SPOJNICE – pitanja i odgovori

1. Šta su spojnice i za šta se prvenstveno koriste?

Spojnice su mašinski elementi pomoću kojih se spajaju dva saosna obrtna mašinska elementa radi prenošenja obrtnog momenta.

2. Osim prenošenja obrtnog momenta za šta se još koriste spojnice?

Pojedine vrste spojnica se još koriste za:

• Prilagođavanje odstupanja od saosnosti vratila

• Prigušivanje oscilacija i udara pri pokretanju i u toku rada

• Uspostavljanje ili prekidanje prenošenja obrtnog momenta

• Osiguranje od preopterećenja ili neželjenog smera obrtanja

3. Kako delimo spojnice prema nameni?

Prema nameni delimo ih na neelastične, elastične, isključne, isključno-uključne i specijalne spojnice.

4. Koje spojnice spadaju u neelastične?

U neelastične spojnice spadaju: krute, dilatacione, zglobne i dilatacione.

5. Kakve prigušne elemente imaju elastične spojnice?

U elastičnim spojnicama nalaze se opruge ili elementi od gume i kože.

6. Koje spojnice spadaju u isključne, a koje u uključno-isključne?

U isključne spadaju kandžaste i zupčaste, a u uključno-isključne frikcione spojnice.

7. Koje spojnice spadaju u specijalne?

U specijalne spojnice spadaju spojnice za puštanje u rad, sigurnosne i jednosmerne spojnice.

8. Kada se primenjuju krute spojnice i zbog čega?

Krute spojnice se primenjuju samo u slučajevima kada pogonska i radna mašina rade ujednačenim režimom, jer je veza spojnicom kruta pa se sa pogonske na radnu mašinu prenose svi udari i deformacije koje se javljaju u radu.

9. Koja je prednost elastične spojnice?

Elastične spojnice prigušuju tj. ublažuju promene obrtnog momenta i udare koji se javljaju na jednoj mašini, štiteći na taj način drugu.

10. Čime se odlikuju krute spojnice?

Krute spojnice odlikuju se jednostavnošću konstrukcije, malim dimenzijama, pouzdanošću i jednostavnim održavanjem u radu.

11. Kakav odnos između vratila zahtevaju krute spojnice?

Krute spojnice zahtevaju vrlo mala odstupanja saosnosti vratila, da bi se izbegla dopunska opterećenja na vratilima i u njihovim osloncima.

12. Od kojih materijala se izrađuje čauraste spojnice?

Izrađuju se od čelika, čeličnog liva i sivog liva.

13. Kako se ugrađuje čaurasta spojnica?

Čaurasta spojnica se spaja sa vratilima pomoću dva klina ili žlebnim spojem, a osigurava se od aksijalnog pomeranja sa jednim ili dva uvrtna vijka.

14. Prilikom proračuna šta se proverava kod čaurastih spojnica?

Proverava se površinski pritisak na dodiru elemenata i napon uvijanja u oslabljenom preseku čaure.

15. Opiši prirubnu spojnicu?

Prirubna spojnica se sastoji od dve prirubnice čije se glavčine najčešće pomoću klinova spajaju sa vratilom. Veza između oboda ostvaruje se nepodešenim ili podešenim vijcima.

16. Kako se postiže saosnost prirubnih spojnica?

Saosnost prirubnica se postiže pomoću cilindričnog ispusta na jednoj, a upusta na drugoj prirubnici.

17. Šta se proverava kod prirubnih spojnica?

Kod prirubnih spojnica se proverava nosivost klina i poprečnog preseka stabla vijka.

18. Koje su dobre osobine prirubnih spojnica?

Dobre osobine prirubnih spojnica su jednostavnost konstrukcije i izrade, male gabaritne mere i sposobnost prenošenja velikih obrtnih momenata.

19. Iz čega se sastoji kandžasta dilataciona spojnica i da li dozvoljava aksijalno pomeranje?

Kandžasta spojnica se sastoji iz dva oboda na čijim čeonim površinama se nalaze 3 ili 5 kandži. Kandže se sprežu bokovima koji obrazuju labavo naleganje sa malim zazorom tako da dozvoljavaju aksijalno pomeranje.

20. Čime je ograničena radna sposobnost kandžaste spojnice i na koje opterećenje se proverava?

Radna sposobnost kandžaste spojnice ograničena je čvrstoćom dodirnih površina koje se izrađuju od sivog liva, pa ih treba proveriti na površinski pritisak.

21. Koja pomeranja dozvoljava zupčasta spojnica i kako se izvodi?

Zupčasta spojnica dozvoljava manja uzdužna, poprečna i ugaona pomeranja jednog vratila u odnosu na drugo, a izvodi se kao jednostrana ili dvostrana.

22. Šta omogućava kardanska spojnica?

Kardanska spojnica omogućava spajanje vratila koja se seku pod velikim uglom, koji u toku rada može biti stalan ili promenljiv do 30°.

23. Iz čega se sastoji kardanska spojnica?

Kardanska spojnica se sastoji iz dve glavčine sa viljuškama čije su ušice spojene sa rukavcima krstaka pomoću cilindričnih zglobova.

24. U sklopu čega se koriste zglobne spojnice i zašto?

Zglobne spojnice se najčešće koriste u sklopu sa kardanskim vratilima koja eliminišu neravnomernost obrtanja svojim konstrukcionim rešenjima.

25. Iz čega se sastoji spojnica sa ulošcima?

Spojnica sa ulošcima sastoji se iz dva različita oboda. U jednom se nalaze elastični ulošci navučeni na vijke, a u drugom konusni ili cilindrični otvori kroz koje se provlače vijci i navrtkama spajaju u čvrstu vezu sa obodom.

26. Šta se proverava kod spojnice sa gumenim ulošcima?

Kod spojnice sa elastičnim gumenim ulošcima proverava se površinski pritisak između gumenih uložaka i stabla vijka, a vijak se proverava na savijanje u preseku na mestu uklještenja.

27. Opiši spojnicu sa elastičnim vencem?

Spojnica sa elastičnim vencem ima dva oboda koje obuhvata elastični gumeni venac. Gumeni venac je pritisnut uz obode uz pomoć dva prstena i vijaka.

28. Čime je ograničena radna sposobnost „Perifleks“ spojnice?

Radna sposobnost spojnice ograničena je mogućnošću proklizavanja gumenog venca usled centrifugalne sile.

29. Šta treba proveriti kod „perifleks“ spojnice?

Kod perifleks spojnice potebno je proveriti stepen sigurnosti protiv proklizavanja venca (S≥2), površinski pritisak na dodiru venca i oboda i gumeni venac na smicanje.

30. Šta dozvoljava velika elastičnost gumenog venca „perifleks“ spojnice?

Velika elastičnost gumenog venca omogućava relativno velika odstupanja položaja spojenih vratila u uzdužnom i radijalnom pravcu, kao i ugaonu deformaciju vratila.

31. Kakve profile kandži može imati kandžasta isključna spojnica?

Kandžasta isključna spojnica može imati pravougaone, trapezne sa simetričnim ili nesimetričnim profilom i trouglaste profile kandži.

32. Kada se uključuju kandžaste spojnice?

Kandžaste spojnice se uključuju za vreme mirovanja oba oboda ili pri sasvim malim razlikama njihovih obimnih brzina.

33. Zašto frikcione spojnice imaju široku primenu?

Zato što omogućuju lako uključivanje i isključivanje gonjenog vratila.

34. Opiši najjednostavniju frikcionu spojnicu?

Ona se sastoji iz 2 diska od sivog liva od kojih je prvi čvrsto spojen sa pogonskim vratilom, dok se drugi može aksijalno pomerati duž gonjenog vratila uz pomoć mehanizma.

35. Na kom principu rade frikcione spojnice i koji je uslov da bi se preneo obrtni moment?

Frikcione spojnice rade na principu trenja. Da bi se preneo obrtni moment sa pogonskog na gonjeno vratilo, sila trenja na dodirnim površinama mora biti veća ili najmanje jednaka obimnoj sili. Fµ ≥ Ft

36. Čime se postiže sila trenja kod frikcionih spojnica?

Sila trenja se postiže pritiskom, aksijalnom silom koja deluje upravno na dodirne površine spojnice. Da bi se povećalo trenje dodirne površine se oblažu materijalom sa visokim koeficijentom trenja.

37. U čemu je nedostatak frikcione spojnice sa jednom ravnom dodirnom površinom?

Nedostatak ove spojnice je u tome što je za obezbeđenje potrebnog otpora trenja neophodna velika aksijalna sila.

38. Šta omogućuju sigurnosne spojnice?

Sigurnosne spojnice omogućuju automatski prekid veze spojenih delova kada obrtni moment pređe unapred određenu vrednost.