SOCIJALNO-DEMOGRAFSKA OBELE@JA I DIMENZIJE URBANE … · Regresijska analiza je ukazala da u pozadini sva tri oblika politi~ke involviranosti, postoji jedna zajedni~ka komponenta,

UDK 314.145 (497.113 Subotica)

J a s m i n k a D u l i }

SOCIJALNO-DEMOGRAFSKA OBELE@JA IDIMENZIJE URBANE KULTURE – PRIMER SUBOTICE

SA@ETAK: Ciqevi ovog rada bili su utvrditi (1) doprinos pojedinihvrednosnih orijentacija i subkulturnih obrazaca i socijalne alijenacije napoliti~ku involviranost, procewivawe lokalne vlasti i percepciju kvalite-ta ìvota u komunalnoj sferi, (2) utvrditi konfiguraciju latentnih dimenzi-ja politi~ke involviranosti, vrednosnih orijentacija, kulturnih obrazaca, isocijalne alijenacije, unutar skupina ispitanika razli~itog pola, dobi, obra-zovawa, migratornog statusa i nacionalne pripadnosti. Uzorak se sastojao od628 punoletna gra|anina Subotice razli~itog, pola, dobi, {kolskog obrazo-vawa i nacionalne pripadnosti. U analizi rezultata primewena je faktorska,regresijska i diskriminativna analiza. Faktorskom analizom su dobijena trifaktora politi~ke involviranosti, urbano-komunalna involviranost, op{tapoliti~ka involviranost i strana~ka involviranost. Regresijska analiza jeukazala da u pozadini sva tri oblika politi~ke involviranosti, postoji jednazajedni~ka komponenta, a to je vrednosna orijentacija «dru{tvena involvira-nost i zahtev za o~uvawem kulturnog (nacionalnog) identiteta». Kanoni~komdiskriminacijskom analizom derivirano je 8 statisti~ki zna~ajnih funkcija~ije su strukture definisane i nekom od dimenzija politi~ke involviranosti,ali neka vrsta integralne politi~ke involviranosti koja bi obuhvatala ispremnost za participaciju u urbanom planirawu nije utvr|ena.

KQU^NE REÎ: vrednosne orijentacije, politi~ka involviranost, ur-bano planirawe

UVOD

Problemi urbanog planirawa su sve mawe problemi tehni~ke priro-de, a sve vi{e problemi razumevawa kompleksne dru{tvene realnosti ukojoj se donose odluke. Vrednosti planera u tesnoj su vezi sa definisa-wem ciqeva urbanog planirawa, iako to nije uvek jasno eksplicirano.Postavqa se pitawe koje su to vrednosti koje odre|uju sliku èqene re-alnosti koja treba da bude postignuta planom i u kojoj meri one kore-spondiraju sa vrednostima zajednice. Konflikt u planirawu, odnosno do-

267

no{ewu odluka, naj~e{}e se pojavquje kada vrednosti jedne zajednice nisueksplicirane, odnosno institucionalizovane u meri da mogu posluìtikao temeqna pretpostavka procesa planirawa (â l d a r o v i }, 1982), anaro~ito to moè biti slu~aj ukoliko se radi o multietni~koj zajedni-ci. S druge strane, u osnovi aktivne participacije gra|ana u javnom (po-liti~kom) ìvotu, pretpostavqa se, tako|e se nalaze odre|ene vrednosti.

U ovom radu prikaza}emo rezultate empirijskog istraìvawa u kojemje centralni problem interesa bio da li i kako internalizovane vredno-sti uti~u na participatorni potencijal gra|ana u wihovoj lokalnoj zajed-nici, u oblasti urbanog planirawa. Ovako odre|en problem, u poku{ajuwegove operacionalizacije i definisawa pojmova, ukqu~uje tri posebneproblemske celine: participaciju gra|ana u dono{ewu odluka, vrednosneorijentacije i urbano planirawe. U empirijskim istraìvawima se, koli-ko je nama poznato, retko obra|uje ovaj problem, jer se, s jedne strane,barata vrednosnim orijentacijama kao determinantama politi~kog akti-viteta i ideologije, a, s druge strane vrednostima kao pretpostavkama ur-banog planirawa. U ovom radu poku{ali smo da poveèmo vrednosti i par-ticipaciju gra|ana sa problematikom urbanog planirawa, odnosno da istra-ìmo vrednosne pretpostavke politi~ke involviranosti na nivou lokalnezajednice i wihove implikacije na urbano planirawe, pa }emo ukratkoizloìti konceptualizaciju i na~in operacionalizacije osnovnih konce-pata kori{}enih u ovom istraìvawu.

VREDNOSTI I URBANO PLANIRAWE

U zavisnosti od toga da li su planeri zastupnici tradicionalnogili demokratskog planirawa susre}u se sa dve vrste problema. S jednestrane, u tradicionalnom pristupu planirawa, gde postoji jasna podeqe-nost izme|u onih koji planiraju (eksperti) i kojima se planira (stano-vnici), implicirano je da se odluke donose u ime „op{teg” dobra (^ a l -d a r o v i }, 1985). Me|utim „op{te dobro” je kategorija koju je dosta te-{ko uspostaviti na na~in da supsumira interese svih, a jo{ teè ju jeprimewivati; stoga ju je potrebno konkretizovati, odnosno specifici-rati. Implicirano je, nadaqe, konceptu „op{teg dobra” jednozna~nost iop{teprihva}enost jedinstvenog vrednosnog sistema, odnosno homogenostdru{tvene-urbane zajednice u pogledu vrednosti, uverewa, stavova, aspi-racija i zahteva. U skladu sa takvom koncepcijom izraèna je tendencijai da se grad razmatra kao sistem, kao skup interkorelisanih podsistemai funkcija. Me|utim, Bailey isti~e da sistemi nemaju potrebe, namere,zahteve ili motivacije ali ih zato socijalne grupe imaju (B a i l e y,1975). S druge strane, zastupnici demokratskog planirawa, koji ukazujuna potrebu ukqu~ivawa stanovnika u procese planirawa odnosno odlu~i-vawa, susre}u se sa problemom nezainteresovanosti stanovnika za sudelo-vawe u procesima odlu~ivawa.

268

I u jednom i u drugom slu~aju kao problem relevantan za analizu,pojavquju se vrednosti. U prvom slu~aju potrebno je identifikovati vred-nosne pretpostavke koje odre|uju {ta je „op{te dobro”, a u drugome i ko-je su to vrednosti koje uti~u na spremnost gra|ana da participiraju u ur-banom planirawu.

POLITI^KA INVOLVIRANOST

Posledwih desetqe}a pove}ano je interesovawe za istraìvawa so-ciolo{kih, psiholo{kih i kulturolo{kih odrednica politi~ke partici-pacije. Razlozi za takvo istraìva~ko interesovawe nalaze se u pojavizna~ajnijih apstinencijskih problema u izbornim aktivnostima u pedese-tim godinama, kao i nizu vaniinstitucionalnih politi~kih akcija u ra-zvijenim demokratijama u {ezdesetim godinama, te kona~no intenzivnijemporastu politi~kog terorizma u sedamdesetima, (R i m a c, 2000). Intere-sovawe istraìva~a je naj~e{}e, kada je re~ o politi~kom aktivizmu, usme-reno na izbornu participaciju, odnosno izborno pona{awe, i to pre sve-ga na razini dràve, pa se ~ak politi~ka zainteresovanost odnosno poli-ti~ka pasivnost svodi na apstinirawe od izbornih aktivnosti, a politi-~ki aktivizam na stepen i vrstu u~e{}a u strana~kim aktivnostima, kojase kre}e od javne ili strana~ke funkcije do izlaska na izbore (R o s e,1989). Politi~ka involviranost na lokalnoj razini, ako se, iako mnogore|e analizira, tako|e se svodi na opredeqivawe bira~a ili strana~kuinvolviranost, te na wihovu klasifikaciju po osnovi izborne motivaci-je (R o s e, M a b i l e a, 1989, prema [ i b e r u, 1998). Naravno, takva,konvencionalna politi~ka participacija, merena strana~kim aktivnosti-ma obuhvata mali postotak, oko 10 %, populacije, dok se ostatak deli naone koji su aktivni samo u vreme izbora 20 %, oko 50% samo sudeluje naizborima, dok preostalih 20 % uop{te ne sudeluje u politici. (R o s e,1989, prema [ i b e r u, 1998). Razli~iti autori, zatim, poku{avaju daobjasne ovako shva}en politi~ki aktivizam, odnosno pasivizam, uvo|ewemrazli~itih demografskih (pol, dob), socijalno-ekonomskih ({kolskoobrazovawe, dru{tveni sloj), te socijalno-psiholo{kih varijabli (stavo-vi, motivacija). Me|utim, postavqa se pitawe: da li je sudelovawe u sa-mom ~inu izbora dovoqan pokazateq da bi se govorilo o aktivitetu ilipak participatornom potencijalu gra|ana, te da li je usredsre|ivawe sa-mo na determinante izbornog pona{awa dostatno za razumevawe determi-nanti {ire shva}enog politi~kog pona{awa populacije u celini, kao{to je to na primer participacija u dono{ewu odluka koje se ti~u pla-nirawa razvoja odre|ene gradske ~etvrti ili grada u celini.

Budu}i da je jedan od ciqeva ovog istraìvawa bio da ispitamo ukojim segmentima i na kojoj razini gra|ani èle da participiraju udono{ewu odluka, po{li smo od pretpostavke da }emo mo}i boqe sagleda-ti potencijal za participaciju na lokalnoj razini ukoliko na temequ vi-

269

{e razli~itih manifestnih oblika politi~ke involviranosti utvrdimoda li se oni strukturiraju na takav na~in da ih moèmo interpretiratikao specifi~ne obrasce politi~ke involviranosti, a koje zatim moèmokoristiti u ispitivawu wihovih relacija sa odre|enim dimenzijama vred-nosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca, socijalne i politi~ke ali-jenacije, te percepcije kvaliteta ìvota u komunalnoj sferi.

VREDNOSNE ORIJENTACIJE

Budu}i, dakle, da je osnovni problem ovog istraìvawa bio ispitativrednosne pretpostavke za participaciju gra|ana u dono{ewu odluka orazvoju grada, na prvom mestu se postavilo pitawe definisawa samih vre-dnosnih orijentacija kao predmeta merewa. Kao i u odre|ivawu pojma sta-va, gde postoje razli~ita stajali{ta i definicije, jo{ se ve}e dileme po-javquju kako u vezi odre|ewa pojma vrednosne orijentacije, tako i odre-|ewa relacija izme|u ova dva pojma. Tako, iako postoje razli~ite defi-nicije stava, sve definicije se slaù da svaki stav ima svoju evaluativnudimenziju. [iber postavqa pitawe: ako svaki stav ima vrednosnu dimen-ziju, zna~i li to ujedno da su vrednosti deo strukture stavova ili da suto dva odvojena koncepta koji imaju dodirnih elemenata ([ i b e r, 1998).Po ovom pitawu postoji nekoliko usmerewa; tako na primer Eysenck vre-dnosti tretira kao vi{u razinu stava, kao odre|eni svetonazor, op{tipogled na ìvot i svet, Maslow smatra da su vrednosti izraz potreba, au Rokeach-evoj definiciji je koncept preferencija, odnosno poèqnostiobjekta, situacije ili pona{awa u sredi{tu. R o k e a c h (1973) razliku-je vrednosti od verovawa i stavova i smatra da su vrednosti trajna vero-vawa koja se ti~u na~ina pona{awa i stawa egzistencije koji transcendi-raju specifi~ne objekte i situacije, i deli ih na terminalne i instru-mentalne. Terminalne su one vrednosti koje se odnose na ~ovekovo kona-~no stawe egzistencije, odnosno na ono ~emu bi ~ovekov ìvot trebalo dabude usmeren u kona~nom smislu (ciq, smisao, filozofija ìvota). In-strumentalne vrednosti su one koje se odnose na na~in ìvota, odnosnosredstva za postizawe odre|enih ciqeva (npr. biti odvaàn, po{ten, {i-rokogrudan, sposoban) R o k e a c h (1967). U doma}oj literaturi tako|e jeprisutno nekoliko shvatawa; tako P a n t i } (1990) vrednosti defini{ekao relativno stabilne, op{te i hijerarhijski organizovane karakteri-stike pojedinca (dispozicije) i grupe (elementi dru{tvene svesti), for-mirane me|usobnim delovawem istorijskih, aktuelno-socijalnih i indivi-dualnih ~inilaca, koje zbog tako pripisane poèqnosti usmeravaju pona-{awe svojih nosilaca ka odre|enim ciqevima. R o t i H a v e l k a, (1973)defini{u vrednosti kao trajan, izrazito pozitivan odnos prema odre|e-nim objektima koje ocewujemo va`nima i za ~ije je ostvarewe potrebnoizrazito li~no angaòvawe, dok [ r a m (2000), vrednosti defini{e kaoodre|enu vrstu ìvotne filozofije koja je derivat interakcije crta li-

270

~nosti i internalizovanih socijalnih stavova. Svaki istraìva~ vredno-sti suo~en je, osim sa zahtevom za odre|ewem samog pojma, i sa pitawem ko-je }e vrednosti ispitivati; stoga se kao osnovni zahtev postavqa i precizi-rawe kriterijuma selekcije izbora konkretnih vrednosti. Polaze}i od shva-tawa vrednosnih orijentacija kao odre|ene ìvotne filozofije, a imaju-}i u vidu ciqeve istraìvawa te, Laswell-ovo specificirawe karakteri-stika „demokratske li~nosti”, gdje je ukqu~io: 1) „otvoreni ego”, pod ~i-me podrazumeva spremnost na srda~ne odnose, uvaàvawe i saradwu sa dru-gim qudima, 2) spremnost da se sa drugima dele vrednosti, 3) vi{estrukuvrednosnu orijentaciju, 4) poverewe i sigurnost u socijalnu okolinu, i 5)relativno odsustvo nesigurnosti i teskobe (A l m o n d, G., V e r b a, S.,1989), za osnovni kriterijum uzeli smo wihovu eventualnu relevantnostza politi~ku involviranost u multietni~koj urbanoj zajednici. Vrednosneorijentacije smo ovde ispitivali na dva na~ina putem skale vrednosnihorijentacija i upitnika orijentacija pona{awa, odnosno stila ìvota,koji posredno tako|e mogu ukazivati na vrednosni sklop koji je prisutankod pojedinaca ili grupa. Poverewe u socijalnu okolinu, te relativno od-sustvo nesigurnosti i teskobe, odnosno osje}aj li~ne kompetentnosti,ispitivali smo kroz odsustvo socijalne alijenacije.

CIQEVI ISTRA@IVAWA

U ovom istraìvawu krenuli smo od pretpostavke da }e nam socijal-na struktura i aksiolo{ki referentni okvir, kao jedna od temeqnih od-rednica koje usmeravaju pona{awe pojedinaca ka odre|enim ciqevima, bi-ti ona okosnica na osnovu koje moèmo posmatrati verovatno}u zaintere-sovanosti gra|ana za participirawe u lokalnim politi~kim procesima iprognozirati odnose i procese izme|u razli~itih socio-demografskihskupina u jednoj etni~ki heterogenoj urbanoj zajednici. Budu}i da smo kaojedan od glavnih problema u istraìvawu istakli pitawe kako se razli-~ite etni~ke grupe u datom socijalno-politi~kom kontekstu identifiku-ju sa gradom i wegovim kulturno-istorijskim nasle|em, da li se razliku-ju u pogledu vrednosnih orijentacija odnosno politi~ke kulture, i kakvesu mogu}e posledice eventualnih razlika na solidarnost ili, pak, nasta-jawe konflikta u jednoj multietni~koj urbanoj sredini, glavni ciqeviistraìvawa su bili:1. utvrditi latentnu strukturu vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih

obrazaca, socijalne alijenacije, politi~ke involviranosti, i kvali-tet ìvota u komunalnoj sferi;

2. ispitati doprinos pojedinih latentnih dimenzija vrednosnih orijen-tacija, sub-kulturnih obrazaca i socijalne alijenacije na politi~kuinvolviranost, procewivawe lokalne vlasti i percepciju kvalitetaìvota u komunalnoj sferi;

271

3. utvrditi konfiguraciju latentnih dimenzija politi~ke involvirano-sti, vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca, i socijalne ali-jenacije, unutar skupina ispitanika razli~itog pola, dobi, obrazova-wa, i nacionalne pripadnosti;

4. analizirati da li postoji potencijal za kooperaciju ili konfliktizme|u razli~itih etni~kih i socijalnih grupa, i mogu}nosti za ko-operaciju ili konflikt izme|u ovih grupa i donosioca odluka.

METODA

Ispitanici

Na temequ bira~kih spiskova op{tine Subotica uz korak od 200 je-dinica formiran je sistematski slu~ajni uzorak kojim je bilo obuhva}enoukupno 628 ispitanika sa slede}im socio-demografskim obele`jima: Pol:(1) mu{ki 48%, ènski 52%. Dob: (1) 18-25 g. 21.1%, (2) 26-35 g. 20.3%,(3) 36-45 g. 25.1%, (4) 46-55 g. 18.5%, (5) 56-65 g. 10.9%, (6) 66 i vi{egod. 4.2%. [kolsko obrazovawe: (1) nezavr{ena osnovna {kola 1.6%, (2)osnovna {kola 10.4%, (3) sredwa trogodi{wa zanatska {kola 24.8%, (4)sredwa ~etvorogodi{wa {kola 41.4%, (5) vi{a {kola (11.7%), (6) fa-kultet 10.1%. Nacionalna pripadnost: (1) Buwevci 11.1%, (2) Jugoslove-ni 11.6%, (3) Srbi 19.7%, (4) Hrvati 16.4%, (5) Ma|ari 41.1%. Da bi-smo utvrdili da li se ispitanici razli~itih nacionalnosti me|usobnostatisti~ki zna~ajno razlikuju s obzirom na pol, hronolo{ku dob, {kol-sko obrazovawe i migratorni status, formirali smo kontingencijske ta-bele. Utvrdili smo da se pripadnici odre|ene nacionalnosti me|usobnostatisti~ki zna~ajno razlikuju s obzirom na pol (Hi-kvadrat=14.51,df=4, p=.006), hronolo{ku dob (Hi-kvadrat=52.38, df=20, p=.000), {kol-sko obrazovawe (Hi-kvadrat=54.25, df=24, p=.000), i migratorni statusHi-kvadrat=178.43, df=12, p=.000). Jugosloveni su ~e{}e ènskog pola(68.7%), ~e{}e pripadaju mla|oj generaciji, to jest onoj izme|u 18 i 35godina (58.9%), ~e{}e imaju sredwu ~etvorogodi{wu {kolu (49.3%), ive}ina generacijama ìvi u Vojvodini (74.0%). Buwevci ~e{}e pripada-ju starijoj sredwoj generaciji (45-55 g.: 33.8%), ~e{}e imaju zavr{enu sa-mo osnovnu {kolu (24.3%) i velika ve}ina generacijama ìvi u Vojvodi-ni (88.6%). Srbi ~e{}e pripadaju mla|oj sredwoj generaciji (36-45 g.:31.4%), ~e{}e imaju fakultetsko obrazovawe (19.5%) i ve}ina se dose-lila u Vojvodinu nakon II svetskog rata (44.6%), nakon I svetskog rata(11.6%), i nakon izbijawa sukoba na tlu Jugoslavije (11.6%). Hrvati ~e-{}e pripadaju starijim generacijima (56-65 g.: 20.4%, 66 i vi{e g.8.7%), ~e{}e imaju vi{u {kolu (16.7%), i velika ve}ina generacijamaìvi u Vojvodini (92.1%). Socio-demografska obele`ja Ma|ara se nala-ze «u proseku» sa vrednostima ukupnog uzorka, s tim da velika ve}ina ge-neracijama ìvi u Vojvodini (87.6%). S obzirom na nacionalnu pripad-

272

nost uzorak mawe-vi{e korespondira sa op{tom populacijom Subotice,dok je u socio-demografskim obele`jima kao {to su hronolo{ka dob istepen {kolskog obrazovawa ne{to vi{e pomaknut u smeru mla|e i obra-zovanije populacije, a {to je uobi~ajeno za ovu vrstu istraìvawa.

MERNI INSTRUMENTI I VARIJABLE

VREDNOSNE ORIJENTACIJE

Na temequ [ r a m o v e (2000) skale vrednosnih orijentacija, koja jepokrivala prostore: znawe, kreativnost, politi~nost, mo}, bogatstvo,altruizam, obiteq, poduzetni{tvo; za potrebe ovog istraìvawa smo kon-struisali skalu koja je pokrivala jo{ i prostore vrednosnih orijentaci-ja kao {to su: nacionalna prava, o~uvawe kulturnog identiteta, otvore-nost u interetni~koj socijalnoj interakciji, uvaàvawe kulturnih razli-~itosti, borba za gra|anska prava i slobode, ravnopravnost, vezanost zagrad, informisanost o gradu, sudelovawe u dru{tvenom odlu~ivawu, aktiv-nost u lokalnoj zajednici. Skala je sadràvala 34 stavke (ajtema) Liker-tovog formata sa mogu}im opcijama: 1) uop{te mi nije va`no; 2) ugla-vnom mi je neva`no; 3) donekle mi je va`no; i 4) jako mi je va`no. La-tentne dimenzije su utvr|ene primenom faktorske analize pod komponen-tnim modelom, uz varimax rotaciju. Na temequ korelacione matrice od34 varijable, uz varimax rotaciju ekstrahirano je sedam faktora, odnosnolatentnih dimenzija vrednosnih orijentacija, ~ije su svojstvene vrednosti(eigenvalue) ve}e od 1, a koji zajedno obja{wavaju 57,86 % varijanse. Pri-likom identifikacije faktora u obzir su uzete varijable ~ija su faktor-ska zasi}ewa 0.40 i ve}a.

Prvi faktor, smo nazvali OTVORENOST U NEPOSREDNOJ IN-TERETNI^KOJ SOCIJALNOJ INTERAKCIJI; u svojoj strukturi sa-drì spremnost na srda~ne odnose sa pripadnicima razli~itih na-cionalnosti (sa susedima razli~ite nacionalne pripadnosti imati pri-jateqske odnose, kretati se u {irokom krugu qudi razli~itih nacional-nosti), uvaàvawe drugoga i razli~itosti (upoznati kulturu i obi~a-je drugih naroda sa kojima ìvim zajedno, znati jezik drugih naroda sakojima zajedno ìvim), spremnost da se zajedni~ki deluje u lokalnoj za-jednici (znati {to vi{e o istoriji moga grada, da moj grad {to lep{eizgleda, raditi na dobrobit razvoja moga grada), te civilni aktivizam(boriti se za gra|anska prava i slobode). Drugi faktor smo nazvali PO-STIGNU]E; u svojoj strukturi sadrì dve subdimenzije: kreativnost iradno postignu}e (biti kreativan u svome poslu, biti uspe{an u svomeposlu, raditi posao u kojem mogu iskoristiti sva svoja znawa i sposobno-sti) i ìvotne ideale i ciqeve (imati ciqeve u ìvotu za koje }u seboriti, u~iti i sticati nova znawa, posti}i u ìvotu ne{to vredno izna~ajno, imati ìvotne ideale kojima }u teìti). Tre}i faktor smo na-

273

zvali DRU[TVENA INVOLVIRANOST I OÛVAWE KULTURNOG(NACIONALNOG) IDENTITETA; u svojoj strukturi sadrì dve subdi-menzije, spremnost za u~estvovawe u dru{tvenim odlu~ivawima (izno-siti svoja politi~ka mi{qewa, sudelovati u dru{tvenim odlu~ivawima,biti upoznat sa dru{tvenim ìvotom moga grada), te zahtev za o~uvawemkulturnog (nacionalnog) identiteta (ostvarivati svoja nacionalna pra-va, ~uvati i negovati jezik i kulturu moga naroda, dràti se verskih obi-~aja moga naroda). êtvrti faktor smo nazvali MATERIJALIZAM; uka-zuje na va`nost bogatstva (biti jako bogat, tro{iti puno novca, kupitisvaku stvar koju poèlim) i mo}i (biti mo}an i uticajan). Peti faktornazvali smo ALTRUIZAM (pomagati drugim qudima, biti od koristidrugim qudima, ~initi dobro drugim qudima). [esti faktor nazvali smoOBITEQSKI @IVOT; pored dve varijable koje ukazuju na va`nost obi-teqskog ìvota (na}i smisao ìvota u porodici, zasnovati brak, imatidecu i vaspitavati ih), sadrì i zahtev za ravnopravno{}u mu{karaca ièna (boriti se za jednakost mu{karaca i èna). Posledwi, sedmi faktor,nazvali smo PREDUZETNI[TVO ({tedeti i korisno ulagati novac,imati svoj privatni biznis, biti sposoban sklopiti unosan posao).

SUB-KULTURNI OBRASCI PONA[AWA

Za potrebe ovog istraìvawa konstruisali smo skalu sub-kulturnihobrazaca koja obuhvata 24 varijable pona{awa, odnosno ose}aja premasvom gradu. Skala je pokrivala slede}e prostore: urbana identifikacija,pose}ivawe kulturnih, umetni~kih, dru{tvenih sadràja, interesovawe zakwièvnost i klasi~nu muziku, interesovawe za slu{awe narodne muzike,vezanost za narodne obi~aje, konzumirawe cigareta, alkohola, pose}ivawekafana, privatnih ùrki, gledawe erotskih filmova, te slu{awe hevi-me-tal i hard-rok muzike. Ove orijentacije pona{awa i ose}aja posredno ta-ko|e mogu ukazivati na vrednosni sklop koji je prisutan kod pojedinacaili grupa. Skala je sadràvala 24 stavke (ajtema). Ispitanicima je bilopostavqeno pitawe „Koliko ~esto radite ili ose}ate dole navedene stva-ri?” sa mogu}im opcijama odgovora: 1) nikad 2) ponekad i 3) ~esto. La-tentne dimenzije su utvr|ene primenom faktorske analize pod komponen-tnim modelom, uz varimax rotaciju. Na temequ korelacione matrice od24 varijable, uz varimax rotaciju ekstrahirano je sedam faktora odnosnolatentnih dimenzija orijentacija pona{awa ~ije su svojstvene vrednosti(eigenvalue) ve}e od 1, a koji zajedno obja{wavaju 55,53 % varijanse.Prilikom identifikacije faktora u obzir su uzete varijable ~ija sufaktorska zasi}ewa 0.40 i ve}a. U daqoj analizi zadràli smo pet fak-tora koji su se pokazali interpretabilnima. Prvi faktor, koji smo na-zvali URBANA IDENTIFIKACIJA, ukazuje na sna`nu identifikacijusa svojim gradom (ponosim se svojim gradom, ose}am zadovoqstvo {to ì-vim u ovom gradu, ose}am da celim bi}em pripadam mome gradu, uìvam u

274

lepoti moga grada). Drugi faktor, koji ukazuje na postojawe interesovawaza kulturu u uèm smislu, nazvali smo KLASI^NA SUB-KULTURA (po-se}ujem umetni~ke izlo`be, pose}ujem pozori{ne predstave, slu{am kla-si~nu muziku, ~itam kwièvna dela, pose}ujem javne tribine i predava-wa). Tre}i faktor nazvali smo OBIÂJNA SUB-KULTURA (slu{am iz-vornu narodnu muziku, slu{am narodnu novokomponovanu muziku, ~vrstose drìm narodnih obi~aja, prigodno nosim narodnu no{wu). êtvrti fa-ktor nazvali smo ADIKTIVNA SUB-KULTURA (pijem alkoholna pi}a,odlazim u kafane, pu{im cigarete, gledam erotske filmove). Peti fak-tor nazvali smo ROK SUB-KULTURA (slu{am hevi-metal muziku, slu-{am hard-rok muziku, odlazim na privatne ùrke).

SOCIJALNA ALIJENACIJA

Za potrebe ovog istraìvawa korisitili smo adaptiranu skalu soci-jalne alijenacije koja je konstruisana na temequ konceptualizacije bazi-~nih verovawa Renshon-a odnosno centralnih verovawa Rokeach-a. U ska-lu koja je pokrivala slede}e socijalno-psiholo{ke prostore: anomija, be-sperspektivnost, bespomo}nost i ose}aj vlastite nekompetentnosti; ukqu-~ili smo i tvrdwe koje ukazuju na politi~ku alijenaciju. Skala je sadr-àvala ~etrnaest stavki (ajtema) Likertovog formata sa mogu}im opcija-ma: 1) uop{te se ne slaèm; 2) uglavnom se ne slaèm; 3) niti se slaèmniti se ne slaèm: 4) uglavnom se slaèm i 5) u potpunosti se slaèm.Latentne dimenzije su utvr|ene primenom faktorske analize pod kompo-nentnim modelom, uz varimax rotaciju. Na temequ korelacione matriceod 14 varijabli, uz varimax rotaciju ekstrahirano je tri faktora odno-sno latentnih dimenzija socijalne alijenacije ~ije su svojstvene vredno-sti (eigenvalue) ve}e od 1, a koji zajedno obja{wavaju 56,45 % varijance.Prilikom identifikacije faktora u obzir su uzete varijable ~ija su fa-ktorska zasi}ewa 0.40 i ve}a. U daqwim analizama uzeli smo u obzir pr-va dva faktora budu}i da je tre}i sadràvao samo dve stavke. Prvi fak-tor nazvali smo POLITI^KA ALIJENACIJA I ANOMIJA (dràvagleda samo kako da izvu~e {to ve}u korist od svojih gra|ana i ni{ta vi-{e, svi politi~ari gledaju samo svoje li~ne interese i korist a ne vodebrigu o interesima naroda, u ovom dru{tvu se samo kriminalci mogu obo-gatiti, ~ovek danas nikome ne treba da veruje, niti jednoj politi~kojstranci ne treba verovati, na{e dru{tvo je puno licemerja i laì). Dru-gi faktor nazvali smo OSE]AJ BESPOMO]NOSTI I BESPERSPE-KTIVNOSTI (ose}am se bespomo}an da bilo {ta za sebe uradim u ìvo-tu, malo toga ja mogu da uradim sa svojim vlastitim ìvotom jer sve zavi-si od drugih qudi, dru{tvo u kojem ìvimo ponekad mi izgleda gore odsamog pakla, danas ~ovek moè ìveti samo od danas do sutra i ni{ta neplanirati za budu}nost, ni{ta dobro ne moèmo o~ekivati od budu}no-sti, da bi ~ovek danas ne{to postigao prisiqen je da vara i laè).

275

POLITI^KA INVOLVIRANOST

U svrhu istraìvawa konstruisali smo skalu politi~ke participa-cije, koja je obuhvatala dvanaest pitawa o politi~kom aktivitetu i sude-lovawu u politi~kim procesima. Opcije odgovora su bile 1) ne i 2) da.Izvr{ena je faktorska analiza pod komponentnim modelom, uz varimaxrotaciju koja je pokazala kako bi se prostor koji ispuwavaju ~estice mo-gao svesti na tri faktora koji zajedno obja{wavaju 57.86 % ukupne vari-jance. Prilikom identifikacije faktora u obzir su uzeta faktorska za-si}ewa 0.40 i ve}a. Prvi faktor koji smo nazvali URBANO-KOMUNAL-NA INVOLVIRANOST; povezuje ajteme koji se odnose na sudelovawe uodlu~ivawu o problemima grada ili uìh urbano-politi~kih celina (me-sne zajednice), (aktivno u~estvovali na javnim tribinama i sastancima nakojima su se raspravqali urbani i komunalni problemi grada u kojemìve, imali neki zna~ajniji uticaj na dono{ewe odluka koje su se odno-sile na probleme grada u kojem ìve, ponekad sudelovali u re{avawuproblema mesne zajednice, na bilo koji na~in javno ukazivali na proble-me koji postoje u gradu u kojem ìve) i pitawe koje se odnosilo na stra-na~ku aktivnost (na bilo koji na~in aktivno u~estvovali u radu neke po-liti~ke stranke). Drugi faktor nazvali smo OP[TA POLITI^KA IN-VOLVIRANOST; ukazuje na va`nost poznavawa i interesovawe za op{tapoliti~ka de{avawa u zemqi (~esto vodi politi~ke razgovore u dru{tvu,~esto ~ita politi~ke ~lanke u dnevnim novinama), kao i prisutnost spre-mnosti za odre|eni politi~ki aktivizam (odlazili na predizbornu pro-mociju bar jedne politi~ke stranke, sudelovali u politi~kim demonstra-cijama). Tre}i faktor nazvali smo POLITI^KO-STRANA^KA ORIJEN-TISANOST; on obuhvata ~estice koje ukazuju na prisutnost konvencio-nalne politi~ke participacije putem u~estvovawa na izborima i oprede-qivawa za odre|enu politi~ku stranku (uvek izlazi na izbore, uvek znakome }e na izborima dati svoj glas, dati svoj potpis za kandidaturu poli-ti~ara na lokalnim izborima).

KVALITET @IVOTA U KOMUNALNOJ SFERI

Postavilo se pitawe kako operacionalizovati, za potrebe istraì-vawa, „op{te dobro” jedne urbane zajednice, te smo u tu svrhu konstruisa-li upitnik „Kvalitet ìvota u komunalnoj sferi” koji je pokrivao pro-store definisane funkcijama koje jedna urbana zajednica treba da ostva-ruje, kao {to su komunalna infrastruktura, prostorna ure|enost, soci-jalno-za{titna funkcija, socijalno-politi~ka funkcija i ostvarivaweravnopravnosti gra|ana. U daqwoj analizi ispitivali smo da li, i u ko-joj meri, pojedine vrednosne orijentacije, sub-kulturni obrasci, socijalnai politi~ka alijenacija, te dimenzije politi~ke involviranosti odre|ujuprocewivawe pojedinih segmenata kvaliteta ìvota u komunalnoj sferi.

276

U svrhu ispitivawa zadovoqstva gra|ana pojedinim segmentima komu-nalnog kvaliteta ìvota u lokalnoj zajednici ispitanicima je postavqenodvadest jedno pitawe o percepciji uspe{nosti re{avawa problema lokal-ne zajednice a koji su pokrivali slede}e prostore: socijalna za{tita, ko-munalna infrastruktura, komunalne usluge, javni red u gradu, ravnoprav-nost gra|ana, stanovawe, zapo{qavawe, {kolstvo, zdravstvo, kulturno na-sle|e grada, lokalni turizam. Ispitanicima je bilo postavqeno pitawe:„U kojoj meri, po Va{em mi{qewu, lokalna vlast, u okviru svojih nadle-`nosti, uspe{no re{ava dole navedene probleme?” Opcije odgovora subile: 1) Uop{te ne re{ava, 2) Uglavnom ne re{ava, 3) Uglavnom re{ava,i 4) U potpunosti re{ava. Primewena je faktorska analiza pod kompo-nentnim modelom uz varimax rotaciju koja je pokazala da pet faktora do-bro aproksimira korelacionu matricu originalnog skupa promenqivih ida se wima obja{wava 56.42% ukupne varijanse.

Prvi faktor nazvali smo PROSTORNA URE\ENOST (~isto}a grada,asfaltirawe ulica i trotoara, odvoèwe i deponovawe sme}a, briga o ja-vnom redu u gradu, javna rasveta u gradu, problem parkirawa u gradu, bri-ga o razvoju turizma na Pali}u). Drugi faktor nazvali smo RAVNOPRAV-NOST GRA\ANA (briga o nacionalnoj ravnopravnosti gra|ana, briga odru{tvenoj ravnopravnosti èna i mu{karaca, funkcionisawe {kola,o~uvawe kulturnog nasle|a grada, funkcionisawe jaslica i obdani{ta,briga o provo|ewu slobodnog vremena dece i mladih). Tre}i faktor smonazvali SOCIJALNO-POLITI^KA FUNKCIJA (re{avawe stambenihproblema, problem nezaposlenosti, problemi zaga|ivawa okoline, zdrav-stvena za{tita). êtvrti faktor smo nazvali KOMUNALNA INFRASTRU-KTURA (snabdevawe vodom, izgradwa kanalizacione mreè, odvoèwe ideponovawe sme}a, javna rasveta u gradu, funkcionisawe jaslica i obda-ni{ta). Peti faktor smo nazvali SOCIJALNO-ZA[TITNA FUNK-CIJA (briga o najsiroma{nijim gra|anima, briga o starima i nemo}ni-ma, problem nezaposlenosti).

POSTUPAK

Istraìvawe je sprovelo 15 stru~no osposobqenih anketara. Anketa-ri su dobili listu potencijalnih ispitanika sa ta~nim adresama i, nakonpristanka ispitanika da sudeluje u istraìvawu, ispitanik je sam pristu-pio ispuwavawu upitnika. Istraìvawe je sprovedeno od 10. oktobra do20. novembra 2000. godine. Od 650 prispelih anketa, nakon sprovedenogterenskog istraìvawa i inspekcije upitnika, u kona~nu obradu u{lo je628 ispitanika koji su odgovorili na sva pitawa.

277

METODE OBRADE PODATAKA

U analizama dobijenih podataka kori{}eni su univarijantni (fre-kvencije, postoci), bivarijantni (metod hi-kvadrata, I2) i multivarijant-ni postupci statisti~ke obrade podataka (faktorska analiza, diskrimi-nativna analiza i multipla regresijska analiza).

REZULTATI

Uticaj sociodemografskih obele`ja ispitanika na latentnu kon-figuraciju dimenzija vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca,socijalne alijenacije i politi~ke involviranosti

Kako je jedan od ciqeva istraìvawa bio utvrditi uticaj socio-de-mografskih obele`ja na latentnu konfiguraciju dimenzija vrednosnihorijentacija, sub-kulturnih obrazaca, socijalne alijenacije i politi~keinvolviranosti uvaàvaju}i pritom wihove me|uodnose, primenili smokanoni~ku diskriminativnu analizu. Na temequ 17 latentnih varijablikoje opisuju dimenzije vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca,socijalne alijenacije i politi~ke involviranosti, rezultati kanoni~kihdiskriminacijskih analiza ukazuju na postojawe statisti~ki zna~ajnihdiskriminacijskih funkcija deriviranih na temequ intergrupnih razlikas obzirom na pol, dob, obrazovawe, nacionalnu pripadnost i migracijskistatus. Interpretaciju dobijenih intergrupnih razlika temeqili smo navrednostima standardiziranih koeficijenata, koji ukazuju na relativnuva`nost svake latentne varijable pri formirawu rezultata na diskrimi-nacijskoj funkciji i na vrednostima koeficijenata strukture diskrimi-nacijskih funkcija koji ukazuju na veli~inu i prirodu povezanosti poje-dinih varijabli i diskriminacijske funkcije, te na vrednostima kanoni-~ke korelacije koje pokazuju da li je postignuto razlikovawe statisti~kizna~ajno i, ako jeste, radi li se o velikoj ili maloj razlici.

Uticaj pola na latentnu konfiguraciju dimenzija vrednosnihorijentacija, sub-kulturnih obrazaca, socijalne alijenacije i politi-~ke involviranosti

S obzirom na pol ispitanika derivirana je statisti~ki zna~ajna di-skriminacijska funkcija s vredno{}u Wilks-ove lambde .69 (p<.000), svoj-stvenom vredno{}u (eigenvalue) .44 i kanoni~kom korelacijom od .55. Fa-ktorsku strukturu diskriminacijske funkcije defini{u varijable Adi-ktivna sub-kultura (.56, .59), Op{ta politi~ka involviranost (.48, .40),Urbano-komunalna involviranost (.46, .36), a u suprotnom smeru je opisu-ju Obiteqski ìvot (–.34, –.30), i Klasi~na subkultura (–.58, –.25). Koe-ficijenti diskriminacijske funkcije prikazani su u Tablici 2. Centro-idi grupa ukazuju da diskriminacijska funkcija zna~ajno odvaja ispitani-ke mu{kog i ènskog pola (Tablica 3). Poloàj centroida grupe mu{kih

278

ispitanika udaqen je od ishodi{ta za .67 standardnih jedinica u smeruvi{ih rezultata, a poloàj centroida grupe ènskih ispitanika nalazise za –.65 standardnih jedinica u smeru niìh rezultata. Oko 31 % uku-pnog varijabiliteta me|u polovima moè se pripisati skupu ispitivanihvarijabli.

Tablica 1: Svojstvena vrednost, koeficijent kanoni~ke korelacije itest zna~ajnosti diskriminacijske funkcije derivirane na temequ pola

Tablica 2: Standardizovani koeficijenti i koeficijenti strukturediskriminacijske funkcije derivirane na temequ pola

Tablica 3: Centroidi grupa na diskriminacijskoj funkcijideriviranoj na temequ pola

279

Funkcija

1

Svojstvena

vrednost

.444(a)

Kanoni~ka

korelacija

.555

Wilks-ovalambda

.692

Hi

kvadrat

207.160

df

17

P

.000

Varijabla Standardizovani

koeficijenti

.563

.486

.460

–.342

–.584

–.045

–.014

.136

.085

–.019

–.151

–.114

–.089

.111

.076

.002

.109

Koeficijenti

strukture

.598

.400

.366

–.305

–.257

–.194

.175

.116

.109

.081

–.079

–.075

.053

.053

–.052

–.040

–.014

Adiktivna sub-kultura

Op{ta politi~ka involviranost

Urbano-komunalna involviranost

Obiteqski ìvot

Klasi~na sub-kultura

Altruizam

Dru{tvena involviranost i zahtev za o~uvawem

kulturnog (nacionalnog) identiteta

Politi~ka alijenacija i anomija

Rok sub-kultura

Preduzetni{tvo

Urbana identifikacija

Ose}aj bespomo}nosti i besperspektivnosti

Materijalizam

Obi~ajna sub-kultura

Otvorenost za interetni~ku socijalnu interakciju

Postignu}e

Politi~ko-strana~ka involviranost

Grupa

Mu{ki

@enski

C

.677

–.654

Uticaj hronolo{ke dobi na latentnu konfiguraciju dimenzijavrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca, socijalne alijena-cije i politi~ke involviranosti

S obzirom na dob ispitanika derivirana je jedna statisti~ki zna~ajnadiskriminacijska funkcija, s vredno{}u Wilks-ove lambde .60 (p<.000),svojstvenom vredno{}u .42, i kanoni~kom korelacijom .54. Koeficijentidiskriminacijskih funkcija su prikazani u Tablici 5. Strukturu zna~aj-ne diskriminacijske funkcije derivirane na temequ dobi opisuju Posti-gnu}e (.54, .53), Materijalizam (.40, .36) i Adiktivna sub-kultura (.28, .27)a u suprotnom smeru je opisuje Urbano-komunalna involviranost (–.48,–.38). Centroidi grupa ukazuju da ova diskriminacijska funkcija najvi{eodvaja ispitanike najmla|e dobi od najstarijih ispitanika, odnosno mla|eod starijih dobnih skupina (Tablica 6). Kod mla|ih ispitanika u ve}ojje meri prisutna materijalisti~ka vrednosna orijentacija i orijentacijapostignu}a, a kod starijih ispitanika urbano-komunalna involviranost iruralna sub-kultura. Oko 30 % ukupnog varijabiliteta razlika me|u ovimdobnim grupama moè se pripisati skupu ispitivanih varijabli.

Tablica 4: Svojstvene vrednosti, koeficijenti kanoni~ke korelacijei test zna~ajnosti diskriminacijskih funkcija deriviranih

na temequ dobi ispitanika

Tablica 5: Standardizovani koeficijenti i koeficijenti strukturediskriminacijskih funkcija deriviranih na temequ dobi ispitanika

280

Funkcija

1

2

3

4

5

Svojstvena

vrednost

.421(a)

.066(a)

.047(a)

.036(a)

.012(a)

Kanoni~ka

korelacija

.545

.248

.212

.186

.111

Wilks-ovalambda

.601

.855

.911

.953

.988

Hi

kvadrat

288.216

88.978

53.029

27.021

6.994

df

85

64

45

28

13

P

.000

.021

.192

.517

.902


koeficijenti

.545

–.485

.401

–.168

.282

–.228

.064

.027

Koeficijenti

strukture

.537

–.388

.366

–.219

.279

–.212

–.090

.125

Postignu}e


Materijalizam






Politia~ka alijenacija i anomija

Tablica 6: Centroidi grupa na diskriminacijskim funkcijamaderiviranim na temequ hronolo{ke dobi ispitanika

Uticaj {kolskog obrazovawa na latentnu konfiguraciju dimen-zija vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca, socijalne alije-nacije i politi~ke involviranosti

S obzirom na {kolsko obrazovawe ispitanika derivirana je jedna sta-tisti~ki zna~ajna diskriminacijska funkcija, sa vredno{}u Wilks-ove lam-bde .61 (p<.000), svojstvenom vredno{}u .41, i kanoni~kom korelacijom .54.Koeficijenti diskriminacijske funkcije su prikazani u Tablici 8.

Strukturu prve zna~ajne diskriminacijske funkcije derivirane natemequ {kolskog obrazovawa opisuju Klasi~na sub-kultura (.64, .69) Po-stignu}e (.34, .42), Op{ta politi~ka involviranost (.37, .37) a u suprot-nom smeru je opisuje Ruralna sub-kultura (–.33, –.35). Centroidi grupaukazuju da prva diskriminacijska funkcija najvi{e odvaja ispitanike sasredwim, vi{im i visokim {kolskim obrazovawem od ispitanika kojiimaju trogodi{wu (zanatsku) {kolu, zavr{enu i nezavr{enu osnovnu {ko-lu. (Tablica 9). Kod obrazovanijih ispitanika u ve}oj su meri prisutniklasi~na sub-kultura, postignu}e i op{ta politi~ka involviranost, akod niè obrazovanih ispitanika obi~ajna sub-kultura. Oko 30 % ukup-nog varijabiliteta razlika me|u ovim dobnim grupama moè se pripisatiskupu ispitivanih varijabli.

281


koeficijenti

–.177

.311

.222

.109

.282

.028

–.161

–.105

–.064

Koeficijenti

strukture

–.151

.246

.126

.040

.215

–.001

.020

–.111

–.077

Altruizam

Rok sub-kultura

Porodi~ni ìvot


Preduzetni{tvo





Grupa

18-25

26-35

36-45

46-55

55-65

66 i vi{e

F1

.730

.327

.114

–.310

–1.085

–1.812

Tablica 7: Svojstvene vrednosti, koeficijenti kanoni~ke korelacijei test zna~ajnosti diskriminacijskih funkcija deriviranih

na temequ {kolskog obrazovawa ispitanika

Tablica 8: Standardizovani koeficijenti i koeficijentistrukture diskriminacijskih funkcija deriviranih

na temequ {kolskog obrazovawa ispitanika

282

Funkcija

1

2

3

4

5

Svojstvena

vrednost

.414(a)

.072(a)

.040(a)

.024(a)

.010(a)

Kanoni~ka

korelacija

.541

.259

.196

.152

.100

Wilks-ovalambda

.614

.868

.930

.967

.990

Hi

kvadrat

276.515

80.304

41.097

19.002

5.679

df

85

64

45

28

13

P

.000

.082

.638

.898

.957


koeficijenti

.644

.343

.374

–.138

.094

.111

–.338

–.114

.087

–.337

–.036

–.115

–.018

–.085

–.066

–.118

–.074

Koeficijenti

strukture

.692

.426

.376

–.271

.112

.078

–.359

–.036

.026

–.136

–.029

–.052

.069

–.098

–.110

–.171

.056


Postignu}e


Porodi~ni ìvot




Altruizam

Materijalizam



Rok sub-kultura





Preduzetni{tvo


Tablica 9: Centroidi grupa na diskriminacijskim funkcijamaderiviranim na temequ {kolskog obrazovawa ispitanika

Uticaj nacionalne pripadnosti na latentnu konfiguraciju di-menzija vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca, socijalne ali-jenacije i politi~ke involviranosti

S obzirom na nacionalnu pripadnost ispitanika derivirane su ~ak~etiri statisti~ki zna~ajne diskriminacijske funkcije, s vrednostimaWilks-ove lambde .68 (p<.000), .78 (p<.000), .86 (p< .000), .94 (p< .008) svoj-stvenim vrednostima .14, .11, .09, .05 i kanoni~kim korelacijama .35, .32,.29, .22. Koeficijenti diskriminacijskih funkcija su prikazani u Tabli-ci 11. Strukturu prve zna~ajne diskriminacijske funkcije derivirane natemequ nacionalne pripadnosti opisuju Otvorenost za interetni~ku so-cijalnu interakciju (.47, .49) Klasi~na sub-kultura (.24, .34), Materija-lizam (.54, 47), i Politi~ko-strana~ka involviranost (.27, 36) a u supro-tnom smjeru Adiktivna sub-kultura (–.49, –.38) i Obi~ajna sub-kultura(–.22, –.26). Centroidi grupa ukazuju da prva diskriminacijska funkcijanajvi{e odvaja Ma|are od Buwevaca, a zatim i od svih ostalih nacional-nih skupina. Kod Ma|ara je u ve}oj meri prisutna otvorenost za interet-ni~ku socijalnu interakciju, klasi~na sub-kultura, materijalizam i poli-ti~ko-strana~ka involviranost, a kod Buwevaca adiktivna i ruralna sub-kultura. Oko 12 % ukupnog varijabiliteta razlika me|u ovim nacional-nim grupama moè se pripisati skupu ispitivanih varijabli. Strukturudruge zna~ajne diskriminacijske funkcije derivirane na temequ nacio-nalne pripadnosti opisuju Adiktivna sub-kultura (.51, .44) Anomija i be-sperspektivnost (.21, .32) i Postignu}e (.38, .29) i u suprotnom smeruDru{tvena involviranost i zahtev za o~uvawem kulturnog (nacionalnog)identiteta (–.22, –.37), i Op{ta-politi~ka involviranost (–.42, –.32).Centroidi grupa ukazuju da druga diskriminacijska funkcija najvi{eodvaja Jugoslovene i Buwevce od Hrvata. Kod Jugoslovena i Buwevaca je uve}oj meri prisutna adiktivna sub-kulktura, politi~ka alijenacija i ano-mija, a kod Hrvata dru{tvena involviranost i zahtev za o~uvawem kultur-nog (nacionalnog) identiteta, te op{ta politi~ka involviranost. Oko 10%ukupnog varijabiliteta me|u ovim nacionalnim skupinama moè se pripi-sati skupu ispitivanih varijabli. Strukturu tre}e zna~ajne diskrimina-cijske funkcije derivirane na temequ nacionalne pripadnosti opisuju

283

Grupa

Nezavr{ena os. {kola

Osnovna {kola

Zanatska {kola (3 g)

Sredwa 4g. {kola

Vi{a {kola

Fakultet

F1

–.757

–1.110

–.587

.204

.745

1.032

Urbana identifikacija (.44, 61), Altruizam (.40, .49), Otvorenost za in-teretni~ku socijalnu interakciju (.18, .39), te Politi~ko-strana~ka in-volviranost (.21, .23), a u suprotnom smeru opisuje je Materijalizam(–.50, –.55). Centroidi grupa ukazuju da tre}a diskriminacijska funkci-ja najvi{e odvaja Hrvate, Jugoslovene i u mawoj mjeri Buwevce od Srba.Urbana identifikacija, altruizam, otvorenost za interetni~ku socijalnuinterakciju i politi~ko-strana~ka involviranost je u najve}oj meri pri-sutna kod Hrvata, a kod Srba je u ve}oj mjeri prisutna materijalisti~kavrednosna orijentacija. Oko 8 % ukupnog varijabiliteta me|u ovim naci-onalnim skupinama moè se pripisati skupu ispitivanih varijabli. Stru-kturu ~etvrte zna~ajne diskriminacijske funkcije derivirane na temequnacionalne pripadnosti opisuju Obi~ajna sub-kultura (.38, 48), Bespo-mo}nost (.30, .44), Politi~ko-strana~ka involviranost (.34, .37), a u su-protnom smeru opisuje je Postignu}e (–.30, –.39). Centroidi grupa ukazu-ju da tre}a diskriminacijska funkcija najvi{e odvaja Buwevce od Jugo-slovena i Srba. Obi~ajna sub-kultura, bespomo}nost i politi~ko-strana-~ka involviranost u ve}oj meri su prisutne kod Buwevaca, a kod Jugoslo-vena i Srba orijentacija na postignu}e. Oko 5 % ukupnog varijabilite-ta me|u ovim nacionalnim skupinama moè se pripisati skupu ispitiva-nih varijabli.

Tablica 10: Svojstvene vrednosti, % varijance, koeficijenti kanoni~kekorelacije i test zna~ajnosti diskriminacijskih funkcija deriviranih

na temequ nacionalne pripadnosti ispitanika

Tablica 11: Standardizirani koeficijenti i koeficijenti strukturediskriminacijskih funkcija deriviranih

na temequ nacionalne pripadnosti ispitanika

284

Funkcija

1

2

3

4

Svojstvena

vrednost

.143(a)

.115(a)

.092(a)

.053(a)

%

Varijance

.35.4

28.5

22.8

13.3

Kanoni~ka

korelacija

.353

.321

.290

.225

Wilks-ovalambda

.682

.780

.869

.949

Hi

kvadrat

218.213

142.032

79.898

29.720

df

68

48

30

14

P

.000

.000

.000

.008

F1

.479

.241

–.497

F2

.306

–.311

.516

F3

.188

.105

.049

F4

.085

.046

.349

F1

.495

.341

–.387

F2

.178

–.271

.444

F3

.391

.108

–.209

F4

.148

.001

.279

Varijabla

Otvorenost za interetni~ku

socijalnu interakciju



Standardizovani

koeficijenti

Koeficijenti

strukture

Tablica 12: Centroidi grupa na diskriminacijskoj funkcijideriviranih na temequ nacionalne pripadnost ispitanikai

Uticaj migracijskog statusa na latentnu konfiguraciju dimenz-ija vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca, socijalne alije-nacije i politi~ke involviranosti

S obzirom na migracijski status ispitanika derivirana je jedna sta-tisti~ki zna~ajna diskriminacijska funkcija sa vredno{}u Wilks-ovelambde .81 (p<.000), svojstvenom vredno{}u (eigenvalue) .15 i kanoni~komkorelacijom od .36. Faktorsku strukturu diskriminacijske funkcije de-fini{u varijable Urbana identifikacija (.43, .63), Politi~ko-strana~kainvolviranost (.48, .55), Otvorenost za interetni~ku socijalnu interak-ciju (.29, .49), i Postignu}e (.24, .30). Koeficijenti diskriminacijskefunkcije prikazani su u Tablici 14. Centroidi grupa ukazuju da diskri-minacijska funkcija u najve}oj meri odvaja ispitanike ~ija porodica ge-neracijama ìvi na podru~ju Vojvodine od onih koji su se doselili nakonizbijawa sukoba na tlu biv{e Jugoslavije, koji su se doselili nakon Pr-

285

F1

.088

.029

.081

.064

.034

–.102

–.140

.547

.037

–.228

.100

.129

.270

–.117

F2

–.228

–.422

.215

.223

.247

–.086

–.054

.064

.061

.021

.141

.384

–.054

–.243

F3

–.182

–.191

–.024

–.061

.006

–.073

.445

–.505

.409

–.129

.117

–.172

.216

–.096

F4

.252

–.395

.123

–.242

–.122

–.175

.053

.134

–.141

.380

.391

–.305

.347

.113

F1

.004

.044

.097

–.042

.107

–.074

–.008

.479

.065

–.260

.164

.158

.361

–.096

F2

–.375

–.328

.324

.270

.231

–.142

.011

.207

–.030

–.131

.028

.296

–.112

–.225

F3

–.175

–.217

–.017

–.104

–.097

–.001

.614

–.550

.499

–.086

.015

–.095

.234

–.110

F4

.352

–.221

.077

–.193

–.086

–.038

–.023

.177

–.111

.482

.444

–.399

.379

.284

Varijabla

Dru{tvena involviranost i zahtev za

o~uvawem kulturnog (nac.) identiteta



Preduzetni{tvo

Rok sub-kultura

Porodini ìvot


Materijalizam

Altruizam


Ose}aj bespomo}. i besperspektiv.

Postignu}e



Standardizovani

koeficijenti

Koeficijenti

strukture

Grupa

Buwevci

Hrvati

Jugosloveni

Ma|ari

Srbi

F1

–.681

–.168

–.171

.405

–.240

F2

.383

–.635

.484

.084

–.162

F3

.130

.380

.289

.000

–.539

F4

.395

–.029

–.518

.089

–.113

vog svetskog rata, a zatim i onih ~ije su se porodice doselile nakon Dru-gog svetskog rata (Tablica 15). Kod onih ispitanika koji generacijama ì-ve na podru~ju Vojvodine u ve}oj meri su priusutne urbana identifikaci-ja, politi~ko-strana~ka involviranost, otvorenost za interetni~ku soci-jalnu interakciju i orijentacija na postignu}e nego kod onih ispitanikakoji su se doselili u Vojvodinu nakon izbijawa sukoba na tlu biv{e Ju-goslavije ili Prvog i Drugog svetskog rata. Oko 13 % ukupnog varijabi-liteta me|u ovim skupinama razli~itog migracijskog statusa moè sepripisati skupu ispitivanih varijabli.

Tablica 13: Svojstvene vrednosti, % varijanse, koeficijenti kanoni~kekorelacije i test zna~ajnosti diskriminacijskih funkcija deriviranih

na temequ „migracijskog statusa” ispitanika

Tablica 14: Koeficijenti strukture diskriminacijskih funkcija de-riviranih na temequ „migracijskog statusa” ispitanika

286

Funkcija

1

2

3

Svojstvena

vrednost

.152(a)

.050(a)

.021(a)

%

Varijance

.68.1

22.6

9.3

Kanoni~ka

korelacija

.363

.219

.143

Wilks-ovalambda

.810

.933

.980

Hi

kvadrat

119.461

39.499

11.671

df

51

32

15

P

.000

.170

.704


koeficijenti

.433

.482

.290

–.273

.138

–.148

–.176

.176

.122

–.065

.107

.248

.099

–.081

.095

.029

.064

Koeficijenti

strukture

.637

.552

.498

–.260

.211

–.196

–.157

.122

.191

.044

.192

.304

.015

–.076

.150

.089

–.084




Materijalizam

Porodi~ni ìvot

Preduzetni{tvo


Bespomo}nost



Altruizam

Postignu}e

Rok sub-kultura

Ruralna sub-kultura



Anomija i besperspektivnost


Tablica 15: Centroidi grupa na diskriminacijskim funkcijamaderiviranim na temequ „migracijskog statusa” ispitanika

Dimenzije vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca i soci-jalne alijenacije kao prediktori dimenzija politi~ke involviranosti

Da bismo utvrdili prinos ukupno ~etrnaest latentnih varijabli vre-dnosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca i socijalne alijenacije upredikciji rezultata na tri dimenzije politi~ke involviranosti, prime-nili smo multiplu regresijsku analizu, Tablica 16.

Urbano-komunalna involviranostKoeficijent multiple regresije iznosi R=.34, ~ime je obja{weno 12%

varijance urbano-komunalne involviranosti. Kako je vidqivo iz Tablice,kao zna~ajni prediktori su se pokazale varijable Dru{tvena involviranosti zahtev za o~uvawem kulturnog (nacionalnog) identiteta, Otvorenost uinteretni~koj socijalnoj interakciji i Obi~ajna sub-kultura, a Obiteq-ski ìvot u negativnom smeru.

Op{ta politi~ka involviranostKoeficijent multiple regresije iznosi R=.46, ~ime je obja{weno 21%

varijance op{te politi~ke involviranosti. Kako je vidqivo iz Tablice,kao najzna~ajniji prediktor se pokazala varijabla Dru{tvena involvira-nost i zahtev za o~uvawem kulturnog (nacionalnog) identiteta, a zatimvarijable Adiktivna sub-kultura, Klasi~na sub-kultura, Urbana identi-fikacija i Obi~ajna sub-kultura u suprotnom smjeru.

Politi~ko-strana~ka involviranostKoeficijent multiple regresije iznosi R=.27, ~ime je obja{weno 7%

varijance politi~ko-strana~ke involviranosti. Kako je vidqivo iz Ta-blice, kao zna~ajni prediktori su se pokazale varijable Otvorenost u in-teretni~koj socijalnoj interakciji, Porodi~ni ìvot, Dru{tvena invo-lviranost i zahtev za o~uvawem kulturnog (nacionalnog) identiteta i Be-spomo}nost.

287

Grupa F1

–.839

–.574

–1.004

.209

F2

–.045

.345

–1.042

–.023

Doselila se nakon Prvog svetskog rata

Doselila se nakon Drugog svetskog rata

Doselila se nakon izbijawa sukoba na tlu biv{e Jugoslav.

Generacijama ìvi na podru~ju Vojvodine

Tablica 16: Multipla regresijska analiza prediktora vrednosnihorijentacija, subkulturnih obrazaca i socijalne alijenacije

na varijablama politi~ke involviranosti

**p<.01 *p<.05

Dimenzije vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca i so-cijalne alijenacije kao prediktori procewivawa komunalnog kvalite-ta ìvota

Da bismo utvrdili prinos ukupno ~etrnaest latentnih varijabli vre-dnosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca i socijalne alijenacije upredikciji rezultata na procewivawe komunalnog kvaliteta ìvota, pri-menili smo multiplu regresijsku analizu.

Koeficijent multiple regresije iznosi R=.34, ~ime je obja{weno 12%varijance komunalnog kvaliteta ìvota. Kako je vidqivo iz Tablice, kaozna~ajni prediktori su se pokazale varijable Anomija i besperspektiv-nost, Bespomo}nost u negativnom smeru, te Otvorenost za interetni~kusocijalnu interakciju i Urbana identifikacija u pozitivnom smeru.

288

Urbano-komu-

nalna in-

volviranost

–.041

–.057

–.098*

.072

.126**

.065

.025

.127**

–.064

.163**

–.043

–.041

–.131**

–.006

.34

.12

F=5.29

p=.000

Op{ta-poli-

ti~ka in-

volviranost

–.011

.009

.108**

.113**

–.141**

.166**

.017

–.052

.030

.330**

.048

–.062

–.074

–.015

46

21

F=11.03

p=.000

Politi~ko-

strana~ka

orijentacija

.026

.093**

–.044

.063

–.052

–.054

–.003

.131**

.024

.126**

–.013

.018

.131**

–.017

.27

.07

F=3.29

p=.000

Kriterij varijabla

Prediktor varijabla







Rok sub-kultura


Postignu}e



Materijalizam

Altruizam

Porodi~ni ìvot

Preduzetni{tvo

R

R2

Tablica 17: Multipla regresijska analiza prediktora vrednosnihorijentacija, sub-kulturnih obrazaca i socijalne alijenacijena varijablama procewivawa lokalne vlasti, gradona~elnika

i kvaliteta ìvota u komunalnoj sferi

**p<.01 *p<.05

DISKUSIJA I IMPLIKACIJE ZA URBANO PLANIRAWE

U ovom radu istraìvali smo vrednosne pretpostavke politi~ke in-volviranosti na razini lokalne zajednice i wihove implikacije na urba-no planirawe. Prvi problem koji smo postavili u ovom istraìvawu, po-laze}i od Laswell-ovog specificirawa karakteristika „demokratske li-~nosti“, bio je da utvrdimo postoji li takav vrednosni sklop koji biukazivao na eventualno postojawe demokratsko-participatornog mentali-teta. Me|utim, ve} sama ~iwenica da smo dobili tri faktora politi~keinvolviranosti, gde se razdvojila involviranost u lokalnoj zajednici, odop{te i od strana~ke politi~ke involviranosti, govori nam da se te{ko

289

Lokalna vlast

radi u korist

svih gra|ana

–.140**

–.056

.182**

.048

–.047

–.022

–.033

.122*

—.075

–.059

–.096*

.021

–.169**

.031

.33

.11

F=4.92

p=.000

Gradona~elnik

radi u korist

svih gra|ana

–.159**

.035

.178**

.031

–.105*

–.096

.011

.189**

–.072

.014

–.011

.038

–.103*

.059

.32

.10

F=4.75

p=.000

Gener. kval.

ìvota u ko-

mun. sferi

–.218**

–.108**

.091*

.065

–.071

.020

–.041

.119**

–.047

–.018

–.080*

.014

.038

.020

.34

.12

F=5.25

p=.000

Kriterij varijabla

Prediktor varijabla







Rok sub-kultura


Postignu}e



Materijalizam

Altruizam

Porodi~ni ìvot

Preduzetni{tvo

R

R2

moè govoriti o postojawu neke generalne politi~ke involviranosti kaojednodimenzionalnog konstrukta, pa tako ni postojawa nekog generalnogdemokratsko-participatornog mentaliteta. Da bismo utvrdili da li i ukojoj meri postoji povezanost izme|u pojedinih dimenzija politi~ke in-volviranosti, izvr{ili smo faktorsku analizu uz oblimin rotaciju. Do-bijene interfaktorske korelacije ukazuju da ne postoji nikakva poveza-nost izme|u urbano-komunalne i strana~ke involviranosti (r = .02), ni-ti zna~ajna povezanost izme|u urbano-komunalne i op{te politi~ke in-volviranosti (r = .28), kao ni izme|u strana~ke i op{te politi~ke in-volviranosti (r = .20). Ovi nalazi nam ukazuju na kompleksnost i vi{e-dimenzionalnost fenomena politi~ke involviranosti. Imamo, dakle, onekoji su zainteresovani generalno za politiku, ali nisu istovremeno zain-teresovani i za participaciju na lokalnoj razini ili opredeqeni za nekustranku, one koji su strana~ki orijentisani i one koji su orijentisanisamo do razine svoje lokalne zajednice.

Po{to se politi~ka involviranost razbila na tri komponente, u da-qoj analizi smo ispitivali koje vrednosne orijentacije, sub-kulturniobrasci i dimenzije socijalne alijenacije doprinose pojavqivawu odre|e-nog oblika politi~ke involviranosti. Jedna je zajedni~ka komponenta upozadini sva tri oblika politi~ke involviranosti, a to je vrednosnaorijentacija dru{tvena involviranost i zahtev za o~uvawem kulturnog(nacionalnog) identiteta. Ova vrednosna orijentacija sadrì dve subdi-menzije: spremnost za u~estvovawe u dru{tvenim odlu~ivawima i zahtevza o~uvawem kulturnog odnosno nacionalnog identiteta. Ova vrednosnaorijentacija, zajedno sa obi~ajnom sub-kulturom i otvoreno{}u u nepo-srednoj interetni~koj socijalnoj interakciji, doprinosi urbano-komunal-noj involviranosti, dok je urbana identifikacija prediktor ovog obra-sca, u negativnom smeru. U pozadini op{te politi~ke involviranosti vi-dimo, me|utim, jedan druga~iji vrednosni i sub-kulturni obrazac, gde unajve}oj meri doprinosi dru{tvena involviranost i zahtev za o~uvawemkulturnog identiteta, urbana identifikacija, klasi~na i adiktivna sub-kultura. Obi~ajna sub-kultura se ovde pojavquje kao prediktor u negativ-nom smeru. U pozadini strana~ko-politi~ke involviranosti vidimo tre}ivrednosni sklop, pored zajedni~ke komponente, dru{tvene involvirano-sti, doprinose joj vrednovawe porodi~nog ìvota, otvorenost u interet-ni~koj socijalnoj interakciji i ose}aj bespomo}nosti i besperspektiv-nosti.

Slede}i problem na{eg istraìvawa je bio da utvrdimo na koji na-~in internalizovane vrednosne orijentacije deluju na percepciju lokal-nih politi~kih institucija, i kvaliteta ìvota u komunalnoj sferi.Ispitivali smo koji su najboqi prediktori (pozitivni ili negativni)iskazivawa poverewa prema lokalnoj vlasti uop{te, prema gradona~elni-ku, i koji su najboqi prediktori percepcije kvaliteta ìvota u komunal-noj sferi. U pozadini nepoverewa prema lokalnoj vlasti nalazi se vred-nosni sklop koji odre|uju obiteqski ìvot, materijalizam, politi~ka

290

alijenacija i anomija. Iskazivawu poverewa s druge strane doprinose ur-bana identifikacija i otvorenost za interetni~ku socijalnu interakciju.Iskazivawu poverewa prema gradona~elniku tako|e doprinose urbanaidentifikacija i otvorenost u interetni~koj socijalnoj interakciji, aiskazivawu nepoverewa obi~ajna sub-kultura i porodi~ni ìvot. Iakosmo uz primenu varimax rotacije dobili pet faktora kvaliteta ìvota ukomunalnoj sferi, analiza glavnih komponenata je pokazala izrazito gru-pisawe na prvom faktoru koji obja{wava 30% ukupnog varijabiliteta, azasi}ewa varijabli se kre}u oko .50 i.60, pa se moè pretpostaviti da je-dan generalni faktor stoji u pozadini svih procena; stoga smo u regresij-skoj analizi koristili glavnu komponentu, a ne pojedine dimenzije (fak-tore). Iskazivawu generalnog nezadovoqstva kvalitetom ìvota u komu-nalnoj sferi u najve}oj meri doprinose politi~ka alijenacija i anomija,ose}aj bespomo}nosti i besperspektivnosti i materijalisti~ka vrednosnaorijentacija, a glavni prediktori zadovoqstva kvalitetom ìvota su va-rijable: otvorenost za interetni~ku socijalnu interakciju i urbana iden-tifikacija. Vidimo, dakle, da su urbana identifikacija i otvorenost uinteretni~koj socijalnoj interakciji glavni prediktori zadovoqstva, adve dimenzije socijalne alijenacije, porodi~ni ìvot, materijalizam iobi~ajna sub-kultura glavni prediktori nezadovoqstva lokalnim vlasti-ma i kvalitetom ìvota u komunalnoj sferi.

Da bismo utvrdili da li se pojedine socio-demografske (polne, dobne,obrazovne i etni~ke, migracijske) skupine razlikuju u pogledu latentnekonfiguracije vrednosnih orijentacija, sub-kulturnih obrazaca, dimenzi-ja socijalne alijenacije i politi~ke involviranosti, proveli smo diskri-minacijske analize. Struktura diskriminacijske funkcije ekstrahiranena temequ razlika izme|u polova odre|ena je istovremenom prisutno{}uop{te politi~ke i urbano-komunalne involviranosti i adiktivnog sub-kul-turnog obrasca. Kod èna smo, s druge strane, utvrdili u ve}oj meri in-ternalizovane vrednosti porodi~nog ìvota i klasi~ne sub-kulture. Polispitanika, dakle, ima uticaja na internalizaciju razli~itih vrednosti,koje doprinose tome da su ène mawe op{te politi~ki i urbano-komunal-no involvirane, ali nema uticaja na strana~ku involviranost. Povezanostizme|u motiva postignu}a, materijalisti~ke vrednosne orijentacije iadiktivne sub-kulture utvrdili smo kod mla|ih ispitanika, a kod stari-jih ve}u prisutnost urbano-komunalne involviranosti. Ni op{ta ni stra-na~ka politi~ka involviranost ne u~estvuju u formirawu ove funkcije.Kod ispitanika sa vi{om {kolskom naobrazbom utvrdili smo povezanostizme|u op{te politi~ke involviranosti, klasi~ne sub-kulture i motivapostignu}a, ali ne i povezanost sa urbano-komunalnom i strana~kom in-volvirano{}u. Pa`wa koja se pridaje politi~kim procesima po A l -m o n d u i V e r b i (1989), indikator je participatorne orijentacije.Qudi koji pomno prate politi~ka de{avawa iskazuju ograni~enu gra|an-sku involviranost, ali bez ove komponente nema gra|anske orijentacije ipoliti~ke participacije. Ispitanici sa niòm {kolskom naobrazbom, a

291

uslovqeno wihovim klasnim poloàjem, nisu internalizovali vrednosneorijentacije koje doprinose op{toj politi~koj involviranosti, ali suorijentisani prema lokalnoj sredini i èle da u~estvuju u odlu~ivawu nalokalnom nivou. S druge strane, kod vi{e obrazovanih ispitanika i po-red op{te politi~ke zainteresovanosti vidimo prisustvo odre|ene vrstedistancirawa od direktnog politi~kog anga`mana u politi~kim stranka-ma i lokalnoj zajednici.

Unutar ma|arskog subuzorka utvrdili smo da se politi~ko-strana~kainvolviranost nalazi u povezanosti sa otvoreno{}u u neposrednoj in-teretni~koj socijalnoj interakciji, materijalisti~kom vrednosnom ori-jentacijom i klasi~nom sub-kulturom. Vidimo, dakle, da ne postoji zain-teresovanost za op{ta politi~ka ili urbano-komunalna de{avawa u ovomtipu involviranosti, nego iskqu~iva orijentisanost ka privatnim i uègrupnim ciqevima i interesima, a koji se ostvaruju kroz strana~ke aktiv-nosti. Ovakva orijentacija je, s druge strane, povezana sa potrebom da seu svakodnevnim socijalnim interakcijama iskazuje otvorenost prema dru-gim narodima, {to je zasigurno u funkciji socijalne prihvatqivosti.

Postojawe povezanosti izme|u politi~ke alijenacije i anomije iadiktivne sub-kulture uz istovremenu odsutnost bilo kakve dru{tvene ipoliti~ke involviranosti i klasi~ne sub-kulture, utvrdili smo unutarsubuzorka onih koji se nacionalno izja{wavaju kao Jugosloveni i Buwev-ci. U subuzorku Hrvata je, nasuprot tome, utvr|ena povezanost izme|udru{tvene involviranosti i zahteva za o~uvawem kulturnog (nacional-nog) identiteta sa klasi~nom sub-kulturom i op{tom politi~kom in-volvirano{}u.

Struktura vrednosnog sklopa koji odre|uju altruizam, otvorenost uinteretni~koj socijalnoj interakciji i urbana identifikacija u najve}ojmeri je prisutna kod Hrvata, najmawe kod Srba, dok se Jugosloveni, Bu-wevci i Ma|ari nalaze negdje u sredini. U negativnoj povezanosti saovakvom matricom je materijalisti~ka vrednosna orijentacija, koja je uve}oj meri prisutna kod Srba.

Povezanost urbane identifikacije sa politi~ko-strana~kom invol-virano{}u i sa otvoreno{}u u neposrednoj interetni~koj socijalnoj in-terakciji utvr|ena je kod onih ispitanika koji ve} generacijama ìve napodru~ju Vojvodine, dok je ovakva orijentacija u najmawoj meri prisutnakod ispitanika koji su se u wu doselili nakon izbijawa sukoba na tlubiv{e Jugoslavije, posle I ili II svetskog rata. Budu}i da starosedela~kostanovni{tvo u ve}oj meri ~ine Ma|ari, Hrvati, Buwevci i Jugosloveni,a doseqeni~ko Srbi, i da smo utvrdili razlike u pogledu internalizo-vanih vrednosnih orijentacija, vidimo da ovde postoji jedan latentan su-kob izme|u starosedelaca i doseqenika, a u ~ijoj pozadini su neprihvata-we interetni~kih socijalnih interakcija i slabija urbana identifikaci-ja od strane doseqenih u grad. Etni~ka struktura stanovni{tva vidqivaje i u prostoru, kako u svojoj istorijsko-urbanisti~koj studiji pokazujeSzabo, (S z a b o, 2001). Iako u svim gradskim mesnim zajednicama stanu-

292

ju pripadnici svih nacionalnih zajednica, osnovne etni~ke grupe (Hrva-ti, Ma|ari, Srbi) su ostale na svojim prvobitnim stani{tima u apsolut-noj ili relativnoj ve}ini i prostorni razme{taj nije se mnogo mewao to-kom posledwih 250 godina, osim u novijim delovima grada.

Vidimo, dakle, da razli~ite etni~ke i socijalne grupe internalizu-ju razli~ite vrednosne obrasce, a koji u datom dru{tvenom i politi~komkontekstu uslovqavaju razli~ite obrasce politi~ke involviranosti. Na-daqe, vidimo da tri komponente politi~ke involviranosti ne korespon-diraju jedna sa drugom ni u jednom subuzorku. Moèmo, dakle, zakqu~itida postoji odre|ena fragmentacija politi~ke involviranosti koja je pro-dukt internalizovanih vrednosnih orijentacija unutar pojedinih polnih,dobnih, obrazovnih, etni~kih i migratornih skupina i da se niti u jednojskupini ne moè identificirati neka vrsta integralne politi~ke invol-viranosti.

Na temequ iznetih nalaza moèmo zakqu~iti slede}e:Prvo, u pozadini bilo kojeg oblika dru{tvene i politi~ke involvi-

ranosti nalazi se zahtev za o~uvawem kulturnog (nacionalnog) identite-ta, {to zna~i da }e se i svaki zna~ajniji urbanisti~ki ciqevi ili poteziprocewivati iz ovog aspekta, me|u politi~ki involviranim pojedincimaili grupama.

Drugo, budu}i da urbana zajednica nije vrednosno homogena, konfli-kti u planirawu i dono{ewu odluka se mogu o~ekivati ukoliko se ne ek-spliciraju i uvaàvaju vrednosti i razlike u afektivnom odnosu, me|uetni~kim zajednicama, prema gradu.

Tre}e, fragmentacija politi~ke involviranosti rezultat je razli~i-tih internalizovanih vrednosti pod uticajem razli~itog kulturnog nasle-|a, povesnog iskustva i socijalnog statusa pojedinih socio-demografskihgrupa u aktuelnom dru{tveno-politi~kom kontekstu.

êtvrto, pripadnici mawinskih nacionalnih zajednica (Hrvati, Ma-|ari) u ve}em stepenu se identifikuju sa gradom i prihvataju otvorenostu interetni~kim socijalnim interakcijama od pripadnika ve}inskog na-roda. To u sebi nosi latentan konflikt oko o~uvawa kulturno-istorij-skog nasle|a i budu}eg oblikovawa slike i identiteta grada.

Peto, dimenzije socijalne alijenacije i internalizovane vrednostidovode do nezadovoqstva i negativnog procewivawa lokalnih vlasti i we-nih u~inaka na poqu unapre|ewa kvaliteta ìvota, a ne racionalno sa-gledavawe odre|ene urbane politike i rezultata takve politike. S drugestrane, identifikacija sa gradom, odnosno pozitivan afektivan odnos iodsustvo alijenacije doprinose pozitivnom procewivawu. Drugim re~ima,pojedinci koji su socijalno alijenirani povla~e se u obiteqski ìvot iimaju ìvotnu filozofiju u kojoj se sve podre|uje li~nim interesima(sticawu bogatstva i mo}i) iskaziva}e nezadovoqstvo prema potezima lo-kalne vlasti bez obzira na realne efekte na poboq{awe kvaliteta ìvo-ta u gradu.

293

[esto, istovremeno su prisutni elementi parohijalne, podani~ke iparticipatorne kulture ali ne kao integralna politi~ka involviranost,nego, u zavisnosti od socijalnog statusa i internalizovanih vrednosti,pojedini elementi su prisutni kod odre|enih socio-demografskih skupi-na. Drugim re~ima, ne uslovqava politi~ki sistem internalizaciju odre-|ene politi~ke kulture nego osobine pojedinca i internalizovane vred-nosti, usvojene u procesu socijalizacije, odre|uju politi~ku kulturu.

Sedmo, postavqa se pitawe u kojoj meri se samim izmenama politi-~kih institucija, a u situaciji postojawa latentnog vrednosnog konfliktaizme|u pojedinih etni~kih i socijalnih skupina, moè delovati na uspo-stavqawe solidarnosti i prevenciju konflikata u lokalnoj zajednici.

I, na kraju, imaju}i u vidu dve ~iwenice, prvo, da se razli~ite etni-~ke grupe u nejednakoj meri identifikuju sa gradom i, drugo, da usvajajurazli~ite vrednosne i sub-kulturne obrasce, moèmo postaviti pitawe:da li se, i na koji na~in, moè artikulisati «op{ti interes» koji }e sveetni~ke grupe i svi socijalni slojevi smatrati legitimnim i podjednakodobrim za sebe? Drugim re~ima, kako definisati ciqeve i objektive urazvoju grada, koji ne}e delovati frustriraju}e ni na jednu etni~ku ilislojnu grupu. Zasigurno da tradicionalno planirawe, koje polazi od pret-postavke o nepostojawu konflikta, svojim delovawem ne samo da ne}eublaìti konflikte nego }e ih i produkovati. Moèmo pretpostaviti da}e planirawe, koje polazi sa stanovi{ta postojawa vrednosnog konfliktau dru{tvu, u ve}oj meri mo}i prilagoditi planirawe socijalnoj zbiqi ina taj na~in uspe{nije amortizovati konflikte. Pri tome je potrebnospecificirati populaciju i problemske grupe stanovni{tva da bi se ade-kvatnije definisale problemske situacije. U ovoj fazi nu`no je analizi-rati ne samo kvantitativne pokazateqe nego i one koje govore o socijal-nom i socijalno-psiholo{kom habitusu pojedinih socijalnih i etni~kihgrupa i wihovoj realnoj mogu}nosti da artikuli{u i zastupaju vlastiteinterese u politi~kom procesu dono{ewa odluka o razvoju grada.

LITERATURA

A l m o n d, G. A., V e r b a, S. (1989): The Civic Culture, London, SAGE.B a i l e y, J. (1975): Social Theory for Planning, Routledge and Kegan Paul, London

and Boston.^ a l d a r o v i }, O. (1985): Urbana sociologija, ^GP DELO, Globus, Zagreb.D u l i } J. (1999): Vrednosti, stilovi ìvota i stavovi prema budu}em razvoju

Pali}a, JP Pali}-Luda{, Subotica.D u l i } J. (1996): Javno mnewe gra|ana Op{tine Subotica o razvoju i izgradwi

naseqa i grada, IV Op{tine Subotica, Subotica.D u l i } J. (1996): Vrednosne orijentacije i stilovi ìvota mladih, PIV,

Novi SadG r e e n s t a i n, F. I. (1987): Personality and Politics, Princeton University Press,

Princeton, New Jersey.

294

R o s s, M. H. (1997): The Relevance of Culture for the Study of Political Psychology

and Ethnic Conflict, Political Psychology, Vol. 18, No. 2, 1997.P a n t i }, D. (1990): Promene vrednosnih orijentacija mladih u Srbiji, Univer-

zitet u Beogradu, Institut dru{tvenih nauka, Beograd.P a s t u o v i }, N., K o l e s a r i }, V., K r i z m a n i }, M. (1995): Psychological varia-

bles as predictors of quality of life, Review of Psychology, Zagreb, Vol. 2, No.1-2, 1-84, 1995.

P o p o v i }, V. B o l ~ i }, S., P e { i }, V., J a n i } i j e v i }, M., P a n t i }, D.(1977): Dru{tveni slojevi i dru{tvena svest, Institut dru{tvenih nauka,Beograd.

R i m a c, I. (2000): Neke determinante povjerewa u institucije politi~kog su-stava u Hrvatskoj, str. 471-484, u: Bogoslovska Smotra, Europsko istraìva-we vrednota-EVS 1999, Godina LXX, br. 2, str. 173-503, 2000, Zagreb.

R o k e a c h, M. (1968): Beliefs, Attitudes, and Values, Jossey-Bass, Inc. San Francisco.R o s e, R. (1989): Ordinary people in Public Policy, London, SAGE. [i b e r, I. (1998): Osnove politi~ke psihologije, Politi~ka kultura, Zagreb.[ r a m Z. (1995): Vrednosne orijentacije i li~nost gra|ana Subotice, Centar

za dru{tvena istraìvawa, Subotica.[ r a m Z. (2000): Ideologijski obrasci i osobine li~nosti, Hrvatski kulturni

centar „Buweva~ko kolo“, Subotica.S z a b o Zs. (2001): Stepski grad, prostorna analiza dva grada Subotice i Kecskemeta,

magistarski rad, Arhitektonski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd.

SOSIAL-DEMOGRAPHIC FEATURES AND DIMENSIONSOF URBAN CULTURE – THE EXAMPLE OF SUBOTICA

by

Jasminka Duli}

Summary

The aims of the research were (1) to find out whether different value orienta-tions, subcultural patterns, and social alienation, contribute to political involvement, at-titude toward local government and perception of quality of communal life, and (2) toassess the extent and nature of differences in expressing dimensions of political invol-vement, value orientations, cultural patterns and social alienation among the groups ofsubjects formed according to gender, age, education, migratory status and ethnicity.The sample consisted of 393 nature citizens in Subotica of different gender, age,school level and nationality. Factor, regression and canonical discriminant analysis we-re performed in data analysis. Three dimensions of political involvement were extract-ed by factor analysis, urban-communal involvement, general political involvement andparty involvement. Regression analysis showed that there is one value orientation co-mmon to all three dimensions of political involvement that is, „social involvement anddemand for preserving cultural (national) identity.” Canonical discriminant analysisyielded 8 significant functions whose structures were defined at least by one dimen-sion of political involvement, but integral political involvement which encompassesreadiness to participate in urban planning, was not found.

295

Documents

SOCIJALNO-DEMOGRAFSKA OBELE@JA I DIMENZIJE URBANE … · Regresijska analiza je ukazala da u pozadini sva tri oblika politi~ke involviranosti, postoji jedna zajedni~ka komponenta,