Koleni zglob Koleni zglob ččine donji okrajci feine donji okrajci femmura svojim ura svojim kondilarnim povrkondilarnim površšinainamma i zglobna povra i zglobna površšina ina proksimalnog dela tibije (plato tibije), proksimalnog dela tibije (plato tibije), kvadriceps sa pripojem na tibiji, preko patele i kvadriceps sa pripojem na tibiji, preko patele i patelarnog ligamenta, meniskusi kao fibrozno-patelarnog ligamenta, meniskusi kao fibrozno-hrskavihrskaviččne tvorevine, koji poboljne tvorevine, koji poboljššavaju avaju kongruentnost zglobnih povrkongruentnost zglobnih površšina i stabilnost ina i stabilnost zgloba i slozgloba i složženi ligamentarni aparat, koji daje eni ligamentarni aparat, koji daje ččvrstinu i stabilnost zglobu, a u kojima se vrstinu i stabilnost zglobu, a u kojima se nalaze brnalaze broojni receptori dubokog senzibiliteta. jni receptori dubokog senzibiliteta.

Povrede kolena Povrede kolena

Povrede navedenih struktura ugroPovrede navedenih struktura ugrožžavaju avaju funkciju kolenog zgloba. Ofunkciju kolenog zgloba. Oššteteććenje ligamenata enje ligamenata dovodi do nestabilnosti zgloba, a inaktivnost, dovodi do nestabilnosti zgloba, a inaktivnost, zbog imobilizacije ili eventualno povrede zbog imobilizacije ili eventualno povrede mekih tkiva, dovodi do retrakcije i fibrozne mekih tkiva, dovodi do retrakcije i fibrozne degeneracije, degeneracije, ššto rezultira kontrakturama. to rezultira kontrakturama. ČČesti edemi u kolenoesti edemi u kolenomm zglobu dovode do zglobu dovode do ooššteteććenja zglobnih eleenja zglobnih elemmenata i kasnijih enata i kasnijih degenerativnih promena sa bolovima i degenerativnih promena sa bolovima i ograniograniččenjem funkcionalnih sposobnosti. enjem funkcionalnih sposobnosti.

Za normalan hod potrebno je da pokret fleksije Za normalan hod potrebno je da pokret fleksije potkolenice u kolenu minimalno bude od 0 do potkolenice u kolenu minimalno bude od 0 do 40 stepeni 40 stepeni

Evaluacija stanja mora sadrEvaluacija stanja mora sadržžati mere obima ati mere obima pokreta u kolenopokreta u kolenomm zglobu i proveru zglobu i proveru eventualne patoloeventualne patološške pokretljivosti, mere ke pokretljivosti, mere obima DE (posebna paobima DE (posebna pažžnja obimu oko nja obimu oko kolena), proveru snage kvadricepsakolena), proveru snage kvadricepsa..

Ciljevi terapije radom su usmereni na Ciljevi terapije radom su usmereni na postizanje normalne pokretljivosti u kolenom postizanje normalne pokretljivosti u kolenom zglobu, jazglobu, jaččanje snage kvadricepsa i edukaciju anje snage kvadricepsa i edukaciju pacijenta za preveniranje degenerativnog pacijenta za preveniranje degenerativnog oboljenja kolena. oboljenja kolena.

Od tehnika terapije radom koje su pogodne Od tehnika terapije radom koje su pogodne za koleno preporuza koleno preporuččuju se sledeuju se sledećće: pisanje e: pisanje slova po podu nogom, povlaslova po podu nogom, povlaččenje i guranje enje i guranje predmeta po podu iz sedepredmeta po podu iz sedeććeg poloeg položžaja, aja, podizanje predmeta sa poda sonopodizanje predmeta sa poda sonožžno, rad na no, rad na bicikl-testeri, rad na heft mabicikl-testeri, rad na heft maššini u stojeini u stojeććeemm polopoložžaju, rad na grnaju, rad na grnččarskoarskomm to toččku u ku u sedesedeććem poloem položžaju, aju, žžiiččanje parketa i glaanje parketa i glaččanje anje iz sedeiz sedeććeg ili stojeeg ili stojeććeg poloeg položžaja, rad kroz aja, rad kroz polupoluččuuččanj ili anj ili ččuuččanj. anj.

Patela je najvePatela je najvećća sezamoidna kost u organizmu a sezamoidna kost u organizmu ččoveka. Ona je vaoveka. Ona je važžan an ččinilac u funkciji ekstenzionog inilac u funkciji ekstenzionog aparata kolenog zgloba, jer poveaparata kolenog zgloba, jer poveććava snagu ava snagu ekstenzije potkolenice. Normalna patela je trouglasta ekstenzije potkolenice. Normalna patela je trouglasta sa vrhom okrenutim distalno. Na proksisa vrhom okrenutim distalno. Na proksimmalnoalnomm kraju kraju se pripajaju se pripajaju ččetiri glave kvadricepsa, a sa donje etiri glave kvadricepsa, a sa donje strane polazi patelarni ligament koji se svojim strane polazi patelarni ligament koji se svojim distalnim krajedistalnim krajemm pripaja na tuberkulu tibije. pripaja na tuberkulu tibije.

Direktni prelomi patele nastaju pri padu na kolena ili Direktni prelomi patele nastaju pri padu na kolena ili udarcem udarcem ččvrstim predmetom preko kolena. Ovim vrstim predmetom preko kolena. Ovim mehanizmima nastaju zvezdasti i nepotpuni prelomi, mehanizmima nastaju zvezdasti i nepotpuni prelomi, pri kojima nije ugropri kojima nije ugrožžena funkcija ekstenzionog ena funkcija ekstenzionog aparata kolena aparata kolena

Prelomi patele (čašice)Prelomi patele (čašice)

Indirektni prelomi nastaju pri posrtanju i padu, Indirektni prelomi nastaju pri posrtanju i padu, kada se kvakada se kvaddriceps naglo kontrahuje pod riceps naglo kontrahuje pod tetežžinoinomm tela i silom inercije. Tak tela i silom inercije. Takoo nastaju nastaju prelomi patele sa dislokacijprelomi patele sa dislokacijoom, a funkcija m, a funkcija ekstenzionog aparataekstenzionog aparata je neje nemmoguogućća. Lea. Leččenje enje momožže biti neoperativno i hirure biti neoperativno i hiruršško. ko. Neoperativno leNeoperativno leččenje se vrenje se vršši ki kood preloma bez d preloma bez dislokacija, neodislokacija, neoššteteććenih zglobnih hrskavica i enih zglobnih hrskavica i neprekinutog ekstenzionog aparata. Za neprekinutog ekstenzionog aparata. Za imobilizaciju se koristi natkolena gipsana imobilizaciju se koristi natkolena gipsana ššina ina u trajanju du trajanju dvve do e do ččetiri nedelje. Sa aktivnim etiri nedelje. Sa aktivnim pokretima se popokretima se poččinje posle inje posle ččetiri nedelje, a etiri nedelje, a progresivnim japrogresivnim jaččanjem mianjem miššiiććne snage posle ne snage posle ššest nedelja od preloma. est nedelja od preloma.

Operativno leOperativno leččenje podrazumeva osteosintezu enje podrazumeva osteosintezu fragmenata fragmenata ččaaššice ice žžicoicomm (cerclage) ili fiksacionim (cerclage) ili fiksacionim zavrtzavrtaanjem. Kod venjem. Kod veććeg oeg oššteteććenja vrenja vršši se i se patelektopatelektommija. Ukoliko je popreija. Ukoliko je popreččni prelom, koristi se ni prelom, koristi se tzv. tenziona tzv. tenziona žžiiččana traka, koja oana traka, koja ommoguoguććava da se ava da se pokreti u kolenopokreti u kolenomm zglobu izvode odmah po zglobu izvode odmah po operaciji. Evaluacija stanja pacijenta mora da sadroperaciji. Evaluacija stanja pacijenta mora da sadržži i mere obima pokreta u kolenomere obima pokreta u kolenomm zglobu, mere obi zglobu, mere obi-- mma DE posebno paa DE posebno pažžljivo oko kolena, proveru snage ljivo oko kolena, proveru snage kvadricepsa. Osnovni ciljevi radne terapije kkvadricepsa. Osnovni ciljevi radne terapije kood d preloma patele su usmereni na povepreloma patele su usmereni na poveććanje anje pokretljivosti potkolenice u pravcu fleksije i japokretljivosti potkolenice u pravcu fleksije i jaččanje anje kvadricepsa. kvadricepsa.

PoPošštovanjem principa radne terapije u tovanjem principa radne terapije u tretmanu ovih pacijenata mogutretmanu ovih pacijenata mogućće je postie je postićći i dobru pokretljivost u kolenodobru pokretljivost u kolenomm zglobu, ali zglobu, ali snaga kvadricepsa retko biva vrasnaga kvadricepsa retko biva vraććena na nivo ena na nivo pre povrede. Tehnike terapije radom pogodne pre povrede. Tehnike terapije radom pogodne za pacijente sa prelomima patele su istovetne za pacijente sa prelomima patele su istovetne sa sa oonima koje su navedene za pacijente sa nima koje su navedene za pacijente sa povredom kolena.povredom kolena.

Pri osposobljavanju pacijenata sa prelomima Pri osposobljavanju pacijenata sa prelomima patele treba ih upoznati da su pozne posledice patele treba ih upoznati da su pozne posledice ovakvih povreda osteoartroze, koje seovakvih povreda osteoartroze, koje se javljaju javljaju nekoliko godina kasnije. nekoliko godina kasnije.

Zbog toga pacijenta treba savetovati da Zbog toga pacijenta treba savetovati da prevenira nastanak tih koprevenira nastanak tih kommplikacija (da se plikacija (da se kloni rizika ponovnogkloni rizika ponovnog povrepovređđivanja, da ne ivanja, da ne optereoptereććuje povreuje povređđenu nogu previenu nogu previšše, da e, da reguliregulišše telesnu tee telesnu težžinu (da se ne goji), da se inu (da se ne goji), da se ččeešćšće odmara pri radu i pri stajanju, da e odmara pri radu i pri stajanju, da odrodržžavaju snagu miavaju snagu miššiićća donjih ekstremiteta a donjih ekstremiteta itd.). itd.).