Embed Size (px)
Citation preview
Jul 2009. 21
S P O R T
C
entralne teme sportskih zbivanja u
predhodnom i ovom mesecu jesu:
- uspesi Fudbalske reprezentacije
Srbije u dosada{njim kvalifikacijama za
Svetsko prvenstvo sveta u fudbalu koje
}e se slede}e godine odr`ati u Ju`noj
Africi.
- stanje u jo{ rovitom fudbalskom
klubu Crvena zvezda
- novi pohod Partizana ka Ligi
Evropskih {ampiona.
- mora se pomenuti
Univerzijada, jer je to takmi~enje
posle Olimpijskih igara najve}i sport-
ski dogadjaj na planeti.
- tenis ne mo`emo
presko~iti, jer je Vimbldon po~eo, a
na{ Novak, Ana i Jelena `ele i mogu
da se popnu na pobedni~ko postolje.
- i na kraju moramo se bar malo
dota}i najva`nije sportske teme u ovom
trenutku, a to je dono{enje nacrta novog
Zakona o sportu dr`ave Srbije.
CRVENI ORLOVI
PONOVO GORDO LETE
Za sada im niko ni{ta ne mo`e.
Nadmo}no su prvi u svojoj grupi. Igraju
otvoren, napada~ki i kvalitetan fudbal.
Vratili su srpskoj sportskoj naciji veru i
ponos u dr`avni tim. Prazne tribine su
pro{lost. Kada reprezentacija igra hiljade
navija~a sa srpskim zastavama dolaze na
stadion da bodre svoj tim, {to doskora nije
bilo zamislivo. Najve}e zasluge za ovaj
uspeh pored igra~a ima selektor Radomir
Anti}, koji je preporodio tim i stvorio
orkestar koji zna da svira i zna {ta `eli.
Jo{ samo dve pobede na doma}em
terenu i eto na{ih orlova posle dugog vre-
mena na zavr{nici svetskog prvenstva. Zato
na{ list i hiljade njihovih ~italaca u rasejan-
ju kli~e: „Napred crveni orlovi, letite
visoko, gordo i pobedni~ki do najvi{ih visi-
na. Budite sigurni da }e ceo Srpski narod,
ma gde se on nalazio, biti uvek svim srcem
uz vas”.
JO[ MALO O KRIZI
CRVENE ZVEZDE
Kada je o zvezdi re~, svoje
mi{ljenje izneo sam u jednom od pro{lih
brojeva. Tvrdio smo i od toga ne odusta-
jem, da }e zvezda posle
ovogodi{njeg velikog
neuspeha i blama`e,
sa poja~anim
timom i novim
rukovods tvom
iza}i iz krize
mnogo ja~a i sta-
bilnija u svakom
pogledu. Medjutim
moju tvrdnju, `elju,
nadu i mi{ljenje ne dele na{a
dva vrsna novinara i velika zvezda{a
Dobrivoje Jankovi} i Milojko Panti}, koji
su u sportskoj i televizijskoj emisiji
„Galaksija” naveli svoju temu punu slutnji
„Adios Zvezdo nema ti spasa”. U Zvezdi
govore oni, nikako da shvate da samo sa
prosve}enim ljudima mo`e da se izadje iz
krize (a ko }e od tih prosve}enih doneti
novac, bez koga `ivota nema, ne
govore ni re~i). To je nastavljaju
oni, kada te{ko oboleli bolesnik
umesto vrhunskog lekara izle~enje
tra`e od babe vra~are. Zna se da je
predhodno isto kao i novo rukovod-
stvo Crvene zvezde apelovalo na
dr`avu, na Ministarstvo za sport i
omladinu, pa i li~no na predsednika
dr`ave da pomognu u ovom te{kom
trenutku. Apel je nai{ao na }utanje,
odgovora nije bilo ni od jedne insti-
tucije, jer su zatvorili o~i pred re{ivim
problemom. Prave se ludi, pa se mo`e slo-
bodno re}i: tako je to kad od slepca tra`i{
da ti bar put poka`e, a on ga na`alost i sam
ne vidi ili ne `eli da ga vidi. Ostajem pri
tvrdnji da za Zvezdu
i bez pomo}i dr`ave,
Ministarstva za sport
i omladinu, a i
samog predsednika,
dolaze bolji dani, jer
bar tri miliona navi-
ja~a stoji iza ovog
srpskog kluba.
Dokaz za ove tvrd-
nje jeste potvrda da
je ve} posle mesec
dana rada novog
rukovodstva dug
smanjen za dva mil-
iona evra, a to je
znak da se kre}e
nabolje. Zato smo sigurni da }e zvezda biti
ja~a i bolja nego {to je bila ju~e, a da }e
ve} sutra biti mnogo ja~a nego {to je
danas. Ovaj slu~aj je interesantan, tj.
odgovor koji mora do}i: {ta }e se desiti
kada dodju novi izbori, kome }e dva do tri
miliona zvezdinih navija~a dati svoj glas. O
tome izgleda nisu vodili ra~una oni koji
dr`e vlast. A kada do glasanja dodje ni
zvezdini ni partizanovi navija~i ne pra{taju,
ve} za kaznu kaznom vra}aju.
FUDBALERI PARTI-
ZANA HO]E U EVROPU
Putovanje u Evropu bez viza
`eljno ~ekaju svi gradjani Srbije. To }e se
desiti kada velika „ZEMLJA HOLANDI-
JA” ka`e da. Zbog ovog jo{ uvek holand-
skog ne postavlja se pitanje: na kome to
kontinentu, ako ne na evropskom se nalaze
zemlje Balkana? Zato je tu`no, da ne
ka`emo sme{no to holandsko ne. Tako se
kompleksi ne mogu izle~iti, tako se gre{ke
ne mogu ispraviti. Htela to Holandija ili ne
te vize za putovanje u zemljama Evropske
unije za zemlje Balkana do kraja ove
godine se ukidaju. Slobodan protok ljudi i
robe je demokratsko pravo svih koji `ive
na evropskom kontinentu. Svih ljudi koji
`ive na bilo kom drugom kontinentu i
dr`avi. Mo}i }e zna~i da bez viza putuju
svi, pa i fudbaleri Partizana, ali samo na
izgled, jer su njima potrebne dvostruke pa
~ak i vi{estruke vize da bi stigli do Lige
{ampiona Evrope. Partizan je vi{estruki
prvak dr`ave Srbije. Partizan je vi{estruki
u~esnik te Lige {ampiona. Partizan je bio
i vice{ampion Evrope. Na kraju Partizan je
i srpski i evropski tim. Zato je Partizanu
mesto u zavr{nici lige {ampiona isto kao i
svim {ampionima evropskih zemalja. Gde
su pravo i pravda da prvak jedne zemlje
ne mo`e direktno u Ligu {ampiona, a iz
nekih zemalja mo`e i tre}i pa ~ak i ~etvr-
ti da stekne to pravo. Ako diskriminacija
postoji nju koriste gospoda iz UEF-e, jer
{tite prava ja~eg i bogatijeg, a ne onoga
koji je to pravo izborio na terenu. Novac
jeste bitan ali se pitamo da li je novac
potreban i onim siroma{nim. Sigurno jeste.
Zato igra~ima Partizana mora da bude
jasno da su prinudjeni zbog nepravde da se
bore za pravdu. Pravda }e u ovom slu~aju
pobediti sve prepreke i Partizan }e sti}i do
cilja a to je zavr{nica Evropske Lige
{ampiona.
TENIS
Vimdlon je po~eo. Na{i teniseri su
znatno sigurniji nego u prva dva kola.
Dokle }e sti}i zavisi do njih i njihovog
psihi~kog stanja, jer kvalitet imaju svo
troje, mogu mnogo. Dr`imo im pal~eve da
budu najbolji, jer oni jesu najbolji. Samo
smireno i hrabro Nole, Ana i Jelena, Srbija
je uz vas.
SPORTSKE TEME
P i { e : M i l u t i n [ o { k i }
O Univerzijadi i nacrtu novog Zakona o sportu u slede}em broju, jer su ove teme
ozbiljne i veoma va`ne, pogotovo nacrt Zakona o sportu, jer se iza njega izgleda
ne{to veoma opasno valja. Privatizacija klubova, je nai{la na otpor eksperata za pri-
vatizaciju koji ka`u: da ono {to stoji napisano u tome zakonu, nije samo neznanje ve}
ne~ija ne~asna rabota. Bojimo se ka`u oni da ne bude javne otima~ine sportske
imovine. Otuda i namerno slabljenje Crvene zvezde i ostalih klubova govori mnogo.
P O S T E K O L O G I J A
22 Jul 2009.
A
h, koje sre}e, koje radosti! „Boki”
po~eo da mi jagodici, mali prpo~ni
„Da~i}” ga u stopu prati, a da}e
nekog ploda i „Voj~e”. I, stojim, tako iznad
vin~anskog ~upa sa jagodama! Oh, koji li
sre}nih vidovdanskih dana, ali, evo, i u tim
danima ne mo`e, bre, bez ubijanja! Gavrani
i golubovi su mi, podmuklo, u subotu,
turskim karanfilima su glave pojeli! I, ima
li, moj Srbine, stra{nijeg prizora od
obezglavljenog cve}a? To me, odmah,
nekako, podse}a na obezglavljena srpska
tela u rovovima, mislim, posle bitke kod
^egra.
Uh, uh! Iz o~ajanja, celog viken-
da, bezuspe{no, sam crtao – sovu. Da,
obi~nu sovuljagu. I, ba{ sam se po{teno
namu~io, ceo blok za crtanje potro{io i
ni{ta nisam uradio! [ta }u jadan, kad mi
bog nije dao ruku Modiljanija! Ne, nisam
sovu nekom detetu crtao za doma}i, a
nisam je crtao ni Ko{tunici za predsto-
je}u izbornu kampanju. Pa, {ta je po
sredi? Eh, {ta! Biljana je od neke
kom{inice sa Karaburme ~ula da se cve}e
od ptica najbolje {titi, ako nacrtanu sovu
pobode{, kao transparent, u `ardinjeru sa
cve}em! Ka`u, de{ava se ~udo, moj bajo!
Ni gavrani, ni svrake, ni golubovi, ~ak,
ni vrapci ne smeju da pridu cve}u. Eto,
koliki je strah od sova u pti~jem svetu.
^ekaj, bre, da nije to neka zaje-
bancija na ra~un Voj~eta? Ne, ne! Biljana,
ve}, isprobala na simsu svog stana. I?! Dok
ki{a sovu sa kartona nije isprala stvar, i te
kako, funkcioni{e.
Dode mi da, u o~ajanju,
pozovem Momu Kapora da ga zamolim
da mi, na brzinu, nacrta i oboji jednu
stra{nu sovu, Vojinu totemsku `ivotinju.
Ali, u momentu, setim se da imam jednu
sovu Jugoslava Vlahovi}a, mog cimera,
{to, evo, na ovom mestu, godinama, iz
nedelje u nedelju crta moju Crnu. Ali, tu
uramljenu Vlahovi}evu sovuljagu je na
slici je zagrlila – Crna iz Vr~ina! Da li to
u vudu magiji ne{to menja? Da li }e od
ove sove sa Crnom, pti~urine, jo{ vi{e, da
se pla{e ili ce Crna pti~ji strah da neu-
trali{e?!
Od ovih mojih {a{avih meditacija,
moj guru Jung, na~isto, po{andrca! Baci
besno na parket srebrnu patarensku lulu, i,
ba{, plane: “Tebi, zaista, kao da su ~avke
mozak popile!? Ako, ve},
veruje{ da postoji strah
ptica od nacrtane sove,
kako onda tvoja Crna,
fatalna za vr~inske vrap~e
i golubove, mo`e pti~ji
strah da neutrali{e!?”
Da ne bih dalje
ljutio Junga stavim
Vlahovi}evu sovu sa
Crnom nad `ardinjerom sa
nevenom i ciklamom, pa
se, brzo, povu~em sa
terase, ali, kroz prozor,
gvirim. I {ta vidim?! Na
susednom limenom krovu
okuplja se banda pernatih
bitanga. Iznad jednog oluka
banda golubova, iznad dru-
gog oluka buljuk crnih
gavranova. I, {alju izvid-
nicu i jedni i drugi. Onda
se izvidnica vrati, raportira,
izve{tava. Onda {tabovi ve}aju;
da li da napadaju? Da li da,
toliko, reskiraju? A
Vlahovi}eva sova mirna,
ne trep}e, ne mrda, ~eka da
se `rtva, na cve}e, zaleti.
Ali, avaj, moja Crna sa
Juginog crte`a mahne repom,
onako, vodena lova~kim instink-
tom, i, ode mast u propast,
prhne izvidnica, i, grak}e do
neba: “Povla~enje, povlacenje!
Iznad `ardinjere opasno je, sovi-
no i ma~je, dakle, duplo
obezbe|enje!”
Tu mi lakne {to ne
moram na terasi da dajem
mrtvu stra`u po ki{nom danu,
kao jednom na ni{kom aero-
dromu kada se jednom `u}i
padobran nije otvorio... I, ajd,
{amaram daljinac da vidim {ta
mi se de{ava u Srbiji, a i na
planeti. I na {ta naletim!?
Voj~e dr`i banku na nekom
kamernom sastanku, poziva
nas Srbe na okupljanje za
spas Srbije. I, setim se,
na{eg poslednjem susreta, u
Palati federacije, kada je
bio predsednik SRJ ili SCG,
ne se}am se vi{e kako se
to zvalo. Elem, usred
intervjua, pitao sam
Voju; postoji li, zaista,
to njegovo jato sova,
zbog kojih ga opozicija,
svaki ~as, zavitlava? I tu
{ef SRJ ili SCG, |ipi iz
fotelje, ode iza pisa}eg
stola i razmaknu debele
zavese: “Evo ih, u ovim
borovima preko dana
kunjaju!” Pridem pro-
zoru, i, gle, zaista, vidim
Vojine sove kako, po
danu, sove i kako u snu,
mudre odluke za Srbiju
donose...
Zavaljen u
ber`eri, i uz Nikolino vino,
uhvatim se kako
razmi{ljam; da li da, u
ovom istorijskom trenutku,
kada crni gavrani lete po
nebu mog ju`nog Vra~ara,
da li da pri|em Vojinoj
stranci sova?
Tu Jung, opet,
po{andrca: “Zar zato na tebi
radim tolike godine!? Nije to
tvoje dru{tvo za tebe! To
dru{tvo pono}nog sovljenja!
Ti si dete Nepobedivog
Sunca! Bajdvej, sutra ti je 22.
juni, najdu`a obdanica u toku
godine! Te ustani pred zoru, i
po arijevskom obi~aju, odaj
po{tu Suncu, do~ekaj ga i pok-
loni mu se!”
Poslu{am Junga, leg-
nem rano. Ali, celu no} dobu-
je ki{a, a tako i osvane, bez
Nepobedivog Sunca nad
Srbijom. Lo{ znak, lo{ znak!
A kod Stoun Hend`a u Velikoj
Britaniji okupilo se, i po ki{i,
trideset i {est hiljada arijevaca.
Mo`da }e nas trideset i {est
hiljada ostati i kada grunu
meteori, ili nuklearni projek-
tili sa svih strana, i, kada
nebo, mesecima, bude
zamra~eno, i, ne}e se znati
kada je svanulo, a kada se
smra~ilo...
Na sve ove crne misli, na plazmi,
budem i svedok ubistva muve u Beloj ku}i!
Oh, bogovi, da li sam morao i to da
gledam! Onaj preplanuli, onaj Obama,
kome opada rejting zbog Gvantanama i
Avganistana, da bi, valjda, povratio imid`
„jakog” predsednika, spljeskao je jednu
muvu nasred Ovalnog kabineta. I, to dok je
govorio o reformi zdravstva! Televizijska
ekipa burno je pozdravila „`estoki” potez
Muvoubice. Voditelj emisije je, poltronski,
kliknuo: “Odli~no obavljen posao!” A
Muvoubica, vidno zadovoljan zlo~inom,
kamermanu je pokazao na muvlji le{ na
tepihu i onako, sav kul, je pitao: “Ho}ete
li je snimati?” I snimili su ubijenu muvu,
a pored nje je, na podu Ovalnog kabineta
le`ala je spljiskana i Obamina karijera, ali
Muvoubica, pod dejstvom povi{enog adren-
alina, to nije primetio, ve}, je zadovoljan,
intervju nastavio.
J
ungu je, ovde, opet lula ispala iz
usta: “Da li je mogu}e da se ovo
ubistvo pred celim globalnim selom
desilo i da }e ostati neka`njeno? Jer, ne
moramo se slo`iti sa Le{ekom
Kolakovskim koji u jednom eseju tvrdi
da niko nema pravo da ospori muvin
pogled na svet Ali, {ta je, bre, ovo!?
Izme|u pucanja, pred kamerama, u glavu
svezanog Vijetnamca, usred Sajgona, i
mu~nog ubistva muve u Ovalnom kabi-
netu, u principu, nema velike razlike. U
oba slu~aja, demonstrirana je drska, divl-
ja~ka sila, uostalom, to je ameri~ka
demokratija...”
Onda se jo{ malo vina popilo, pa
se zaspalo. A moja Crna iz Vr~ina dolazi
mi u san, ruku pod ruku, sa sovom
Jugoslava Vlahovi}a: “Ako }emo
budisti~ki, gavrani i golubovi koje su
glave tvojih turskih karanfila pojeli, u
slede}em `ivotu bi}e kao cve}e od drugih
gavrana pojedeni. A i Obama }e, takode,
zavr{iti kao spljeskana obi~na muva. E,
sad da li u ovom ili nekom budu}em
`ivotu, vide}emo. Tek, lo{u karmu jo{
niko izbegao nije...”
A i Obama }e, takode, zavr{iti
kao spljiskana obi~na muva. E, sad da li u
ovom ili nekom budu}em `ivotu,
vide}emo. Tek, lo{u karmu jo{ niko izbe-
gao nije...”
MUVOUBICA U BELOJ KU]I
Dragan Jovanovi}
Bilo kuda
~itajte nas
svuda!
Novine
Ogledalo.
NAJNOVIJI ROMAN
DRAGANA JOVANOVI]A
“BEZBO@NIK”
MO@ETE NARU^ITI
TELEFONOM U REDAKCIJI
OGLEDALA 7 7 3 . 7 4 4 . 0 3 7 3
I L I N A E M A I L
M A R I N K O V I C Z O R A N @ YA H O O . C O M
c e n a 6 0 0 d i n i l i 9 . 0 0 $
(ili; ako se i crni gavrani
pla{e od nacrtane sove,
od ~ijeg crte`a bi se
upla{io Barak Obama,
ubica muva?)
Jul 2009. 23
Z A K O N
P
itanje: Da li u Srbiji nerezidenti
strani dr`avljani mogu da kupuju
nekretnine i registrovane pokretne
stvari?
Odgovor: Definicija pojma rezi-
denta odnosno nerezidenta utvre|ena je
~lanom 2. Zakona o deviznom poslovanju
(„Sl. glasnik RS”, broj 62/06). Nerezidenti,
bilo da su u pitanju pravna ili fizi~ka lica,
sti~u svojinu na pokretnim i nepokretnim
stvarima shodno odredbama Zakona o
osnovama svojinsko-pravnih odnosa („Sl.
list SFRJ”br. 6/80, 36/90 i „Sl. list SRJ”br.
29/96). ^lanom 82. navedenog Zakona
propisano je da „strana pravna i fizi~ka lica
mogu sticati pravo svojine na pokretnim
stvarima kao i doma}a lica”. Sticanja
nepokretnih stvari definisano je ~lanom 82.
a navedenog zakona koji predvi|a da:
„Strana fizi~ka i pravna lica koja obavljaju
delatnost na teritoriji na{e zemlje, mogu
sticati, pod uslovima uzajamnosti, pravo
svojine na nepokretnostima na njenoj teri-
toriji koje su im neophodne za obavljanje
te delatnosti. Strano fizi~ko lice koje ne
obavlja delatnost u na{oj zemlji mo`e, pod
uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine
na stanu u stambenoj zgradi kao i na{
dr`avljanin.”
Ukoliko strano pravno ili fizi~ko
lice u`iva status stranog ulaga~a shodno
odredbi ~lana 2. Zakona o stranim ulagan-
jima („Sl. list SRJ” br. 3/2002 i 5/2003),
onda mo`e, za uvoz opreme, ostvariti pravo
na odre|ena carinska i poreska oslobo|enja
i olak{ice predvi|ene zakonom.
2. Pitanje: Da li u Srbiji nerezi-
dentna pravna i fizi~ka lica imaju pravo da
se nastane po osnovu osnivanja preduze}a
ili kupovine akcija u rezidentnom pre-
duze}u?
Odgovor: Prava stranaca u Srbiji
mogu se grupisati s obzirom na njihovu
dostupnost u tri osnovne grupe:
A) prava koja stranci uop{te ne
mogu u`ivati (bira~ko pravo, javne funkci-
je, itd.);
B) relativno rezervisana prava
koja su dostupna strancima uz ispunjavan-
je odre|enog uslova (reciprocitet, odobren-
je, prebivali{te, i sl.);
V) op{ta prava koja su u podjed-
nakoj meri zastupljena strancima kao i
doma}im dr`avljanima.
U op{ta prava spada i pravo na
zaposlenje, pa otuda stranac koji ima stal-
no nastanjenje ili pravo privremenog borav-
ka mo`e stupiti na rad u privredno dru{tvo,
kod preduzetnika i u javnom sektoru ako
ispunjava uslove propisane zakonom,
op{tim aktom ili kolektivnim ugovorom
odre|enog pravnog subjekta.
Zakon o kretanju i boravku
stranaca („Sl.list SFRJ” br. 56/80, 53/85,
30/89, 26/90 i 53/91) koji se primenjuje u
Republici Srbiji propisuje uslove za
odobrenje stalnog nastanjenja ili privre-
menog boravka. Tako je propisano da se
stalno nastanjenje mo`e odobriti strancu
„.... koji je kod nas ulo`io sredstva radi
obavljanja privrednih i dru{tvenih delatnos-
ti” (~l. 30. Zakona). Stalno nastanjenje
odobrava organ nadle`an za unutra{nje
poslove, a stranac je du`an da, pored zahte-
va, podnese i dokaze da ima obezbe|ena
sredstva za izdr`avanje. Stranac koji dolazi
u zemlju radi {kolovanja, specijalizacije,
nau~nog istra`ivanja, zapo{ljavanja ili
vr{enja odre|ene profesionalne delatnosti,
du`an je da u roku od tri dana od dana
ulaska u zemlju podnese zahtev za
odobrenje privremenog boravka. Privremeni
boravak odobrava strancu nadle`ni organ za
unutra{nje poslove na ~ijem podru~ju
stranac ima boravi{te. Odobrenje za privre-
meni boravak izdaje se sa rokom va`enja
od jedne godine, odnosno do isteka roka
va`enja putne isprave ako je taj rok kra}i
od jedne godine. Privremeni boravak se
strancu mo`e produ`avati kada za to posto-
je opravdani razlozi, i to svaki put za po
godinu dana. Strancu kome je izdata tzv.
poslovna viza odobrava se boravak za
vreme trajanja te vize.
Zakon o uslovima za zasnivanje
radnih odnosa sa stranim dr`avljanima
(„Sl.list SFRJ”,br. 11/78,64/89, i „Sl.list
SRJ” br. 42/92, 24/94, 28/96 i 101/05) koji
se primenjuje u Republici Srbiji propisuje
dva osnovna uslova koja stranac mora da
ispuni da bi zasnovao radni odnos, i to:
da ima odobrenje za stalno nas-
tanjenje, odnosno privremeni boravak;
da dobije odobrenje za zasnivanje
radnog odnosa (dozvola za rad).
Stranac mo`e zasnovati radni
odnos bez odobrenja, radi obavljanja
stru~nih poslova predvi|enih ugovbrom o
poslovno tehni~koj saradnji; ugovorom o
dugoro~noj proizvodnoj kooperaciji; ugov-
orom o prenosu tehnologije; ili ugovorom
o stranom ulaganju.
Zakon o zapo{ljavanju i osiguran-
ju za slu~aj nezaposlenosti („Sl. glasnik
RS” br.71/03) propisuje da dozvolu za rad
strancu i licu bez dr`avljanstva izdaje
Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanje (~l. 60.
st. 1. ta~.6.)- Dozvola za rad je odobrenje
za zasnivanje radnog odnosa u smislu
Zakona o uslovima za zasnivanje radnog
odnosa sa stranim dr`avljanima.
Strani dr`avljani sa stalnim nas-
tanjenjem u Srbiji izjedna~eni su sa
doma}im dr`avljanima u pogledu zapo{lja-
vanja.
Zahtev za izdavanje odobrenja za
zasnivanje radnog odnosa, tj. radne dozv-
ole, stranac sa stalnim nastanjenjem pod-
nosi li~no nadle`noj filijali Nacionalne
slu`be za zapo{ljavanje.
Strani dr`avljanin koji ima privre-
meni boravak (dokazuje se uverenjem
MUP-a o boravku, ili fotokopijom paso{a
sa odobrenim privremenim boravkom)
mo`e da dobije dozvolu za rad na osnovu
zahteva poslodavca koji se podnosi
nadle`noj filijali Nacionalne slu`be za
zapo{ljavanje.
Ambasada Republike Srbije
2134 Kalorama Road N.W.
Washington, D.C. 20008
tel: (202) 332 0333
fax: (202) 332 3933
e-mail: [email protected]
www.serbiaembusa.org
PRAVA STRANIH DR@AVLJANA
VA@NO OBAVE[TENJE
Generalni konzulat Republike Srbije u
^ikagu koristi ovu priliku da obavesti
sve gra|ane Republike Srbije da }e
po~etkom juna otpo~elo sa prijemom
zahteva za izdavanje novih (biometri-
jskih) paso{a Republike Srbije. Ta~an
datum bi}e vrlo brzo saop{ten.
Gra|ani koji to `ele, mogu podneti
zahtev za izdavanje novog paso{a
isklju~ivo li~nim dolaskom u Generalni
konzulat i obavezno u terminu koji je
prethodno zakazan. Li~ni dolazak }e biti
potreban za sve gradjane, pa i malolet-
nu decu i bebe, jer prema zakonu nije
predvi|ena mogu}nost upisa dece u
paso{ roditelja.
Dokumentacija koja }e biti potrebna da
se prilo`i uz zahtev za izdavanje bio-
metrijskog paso{a je slede}a:
Original uverenja o dr`avljanstvu R.
Srbije, ne starije od godinu dana (na
uvid)
Original izvoda iz mati~ne knjige rod-
jenih izdatog od strane organa R. Srbije,
ne stariji od godinu dana (na uvid)
Dokument kojim se potvr|uje identitet
osobe kao {to su plavi paso{, li~na karta
ili voza~ka dozvola (na uvid)
Konzularna taksa za izdavanje novog
paso{a iznosi 95 dolara i pla}a se na licu
mesta u gotovom ili putem money
ordera.
Lica koja podnesu zahtev za izdavanje
paso{a moraju takodje li~no da dodju u
Generalni konzulat da preuzmu paso{
po{to od strane Generalnog konzulata
dobiju obave{tenje da je isti stigao i da
je spreman za uru~enje. Zakonski rok za
re{avanje zahteva za izdavanje novog
paso{a je dva meseca.
Ovom prilikom Generalni konzulat
obave{tava i da ne}e biti u mogu}nosti
da prima zahteve za izdavanje paso{a
sede}ih kategorija lica:
za decu koja su se rodila u inostranstvu
i za koje nije ura|ena prijava ro|enja
kod nadle`nih organa u R. Srbiji, dok se
ta prijava ne obavi i pribave odgovara-
ju}a dokumenta;
koja zaklju~e brak pred inostranim
organima i obrate se sa zahtevom za
izdavanje paso{a radi promene prezi-
mena (ova lica moraju prethodno da
pitanje promene prezimena reguli{u
kod nadle`nih organa u R. Srbiji)
Generalni konzulat }e ovim licima, kao i
licima kojima je iz opravdanih razloga
hitno potreban paso{ R. Srbije, biti u
mogu}nosti da izdaje putni list ili paso{
na starom obrascu (plavi paso{ SR
Jugoslavije).
Molimo da za bli`e informacije o prijemu
zahteva za izdavanje novih paso{a, kao i
ta~nom datumu otpo~injanja rada na pri-
jemu zahteva posetite na{ veb sajt:
www.scgchicago.org
GENERALNI
KONZULAT BIH
737 N. Michigan Ave.
Suite 820,
Chicago, IL 60611
Tel 312.951.1245.
Fax 312.951.1043
GENERALNI KONZULAT
SRBIJE ^IKAGO
201 E. Ohio Street,
Suite 200 Chicago, IL, 60611
Telefon: 312.670.6707
Fax: 312.670.6787
Paso{ki poslovi: lokal 101
Ostali poslovi: lokal 104
www.scgchicago.org
24 Jul 2009.
N U M E R O L O G I J A
Pripremila: Vesna S. Tomas
K A L D E J S K A N U M E R O L O G I J A
Z
a{to se udajemo ili `enimo? Da li je
upitanju samo ljubav, potreba za
porodicom sa puno dece ili postoje
i neki drugi motivi koji navode pojedine
parove da stupe u brak.
Datum ven~anja je za numerologi-
ju veoma bitan podatak, jer nam on
poma`e da razotkrijemo sve namere
budu}ih supru`nika, koje oni `ele da ost-
vare u zajedni~kom `ivotu.
Datum ven~anja se numerolo{ki
obradjuje na slede}i na~in:
Najpre se saberu dan, mesec i
godina.
Zatim se svedu na jedan od bro-
jeva u nizu od 1 do 9.
A nakon toga se pogleda njihovo
zna~enje.
Npr.: Ako neko planira ven~anje
1.06.2008 god. njihov broj }e biti u 8, jer
je zbir brojeva (1+6+2+0+0+8=17=1+7=8).
Ovi brojevi datuma ven~anja
takodje se odnose i na parove koji su ve}
u bra~noj zajednici i oni im mogu dati
novi i neobi~an pristup u razotkrivanju
svoje veze.
VEN^ANJE U DATUMU
BROJA 1
Parovi koji su ven~ani ili odaberu
za ven~anje datum u ovom broju predo-
dredjeni su da ostvare uspe{an i kreativan
brak, pun ljubavi i po{tovanja. Ovim bro-
jem vlada Sunce, {to potvrdjuje zna~aj
onoga {to je za brak i re~eno. Izbor ovog
datuma za ven~anje tipi~an je za osobe
koje su se dugo zabavljale i koje su dugo
proveravale jedna drugu. Brak }e sigurno
biti krunisan dobrim vibracijama, a naro~ito
u medjusobnim odnosima i odnosima sa
svojom decom. Vodja u ovom braku bi}e
osoba sa ja~im li~nim brojem.
VEN^ANJE U DATU-
MU BROJA 2
Parovi koji su ven~ani
ili odaberu za ven~anje
datum u ovom broju,
ima}e ili su imali skromno
ven~anje u krugu naju`e
porodice i prijatelja. Mesec
koji vlada ovim brojem
spaja naj~e{}e osobe koje
te`e pravom porodi~nom i
harmoni~nom `ivotu sa puno
dece. U ovom broju takodje
se sklapaju brakovi izmedju
osoba koje ve} imaju iza sebe
jedan neuspeli brak, pa ~ak i
decu. Da bi uspela ovakva
bra~na zajednica najva`nije je
da supru`nici sve svoje prob-
leme re{avaju sami i ne podle`u
sugestijama od osoba sa strane
(tj. od roditelja i prijatelja).
Emotivna zrelost je najbitnija za
uspeh braka u datumu broja 2.
VEN^ANJE U DATUMU
BROJA 3
Kako }e te prepoznati parove koji
su ven~ani ili planiraju ven~anje u datumu
broja 3? Otkri}u Vam tajnu. Njihove svad-
bene ceremonije su najglamuroznije,
najve}e i najlep{e. U ovom broju naj~e{}e
se sklapaju brakovi iz interesa, medjutim
Jupiter planeta koja vlada ovim brojem to
ve{to skriva iza zida la`nih emocija i
ose}anja. Bra~na zajednica broja 3 traja }e
onoliko dugo dok interesne svere ne budu
upotpunosti zadovoljile oba supru`nika, a
onda dolazi do razlaza ili do zajedni~kog
`ivota proforme radi, bez emocija i apso-
lutne nezainteresovanosti za suprotni pol.
VEN^ANJE U DATUMU
BROJA 4
Partneri koji su ven~ani ili
odaberu za ven~anje u ovom broju predo-
dredjeni su na vernost do groba. Njihovi
`ivoti su sudbinski spojeni sa zadatkom da
nastave porodi~no ime preko dece, izgrade
dobru budu}nost i steknu imovinu kako za
sebe tako i za svoje naslednike. Saturn
planeta vlada ovim brojem, a znamo da ona
tra`i veliku ozbiljnost, odgovornost i
predan rad tokom celoga `ivota.
VEN^ANJE U DATUMU
BROJA 5
Partneri koji su ven~ani ili
odaberu za ven~anje datum u ovom broju
zna~i da su unapred spremni na dobru
komunikaciju i razumevanje sa svojim
supru`nikom. Za ovu vezu je najbitnije da
se bori protiv dosade i porodi~ne monoto-
nije. Partneri spojeni u ovom datumu to
dobro ose}aju, pa }e njihov brak obilovati
putovanjima i ~estim promenama mesta
stanovanja. Planeta Merkur vlada ovim bro-
jem, {to zna~i da je ovo brak naj~e{}e sklo-
pljen izmedju vrlo mladih ljudi avantur-
isti~kog duha. Partneri koji odaberu broj 5
za svoj sudbinski broj ne}e biti previ{e
emotivno vezani jedni za druge, a isto tako
decu }e dobijati u poznijim godinama.
VEN^ANJE U DATUMU
BROJA 6
Parovi koji su ven~ani ili odaberu
datum ven~anja u ovome broju dobili su
blagoslov od svoje planete Venere za ovu
bra~nu zajednicu. Ljubav, ne`nost, mir i
razumevanje su obele`ja ovakvih brakova,
mada ne zna~i da u njima ne}e biti nespo-
razuma i bra~nih razmirica. Partneri ven~ani
u ovome broju moraju neprestano da se
trude da sa~uvaju stabilnost svoje veze, jer
je njihov jedini cilj da imaju dobar i uspe{an
bra~ni `ivot. Deca su takodje najbitnija
parovima ovoga broja, i oni se
trude ili }e se truditi da
im obezbede udoban i
kvalitetan `ivot.
VEN^ANJE U DATUMU
BROJA 7
Bra~ni parovi koji su ven~ani ili
odaberu datum ven~anja u broju 7 mora-
ju biti spremni na mnoga iznanedjenja
kako dobra tako i lo{a koja }e im se
desiti u toku zajedni~kog `ivota sa
odabranim partnerom. Isto tako ovo je
broj iznenadno prekinutih zakazanih
ven~anja zbog lo{e procene suprotnog
pola. Medjutim nije sve tako crno. Kod
parova gde vladaju dobre vibracije i
prave emocije ne}e do}i do ishitrenih
lo{ih odluka o prekidu bra~ne zajednice.
Ovim brojem vlada planeta Uran koja
takodje spaja osobe koje nemaju isto
poreklo, istu veru ili istu nacionalnost.
Datum ovoga broja zahteva od
supru`nika medjusobno razumevanje, tol-
eranciju i duhovnu slobodu.
VEN^ANJE U DATUMU
BROJA 8
Bra~ni parovi koji su ven~ani ili
odaberu ven~anje u ovome broju ostvari}e
veoma stabilnu i sre}nu bra~nu zajednicu.
Ovi partneri se dobro razumeju pa kod
njih nemo`e do}i do nikakvih neprijatnih
iznenadjenja. Svojom dobrom intuicijom
znali su da su jo{ u prvom susretu
stvoreni jedno za drugo. Ovo je broj
intelektualnih brakova gde }e uvek jedan
partner biti spreman da se `rtvuje zbog
karijere drugoga i bez pogovora prihvati-
ti svu odgovornost oko porodice, radi
uspeha drugoga partnera. Ovo je najideal-
niji broj za sklapanje braka, jer u njemu
vlada savr{ena harmonija u svim aspekti-
ma zajednikog `ivota. Idealan broj za ide-
alne ljude.
VEN^ANJE U DATUMU
BROJA 9
Bra~ni parovi koji su ven~ani
ili odaberu ven~anje u ovome broju su
osobe koje `ele da njihov brak bude
pokriven velom tajne. U ovom broju
ima puno osoba koje su se odlu~ile
da odu od ku}e bez dozvole svojih
roditelja da bi bile uz voljenu osobu.
Ovim brojem vlada planeta Neptun, a
znamo da je ona vezana za mnoge
tajne i neobi~na de{avanja. Bra~ni
drugovi ven~ani u ovom broju su u
~vrstoj duhovnoj vezi bilo da su oni
toga svesni ili ne. Brak sklopljen
ovoga dana je sudbinski iako mu
mnoge okolnosti nisu i{le od ruke.
Supru`nici koji se odlu~e na
ven~anje u ovome broju
spremne su da podnesu sve
posledice pa ~ak da se `rtvu-
ju u korist svoga partnera,
jer sve {to budu radili bi}e
pokriveno velikim emoci-
jama i beskrajnom
ljubavlju.
Vesna S. Tomas
Mr. fonetske
Kaldejske
numerologije
NUMEROLO[KA OBRADA DATUMA VEN^ANJA
M U Z I K A
Jul 2009. 25
POLITI^KA (ZLO) UPOTREBA [ABANA BAJRAMOVI]A
K
o i za{to, u ne ba{ izglednom svet-
skom i pre svega evropskom
imid`u Srbije uo~i godi{njice smrti
kralja romske muzike i osvedo~enog Ni{lije
[abana Bajramovi}a ho}e da od gra|ana
Ni{a stvori neprijateljski nastrojene ljude i
rasiste? Pitanje koje je posebno „uzdrmalo”
gra|ane Ni{a jeste preimenovanje ulice „na
kraju grada” Ju`ni Bulevar u Bulevar
[abana Bajramovi}a.
Godinu dana pred njegovu smrt
razna ministarstva, posebno za rad i soci-
jalnu politiku natezala su se oko dodelji-
vanja nacionalne penzije Bajramovi}u, koji
je nesumnjivo i zaslu`io, pronose}i jed-
nako slavu romske muzike ovog dela
Srbije, ali pre svega i uvek prvo Ni{a,
grada u kome se rodio, pevao, „poga|ao
tezge” i `iveo. Penziju i to minimalnu
nakon njegove smrti uru~io je ministar
Rasim Ljaji}, a za vreme Bajramovi}e
bolesti, pravde radi, uru~ena mu je i jed-
nokratnu pomo}.
Sahrana, oko koje je tako|e bilo
natezanja i sahranjivanje na ni{kom Novom
groblju, zapravo u Aleji velikana, koja je
[abanovom smr}u „sve~ano” i otvorena
(nisam sigurna da je to pravi termin) dodat-
no su poja~ale gorak ukus i najavljivale
nepotrebnu buru, posebno povorka u kojoj
se nenajavljeno uz ministra Ljaji}a pojavio
i li~no predsednik Boris Tadi}. Spekulacije
kojim obredom }e biti sahranjeno telo
[abana Bajramovi}a razvejao je muftija
beogradski i ni{ki Muhamed Jusufspahi},
koji je obred, iako na pravoslavnom
groblju, uz saglasnost Vladike ni{kog G.
Irineja obavio u potpunosti.
Otkud i za{to, lavina na Ni{lije i
deo grada Tro{arina, koji su peticijom sta-
nara tog tzv. Bulevara odbili tre}u
promenu naziva ulice, koju svako malo i
ja~a ki{a poplavi? Na predlog direktora
d`ez festivala „Nishville” Ivana
Blagojevi}a, a uz saglasnost supruge poko-
jnog [abana, predlo`eno je novo ime za
pomenutu ulicu. Stanari ozloje|eni zbog
problema koje imaju sa gradskim vlastima,
peticiju koju je u prvi mah potpisalo 700
ljudi, odbijaju i upu}uju o{tar prigovor
komisiji za preimenovanje ulica u
Skup{tini grada Ni{a. Lavina je krenula....
Sukobi „bulevaraca” sa udovicom [abana
dostigli su stepen me|usobnog presretanja,
psovanja, vre|anja i jednog dobrog „tepan-
ja” (kako bi u slengu rekle Ni{lije) u
kome su u~estvovali sakuplja~ peticije i
pomenuta udovica kralja romske muzike
[abana Bajramovi}a.
I tako je Ni{ je po ne~ijoj `elji
postao rasisti~ki grad. Evo {ta o tom prob-
lemu misli prof, dr Zoran Jovanovi}, soci-
olog i predava~ Nauke o komuniciranju,
Medijske kulture i Medija i tolerancije:
„Tvrdnja da je neki grad, u savremenim
okolnostima koje podrazumevaju stalno
preplitanje ideja, vrednosti i sadr`aja,
rasisti~ki, u najmanju je i sama rasisti~ka.
Uzdizanje mi{ljenja manjine nad mi{ljen-
jem, verovanjima i ose}anjima ve}ine
opasno je poigravanje sa elementarnom
logikom i vlada-
ju}im vrednos-
nim kriterijumi-
ma. Naime, u
ovom gradu se
{eta~i, na keju
uz Ni{avu,
neretko susre}u i
sa iscrtanim „sv-
astikama” (ne-
ma~ki kukasti
krst) pa nikome
ne pada na kraj
pameti da nas
sve proglasi na-
cistima. Jedno-
stavno, izopa-
~enost je pojava
koja smeta, ali
joj niko zbog
toga ne bi treba-
lo da daje istu-
reno mesto na
pijadestalu vred-
nosti. S druge
strane ljudi koji ne po{tuju svoje `ive nisu
u stanju to da ~ine ni prema svojim mrtvi-
ma. Umesto da se za li~nost [abana
Bajramovi}a izabere prikladno mesto, kao
{to su to u~inili Ma|ari podigav{i
spomenik violinisti Pi{ti u centralnom
gradskom parku u Segedinu, ovde se nje-
gova popularnost posthumno iskoristila za
sitno-politi~arske i „piljarske” igre. Dobili
smo jednu ogor~enu porodicu, jednu
prokazanu ulicu, jedan osramo}eni grad i
jednu nacionalno – rasnu konfuziju koja
najvi{e pogoduje lovcima na politi~ke kar-
ijere. Sve me to podse}a na `alosni
odlazak sa fudbalske scene veli~ine svet-
skog sporta Zinedina Zidana. Kako je
ne{to veli~anstveno lako zaprljati i kako bi
bilo lepo da nije tako?”
Odakle odjednom i za{to, toliki
publicitet za stvar koja se ina~e re{ava
samo obave{tenjem o odluci Skup{tine
grada? Odkud insinuacija i navodjenje na
misao o rasnoj netrpeljivosti? Odgovor na
ova pitanja vodi samo u jednom pravcu,
nekome to ide u ra~un, neko ko `eli da
svetu poka`e da se u na{em Ni{u Romi
mu~e, da su diskriminisani i da smo mi
blago re~eno rasisti. A upravo Ni{ ima tu
specificnost zajedni~kog `ivljenja sa
Romima. Ni{ je bio i ostao otvoren gos-
toljubiv grad, kako za putnike namernike
tako i za svoje `itelje. Nije to samo dobro
vaspitanje. To je na{ balkanski mentalitet,
dobrota prema ljudima. To nam niko ne
mo`e uzeti!
O liku i delu [abana Bajramovi}a
pijanistkinja, jedna od legendarnih peda-
goga i poznavalaca muzika i ro|ena
Ni{lijka Svetlana Dejanovi} Avramovi}
ka`e: „Bajramovi} je pripadao onim
retkim ljudima, ~ak i medju muzi~arima,
koje je priroda obilato obdarila. To je prvi
uslov da u njegovoj muzici nije bilo ni~eg
nepouzdanog i nesigurnog. Nikada nije
nau~io da ~ita note, nije znao nauku o
akordima, kroz tonalitete se kretao na neki
svoj na~in, ali je njegovo instiktivno
poimanje harmonije i vladanje njome bilo
kompletno. To ga je dovodilo na sam vrh
gde je svestan svoje nepogresive intuicije
stvarao sna`ne melodijske linije pune
iznenadjenja. I tako je znao da je
jedinsven, poseban i da ima privilegiju od
Boga da u`iva u umetnosti. Slu{ala sam
ga davno, ve} je bio popularan, pevao je
na svadbi mojih kumova. A ne mnogo
godina posle, pevao je na Nishwillu. Za
vrhunske muzi~are va`i nepisano pravilo:
Gde god da nastupa}, daj sve od sebe.
Publiku mora{ po{tovati i na svadbi i na
koncertu podjadnako. Sa druge strane, bio
je boem u pravom smislu te re~i. Novac
ga nije interesovao. Bilo je perioda kada
je mnogo zaradjivao, a onda bi to nestaja-
lo preko no}i. Kocka, pi}e, `ivot bez
obaveza iako je imao brojnu porodicu. Da
li to pra{tamo [abanu Bajramovi}u?
Naravno, jar je iza njega ostala sna`na,
neponovljiva umetnost, za nas, i za mnoge
budu}e generacije.
Ru`ica Z. N. Stojkovi}
Kralj romske muzika
[aban Bajramovi}
26 Jul 2009.
A S T R O L O G I J A
Ovan
Period ispred vas zahteva sasvim druga~ije
anga`ovanje i delovanje, nego {to je to bilo
do sada. Dakle, vreme je da promenite
na~in delovanja, kao i sredstva da bi do{li
do svog cilja, a posebno kada su va{i emo-
tivni odnosi u pitanju. Na poslovnom polju
dolaze zna~ajnije promene, koje ste mogli
i predvideti da ste bili malo vi{e pa`ljiviji,
tako da }e one biti iznenadjuju}e za vas.
Trebalo bi da pro{irite va{e poslovne delat-
nosti van okvira dosada{njih poslovanja,
{to mo`e biti i pozitivno.
Bik
Dozvolili ste sebi suvi{e dugo da ~ekate
poslovne rezultate, jer da ste bili malo vi{e
aktivniji i energi~niji, ve} bi u`ivali u
njima. Zbog toga, sada nije vreme za nove
poslove i projekte, ve} je potrebno da
dovr{ite ono {to ste ve} odavno zapo~eli.
Mora}ete da re{avate i problem sa doku-
mentima, koja ve} dugo o~ekujete, ali tre-
bate potra`iti posrednika, odnosno nekoga
ko }e vam u tome pomo}i. Osoba koja vam
se dopada voli da ostavlja utisak nezain-
teresovanosti, {to je samo privid, tako da
ne trebate da odustajete.
Blizanci
Uporno poku{avate da se vra}ate unazad i
da analizirate i preispitujete emotivne
proma{aje i gre{ke. Ovakva sklonost vam
ne dozovljava da primetite jednu interesant-
nu li~nost, koja se ve} du`i period kre}e
oko vas, a vi isto uop{te neprime}ujete. Na
poslovnom polju hteli bi mnogo vi{e da
postigenete nego {to je to u stvarnosti,
medjutim morate biti svesni da takvo
gledi{te podrazmeva mnogo vi{e umora, a
vi ste osoba koja ne mo`e biti pod
naporom dugo i u kontinuitetu.
Rak
U vama se aktivira romatika i nostalgija, {to
vas mo`e izolovati od drugih, jer }ete biti
skloni samo}i i povla~enju. Postoji
mogu}nost pomirenja sa osobom koju ste
davno precrtali iz svog imenika i odbijali
ste bilo {ta da ~ujete o toj osobi. Poslovne
obaveze treba da podelite sa drugima, jer
ne}ete sti}i sve sami da uradite, tako da je
potrebno da izaberete osobu kojoj verujete i
da joj prepustite deo va{ih obaveza. Druga
polovina meseca donosi zna~ajno poslovno
putovanje, koje ve} i pri`eljkujete.
Lav
Po~injete da sumnjate i kvalitet veze u
kojoj se nalazite, {to vas ~ini veoma
kriti~nim i nestrpljivim prema partneru.
Preispitajte jo{ jednom va{e sumnje, jer
ako u~inite pogre{an korak, svesni ste i
sami da povratka ili isprvke nema. Na
poslovnom planu vam predstoji jedan plo-
dan period, a poslovna podr{ka koja dugo
kasni, kona~no dolazi i po~inje da se real-
izuje. Ima}ete priliku da prezentujete sebe
kroz profesionalni aspekt na najbolji
mogu}i na~in, {to }e vratiti va{e poljuljano
samopouzdanje.
Devica
Period ispred vas obnavlja va{u upornost i
odlu~nost, tako da mo`ete ove osobine
ista}i u prvi plan kako na emotivnom,
tako i na profesionalnom planu. Osoba o
kojoj ve} dugo ma{tate nije uop{te
nedosti`na, ali ~uvajte se razo~arenja, jer
vam ne}e otkriti sve karte. Trebalo bi da
uklju~ite malo analiti~nosti prema toj
osobi, {to vam ne}e biti problem, jer ste
soposobni da analizirate. Trebalo bi da se
vi{e odmarate kada su poslovne aktivnos-
ti u pitanju i da razmi{ljate o odlasku na
kra}i odmor.
Vaga
Uporno ma{tate da se pomirite sa starom
ljubavi, ali niste ni svesni da }e period
ispred vas doneti neka nova poznanstva, ali
i nove simpatije. Zbog toga forsirajte
de{avanja u svakodnevnom `ivotu, jer }e se
mnoge va{e emotivne `elje ispuniti. Posao
vas prili~no zamara, ali poku{ajte da istra-
jete u va{im poslovnim zadacima, jer }ete
imati priliku da iznenadjuju}e i preko no}i
postignete odli~an rezultat. Jedino {to vas
mo`e razo~arati je ka{njenje finansijske
nadoknade za obavljeni posao.
[korpija
Postoji jedna osoba iz va{eg okru`enja
koja vas istovremeno i odbija i privla~i,
medjutim prvo }ete osetiti prijateljstvo
prema toj osobi, a nakon toga se mo`e
roditi i ne{to vi{e. Trebate se prepustiti
ose}anjima i u`ivati u lepim trenucima koji
su ispred vas, a koji }e vas pozitivno emo-
tivno ispuniti. Na poslovnom planu je
do{ao ~as kada trebate u~ini jedan veliki
korak prema napred, tako da ne trebate da
glumite skromnost. Obratite pa`nju na
jednu osobu koja je u va{em poslovnom
okru`enju, ali koja vam nije dobar izvor
informacija.
Strelac
U narednom periodu se o~ekuje od vas da
vi odredjuje uslove i ne mojte ispustiti
ponudjenu {ansu, jer vam va`ni ciljevi u
tom slu~aju mogu izma}i. Ni{ta ne ostavl-
jajte za sutra i sve {to mo`ete da uradite,
to u~inite ve} ovog ~asa. Ima}ete nekoliko
izbora na emotivnom planu, {to u vas mo`e
uneti nesigurnost, jer ne}ete znati za koga
da se odlu~ite. Budite strpljivi, jer krajem
meseca dolazi i kristalno jasna situacija na
emotivnom planu. Trebalo bi {to pre da
re{ite sve poslove vezane za dr`avne insti-
tucije, pravne i zakonske delatnosti.
Jarac
Emotivan `ivot ulazi u
dosadu, jer vi uporno ni{ta ne
preduzimate, tako da je krajn-
je vreme da preduzmete inici-
jativu. Budite otvoreni i direk-
tni prema osobi koja vam se
dopada, jer ona ne razume
va{u zatvorenu i tajanstvenu prirodu. Na
poslovnom planu postajete svesni svojih
vrednosti, ali do{lo je vreme i da va{u
stru~nost usavr{avate. Imate mogu}nost da
pro{irite poslove van granica i da stupite u
zna~ajne poslovne kontakte sa strancima.
Nesmete propustiti dobre prilike, jer je
odgovornost direktno na vama.
Vodolija
Nalazite se na dohvat od cilja, ali postajete
uznemireni ~injenicom da okolnosti postaju
neizvesne, {to nije specifi~no za vas.
Finansijska situacija nije povoljna, tako da
}ete imati mogu}nost da prihvatite one
poslove, koje bi u boljoj finansijskoj
situaciji odbili. Svakodnevno }ete se
suo~avati sa umorom, tako da vam se pre-
poru~uje redovan odmor i vi{e sna. Nakon
napetosti koje su bile prisutne u va{oj emo-
tivnoj vezi, okolnosti }e se preko no}i
promeniti, {to garantuje u narednom perio-
du stabilnost na emotivnom planu.
Ribe
Otvara vam se niz mogu}nosti i ve}i broj
spleta okolnosti za zapo~injanje nove emo-
tivne veze. Zauzete Ribe ulaze u period
kada je kucnuo ~as da sve nesuglasice sa
partnerom ras~istite i razjasnite. Oslobodite
se va{e urodjene misti~nosti i tajnovitosti i
ka`ite partneru otvoreno {ta vam se ne
dopada u vezi. Poslovne okolnosti zahteva-
ju stalnu dinamiku i mogu}e je odlaganje
planiranog odmora za neki drugi put. Sada
nesmete posustati, jer je realizacija na
poslu na dohvat ruke, {to vam ve}
nagove{tava va{a izra`ena intuicija.
Autor: astrolog Jelena Studen Vojvodi}, web site: http://www.astro-house.com
HOROSKOP ZA JUL 2009.
MALI OGLASI
PRODAJE SE ZGRADA u ^ikagu na adresi 3742 W. Montrose.
Osam stanova i biznis-restoran.
Svi ra~uni za gas i struju su podeljeni posebno za svaki stan, kao i za
biznis. Zgrada se prodaje po odli~nim uslovima, pozovite {to pre
direktno vlasnike na telefon: 773.583.5028
ili 773.567.9911
Po`urite, ponuda je odli~na!
* * *
Tra`e se mlade, motivisane i ambiciozne osobe za rad u marketingu
na{eg lista Ogledalo. Zainteresovani pozovite: 773.744.0373
* * *
@enska osoba tra`i posao, ~uvanje dece ili starijih osoba.
Zainteresovani pozovite Suzanu na telefon: 773.814.7990
Interpretacija i tuma~enje natalnog horoskopa.
On-line {kola astrologije.
Jelena Studen Vojvodi}
web site: http: //www.astro-house.com
e-mail: [email protected]
cell phone: +381 (0)63/777-50-16
phone: +381 (0)25/777-632
Jul 2009. 27
^ E S T I T K E
SS RR EE ]] AA NN RR OO \\ EE NN DD AA NN
Sre}an ro|endan proti Aleksandru Ivanovi}u
`eli redakcija Ogledala
Sre}an ro|endan svojoj unuci Sofiji Sardi `eli
deda Milutin. On tako|e upu}uje iskrene
rodjendanske ~estitke i svojoj
k}erki Ivani Dabi}
AKCIJA "POMO] ZA PREVE[T"
Zahvuljujemo svima koji su se odazvali pozivu za pomo}.
Akcija i dalje traje.
Molimo i sve ostale rodoljube da nam se pridru`e
u ovoj humanitarnoj akciji kako bi se
ovog leta dovela do kraja.
Imena svih ljudi koje su dali nov~ani prilog
objavi}emo u narednom broju Ogledala.
Unapred zahvalan Odbor akcije "Pomo} za Preve{t"
Na{a verna ~itateljka gospodja Milica Anti}, poslala nam je nov~ani prilog
za akciju “Pomo} za Preve{t” i pismo koje objavljujemo.
^ikago, 28. jun 2009. Vidovdan
Dragim na{im Srbima sela Preve{t u srcu [umadije,
dirnuta do dubine du{e i srca ponosnog na na{e bogate daleke korene, pro~itav{i
u na{em srpskom Ogledalu o va{oj potrebi, `urim da ispunim makar “mrvicom” va{u
preku potrebu za novim mostom. U ime srpskih korena, a koji dose`u do davne 1402.
godine u spomen slavnog despota Stevana Lazarevi}a, ve{tog i mudrog me{tanina
istorije i istine u prilog novim generacijama u amanet.
Bog vas ~uvao!
S najlep{im `eljama Milica Anti}, baka iz Valjeva ve} 41 godinu privremeno
u Americi.
U ^ I K A G U
Sre}an rodjendan
Petru Petrovi}u
dug i sre}an `ivot
od srca `eli
majka Slavica.
Sre}an ro|endan
Jasmini Maksovi},
dug `ivot
pun sre}e i
zdravlja `eli
redakcija Ogledala
Sre}an ro|endan svom kum~i}u
Lazaru Radonji}u, dug `ivot i bezbri`no
detinjstvo `eli kum Miki Kne`evi}
Sre}an Ro|endan Mikiju Kne`evi}u
Z A B E O G R A D
Sre}an ro|endan
Ivani Matijevi}
`ele: Marko, Ma{a
i Slavica iz ^ikaga
Z A ] U P R I J U
Sre}an ro|endan Damiru Maljkovi}u,
dug `ivot pun sre}e i veselja od srca je
po`elela sestra Marijana iz ^ikaga
DO[LO JE VREME DA VRATITE
SVOJU IMOVINU ODUZETU
U HRVATSKOJ,
BOSNI I HERCEGOVINI I
NACIONALIZOVANU U SRBIJI
AMERI^KO - SRPSKA KOMPANIJA
ZA KONSULTACIJE
PREDSTAVLJANJE
I ZASTUPANJE
VIVA PRODUCT inc,
NEW YORK
tel-fax 212 426 1020
www.vivaproductinc.com
E-mail: [email protected]
VIVA PRODUCT
B
iv{i ministar dijaspore dr Vojislav
Vuk~evi} je imao obi~aj, jo{ u
vreme svog mandata pre nekoliko
godina da ka`e, kako nas u Srbiji “dijaspo-
ra hrani i brani”. Hrani, jer nam ku}i {alje
5 milijardi dolara godi{nje i brani, jer Srbi
u rasejanju javno demonstriraju i tra`e
prava za srpski narod, govorio je dr
Vuk~evi}. To se mo`e i danas zaklju~iti iz
podatka koji je nedavno izneo sada{nji
ministar dijaspore Sr|an Sre}kovi}: “Pro{le
godine devizne doznake od dijaspore
iznosile su oko 5,1 milijardi dolara, {to je
u vednosti polovine izvoza srpske privrede
ili oko 14 odsto na{eg dru{tvenog bruto
proizvoda. To zna~i da sedmina svih
ekonomskih vrednosti, koja se u Srbiji
stvore, ima poreklo od deviznih doznaka iz
dijaspore” rekao je ministar Sre}kovi}.
[vajcarska je slu`beno izra~unala
da srpski gastarbajteri u proseku svake
godine {alju ku}i po 4.000 evra. A to je oko
360.000 miliona “`ivih” evra. Dok Nemci
zvani~no tvrde da na{i radnici na privre-
menom radu “ku}i godi{nje {alju milijardu
dolara”. “Prema procena stru~njaka Svetske
banke, izvr{enih za 2005. godinu, najve}i
deo deviznih doznaka, gotovo 40 odsto,
dolazi iz Nema~ke, zatim iz [vajcarske,
Austrije, SAD, [vedske, Kanade, Italije,
Holandije, Australije, kao i Velike Britanije.
Na ovih deset zemalja otpada 81 odsto prili-
va sredstava iz srpske dijaspore – ka`e dr
Vladimir Gre~i}, stru~njak za migracije.
Svetska banka tvrdi da u 5,1 mil-
ijardi, kao direktnu privrednu investiciju u
Srbiju ~ini iznos od 240 miliona dolara.
Ministar Sre}kovi} je, pak, izra~unao da je
od 2000. do danas dijaspora u otad`binu
investirala 500 miliona dolara. – Ako se
izuzmu prihodi od privatizacije, to je jed-
nako zbiru svih ostalih stranih direktnih
investicija. U ovom trenutku 20.000 ljudi
radi u malim i srednjim preduze}ima u
otad`bini, koje su na{i ljudi iz dijaspore
otvorili – tvrdi ministar Sr|an Sre}kovi}.
Sve je to, me|utim, kako tvrde
na{i sagovornici, novac koji van organizo-
vane dr`avne kontrole putuje po Srbiji. –
Dr`ava ni~im ne usmerava kori{}enje novca
koji dolazi na ime doznaka iz dijaspore, jer
on u srpske domove sti`e preko servisa za
brze tarnsfere, specijalnih kurira i u
d`epova ro|aka. Tih 5,1 milijarda dolara od
doznaka zavr{ava u masovnoj potro{nji, jer
se ula`u u `ivotni opstanak, hranu i {kolo-
vanje, pa i u stanove i automobile.
[to se ti~e poslovnog kapitala,
nijedna dr`avna i privredna institucija u
Srbiji ne zna ta~no kojim finansijskim
potencijalom raspola`u iseljeni Srbi, jer se
dr`avni ~inovnici ne sla`u oko broja ljudi u
dijaspori. Neki zvani~nici tvrde da u dijas-
pori ima 4 miliona Srba, dok Svetska banka
i dr Vladimir Gre~i}, eksperet za migracije
tvrde da u rasejanji ima oko 2,5 miliona
Srba, koji `ive u 90 dr`ava sveta. – Ve}ina
Srba u rasejanju su radni~ka klasa, koja `ivi
od svojih plata i kredita. Samo 10 odsto
Srba u dijaspori, dakle njih 250.000, ima
svoj kapital i svoj biznis. Taj kapital u pros-
eku vredi oko 200.000 dolara. To je suma
od novih 5 milijardi dolara, na koji na{a
zemlja mo`e da ra~una kao mogu}u inves-
ticiju – ka`e dr Vladimir Gre~i}.
Van liste prose~nih ljudi sa kapi-
talom i malim biznisom u rasejanju nalazi
se 20 najuspe{nijih Srba, ~iji kapital Gre~i}
procenjuje na 15 milijardi dolara. Ve}ina
njih je ve} investirala u Srbiji. Slobodan i
Mira Pavlovi} iz ^ikaga su investirali 4,2
miliona dolara u most na Drini. I jo{ 90
miliona dolara ulo`ili su u Slobomir, prvi
privatni grad na Balkanu, univerzitet, carin-
sku zonu i stambeno naselje. Du{an Djuk
Petrovi}, potpredsednik kompanije
“Vrengli” iz Njujorka, najve}e fabrike
`vaka}ih guma na svetu, spreman je da
ulo`i 70 miliona dolara u Srbiju. Toliko je
ve} ulo`io Mladen Selak iz ^ikaga. Filip i
Madlena Cepter imaju svoja preduze}a i
privatno pozori{te u Srbiji. Bankar Vaso
Despotovi} iz Sidneja, koji je nedavno
dobio orden od britanske kraljice Elizabete
II, sa svojim kineskim partnerom u
Beogradu otvara lanac sportskih radnji.
Za{titno lice ovog lanca prodavnica je
Jelena Jankovi}. Mirko Latinovi} iz
Moskve otvorio je u Beogradu firmu
“Tredjunik”, izgradio nekoliko tr`nih cen-
tara i robnu ku}u “Plaza”.
- Dijaspora je ja~a o MMF-a, ali
je nedovoljno iskori{}ena kao investitor. Ni
dr`ava, ni banka ne podsti~u aktiviranje tog
kapitala kao investicije za razvoj Srbije.
Zbog toga zemlja od ukupnog kapitala
dijaspore vrednog 25 milijardi dolara
koristi samo mali deo – smatra ekonomista
Zvonko [o{evi}.
M
e|utim, mnogi investicioni
planovi ljudi iz rasejanja su, kako
oni tvrde, propali i to zbog lo{e
politike i neodgovornog pona{anja dr`ave.
Branko Tupanjac nije izgradio kardiovasku-
larnu kliniku u Novom Sadu, jer mu je
tra`eno 15 miliona dolara za zemlji{te, niti
je doveo “Krajsler” u Kragujevac, jer je tre-
balo da plati radni~ka potra`ivanja od 300
miliona dolara. Slavica Radi} Eklston je
obe}ala dr Voji Ko{tunici kao premijeru da
}e izgraditi pistu za auto trke, ali od toga
ni{ta nije bilo. Goran I. iz Kalifornije, koji
je Srbiji nudio specijalnu asfaltnu masu
Pentagona za srpske seoske drumove, uspeo
je samo da plastificira jedan puti} u svom
kraju oko Ni{a. Milan Mandari} iz
Londona, iako je bio zainteresovan, nije
kupio ni FK “Vojvodinu”, a ni FK “Crvena
Zvezda”, jer, kako ka`e, nemaju zakonom
definisan status kao firma. Aleks Ma~eski iz
Klivlenda je odustao od kupovine Zavoda
za izdavanje ud`benika i magazina NIN.
- Da bi se uspe{no poslovalo u
Srbiji politi~ka i ekonomska situacija mora
da bude stabilna, nivo korupcije nizak, a
nivo transparentnosti u javnim poslovima
visok – ka`e Ma~eski. On priznaje da
dr`ava Srbija nije nezainteresovana da
posluje sa na{im najuspe{nijim biznismeni-
ma i najuglednijim ljudima iz rasejanja. To
potvr|uje i vlastitim primerom: – Od kako
sam imenovan za po~asnog konzula niko iz
Ministarstva spoljnih poslova ili Vlade
Srbije nije me zvao da me pita kako mogu
da pomognem svojoj otad`bini. Jedinu
korist koju imam kao srpski konzul je da u
avionu dobijem besplatno sedi{te u prvoj
klasi – jada se Aleksa Ma~eski. Akademik
Bogdan Magli} je odlu~io da proda akcije
svog hotela u Somboru, vredne milion evra,
zbog, kako tvrdi, lo{e poslovne i
ekonomske atmosfere u Vojvodini.
Oskarovac Dejan Ili} priznaje da veliki
biznismeni i velike investicije iz rasejanja
mogu da u|u u Srbiju samo uz odobrenje,
ta~nije, tesne saradnje sa politi~arima i
strankama. Da bi dobio lokaciju na Ta{maj-
danu i izgradio veliki filmski studio, Ili}
mora da sa~eka mi{ljenje politi~ara koji
vode grad Beograd.
Ministarstvo za dijasporu je
na~inilo prvi korak. Osnovalo je 16 kance-
larija za dijasporu u srpskim op{tinama, da
bi na terenu uspostavilo direktni kontakt sa
povratnicima iz rasejanja. Zakon o dijaspori
predvi|a formiranje posebnog fonda dr`ave
i dijaspore, da se njime re{avaju goru}i
nacionalni problemi.
- Kako svi ekonomski pokazatelji
kazuju vrednost se doznaka iz rasejanja
ne}e menjati. Da u proces investiranja
mo`emo da uklju~imo sve poslovne ljude i
najbogatije Srbe sveta, Srbija od dijaspore
narednih godine mo`e da dobije ~ak 25
milijardi dolara. Ve} 2014. godine srpski
kapital iz rasejanja bi}e glavni faktor
ekonomske stabilnosti Srbije. Tako da se i
tada mo`e govoriti da nas dijaspora hrani i
brani – zaklju~uje ekonomski stru~njak
Zvonko [o{evi}.
28 Jul 2009.
K O L U M N A
K O L U M N A
M a r k a L o p u { i n e
Zdravo, kako je? [ta ima
u va{em selu?
Lepo je biti udarna vest
na svim televizijama sveta. Na{
lepi Novi Sad je centar Evrope,
jer nam je u goste do{lo 13
predsednika dr`ava. Tadi} ih je
ugostio u Banovini, odnosno
zdanju Skup{tine Vojvodine,
ali su predsednici no}ili u hote-
lima Park i Leopold, krkali u Ribarcu,
Sala{u 137 i Sremskim Karlovcima svratili
u manastir Kru{edol. Valjda da se pomole
za budu}nost Srbije.
Kako re~e premijer Vojvodine, ovaj
samit je posle Titovog skupa nasvrstanih
1961. i njegove sahrane, najve}a politi~ka
priredba u Srbiji. Dobro, nisu do{li
predsednici Albanije, zbog Kosmeta, i
predsednik Gr~ke, zbog Makedonije, ali je
zato ~eski predsednik podr`ao sve srpsko.
Ovo pi{em zato jer je ovo znak
evropeizacije Srbije, po{tovanja koje nam
odaju i valjda i najava da }e da nas oslo-
bode skidanjem viza. Ve} naredne nedelje
imamo Sabor dijaspore, pa }e i
taj samit da bude interesantan.
Jer, }e na{i iseljeni mo}i da u
lice pogledaju predsednika
Srbije i Borisu Tadi}u ka`u
sve {to ih ti{ti. ^ekam i one
koji umesto da govore kako da
pomognemo narodu u
otad`bini, {ire glasine da je
prva predsendikova `ena, mon-
ahinja izvr{ila samoubistvo.
Takav smo mi narod, mali, polupis-
men, uvek spreman da se bavimo gadosti-
ma umesto radostima. Uostalom, uhvatio
[umadinac `enu sa kumom u krevetu i
potegne pi{tolj, pa ga ubije. A `ena }e na
to: “E moj Milane, ako tako nastavi{
pobi}e{ sve kumove i prijatelje!”
Moj prijatelj Zoran iz Be~a krsti
}erku Anu usred [umadije i pozvao me na
slavlje. Rado idem, jer volim sve {to mo`e
da nam ulep{a ovaj kratki `ivot.
Sre}no Marko Lopu{ina
www.lopusina.com
SAMITNA SRBIJA
Koliko je bogata srpska dijaspora Pi{e: Marko Lopu{ina
25 MILIJARDI DOLARA ZA OTAD@BINU
Prema ra~unici bankara i ekonomista Srbi u rasejanju raspola`u kapitalom koji mo`e da izvu~e Srbiju iz krize, ali matica taj novac ne ume da iskoristi
DVADESET
NAJBOGATIJIH SRBA
Prema podacima na{ih sagovornika
najuspe{niji srpski biznismeni u svetu su:
Filip Cepter iz Monaka, Slavica Radi}
i Milan Mandari} iz Engleske, Rebeka
Mekdonald i \or|e Jeri} iz Kanade,
Dejan Ili} iz Nema~ke, Majk \or|evi},
Mladen Selak, Branko Tupanjac, Boro
Vukovi}, Slobodan Pavlovi}, Mila
Jovovi}, Milan Pu{kar, Milorad
Karaka{evi}, svi iz SAD, Mirko Vu~urevi}
iz [vajcarske, Boris Vukobrat iz
Francuske, Du{an Vasiljevi} iz Nigerije,
\or|e Gaji} iz JAR, Mirko Latinovi} iz
Rusije i Vaso Despotovi} iz Australije.
PORTRET USPE[NIH
Na pitanje po ~emu se to uspe{ni
Srbi iz dijaspore razlikuju od doma}ih
biznismena mr Slavka Dra{ko-
vi}-Jovanovi}, koja sprema doktorat na
temu “Narativni portret lidera srpske
dijaspore u SAD”, ka`e:
- Uspe{ni srpski biznismeni u SAD
imaju {est zajedni~kih karakteristika. To
su pametni ljudi, koji naporno rade. U
biznis su u{li sa vizijom i sa novitetima u
poslovanju. Bore se uporno za ostvaren-
je svojih ciljeva, ali i ispunjenje svoje
li~nosti. Ostvarili su svoju viziju jer
ameri~ki sistem podsti~e rad i uspeh. U
Srbiji, me|utim, ne postoji ni kult rada,
ni kultura uspeha. Uspeh i bogatstvo
ste~eni radom kod nas su zaprljani poj-
movi. Da bi se to prevazi{lo u Srbiji treba
otvoriti {kole za uspe{nost – ka`e mr
Slavka Dra{kovi}-Jovanovi}, diplomirani
trener za uspe{ne ljude u Srbiji.
I Z R E D A K C I J E
Jul 2009. 29
BOMBICE OD JABUKA
Sastojci za vi{e od 10 porcija:
1 kg jabuka
500 gr {e}era
1 ~a{a vode
50 g belih badema
1 pomorand`a
cimet
Priprema:
[e}er staviti u {erpu i kuvati dok sirup ne po~ne da se zgu{njava.
O~i{}ene i izrendane jabuke dodati u sirup, prome{ati, nacediti sok od
pomorand`e i dodati struganu pomorand`inu koru. Neprestano me{ati
sve dok se masa ne zgusne. Skinuti sa vatre i dodati iseckane bademe.
Praviti bombice pa svaku uvaljati u {e}er prome{an sa cimetom.
Stavljati ih na papir, a ohladjene redjati na tanjir.
BOMBICE OD MLEVENIH
SMOKAVA
Sastojci:
1/2 kg smokava
250 g mljevenih oraha
250 g {e}era
50 g ~okolade
kora od jedne pomarand`e
rum po ukusu
Priprema:
Samljeti smokve na ma{ini za mlevenje mesa, dodati mlevene orahe,
{e}er, otopljenu ~okoladu, narendanu koru pomorand`e i ruma koliko
je potrebno da se umesi i sjedini masa.
Praviti kuglice veli~ine oraha i uvaljati u kristal {e}er, a mo`e i u
mlevene orahe.
Ko voli mo`e na svaku kuglicu naneti rastopljenu ~okoladu. Ostaviti da
se stegne i slagati u papirne podmeta~e.
GUSTA BORANIJA SA
[ARGAREPOM
Sastojci za 6 porcija:
1 1/2 kg boranije
5-6 osrednjih {argarepica
1 ve}a glavica crnog luka
1 beli luk (manji)
vegeta, biber
Priprema:
Iseckati crni luk sitno. U ve}u {erpu sipati malo margarina za kuvanje i
kad se zagreje dodati crni luk. Kad bude staklen dodati {argarepu ise~enu
na koluti}e (ne mnogo tanke da se ne raspadnu, oko pola cm) i malo
prodinstati sa lukom. Zatim dodati boraniju i malo vode i dinstati zajed-
no. Posle 15-20 min. dodati i sitno iseckani beli luk. Nastaviti dinstati.
Pri kraju dodati za~ine. Uz boraniju mo`e se slu`iti meso i pavlaka.
MEKIKE
Sastojci:
1/2 kg bra{na
300 ml vode (mlake)
1 kesica suvog kvasca (7 g)
1/2 ka{i~ice soli
ulje za pr`enje
Priprema:
Prosejano bra{no pome{ati sa kvascem,
dodati so, mlaku vodu i zamesiti testo malo redje nego za hleb. Testo
mesiti drvenom ka{ikom sve dok ne po~ne od zidova vanglice da se
odvaja. Pokriti ~istom krpom i ostaviti da naraste. U dublji sud staviti
dosta ulja, zagrejati ga, smanjiti temperaturu i na istom pr`iti testo –
mekike.
Ruke nakvasiti u vodi, od naraslog testa kidati par~i}e (veli~ine male
jabuke), razvu}i ga u `eljene oblike, staviti na zagrejano ulje i s obe
strane pr`iti oko 3-4 min. Pr`ene mekike vaditi iz ulja, staviti na kuhin-
jski papir da se ulje iscedi i vru}e slu`iti uz sir, kiselo mleko itd.
Aloe Vera, je biljka od davnina poz-
nata kao eliksir mladosti. Zbog svoje hranjive
vrednosti i izuzetnih ljekovitih svojstava nazi-
vaju je “kraljicom ljekovitih biljaka”. Pripada
porodici ljiljana, a ne porodici kaktusa kako
se obi~no misli. Zeljasta je biljka, oko 60 cm
visoke i 4-7 cm debele okrugle stabljike.
Listovi su mesnati, bledozeleni, kopljastog
oblika, na rubu testerasti sa dugim bodljama.
Crveni cevasti cvet ima 6 latica i
~ini duge, vise}e cvetne grozdove. Najbolje
uspeva u Sredozemlju, gde najdu`e cveta. U
svetu je poznato preko 250 vrsta od kojih
samo 4 imaju lekovita svojstva (Barbadensis,
Arborescens, Chinensis i Feroy).
Bogata je vitaminima, aminokiselina-
ma, enzimima i mineralima; sadr`i derivate
antrakinona (aloinosid i aloin) i biogene
stimulatore koji poja~avaju obrambene
snage organizma. Lekoviti su listovi
biljke, iz ~ijeg se soka priprema
e k s t r a k t .
Kuvanjem
soka aloje dobija
se staklasta, tvrda, smo-
lasta masa neugodnog
ukusa, za unutra{nju i
spolja{nju primjenu. U
zdravstvene svrhe se najvi{e upotrebljava alo-
jin gel tj. `elatinozna masa koja se nalazi u
unutra{njosti lista.
Aloe Vere sadr`i preko 240 hranjivih
sastojaka, a medju njima:
Vitamine: A, B1, B2, B3, B6,
B9,B12, C, E i folnu kiselinu.
Minerale: magnezijum, mangan, cink,
bakar, hrom, kalcijum, kalijum, i gvo`dje.
Monosaharide i polisaharide:
imunomodulatori (poma`u kod AIDS-a, karci-
noma, imunolo{kih poreme}aja) i antioksidan-
si (imaju antiupalno, antibakterijsko i
antivirusno djelovanje).
Aminokiseline (potrebne za sintezu
bjelan~evina):
Ljudskom organizmu neophodne su
22 aminokiseline za izgradnju belan~evina.
Aloe Vere sadr`i 20 od ovih
aminokiselina. Ono {to je jo{
va`nije je da sadr`i i sedam od
osam esencijalnih aminokiselina
tj. aminokiselina koje organizam
ne mo`e sam stvoriti i koje se
zbog toga moraju uzimati hra-
nom.
Enzime: 16 enzima iz
grupe proteaza, amilaza, lipaza i
celulaza.
Upotreba aloje dozvoljena je
jedino u obliku kontroliranih gotovih
proizvoda, sa strogo odredjenom vremenskom
primenom. Poznato je njeno laksativno djelo-
vanje pa se primjenjuje kod bolesnika
kod kojih se `eli posti}i lagano
pra`njenje creva (npr. u
slu~aju hemeroida i nakon
rekto-analnih hirur{kih zahvata). Pri unu-
ta{njoj primjeni, aloja polako, ali sigurno ~isti
creva ve} dozi od 0.2-0.6 g. dok je u ve}oj
koli~ini od preporu~ene {kodljiva.
Kod spolja{nje upotrebe, stavlja se
na opekotine, ubla`ava bol i pospe{uje zacelji-
vanje istih.
Mogu}e je da mokra}a osobe koje
uzimaju aloju postane crveno obojena, {to je
sasvim bezopasna propratna pojava.
Kod preterane primene mo`e do}i do
manjka elektrolita, posebno kalijuma, {to
mo`e imati te`e posledice za organizam. Zato
se i preporu~uje samo u malim dozama i to
povremeno, a u trudno}i je strogo kon-
traindikovana jer mo`e da izazove ne`eljeno
krvarenje.
Ako se pravilno koristi ova biljka
uspe{no popravlja stanje svakog bolesnog
organizma, a kod zdravih osoba odr`ava vital-
nost, i dobar imunitet.
Vesna Tomas
nutricionista
P O R O D I C A
Aloe Vera
OVDE JE MOGLA BITI VA[A
REKLAMA
V E D R A
30 Jul 2009.
Enigmatiku pripremio: Cvijan Hercegovac
VODORAVNO: 16. MESTO GDE SE PROVODI GODI[NJI ODMOR, 17.VELIKI VODENI PROSTOR,
DEO OKEANA UVU^EN U KOPNO, POGODAN ZA KUPANJE, 18.Okupiranost, 19.Brdo iznad Trebinja;
istoimeni sportski klub iz Trebinja, 20.LETNJE OSVE@AVANJE U VODI, 21.Grad u Banatu, 22.Amirova
imenjakinja, 24.Obmana, podvala, 25.Ilija Garasanin, 26.NAJTOPLIJE GODI[NJE DOBA (mn.),
28.Najizabraniji sloj ljudi u dru{tvu, 29.Sastavni veznik u odri~noj re~enici, 30.Stanovnik Kine, 31.Simbol
bizmuta, 32.Istok - Sever (skr.), 33.Hemijski elemenat, znak N, 35.Pozadi, 36.Kelvin, 42.Aleksandar Kosti},
43.Dinar, 44.LETNJI BORAVAK U PRIRODI POD SATOROM, 45.Tanja Boskovi}, 46.Engleska lordovska
titula, 47.Vlasnici, posednici, imatelji, 49.Biti uveren, 51. Sibol azota; takodje: North, 52.Ponovno biranje,
ponovni izbor, 53.Glavni grad Jermenije, Jerevan, 54.Ime glumca i peva~a Bekjareva, 55.Jedinica za meren-
je pritiska; takodje: sredina, prilike, 56.Amper.
USPRAVNO: 1.Poslovna prostorija razli~ite namene, radnja, kafana, 2.Projekat, zamisao ujedinjenja svih
hri{}anskih crkvi, 3.^initi tupim, zatupljivati, 4.Paranjem {ava rastaviti ne{to sa{iveno, odvojiti ne{to
pri{iveno, 5.@ensko ili mu{ko ime, 6.Makedonsko mu{ko ime, 7.Ime glumca Marvina, 11.Reka u Nema~koj,
poznata iz drugog svetskog rata po susretu armija SSSR i SAD , 12.Cuveno umetnicko delo Leonarda da
Vin~ija, 13.Kra}e ime za Otiliju, 14.Retkost (lat.), 15.Eva Ras, 17.Zabavno - enigmatski magazin iz Gornjeg
Milanovca, 19.Rimski broj: 4, 21.Piano, 22.Dubina do koje brod uroni u vodu, 25.Autor srpskog bukvara iz
1579. godine, 27.Skokovi napolje 29.DVODELNI @ENSKI KUPA]I KOSTIM MINIMALNIH DIMENZIJA,
32.Vrsta likera (mn.), 34.Granicna reka Srbije i Republike Srpske, 36.Bod u igri, 37.Dozvola boravka u dru-
goj zemlji, 38.Prvo slovo azbuke, 39.Slovo iza N, 40.Zajedni~ka evropska valuta, 41.Pogodak, dobitak,
42.O`iljci `ivota, nabori, 43.Gr~ko slovo, 45.Energija, 46.Prole}e (lat.), veris, 48.Bora Todorovi}, 49. Mera
za el. otpor, 52.Rimski broj: 5, 53.Sumpor.
RESENJE:Vodoravno - Letovaliste, more, okupacija, leotar, kupanje, Alibunar, amira, prevara, IG, leta, elita,
niti, Kinez, BI, IS, azot, iza, k, AK. D, kampovanje, TB, ser, imaoci, verovati, N, reizbor, Erevan, Ivan,
atmosfera, A.
OSMOSMERKA - LETOUKR[TENICA - LETO
Pojmove iz spiska prona|ite i precrtajte u svih mogu}ih osam smerova. Na
kraju }e vam ostati ~etiri neprecrtana, slobodna slova, koja ~itana redom
vodoravno daju kona~no re{enje ove osmosmerke:
NAJTOPLIJE GODI[NJE DOBA.
Sve re~i su povezane sa jednim ili vi{e slova.
[KOLJKA, OBALA, RIBAR, TALASI, IGALO, MAJICE, SPIL, OAZA,
TOPLA VODA, PLIVALI[TE, REKREACIJA, [ETALI[TE, KUPALI[TE,
RINGI[PIL, KOMARCI, KAJAK, PESAK, PIKNIK, PANSION, BAZEN.
MAGI^NI KVADRAT 7X7
VODORAVNO
i USPRAVNO:
1. Ponovni
izbor, reizbornost,
2. Uzdignuto
mesto, podijum,
3. Hemijski
elemenat, znak Y,
4. Koji o~ima ne
gledaju u pravcu
ukom su upravljene,
razroki,
5. Osoba koja baje,
bajalica,
6. Duvaju}i ukloniti,
7. Jedan antibiotik.
RE[ENJE:
1.reizbor, 2.estrada, 3.itrijum, 4.zrikavi, 5.bajalac, 6.oduvati, 7.ramicin.
OVDE JE MOGLA
BITI VA[A
REKLAMA
Jul 2009. 31
M E D I J I
