi pratilac,nekad samo senka,podrška u samoći

kojoj se nisam nadala,bio je uvek prisutan

tvoj pogled ohrabrenja,zagrljaj utehe,ali ti nikada

nisam za to rekla hvala...

Bio si uvek uz menei onda kada sam se gubila

u kovitlacupitanja i želja,

kada sam zbog drugihplakala i sebe gazila,imao si rešenje za svemoje muke i htenja

i onda kada sam tražilau drugima prijatelja,

a da pravog16


prijatelja pored sebenisam ni spazila...

Bio si moj drug u samoći

i onda kada je uzdah parao grudikada su me bolele sitnice,uvek si bio pored mene

hteo si mi pomoći,govorio si

kako je sve to normalno u životui da će bol proći,

da je ljudsko oprostitii s vremnom će svako

pokazati svoje pravo lice.Bio si trenutak

u svim situacijamapod utiskom spektra raspoloženja,

nisam stigla ni da ti kažemkoliko mi značiš,

da za nezaslužene uvredeslede izvinjenja,

nisam stigla ni da se oprostimokada su mi rekli

17


da te više nema...

(Mom velikom prijatelju Mikici)

JOŠ JEDNA PRIČA...

Još jedna priča je iza menekao oluja

koja se u igri uzjogunilai uzburkala penušave talase,sa srca je palo teško breme

kao sidroda ne bih potonula...Prestale su dileme

i suzeda mi lice kvase...

Još jedna reka je dobila svoj toksada hrli svom ušću u zagrljaj,

preživela sam još jedno iskušenjei potop,

povukla granicu izmedju snai jave

18


da bih stavila tačku za kraj...

Još jednom je sumnja likovala

i prikovala meza stub srama...

Isplatila sam stari dugu tišini,

upalila sam svećumoleći se za sreću

za sve one koje volim...,ponovo samapred oltarom

hrama....

JA NEMAM IME

Ja nemam ime...Imena je mnogo,

ali ni jedno mojoj ličnostine odgovara...

Zovu me svakojako,misle da sam čudo

jer se pohvaliti19


nemam čime,

svaki moj mig i pokretsrasli su sa prirodom,

čime se još veći jazizmeđu mene i ostalih

stvara...Ja ne vidim samo očima

već i srcem,ljubav koja pleni

i kriomice ljude spaja,osećam svaki drhtaj života

što drma poput strujei pokreće napred

da se istraje...To je moja priča

a takva priča je priča bez kraja...Ja nemam ime...

Zovu me svakojakoali ni jedno ne moženičim da me očara,

prepuštam sesvakodnevici olako

kao šapat vetrakoji se talasima

20


reke poverava....

JA NISAM KAO TI

Ja nisam kao tilutajući vetar

koji se hvali snagomi mogućnostima

da može sebiispuniti sve želje,

ja nisam kao tihirovita

da odem netragomi nestajem iz tvog života

jer želim još nečije usne vrele...Ja nisam kao ti

da se igram srcemi ljubav prosipam

kao kišne kapikad duša zaboli,

21


ja nisam kao ti,

navikla sam da se borim...Ja sam odušakove stvarnosti,

i takvog kakav jesiu dobru i zlu volim...

To ti moje srce

neprestano govori...

DO SREĆE...

Do sreće, ponekad,samo malo treba,

možda ruka u ruci,jedan korak ohrabrenja,

dovoljna je nežna reč,u očima deo nebai sve ima smisla...

Ljubav sve menja...

Do sreće malo trebaosmeh koji ume

22


lice da ozari

i pruža za sutranove nade,

pijani meseckoji trenutak vreba

da zvezde zavodii po koji poljubac ukrade...

Do sreće baš malo trebajedna pesma,nežan dodir

koji prerasta u zagrljaj,potrebna je šansa da se volida se srce bezuslovno preda

i zablista u oku sjaj...

Do sreće malo trebajedan trenutak koji nema ime,

kome ne treba početakniti kraj,

dovoljno je primetiti date neko zaljubljeno gleda,

da u tom pogledu nađeš sebe...

23


Tada se predaj trenutku

i uživaj...

JA NE ZNAM KO SI TI

Ja ne znam ko si tiali tvoje se prisustvo oseća svuda,

senka si koja me prati,

opominje kao staro iskustvo,briše granice želja i zabluda....

Ja ne znam ko si ti,ali svakog momenta

sve više te ima...Ne znam da li si iluzija

ili još jedna istina,čarolija

ispijenog starog vina...Ja ne znam ko si ti

ali tvoj šapat budi u meninajintimnije tajne,

lepote tela...Želja raste,

24


kovitlaju osećaji,

strast buja u čežnji,čula postaju neobuzdana,

...uzavrela...Ja ne znam ko si ti

ali vatrena stihija obuzimai preti ognjem ljubavi...

Opet slede bezbroj pitanja...Ja ne znam ko si ti...,

dok čekam da uhvatim talaskoji hrli obali...

JA NE ŽELIM BITI KAO TI

Ja ne želim biti kao ti,kao drugi

koji na sitnicama zavide,uvek sam korak ispred,

i opraštam,jer znam šta sve mogu ljudi

i čega se odričukada se postide...

25


Ja se ne hvalim ljubavlju

niti se kunem onim što mi je sveto,ne kockam se životom zbog sitnica,

uvek sledim svoje srcei znam gde mi je mesto,

kako trenutakpostaje ispisana stranica...

Ja ne želim biti kao ti

da preko hleba tražim pogačui solju posolim srećne trenutke

i bola rane...Ono što želim...,

to je nešto drugo,teško se razume...

Počinje od poverenja...A to...,

samo u momsrcu može da stane...

JA NEMAM ŠTA DA TI DAM

Ja nemam šta da ti dam26


do srca...,i ljubavi

koja širi nevidljiva krilada duša ka sreći poleti,

ja nemam šta da ti damdo pogleda

širokog kao neboi dodir vetra

kojim te sustižemtamo gde jesi

da te mogu bez rezerve voleti...Ja ne obećavam savršenstvo

u kojem agonija imaposlednju reč

i daje nade bez ostvarenja,to osećanje ljubavi

je moja moć,svaki dodir je dodir sazvežđa

novog svetabez izvinjenja...,

zaveta...

Ja nemam šta da ti damsem zagrljaja

27


kada toplina

ispunjava telo,i uzbuđenje nadima grudi...

Nezaboravan je svaki pokret,snovi postaju stvarnost,

tajne prerastaju u odanost...Ja nemam šta da ti dam...

samo...,znam da volim...

Ne želim da se probudim...Ja nemam šta da ti dam...

Zato...,tlo pod nogama gubim...

LJUBAV JE ONO...

Ljubav je ono što ljude spajai nadu za neko sutra daje,osećanja su lepeza duge

koja nema kraja,a ponekad suviše skupo

28


čoveka može da staje...

Ljubav je takoja nalazi svetlost u tami,

potporu i snagu da se istraje,putokaz je da se prevaziđe

tuga u osamida snove ostvari na javi...

Ljubav je životno iskušenjeu kojem srce želi

sve da proba,laži tad traže

neko ustoličenje,dovode do krajnosti

bola i tegoba....Ljubav je igra bez pravilai tada se trenutak hvata

za slamčicu spasa,uzima se i daje sve...,bez određenog stila,

a život nemiliceuzburka i talasa...

29


ŽIVOT JE IGRA BEZ PRAVILA

Život je igra bez pravila,nekad privid dobrog raspoloženja,

maska koja sledi drugui svaka reč postaje ranjiva

pod velom tajne...,i čoveka iz osnova menja.

Život je igra bez upozorenja,nikada se ne zna početak

niti se sluti kraj,ostvarenja su daleko od htenja

i želja...,a ljubav

s vremenom gubi sjaj...Život je igra noći i dana,večna borba da se istraje,

uvek su prisutna jaka osećanjaželja da se uspe,bezuslovno voli...

Izazov je tajšto čoveka možda

i tera da ide dalje... 30


ŽIVOT JE BAJKA

Život je bajkau kojoj svaki čovek stremi za srećom,

da ostvari snove i želje...Uvek je tu sa nekim razlogom,

kotrlja neku ljubav kroz priču iz prikrajka,kroz vreme,

odolevajući porokukoji se zoveiskušenje...

JA NEMAM DRUGA

Ja nemam drugani prijatelja,

ni onda kad me teške misli more,kad srce steže i ljuto zaboli...

Svako nastojanje da verujem u čudoje kao kletva,

laž čeka da me s nogu obori,a duša samo što ne progovori...

31


Krug je oko mene kao bedem čvrst,

iz njega izlaz ne postoji...Ja nemam druga,

ni prijatelja...,već samo iluzije

i bol koji me je krilomanđela dotakao...Ja nemam ništa...Da je srce kamen

i kamen bi zaplakao...Ja nemam druga,

ni prijatelja...Ono što stoji na papiru

je iluzija,neostvariva želja...

ŽELELA SAM...

Želela sam sunce u svanućimada mi dušu toplinom ogreje,

želela sam da imam prijatelja

32


u trenucima srećei kad mi je najteže

da se sitnicama sa mnom nasmeje...Tragala sam za izazovom života

da me podstaknei nađem liniju poverenja,

htela sam da sanjami uhvatim nit sreće

u izvoru želja,da me preplavi talas nežnosti

i ushićenja...Želela sam ruku u ruci,dodir leptirovog krila

koji miluje,čiji zamah nagoveštavaputokaz do nove šanse...

Gajila sam naduda nešto vredno imam...

Dovoljna je bila jedna bezazlena reč

da to vrednopod ubodom igle sudbine

za tren splasne...

33


UMOR

Umor me polako hvatakao mistična noć

koja okolinu pokrivadok mirno spava,

ja sam kao čamac bez veslana pučini reke

koji put do obaleputniku obećava...

Umor me polako hvatakao vetar koji u svojoj nemoćitalase reke rezignirano talasa,

svaka pora moga bićaje kao nota

koja sa drugimnove melodije stvara.

A svaki šum jeodjek moga glasa...

Umor me polako hvatau prolećnoj čarolijisa lepezom boja,

možda je ljubav ta34


koja može

da me podstakneda idem dalje,

samo kada bih znalada me negde

čeka ruka tvoja...

UČINILO MI SE

Učinilo mi seda je san postao java,

da su se dva sveta srelana međi

zemlje i neba,učinilo mi se da je otkrivena tajna,

da svaki migneku drugu šansu vreba...

Učinilo mi se da se sazvežđe

gubi u pogledu,da univerzum moga bića

35


kao list na vetru treperi,

učinilo mi seda sam bila sasvim blizu

da dosegnem zvezdui ostvarim želju,

ali ti me zaljubljeno srce za tren izneveri...

SKINI MASKU...

Skini masku s licada te pogledam u oči,

dosta mi je laži,praznih priča,

tako daljeviše neće moći...

Skini masku s licai dozvoli

da ti dušuotvorim,

dosta je igre

36


prifinjenih trica,

ja želim ''pravog'' tebeneću masku da volim.

Skini masku s licai dopusti da srca govore,

dopusti da ukradem poljubacda iz oka zaiskre iskrice,

da telau ljubavi sagore...

TREBALO BI DA BUDEM SREĆNA

Trebalo bi da budem srećnaali iz nekog razloga nisam...

Muči me čvor zavrzlamakoji se mora odvezati...

Trebalo bi da se smejemali usne su ukočene i neme

bez topline i žaraod straha koji vrebai prekog pogleda

koji mira ne da37


jer sve ima cenu,

a ceh treba da se plati...

Trebalo bi da me ljubav grejeali umesto topline hladnoća steže

i dušu nemilosrdno obuzima i razara...Trebala bih da podelim

tajne i željeali savest kao prepreka opominje

da je poverenja sve manjeda se sumnja zbog sitnica stvara...

Trebalo bi mnogo toga...

Samo ne znam načinpristupa

vrtlogu brzog življenja,sreća je varljiva

nikako da je uhvatimNečeg se plašim i patim...

Dotiču me sitnice...Sve manje je poverenja,a ćud se teško menja...

SADA ZNAM ISTINU...38


Sada znam istinui zato te molim

idi što dalje od mene,svela sam račune

isterala pravdu na čistinu,tu nema oklevanja,

više ne postoje dileme...

Nema ni crva sumnjekoga si nehotice usadio

ali nevešto...Sada je sve došlo na svoje mesto,

nemoj me zavaratijer nemaš više čime,

ne treba da se pri tom kriješi koristiš tuđe ime...

Nisam od juče,shvatila sam i ja ponešto...

Ja znam tvoju tajnu

svaki strah i željuzbog kojih nemaš mira, niti sna,

znam da lažima pokrivaš

39


učinjenu neveru

da ti ljubavi nikada nije dostajer si se dotakao dna...

Ja znam tvoje potrebe,

prozrela sam ihkao i namere

koje navode na iskušenje...Lepe reči izgubile su značaj

sada više ne vrede,znam kakvo zlo nosi tvoje seme,

a učinjenonikada ne može oprati vreme...

TIŠINA

Tišina se razlegla prostoromkao tama koja odorom pokriva stari kraj,

svaka misao je nagoveštajdolazi iz neke dubine srca

kao odjek koji vrištikako bi mir smenio očaj…

40


Tišina se opet prikrada i šunja

u svaku poru kožekoja se ježi od neizvesnog trena,

šćućurena ptica na granipokušava da drema

usplahirena strepnjompred bujicom osećanja odoleva

kao posle razvoda usamljena žena…Razliva se prostorom kao avet

i u njoj svaki je uzdah kao gromkoji stvarnost strahom preseca,ponavlja se drhtaj ruke u rucikao da se na stvarnost breca…

Pssst…Opet je tu…

Ni umor ne može da je sprečida nastavlja dalje…

Kao lutalica ne posustaje…Za životnim ciljem

traga… pada, ustajei opet kleca…

Opet je tupodržavajući ostavljene

kao da su joj deca,

41


moleći se sa njima

pred ikonom zaboravljenog sveca…

REČI NISU DOVOLJNE

Reči nisu dovoljneda ti kažem sve ono

koliko mom srcu značiš,samo me pogledaši postaješ moj svet,

ljubavkoju želim da prihvatiš…

Jedan osmeh nije dovoljan,želim ih još

da me svako jutro njimaiz sna budiš,

da osetim slast tvojih usanai njihov primamljiv ukus,

da me ljubiš, dugo ljubiš…

42


Nije mi dovoljan jedan dan,sa tobom mi treba ceo život

da otvorim dušui ostatak života

sa tobom da proživim…

Nije mi dovoljna ruka,već zagrljaj…

Sve sa tobom ima smisla...Ti si ta pored koje

mogu da se smirim.Nisu dovoljne samo reči

da ti kažem ono što osećam,meni u svakom trenutku trebaš

da te gledam,čuvam,

ceo život da tinesebično svoje srce predam…

PSSST...

43


Pssst...

Pusti da tišinagovori sama za sebe,koliko znači trenutakkad srce zakuca jače...

Pusti da mislidopru do tebe

i onda kad ti se smejei onda kada ti se plače...

Pssst...Pusti da vetrovi šapuću rimeda ti kroz šumorenje talasa

otkrivajuizvor sreće,

ljubavne tajne...Potrebno je malo,

samo malo,trun istine

da se otvori duša,da nestaju sumnje

i reči tadapostaju beznačajne...

Pssst...Prepusti se ljubavi...

44


Vremena je sve manje...

NAVIKLA SAM DA ĆUTIM

Navikla sam da ćutimjer tada osećam čudan mir

koji se suprotstavlja prejakoj rečikoja zna duboko da zadire i boli

i misli pomuti...Kada nešto želim da kažem

tu je papiri priča se nastavljasa iznenađenjem,

čeka da se vrata otovorii sreća proviri,

a čekanje ponekadzna da žesti i ljuti...

Navikla sam da ćutim

da pogled govori sam za sebe,njime mogu mnogo toga da uputim

45


kako nas veže tanana nit ljubavi

i druga osećanjakoja bez reda slede

bez uvrede...,i koliko skupa

u jednom običnom životumogu da vrede...

Navikla sam da ćutim s razlogom,

ponekad iz strahakad iskušenje stvarnost talasa...

Uvek je potrebno dovoljno hrabrostida se s nepoznatim suočim,

ali kad se to dogodii stižem do ivice

borim se do poslednjeg daha...Zato ćutim...

Moje prisutvo je dovoljnoda podseti

da me u svim raspoloženjima imai da trenutak izazova iz prikrajka vreba,ja bih samo malo mudrosti da sakupim

i pred svima istupim...Dotle ćutim...,

46


jer misamo

malo mira treba...

NE GAZITE MOJA OSEĆANJA

Ne gazite moja osećanjai ja imam dušu

koja za razliku od drugihulazi u svaku životnu poru...Ne otvarajte moga srca rane,

svaki trenutak vrištikada krvare i ljuto zabole,a reči samo što ne naviru

da mole...Dosta je igara

koje muče i more...Ne lomite mi krila,

ona su odavno slomljenai nisu spremna za ponovni let,

47


prokleli su dan

kada sam se rodilai lažnim mi nadama

obećali neki bolji svet...Ne budite me iz snada bi oteli moj izvor

skromnih, preostalih želja,dotakla sam se isuviše rano dna,

da se uspravimnedostaje mi hrabrost

kako bih se digla iz pepela...Nemojte se igrati mojom ljubavlju

jer mi je jedino onau ovom svetu zla preostala,

dovoljno ste je okaljali kroz kletvuda sam na kolena

veću znak poraza pala...

Nemojte se kriti iza paravanapoverenja

i zbuniti me ponuđenim prijateljstvom,znam kako sitnica čoveka menja,

nisam od juče...Toliko znam ...

48


Na ovom svetu ne postoji savršenstvo...

NE MOGU NIKOME REĆI

Ne mogu nikome rećišta se zbiva u srcu

ni onda kada šibaju vetrovii pritiskaju sumnje teške,

ne mogu od neminovnog utećiponavljam da sam i bez krivice

krivakao da su se srušili svetovizarad samo jedne greške.

Ne mogu da izranjam iz mutne vode

koja u svojoj utrobi vučei preti da me davi,

toliko toga je prisutnoreči su postale uhode,

u snovima muče...Haos hara u mojoj glavi...

49


Ne mogu pobeći od strepnjekad očekivanje nemir prati,

a ranjena duša boli...Na pitanje tražim odgovor:

-Zar i ljubav ima cenui mora da se plati... -Ubeđivanja ne vredekad se iskreno voli...

NEMA POVRATKA STAROM

Nema povratka starom,godine neprestano opominju na to...

Ne mogu te voleti istim žarom,a da me pri tom ne spotiče učinjeno zlo.

Nema povratka staroj ljubavi,tačkom je zapečaćen njen kraj,

ono što je bilo, najbolje zaboravi,sve što je bilo lepo

vremenom je izgubilo sjaj...Nema povratka detinjstvu,

sede vlasi su dokazneispunjenih obećanja,

50


nemoj me više vetrom dozivati

i uzburkatiosećanja...Nemoj ...

Nemoj mi uzimati ono malo od života,ono lepo, što mi je još preostalo,

željene odgovore traži od Bogauz utehu...,

da nam se možda nije dalo ...

POIGRAO SI SE SA MNOMPoigrao si se sa mnom

kao što to čini vetarkad njiše list na grani,

ni slutio nisida to čine samo očajni

da uteše sebejer nisu u svemu glavni...

Poigrao si se sa mnomi s ushićenjem

lažnu mi nadu dao,nisi shvatio da time

51


dotičeš dno života

da si u mojim očimatada

suviše nisko pao...Poigrao si se mojim srcem

i kao list hartije ga pocepao...Gazio si moja osećanja

do bolajer si moj poraz želeo...

Bez reči kajanjasi nestao,

a da si poraženpriznati sebi nisi smeo...

NEMA PRAVDE NA OVOM SVETU

Nema pravde na ovom svetu,samo čovek obmanjuje sebe,

a sa njom gubipod nogama čvrsto tle,

tamo gde ne trebaizbijaju bez razloga kavgei svi dobri i iskreni ljudi

52


u to ime gube sve...

Nema na ovom svetu pravde,iz svake rečiili obećanja

razočaranja slede,sa željama ostaju samo nadei ono malo samopoštovanja

drugi bi da gaze i obezvrede...

Nema prave sreće,svaku grize crv sumnje

i tada se otvarajunove rane bola

pod naletom zlobe,ne miriše svako cveće,

poneko ima i trnje,ubrati ih nije baš lako

jer poneki trnume žestoko da ubode...

Nema pravog prijateljstva,

iza svakog se krije neki privid,nit koristi...

U nevolji se vidi

53


koliko pod suncem čovek ima mesta,

kakav visok zidmogu podići egoisti...

Nema na ovom svetu pravde,nije je bilo,

niti će je ikada biti,ostaju oprečna mišljenja i zavade...

Iako se o tome samo ćuti,jedno se zna,

rečimase ništa ne može promeniti...

MISLILA SAM DA TI MOGU VEROVATI

Mislila sam da ti mogu verovatida taj trun vere

i u tišini postoji među nama,mislila sam da nas vežu nade

i da sam ti u mislimai onda kada sam umorna,

povređena i sama...54


Mislila sam da možemo sve,

preći trnovit put zavrzlama...Mislila sam i tešila sebe

da postoji zajedničko sutradok u srcu gori

oganj ljubavnog plama...Mislila sam da si drugačijida si moja svetlost i tama

melodija koja ušima odzvanja...Mislila sam

da i onda, ako pogrešimda ću naći u tvojim očima

iskru praštanja...Osvrnula sam se za trenutak

samo da ti se nasmešimi tada je gorka pilule istine

u grlu zastala...Neverica na licu stranca

me je otreznila,ono u što sam verovala

za njega je bila bezazlena šala...

JA NISAM PESNIK

55


Ja nisam pesnikkoji zbog drugih ređa rimei njima briše stare greške,svaka reč iz duše previre

kao da opominjeda je stigao trenutak

da se siđe sa vremenske vrteške...Moja ljubav nema boju,

duga je samo mostkojim već dugo hodam,

u svom životu sam više gostželjna nežnosti i topline,

težeći da ljubav probam...Ja sam zalutali prolaznik

koji kroz život neumorno tražineki pravi put

gde srce može bezuslovno da voli...Zato čekam, čekam...

U očekivanju drhtim kao prutostavljajući

da duša progovori...Ja nisam pesnik...

Niti želim da mudrujem...

56


Pesma je moj saputnik

kroz životi sa njome

drugujem...

POVUČENA JE CRTA

Povučena je crta,nazad više nema se kud

nema osvrtanja na ono juče,pucaju karike strpljenja,a srce beznadežno kuca

i da oproštaj sledi,više ne vredi...

Svaki pokušaj povratka na staropostaje apsurd....

Povučena je granica

između mogućeg i nemogućeg,prevaziđene su reči izvinjenja,

presahla je i zadnja namerada se počne iz početka,

svaka misao je pod utiskom57


ogorčenja...

Svaki pokušaj ne možeiz prošlosti

ništa da menja.

Izrečena je poslednja rečkao šapat vetra

na oštrici poverenja,sve je jasno,

razaznaje se kraj,kovitlac rovari telom

iz koga vapi očaj,uključen je alarm

upozorenja... Povučena je crta

i njome se dele naša dva svetana dve krajnosti

gde puta za susrete nema,laž likuje pod odorom odanosti,pogažena je još jedna zakletva

obećanja i poverenja.Povučena je crta...

Opet sam sa neke druge strane...,poražena...

58


59


60


KAZNA

Stigla me je kaznakao suza suzu koje se kotrljaju niz lice,

duša mi je ranjena,postala je prazna

samo čeka trenutak istineda me gurne sa pozornice...

Stiglo je vreme da se izmire računii isplati za neko poverenje ceh,

pale su maske sa licaprisutni su gromoglasni aplauzi

dok sumnja rovari,navodi na greh...

Stigla me je nezaslužena kaznai sa njom...,

čekaju nove još...Iz prikrajka me prate...,

čekaju iznenađenja raznakako bi mi zgužvali život

kao papir

61


i bacili ga u koš....

Svaki trenutak je postao nemoguć,potmula bol razara grudi,

ne daje mira,koža je tesna,

na kolena me oborila istinazbog nečijeg hira...

Sustiglo me je ogorčenjekovitlac koji vuče ka dnu nemilice,

trudim se da se uzdignemširim slomljena krilakao što čine ptice...

Bezuspešan je pokušaj...Dobre želje su

margineprazne stranice...

STIGLA SAM DO KRAJA PUTA

Stigla sam do kraja putai stavila tačku za neki kraj,

nije mi više potrebna -prijateljska- rukakoja me svesno gura

62


... u neizvesnost i očaj...

Povukla sam se u svom svetu,zauvek okrenula kvarnim igrama leđa,

značaj nemaju ni najiskrenija izvinjenja,svako probada poput noža,a licimernost u njima vređa.

Nisu mi bitne reči ohrabrenja

sa kojima bi da se savest iskupi,uzalud su pokušaji pomirenja...

Ne može sve na svetu da se kupi...

Stigla sam do kraja puta,stavila tačku za neki kraj,

završena je još jedna igra sumanutau kojoj su igrači izgubili

važnost i značaj...

Otišla sam sama do kraja putashvatila sam

zašto je ponekad bolje biti sam,vrata nade su ponovo odškrinuta,

63


zašta krenuti dalje,sada dobro znam...

PRESTALA SAM…

Prestala sam du jurim varljive senkeda sakupljam tragove onog juče,

osvrnula sam se još jednomi pogledala u pravcu uzburkane reke

ostavljajući razbijeno ogledalo u prašinisa problemima

što umeju besomučno da muče...

Prestala sam da ganjam utvareda slušam odjek lepih reči

u filovanim lažimakad sitnica zbuni i u očaj vraća...

Prestala sam da obmanjujem sebe,da verujem

da još nade ima64


znajući da se svaka greška

skupo plaća...

Prestala sam da maštam o ljubavi,o susretu dva nespojiva sveta,

... i starog zaveta...

Obećanja su se rasprhnula kao mehurićipod naletom vetra...

Sve je postalo jasno...Kukavice beže kriomice

sa prvom sumnjomu strahu

od predstojećih prepreka...

Prestala sam da mislimi kradem trenutke...,

iluzije...Trezveno sam donela odluku...Suočavanjem se ne mogu rešiti

životne konfuzije...Shvatila samsuviše kasno

životnu pouku...

65


SVAKI DAN SE NEŠTO ZBIVA

Svaki dan se nešto zbiva,na okupu je društvo starosvako neke želje skriva,traži neko svoje pravo.Hvalisanje samo šljašti

prisutno je svudasmiruju se želje, strasti,

perje leti svuda.Ružne reči se ne štede

i maniri lažni,prse se koliko vrede,

misle da su mnogo važni...Reči su im ogledalo

kroz njih odraz svoj ne videjedino im preostalodrugima da zavide...

Otud svađe, razne pričeto su naše ćudi...

Svako bi da se ističe...66


Takvi smo mi ljudi...

NEMA INSPIRACIJE

Nema više inspiracijekao da je nestala

sa tobom i vetromu naručju ovog

očaravajućeg proleća,nema osmeha u očima

niti šaputanja nežnih reči,na dlanu toplina,obećana sreća...

Nema više inspiracijeni jutarnje čarolije na jastuku

gde se pogledi srećukada sunce novi dan budi...

Sve je nestalo sa nekimbezazlenim trenutkomkad si zagrizao jabuku

kada je leptir cvetpočeo da ljubi...

Nema više inspiracije67


ni zvezdanog neba u naručjugde bajka postaje stvarnost

u kojoj ljubav cveta kao cvet...Nema više duge

u dušamačije boje odražavaju

našu postojanosti odanost...

Za takve kao što sam jajedino slavuj ponekad

drži koncert,tera na razmišljanje

i ubeđuje kako je život lep,ovaj svet

i ptičji let...Nema više inspiracije

ni reka nije kao nekadtako plava

kada talasi obali hrle i uzdišu...Ovo proleće kao da je

proleće zaboravasvaka rima postaje iskričava

u čekanju nekomdok se rascvetane

68


grane dženarikanjišu i mirišu...

VREME SVAKOG OD NAS NOSI...

Vreme svakog od nas nosi u sebi,i životne stepenice

u nekim trenucimamože da pomeri...,

i kad se smeješi kad suza izdajica kvasi lice,

ja ću biti negde tuda sa tobom dobro i zlo podelim...

Ja ću biti tukad te spotiču kamenčići iznenađenja

ili zdravlje izneveri...Ja ću biti tu

da ti pružim ruku podrškeako veruješ da sam čista srca

i da reč može mnogo togada promeni...

Vreme sitnicama umara i prkosi,69


nevidljivim karikama

veže svaki dan,sudbonosne poruke za svakog nosi

na sve četiri strane svetauvek s nekim razlogom

tek da se shvatida čovek nikada nije sam...

Vreme je onokoje ume da svakog spotiče

i tada ljudi zaboravljajuda su ljudi...

Ja sam tukao prolaznik

i bol me onih koje volim dotiče,razara grudi...

Ja sam tu sa druge strane duge...

JA SAM TVOJ DRUG

Ja sam tvoj drug retke ćudi,čija se duša kroz prizmu stvarnosti

kao svetlost prelama,drug u svim raspoloženjima

70


bez zadnje namere

koji ti od srca želi srećukoji te takvog kakav jesi

prihvata i doživljavabez pompi i dodatnih reklama...

Ja sam tvoj drugkao suncu zrak,

kao koraku trag...Put do moga srca je dugačak

do njega nema putokazaniti postoji kakav znak...Prepoznaćeš ga kao cvet

koji se pod naletom vetra ljuljai zamiriše

i izistinski postaje drag,celog života drag...Ja sam misterija

koja se ne može shvatiti,bedem preko koga

treba preskočiti sve postavljeneprepreke i paravane,

duhovna potrebakao gladnom kora hleba

i kad zatreba

71


na tvoju će stranu bez pitanja da stane...

Ono što srce nećei što reči ponekad ne iskažu

reći će ti očii kad te koriste i kad te lažu...

Ja sam tvoj drugbez iluzije i boje kojom te mažu...

Ja sam tvoj drugkao zvezdama noć...

Ako me osvojišupoznaćeš moje lice,

naći ćeš oslonacduhovnu snagu i pomoć...

Biću uvek negde tuna margini ispisane stranice...

KADA OKRENEŠ NOVI LIST...

Kada okreneš novi list u životunemoj se na staro osvrtati,

uzalud će biti kajanjevarljiva nada koja želi da me vrati...

72


Izbriši moje postojanje

kojim se misli sladejer će ostati samo iluzija,

a iluzija ne treba da se pamti...Neće vredeti ni uzdah

ni dobavanje kiše o prozorkoja prelazi u dosadu,

neće vredeti očaj, ni suzeni prst sudbine,

obećanja kroz budućnost,uteha za neku nadu...

Nemoj da te ponesu vetroviizazov koji tera da se ide napred,

sve će biti jasnoako uhvatiš moj pogled

nema reprize,poverenja za neki početak...

Za povratak u moj životodveć je kasno...

NA KRAJU DUGE

Na kraju duge uvek ćeš me naći73


tamo gde mudrost gospodari umom,možda će te želje nespremnog sustići

ako si vođen strašću i žudnjom...Na kraju duge je samo čežnja

izvor mašte i zanosa,tamo vetrovi svetova znaju da se ukrste

tamo žednog opija rosa....Na kraju duge su samo obećanjamost koji sve obale ljubavi spaja,

tamo su bezvredne sve rečitamo nema ni početka, ni kraja...

Tamo nema vređanja ni oproštaja...Na kraju duge ćeš me naći,

senku vremena koja tena četiri strane sveta prati,

dovoljno je samo da umeš da voliši tvoje će me srce

među mnoštvom prepoznati...

POMIRILA SAM SE SA BOGOM

74


Pomirila sam se sa Bogom...

Ne čekam vremeniti ono čeka mene

na ovom preostalom pututraganja...

Ponekad govorim sama sa sobom,tešim sebe,

skidam sa dnevnog redaono što me pritiska,

teško breme,da bih išla dalje

bez iluzija i odlaganja...Pomirila sam se sa sobom,

sa godinamakoje neumitno tekubez suvišnih pitanja,

svađa i raspravapomirila sam se...

Više ne talasam životnu reku

niti želim da se odričemsvog ličnog stava...

Pomirila sam se s vremenom...

75


Bežim od neminovnosti

jer se bojim istine...Povlačim se

u neki svet tišinegde duša govori

o surovoj prolaznostijer sada znam

gde mi je mestoi kako mi je ime...

Pomirila sam se sa Bogom...Ne čekam više vreme

niti ono negde čeka meneda ćemo se po nekom sporazumu

na pola puta naći...Kao odraz stvarnostičuvam školjku tajni

na dlanu,simbol moje ljubavi

i odanostikoje će nekoga

kaolahor u mislima

u nekoj neizvesnostina trenutak dotaći...

76


Pomirila sam se sa Bogom...

Sklopila sam sporazumsa vremenom

da ne vredi uzalud čekati...Pomirila sam se

sa prolećemi dala sebi obećanje

da ću ići dalje...,da se ne želim

prošlosti sećati...

VRATA IZAZOVA

77


Vrata izazova su se naglo odškrinula,

a na njima...,nejasan lik,

dovoljan je bio pogledda duša sagori,

da misterija zakorači sa njimu moj život

kao kakav buntovnik.

Moje misli i sada njemu hrle,svaki pokušaj da dohvatim senku

postaje dim,uskovitlale želje rovare srcem,

dave raznim prizorima...Najzad priznajem...

Opčinjena sam njim...

Dani se nižu u neko traganje,Probdevene noći su nema slutnja

mistične istine...Ne znam koliko mogu izdržati,

muči me svako nadirajuće pitanje...

Svaki treptaj, šum, nagovaštaj

78


kutak je za novo ćutanje...

Neizvesnost me čeka i doziva

da sakupim uspaničenetragove trezvenosti,

pokušaj se davi u bunilu,svaka misao je on

kao da iz prikrajka vreba,postaje udah života,

moj pogled ka svetlosti...

Vrata izazova su još odškrinutai na njima stoji zagonetan lik,

govorim sebida je prikaza sumanuta,

odraz želje da se voli,da je razum jedno,

a srce drugo...Ubedjujem sebe...

kaoočajnik...

79


ZAUSTAVI VETAR...

Zaustavi vetar ako možeškada u igri nekoj duva sa svih strana

bez daha,zaustavi čaroliju pokreta

dok te ljubi i milujedok te grli i k sebi privija

bez straha...Zaustavi vetar ako možeši misli koje nose prizoresvakodnevica bez srama,

ponekad ti godi i prijaponekad te bije i štipa,

uvek je negde tu...Osećaš ga

svakog dana...Zaustavi vetar kao i želje

koje ispunjavaju dušu,njome se rasplinju

i kao bujica naviru...Zaustavi strast,

strepnju...80


Bez vetra ti si

pticakojoj su slomili krila

u letu...Zaustavi vetar...Zaustavi leptira

koji hrli svom cvetu...

MI SMO MALI A VELIKI LJUDI...

Još jedan dan odmičekao perle nižu se godine

u ljudski vekod prvog koraka i dečje priče

nastaju remek dela,koliko smo veliki u očima drugih,

za neko pokolenje... podstrek...

Mi smo kroz životsamo prolaznici,ljudi raznih ćudi,

a ćudi nemaju granica,nekada smo mali,

81


a opet veliki u očima drugih

dok se ljutimo i svađamoviše

zbog sitnica...Život nas nosi

u nekoj lepezi raspoloženjai izaziva

da učinimo sudbonosni pokret,uvek tragamo za nekom istinom,

lažemo da je ljubav krivajer ni poraz

niti bilo koja cenane može nas zaustaviti

na tom putuda promenimo ovaj svet...Mi smo mali, a veliki ljudi,

u ogledalusami sebi odraz...,

vreme je samo jedna šansapodrška da istrajemo,

da pokažemosvoju drugu stranu

kakav nam jeobraz...

82


DOĐI KAD BUDEM PRESTALA DA TE VOLIM

Dođi kad budem

prestala da te volim,da se suočimo

i gledamo se oči u očikada reči višenemaju moć

da vatru zapale...Dođi,

kad ljubavsasvim izbledida se uveriš

da zaboraviti menikad nećeš moći,

da slomljenom srcunećeš pomoći

jer su samo iluzije ostale...Dođi

83


kada budu zapevali slavuji

u prolećnoj odori,da ispod rascvetanog bagrema

ugledaš moj nasmejani lik,nemoj da žališ za onim jučeza onim što smo mogli biti,

nemoj da sumnja rane otvorii da pri tom

šutiraš svaki kamenčićkao zadnji očajnik...

Dođi kad budem

prestala da te volim...Tada preslišavaj

stranice svog života,reši navirujuće dilemei školjku tajni otvori,

dođi kad zamirišu cvetni bokorida još jednom

podelimo zalazak sunca,...uspomene...,

da duša progovori...Dođi

kad budem prestala da te volim

84


da čamac sreće

ispratimo na pučinii pozdravimo talase

koji hrle nekom zaboravu,pustoj obali...

Dođi...,kad vetar prkosi tišini,a suze kvase obraze,

dođi kad shvatimda smo dva stranca...,

izgubljeniu osami...

STARAC

Gledam na klupi zamšljenog starcapogled koji se gubi negde u daljini,

opčinjen je svakim trenutkom životašansa da živi...,srećnim ga čini.

Nekada je šetao ovom stazomi divio se šarenilu cveća

85


tu je upoznao svoju ljubav

i sve ono što je mislio da je sreća.Nekad se radovao leptirovom letu

i u ljubav se večnu kleo,tajne je delio sa uzburkanom rekom

koju je silno zavoleo.Gledao je plavetnilo neba

i poruke je preko zvezda slao,činilo mu se da ga

probuđena priroda zovetada je vreme za njega stalo.

Sada mu se pogled gubiu traganju za uspomenama

kroz beskrajno prostranstvo prirode,starost je tu,

čini mu se da su drugačiji ljudi,da se na ovom svetu

radi nečeg drugog rode.Nema ljubavi, lepih reči,

svuda je žurba, poneki blam,starac sedi zamišljeno na klupi

napušten od svih,uvek je sam.

Sluša pesmu ptice,

86


ona mu je u nevolji drug

svestan je da će i ona ubrzo odletetiza svojim jatom negde na jug.

Zadivljen je svakim trenutkom životazelenom travom

i suncem koje se na zapadu pomalja,ovaj starac razume govor prirode

i sa njom svakodnevno razgovara...

NEVREME

Opet nevreme iznenađenje sprema,munje paraju nebo kao da se nekom svete,

grmljavina budi sve ono što drema,uplašene ptice u svoja gnezda lete.

Žamor i strka prisutne su svudaprolaznici brižni ulicama jure,pokisao golub traži svoga druga

svi užurbano ka nekom skloništu žure.

Samo žedna zemlja kišne kapi čekasrećna što će žeđ svoj najzad da ugasi.

potok hukom juri, jedina mu željada zagrli reku, samoće da se spasi...

87


Silni vetar divlja, neki nastup spremazelene krošnje u igri povija,

nestašni talas ka obali stremi divlja igra prirode baš mu silno prija...

88


89


JA NEMAM NIŠTA

Ja nemam ništa sa godinamakoje se češu o mene

i napred stremeda ostavljaju tu i tamo nekog traga,

uvek sam na istom putu, samauvek bujica reči bez razloga krene

kao da podsećada sam se dotakla životnog blaga...

Nemam ništa iza sebedo samo bezgranične ljubavi i slutnje

koje uskomešaju želje i nade,drugi me u neznanju slede

misle da nešto krijem pod velom ćutnjeodgovore traže

pa jure za srećomda je što pre ugrabe...

Nemam ništado sunca i neba

i uzburkanih talasa reke,sve što radim kreće od srca i pogleda,

gradim mostove do kraja dugegde se dotiču ruke prijateljstva,

90


a misli nekoj ljubavi lete...

Ja nemam ništa sa godinamajer sam samo prohujali vetarkoji je u svom životu bio gost,

ostavljam tu i tamo nekoliko stihovana zidu poverenja

da sam nekad bila tukao amanet

za... budućnost...

VEROVALA SAM

Verovala samako za mene nade ima

da si to ti,ispružene ruke

i usne željne poljupca,da je to drhtaj tela

što drma poput strujei izaziva mislina greh i muke,

da si ti91


lek

mog zaljubljenog srca.

Verovala samako ima svetlosti

da su to tvoje oči,prostranstvo plavog neba

prisutne težnje,one me mame u zagrljaju

probdevenih noćida izgaram od silne čežnje...

Verovala sam

da ako te volimda će trunka te ogromne ljubavi

naći odjeka u srcu tvom,verovala sam

da sreća dolazi sama po sebida postaje enigma života

i moj dom...Ali se u stvarnosti

uvek nešto nepredvidivo zbiva,maštu i snove

vetar

92


nosi u jednom dahu,

ne ostavljaju me ni za trenutak da uživam,uvek čekam sa strepnjom,

nešto...Pitanje kao da lebdi...

-Da li zaista postoji ljubavili se na nju oslanjamo

samo da bi opstali u strahu...?-

AKO TE CENIM

Ako te cenimto je zbog tebe samog

ne zbog priča koje se šire okoloi nekim skupim filom

nalaze mesta do srca mog...Ako te cenim

to je zbog tebeobičnog i skromnog,

a ne zbog togašto te smatraju da si snob.Cenim te zbog tvog stavau mnoštvu raspoloženja

93


pa bio..., strog.

Ako mislim da si lepto nije zbog frizure

i novog odelakoji predstavljaju

poslednji modni krik,to je zbog one neposrednosti

kad jednostavnostojiš predamnom,

tvoj glas opijemelodičnim zvukom

i uvek na mečeka tvoj nasmejani lik.

Ako mislim da si dobar

to nije zbog togašto svakom ruku pružaš

i govoriš utešne reči,nije mi bitno

i kad upadaš u gužve...Ono što smatram dobrotom

osećam kad me dodiromumiruju tvoje ruke

i da me voliš

94


ništa ne može da te spreči.

Ako mi o tebi lažu,tad jednostavno znam

besmislice su što mi o tebi kažu,istinu ćeš mi uvek reći sambez boje sa kojom se trude

da me mažu.

Ako me volišznam da je to samo zbog mene,

zbog mog pogledai srca koji s tvojim

u istom ritmu kuca,vezuju nas zvezde,

nebrojene temebez nekog redosleda...

Voliš me,voliš moje mane i vrline

celo moje biće,a to se sakrivati ne da...

ŠTA SI TO UČINIO...

Šta si to učinio s mojim srcem95


da se previja od bola

i krvari,šta si to učinio od mojih snova

od ljubavi u kojoj izgarami nigde nemam mira,

prizorima me strašnim davi...?Šta si to učinio s mojim sutrakoje te u svakom trenu ima,

šta si to učinio sa pesmama pticada me podsećaju na tebe svakog jutradok pogled u nekom traganju luta...?

Šta si to učinio ...?Šta si učinio

da te toliko mnogo volimda lagano nestajem,

a snage mi je nestalo da se izborim....?Šta si to učinio kad i sam znaš

da si ti onoradi čega na ovom svetu postojim...

Šta si to učinio sa mojom dušomda se lomi od čežnje i pati,

šta si to učinioda te čekam godinama

da živim zbog tebe

96


i surovu istinu

ne mogu da prihvatim...?Šta si to učinio sa mnom

sa svim rimama koje ti šaljemu svemiru vetrom...

Šta si to učinio da te toliko volim...,volim...,

volim do večnosti,beskrajno i slepo...?

VREME

Vreme izmiče pred namakao da nas sve manje u njemu ima,

svaki je trenutak samo nadaza sutra,

čeka da nas zaborav progutai time se hvali pred svima.

Šeta kroz naše živote

kao da je vetar

97


i postavlja čudne zadatke prirode,

svaka reč kao da odlazi u etarbriše tragove postojanja kad neko umire,

a druge požurujeda se na ovom svetu rode.

Sa jutrom daje neku nadu,u podne strepi kao da trebanešto važno da se dogodi,

uveče minute joj od časa kradu,i kolo života se nastavlja

nekom kraju vodi.

Vreme izmiče pred nama,tiho,

kao zraci suncakoji se kriju iza oblaka,

svaka životna pričajoj je dobro znana,

zato i pleni, prolaznike varaizaziva slabosti

posle svakog zakoračenog koraka.

Vreme nas vara u svojim bojama,

98


u raspoloženjima godišnjih doba,

sve nas vrti u neki krugkao da život mora prvo da se proba

a onda pokazuje svoju ćud.

Uvek ima početaki uvek podmeće kraj,

nekom pre, nekom kasnije,

nekom nudi pakaonekom raj,

uputstvo ne može da bude jasnije.

Vreme nas u sebi uvek nosiokreće jedne protiv drugih,

u raznim raspoloženjima ume da prkosijer zna da smo samo mali ljudi...

Vremena je za nas sve manje,

šeta nas svojim stazama življenja,vara svojim raspoloženjima

i ništa nije bitnoko je odgovoran za ovo stanje,bespotrebna su sva pitanja...

99


ČEKALA SAM

Čekala sam te godinamakroz sva godišnja doba:

proleća, leta, jeseni i zima,čekala sam te kroz noći

zvezdama posutimi govorila sam:

-Još nade ima... -Čekala sam te budna u svanućima

kada sunce zemlju obasjavai kiti je zlaćanim zracima,

čekala sam da se nebo otvorijer verovah...

Doći ćeš!Na ovom svetu da još čuda ima...Čekala sam te na starom putu,

na onom istom mestugde smo se prvi put sreli

ponekad tužna, ljuta ili zabrinutanisam zaboravila sve ono što smo delili

100


da smo čista srca voleli...

Čekala sam te na onoj obali samoćekoja je sada zarasla u korov i travu,

čekala sam neko čudotvoju visoku dečačku pojavu,osmeh nabujale reke, talase

koji su podsećalina tvoju guguravu kosu plavu.

Čekala sam u ubeđenjuda nade još ima...

Zgazila sam bez trunke žaljenjamokru zemlju u očajanju

da bih najzad shvatila istinu...Izgubila sam se u čekanju...

SAHRANILA SAM LJUBAV

Sahranila sam svoju ljubavda bih mogla ići nekim putem dalje,

prebrojala sam korake do cilja,odmerila preostale šanse,

101


izbora nije bilo

za želje koje su preostale...

Sahranila sam svoju ljubavi tiho je potisnula

negde daleko gde nema nadeniti leka,

tamo gde joj nema povratka,dozvolila sam

da mi se slomljeno srce cepai krenula u neki život

u neku obećanu budućnostkoja me iza neke okuke čeka...

Sahranila sam svoju ljubavgodine koje neumitno teku,

tražila sam novi brodda na pučini plovi

i zagrli umesto tebenašeg detinjstva nemirnu reku...

Sahranila sam svoju ljubav

bez suza, bez očajanja,bez osvrtanja...

102


Krenula sam u nepoznato

bez pozdravagazeći preostala sećanja.

Ti si tad prošao pored menesa dušom punom ushićenja...

Nisam te prepoznala...Nisam prepoznala ni sebe,u meni se tada probudilaneka nepoznata žena...

Tada više nisam verovalada postoji nešto što

može ovo moje drugo jada pokoleba i menja...

Sahranila sam svoju ljubavsa njom pregršt uspomena...

Mislim da si shvatiou mom životu tebe više nema...

MA KAKO DALEKO BILA

Ma kako daleko bila

103


ja ću biti uvek tu

da te bodrim da ideš dalje,

ma koliko da ti je teškoi čini ti se da nemaš izlaza

za tebe će još jedna zora da svane.

Ma kako daleko bilaja ću biti uvek sa tobom

da se ne bojiš životnog porazai onda kada ti prete

kada žele da ti se svetejedno znaćeš,

imaćeš uvek pomoć sa moje strane,ja ću biti taj koji će

u dobru i zluu tvoju odbranu da stane.

Ma kako daleko bila

u mislima uvek ću ti biti blizukao šumor jesenjeg lišća

u dugim noćima,kao postelja koja te uljuljkujeda te seća na stara vremena

104


i kućnog ognjišta.

Ma kako daleko bila

ja ću uvek negde biti u tvojoj blizinida te utešim,

da te bodrim da istraješ,ja ću biti onaj tračak svetlosti

koja će te voditi,srce koje ti ljubavbezuslovno daje...

Ma kako daleko bila

ja ću biti uz tebepa makar nas nebo i zemlja

zauvek rastavila,kao lahor zagrliću tvoje telo,

znaću tvoje potrebe,biću uvek u tvom srcu

ma gde mi bila...

NEKAD I SAD

105


Nekad i sad

stajali smo na vratima istineopterećeni lažima lutalice

bez prava na imei čekali duge kiše

dosadne duge kiše...Voleli smo slike umetnikana njima moje i tvoje lice.

Nekad i sadpromiču ulicom

usamljene prilikei ćute,

skrivaju lica dlanovimakao da se stide vremena...

Nekad i sadreči su razlike

tebe i neke druge žene,prošlog vremena,

sećanjau kojima naših imena više nema.

ZNAŠ LI

106


Znaš li,počela sam da lažem sebe

i kao stari prevarantza slamku spasenja se hvatam,

najednom sam svesna svoje potrebeda svoje postojanje otkrivam...,

i korak opravdam.

Znaš lipočela sam da lažem sebe,

uvrnuta stvarnost ko maljemmoju glavu udara

i čini mi se da je dan prava beskrajnostkoji me

beskorisnim pričimagrubo pritiska

i zamara.

Znašpočela sam da lažem sebepa se hvatam u kolo laži

i prevara,još jedna nit i spona za realnost

107


me pridržava,

razočarana, neshvaćenalažem da ne razumem stvarnost

jer se ne može ništai nikud bez para,

đavoljeg prokletstvakoji se čoveku nameće

poput samara.

IZMEĐU NAS

Između naskamen spoticanja se postavlja

kao putnik namernikkoji se sudbinom zabavlja,

između nas se diže paravan,čas je tu,

čas nestaje ko pokajniks namerom da ostanem sama i ti sam.

Između nasispreče se niz obećanjai vetar poput orkana

ne dozvoljava da kročimo dalje,108


ogorčenje se previja

u plaštu sramane dopušta da se priča

razvija bez plana,sama...

Za to nije potreban samo razum i znanje...Između nas rastu enigme,

svaka je drugačijai veća od druge...Tu se među nama

meša ko kako stigne,nailazi intervencija svačija

i noći postajuneprospavane duge.

Između nas je bujica suza,na dlanu sudbina

ko davljenik se koprca,neko nam pravona sreću oduze,ne znamo ko je

ni kako mu je ime...Između nas leži strelašto je ranila naša srca.

109


PARE

Svi misle da su pare svete,sve ruke ka njima lete,

pa ih grabe,sreću bi da kupe

ljubav i bogatstvoželje sumanute.

Platili bi zdravlje,a posebno snoveda nema smrtii ludosti nove.

Ali ima nešto

od čega ne možeda se beži

na ovom svetusve je

u nekoj ravnoteži.

Od početka svetapa sve do danas

110


ista priča čeka

svakoga od nas.

Sve bi moćna parana svetu da kupisamo smrt ne zna

u kojoj valuti...

MODERNA BABA

Hoće baba da se uda,muka joj što nema zuba,kakva šteta, kakav peh,

najlepši joj je osmeh.

Ceo dan viče, gunđa,ne stoji joj dobro punđa,

obukla je novi dres,hoće s momkom na ples.

Oblači se sve po modi,hoće momku da ugodiželi da se i podmladi

111


pomoć traži u pomadi.

Naučila je stari trik

hoće babada bude šik

večere sprema,to joj vredida je oženi,

momka bi da ubedi.

On je mlad i ima para,al ništa ne vidi od naočara,

smislila je strašan plan,biće njen, to joj je san.

S njim je čeka izazov,hoće baba život nov,

al’ je muči briga teškane može da se smeška.

...Za svaki slučajnade uvek ima

osvojila ga babasilikonima.

112


Namestila je ona

i proteze,nešto mora da se ulaže

ako se hoće korist iz veze.

TALAS

Gle, eno tamo na pučiniuzjogunio se rečni talas

preseče ga čamcem hitrojedan hrabri, mali alas.

Pošao je odveć rano,ribicu bi da upeca,

neprestano baca mamacal ga strah silno štreca.

Šta bi bilo, pita se alas,

u vodu kad bi paoovaj talas vragolan

jednu tajnu nije znao.

113


Uljuljkuje čamac mali

svojom snagom izaziva,dal’ se igra ili šali

mali alas ne zna da pliva.

Nek se alas sad čeličipostao je mnogo smeo

čim je na pučiniribu sam lovit hteo...

BAŠ ME BRIGA

Svakim danom započinjukao da je život neka igra,

matori me grde, viču,a mene je za sve baš briga.Uzmi knjigu, spremi sobu,

ista priča zanoveta,-šta se zbiva, pitam sesa pravima deteta...

Jedi ovo, uradi ono...Ustaj odmah iz kreveta,alarmantno zvoni zvono

114


bruje, grme od saveta...A meni se samo plačenimalo mi nije lako

neke oči što mi značeokrenuše me naopako...Štrecanje mi ne pomaže,

a još manje bol i tuga,dosta mi je te gnjavaže

uteha i poruga...Imam i ja svoj trenutak

kada želim da me shvate,nisam im na žici lutak

da svaki moj pokret prate.Baš me briga za pravila,šta to misle, šta ko voli

i oni su bili decasto puta od mene gori...

ŽELIM DA...

Zelim da dosegnem nebou tvojim očima,

da zaplovim talasima115


u tvojim snovima,

da ti kao lahorotkinem poljubac sa usana

i da te nosim u nedrimakao cvet...,

u obrisima novog dana...

Želim da odagnam nemirkoji obuzima

i iz prikrajka preti,da se nadišem mirisa

poljskog cvećatvog tela,

da se prepustim sreći...Toliko toga želim,a nedostaju reči...Toliko toga ima,

a mogu samo nehoticeskloniti samo nestašni pramen

sa tvog čela...

VOLELA JE...

116


Volela je pesmu,

velela je rimui zvezde snene

da joj s neba skinu,volela je sutra

što kradom se šunja,šapat trenutka

u kom ljubav kunja.Kad je vetar stari

njenu tajnu saznaoružine je latice

zemljom rasipao.

ČOVEKU SITNICA ZNAČI

Čoveku sitnica značida bi krenuo u neizvesno sutra,

jedan magičan trenutakkada osmeh lice ozari

i srećom zrači,ispunjava dušu toplinom

i podstičeda se ne posustaje

do kraja puta...

117


Čoveku samo jedan pogled treba,

prostranstvo neba u očimakad iskre optimizma i dobrote

dušom zatrepere...Čoveku

samo malo trebado dobrog raspoloženjada se srce topline otvori

i misli sledeželje...

DOPUSTI...

Dopusti da ti otvorim dušuda te vetar grli umesto mene,

dopusti da ti otkrijem tajne moga srcakako ljubav obuzima i nadire

i kako se telo previja od čežnje i želje...Dopusti mi da učinim prvi korak

da probudim zvezde u noćimai svici pale fenjere...

118


Dopusti mi...

Budi za tren moj odušakiskre nagoveštaja u očima,

putokaz za neko stremljenje...Dopusti mi da te volim bar izdalekakao da se voli prvi i poslednji put,

jer ja sam ti lutajući vetar,ponekad uzburkana rekakao otkinuti poljubac...

Dopusti mida ne bude

da živim uzalud...

VIRTUELNI PLES

Dok se zima potajno prikradai pahuljama krasi nebeski svod,dvoje uživaju u zvucima balada,

njišu se talasima uzbuđenjakao na pučini brod.

Svaki korak je novi izazov119


koji čeka

u nizu pokreta,ruka u ruci postaje zanos vetra

dok se tela njišu ko grane drvetau kojima kola uzavrela krv

k’o virovi reka...Jedan ples,

virtuelni plesu zimskoj noći

spaja dve strane sveta...

LEDENA STUD...

Dok ledena stud prozore šarai srce zaljubljeno sumnjom probada,misli grozničavo naviru ko prevara

koja se uvlači i rovari telomkao iznenadna prehlada...

Sve je naizgled nejasno, oštro,

kovitlac vremena ostavlja traga...120


Čovek nejasna lica, bez imena

k’o vihor me spopada,prisutan je svakog momentakao što nije niko do sada...

Svaka zalutala pahulja podsećana njegove reči,

iščekivanje još veću čežnju izaziva,govorim sebi u takvoj zbrci

ne postoji put ka sreći,prekoravam zimu

i sumnju koja obuzima...Ledena stud unaokolo se širiu punom sjaju likuje i preti,

izgubljenoj nadi kao da se ruga,sve više...,

do bola me stežekao da se mojim osećanjima sveti...

Mojoj samoći drug postaje tuga.Sve je nejasno i pusto,

hladnoća se uvlači u svaku poru umakao da želi da istisne ono malo žara,

sve je..., igra zime,

za nju je živeti gluma,

121


a srce se radi nekog osećanja bori

kao da želi ovu studsvojom ljubavlju da očara...

PRIZNAJ SEBI…

Kada se vrata istine budu otvorilai na njima čekaš odgovor da ti dam,

seti se svega onog što si gazio i pljuvaopa me pogledaj u oči

ako ti nakon svega nije sram...

Priznaj sebi ko si, ...i šta si činio,

zašto kriviš druge za tvoje slabosti i jed,nemoj se nevešto pravdati

kako to nisi mislio,o tebi dovoljno govore„prejaka reč“ i pogled.

Kada se vrata istine budu otvorilai dela govore sama za sebe,

ja ću proći pored tebe kao da te nema

122


i znaćeš da ti nisam oprostila,

takvima kao što si tioproštaj

i nove šanse ne vrede...

VRATA ISTINE

Vrata istine su se otvorilai na njima su se pojavile

sve one laži i trice,zakamuflirane godine su se uzjogunile

otkrivajući prevarom sitnice,tvoje lažno ime i pravo lice...

Pravi egoizam je izronioiz nekog čudnog sveta, virtuelnosti

koja štrči iz okrilja mraka,namazana prefinjenom kremom

laž vrišti iz svakog učinjenog korakada me u momentu ostavlja

zatečenom i nemom......

Da li se lažima leče123


kompleksi neke visine ili srama

ili bojazan...,a možda..., stid...

Pokažite i meni kako da se krijemiza paravana

da reklamiram savršenstvoda me podsmesi takvih

ne pritisnu uza zid...

KADA MRAK RAŠIRI KRILA

Kada mrak raširi krilai upali na nebu zvezdane fenjere,

dovoljno je da si pored onoga koga volišpa da se uzburka uzavrela krv

i rasplinju želje...

Dovoljan je ohrabrujući osmeh,dodir topline nežnih dlanova,

124


tada sve ima nekog smisla...

Tada je sve jasnozašto putokaz obećanja

vodi čak do snova...

Jastuk postaje oaza sreće,školjka u kojoj previru reči ljubavi,

nadahnutost budi čežnjukao da svet pokreće,

osvaja dušu i telo,magičnim osećanjima plavikao nestašni talasi koji hrle

usamljenoj obali...

Kada mrak raširi krilai upali na nebu zvezdane fenjere,

dovoljno je da si pored onoga koga voliš,da dopustiš...,

da pokreti slede misli smele...Dovoljno je da se prepustiš enigmi...,

jer živeti značislediti svog srca želje...

125


126


NUDIŠ MINudiš mi ruku prijateljstva

dok me drugom šamarašne štedeći uvrede,

takva reakcija je postala česta,posle lepe reči

stotinu ružnih sledesamo da me poniziš,

da mi nigde nema mesta...

Nudiš mi svet na dlanuna prvom koraku već me spotičeš,

uvek bi da si u prvom planui u pravu,

a na kraju...,sve rečeno poričeš...

Govoriš o ljubavi,

da te volemnogo ti je stalo,

gaziš nemilice tuđa osećanja,ono što ti se daje

čini ti se da je malo...Drugi su krivci zbog tvog stanja...

127


Javno prozivaš tuđe greškehvališ se moralom preko tuđih leđa,

ne znaš kako maska na licuume da zgražava

i dostojanstvo vređa...

Ja sam takvakakava jesam,

rođena sami živim

kao i drugi,zbog svojih slabosti i neuspeha

nikoga ne krivim,svesna sam da smo

u prolazu...,mali grešni ljudi,

raznih ćudi...,i toga se ne stidim...

128


SA SVITANJEM...

Već se sa prvim svitanjem budimi vatru iz neke dubine

mog bića bljujem,prošlost mi uspomene vraća

kao da moje krike bola čuje...Preslišava mi dušu,a ja se do usijanja

žestim i ljuto psujem...Moglo je da bude drugačije...

Moglo je...,ali nikako da ćutim...

Šapat kroz vreme čujem...Ono što sam mislila da volimsada mogu samo da pljujem...

Već sa prvim svitanjemlagano otvaram oči

da ih nesvesno rukom protrljamkako bi stvari oko sebe bolje videla,

tišina postavlja ono isto pitanjekao da se ponavlja:

-Da li ću izdražati moći...?129


Zašto se iza prizme ljubaznosti

kao nekada krijem ,a ja se samo ljubavi bojim,

zbog njenog žarasam se godinama stidela...-

Već se sa svitanjemrazmeću ista ona stara lica,

iste izrečene rečiprobadaju do srži,

moj život je već ispisana stranica,a želja

je let pticekoja razmahuje krilima...Taj me let entuzijazma

da idem daljejedino i drži...

130


131


U OSVITU…

U osvitu zorekada zlatno sunce rudiptičiji me cvrkut zove,

proleće me nežno budi...

Vragolast me osmeh čekai nemirna kosa plava,nežan pogled izazova

i postelja, meka trava....

Ruke hrle da me grle,poljubac me budi smeo,

pokreti su zahtevniji,svaki dah je uzavreo.

Svaki pokret čežnju stvara,

ljubav širi svoja krila,voli me sa puno žara

132


da se duša nauživa.

Voli me sa puno žaranek nam vetar pozavidi,

ova igra nije šalazaljubljen se ljubavi

ne stidi...

PONEKAD POŽELIM...

Ponekad poželim da svratim

na svim onim mestimakoja životu daju neki smisao,

ponekad želimda minute u času ispratim

da ti nagovestimkako sam za neku ljubav

živeoi disao,

kako mi je zbog

133


mnogo toga žao...

Sada sam samo prolaznikkroz vreme

i želim neki smisaoživotu da vratim,

sada sam samo vetarkroz granje koršnji,

putokaz u neizvesno sutra,živim samo zato

da sećanja ...,na počinak ispratim...

OTROVALI SU MI DUŠU

Otrovali su mi dušuoni

koji iza kulisa pod maskama kidišui prete,

hteli su od menenačiniti osobu drugu

ali nisu uspeli134


i sada bi da mi

se osvete…Otrovali su mi srce

jer jedino onovrata ljubavi ume

da otvara,verovah da će sečudo dogoditi,al’ zavede me

gnusna laž i prevara...Otrovali su

svaki atom mog bićai pustili

lavinu sumnjeda me s nogu obara,

strah viri izsvakog kutka,kunja, razdire

lomi me ko biljkui ... nadu razara...

Otrovali su moje mislii želje

da u nevolji prestajembiti drug,

135


mig pogleda,

svaka reč je otrov,svaki udah je

pun očaja i jeda...Otrovali su me...Sada i da bežimviše ne vredi...

Povukla sam se...Da kročim daljesavest mi ne da...

Kome otrovdanas treba...?

ETO MENI OPET PROLEĆA

Eto meni opet prolećavetrića koji ćarlija

do mog lica tik,još čekam

da me obuzme tiha srećada na obali reke

136


ugledam nasmejani lik...

I eto...,najzad, opet proleća,raspevanih ptica poj,

opet sam opijenamirisom poljskog cveća

dok noć skitakroz zvedani roj...

Opet je proleće prisutno,oseća se svud

dok ustreptalo srceneku promenu čeka,

opet je ljubav moj stari drugkoja me stidljivo prati

onako,neprimetno iz daleka...

Eto...,opet proleća

i zelene trave izazovkoja u svom okrilju doziva...Evo, opet, nestašnog oblaka

koji se osećanjima igrai pijanog meseca

svojom odorom pokriva

137


ostavljajući ga

da u snovima uživa...Evo i mene u iščekivanjuda još jedan dan ispratim

svom smirajukao mnogo puta do sada,

predajem se bez rečijoš jednom svitanju,

čekam da me ograje suncejoš jedan izazov,da mi se pružijoš jedna šansa

... i nada...

138


LJUBAV JE ... IZAZOV

Znam

sutra će biti kasno za nagoveštajda dva sveta premoste obale samoće...

Znam

139


kad budem kročila dalje

sve će postati jasno,ostaće tragda podseti

da se ne može dobitiono što srce hoće...

Znamda čim pređem

nevidljivi most dugeda ću čuti tvog srca zov,

tada ćeš poželetida vreme stane

i biće ti nebitne stvari druge...Znam

ljubav je...,izazov...

140


141


ŠTA JE ŽIVOT...

Šta je život...,do krivudavi put

na kome svaki korakposustaje i kleca,to je tanka linija

neizvesnostikoju poneko iznenađenje

presreće i preseca...

Šta je životdo šarolika lepeza želje

vođena nadomda se ide dalje,

na njoj ima svegaod očaja,

ljubavnog plamaradi potrebe,

142


sa željom

da se pobeđujei u sutra istraje

bez osvrtanja i obzirakoliko igru živaca

može sve to da stajejer vremena je sve manje...

Šta je život...?

To je smena dana i noći,ljubavi i mržnjekoje čuvstvene

umeju do kostijuda zabole,

uvek se nekako nađu,situacije spoje,

uzdišu i pritiskajusa ubeđenjem

da može biti bolje...Život...?

To je klackalicana kojoj se ljudi

za opstanak bore...Šta je život...,

143


laž i obmana,

visoki tronradi

višeg cilja

i boljeg utiska...Šta je život...,

do samo varljivi trenutakkoji se iz prikrajka

prikradai svakodnevicama kovitla...

Život je...,

u ruhu nemira...samo odjek

vriska...

PRESTALA SAM DA VOLIM

Prestala sam da volim

da koracima brojim otkucaje srca144


neke izgubljene nade

kada idem stazom života peške,prestala sam da virim

kroz pukotinezabranjene ogradei sumanuto brojimučinjene greške...

Prestala sam da se spotičemo kamenčiće iznenađenja

i krivim sebe zbog tuđih smicalica,ovaj svet je suviše mali za nas

kad trenutak sve vrtoglavo menjai to sve zbog sitnica...

Prestala sam da opraštam

i ruku pružamradi nekog pomirenja,

prestala sam da lažem sebeda prihvatam izvinjenja

jer je toodgovor nečijih želja...

Prestala sam...da se povlačimpod pritiscima

145


raznih raspoloženja..

Prestala sam da se molim

i neko olakšanje obuzima dušu,lagano me ispunjava

dok slušam kako vetar tišinu zagovara...Prisutna je tiha sreća

i mir...novo mesto pod suncem kao da se

nagoveštava...Prestala sam da se borim

da otimam zaboravljeno od zaborava...

ZBOGOM LJUBAVI STARA

Zbogom ljubavi stara...Godine su prešle granicu snova,

za neki ponovni početaksada je kasno,

stavljena je tačka za kraj...146


Zagrli me još jedno čvrsto,

poljubi me strasnoda ne zaplačem glasno,

uteši meda je Bog tako hteo,da nam je ostavio

bar trenutakza oproštaj...

Zbogom ljubavi stara...Krivca nema ni na jednoj strani...

Neko voli manje,neko voli više,

na dve strane svetaopominju sećanja

da su prohujali dani...Ono što je bilo

ne može da se izbriše...

Zbogom ljubavi stara,umorna sam od reči,

od traganja za ljubavlju,za izazovom

147


koji je kao izdajnikostao da razočara...

Zbogom...

U meni više nema nekadašnjeg žara...Ceo život je satkan od obećanja

sitnih radosti, nade...i sijaset prevara...

UVEK

Uvek postoje pitanja koja nas mučekoja kroz misli lete kao munje,uvek ostaju nedorečene slutnje

pa se ređajui pri tom

rađaju sumnje...

Uvek je znatiželja takoja se šunja iz prikrajka

148


neki svoj red uzbuđeno čeka,

tanka granica je prisutnaviše no ikada

kada ljubav zamenjuje ulogusa mržnjom

i svaki trenutk izaziva,oštrim rečima stvarnost preseca...

Uvek će biti nerazumevanja

i razlikekoje će u nekim tajnama

tražiti odogovor,

do srca put...Uvek će se postavljati isto pitanje:

-Šta je istina... ?-I kad se do nje dođe

znaćeš da si se trudio uzalud.

ZASTALA SAM...

149


Zastala sam za trenutak

samo da se osvrnemi suočim se

sa svim onimzbog čega mi se život ruga,

pogledom sam zarobila dugui sunce na zalaskutražeći u bojama

oslonac,na obali reke...,

druga...

Zastala sam za trenutakda sakupim malo hrabrosti

i krenem dalje u neizvesno sutra,uhvatila sam dašak vetra

kao zadnji udahda ne posustanem

do kraja puta.

Zastala sam da se osvrnemi suočim se

sa samom sobom,

150


s ljubavlju

koja je u nekoj nedoumicivremenom sagorela,

zastala samkao čamac na pučini reke,prepuštajući se talasima,

strujama vode,da bi me ušću ponela...

ODUSTALA SAMOdustala sam

da jurim neizvesnost,da spotičem sebe

o mnoštvo pravila,odustala sam da oprostim

i ljubavljunagradim nečovečnost

da bodrim onezbog kojih sam

151


kičmu

pod nepravdom savila..

Odustala sam da volimone koji me ne volei za sve probleme

tražim neko opravdanje,odustala sam

i od onih koji samo molekoji kukavičluk

kriju pod okrljem drugihtražeći neko samopouzdanje...

Odustala sam

da sejem dobra delai činim u nevolji ono

zašta ceh skupo plaćam...Odustala sam

od principa i načela,ko sam i gde mi je mesto

najzad shvaćam...

Odustala sam da jurim snoveda prosim za trun ljubavi

152


od onog ko se

iz prikrajka podrugljivo smeje,odustala sam

da tragam za nemogućimza onim što možesrce da zagreje...

Odustala sam

da otvorim vratai pokažem koliko znači

ispružena rukau nevolji

i svetu zla...Odustala sam

jer ne mogu iz ove kožebez obzira

koliko je mukai onda

kada se zaglibim do dna...Odustala sam...

POKLONIĆU TI DUŠU

153


Pokloniću ti dušu

i ono što najdraže imam,talase Dunava

što obalom prateizgubljene prolaznike

u novi dan...

Pokloniću ti dušui rime napisane pesme,

čar zore u svitanju,strane sveta u sazvežđu,

pokloniću ti sebesamo da prekinem dugu ćutnju

i osetišda sam još tu

i da ti nisi sam...

VOLIM OVAJ ŽIVOT

Volim ovaj životovakav kakav je

154


i onda kad ne može biti bolji,

prijateljsku podršku da se istrajei pogled koji bez razloga,

iznenadamože da osvoji

i navodida se bez rezerve voli...

Volim stisak ruke

koji ume da bodri i hrabrida se ide dalje,sve je poznato,

a opet...,nešto k nepoznatom vodi

kao talasi koji nose čamacdo usamljene obale

i njime željekoje su preostale...

Volim plavu boju neba

i oblak koji, možda,

baš zbog nas jezdi,tamo se pogledi susreću

155


i nagoveštaj nade daju,

tamo hrlimonekoj srećnoj zvezdida se divimo njenoj

lepoti i sjaju.Volim osmeh

koji nestašno trenutak vrebai usne ume u poljubac da spoji,

sve je to životna igrapotrebna kao kora hlebada telo od čežnje zadrhti

i duša progovori...Volim ovaj životovakav kakav je

i onda kad ne može biti bolji,volim da živim punim udahom

jer znamda u okrilju nekog dana

uvek neki razlog i iznenađenjeda se živipostoji...

„OKO“156


Ako sam ti dragazovi me „oko“jer oko je ono

što svakom treba najviše da znači,

u njemu se vidikoliko voliš duboko,

koliko ljubavljuduša ume da zrači.

Ako sam ti draga

zovi me „oko“u njemu ima mesta

i za prijateljstvoi onda kad stremiš

suviše visoko...Istinu ćeš

uvek u njemu naćijer oko je

kao i savršenstvo.

157


Ako sam ti draga

zovi me „oko“jer u njemu nema tajni

niti možebilo šta

od tebe da sakrije...Nemoj da ga odaješ

jer ni on tebedo sada

nikada nije...

IMA

Ima mnogo trenutakašto želimo da zaborav proguta,

da se senke prošlosti zauvek brišu,ima toliko toga

kada obuzima tugakada svanuća za srećom uzdišu.

Ima mnogo trenutakakada bi srce htelo da iskoči iz grudi,

158


ima toliko mnogo u duši

što čini čitav jedan roman,a takav nose svi ljudi.

Ima mnogo toga kada se sudbina poigrava

i izmiče..., kontroli,ima toliko trenutaka

kada nas vreme zavarava,a željni smoda se sutra

sa istim žarom voli.Ima toliko toga među nama,

skrivenih želja i čudesnih tajnii dalje se žmuri pred stvarnošću,

iako strepimoda ćemo na kraju ostati sami.Ima mnogo toga što nas veže

jedna civilizacijai niz pokolenja,

ljudska taština je u tome samo senzacija

koja gazi sve lepokroz vreme.

Ima mnogo toga

159


kada lepa reč

treba da zatvori vrata zaborava,onda slede obrtii lažna obećanja,

otvaraju se ona koja nisu pravada ovu stvarnost

sumnjom zavarava...

IZGUBILA SAM

Izgubila sam smisao realnogtragove duše u noćnoj tišiniizgubila sam korake dana

daveći se u neslućenoj istini.Izgubila sam se kao senka

ne tražeći razlog za svoje postojanjeznam da me niko više ne čeka

da je kasno za neko novo izdanje...Izgubila sam se u uzdahu

kao da je bol normalna stvarudavila sam se u strahu nasumice,

zaboravljajući na svog srca žar.Izgubila sam smisao realnog

160


onog trenutka kada sam shvatila da sam te

volela,zadnji račun sam platila ljubavlju,

izgubila sam se,da se vratim k starom

više nisam smela.

DAJ DA TI GLEDAM U DLAN

Daj da ti gledam u dlani uporedim naše linije života,hajde da prevarimo sudbinu

i volimo sejer ljubav je nešto uzvišenošto dva kraja sveta spaja,

zbližava i nemoguće,dva suprotna kraja...

Daj da ti zavirim u očii ugledam sjaj čežnje u pogledu,znam da zavarati te neću moći,

shvatićeš da imaš i ti

161


svoju magičnu zvezdu.

Jer svaka zvezda nekog čuvai sreću nosi

magične trenutke od stvarnosti tajii onda kada razum srcu prkosi

tu je da za nas sjaji...

Hoću da ti gledam u karte,bez neke određene namereda se ovaj trenutak zavara,

hajde, ponekad kod mene svratii voli me sa puno žara.

Od svega ti mogu ponešto reći

kako čarolija ispunjava dušui trenutkom očarava,uhvati me za ruku,

krenimo u susret srećibudimo ono što jesmo

ja ti,a ti ja...

u našoj pričiljubav prava...

162


ČOVEKU...

Čovek jednom živii to treba da zna

ne sme s nemogućim da se mirida ga vode želje drugih do kraja životnog puta.

Zato,ćoveče,

živi slobodno,osmeli se

i kreni odvažno bez spoticanja i okova,

smej se,jer život nema reprize

važna je samo stvarnost ova.Ne mogu da te vrate nazad

jer nazad nemaš gde,ne možeš ići dalje

jer napred nemaš kud,163


pogledaj se u ogledalo stvarnosti,

živi punim udahom,ostavi se praznih obećanjane traći vreme uzalud...

Važno je ovo sad,sutra su druge vrednosti prave,

idi napred i nikog ne krivi,ne dozvoli da te sitnicama dave...

Život je jedanzato ga živi...

Živi danas

za suze i smehiako misle da si balast

i prati te na svakom koraku peh...Živi za trenutak

pa neka misle da si čudaki da ti je život kao pelin gorak...

Čoveče, živi slobodnone dozvoli da izrečene reči

broje svaki učinjeni korak...Do zvezda doseže pogledali put do njih nije lak.

Uspravi se,

164


dokaži sebi da si boljii da možeš ići dalje,

stvori sebi kutak po meri,ako govoriš drugima svoje namere

ubrzo će te rastrgnuti „zveri“Možeš ti to...

Samo skupi hrabrostjer nemaš kamo da bežiš,

imaš samo ovaj životda voliš,čekaš,

ponekad da strepiš...,pa makar i da pogrešiš...

Idi dalje...,

možeš ti svaki nastali problem da rešiš...

Čovek jednom živii to treba da znasa nemogućim

ne treba da se mirida ga želje drugih

vode do kraja životnog puta.

165


SVAKI PUT

Svaki put mi se činida je život zagonetka

čiji odgovor visi nad glavom

kao pretnja,svaki put mi se čini

da je novo sutra izazov

uzburkana reka koja nosi uzbuđenje i sijaset prepreka.Svaki put mi se čini

da ako zakoračim daljeda mi nema povratka

niti podstreka...Svaki put mi se čini

da kad mislim da živim

ja lagano umirem...

166


NAČINI PRVI KORAK

167


Načini prvi korak, da bi te sledili drugi,uvek ima prostora

između ostalog,za predah,

jer smo u prolazu…,samo obični ljudi...Načini prvi korak

i dopusti da duša progovori,danas u srcu svako nosisvoj -zabranjeni grad-,

potrebu da nekoga voli...

Načini prvi korak,pruži ruku ruci,

šansu nekom novom prijateljstvu,možda ljubavi,

danas živimo za juče i sutra,prepustimo se sreći...,

za ispunjenje željamožda je baš ovaj trenutak pravi...

168


...

Sa svakom kapljicom kišeumiće te i suza moja

kao znak ljubavikoja još za tebe tinja,

sa svakim jecajem i uzdahomfijukaće vetar,

moj stari prijatelj,tek da te podseti

da ljubavi još za tebe ima...Posle svakog koraka

slediće mnoštvo drugihu traganju nekomda ćemo se negde

na kraju duge sresti,nebo su moje oči

zraci sunca su moja duša,koja u žaru

ume da sagori od čežnjei da se žesti...

Svaki moj pokretje deo svemira

koji će kao čamac

169


na pučini tvog sna

da zaplovi,svaku moju reč osetićeš

kao dodir leptirovog krilakojim ti šaljem vibracije

nežnosti...,koliko mogu da volim...Toliko ljubavi za tebe

u mom srcu ima...

170


171


Ova knjiga je nastala zahvaljujući mom ocu, Šolkotović Dragoslavu,

koji mi je svesrdno pružio moralnu podršku da bi ista bila napisana i

izašla iz štampe. autor 172


SADRŽAJ:

1AKO ŽELIŠ DA VOLIŠ... 1BOJIM SE 3JA SAM PRIČA... 4AKO ŽELIŠ DRUGA... 8NEMOJ NOĆAS… 11NE DIRAJ STARU RANU 12JA SAM TU... 13BIO SI UVEK UZ MENE 16JOŠ JEDNA PRIČA... 18JA NEMAM IME 19JA NISAM KAO TI 21DO SREĆE... 22JA NE ZNAM KO SI TI 24JA NE ŽELIM BITI KAO TI 25JA NEMAM ŠTA DA TI DAM 26LJUBAV JE ONO... 28ŽIVOT JE IGRA BEZ PRAVILA 30ŽIVOT JE BAJKA 31JA NEMAM DRUGA 31ŽELELA SAM... 32UMOR 34UČINILO MI SE 35SKINI MASKU... 36

173


TREBALO BI DA BUDEM SREĆNA 37SADA ZNAM ISTINU... 38TIŠINA 40REČI NISU DOVOLJNE 42PSSST... 43NAVIKLA SAM DA ĆUTIM 45NE GAZITE MOJA OSEĆANJA 47NE MOGU NIKOME REĆI 49NEMA POVRATKA STAROM 50POIGRAO SI SE SA MNOM 51NEMA PRAVDE NA OVOM SVETU 52MISLILA SAM DA TI MOGU VEROVATI 54JA NISAM PESNIK 55POVUČENA JE CRTA 57

60KAZNA 61STIGLA SAM DO KRAJA PUTA 62PRESTALA SAM… 64SVAKI DAN SE NEŠTO ZBIVA 66NEMA INSPIRACIJE 67VREME SVAKOG OD NAS NOSI... 69JA SAM TVOJ DRUG 70KADA OKRENEŠ NOVI LIST... 72NA KRAJU DUGE 73POMIRILA SAM SE SA BOGOM 74VRATA IZAZOVA 77ZAUSTAVI VETAR... 80MI SMO MALI A VELIKI LJUDI... 81DOĐI KAD BUDEM PRESTALA DA TE VOLIM83174


STARAC 85NEVREME 87JA NEMAM NIŠTA 90VEROVALA SAM 91AKO TE CENIM 93ŠTA SI TO UČINIO... 95VREME 97ČEKALA SAM 100SAHRANILA SAM LJUBAV 101MA KAKO DALEKO BILA 103NEKAD I SAD 105ZNAŠ LI 106IZMEĐU NAS 108PARE 110MODERNA BABA 111TALAS 113BAŠ ME BRIGA 114ŽELIM DA... 115VOLELA JE... 116ČOVEKU SITNICA ZNAČI 117DOPUSTI... 118VIRTUELNI PLES 119LEDENA STUD... 120PRIZNAJ SEBI… 122VRATA ISTINE 123KADA MRAK RAŠIRI KRILA 124NUDIŠ MI 127SA SVITANJEM... 129U OSVITU… 132175


PONEKAD POŽELIM... 133OTROVALI SU MI DUŠU 134ETO MENI OPET PROLEĆA 136LJUBAV JE ... IZAZOV 139ŠTA JE ŽIVOT... 142PRESTALA SAM DA VOLIM 144ZBOGOM LJUBAVI STARA 146UVEK 148ZASTALA SAM... 149ODUSTALA SAM 151POKLONIĆU TI DUŠU 153VOLIM OVAJ ŽIVOT 154„OKO“ 156IMA 158IZGUBILA SAM 160DAJ DA TI GLEDAM U DLAN 161ČOVEKU... 163SVAKI PUT 166 176


Šolkotović SnežanaKad progovori duša... Izbor pesama: Šolkotović Zlatko Crteži i idejno rešenje korica: Šolkot Štampa: ” Prvenac”- Negotin 177


178


179

Documents

Snežana Šolkotović-Kad progovori duša