specijalno izdanje 1maj 2019

privredni.rs

n a j b o l j i ET n o

b r E n d o v i

• Dragojević:oznakageografskogporeklaproizvoDajebrenD

kojikonstantnomorabitiistogkvaliteta

• raDovanović:proizvoDnjajabukaraste,alijeneDovoljnoraDnikazabranje

•mihailović:stvaranjemautentičnihDomaćihproizvoDačuvamosrpskoselo

• janković:proizvoDimasageografskimporeklompotrebna

pravaaneDeklarativnapoDrškaDržave

DalijeproDajasakućnogpragazrelazaDoraDu?

Kompanija BEOCAPRA d.o.o. je osnovana 2009.godine. Sedište kompanije se nalazi u sremskom selu Kukujevci na oko 95 kilometara od Beograda. Na ovom lokalitetu, nalaze se i farma i mlekara.

Početna ideja zasnivala se isključivo na proizvodnji sirovog mleka, zbog čega je uspostavljen kontakt sa kozarskim udruženjima u Francuskoj, Austriji, Engleskoj i Holandiji. Farma je zaživela krajem 2009. kada je iz Austrije u sremsku ravnicu stiglo oko 180 koza sanske rase. Postrojenje za preradu sirovog kozjeg mleka i proizvodnju mlečnih prerađevina počelo je sa radom u novembru 2010.godine.

BEOCAPRA zapošljava oko 25 ljudi različitih stručnih profila. U ovom trenutku kompanija proizvodi oko 1.000 litara sopstvenog sirovog kozjeg mleka po danu, a zajedno sa mlekom iz otkupa prerađuje između 2 i 3 hiljade litara dnevno.

BEOCAPRA posluje u saglasnosti sa ISO 9001 sistemom upravljanja kvalitetom, kao i veoma važnim standardima koji se odnose na prozvodnju hrane: HACCP, ISO FSSC 22000. Kompanija poseduje sertifikate za izvoz svojih proizvoda na tržište carinske unije (Rusija, Belorusija, Kazahstan), kao i na tržište EU zemalja.

KOZARI je brend pod kojim BEOCAPRA proizvodi i prodaje vrhunske proizvode od kozjeg mleka, kao što su: probiotski napitak “čudo”, jogurt, surutka, beli sir u kriškama, dimljeni sir, sir u maslinovom ulju, sirevi sa plesnima i dodacima, krem sirevi i sl. Naši se proizvodi mogu naći ne samo u Srbiji, već i u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Rusiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

www.beocapra.rs / info@beocapra.rs

Ekonomski portal Privredni.rs i izdavačka kuća DM Vision Media na osnovu istraživanja i ankete sa oko 160 proizvođača i firmi iz obja-sti usluga, koje se bave stvaranjem autentičnih domaćih proizvoda napravili su posebno izda-nje “Najbolji etno brendovi”. Obuhvaćene su firme, zadruge, poljoprivredna gazdinstva, ugo-stiteljski objekti, turističke organizacije, zanat-ske radnje iz više robnih grupa. U uži izbor ušlo je dvadesetak brendova robnih i korporativnih od kojih su oni najbolji po oceni organizatora i stručnog žirija, dobili nagrade za etnobrend godine - “Etnobrend 2018”.

Svi oni nastali su iz velike ljubavi i entuzijazma, kao i želje da se sačuvaju naša tradicija, vred-nosti, autentični proizvodi, zdrav način ishrane i života. Neki od njih imaju veoma dugu tradiciju, a neki su mladi ali neguju tu tradiciju koja se prenosi s kolena na koleno, često i po tri-četiri pa i nekoliko generacija u porodici ili određe-nom geografskom području. To je oblast kojoj se ne pridaje dovoljno pažnje, pa je ovo izda-nje, koje će postati tradicionalno, naš skroman doprinos da ovi mali brendovi, jednog dana, na koji verujemo, nećemo puno čekati, postanu veliki. Neki od njih su već sada veliki, a drugima želimo da to postanu što pre.

Prirodno je što smo ovaj projekat uradili u sa-radnji sa Zadružnim savezom Srbije koji u po-slednje dve godine vodi veoma aktivnu kam-panju oživljavanja zadrugarstva i udruživanja malih proizvođača kako bi zajedno lakše pla-sirali svoje proizvode i ostvarili svoje interese.

Ovim projektom, i izdanjem pre svega, želimo da podstaknemo i afirmišemo proizvodnju originalnih tradicionalnih proizvoda u raznim granama privrede, naročito proizvodnji hrane, (posebno voća, povrća, proizvoda od mesa i mleka, rakije i vina), zatim u zanatstvu, turiz-mu, industriji slatkiša, ugostiteljstvu. Autentič-ni i autohtoni proizvodi predstavljaju jedan od najvećih razvojnih potencijala, kako lokalnih područja tako i domaće ekonomije u celini.

Potrošači u svetu sve više traže zdrave prirod-ne i organske proizvode. Njihova cena je dva-tri puta veća od cene industrijskih proizvoda.

Srbija u pojedinim oblastima, od kojih smo neke naveli, ima proizvode na svetskom ni-vou, ali ih nismo dovoljno afirmisali i ne koristimo dovoljno svoje prirodne po-tencijale. Verujemo da će ovaj projekat i izdanje uticati na to da se ovim, naj-češće malim proizvođačima, pokloni pažnja koju zaslužuju. Takođe i velikim proizvođačima koji neguju proizvode s tradicijom i originalnim recepturama ili poseduju određene specifičnosti datog podneblja, odnosno kulturne i druge osobenosti određenog kraja.

Iako imamo odlične prirodne po-tencijale mi nemamo proizvode kao što su španska šunka, čija je proizvodnja rasprodata dve godi-ne unapred, grčka metaksa i uzo, francuski konjak i vina, italijanski sirevi ili nama bliža njeguška pršu-ta…. Ako zvanična statistika poka-zuje da prosečna starost nosioca naših poljoprivrednih gazdinstava iznosi čak 61 godinu i da je preko 80 odsto traktora starije od 20 go-dina, onda samo ova dva podatka daju odgovore na mnoga pitanja.

Za nagradu “Etnobrend godine” konkurišu svi privredni subjekti i individualni proizvođači iz Srbije, čime se podstiče domaća proi-zvodnja. Ključni faktori za dobija-nje nagrade su kvalitet, odnosno saradnja sa određenim naučnim i stručnim ustanovama i instituti-ma, nagrade na doma-ćim i stranim sajmovi-ma i izložbama, kao i ocena stručnog žirija, koja je zasnovana na sagledavanju svih važ-nih elemenata kao što su prodaja, izvoz, diza-jn, značaj za lokalnu za-jednicu i slično.

Drago Delić, autor i urednik izdanja “Najbolji etno brendovi”

Zašto “Najbolji etno brendovi”?

3

foto: D.D.

Izdanje “Najbolji etno brendovi” je oda kvalitetnim domaćim proizvo-

dima i uslugama. Ideja je nastala iz želje da se istaknu osobenosti naše hrane i pića, pre svega, koji mogu rame uz rame da stanu sa proizvodima sa svetskog tržišta, a takođe i dobrih restorana, manifestacija, turizma...

Želeli smo da Vas upoznamo sa malim a već do-brim, kao i odavno afirmisanim proizvođačima sa ovih prostora. Često su to male, porodične firme gde ljudi sa puno entuzijazma, truda, znanja i ljuba-vi, pre svega, prave vrhunske rakije, vina, delikate-se, mlečne proizvode i dr. Specifičnosti i unikatnost produkata, načina pravljenja, samo geografsko po-reklo – svojstva su koja te brendove mogu lansirati u svet. No, kako ukazuju stručnjaci, našoj dobroj hrani i pićima nedostaje bolje pakovanje za global-no tržište. Takođe, još važnije od toga, da bi recimo dobili oznaku geografskog porekla, što je u svetu i te kako cenjeno, potrebno je da im i država više pomogne i subvencioniše ulaganje u modernizaciju proizvodnje.

Još jedna poenta ovog izdanja jeste da malo po-meri fokus sa stranog na domaće. Smatramo, iako neosporno mnogi strani brendovi koji su na našem tržištu dostupni – jesu visokokvalitetni, našima takođe, narodski rečeno – ništa ne fali. Naprotiv, Pa isti ti stranci kao jedan od glavnih razloga zašto vole da se iznova vraćaju u Srbiju, navode preukusnu hranu. Ne smemo svoje gura-ti u drugi plan, jer, kako kaže ona dobra stara “ako ne ceniš sebe – neće te ni drugi ceniti”. Izdanjem “Najbolji etno brendovi” želimo da ohrabrimo kva-litetne pojedince, zadruge, firme, udruženja, resto-rane, manifestacije i dr. - rečju, sve one koji propa-

giraju domaće, da istupe u javnost i pokažu da u lepoj, rodnoj, prirodnim resursima boga-toj Srbiji nastaju proizvodi svetskog ranga. Ovaj projekat je zamišljen da traje, baš kao

i svi ti proizvodi sa dugom tradicijom. Ra-đen je sa puno ljubavi, iskrenih namera da se napravi nešto afirmativno i kvalitetno, da pokažamo šta i kako umeju naši poljopri-vredni proizvođači.

U ovoj „etno misiji“ od početka smo imali veliku podršku Zadružnog saveza Srbije (ZSS) na čelu sa gospodinim Nikolom Mihailovićem. U našoj zem-lji nema relevantnije institucije za rešavanje raznih pitanja koja muče poljoprivredne proizvođače, za prikazivanje realne slike sa terena na temu „sta-nje srpskog sela“, za povezivanje ljudi koji se bave agrarom a sve u cilju rasta ove grane privrede, kao i opstanka sela. ZSS je zlata vredan savetodavac ne samo za poljoprivrednike, nego i za nas iz medija koji želimo da afirmišemo sve ono dobro a domaće. Takođe, u svemu ovome značajna nam je bila i veza koju smo uspostavili sa Zavodom za inte-lektualnu svojinu i gospodinom Zoranom Drago-jevićem. Upravo on nam je ukazao na to da naša hrana, recimo, po kvalitetu ne odudara od svetskih proizvoda, ali i objasnio gde ima propusta. Približio nam je temu geografskog porekla, organske hrane, pozicije Srbije po tim pitanjima u odnosu na svet.

Najzad, radeći ovo izdanje upoznali smo mnogo sjajnih ljudi koji se bave proizvodnjom voća, po-vrća, rakija, vina, imaju etno restorane, etno do-maćinstva, prave mesne đakonije, kolače, sireve i dr. Trudili smo se da učesnike (a kroz ovu svojevr-snu “anketu” ih je prošlo više od 150) saslušamo, razumemo njihovu proizvođačku misiju i pomo-gnemo im da se ili sazna sa njih ili da podsetimo javnost na to koliko vrede. U nadi da smo u tome bar malo uspeli.

Srdačno,

Marija Božanić,glavna i odgovorna urednica portala Privredni.rs

ako ne ceniš sebe, neće te ni drugi ceniti

4

Zadružni savez Srbije i ekonomski portal Privredni.rs organizuju izbor najboljih etno

brendova u želji da daju doprinos razvoju i promociji autentičnih domaćih proizvoda koji su

po kvalitetu na evropskom i svetskom nivou. Pored tradicionalnog nastupa na Sajmu etno hrane i pića, kao najvažnijoj manifestaciji na kojem su izlagali svo-je proizvode zadruge, mikro preduzeća i mali proizvođa-či, gazdinstva fizičkih lica, ovo je još jedan veliki korak u tom pravcu. Na osnovu istraživanja i ankete sa oko 160 proizvođača i uslužnih delatnosti, Privredni.rs je uradio specijalno izdanje i izabrani su najbolji etno brendovi za 2018. godinu u više robnih grupa.

Etno brend godine, po-sebno je važan za Zadružni savez Srbije jer je zadružni sektor bio inicijator i orga-nizator Prvog sajma etno hrane i pića održanog na beogradskom sajmu pre 13 godina.

Značaj izbora za Etno brend godine treba po-smatrati sa više aspekata od kojih su najznačajniji: uspostavljanje novih kon-takata, razmena iskustava u proizvodnji i plasmanu proizvoda proizvedenih na tradicionalni način, sertifikacija proizvodnje, kao i direktna prodaja, čime se pruža mogućnost povećanja obima i kva-liteta ponuđenih proizvoda, a na bazi međusobno izmenjenih iskustava na ovoj manifestaciji.Stvaranjem autentičnih domaćih proizvoda otvara se mogućnosti razvoja raznih oblika organizovanja proizvođača, prvenstveno zadruga, a u funkciji po-većanja i stabilizacije proizvodnje i izvoza poljopri-vredno-prehrambenih proizvoda.

Posebno želim da istaknem da je Zadružni savez Srbije pre svega zemljoradničkim zadrugama iz

centralnog dela Republike Srbije sugerisao otpočinjanje procesa proizvodnje novih

proizvoda Etno brendova sa geografskim poreklom. Na ovaj način mogle bi biti iskori-šćene komparativne prednosti malih poseda, zemljišta na kome je u dosadašnjem periodu bilo relativno malo upotrebljavano hemijskih sredstava, sa mogućnošću značajnog korišćenja samoniklog le-kovitog i šumskog bilja, a u funkciji proizvodnje novih

proizvoda sa geografskim poreklom.

Кorišćenje navedenih re-sursa moguće je kroz za-družni sistem organizova-nja i podelu rada gde bi se primarni proizvodi proizvo-dili na posedima zadruga-ra i kooperanata, a finalni proizvod Etno brend sa geografskim poreklom u okviru zadruge. Ovaj način organizovanja omogućio bi i ravnomerniji regional-ni razvoj sa zadržavanjem ljudi na prostoru što je od bitnog značaja za svaku ze-mlju pa i za Srbiju.

U ovom momentu jedan broj zemljoradničkih zadru-ga zaokružio je i sertifiko-vao organsku proizvodnju šampinjona i bukovače, a u jugoistočnom delu Sr-bije zaokruženi su procesi ubiranja i prerade lekovi-tog bilja i izvoz na tržišta

Evropske Unije, kao i ubiranje i prerada samoniklih gljiva sa preradom i takođe izvozom na tržište Evrop-ske Unije. Pored njih, u okviru zadružnog sistema, sertifikovana je i proizvodnja jabukovog sirćeta kao pomoćnog lekovitog sredstva. Svi ovi primeri mogu u nadogradnji izvršiti i sertifikaciju Etno brendova sa geografskim poreklom.

Posebno želim da istaknem da je Zadružni savez Sr-bije sa okružnim zadružnim savezima organizovao prve manifestacije sajmova „Etno hrane i pića“, „Pr-šutijada“, Mačkat, koju su nažalost preuzele druge institucije. Ovu manifestaciju smatram početnom inicijativom za ubrzaniji i smeliji proces osmi-šljavanja i proizvodnje proizvoda Etno brend sa geografskim poreklom.

najbolji ETno brEndovinajbolja promocija domaćih proizvoda

Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije

5

Mihailović na Sajmu "Etno hrana i piće"foto: M.B.

Oznaka geOgrafskOg pOrekla prOizvOda je

brend kOji kOnstantnO mOra biti istOg kvaliteta,

jasnO deklarisan, upakOvan pO meri

savremenOg kupca

Kada vidimo da za kupus piše da je iz Futoga ili za krompir da je iz Ivanjice, kako da znamo da je reč o pravim proizvodima sa geografskim poreklom?Vrlo teško. Takvi proizvodi moraju da budu adekvatno upakovani, obeleženi i deklarisani. Drugim rečima ne mogu da se pojave na tržištu u rinfuznom stanju. Proizvodi o kojima je reč imaju poseb-na svojstva, kvalitet koji je prepoznatljiv i po kome se razlikuju od kupusa ili krompira sa drugih područja. Na primer kada je reč o „Futoškom kupusu“, to je jedna populacija kupusa stara nekoliko stotina godina, Futožani kažu da je posle izvršenih DNK analiza njegova starost i duža. Taj kupus je bogatiji šećerom u odnosu na druge, ima tanke prozirne listove, pogodan je za kišeljenje. Fer-mentacija traje približno 4 nedelje, za razliku od hibrida gde taj proces traje dva i više meseca. Lako i brzo se sprema, ali je te-žak za gajenje jer ga napadaju štetočine upravo zbog tog šečera. „Ivanjički krompir“ potiče sa područja koje je nezagađeno, dobra nadmorska visina, pedološki sastav zemljišta i klima. Praktično, svaki krompir koji se gaji na tom području daje posebna svojstva i kvalitet. Nekada se gajila sorta krompira dezire koja je gotovo napuštena ali dolazi nove sorti poput bella rosa ili carrera. One takođe zbog pogodnih prirodnih uslova dobre rezultate. Kada neki prodavaci vide na pijaci da se proizvodi pod tim nazivima dobro prodaju i ono pokušava pod tim nazivom da plasiraju svoju robu iako ne potiče sa tog područja, da na takav način iskoristi reputaciju, odnosno geografsko poreklo pomenutih proizvoda i neopravdano ostvari dodatu vrednost.Šta je zapravo geografsko poreklo i kakve kriteriijume određeni proizvod mora ispuniti da bi dobio tu oznaku?To odakle potiče neki proizvod ne mora nužno da znači da on ima neka posebna svojstva i kvalitet. To mora da bude jedinstvo porekla, posebnih svojstava i kvaliteta kao i reputacije.Ako uzmemo na primer “Ivanjički krompir” ili “Ariljsku malinu” i kažemo da taj proizvod potiče iz Ivanjice ili Arilja a znate da je go-dina bila loša za rod tog povrća ili voća, onda ti geografski nazivi ispred voća odnosno povrća ne znače ništa, jer takvi proizvodi ne poseduju propisan kvalitet. Isto je i sa medom, na primer, ako je za neki med propisano da on mora da sadrži određenu količinu nektara nekog cveta a on ga nema u propisanoj količini te godi-ne, recimo zbog loših klimatski uslova, taj med za tu godinu ne ispunjava uslove da bude obeležen oznakom geografskog pore-kla. Jedino što može da bude izvesno je teritorija sa koje potiče.

Na taj način prosečni potrošač može da bude doveden u zabludu da kupuje proizvod sa određenog geografskog područja sa pro-pisanim kvalitetom koji taj proizvod zapravo i nema za tu godinu proizvodnje.Koliko često se vrši kontrola kvaliteta proizvoda?Svake godine treba da se izvrši kontrola kvaliteta proizvoda, ta-kozvana sertifikacija, da se utvrdi da proizvod ima ona svojstva koju su propisana nekim aktom, elaboratom, specifikacijom kada su u pitanju proizvodi sa geografskim poreklom. To je naročito izraženo kod vina. Ako nema sva ona svojstva i kvalitet (veća ili manja količina alkohola ili kiselina od propisanih kao i nedostatak uobičajenog bukea koji se oseća prilikom degustacije), onda to vino ne može imati oznaku geografskog porekla za tu godinu.Koji je to broj proizvoda kod nas sa geografskim poreklom?Imamo 78 proizvoda koji su zaštićeni oznakom geografskog po-rekla kod Zavoda za intelektualnu svojinu. Te oznake postoje od 1981. godine. Donošenjem Zakona o patentima, tehničkim unap-ređenjima i znacima razlikovanja ustanovili smo oznaku porekla, što odgovara današnjem imenu porekla. Nisu svi proizvodi sa te liste isključivo sa područja Srbije. Prvi proizvodi sa oznakom po-rekla bila su vina iz Hrvatske – Dingač i Postup. Kako se država smanjivala, tako se i broj tih proizvoda sa područja drugih Re-publika ex SR Jugoslavije smanjivao. Godine 2006. kada je došlo do razdruživanja Državne zajednice Srbija i Crna Gora na Srbiju i Crnu Goru, 8 njihovih proizvoda nisu više smatrani da potiču za teritorije iste drževe. Oni se praktično vode kao strane oznake ge-ografskog porekla registrovane u Srbiji. Takođe, Češka je podnela 5 prijava za zaštitu svojih piva. Podneli su nacionalnu prijavu za zaštitu svojih proizvoda kod Zavoda za intelektualnu svojinu. To su piva i čeških Buđeovica. Stranci mogu inače kod bilo kog Zavo-da za intelektualnu svojinu da podnesu nacionalnu prijavu.Me-đutim, to se izbegava zbog toga što sada postoje međunarodni sporazumi, između ostalog i Lisabonski, koji predviđa da jednom prijavom, na jednom od zvaničnih jezika Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, uz plaćanje jedne takse može da dobijete zaštitu u drugih 28 država članica tog sporazuma. Jedini uslov je, da da taj proizvod prvo nacionalno zaštita u zemlji porekla. Taj sporazum postoji od 1958. godine. Kada stranci ovde registruju svoj proizvode, ili ga registruju preko Lisabonskog sporazuma oni uživaju isti tretman kao naši nosioci prava. Isti tretman imaju i naši proizvodi u drugim zemljama Lisabonske unije.

Zoran Dragojević

foto: pixabay.com

U Srbiji je registrovano 78 proizvoda sa geografskim poreklom, svega tri međunarodno. U intervjuu za naše izdanje “Najbolji etno brendovi” Zoran Dragojević, rukovodilac Grupe za dizajn i oznake geografskog porekla u Zavodu za in-telektualnu svojinu Republike Srbije ističe da naša hrana jeste, generalno gledano, dobrog kvaliteta, ali da taj kvalitet mora biti ustaljen i adekvatno kontrolisan. Takođe, bitno je da “pred svet” izađemo sa dobrim dizajnom pakovanja, preciznom deklaracijom, a takođe i da pratimo prehrambene navike i potrebe stranih kupaca.

6

foto: M.B.

U slučaju povrede prava oni mogu da ko-riste sve pravne mehanizme, t.j prinudne mere – koje sprovodi carina na granici, pred sudovima, pred tržišnom inspekci-jom... Dakle, ako izuzmemo 15 proizvoda koji dolaze iz Hrvatske, Češke i Crne Gore, imamo 63 naša zaštićena proizvoda. Od toga: prehrambenih proizvoda od mesa – 15, sireva i mlečnih proizvoda 13, vina (do prelaska sektora vina i jakih alkoholnih pića u nadležnost Ministarstva polljoprivrede) – 9, piva 2, 2 riblja proizvoda, 4 vode, 4 proi-zvoda ručne radinosti, 5 medova, 1 uslugu, 1 čaj, voća i proizvoda od voća – 2, povrće i proizvodi od povrća – 5. Ako od tih 63 pro-izvoda oduzmemo 9 vina zbog pomenute nadležnosti – onda je to čisto 54 proizvoda iz Srbije registrovana kod našegu Zavoda za intelektualnu svojinu.Gde je Srbija u odnosu na bilo koju ra-zvijenu zemlju Evrope kada je u pitanju to geografsko poreklo? Kod nas je naci-onalno zaštićeno 78 proizvoda, nekoliko međunarodno, a recimo u Francuskoj ili Italiji?Francuska, Italija, Češka i dr. po pitanju primene Lisabonskog sporazuma u tom pogledu prednjače, imaju veliki broj regi-strovanih proizvoda dok Srbija ima samo tri zaštićena proizvoda: „Homolljski med“, Aromatizovano vino „Bermet“ sa Fruške Gore i „Leskovački domaći ajvar“. Donoše-njem raznih evropskih direktiva, počev od 1991/92., radi se na tome da postoji jedin-stven registar koji će važiti za jedinstven evropski ekonomski prostor odnosno je-dinstveno tržište. Republika Srbija u ovom trenutku nema ni jedan proizvod koji je na ovaj način zaštićen u EU. Potrebno i da se naše zakonodavstvo u ovoj oblasti usaglasi sa evropskim, da posedujemo kontrolna tela koja ispunjavju standard koje propi-suje EU u pogledu kontrole kvaliteta za pojedine grupe odnosno vrste proizvoda. Francuzi maju recimo nekoliko stotina vina zaštićenih, 10-15 jakih akoholnih pića, sire-ve, mesne prerađevine...Srbija je postala članica pomenutog sporazuma tek 1999. godine. Iako je taksa za regstrovanje tek oko 1.000 švajcarskih franaka, očito udru-ženja proizvođača nemaju neki pravni ili ekonomski interes da tako zaštite proizvo-de i na međunarodnom nivou. Privredna komora Srbije ili lokalna samouprava bi možda mogla da participira sa delom troš-kovima za te takse kako i bi i drugi proizvodi bili zaštićeni na ovaj način.Da li je naša hrana dobrog kvaliteta po svojstvima koja se vezuju za geografsko poreklo – podneblje, način proizvodnje?Generalno gledano – jeste dobrog kvalite-ta, ali taj kvalitet mora biti ustaljen. Kada se ustanovi oznaka geografskog porekla, onda mora da postoji standardni kvalitet za tu vrstu proizvoda. Dešava se da taj proizvod stekne viskoku reputaciju, da po-staje tražen na tržištu, a onda proizvođači

polako počnu da gube interes, da se trude, da vrše analize i sertifi-kaciju kvaliteta i postupka proi-zvodnje proizvo-da. Treba imati u vidu da ove kon-trole nisu nimalo jeftine. U nekim slučajevima se olako ulazi u sam postupak ustav-novljenja ozna-ke geografskog porekla. Nastaje veliki problem iz-među onoga što se očekuje i ono-ga što se dobije. Mala proizvod-nja, visoki troš-kovi, cena koju potrošači ne mogu da plate, sve to može da dovede do destimulacije i neke vrste ra-zočarenja proizvođača u ovakav vid zaštite. Uzmimo za primer med i šta se sve sa njim dešava u poslednjih nekoliko godina, loša sezona zbog poplava, kiša, mrazeva u peri-odu cvetanja medonosnih biljaka… I onda proizvedena količina medova sa geograf-skim poreklom bude vrlo mala. Recimo, kod „Đerdapskog meda“ jedne sezone bila je samo 450 kilograma. Pa onda na tržištu se nalazi priličan broj krivotvorenog meda po znatno nižim cenama. Bez obzira na sve probleme koji postoje strani turisti koji dođu u posetu našoj zemlji puni su hvale za našu hranu i naše prehranbene proizvode.Koji su naši proizvodi sa geografskim po-reklom najviše cenjeni u svetu?Nekih desetak proizvoda koje vodi Udru-ženje „Original Srbija“ vrlo su intresantni za strane kupce. Ali zamerka je što ti naši proi-zvodi nemaju adekvatan dizajn, pakovanje, etiketu...Trebalo bi takođe da se istraži tr-žište, šta taj stranac želi, kakvo pakovanje da bude. Oni re-cimo više kupuju med u teglicama od 250 grama dok mi uglavnom uzimamo onaj u pakovanjima od kilogram odnosno 750 grama. Etiketa i deklaracija mo-raju biti na odre-đenom stranom jeziku, da budu istaknuti svi ti standardi i kontro-le koje su izvršene. Kontrole mora-ju biti urađene u evropski priznatim

laboratorijma i iznad svega – znak geo-grafskog porekla mora biti jasno istaknut. Veliko je pitanje kako ćete vi sa malom proizvodnjom (a naša proizvodnja je gene-ralno mala), sa takvim troškovima da na-đete ekonomski interes, da se nađete na tom stranom tržištu. Mislim da izlaz treba da bude u našoj turističkoj ponudi, da ko dođe kod nas može da kupi te proizvode, da gledamo da ih u te svrhe ima dovoljno, a ne da se to izvozi u inostranstvo po svaku cenu. Kada su u pitanju neki proizvodi koji se proizvode u velikim količinama i serija-ma, oni bi mogli da budu plasirani na ta ve-lika strana tržišta. Recimo „Ariljska malina“ – nekoliko desetina hiljada tona, začinske paprike – Horgoš, Novi Kneževac, „Vrbički beli luk“, pa „Begečka šargarepa“ (tridese-tak hiljada tona). Međutim, ne možete vi da plasirate na takva tržišta reciimo šar-garepu različitog prečnika, dužine...to sve mora biti standardizovano. Da se zna tačno šta je prva, a šta druga klasa. Sve to drastič-no povećava cenu proizvodnje kao i samog gotovog proizvoda.

bivšavelesilauizvozusuvihšljivaKako Dragojević ukazuje, između dva rata Srbija je izvozi-la između 65.000 i 75.000 tona suvih šljiva. „Danas osim na područje Ruske Federacije, praktično se nigde ne izvo-zi, iako je ta šljiva danas mnogo boljeg kvaliteta i tehnički mnogo bolje prerađena (ne oseća se miris dima). U pita-nju su savremene sušare, uređaji za ukljanjanje koštica...“, objašnjava on. Iako je godišnja proizvodnja sveže šljive od 600.000 do 750.000 tona ona se vrlo malo preradi i naj-češće završava kao alkohol odnosno kao rakija. „Naša šljiva ne nalazi mesto na tržištima u drugim državama EU. Koristeći često ‘fine protekcionističke mere’ kroz slogane poput ’kupujmo domaće’ ove države štite slične domaće proizvode znatno slabijeg kvaliteta“, navodi Dragojević.

Slučaj sa „Leskovačkim domaćim ajvarom“ iz Makedonije„U našem najvećem gradu izvan Srbije – Čikagu, na polica-ma nekih supermartketa našao se u jednom trenutku ‘Le-skovački domaći ajvar’ koji je zapravo proizveden u Make-doniji. Regionalna privredna komora Jablaničkog i Pčinjskog upravnog okruga je blagovremeno krenula u postupak za-štite preko Lisabonskog sporazuma i oznakom geografskog porekla su zaštitili taj ajvar. Takođe su uputili zahtev nadlež-nim organima Severne Makedonije da se spreči krivotvore-nje proizvoda, da ne sme da nosi taj naziv. Obaveštena je i Svetska organizacija za intelektualnu svojinu i na taj način je sprečeno dalje korišćenje i zloupotreba zaštićenog nazi-va ‘Leskovački domaći ajvar’. To nije uobičajeni naziv za tu vrstu proizvoda odnosno nije postao generički naziv poput ‘parizera’ ili ‘ementalera’“, objašnjava Dragojević.

7

Da li mi možemo na strano tržište sa do maćim potrošačkim navikama odnosno standardom? Stranci gledaju sve detalje na etiketi jer mogu da priušte sebi takve proizvode.Naše društvo je generalno siromašno. Osim malog broja pojedinaca koji sebi mogu redovno da prušte proizvode za oznakom porekla, svi ostali su hendikepi-rani. S druge strane, u inostranstvu ima potrošača koji žele da plate i više od traže-ne cene ako je nešto organsko ili, kako se to ranije zvalo, prirodno. Potrošači tamo rezonuju da je bolje da kupe manje neče-ga a da je kvalitetno, nego obrnuto – više a diskutabilnog kvaliteta, što je, nažalost, slučaj kod nas.Koja je razlika između organske hrane i one sa geografskim poreklom?Zajedničko i za jednu i za drugu da su kva-

litetne. Danas se sve više koriste hemij-ska sredstva za zaštitu bilja, kod organske proizvodnje ta sredstva nisu toliko opasna kao kod konvencionalne proizvodnje. U organskoj proizvodnji postoji tzv. period konverziju u kome treba pripremiti prak-tično teren odnosno uslove za njenu pro-izvodnju. Takva proizvodnja je vrlo skupa. Kupovati i konzumirani organsko je trend. Ona je nastala kao vid brane protiv gene-tički modifikovane hrane odnosno proi-zvodnje proizvoda od genetički modifiko-vanih organizama. Proizvodnja proizvoda sa oznakom porekla nije toliko zahtevna i stroga kao što je to organska. Ali se i ona se po pravilu proizvodi na područjima koja su nezagađena i imaju neke specifičnosti u pogledu prirodnih faktora kao što su klima ili svojstva zemljišta i sl. kao i tradi-cionalni način proizvodnje – veštinu ljudi da naprave takav proizvod. Kod proizvoda

sa geografskom ozna-kom poreklom recimo možete posredno da

štitite neku rasu stoke ili određenu bilj-nu sortu. Tako kod pomenutog „futoškog kupusa“ starog nekoliko vekova koji je autohtona sorta, samo proizvod od ove sorte može nositi ovu oznaku porekla ali ne i proizvod od druge sorte kupusa koji je proizveden u ataru Futoga. U proizvod-nji kulena proizvođači koriste kao začin, papriku koja je po pravilu auhtohtona na tom području i takav proizvod ima naročit, specifičan ukus. U proizvodnji Pirotske pe-glane kobasice osnovna sirovina je meso auhtohtone rase ovce sa tog područja tzv. pirotske pramenke. Tako da se tu radi kako o očuvanju tog tradicionalnog me-snog proizvoda tako i sirovine odnosno au-htohtone rase ovce. Praktično i na ovakav način možemo da se štitimo od genetički modifikovanih proizvoda.

Marija Božanić

godinudanasečekanaoznaku“Do godinu dana se čeka, ali mnogo je duže i teže pripremiti sve potrebne podatke od samog postupka odnosno procedure zaštite. Samom podnošenju prijave i registraciji prethodi pripre-ma podataka za izradu elaborata o kvalitetu proizvoda, opis geografskog područja, utvrđivanje posebnih svojstava i kvaliteta tog proizvoda, koji su to prirodni a koji ljudski faktori koji utiču na ta svojstva i kvalitet proizvoda upitanju, način obeležavanja proizoda i sl.”, objašnjava Dragojević.

iakosmotrećisvetski

proizvođačšljive,uizvoziDesvega

petoDsto!Prema rečima Zorana Dragojevića, rukovodioca Grupe za dizajn i oznake geografskog porekla u Zavodu za inte-lektualnu svojinu, između dva rata Sr-bija je izvozila između 65.000 i 75.000 tona suvih šljiva. Slično je bilo i u vre-me Obrenovića, kada su veliki srpski trgovci prodavali suve šljive na najve-ćim evropskim berzama. Danas se po statističkim podacima izveze svega oko 5.000 tona suve šljive. Kada je reč o svežoj šljivi ona se najviše izvozi u Rusiju, oko 60 odsto, a značajna izvozna tržišta su susedne zemlje: BiH, Hrvatska, Bugarska, zatim Češka Republika, Ne-mačka, Švajcarska, Austrija. Prosečna izvezena količi-na sveže šljive u poslednjih desetak godina iznosi blizu 24.000 tona godišnje, a pro-sečna cena je blizu 565 dolara po toni, što daje godišnji prihod od 13,5 miliona dolara. Ovi poda-

ci bi mogli da budu znatno bolji

pošto je Srbija, posle Kine i Rumunije, treći svetski proizvođač sa prosečnom godišnjim proizvodnjom oko 431.000 tona (4,1 odsto svetske proizvodnje, 2014). Šljiva je u Srbiji dominantno voće, gaji se na oko 78.000 hektara, najviše u Šumadiji i Mačvi. Iako smo treći svetski proizvođač, u izvozu smo prema navedenim podacima tek na 21. mestu. Izvozimo tek oko 5,5 odsto ukupne proizvodnje šljiva, a proizvod-nja inače beleži trend pada za oko dva

odsto. Stručnjaci ističu da na zaostajanje u izvozu utiču brojni podaci, krupnoća voćke, sortiment, tretman pesticidima, kontinuitet u izvozu. Taj kontinuitet je posebno va-žan jer podrazumeva da u određenim vremenskim intervalima možemo da plasiramo tražene količine, a naša pro-izvodnja je rascepkana i često nismo sposobni da se udružimo i organizu-jemo zajednički nastup u izvozu. „Ko-risteći razne protekcionističke mere mnoge države štite slične domaće proizvode često i slabijeg kvaliteta, pa

je i to razlog što naše šljive nema više u Evropi“, navodi Dragoje-

vić. Mi tu ne možemo da se pohvalimo, naše tržište je

otvoreno i za robu koja je presudna za opstanak

naših seljaka kao što su jabuke, krompir, beli i crni luk, krastavac, pa-radaiz... Dragojević kaže da je naša suva šljiva danas mnogo boljeg kvaliteta i teh-nički bolje prerađe-na (ne oseća se miris

dima), jer posedujemo savremene sušare, ure-

đaje za uklanjanje koštica i slično.Ali, izvoz je u odno-

su na mogućnosti veoma skroman.

8

9

Šta o merama fleksibilne prodaje mesnih i mlečnih proizvoda kaže

država, a šta mali proizvođači?Prodaja sa kućnog praga zrEla za doradu?

“Mere fleksibilnosti stvorile su prav-nu mogućnost proizvođačima malih količina koji nisu mogli legalno da stavljaju u promet hranu životinj-skog porekla, da proizvode i prodaju svoje proizvode i ostvaruju prihod. U poslednjih godinu dana, nekoliko de-setina proizvođača je registrovano i odobreno za proizvodnju proizvoda od mesa i mleka“, kažu za Privredni.rs i naše izdanje “Najbolji etno bren-dovi ” u ministarstvupoljoprivrede,šumarstvaivodoprivrede.olakšicazamaleproizvođačeNadležni smatraju, takođe, da je do-netim merama fleksibilnosti i moguć-nošću korišćenja tradicionalnih alata, materijala i postupaka u proizvodnji, olakšana je produkcija u malim objek-tima, kao i proizvodnja na tradicional-ni način.Svesni činjenice da se radi o tradici-onalnoj proizvodnji i malim proizvo-đačima, ministarstvo je kroz mere ruralnog razvoja, u 2018. godini sub-vencionisalo nabavku mašina i opre-me za ove objekte u iznosu od 50 odsto, od vrednosti realizovane inve-sticije, odnosno u iznosu od 65 odsto u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, gde i imamo dosta malih proizvođača.Ove mere imaju za cilj da se smanje finansijska opterećenja i osnaže mali proizvođači kako bi postali konkuren-tni na tržišu, a samim tim i da se pod-stakne ekonomija na selu.Da podsetimo, od 1. januara 2018. godine na snazi su tzv.mere o fleksi-bilnoj prodaji kojima mali proizvođaći mesnih i mlečnih proizvoda mogu da legalno prodaju svoje proizvode na “kućnom pragu”, ali i u lokalnim i dru-gim marketima.Ministar Branislav Nedimović je tada na prezentaciji „Nacionalnih mera fleksibilnosti za poslovanje malih i tra-dicionalnih proizvođača hrane živo-

tinjskog pore-kla“ istakao da je to veliki ko-rak napred u promovisanju o r i g i n a l n i h lokalnih pro-izvođača, ali i u njihovom uvođenju u legalne toko-ve prozvodnje i prodaje. To je interes ne samo države nego i malih proizvođača koji tako lakše nalaze put do kupaca.Kada je o hrani reč, poznato je da po-trošači svuda u svetu preferiraju do-maće proizvode, ali naši mali proizvo-đači nisu u mogućnosti da konkurišu velikim, iako često imaju traženije i kvalitetnije proizvode. Sada oni mogu legalno da prodaju svoje proizvode u skladu sa pomenutim Pravilnikom. Put do potrošača im je olakšan ali, da li je tako i u praksi?DodatnitroškoviU Ministarstvu poljoprivrede ističu da dobijaju dodatne zahteve malih pro-izvođača u smislu pojednostavljenja primene pomenutih mera. “Dodatni zahtevi koji se pojavljuju odnose se na nemogućnost fizičkih lica, sem u slu-čaju proizvoda od mleka, da budu su-bjekti u poslovanju hranom, bez pret-hodnog upisa u APR, što je definisano Zakonom o privrednim društvima. Upis u APR za male proizvođače pred-stavlja dodatne troškove i obavezu plaćanja paušalnog poreza, a s obzi-rom da Ministarstvo poljoprivrede ne reguliše ovu oblast, nema mogućnost da utičemo na promenu ovog uslova“, kažu u ministarstvu.I ovde dolazimo do toga da problem nastaje kada jedan državni organ nije isključivo nadležan za rešenje nekog

pitanja nego postoji i nadležnost ne-kog drugog organa. Tada se pitanja najčešće i ne rešavaju i od te tipične birokratske zavrzlame svi imaju samo štetu. Time se jednostavno niko ne bavi i često se dešava da birokratija upropasti mnoge dobre ideje. A šta kažu proizvođači?jaroslav popović, iz zemljoradničkezadruge kulen u bačkom petrovcu, kaže da problemi nastaju i tada kada neki mali proizvođač želi da uloži sredstva u izgradnju objekta. Tada se traže razni papiri, naročito kada je reč o proizvodima od mesa. „Obrt novca u našoj branši je često spor, naročito kod trajnih proizvoda od mesa, jed-nom eventualno dva puta za godinu dana. Ako treba da konkurišete za kredit morate da pozitivno poslujete naajmanje tri godine i slično. Uredba sa kućnog praga treba sigurno da se doradi našim argumentovanim pri-medbama sa terena“, smatra Popović.Dragan jelenković, proizvođač pe-glanekobasiceizpirota kaže da mali proizvođači nisu zaštićeni ni kada žele da svoje proizvode ubace u trgovinske lance. Tada im se nude dugi rokovi plaćanja, a njihov proizvod zbog viso-kih marži trgovaca, postaje preskup za obične ljude.

Drago Delić

foto: /www.facebook.com/Krcino-zlato

Zaštita geografskog porekla najbolji alaT za Proboj na svetsko tržište

Šta nam nedostaje da napravimo me-sne i mlečne proizvode koji bi poput njeguške ili španske pršute, francuskih i italijanskih sireva bili traženi u svetu i postali prepoznatljiv brend - pitanje je na koje smo odgovor potražili u Mi-nistarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Iz ministarstva ističu da svi uslovi po-stoje, što se tiče zakonodavnog okvira koje oni donose, a tip proizvoda, uka-zuju, zavisi od ekonomskog interesa samih proizvođača.„Кada pričamo o brendiranju poljo-privrednih i prehrambenih proizvoda, jedan od najboljih ‘alata’ je zaštita ge-ografskog porekla. Na taj način, Srbija će svoje proizvode učiniti prepoznat-ljivijim na tržištima EU, što će doprine-ti ostvarivanju jednog od prioritetnih ciljeva poljoprivredne politike, a to je podizanje konkurentnosti domaćih proizvoda“, ističu u Ministarstvu po-ljoprivrede.

Trenutno, u Srbiji imamo 45 poljo-privrednih i prehrambenih proizvo-da (osim vina i jakih alkoholnih pića) koji su prepoznati i zaštićeni nekom od oznaka geografskog porekla. Tu su tipični sirevi, kao što su: sjenički, zla-tarski, somborski, zatim pirotski i sta-roplaninski kačkavalji, više vrsta meda, mesni proizvodi iz Srema, Sjenice i sa Zlatibora, Ariljska malina, Leskovački domaći ajvar, Futoški sveži i kiseli ku-pus, Ivanjički krompir… Svaki od ovih proizvoda nosi specifičnu vezu sa mestom proizvodnje, a njihove oso-bine i kvalitet su rezultat kombinaci-je lokalnih znanja i veština, tradicije i prirodnih uslova u kojima se obavlja proizvodnja.Na međunarodnom nivou, a u skladu sa Lisabonskim aranžmanom za za-štitu oznaka porekla i njihovu među-narodnu registraciju, iz Srbije su do sada registrovana dva poljoprivredna i prehrambena proizvoda (osim vina i

rakija) i to: Homoljski med i Leskovač-ki domaći ajvar.S obzirom se radi o poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, uloga Ministarstva poljoprivrede, šumar-stva i vodoprivrede je veoma bitna. Sa jedne strane ministarstvo ima ulo-gu da stvori pravni ambijent za razvoj oznaka geografskog porekla, a isto tako, veoma važnu ulogu ima i u defi-nisanju mera podrške za unapređenje proizvodnje proizvoda sa oznakama geografskog porekla. U cilju stvaranja pravnog ambijenta pripremljen je za-konodavni okvir, koji će biti potpuno usaglašen sa pravnim okvirom EU u oblasti šema kvaliteta za poljoprivred-ne i prehrambene proizvode. Pored toga, u Ministarstvu ističu da oni me-rama agrarne politike podstiče uklju-čivanje što većeg broja proizvođača u sistem zaštite geografskog porekla.

Drago Delić

pirotskomćilimarstvupreti

izumiranjeJedan od simbola Pirota svakako je ćilim. Unikatne raznobrojne prostir-ke deo su folklora ne samo Juga već i čitave Srbije. Taj kraj je vekovima bio poznat po ćilimarstvu, a unikat-ne proizvode tkalo je uglavnom siromašno žensko stanovništvo. Za sirovinu se koristila kvalitet-na vuna ovaca sa Stare planine. Kako navode iz Turističke or-ganizacije Pirota, pravi Pirotski ćilim ćemo prepoznati po pre-ovlađujućoj crvenoj boji – od svetle do trule višnje. Prisutna je tipična ornamentika – uvek je geomatrijska (romb npr.), pa bio izatkan cvet, ptica ili recimo neki predmet iz neposredne blizine tkalja (sofra npr.). Ovaj unikatni brend s Juga Srbije oduvek je bio predmet darivanja, kako u privatnim, tako i u političkim kontaktima. Važan deo te

priče jeste – ćilim kao miraz, neret-

ko čuvan u devojačkom sanduku kao svojevrsna amajlija kuće. Inače, čilim ne mora nužno da stoji na podu, on se koristi i kao pokrivač za krevete, kao draperija na prozorima, pa čak i kao stolnjak. Kako navode iz TO Pirot, ći-limarstvo datira iz 16. veka, a najveće tehničke i estetske vrednosti dostigao je u 19. veku. Sve do kraja tog veka ći-

limi su bojeni prirodnim, biljnim boja-ma, a onda se prešlo na industrijske jer su, naprosto, davale više nijansi. Isku-sni ćilimari danas, u 21. veku, drže se tog zanata mnogo više iz entuzijazma nego koristi. Slavica Ćirić iz ZZ „Dam-

sko srce“ u Pirotu kaže da trenutno svega nekoliko žena radi na tkanju originalnog pirotskog ćilima kao što se radilo pre sto i više godina. Da bi se takva slika promeniča, potrebno je da država i lokalna samouprava stane iza starih umetničkih zanata kojih u Srbi-ji nema puno i pomogne u edukaciji mlađih naraštaja, kako bi se održala

proizvodnja i tradicija. “Država za sada nažalost nema sluha za to, a od grada Pirota za 10 godina koliko postoji, ova za-natska zadruga, nije dobila ni dinara”, ukazuje gospođa Ćirić. Ona napominje da je pirotski ćilim privukao veliku pažnju stranih ambasada, ali ne i naših nadležnih institucija. Inače, da bi se izatkao jedan kvadratni metar originalnog pirotskog ći-

lima tkalja treba da radi skoro meseci i po dana, osam časova dnevno i za to je ovaj proizvod mnogo skup. “Pro-sečna cena kvadratanog metra iznosi oko 400 evra”, kaže naša sagovornica.

M.B. - D.D./TO Pirot

10

foto: Dragan Bosnić - Kopaonik

“Proizvodnja jabuka u Srbiji u poslednje dve godine raste po stopi od 20 odsto, a krušaka opada. Mali je interes proi-ozvođača da gaje autohtone sorte iako su popularne, zbog njihove teške prodaje na tržištu”, kaže Dragan Radivojević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Ne očekuje se povećaNje

površiNa pod jabukama zbog

Nedostatka radNe sNage

Kolika je godišnja proizvodnja jabuka i krušaka kod nas?Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku proizvod-nja jabuke u 2018. godini iznosila je 460.404 tone. To je 20 odsto više u odnosu na petogodišnji prosek, odnosno 22 odsto više u odnosu na prethodnu 2017. godinu, kada su prinosi bili smanjeni zbog oštećenja plodova izazvanih prolećnim mrazevima. Proizvodnja kruške je značajno niža i iznosila je 53.905 tona. Godišnja proizvodnja ove voćne vrste ima trend pada jer je u odnosu na petogodišnji prosek smanjena za 18,5 odsto.Gde se nalazimo u odnosu na neke uporedne zemlje?Veliki broj novih zasada jabuke, čije zasnivanje je započelo posle 2006. godine, po svojim karakteristikama ne zaostaje za najsavremenijim zasadima jabuke evropskih zemalja. To su zasadi sa novim, savremenim sortama koje su okalemlje-ne na podlogama male bujnosti (dominantno podloga M9), velike gustine sadnje (3.500-5.000 stabala po hektaru) sa precizno definisanom tehnologijom gajenja. Ovi zasadi su uglavnom pokriveni sistemom za zalivanje i sistemom proti-vgradnih mreža tako da je rizik u proizvodnji sveden na naj-manju moguću meru. Sa druge strane u proizvodnji kruške takav napredak nije ostvaren. Razloga je više, a najznačaj-niji su: nedefinisana tehnologija gajenja, problemi vezani za vegetativne podloge male bujnosti, velika osetljivost kruške na bakterioznu plamenjaču, problemi sa kruškinom buvom i sl.Koliko izvozimo i u koje zemlje, a koliko se proda na na-šem tržištu?U poslednjih nekoliko godina, posebno posle zabrane uvo-za voća iz zemalja EU od strane Ruske federacije, izvoz se dominantno odvijao upravo na tržište ove države (više od 90 odsto izvezene jabuke). To je bila velika prednost zbog visoke cene plodova koja je postizana ali istovremeno i opa-snost jer nas je učinila nespremnim da se prilagodimo za-htevima drugih tržišta. Na domaćem tržištu se proda više od 50 odsto proizvedene jabuke, pri čemu se velika količina realizuje kao industrijska sirovina za preradu, najviše u so-kove.Zašto je prošle godine kilogram jabuka prodavan na ve-liko za nekoliko dinara i kako da se spreči slična pojava?Bilo je više razloga za niske otkupne cene jabuke. rod je u prethodnoj godini bio veoma veliki ne samo u Srbiji, već

u svim evropskim državama, što je uslovilo veliku konku-renciju i smanjenu mogućnost izvoza. Drugi razlog je nedo-statak adekvatnih hlađenih skladišta, tako da je ponuda u periodu berbe plodova bila izuzetno velika a otkupna cena niska. Treće, velike količine jabuke neodgovarajućeg kvali-teta (plodovi oštećeni fiziološkim bolestima, nekvalitetna jabuke čuvana van hladnjača ili u neadekvatnim hladnjača-ma) nisu mogle da prođu visoke standarde ruskih marketa tako da nisu završile na njihovim rafovima. I na kraju, broj trgovaca jabukom je značajno redukovan i sveden je na za-nemarljiv broj, koji tehnički ne mogu da postignu da izvezu veće količine jabuke. Cene u narednom periodu direktno će zavisiti od visine ostvarenog roda i mogućnosti izvoza na tržište Ruske federacije, kao i od rešavanja prethodno nave-denih problema vezanih za izvoz jabuke.Da li smo sačuvali naše autohtone sorte jabuka i krušaka, koje su otpornije i manje se tertiraju preparatima, samim tim su zdravije?Sve autohtone sorte i dalje egzistiraju u ruralnim područji-ma Srbije kao pojedinačna stable ili u kolekcionim zasadima Fakulteta ili Instituta za voćarstvo. Trenutno je mali interes proiozvođača za njihovim intenzivnim gajenjem jer u tome ne vide ekonomski interes zbog teške realizacije plodova ovih sorti na tržištu.Koja je Vaša poruka nadležnim organima u smislu veće proizvodnje i izvoza?Očekuje se da se površine pod jabukom u narednom peri-odu neće značajnije povećavati jer je izražen veliki problem nedostatka adekvatne radne snage za obavljanje radnih operacija u zasadima jabuke (rezidba, proređivanje i berba plodova i dr.). Da bi se izvoz jabuke iz postojećih zasada po-većao potrebno je: sprečiti berbu plodova van optimalnih rokova, koji se vrlo precizno mernim instrumentima mogu odrediti; povećati kvalitet proizvedene jabuke i učešće prve klase u ukupnom prinosu intenziviranjem proizvodnje; po-većati broj hladnjača za kvalitetno skladištenje najvećeg dela roda jabuke; primeniti pravilno skladištenje i klasira-nje, unaprediti pakovanje jabuke; obezbediti strogu prime-nu pravilnika o kvalitetu jabuke, bilo da je ona namenjana izvozu ili prodaji na domaćem tržištu kao svežeg voća; kon-trolisati zdravstvenu ispravnost plodova u smislu prisustva ostataka pesticida na njima.

Drago Delić

Draganradivojević,profesorpoljoprivrednogfakultetaubeogradu

foto: pixabay.com

11

Proizvodima sa geografskim Poreklom Potrebna Prava,

a ne deklarativna podrška države

Miroljub Janković, predstavnik Udruženja Futoški kupus i Original Srbija

„Ljudima koji sada stvaraju proizvode sa oznakama se ne poklanja dovoljna pažnja. Ovakvi proizvodi i ljudi moraju biti prepoznati, bezrezervno podržani, bez barijera i onda ćemo imati i više zaštićenih

proizvoda i svima će biti bolje“, naglašava Miroljub Janković.

Futoški kupus je prvi sertifikovani proizvod sa oznakama geografskog porekla, a sertifikacija je počela 2012. godine, kaže u razgovoru za Privredni.rs i izdanje „Najbolji etno brendovi“ Miroljub Janković, predstavnik ovog udruženja.

Kada je nastalo udruženje „Futoški kupus“?

Udruženja Futoški kupus čiji sam jedan od osnivača, nastalo je 2007. godine iz potrebe očuvanja i zaštite autohtone sorte ovog proizvoda na temeljima očuvanja tradicije, identiteta i baštine, kroz očuvanje životne sredine. Nakon što je Futoški kupus postao prvi zašti-ćeni proizvod, ubrzo našim stopama kreću i drugi prizvodi od nacionalnog značaja, naročito prehrambeni, koji funkcionišu u sličnim uslovima i koji imaju već izgrađen ugled kod potro-šača. Međutim, shvatajući potrebu za organizovanjem i udruživanjem u od-brani i očuvanju tradicionalnih vred-nosti, kvaliteta, specifičnih osobina i drugih jedinstvenih karakteristika na-ših proizvoda, svesni svih pojava koje su realnost naših okruženja, u našoj svesti sazreva ideja o okupljanju svih ovih proizvoda i onih koji ih neguju u jednu organizaciju koja ima naziv Savez „Original Srbija“. Skromno pri-znajem da smo mi Futožani inicijatori stvaranja ovog Saveza.

Ko sve čini Savez „Original Srbija“?

„Original Srbija“ je Savez koji okuplja sve organizacije i pojedince koji se bave proizvodnjom proizvoda sa ozna-kama geografskog porekla u skladu sa Zakonom o oznakama geografskog porekla Republike Srbije i osnovan je 2015. godine. U Srbiji postoje 57 proizvoda sa oznakama geografskog porekla, ali samo 11 prehrambenih i 5

neprehrambenih i jedna voda imaju

registrovane korisnike (proizvođače) i postoje na tržištu u skladu sa propi-sima. Ostali su predmt zloupotrebe. Članovi Saveza su organizacije i fizič-ka lica koja imaju svojstvo ovlašćenih korisnika oznaka geografskog porekla i sertifikovanu proizvodnju. To su Fu-toški kupus, Leskovački ajvar, Fruško-gorski lipov med, Sremski kulen, Đer-dapski med, Ariljska malina, Begečka šargarepa, Kačerski med, Sjeničko ja-gnje, a želju da postanu članovi izrazili su Pirotski kačkavalj, Vrbički beli luk, Petrovački kulen i Zlatarski sir. Svi pro-izvodi su sertifikovani, osim tri posled-nja gde je počeo proces sertifikacije.

Koji su ciljevi Saveza, na koji način ih realizujete?

Suštinski ciljevi na kojima se zasniva delovanje naše organizacije su: Oču-vanje tradicije, kulturno istorijskih vrednosti, čuvanje baštine i identiteta, negovanjem kolektivnog duha i zajed-ništva kroz sve vidove delovanja; Ču-vanje i unapređenje životne sredine, starih zanata, autohtonih sorti, vrsta i rasa; Očuvanje prirodnih resursa, zemljišta, biljnog i životinjskog sveta, mikro i makro klimatskih osobeno-sri geografskih područja; Okupljanje i obuka što većeg broja proizvođača koji se bave ili bi želeli da se bave pro-izvodnjom, preradom i izradom proi-zvoda sa oznakama geografskog po-rekla; Razvijanje i moralnih vrednosti naših članova, očuvanje i promovisa-nje specifičnih znanja, veština i načina stvaranja dobara. Naravno, cilj Saveza jeste i unapređenje prava, položaja i interesa proizvođača, povećanje pro-izvodnje, promocija i bolji plasman proizvoda sa oznakama geografskog porekla. Zatim, zaštita potrošača a samim tim i proizvođača od nelojalne konkurencije i drugih zloupotreba na-ših proizvoda; Obnova i unapređenje

sela, salaša i ostalih ruralnih sredi-na kao prirodnih okruženja nastanka tradicionalnih i specifičnih proizvoda visokog kvaliteta i čuvara autohtonih sorti,vrsta i rasa,specifičnih znanja i baštine.

Da li ste zadovoljni dosadašnjim re-zultatima i saradnjom sa nadležnim državnim institucijama?

Za realizaciju ovih i ostalih ciljeva po-trebni su ozbiljni resursi i kapaciteti koje mi pokušavamo da stvaramo. Svesni smo da će trebati vremena da ih dostignemo, ali nas to ne sprečava da u skladu sa svojim mogućmostima delamo u tom pravcu. Takođe smo svesni da naše potrebe, ciljeve i pro-bleme niko neće ostvarivati i rešavati sem nas samih. Naše ciljeve pokuša-vamo da ostvarujemo kroz mobili-zaciju lokalnih zajednica u kojima se stvaraju ovakvi proizvodi, organizova-njem i suorganizovanjem manifesta-cija, događaja i radionica. Koristimo sopstvenu mrežu sa kapacitetima koje posedujemo. Tražimo podršku lokal-nih, pokrajinskih i državnih institucija. Sarađujemo sa raznim organizacijama od nama sličnih do stručnih i specija-lizaovanih iz raznih oblasti. Konkuriše-mo na konkurse i kod državnih institu-cija i drugih donatora. Pokušavamo da ostvarimo što bolju saradnju sa medi-jima i markentiškim kućama u dosti-zanju boljih promotivnih mogućnosti, podizanju vidljivosti, obaveštavanju javnosti i potrošača o našim kvalitet-nim i specifičnim proizvodima i o na-šem delovanju. Saradnja sa državnim institucijama je kod nekih proizvoda dosta korektna, a kod nekih i nije na zavidnom nivou. U perspektivi ona će se definisati kroz naše zahteve i odno-som institucija prema tim zahtevima i njihovog ispunjenja.

foto: udruženje Futoški kupus

Zašto po vašem mišljenju nema-mo više proizvoda sa zaštićenim ge-ografskim poreklom i više proizvoda poznatih u svetu?

Po mom mišljenju razlog leži u teme-lju, a temelj proizvoda sa zaštićenim oznakama geografskog porekla su ljudi koji stvaraju ovakve proizvode. Poznato je da najveći broj ovakvih proizvoda može da ponudi poljopri-vredna delatnost, selo i ruralni kraje-vi. Takođe je poznato da oko 80 odsto poljoprivrednih gazdinstava egzistira na ispod tri hektra površine. Oni mo-raju da se bave proizvodnjom spe-cifičnih proizvoda visokog kvaliteta i funkcionišu uglavnom u sivoj zoni da bi opstali, ali mnogi ni to ne uspeva-ju i napuštaju tu aktivnost seleći se u urbane sredine ili u inostranstvo, naročito mladi. Ono što se u sistemu nudi kao pomoć ili podsticaji u funk-cionisanju su loši i skupi krediti, razna davanja ,subvencije i podsticaji“ koji su puni ograničenja, uslova i raznih zahteva, koji ogromnom broju ljudi koji se bave proizvodnjom sa oznaka-ma geografskog porekla, se ne ispla-ti, tj. ne mogu da ispune kriterijume. Ovakav trend nije afirmativan i uslov-ljava pojavu monopolizma , nelojalne konkurencije i drugih zloupotreba, a naravno nije dobra poruka onima koji imaju proizvod sa potencijalom da dobije zaštićenu oznaku geografskog

porekla. Mislim da ovakvi ljudi i ovakvi proizvodi moraju biti prepoznati, be-zrezervno podržani bez barijera i onda ćemo imati i više ovakvih proizvoda i svima će biti bolje.

Kolika je godišnja proizvodnja Futoš-kog kupusa, da li se izvozi i gde?

Ukupna proizvodnja Futoškog kupusa u zaštićenom geografskom području je između 3.000 i 4.000 tona godišnje. Od te količine preradi se samo jedna petina. Od ovih količina oko 700 tona svežeg kupusa se kontroliše i srtifikuje i ima pravo da na tržištu bude označe-no sa nazivom Futoški kupus. Polovi-na se preradi i ide na tržište kao kiseli Futoski kupus. Bitno je napomenuti da je Futoški kupus sezonska kultura i ima je u svežem sta-nju od septembra do februara, a u ki-selom stanju tokom cele godine ako se skladišti u rashladne objekte. Futoški ku-pus u svežem stanju se uglavnom pro-daje na domaćem tržištu, dok se kiseli prodaje 70 odsto na domaćem tržištu, a 30 odsto se izvozi u evropske zemlje.

Kako komentarišete to što su Slo-venci i Bugari zaštitili rakiju i neke proizvode koji po svom nazivu više pripadaju nama nego njima?

Ime rakija se ne može štiti, kao ni šlji-vovica ili ajvar, jer ovi nazivi pripadaju celom ovom prostoru gde živi jedan etnos, koji je iscepkan zbog lakšeg osvajanja i kontrole tržišta. To su ge-nerički nazivi proizvoda. Ali mi može-mo zaštiti Gledićku šljivovicu, Čačanku rakiju, rakiju od neke autohtone sorte šljive ili drugog voća koje je osobenost naših prostora, kao što smo zaštitili „Leskovački domaći ajvar“.

Drago Delić

oznakaspasilaautohtonusortukupusaUdruženje „Futoški kupus“ ima preko 150 članova, re-dovnih i počasnih članova. U ovom trenutku Udruženje broji 45 redovnih članova, a nadaju se povećanju tog broja prilikom zasnivanja proizvodnje i sertifikacija u maju ove godine. „Oznaka geografskog porekla nam je suštinski važna jer smo sa sticanjem ove oznake spasili autohtonu sortnu populaciju Futoški kupus nestajanja iz našeg atara, izdvojila je naš proizvod po kvalitetu i speci-fičnim karakteristikama od drugih iz iste grupe proizvo-da, što sigurno zaslužeje svojim ugledom i reputecijom kod potrošača i omogućila nam je bolji pristup domaćem tržištu. Trend povećanja proizvodnje sertifikovanog pro-izvoda je svake godine evidentan i tu je stanje zadovo-ljavajuće, ali kod prodaje i plasmana imamo velikih pro-blema zbog nelojalne konkurencije i zloupotrebe našeg imena. Tu smo prepušteni sami sebi i za sada se borimo protiv tih pojava sopstvenim mogućnostima i rešenjima i

naravno trpimo velike gubitke“, kazuje Janković.

birokratijaibrojnedozvole,najvećiproblem

„Ljudima koji sada stvaraju proizvode sa oznakama se ne poklanja dovoljna pažnja. Komplikuje im se funkci-onisanje u dokazivanju i onoga što treba i što ne trba, opterećuju se raznim birokratkim i administrativnim zahtevima, registracijama i slično. Da bi ušli u legalne tokove moraju izgraditi određenu infrastrukturu, ispu-niti bezbednosne i higjenske uslove, a da bi to uradili neophodne su im razne dozvole kojih ima podosta i koje koštaju bezobrazno mnogo. I kad sve to ispune i obezbede niko ih na tržištu ne štiti, gotovo je izvesno da prodajom svojih proizvoda ne mogu vratiti uloženo, stvoriti uslove za normalan život, stvoriti sredstva za ulaganje u sledeći proizvodni ciklus i servisirati preu-zete obaveze ulaskom u legalne tokove. Da ne govo-rim o drugim imputima koji su bitni u proizvodnji ovih

proizvoda“, kaže Janković.

13

14

TIMOMED, Timomed DOO, Knjaževac – KORPORATIVNI BREND u grupi pčelarstvo i prerada meda

Jedan od najvećih proizvođača meda i drugih pčelinjih proizvoda u Srbiji, Timo-med iz Knjaževca punih 30 godina neguje tradiciju proizvodnje najkvalitetnijeg meda na našim prostorima. Med sa zaštićenom oznakom ovog proizvođača radi se po standardima ISO 22000, Košer, Halal i GOST pa se trećina proizvod-nje izvozi u Evropsku uniju, zemlje Bliskog istoka i SAD. Timomed sarađuje sa

oko 400 kooperanata čime daje doprinos razvoju pčelarstva u Srbiji. Ima repro-dukcioni centar matica i edukacioni centar za mlade pčelare, a rezultat svega toga

je i dvadeseti Šampionski pehar za kvalitet na ovogodišnjem Novosadskom sajmu.

D O B I T N I C I N A G R A D E

„ ET N O B R E N D 2 0 1 8 “

BOEMSKA POTKOVICA, Degustacioni centar Boemska potkovica DOO, Pirot – ROBNI BREND u grupi meso i proizvodi od mesa

Proizvod koji je poslednjih godina napravio pravi bum na tržištu ne samo Srbije nego i Bugarske i Severne Makedonije - peglana kobasica, pridružila se grupi poznatih pirotskih brendova. Dalibor Tošić i njegov brend „Boemska potkovica“ na najbolji način promovišu ovaj novi pirotski brend. Boemska potkovica se pravi od četiri vrste najkvalitetnijeg mesa po novoj tehnologiji, sa automatskim regulisanjem temperature i nivoa vlage, i kontrolom procesa sušenja tokom 24 časa “Boemska potkovica” je jedina peglana kobasica koja se u kontinuitetu proizvodi tokom cele

godine. Može se kupiti u bolje snabdevenim prodavnicama mesnih specijaliteta u Beogradu i drugim većim gradovima.

Pečeni sir sa slaninom i Pršutom, Poljoprivredno gazdinstvo miletić laćisled - roBni BrenD u grupi najbolje inovacije

Tradicionalni proizvod napravljen u maloj porodičnoj mlekari po recepturi Živadinke Miletić, od kravljeg mleka sa područja između Željina, Kopaonika i Goča. Proizvodnja je ručna, a količine ograničene, radi se pretežno po narudžbini sa dodatkom domaće slanine i slanine od mangulice. Za potrošače HALAL

orijentacije tu je sir sa dodatkom goveđe pršute. Kontrolu kvaliteta uradio je Veterinarski institut Kraljevo.

Heljdino brašno, agroZlatar - nova Varoš – ROBNI BREND u grupi žitarice i proizvodi od žitarica

Zlatarski kraj je oduvek bio poznat po proizvodnji heljde, koja je sinonim za zdravu ishranu i hranu kao lek. Od heljdinog brašna pravi se najzdraviji hleb na svetu, a Jekoslav Purić je najveći proizvođač heljde ne samo u Srbiji nego i na Balkanu. Heljdu i speltu, takođe lekovitu žitaricu, proizvodi na oko 60 hektara na području idealnom za ove kulture-kraljice planina. Purićevi preci ove kultu-

re gaje od pamtiveka, a njegovo brašno može da se kupi u bolje snabdevenim prodavnicama.

Petrovska klobasa, Gazdinstvo Karolj Horvat-Bački Petrovac – ROBNI BREND u grupi meso i proizvodi od mesa

Petrovska klobasa ili Petrovački kulen proizvodi se u Bačkom petrovcu punih 250 godina, bez aditiva, konzervansa i veštačkih boja, na način koji se nije promenio puna dva i po veka. Pravi se od tri vrste odabranog svinjskog mesa sa dodatkom prirodnih začina, a proces zrenja traje četiri do šest meseci, u zavisnosti od de-bljine klobase. Karolj Horvat je jedan od najpoznatijih proizvođača ovog mesnog

specijaliteta. On kaže da je Petrovska klobasa toliko tražena da proizvodnja može da se znatno poveća, ali je osnovno ograničenje u tome da mora da se zadrži ovaj

ručni način izrade.

Stara rakija – Stara rakija DOO, Beograd – ROBNI BREND u grupi rakije, vino i ostala alkoholna pića

Brend stvoren iz čiste ljubavi, “Stara rakija” punih 10 godina daje sasvim novi smisao ovom tradicionalnom srpskom piću. Premijum rakija vraća stari sjaj nacionalnom srpskom piću koji svaka domaćinska porodica po tradicionalnoj recepturi priprema generacijama unazad. Ova rakija nastala je u prelepom krajoliku Zlatibora, a ove godine slavi vredan jubilej - 10 godina tradicije i magije dobrog ukusa. Kao kruna uspešne decenije, u tu čast je lansiran i potpuno novi brend pod nazivom “Vilina

rakija”, u pažljivo osmišljenoj boci, punoj ljubavi prema ovom srpskom piću broj 1.

Brend KOZArI, Kompanija Beocapra dOO – Kukujevci – ROBNI BREND u grupi mleko i mlečni proizvodi

Čudesni proizvodi od kozjeg mleka dolaze nam iz kompanije Beocapra iz Kukujeva-ca kod Šida. Na bazi saradnje sa kozarskim udruženjima iz Austrije, Francuske,

Engleske i Holandije, pre skoro 10 godina osnovano je postrojenje za preradu kozjeg mleka koje je preraslo u kompaniju sa 25 zaposlenih. Sa sopstvene far-me i otkupom mleka od malih proizvođača, Beocapra danas proizvodi i prera-di između dve i tri hiljade litara mleka na dan. Primenjuje standarde ISO 9001,

HACCP, FSSC 22000 i poseduje sertifikate za izvoz u zemlje EU i na Evroazijsko tržište. Brend KOZARI čini više proizvoda od kozjeg mleka kao što su - jogurt,

surutka, beli sir u kriškama, dimljeni sir, sir u maslinovom ulju i drugi.

Dimljeni kačkavalj krcino zlato - Poljoljoprivredno gazdinstvo krcić, zlot - roBni BrenD u grupi mleko i mlečni proizvodi

Punomasni polutvrdi sir od kravljeg mleka je osnovni proizvod gazdinstva i Mlekare Krcić iz sela Zlot, svega nekoliko kilometara udaljenog od turističkih atrakcija Zlotske reke i Lazareve pećine. Pored ove osnovne vrste dimljenog kačkavalja, brend “Krcino zlato” ima nekoliko vrsta kačkavalja, sa dodatkom peršuna, susama, masline, bosiljka, suve šljive, kandirane aronije, brusnice, i

po tome je jedinstven u napoj zemlji. Pored sopstvenog mleka deo otkuplju-ju od stočara iz ovog kraja pa tako daju doprinos opstanku mladih na selu.

Žigon Vilamet namazi, Prerada i konzerviranje voća Žigon Doo Stari Banovci – RoBni BRenD u grupi prerada voća i povrća

Originalni namazi od ivanjičke “vilamet” maline, s minimum šećera, sa saču-vanom nutritivnom vrednošću voća i zrncima istog, ručno mešani, na šporetu varjačom – kao bake što su radile. Osim osnovnog proizvoda, samo sa malinom, u Starim Banovcima nastaju i namazi sa doodatkom cimeta, čokolade, vanile.

Pored toga, ljubitelji kvalitetnih pića u prilici su i da probaju Žigonov “Domaći liker od maline”.

15

D o B i t n i C i n a g r a D e „ e t n o B r e n D 2 0 1 8 “

16

D o B i t n i C i n a g r a D e „ e t n o B r e n D 2 0 1 8 “

ZZ Euro Duo KalEm, lazarevac kod Kruševca - KORPORATIVNI BREND u grupi proizvodnja sadnica i voćaZdravstveno i sortno čist sadni materijal bez pesticida, dvadesetak pro-izvoda (kalemi, voćne sadnice), milion voćnih sadnica, 500 tona svežeg voća godišnja

proizvodnja, izvoz u Rusiju, Gruziju, Kazahstan...Princip ovih Kruševačkih kalemara i voćara je “da kvantit ne umanji kvalitet” i “dobar glas se daleko čuje, a loš još dalje”.

Floriva, Floriva Doo ivanjica - KORPORATIVNI BREND u grupi rakije, vino i ostala alkoholna pića

Devet vrsta “Forest voćnih vina” od najfinijih plodova jagodičastih voćki savršenog ukusa i arome. Tako iz ove Ivanjičke porodične manufakture izlaze pića sa ukusom jagoda, malina, ribizla, kupina, borovnica, šumskog voća, aronije, ribizle. Među-

tim, najntresantniji je ukus žute maline, originalnog proizvoda porodice Radovanović iz Radaljeva.

Stari HraSt reStoran, Zvezdara, Beograd – KORPORATIVNI BREND u grupi ugostiteljstvoPravi etno restoran u srcu Beograda, sa kariranim stolnjacima, prelepom baštom, vrhunskim stradicionalnim srpskim gurmanlucima, od kojih izdvajamo nešto što samo tu u gradu možete probati – dimljenu butkicu sa mlincima. Služe se i domaća

vina i rakije iz Šumadije. Dodajmo na to i akustičnu starogradsku muziku koja ulep-šava svaki nedeljni ručak u ovom objektu.

KOTORSKA KREMPITA, Morsal DOO Beograd – ROBNI BREND u grupi kolači i torte

Poslastičarska proizvodnja “Morsal” za najfinije torte i kolače bez aditiva. Autentični slat-kiši po receptu naših baka, ručno pravljeni. U asortimanu su i “čupavci”, “šampite”, torte poput “Fantaziije” ili “Kraljice Marije” ali apsolutna “Morsalova zvezda” je “Kotorska krem-

pita”. Savršeno kremasti i preukusni kolač bez aditiva različit o ostalih po tome što ima više tankih hrskavih korica i definitivno više fila.

ZZ Profi AgrAr, Slatina (kod Šapca) - KORPORATIVNI BREND u grupi prerada voća i povrća

Zemljoradnička zadruga Profi Agrar iz mesta Slatina kod Šapca, uspešno se bavi preradom voća i povrća, lekovitog i začinskog bilja. Među osnivačima ove zadruge ima i diplomiranih inženjera

tehnologije prerade voća i začinskog bilja, pa je Profi Agrar u stanju da ponudi naj-kvalitetnije proizvode sa svojih i parcela kooperanata. Imaju registrovan pogon za pakovanje voća i povrća po HACCP standardima što omogućava plasman na brojna strana tržišta. Jedan od osnovnih ciljeva im je zajednički izlazak zadrugara na domaće

i strano tržište, kao i prodaja konzerviranog i sušenog voća i povrća bez upotrebe hemijskih sredstava.

Vinica PetroVić, Velika Hoča – KorPoratiVni BrenD u grupi rakije, vina i ostala alkoholna pića

U jugoistočnom delu Metohijske kotline u Podrimlju, na blagim padinama planine Mi-lanovac iz koje izvire jak kraški izvor, pre desetinu vekova nastala je Golema Oča, kasni-je Velika Hoča, drevno i od tajni satkano selo vinara i vinogradara, pojam za vinarstvo i u bivšoj Jugoslaviji. Jedan od najpoznatijih je Srđan Petrović, predstavnik šeste gene-ricije u ovoj poznatoj vinogradarskoj porodici. Ova vinarija je poznata po vinima: Meto-hijsko crveno (sorte Vranac, Game i Prokupac, blaga i kompaktna voćna aroma uz notu

hrastovine, punoće i zaokruženosti), Carsko crveno vino (godine 2008. proglašeno za nabolje srpsko vino od domaćih autohtonih sorti), Zavičaj (belo suvo vino, stare sorte Graševina i Smederevka).

Jabuka, kruška, dunja, mušmula, treš-nja, višnja, kajsija, breskva, nektarina, šljiva, lešnik, orah, vinova loza, ogrozd, malina, ribizla, kupina i ruže...Sve to su brendovi koje proizvodi „Euro duo kalem“, zemljoradnička zadruga iz La-zarevca, kod Kruševca.Reč brend uz bilo koji od ovih proizvoda nije nimalo pretenciozan uzme li se u obzir ozbiljan i stručan pristup koji u poslu imaju vredni kruševački zadrugari.Dejan Miladinović, direktor „Euro duo ka-lema“ ukazuje, naime, da je proizvodnja sadnog materijala i svežeg voća, veoma zahtevan posao, jer morate ispratiti sve izazove u proizvodnji i da na kraju isporu-čite zdravstveno i sortno čist sadni materijal. Takođe, ističe on, plodovi ne smeju sadržati u sebi ostatke pesticida.Dakle, iz rasinskog mesta La-zarevac do potrošača u zemlji i inostranstvu stižu 100 odsto zdravi organski proizvodi.Još od 2006. tome doprinosi više od 10 članova zadruge i

vremenom više od 50 kooperanata.Zadruga je nastala je na višedecenijskoj tradiciji proizvodnje sadnog materijala, udruživanjem mahom mladih ljudi želj-nih da dokažu da srpska poljoprivreda i te kako može da bude konkurentna svojom proizvodnjom na međunarodnom tržištu.Ovi posvećeni zadrugari i veliki broj sarad-nika sa teritorija opština Kruševac, Trstenik i Varvarin više od deceniju unazad rade na tome da u svet odu srpski proizvodi vrhun-skog kvaliteta. Do sada su osvojili istančan ukus kupaca u Rusiji, Gruziji, Kazahstanu, Tadžukistanu, Uzbekistanu, Kirgistanu...A kako i ne bi sa ovakvim rezenovanjem prvog čoveka zadruge: „Trudimo se da u

svojoj proizvodnji kvantitetom ne uma-njimo kvalitet svojih proizvoda. Naime, veliku pažnju poklanjamo kvalitetu ispo-ručene robe jer ne treba zaboraviti onu staru izreku ‘dobar glas se daleko čuje, a loš još dalje”.Sudeći po tome što se ova zadruga vreme-nom profilisala kao izvozno orjentisana, što permanentno radi da usavršavanju proizvodnje, ukorak sa svetom, a opet gle-dajići da očuva svoje dokazano ispravne proizvodne rezone, taj glas je definitvno dobar i dalekosežan.Iz kruševačkog Lazarevca godišnje „izađe“ oko milion voćnih sadnica i 500 tona sve-žeg voća.

ZZ „Euro duo kalem“ je ne samo stožer voćarstva i kale-marstva rasinskog okruga, već zasigurno jedna od najuspeš-nijih zadruga u Srbiji po izvozu proizvoda.I u principu, sve je tu brend za sebe, kao i sama zadruga po svojoj koncepciji.

M. Božanić

urusijugodišnje“ide”oko300tonavoćaOva zemljoradnička zadruga iz malenog mesta Laza-revac u Rasinskom okrugu plasira robu na ogromna azijska i evropska tržišta. Zahvaljujući vrhunskom kva-litetu proizvoda, kao i dizajnu pakovanja, “Euro duo kalem” zadovoljava i najzahtevnije kupce. Kada je reč o izvozu, samo u Rusiju godišnje ode oko 300 tona voća. Eksportuju se jabuke, kruške, trešnje i višnje.

Brendovi „euro duo kalema“ vrhunskim kvalitetom stižu do

najzahtevnijih tržišta

17

Heljda je poreklom iz Azije ali se tra-dicionalno gaji u brdsko planinskim

područjima Srbije, pa je poznata kao kra-ljica planina. Zlatarski kraj je oduvek bio poznat po proizvodnji heljde, koja je si-nonim za zdravu ishranu i hranu kao lek. Budući da se gaji uglavnom zbog zrna od kog se pravi najzdraviji hleb na svetu, svr-stava se u žitarice mada ima i onih koji je svrstavaju u zeljaste biljke. Ali ne koristi se samo zrno nego skoro cela biljka, što ćemo videti u nastavku teksta. Naši preci su je mnogo više koristili i zato su vero-vatno i duže živeli.Ohrabruje činjenica da se poslednjih go-dina potražnja heljde stalno povećava, jer njena hranljiva i lekovita svojstva su doprla do svesti kako običnih ljudi tako i pekara, ugostitelja pa i hotelijera. Ona je potencijal za razvoj područja koja su ide-alna za njenu setvu.Okolina Nove Varoši je idealno podneblje za proizvodnju heljde, a najveći proizvo-đač u Srbiji već godinama je Jekoslav Purić, čiji su preci ovu kulturu gajili od pamtiveka. Jekoslav je nastavio tu boga-tu tradiciju i heljdu gaji na oko 25 hekta-ra. Na još tridesetak hektara gaji i speltu (nekada bila poznata pod nazivom pira), koja se takođe zadnjih godina sve više traži. Purić heljdu i speltu prodaje u vele-prodaji, pojedinim trgovinskim radnjama i prodavnicama zdrave hrane. Njegovo heljdino brašno može da se kupi u bolje snabdevenim prodavnicama u zemlji.“Nekoliko generacija Purića bavilo se pro-izvodnjom heljde i spelte i nisam mogao da dopustim da zapostavim tu vekovnu porodičnu tradiciju. Dok je naš narod više jeo heljdovni hleb bili smo mnogo zdra-viji, a kako smo ga zapostavili snašle su nas razne bolesti,” kaže Purić, i naglašava da to nije samo obična konstatacija nego prava istina.Lekovita svojstva heljde su brojna a neka

od njih nam objašnjava gospodin Purić. Heljda ima veliku količinu proteina, uglje-nih hidrata, biljnih ulja, vitamina B1 i B2, a pošto nema glutena mogu je jesti i oni koji imaju intoleranciju na gluten. Od mi-neralnih materija bogata je kalijumom,

fosforom, kalcijumom, magnezijumom i gvožđem. Zato poboljšava rad kardiova-skularnog sistema, podstiče izbacivanje toksina iz organizma i smanjuje nivo lošeg holesterola. Korisna je i za lečenje anemi-je a neka naučna istraživanja pokazala su da je efikasna u lečenju karcinoma.

Heljda planinska kraljica

i lekoviti izvor zdravlja

jeDinažitaricakojacvetaHeljda je zahvalna za gajenje ima kratak vegetacioni period i brzo raste, sazreva za tri meseca od momenta sadnje. Uspeva i u zemljištu koje nije plodno. Gaji se bez primene pesticida i nitrata i ne može da se modifikuje. Ovo je jedina žitarica koja cveta. Belo ružičaste grozdaste latice cveća bogate su nektarom pa je heljda korisna i za pašu pčela. Zato je med sa zlatarskog područja jedan od najboljih u Srbiji

„Agro-Zlatar“ najveći proizvođač heljdinog i speltinog brašna u Srbiji

foto: pixabay.com

„Dok je naš narod više jeo hleb od heljde bili smo mnogo zdraviji, a kako smo ga zapostavili, snašle su nas razne bolesti“, kaže Jekoslav Purić, vlasnik „Agro Zlatara“.

Idealna je za dijabetičare jer normalizuje nivo šećera u krvi pa oni mogu da jedu heljdin hleb u željenoj količini. Veoma je dobra i za sportiste, jer daje sna-gu organizmu i povećava izdržljivost. Zanimljivo je da je veoma popularna u Rusiji gde je jedna od glavnih namirnica za posnu trpezu. Poznato jelo je ruska hel-jdina kaša, koja se pravi i kod nas. Međutim na našim prostorima je najpoznatija heljdopita, nezaobilazni specijalitet u Raškoj oblasti. Nutricionisti je posebno preporučuju za dijetu jer ima malo kalorija a puno vitamina i minerala. Preporučuje se i pacijentima koji pate od zatvora i gastritisa.Kod nekih oboljenja kao što su rane i čirevi, mlevena heljda sa malom količinom vode se koristi kao sred-stvo za mazanje i obloge. Čaj od heljdinog lista koristi se za lečenje bolesti krvotoka, kao što su proširene vene, pucanje kapilara, a čaj od heljdinog cveta pre-poručuje se osobama sa disajnim problemima i ka-šljem. List heljde može direktno da se stavlja na ranu ili posekotinu.Od ljuspica zrna i sušenog bilja pune

se i jastuci, koji su zdravi i pogodni za osobe osetljive na prašinu. Ove jastuke pravi i Jekoslav Purić i mogu se naručiti u njegovoj poljoprivrednoj apoteci “Agro Zlatar”

Drago Delić

Speltino i heljdino brašno, hrana kao lek Foto:D.D.

IMPRESUM: privredni.rs,specijalno izdanje najboljietnobrenDovi maj 2019

Dubrovačka 3, 11000 Beograd, Telefon 011/3282-005, e-mail: redakcija@privredni.rs, marketing@privredni.rs

glavniiodgovorniurednik: Marija Božanić, autoriurednikizdanja: Drago Delić, Dizajniprelom: Dušanka Maroš (https://nsweb.rs/)

izdavač: DM Vision Media doo Beograd, štampa: Interprint doo Beograd

zlatarskisirnajpoznatilibrenD

novevarošiZlatarski sir je pored heljde najpozna-tiji novovaroški brend i svakako jedan od najpoznatijih i najkvalitetnijih au-tohtonih mlečnih proizvoda u Srbiji. Pripada regionu Nove Varoši i pravi se po istoj recepturi u svim okolnim seli-ma na padinama Zlatara, gde se stoka pušta na ispašu od ranog proleća do kasne jeseni i prvih snegova. Zlatarski sir pripada grupi belih mekih sireva, a po sadržaju mlečne masti svrstava se u grupu punomasnih sireva. Vekovima se spravlja na tradicionalan način. Jed-na od glavnih njegovih karakteristika je što se pravi od punomasnog krav-ljeg mleka u tankim i srednje debelim kriškama. Planinska klima i raznovrsna bujna trava u kojoj ima i lekovitog bi-lja od kojeg se prave čajevi, ovom siru daju specifičan ukus i jaku aromu. Mleko potiče sa nadmorske visine

od 800 do 1.500 metara. Vekovna

tradicija u načinu pravljena, očuvana je do danas. Sir se pravi odmah nakon muže krava, a na način dozrevanja presudno utiču prohladna jutra i večeri i drvene kace, manje i veće zapremine, specijalno pravljene za sir. Ove kace prave majstori iz okoline Nove Varoši i Pri-jepolja, od lepo obrađene specijalne daske. Da bi sir zadržao autentičan kvalitet, treba da se čuva o tim drve-nim posudama, mada se u poslednje vreme često stavlja i u plas-tičnu ambalažu. Zlatarski sir se pravi tako što se u sveže pomuženo mleko doda maja i tako stoji oko jednog i po sata dok se ne pretvori u masu koju neki nazivaju urda oko koje se odvaja surutka. Cela masa se stavlja u velike gaze, koje se stave na običnu polugu da vise, kako bi se surutka iscedila. Potom se isceđeni sir stavlja između dva drvena kruga i pritisne manjim ka-

menom da se bolje iscedi. Kada se sir lepo iscedi, može da se seče u kriške i slaže u posude, koje se opet pritisnu kamenom. Mladi sir se konzumira već nakon tri-četiri dana, a onaj zreli, koji se smatra za pravi zlatarski sir, odsto-ji u tim posudama najmanje mesec dana u prostorijama predviđenim za čuvanje. Tokom zime, može da stoji u drvenim kacama i do tri-četiri mese-ca, i to je takozvani stari sir sa visokim stepenom masnoće i jakim ukusom.

19

Vojvodina je poznata po bogatoj ga-stronomskoj ponudi, koja je inspirisa-la i našeg velikog pesnika i kantautora Đorđa Balaševića da napiše čuvenu pesmu „Bački ručak“. Ovog puta pred-stavljamo jedan proizvod koji se izdva-

ja po tradiciji dugoj 250 godina i koji se po načinu pripreme nije izmenio do današnjih dana. To je Petrovački ku-len ili Petrovska klobasa, kako ga zovu u Bačkom Petrovcu, prvom gradu na putu od Novog Sada ka Odžacima. Pro-

izvodi ga skoro sva-ka druga porodica u ovom mestu, preno-seći recept s kolena na koleno tokom dva i po veka, koliko se ba-štini tradicija vredne Slovačke zajednice na ovom prostoru.

recept star dva ipoveka“Taj recept nije nika-kva tajna”, kaže Karol Horvat, jedan od naj-

poznatijih proizvođača Petrovske klo-base. Svaki proizvođač ima nešto svo-je, što ga čini posebnim, ali te nijanse su tako male da su zanemarljive, pa se klobasa sa područja Bačkog Petrovca svrstava u jedan proizvod iste geo-grafske oznake i kvaliteta. To znači da je Petrovska klobasa samo onaj kulen koji je proizveden u Bačkom Petrovcu i od sirovina sa područja ove opštine.

Kako objašnjava Horvat, klobasa se pravi od tri različita dela najkvalitetni-jeg svinjskog mesa, odmah posle svi-njokolja u novembru i decembru, uz dodatak 15 do 20 odsto slanine, kako ne bi bila suva ili bolje rečeno, da do-bije određeni stepen masnoće. Svinje moraju biti sa ovog područja, dobro uhranjene, prirodnom i zdravom hra-nom, uključujući ječam jer on utiče na njihovu mesnatost.

Ovaj specijalitet proizvodi se na isti način punih 250 godina, bez aditiva, konzervansa i veštačkih boja. Pravi se od tri vrste odabranog svinjskog mesa i prirodnih začina, a proces zrenja traje četiri do šest meseci.

gaZDinstvo Horvat karola iZ Bačkog petrovCa jeDan oD najpoZnatijiH

proiZvođača čuvene petrovske kloBase

20Farma Horvat pravi proizvode vrhunskog kvaliteta

Horvat promoviše svoj delikatesna brojnim manifestacijama

21

foto: https://www.facebook.com/karol.horvat.5

Sama priprema, u zavisnosti od koli-čine koja se pravi, može da se završi za jedan dan, ali zato proces sušenja i zrenja traje od četiri do šest mese-ci. Zbog toga se u maju kada kulen sazri, u Bačkom Petrovcu održava i sajam Petrovske klobase, koji okupi brojne ljubitelje ovog specijaliteta.

načinpripremeOdabrani komadi mesa svinje, ise-čeni na osam milimetara, samelju se i postave na radni sto. Na meso se dodaje sitno seckani beli luk sa po-dručja Bačkog Petrovca, potom kim takođe iz ovog kraja, so u količini da meso malo zabeli, ljuta mlevena paprika, pa slatka mlevena paprika. “Pravi majstori to sve mogu da do-daju ‘odoka’, kako se nekad radilo, i ne mogu nikako da pogreše, ali ja dodajem tačnu gramažu svih sasto-jaka na određenu količinu mesa.

Kada se stave svi začini, meso se ruč-no mesi da se sve lepo sjedini. Sledi punjenje u prirodna creva, mogu biti uža i šira i time se završava faza pri-preme“, objašnjava Horvat.

sušenjeizrenjeKulen se potom nosi u pušnicu na sušenje i zrenje. Horvat kaže da je za sušenje potrebno do osam hladnih dimova na bukovom drvetu. Bitno je da nema vatre nego da se meso samo dimi i suši na hladnom vazdu-hu. Posle dimljenja, klobasa sazreva, kao što smo rekli, četiri do šest me-seci. Ona uža četiri a u širim crevima do šest meseci.

Horvat ističe da sve što proizvede proda relativno brzo, jer potrošači znaju da cene zdrav proizvod. On učestvuje na raznim manifestacija-ma, sajmovima hrane i vina, gde se

uz degustaciju, često proda sve što se donese. Manje količine odlaze poznatim kupcima u više zemalja, tako da je klobasa poznata i u ino-stranstvu. Na ovogodišnjem Sajmu turizma u Beogradu, na štandu Ka-rola Horvata bila je prava gužva, a pored Petrovske klobase, vladalo je veliko interesovanje i za čvarke i slaninu ovog poznatog proizvođača. Naš sagovornk ističe da je Petrovska klobasa toliko tražena da proizvod-nja može da se znatno poveća, ali osnovno ograničenje je u tome da mora da se zadrži ovaj ručni i tra-dicionalni način izrade, odnosno da se ne proizvodi industrijski. “U sve-tu se sve više traže ovi tradicionalni proizvodi od mesa i to je jedan od potencijala koji možemo više da ko-ristimo”, ističe Horvat.

Drago Delić

Petrovska klobasa poznata i izvan granica naše zemlje

za jubilej30 godina uspešnog rada

stigao dvadeseti šampionski pehar za kvalitet meda

Timomed - Knjaževac

„Skoro trećina proizvodnje meda odlazi na najzahtevnija tržišta EU, Bliskog istoka i SAD. Srbija je poznata po proizvodnji meda ali možemo da postignemo i znatno bolje rezultate“, smatra Srbislav Vidojević.

“Timomed” iz Knjaževca ove godine obeležava vre-dan jubilej 30 godina rada. Ovih dana stigla je i vest sa Novosadskog sajma da je “Timomed” i ove godine dobitnik Šampionskog pe-hara za kvalitet meda, što dosad nije pošlo za rukom ni jednoj drugoj firmi iz bilo koje delatnosti. Nagrada će biti uručena za vreme pred-stojećeg Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu.

“Timomed” je jedan od najvećih i najpoznatijih pro-izvođača meda i proizvoda od meda u Srbiji. Na sop-stvenom pčelinjaku i u sa-radnji sa preko 400 koope-ranata, godišnje proizvede više od 500 tona meda, a celo područje Timočke kra-jine, prema rečima direk-tora Srbislava Vidojevića, raspolaže sa oko 50.000 košnica i proizvodi oko mi-lion kilograma meda. Timo-

čki region beleži najveću stopu rasta proizvodnje meda u zemlji, čemu u velikoj meri doprinosi “Ti-

momed” sa svojom organizova-nom kooperacijom.

Saradnja sa kooperantima

Od svog osnivanja, u fokusu „Timomed“-a je saradnja sa ko-operantima, čime se daje velika podrška proizvođačima meda u Timočkom regionu. Koliko je ta saradnja važna govori podatak da je „Timomed“ nabavio oko 15.000 košnica svojim koope-rantima sa potrebnom pčelar-skom opremom, a to su pčelari otplatili isporukama meda na kraju godišnje sezone. Takođe, organizovana je i edukacija za savremeno pčelarenje, nabavka literature i slično. Formiran je i centar za selekciju i reprodukci-ju matica. Timomed je jedna od firmi koja na ovaj način pokreće razvoj Knjaževca i susednih op-ština.

Timomed redovno nastupa na Međunarodnom sajmu poljoprivrede

foto;privredni.rs.

Poslovna zgrada foto: „Timomed“

Najviši standardi kvaliteta

„Med sa područja timočkog regiona smo zaštitiili da bi potročači bili sigurni da med sa našom oznakom dolazi iz ekološki čistog i zdravog područja. Naš med sa robnom markom ‘Timomed’ može se kupiti u svim bolje snabdevenim prodajnim mestima u zemlji, a oko 30 odsto se izvozi u zemlje EU, Bliskog istoka i SAD”, kaže Vidojević.

Da bi zadovoljili potrebe ovako velikog bro-ja kupaca, “Timomed” je posebnu pažnju posvetio kvalitetu pa je na vreme imple-mentirao sve relevantne standarde; ISO 22000, Halal, Košer i Gost (za rusko tržište). To praktično znači da svi proizvodi brenda “Timomed” – bagremov, cvetni, livadski, li-pov i šumski med, propolis, polenov prah, matični mleč, mogu da odlaze u sve krajeve sveta i na najprobirljivija tržišta.

Srbija je, kaže Vidojević, poznata u regio-nu i svetu po proizvodnji meda, ali bi mo-gli da postignemo i znatno bolje rezultate. “Srbija ima velike potencijale, odlične pri-rodne uslove i bogatu medonosnu floru, pa pčelarstvo može da postane jedna od vodećih grana poljoprivrede. Da bi se to desilo potrebni su veći podsticaji, ne samo po broju košnica nego i u nabavci opreme, registraciji vozila i slično, neposrednija veza

proizvođača i nadležnih državnih organa”, ističe Vidojević. On kaže da se broj košnica u Srbiji trenutno procenjuje na 1,1 milion, a proizvodnja na oko 12.000 tona godišnje, od čega se na domaće potrebe troši manje od polovine.

Lekoviti i dijetetski proizvodi

Pod sloganom „Dobro se dobrim dobri“, “Timomed”, osim meda, koji je osnovni proizvod, poznat je po proizvodnji ostalih pčelinjih proizvoda. Tako se u trgovinama širom zemlje mogu kupiti:

- PROPOLIS KAPI,

- POLEN,

- DIJETMEL (proizvod koji predstavlja zame-nu za šećer),

- DIJETBET med sa hromom,

- DIJETBET 2 (namenjen dijabetičarima),

- EFERMED,

- EFERMEL (dijetetski proizvodi obogaćeni organski vezanim gvožđem).

Svoju razvojnu strategiju „Timomed“ bazira na prirodnim bogatstvima sa ekološki čistog područja Stare planine koje pokriva. Ovo područje je inače od davnina poznato po pčelarstvu. U dokumentima srednjevekov-nih srpskih valdara pominje se i trgovina medom kao i da su veliki pčelinjaci gaje-ni posebno pri manastirima. Med i pčele zastupljeni su u našoj narodnoj medicini, verovanjima, običajima, a Timomed na naj-bolji način neguje tu tradiciju na prostoru Timočke krajine.

foto: pixabay.com

Knjaževačka firma dobitnik brojnih priznanjafoto: „Timomed“

Repro centar Stipinafoto: „Timomed“

pirotska peglana koBasiCa Hrana Za Dušu i ZDravo telo

Oduvek se u selima pirotske okoline, proizvodila pe-glana kobasica. Među lokalnim stanovništvom bila je oduvek visoko cenjen proizvod, specijalitet od oda-branog posnog mesa vrhunskog kvaliteta, bez ma-snoće i loja, dobijenog isključivo od stoke uzgajane na nepreglednim staroplaninskim pašnjacima. Pozna-to je koliko je meso od stoke na ispa-ši kvalitetnije od mesa stoke koja je stalno u štalama. Ovaj tradicionalni proizvod je tek poslednjih desetak godina postao nadaleko poznat, a za vreme sajma Peglane kobasice u Pirotu koji se održava krajem ja-nuara, privuče veliki broj turista ne samo iz Srbije, već iz celog regiona.Miomirisi lekovitog bilja pretočeni u nezaboravni ukus kozjeg, ovčijeg, goveđeg i mesa kopitara glavna su odlika pirotske peglane kobasice. Ako se ovome

doda i diskretno bogatstvo začina i priprema bez kon-zervansa, aditiva i veštačkih boja, kao i to da termičku obradu i dimljenje zamenjuje sušenje na staroplanin-skom vazduhu na optimalnoj temperaturi između -5

i +5 stepeni celzijusa, onda se s pra-vom može reći da je peglana koba-sica najbolji suhomesnati proizvod. Uz sve to ide i svakodnevno peglanje flašom čime se istiskuje vazduh i vla-ga a kobasica uvija u oblik potkovice za sreću i uživanje svih onih koji je konzumiraju. Ovako način pripreme i svojstva ovog tradicionalnog proi-zvoda objašnjava Dalibor Tošić, vla-snik kafane „Boem“ i Degustacionog centra Boemska potkovica iz Pirota,

jedini proizvođač ovog specijaliteta na svetu koji ima registrovanu i kontinuiranu proizvodnju tokom cele godine po svim propisima i standardima HACCP-a.

Degustacioni centar Boemska potkovica jedan od najvećih proizvođača nadaleko čuvenog pirotskog specijaliteta

savremenatehnologijaproizvodnjeBoemska potkovica je tradicionjalni proizvod iz Srbije dobijen kom-binacijom tri do četiri vrste čistog mesa ( kozjeg, ovčijeg, goveđeg i mesa kopitara ) sa dodavanjem prirodnih začina bez aditiva i konzer-vansa. „Jedinstvenost naše proizvodnje se ogleda u tome što mi pe-glanu kobasicu pravimo 365 dana u godini u kontrolisanim uslovima u komori, dok ostali prave samo par meseca u zimskom periodu. Prvi smo upakovali peglanu kobasicu u originalnu ambalažu i eksluzivno poklon pakovanje, jedini počeli da ljuštimo proizvod pre pakovanja, prvi smo osvojili tehnologiju sušenja u komori gde smo uz dodatno hlađenje, provetravanje, automatskog regulisanja nivoa vlage, tem-perature, strujanja vazduha, nadzora i kontrole 24 časa dnevno. Tako smo uspeli da sačuvamo kvalitet proizvoda u bilo kom period dana i godine“, ističe Tošić.

24

posebnarecepturaTošić objašnjava da se peglana kobasica pri degustaciji seče milimetarski tanko pod uglom od približno 75 stepeni radi isticanja vidljivih osobina: kvaliteta mesa, stepena suvoće, boje i aroma, kao i mogućnosti da se oseti snaga prirode i jačina slasti.Uz peglanu idu sve vrste pića. Tošić pre-poručuje dobru rakiju ili viski, pre glavnog obroka a posle obroka Boemska potkovica najbolje ide uz dobra vina.„Prava kvalitetna peglana kobasica upija do-sta tečnosti te se može meziti i piti dugo, a da se ne pretera“, preporučuju iz „Boema“ gde se peglana pravi po tradicionalnoj poro-dičnoj recepturi još od 1967. godine. Zdravi i mlađi mogu je konzumirati i u većim koli-činama jer je prirodni, ekološki afrodizijak, a oni malo stariji, treba da budu umereni u jelu, kao i kod drugih kaloričnih proizvoda.Tošić ističe da Boemsku potkovicu proizvo-di još od davne 1989, ali se ovaj specijali-tet u njegovoj porodici pravi više od pola veka. Kako se proizvodnja širila pokazala se potreba da se šire i proizvodni kapaciteti. Narednih godina je u planu završetak Degustacionog centra Boemska potkovica. Novi savremeni ugostiteljski objekat sa smeštajnim kapacitetima preko 500 kvadrata zbog koga će tu-risti još više dolaziti u Pirot. Do tada gostima peglanu nudi u kafani „Boem“ koja čuva i tradiciju starih srpskih kafana, ili je šalje direktno na adresu kupca.Boemsku potkovicu proizvodi 365 dana u godini. Jedan je od najvećih promotera peglane kobasice i ozbiljno nastupa na tr-žištu. Dobitnici su brojnih priznanja za kvalitet proizvoda.„Prošle godine smo osvojili i receprturu i počeli sa pravljenjem ograničenih količina peglane kobasice od kombinacije mesa poludivljih konja i goveđeg mesa ‘Midžorska poludivlja’. Kori-stimo samo konje koji moraju da se povuku iz krda- takozvani remont krda. Konji su vlasništvo fizičkog lica i čuvaju se na Sta-roj planini. Na pašnjacima gde oni žive ne postoje apsolutno nikakvi zagađivači, 100% netaknuta priroda. Time kupcima ga-rantujemo da je naša peglana napravljena od najboljeg mesa.“ kaže Tošić.svejekrenuloodmalogkioskabrzehraneIstorijski razvoj ovog proizvođača je vezan za uporan i strpljiv rad s jasnim ciljem da rezultat neće doći preko noći, nego samo kada se radi na duge staze.Počeli su prodaju brze hrane 1989. godine u malom kiosku „Boem“, u prostoru od četiri kvadra kada je Dalibor bio sred-njoškolac. Po povratku iz vojske 1994. otvoren je bife „Boem 2“ u prostoru od 26 kvadrata koji je više puta renoviran i pro-širivan tako da je danas lepo uređen i proširen na 90 kvadrata. Poslednjih deset godina investiraju u objekat za smeštaj sa re-storanom i pogonom za preradu mesa. A 2017. registrovan je prvi pogon na svetu za proizvodnju peglane kobasice doo De-gustacioni centar Boemska potkovica. Početkom 2018. obje-kat je dobio trajno odobrenje od Uprave veterine upisan pod brojem RS01719.

kajl skat posetio proizvodnju u DegustacionomcentarubeomskapotkovicaupirotuAmerički ambasador Kajl Skat je prilikom konzumiranja pegla-ne kobasice u jednom beogradskom restoranu prepoznao kva-litet peglane kobasice. Poželeo je da lično vidi kako se pravi ovaj tradicionalan srpski proizvod. Prilikom prve posete Pirotu imali smo čast i zadovoljstvo da ga ugostimo i upoznamo sa procesom proizvodnje peglane. Veoma je pohvalno ocenio kvalitet peglane i postao naš redovni kupac.Degustacioni centar i pogon je posetila i Delegacija EU sa predstavnicima Uprave veterine. Saglasili su se da peglana ko-basica ispunjava sve kriterijume da se nađe na spisku tradici-onaknih proizvoda iz Srbije prilikom pridruživanja Srbije EU s obzirom da se zadnjih trideset godina pravi po istoj recepturi jedino u Pirotu.„Gradonačelnik Vladan Vasić sa svojim saradnicima prepo-znao je potencijal peglane kobasice i maksimalno se zalaže da se pored kačkavalja i ćilima zaštiti geografsko poreklo pegla-ne kobasice. Tima bi zaštitili znanje i veštinu izrade peglane za naredne generacije a ujedno povećali prihode svih stočara na prostorno jednoj od najvećih opština u Srbiji“, kaže Tošić.Veliku podršku imaju i od direktora Slobodne zone Pirot i pred-sednika Ugovorne Okružne komore Pirot Dragana Kostića, koji je, ističe Tošić, zaslužan što je peglana prezentovana u mnogim zemljama širom sveta.U Evropi gradovi koji imaju proizvode sa zaštićenim geograf-skim poreklom znatno su bolje pozicionirani i imaju veći broj turista. Prihodi od turizma su veći nego prihodi od prodaje tih zaštićenih proizvoda. Verujemo da će to biti slučaj i sa pegla-nom kobasicom i Pirotom koji već ima prepoznatljive proizvo-de kao što su ćilim, pirotsko jagnje, kačkavalj, razni domaći pro-izvodi na pirotskoj zelenoj pijaci.... Pirot već prepoznaju turisti kao grad zdrave i fine hrane.

prodajnamrežaBoemska potkovica može da se kupi ili naruči u boljim restoranima, vinotekama i specijalizovanim marketi-ma suhomesnatih proizvoda u Nišu, Beogradu, Kragujevcu, Požarevcu, Novom Sadu i drugim većim grado-vima. U toku su pregovori sa nekim velikim trgovinskim lancima pa će biti dostupna i većem broju potro-šača.U planu je nabavka novih mašina kojima će se modernizovati proizvodnja i još više poboljšati kvalitet.

25

velikibrojnagradanaprestižnimsajmovimaiizložbama„Od prvog dana aktivno učestvujemo na svim većim sajmovima u Pirotu, Beogradu, Novom sadu, Kra-gujevcu, Nišu, na Staroj planini..itd. Naš proizvod je više puta nagrađivan. Možemo da izdvojimo one naj-draže: nagradu na beogradskom Sajmu etno hrane 2012, 2017 i 2018.godine, Šampion kvaliteta u kate-goriji proizvoda od mesa 2012 na Novosadskom saj-mu, Velike zlatne medalje 2013, 2014, 2015, 2016, 2017 i 2018 na Novosadskom sajmu. Takođe smo 2017. pored medalje za kvalitet dobili i zlatnu me-dalju za dizajn ambalaže eksxluzivnog pakovanja. Na prolećnom ukus festu 2018 u hotelu Metropol Pala-ce Boemska potkovica je proglašena za najbolji ukus u kategoriji suhomesnatih proizvoda od 1500 proi-zvoda iz zemlje i regiona“, kaže naš sagovornik.Proizvodnja peglane ima sve veći pozitivan uticaj na celu društvenu zajednicu. Veoma važan efekat je što doprinosi širenju stočarstva na nepreglednim paš-njacima Stare planine i obnovi stočnog fonda. A kada je stoka na ispaši sprečava se urastanje pašnjaka u korov i šumu. Takođe, stočari imaju veću mogućnost da prodaju stoku jer se povećava tražnja. A o kva-litetu mesa govori podatak da na pašnjacima Stare planine na jednom kvadratnom metru ima preko 60 cvetnih i lekovitih trava.

paraćinskietnofestslavitraDicijuManifestacija, koja se održava u prvoj polovini septembra (14. septembra) u okviru Krstovdan-skih svečanosti (povod je Krstov-dan – Dan opštine Paraćin), pro-moviše narodne običaje, etno kulturu - kulturu odevanja, hrane i muzike iz prošlih vremena. Kako ukazuju iz Turističke organizacije Paraćin, sastoji se iz nastupa re-nomiranih kulturno umetničkih društava, izložbe suvenira, ru-kotvorina i zanatskih prizvoda, izložbe slavskih kolača i starinskih jela, nastupa književnika i pesni-ka i kocerata poznatih izvođača.

26

Mlekara KRCINO ZLATO je porodična mala mlekara, koja se nalazi u selu Zlot, opština Bor. Bavi se preradom mleka u polutvrdi sir (domaći kačkavalj i domaći dimljeni kačkavalj). Mlekara, kao i porodično gaz-dinstvo smešteni su nedaleko od Zlotske pećine i Lazarevog kanjona, svega na jedan kilometar udaljenosti od ovih turističkih atrakcija, u ne-taknutoj predivnoj prirodi pokraj istoimene reke.Porodica se bavi preradom mleka od 2004. godine, kao registrovano poljoprivredno gazdinstvo. “Pošto želimo da povećamo proizvodnju, ove godine smo registrovali objekat kao mini mlekaru, kapaciteta 2.800 litara nedeljno. Deo sirovog mleka proizvodimo od svojih krava, a ostatak otkupljujemo od proizvođača iz Zlota”, kaže Zoran Krcić, vla-snik gazdinstva i mlekare.Na ovaj način gazdinstvo Krcić daje značajan doprinos opstanku i ra-zvoju ostalih gazdinstava u ovom kraju, jer imaju obezbeđenu prodaju mleka, što je u malim sredinama udaljenim od većih gradova, od ne-procenjivog značaja.

“Krcino zlato”, dimljeni KačKavalj sa pašnjaka iz netaknute prirode

poljoprivrednogazdinstvo“krcic”-zlot

“Dimljeni kačkavalj (punomasni polutvrdi sir od kravljeg mleka) nam je osnovni proi-zvod i u njega možemo dadati razne arome kao sto su: ljuta paprika, beli luk i peršun, susam, bosiljak, kim, ruzmarin, masline, orah, suve šljive, kandiranu aroniju, kandi-ranu brusnicu”, objašnjava Krcić.Pored osnovne vrste kačkavalja, brend “Kr-cino zlato” dakle, ima nekoliko vrsta kačka-valja sa pomenutim dodacima i po tome je jedinstven u našoj zemlji.

foto: /www.facebook.com/Krcino-zlato

27

Srpski brend malina zapravo ne poznaje granice, regione...on svuda daje osnov kvaliteta za najrazličitije proizvode i poslastice u kojima se nađe. Upravo takvi su originalni Žigon namazi od maline sorte “viilamet” - koji nastaju u Starim Banovcima.

žigon vilamet namaZi oD maline – potpuno priroDan, ZDrav i

PrEukusan Proizvod

“Naše proizvode odlikuje bogat ukus dobijen od najkvali-tetnijih malina, pružajući Vam osvežavajuće i prijatno uži-vanje”, ističu “autori ove čarolije”.Skriveni recept neguje posebno izabrano pakovanje koje sebično čuva neodoljivi šarm “vilameta”.Ovi proizvodi se ističu ne samo po sorti i poreklu maline koju uzgajamo, već i po tradicionalnom načinu pripreme namaza – isključivo u šerpi uz ručno mešanje varjačom, baš kao što su to nekad naše bake radile.

Pružajući nežan i bogat ukus, Žigon Vilamet namaz sadrži visok procenat voća! Znatno je kvalitetniji od džema, jer se manje kuva i sadrži malu količinu šećera, pa se tako sve nutritivne vrednosti voća zadržavaju. Zrnca od mali-ne ostaju u namazu, a malo ređa tekstura mu dozvoljava širu upotrebu. Žigon namaz možete da koristite za ukusne doručke, slatku užinu ili pripremu receptnih kolača i lako šarmirati sve oko Vas. I naravno, uvek ostavite jednu kaši-čicu šarma za sebe.

Namaz od maliNaŽigon Vilamet namaz odlikuje bogat slatko-kiseli ukus domaće maline, či-neći ga odličnom zamenom za svežu malinu u zimskim danima. Odličan je izvor vitamina C, B, E i K. Ukoliko Vam se prijede nešto slatko, ovaj ni-skokalorični namaz zadovoljiće Vašu potrebu!

Namaz od maliNa sa cimetomEgzotični cimet u Žigon Vilamet namazu donosi u svačiji dom ra-skošne mirise i učiniće Vas i Vašu kuhinju kraljicom šarmantnih spe-cijaliteta. U ovom bogatom nama-zu pored vitamina C, B, E i K koje sadrži malina, nalaze se i klacijum, mangan i gvožđe koje sadrži cimet.

Namaz od maliNa sa čokoladomSpajajući dva zavodjiva ukusa, mali-ne i fine crne čokolade, priuštili smo Vam neodoljivo iskustvo kremastog čokoladnog ukusa i meke strukture Vilameta. Ukoliko želite da Vama i svojoj deci priuštite zdrav slatkiš ovaj namaz je pravi izbor za Vas.

Namaz od maliNa sa vaNilomPun ukus istinske maline obogatili smo diskretnom notom vanile. Do-davajući najmirisnije začine orhideje Vanile, priuštili smo prefinjen i nežan ukus Vašim nepcima. Sadrži kalcijum, magnezijum, kalijum, mangan, gvož-đe i cink. Više o našim proizvodima možete po-gledati na našem sajtu www.zigon.rs i na društvenim mrežama facebook i instagram: @zigonmaline, gde ta-kođe možete i naručiti proizvod koji Vam se sviđa i pogledati prodajne objekte u Beogradu, Rumi i Novom Sadu.

30

traDicijaDugapolaveka

“Pre 8 godina preuzeli smo porodičnu tradiciju uzgajanja najkvalitetnije sorte malina dugu čak 48 godina. Naše maline, sorta Vilamet, uzgajamo na 1.100m nadmorske visine u selu Visoka – ariljski okrug koji je najpoznatiji po uzgoju malina. Nastavili smo da negujemo izuzetan kvalitet Vilameta i vremenom pokrenuli porodični posao gde se bavimo proizvodnjom domaćih proizvoda od malina. Držeći se tradicionalne recepture, koja je prenošena sa kolena na koleno, pravimo namaze i liker visokog kvaliteta. U našim proizvodima nećete pronaći arome, aditive niti druge hemijske suplemente”, kažu proizvođači Žigon Vilamet proizvoda.

Žigon liker od maline predstavlja skladan spoj malina, šećera i domaće rakije koju sami pečemo. Ljubitelji slatkih pića mogu da uživaju u ovom nektaru koji će opiti sva njihova čula.

31

Krempita...rekao bi neko sasvim običan kolač. Korica gore, korica dole, između žuti krem, preko malo prah šećera i kraj. No...postoji jedna slatka gospođica bokeljskog porekla koja ruši tu predrasudu već kad je prvi put okusite. Njeno veličanstvo “Kotorska krempita”.Preukusni kolač delo je beogradske firme “Morsal”.

„kotorska krempita“BeograDskog „morsala“

kolač koji i iskusne sladokuscE

osTavlja bEz TEksTa

Fotografije preuzete sa https://www.facebook.com/tajnakrempita/ i http://www.morsal.rs/

“Priča je počela tako što je tvorac na-šeg najpoznatijeg proizvoda imao veliku želju da svoj najomiljeniji kolač podeli sa tržištem koje do tad nije imalo prilike da proba. To je bila ‘kotorska krempita’ koja je sa pravim užitkom prihvaćena od strane potrošača i otvorila vrata po kvalitetu sli-čim proizvodima”, ističu iz ove kompanije.I njihov najpoznatiji brend, kao i ostali pro-izvodi su, zapravo, divan primer za to kako želja iz detinjstva može da preraste u os-tvareni san.“Morsalovi” slatkiši su autentični po tome što se prave po recepturi naših baka, ruč-no, bez ikakvih aditiva.Dakle, preukusni a zdravi.Kompanija se od 2013. uspešno bavi pro-izvodnjom i distribucijom svežih torti i ko-lača.Osim žute lepotice koja dominira, u asorti-manu ove “slatke radionice” su i mini prin-ces krofne, čupavci, šampite, sitni posni i mrsni kolači, đedovi brkovi, boemi i torte.Ta mala ali odabrana družina se izdvaja po jedinstvenom ukusu i kvalitetu.Proizvodi su napravljeni od visoko kvali-tetnih prirodnih sirovina i težnjom za još

bolje.

Iz “Morsala” ističu da je rok proizvoda kratak što je upravo dokaz da su oni ra-đeni bez konzervansa i aditiva. Svaki pro-izvod sadrži deklaraciju sa kratkim opisom sastojaka.“Nudimo komadne i pakovane proizvode po želji potrošača. Zastupljeni smo u maloprodajnim objekti-ma poslovnih lanaca - Delhaize, Mercator, Aroma, Aman, Univerexport, Lidl kao i Horeci”, kažu iz ove beogradske kompanije.I glavna junakinja ove priče i njena jed-nako ukusna družina se upravo zbog svog kvaliteta i jedinstvene recepture nalaze u marketima širom Srbije.Kada započneš neku priču sa namerom da stvaraš nešto preukusno a zdravo, da sle-diš recepturu vrsnih starih domaćica a da zadovoljiš istančan ukus današnjih moder-nih sladokusaca, da uspeš da spojiš kva-litet (po sastavu) i kvantitet (po tome što te ima svuda), mala je šansa da ta čarolija ikada splasne.Sudeći po “kotorskoj krempiti” iz Beogra-da, “Morsal d.o.o” samo tako i ume da stvara – čarobno.

32

33

Ispod čuvene stare beogradske pijace Đeram i nedaleko od uvek živog, prometnog Bulevara Kralja Aleksandra, ušuš-kao se jedan novi ugostiteljski objekat sa imenom koje mi-riše na stare dobre stvari. Reč je o restoranu srpske kuhinje – Stari hrast.Već na prvi pogled, pri ulasku u dvorište i kuću koja je ne-kada pripadala jednoj beogradskoj porodici, jasno nam je odakle taj naziv. Dočekuje nas ljubazno osoblje i ko zna ko-liko decenija staro drvo hrasta. I ako u trenutku dok ove redove pišemo nije leto, sasvim je jasno kakav hlad ovaj vremešni lepotan pravi kad se vazduh i asfalt ugreju na plus 40 stepeni. Prelepa bašta, nadkrivena, prepuna zele-nila, bambusa, cveća prosto mami da se čovek zaustavi tu, sedne i uživa u pogledu, pijuckajući i grickajući šta mu duša ište, a pre svega konzumirajući mir i tišinu.Ali, šteta bi bila ne zakoračiti unutra, jer...U restoranu koji nosi epitet “srpski” ili “etno”, nijedno slovo od te dve reči nije reda radi pridodato onome “Stari hrast”. Prvo što gost primeti jesu čuveni crveno-beli karirani stol-njaci – sinonomi za domaće, za kafansko... Osvrne se čo-vek levo desno i ugleda šta - prave pravcate kaljeve peći. Po rečima izuzetno prijatnog menadžera Branka Đokića, one zaista rade u hladnim danima. Dakle, nisu samo dekora-cija već pružaju osećaj topline ljudima koji dođu ovde da uživaju.I kreće priča o ovom čarobnom mestašcetu...“Stari hrast je restoran srpske kuhinje koji postoji oko 2 go-dine. Naziv potiče od hrasta koji je star oko 60-70 godina”, priča nam Đokić. Prema njegovim rečima, prelepa stara kuća sa visokim plafonima i divnim dvorištem, pripadala je jednoj beogradskoj porodici. Onda su ugostitelji rešili da je adaptiraju u restoran domaće kuhinje.Ovog proleća “Stari hrast” goste dočekuje obnovljen, ulep-šan novim zelenilom, cvećem, bambusima, a u starom pre-poznatljivom domaćinskom ambijentu.Ovaj prostor, prema rečima vlasnika, može da primi oko 60 ljudi unutra i 80 u bašti. Budući da je lokacija sjajna, sve je nekako blizu, a opet skriveno i tiho, ovaj ugostiteljski obje-kat neretko je izbor ljudima za organizaciju raznih svečano-sti, poput svadbi recimo. Takođe, ovo mesto je dušu dalo za poslovne ručkove, jer a znamo svi da se najbolji poslovi „sklapaju u kafani“, zar ne?

Stari hraSt – restoran srpske kuhinje, gde uz odličnu hranu, piće i muziku nastaju najlepše uspomene

Utisci gostijU fenomenalniA šta kažu gosti? „Konačno dobra domaća hrana“, „Prelep ambijent“, „Ljubazni konobari“, „Divna starogradska muzika za uživanje“, „Moje mesto“...To su samo neki od komentara koje su gosti ostavili na Instragram i Fejsbuk stranici restorana. Fotografije svedoče o tome da oni u „Starom hrastu“ slave svoje rođendane, venčanja, krštenja, nove godine i mnoge druge lepe povode imaju da baš tu steknu nezaboravne uspomene. Gde god se na internetu mogu videti rangiranja kvaliteta, ovo mestašce se visoko kotira.

34

A cene? Iznenađujeće pristojne s obzirom kakve umeju biti na ovavim mestima a da su u centru Beograda. “Meni košta već od 10 evra po osobi. Na njemu se nalaze predjelo, glavno jelo, roštilj (300 grama po osobi), čorbica, salata, dezert”, objašnjava Đokić.Kada je reč o piću, i tu je epitet “povoljno” potpuno na mestu, pa tako kafenisati možete već za 130 dinara ili po istoj ceni se osvežiti uz malo točeno pivo. Apetit za vrhunske gurmanluke možete otvoriti kvalitetnim rakijama poput “kajsijevače” poreklom iz Šumadije, a uz sam ručak možda popiti neki “šardone” ili “roze”.I kada ste se fino zagrejali, sledi glavno – dobar ručak. Ono u čemu ovde možete uživati i nigde više u prstonici jeste – dimljena butkica sa mlincima. Takođe, unikatni su i čevapi koji unatar mase imaju luk, a za gurmane sa istančanim ukusom za drugačije tu su recimo jagnjeće pljeskavice u maramici i juneći repovi. Ne zaboravimo i teletinu i june-tinu ispod sača, kao i već tradicionalne komponente srpskog roštilja. Ako se u “Starom hrastu” zateknete nedeljom od 13 do 19 časova, vaše uživanje u iću i piću dodatno će ulepšati zvuci tamburice. Pa kud ćete bolje? Hedonizam svake vrste. Da slatko ručkanje bude još sla-đe, okrenite onu stranu menija gde su slatkiši. Pa kad Vam se odatle nasmeše baklava od badema ili pita sa suvim šljivama – čik odolite.A kada dođe vreme da platite...iznenađenje! “Nedeljom na ručak da-jemo popust od 50 odsto celog dana, a svako jutro isti popust i na doručak”, kaže Đokić. Dakle, stvarno domaćinski, stvarno za narod, stvarno nacionalno i defininitivno etno.Svaka čast zaista u današnje vreme onima koji tako razmišljaju. Da drže do domaćeg gastronomskog blaga, da cene kroje po meri obič-nog čoveka, a opet po kvalitetu usluge i ambijentu da zadovolje i one sa visokim standardima za lepo. Hrast je stari, ova poslovna priča mla-da, a ovako kako je krenula zaslužuje da traje još dugo, dugo...Poseti-te ovaj restoran u ulici Đakovačka broj 1 na Zvezdari i uverite se da je svaka reč ovde bila na mestu.

M.Božanić/D.DelićFotografije preuzete sa Instagram i Fejsbuk stranice restorana

Негде су то шатои и винске куће, у околини Него-тина – пимнице, негде винарије и вински подруми, а на Kосову и Метохији – винице, посебно грађени делови куће намењени искључиво за прераду грожђа и чување вина. Једна таква виница – “Виница Петровић” из Велике Хоче, налази се у поседу Срђана Петровића, представника шесте генерације из поро-дице Петровић која се бави производњом грожђа и вина. Да то није само прича, сведочи турска тапија из 1909. године коју је потписао лично султан Мехмед V Решад, који породици Петровић признаје право при-ватне својине и бављења производњом вина и ракије. У југоисточном делу Метохијске котлине у Подримљу, на благим падинама планине Милановац из које из-вираше тада, као и сада, јак крашки извор, пре де-сетину векова настала је Голема Оча, касније Велика Хоча, древно и од тајни саткано село, село винограда.

Први сачувани писани документ у коме се Велика Хоча спомиње, је даровно писмо Стефана Немање из VII. века, у коме он манастиру Хиландару дарује Велику Хочу са неколико околних села. Kао Хиландарски метох, Велика Хоча се убрзано развијала а насеље се шири-ло и прерасло у снажан трговачки, духовни и занатски центар средњовековне Србије. Изврстан географски

положај и повољан састав земљишта, као и близина средњовековне магистрале Призрен-Рас утицало је на формирање винограда на великим површинама у Подримљу. Извозило се вино, мед, восак, вуна, млечни производи. То је утицало на раст броја становника. У доба њеног највећег успона, Велика Хоча је бројала 40 до 50 хиљада становника, постојале су 24 цркве и један манастир а њени трго-ви су врвили од света. Своје винограде су ту такође подигли и други манастири попут Дечана, Девича, Марка Kоришког, као и богатији појединци а затим и своје винице, конаке и летњиковце. Легенда каже да је од Велике Хоче до царског гра-да Призрена ишао виновод а да је мачка преко кровова из Велике Хоче стизала до Призрена.

Вина из Велике Хоче са традицијом немањића и тапијом турског султана

МЕТОХИЈСkОЦРВЕНО - Метохијско црвено, које ће у наредном периоду бити вино са географским по-реклом је скуп најплеменитијих метохијских утицаја благородне полумедитеранске климе јединствене хо-чанске црвенице, благог винородног сунца и српског горостасног храста, што му све даје достојност вина за причешеће у метохијским и српским манастири-ма. Сорте Вранац, Гаме и Прокупац чијом се купа-жом производи ово тамно црвено хармонично вино, представљају склад који се може осетити кроз благу и компактну воћну арому уз ноту храстовине, пуноће и заокружености.

36

www.vinicapetrovic.rs

ЦАРСkО ЦРВЕНО ВИНО- Ово вино тамно црвене боје одише грациозношћу, богатством и елеганцијом, што говори и сам назив вина, јер се производи по старој средњовековној традиционалној рецептури и строгој контроли квали-тета каква се користила и за производњу овог вина за тадашњу српску краљевску, па затим и царску породи-цу. Kупажом вина од чу-вених наших аутохтоних сорти прокупац и вранац.

„Царско Вино“ је било омиљено вино на дворовима Немањића у стредњовековној Србији и официјално вино у престоном При-зрену, па дегустацијом овог вина, можете осетити, поред из-раженог букеа који подсећа на јагодасто воће и свежине и дух средњовековног витештва и узвишености који је красио тадашње дворове Цара Душана.

Царско Црвено вино 2008. године је проглашено за набоље српско вино од домаћих аутохтоних сорти.

ЗАВИЧАЈ- Гутљај овог белог сувог вина раскошног укуса и хербалног каракте-ра вас увек враћа у најлепше пределе завичаја, а његова свежина оплемењује емотивност јер подсећа на сетне тре-нутке младости, среће и неизбрисивог идентитета. Старе сорте Грашевина и Смедеревка чине фину текстуру и дају хармоничност овом вину, али и нагон да му се увек враћамо, као што се враћамо завичају.

KAKO PREPOZNATI PRAVI IVANJIČKI KROMPIR?

Nazivi mesta uz određene poljo-privredne kulture nekako su srasli i sa pravim i “lažnim” pladovima.

Pa tako, čim na pijaci vidimo natpis “Ivanjički krompir” to nekako shvati-mo kao “obećani kvalitet”.

Međutim, vrlo često tako etiketiran proizvod ovaj gradić u Zapadnoj Srbiji nije video. A kako da znamo šta je ori-ginal, odnosno proizvod za oznakom geografskog porekla?

„Ivanjički krompir’ potiče sa područja koje je nezagađeno, dobra nadmor-ska visina, pedološki sastav zemljišta i klima. Praktično, svaki krompir koji se gaji na tom području daje poseb-

na svojstva i kvalitet”, ukazuje Zoran Dragojević, rukovodilac Grupe za di-zajn i oznake geografskog porekla u Zavodu za intelektualnu svojinu Re-publike Srbije.

Prema njegovim rečima, nekada se gajila sorta krompira dezire koja je gotovo napuštena ali dolaze nove sorte poput bella rosa ili carrera. One takođe zbog pogodnih prirodnih uslova dobre rezultate. “Kada neki prodavaci vide na pijaci da se proizvo-di pod tim nazivima dobro prodaju i oni pokušavaju pod tim nazivom da plasiraju svoju robu iako ne potiče sa tog područja, da na takav način isko-risti reputaciju, odnosno geografsko

poreklo pomenutih proizvoda i ne-opravdano ostvari dodatu vrednost”, objašnjava Dragojević. Dakle, krom-pir koji se gaji u nižim predelima nika-ko ne može biti iz Ivanjice. Krompiri-šta “originala” su neretko na visinama od oko 1.500 metara. Inače, upravo kada je krompir u pitanju, zabeležene su najveće promene u proizvodnji u prethodnih nekoliko godina, u smislu da je Srbija od uspešnog izvoznika po-stala veliki uvoznik, između ostalog iz Poljske, Nemačke i Holandije. Tako da, uzevši i to u obzir, zaista treba sta-viti prst na čelo kada na svakoj trećoj tezgi na pijacama vidimo natpis “Iva-njički”.

37

foto: pixabay.com

Brend stvoren iz čiste ljubavi!

Ona je prirodna rakija, koju smo sa velikom pažnju pripremili kombinovanjem inovativnih tehnologija i tradicionalnog srpskog recepta. O svakom detalju smo brinuli, a posebno smo ponosni što je poreklo svog voća koje se koristi za izradu Viline Rakije srpskog porekla. Namenjena je onima koji život gledaju kao Namenjena je onima koji život gledaju kao radost, žele da uživaju u svakom trenutku i ne prihvataju ograničenja, što smo preneli i na našu pažljivo osmišljenu bocu.

Pratite nas @stara.rakijaStara Rakija

Slavimo lepotu življenja, živeli!

U čast 10 godina postojanja Stare Rakije odlučili smo da lansiramo potpuno novi brend rakije, pod nazivom Vilina Rakija.

Magija ukusa kao kruna uspešne decenije

10 godina tradicijeStara Rakija je vodeći brend među rakijama, koji daje jedan sasvim novi smisao ovom tradicionalnom srpskom piću. Ova premium rakija vraća stari sjaj prepoznatljivom alkoholnom napitku, koji je svaka domaćinska porodica, po posebnoj recepturi, pripremala generacijama unazad. Stara Rakija nastala je u prelepom krajoliku podno Zlatibora, a svojim šarmom upoznala je svet sa jednim od ponosa Srbije.Kao brend koji posebnu pažnju poklanja tradiciji, ove godine Kao brend koji posebnu pažnju poklanja tradiciji, ove godine slavimo jubilej - 10 godina tradicije Stare Rakije. Svaki trenutkak za ovih 10 godina rađao se iz čiste ljubavi prema ovom srpskom piću, a konstantni napredak i motivaciju davali su nam pozitivni utisci ljubitelja rakije.