1. Увод

Аналгетичко дејство спорта се с правом помиње у популарном

дискурсу о . спорту и његовој улози унутар друштва Најчешће се

помиње да је масовни спорт данас заузео место које је традиционално

припадало религији и обично се цитира позната марксова реченица да

" ". , је религија опијум за масе Међутим спорт није таква животна

, потреба без које се апсолутно не може тим пре што се спортом може

" " . бавити човек без обзира да ли је везан за неку спортску организацију

, У модерном друштву спорт није више само ствар заједнице ствар

, друштва он је постао бизнис који се може носити равноправно са свим

,другим друштвеним делатностима и поред својег слободног

, добровољног односно необавезног карактера претставља домен

, делатности од великог инетерса и значаја за модерно друштво те стога

, не треба презати ни од административних мера ни појединих

ефикасних инструмената да би се дало знатно преимућство разијању

..активног спортског масовног покрета

, Наше слабости недостатци и деформације које се појављују у

спорту управо императивно траже појачану васпитну ориј ентацију и то

, , не само у раду са најмлађима већ и у раду са свим спортистима како у

, спортским клубовима и асоцијацијама тако и у другим срединама у

. којима се одвија спортска активност За такву ориј ентацију потребна

, нам је шира култура и виши животни стандард али и стрпљење јер је

.овакво остварење нереално очекивати брзо

Да би се то догодило потребно је спознати своје политичко место

, ,унутар друштва које је одређено тренутним историјским стадијумом

. односно потребно је да стекнемо класну свест У традиционалнијим

, друштвима у којима се још размишља у терминима религије и

, фолклора готово је немогуће стећи ту класну свест управо зато што она

данас чине радикалан транзицијски прелаз са традиционалног

хијеархијског друштва и конзервативизма ка капитализму који

, , производи масовну културу пуну слика емоционалности хедонизма и

.илузија

1

, У том процесу се најбоље види улога спорта еуфорије и транса

, " " коју он изазива и који по некима има задатак да масу спречи у

проналажењу свог места . у друштву Тек кад не би било масовних

, , задовољстава поуларне културе могла би се стећи класна свест јер

" како је Маркс некада говорио спорт је илузија која одржава услове

".који стварају потребу за илузијом

2. Спорт као друштвенифеномен

Као што је прорекао Олдос Хаксли спорт је постао једна од

. главних манифестација савремене цивилизације Због свог присуства у

, свим нивоима образовања спорт је постао сатавни део живота скоро

сваког човека на свету и један од најраспрострањенијих облика забаве

. , и разоноде Идеја о спорту као средству личног и општег развоја као

облик културе повезан је са именом Пјер Де К . убертен За овог

, свестраног спортисту педагога и етичара спорт је био носилац

, модерног образовања који треба олакшати равој демократије и

, , .космополитизма промовишући сарадњу солидарност

, -Са афирмације спортске блискости између квалитета других фер

плејом и хуманости, спорт збли жује народе и противи се било каквом

. , облику дискриминације Та етика активизма без жеље да се надвалада

над другима је основна супротност насиља и агресије који данас све

.више преовладавају на спортским догађајима

, Спорт као важан чинилац физичког вежбања пред :стављају

;фактори јачања здрављаљуди

; значајан елемент за одмор и рекреацију и

основно средство за подизање радне и обрамбене способности

.грађана

Идеја о одгоју тела као услов равнотеже личности вуче корене из

. , давне прошлости Још у старој Грчкој у робовласничком друштвеном

, саставу Спарте и Атине спорт и физичка активност имали су велики

. . значај То је био сатавни део тадашњег образовног система У времену

, Хуманизма под утицајем реформације поново се истиче потреба

хармоничног одгоја човека и његовог правилног психосоматског

2

. развоја Још тада су скоро сви полазили од познате Јувелове пословице

" ". , у здравом телу здрав дух Међутим спорт и физичка активност у

. класном друштву нису били широко постављени Из тог оквира почињу

XX , , излазити почетком века попримајући ентузијазам популарност и

. друштвени значај Данас у условима развоја нашег друштва које је у

, транзицији створени су предуслови за развој и унапрађење спорта као

, .активности за све нарочито зажене

,Наука и техничка достигнућа олакшали су живот људима

, направили га удобнијим и културнијим али су истовремено

пореметили равнотежу и почели озбиљно угрожавати њихов биолошки

. статус Због смањења телесних кретања у процесу производње и током

, радног времена људи су почели смањивати па и губити своју физичку и

. , , ,радну кондицију С друге стране бука загађеност ваздуха и околине

,као и остали бројни инсулти делују негативно на здравље човека

.поремећујући његове функционалне способности и његово здравље

Док се у цивилизованом свету раде стручне анализе и програми са

, конкретним акцијама у нашем друштву се ствари у том погледу не

, .мењају односно крећу се стихијски и врло често не планирано

Мали је број грађана који су укључени и који виде лични интерес

. , у спорту и физичкој активности С обзиром на реална предвиђања у

, вези са порастом личног и друштвеног стандарда може се очекивати

да ће запослени људи све више прихватати спорт и телесну активност

, као свакодневну потребу као стваралачки ангажман и потврђивање

, своје вредности и на тај начин побољшати пословни успех и квалитет

.живота

.Људи сигурно имају своје разлоге да прихвате или одбаце спорт

" ", Чињеница је да свако не може бити ас а највећи број људи и нема

. ( )такве амбиције Они углавном упражњавају спорт и физичку телесну

, , активност да би били здрави способни и увек у доброј кондицији јер од

. тога зависи њихов пословни успех и квалитет живота Ев ропски савет

" " 1996 . 10- бави се спортом за све још од године На тој седници Савета

( . . ) - културне сарадње ССС специјални орган задужен за припрему и

спровођење културне политике Ев , ропског савета усвојена је

принципијелна декларација којом ће ова тема постати циљ дугорочне

3

акције Ев . ропског савета Са терминологијом која се постепено

развијала у Ев , " " , ропском савету израз спорт за све означава идеју као

.концепцију друштвеног и политичког карактера

Посматрана проблематика односи се на друштва чије су се

структуре брзо трансформирале у средину где је све мање слодобног

, , - времена а све више аутоматизације урбанизације што је само

" ". неколико појава које се уклапају у концепцију спорт за све Шире

тумачење појмова спорта и телесне активности за све захтева концепт

. који ће бити обухваћен и схваћен у ширем смислу Овај концепт тумачи

. , се на различит начин у различитим земљама У том смислу у Финској је

:спорт за све дефинисан као

" Вишестепенска физичка активност која се упражњава

, , добровољно изазивајућу моментално задовољство и благостање а има

трајни и сакривени ефекат као што је чување здравља и заштите од

".болести

: " У Шведској овај се појам дефинише на следећи начин Спорт за

, , , све обухвата све физичке активности такмичарске или не које човек

, користи да би постигао специфичне резултате или једноставно да би

".вежбао и опустио се на физички активан начин

Корисно је истаћи да се појмови спорт и физичка активност у

" " . садржају спорт за све требају схватити у модерном смислу тј као

, слободне активности спонтано коришћ , Joffене чији су ефекти по -у

Dimazedier- " , ".у опуштање забава и развој

, Комерцијализација овог појма може бити позитивна али

. " " истовремено може бити и кобна Ово се односи на врбовање када се

, ради о слободном времену човека односно у којој се мери може

. организовати слободно време човека Када говоримо о такозваном

" " продуктивизму морамо се сетити што је Габриел Марцел написао у

- " вези са концепцијом функционалности човека Када добро разуме да

, је појединац на исти начин као и сат подређен периодичној контроли у

том случају болница служи као контролна зграда или радионица за

". проверу Зато је добро да и наш човек почне размишљати у том правцу

и да слодобно време користи за одређену слободну активност било

. каквог карактера У том смислу један приоритетан задатак у

4

" " будућности је пронаћи најбољи политички начин за решавање овог

.проблема

Циљ научних истраживања у подручју спорта је да се открију

фактори који утичу на промену човека као система и да се утврди

, , њихов значај њихова узајамна повезаност а у исто вриеме да се открију

.најоптималнији путеви који доводе до трансформације тог система

Зато се намеће потреба за даља истаживања која би се бавила овим

. проблемом Спорт као интегрални део физичке културе представља

, систематски организован процес који позитивно утиче на правилни

.психофизички развој човека као целине

, ,Спорт и њигова покретачка усмереност и резултати

представљају сложен процес који изискује планска и студиозна

. , изучавања свих њихових компонената У новијој концепцији спорта у

, целини није довољно решење само организов ати образовну наставу

, него проналазити нове методе нове начине у том систему. То значи да

је спорт основна оперативна јединица редовне активности у одређеним

. спортским објектима за физичко вежбање Зато је спорт остао главни

, облик реализације и мотивисаности јер се њима могу системски и

. плански решити одређени задаци На темељу података научних

, истраживања о карактеру и квалитету може се закључити да нама

, недостаје индивидуални интензитет оптерећења који би изазвао

( ), , позитивну реакцију стимуланс промену што би било у функцији

унапређења физичког развоја и физичке способности људи који имају

искрене намере .према спорту и физичкој активности

, Препорука је да дамо већу важност спорту да имамо другачији

, став према њему и да он буде средство за задовољавање наших

, физичких потреба а све у циљу очувања здравља и квалитетнијег и

.дуговечнијег живота

3. – Клуб и руководиоци спортска

организација

5

Под структуром спортске организације као система се

подразумевају њени физички елементи и информационе везе које

. производе њено понашање То је начин на који су градивни елементи

. система организовани или међузависни У реалним спортским

- , системима организацијама структура се састоји од више физичких

. елемената и сложене мреже информационих веза Познавање ове

мреже елемената и информационих веза омогућује управљање

( )спортском организацијом као динамичним у времену променљивим

. системом Идентификовање структуре неке спортске организације

почиње анализом протока ентитета и расподеле људског ресурса на

- различите физичке елементе организационе блокове и

/ активности оперативне погоне које су њени оснивачи предвидели за

.постизање пројектованих циљева

.То је анализа груписања послова на одељења или тзв

департментализација спортског клуба На примеру једног фудбалског

клуба - издвајањем и прегруписањем елемената функционалног као и

, управљачког блока долази се до слике структуре оперативних

/ /елемената активности кроз које се одвија проток ентитета спортиста

: - ,различитих категорија аматерског погона петлића и почетника

, , , - пионира кадета јуниора и професионалног погона сениора Првог

.тима

, , Функционалном блоку припадају такође стручни штаб који чини

, менаџмент професионалног погона као и економат као организациони

елемент који рукује физичким ресурсима клуба. Управљачки блок

/ : обухвата физичке елементе оперативна одељења менаџмента

( - , , .),кадрови и простор канцеларије председништва секретара и сл

( , ) администрације персонални одсек рачуноводство као и маркетиншку

.службу

, У неким случајевима спортске организације у својој структури

: , имају елементе парафункционалног блока трговинску агенцију игре

- , .на срећу томболу и сл Кроз овако представљену структуру физичких

-организационих одељења спортског клуба одвија се проток људи

/ -спортиста корисника услуга као и припадника људског ресурса

, , /стручњака запослених радника добровољаца Спортисти ентитети

6

током времена пролазе кроз различите етапе своје спортске

.трансформације

У систем улазе регрутовањем у категорију подмлатка или

. трансфером већ селектираних спортиста из других клубова Из система

, излазе било осипањем младих категорија спортиста било трансфером

врхунских такмичара или природним напуштањем активног бављења

. спортом Припадници људског ресурса клуба сами нису обухваћени

- , , - спортско тренажном трансформацијом него напротив остају трајан и

стабилан фактор обављања одговарајућих функционалних или

.управљачких активности клуба

Особље клуба са функцијом људског ресурса улази у систем

запошљавањем или именовањем од стране надлежног

/ , .органа представника власника или прихватањем статуса добровољца

(Из структуре спортског система ово особље излази привремено због

, ) ( ,боловања одсуствовања са радног места или трајно отпуштање

, , .). самовољни отказ пензионисање и сл Описани процес динамике

људског ресурса клуба представља основну садржину функције

. кадровања менаџмента спортске организације Сва померања

,спортиста и особља спортске организације могу се квантификовати

.пратити и планирати применом биланса обрта ентитета и особља

Осим напред дате анализе начина на који су

/ ,груписани департментализовани послови и задаци људског ресурса

идентификовање структуре спортског клуба захтева приказ ланца

/ командовања који осликава информационе везе односе између

. послова и одељења Успостављањем ланца командовања и делегирања

. овлашћења оснивачи спортског клуба настоје да обезбеде јединство

, командовања и да створе хијерархију ауторитета одговорн ости и

- , поверења међу припадницима клубског менаџмента свих нивоа ради

. контроле свих активности и ресурса И спорту се најчешће примењује

- .линијско штабно организовање

, Осим описане правне структуре припрема за управљање

:спортском организацијом захтева да се испитају

1) неформална социолошка структура и

7

2) .структура са становишта системске динамике

Формалне структуре прописује руководство али у реалном

функционисању спортског система увек делује и неформална

структура састављења од сродних група које имају снажан утицај на

. понашање спортиста и особља који им припадају То су непланиране

.структуре које настају због спонтаног међусобног деловања људи

/ Неформалне структуре настају повезивањем дружењем људи у

, групама које имају функцију очувања групне културе одржавање

, - система комуникација успостављање унутар групне и спољашне

контроле као и друштвеног живота припадника такве неформалне

.групе

М енаџмент који не води рачуна о овим неформалним

, структурама наилази на тешкоће у управљању својом формалном

.организацијом , Са становишта системске динамике откривање

- повратних узрочно последичних веза у спортском систему има

. далекосежан значај У сваком систему постоје често незапажене

/ повратне кружне међузависности које могу да искористе у управљању

. понашањем система у дужем временском периоду Ако нека од таквих

повратних спрега између структурних елемената система измакне

, , контроли систем може да испољи дугорочну нестабилност са великом

, ,амплитудом пораста и опадања кључних токова на пример

( такмичарских резултата успон на врх , табеле а након тога испадање из

.).вишег ранга такмичења и сл

Откривање таквих структурних информационих повратних

/ спрега петљи у структури спортског система захтева примену

.Форестерове методологије системске динамике

4. Стварање екипе и репрезентације

Стварање добре спортске екипе или тима од одређених појединаца није нимало

лак посао. Напротив, он захтева континуиран веома свеобухватан напор тренера и

стручног штаба. Тренери кроз тренажни процес могу издвојити појединце и групе

играча који заједно добро сарађују а притом имају завидан квалитет. Екипу треба

базирати на тим играчима али се никако не смеју запоставити мање талентовани

8

играчи, зато што они могу поседовати неке друге вредности које су потребне за добру

екипу и здраву конкуренцију за место у тиму.

Стварање екипе се обично врши на дужи период а не за само једну сезону што је

често случај код клубова у нашој земљи. Поред завидних техничких и тактичких

способности играча треба се обратити и на неке друге, људске особине личности тих

играча, као и да ли они појединачно и као група на терену могу поднети притисак

такмичења и да ли имају менталитет који је потребан за успех. Овде је веома важна

улога тренера и менаџера екипе. Често се каже да екипа на терену рефлектује личност

тренера. Зато се при избору тренера треба имати у виду какву екипу желимо створити.

Правилан одабир појединаца и њихово укомпоновање и групу која заједно добро

функционише, на терену и ван њега, која се међусобно бодри чак и кад је резултат

неповољан, као и међусобно разумевање и колективни рад на исправљању грешака, је

основа добре, снажне и ментално јаке и самоуверене екипе. Тек оваквим поставком

екипе, и континуитетом, добрим тренингом и добрим резултатима у такмичењу може

се надати да ће неки од играча из тог тима бити позван да заигра за репрезентацију.

Стварање репрезентације је тежи посао од стварања екипе у клубовима. То је

чињеница, а она се испољава из простог разлога што тренери репрезентација нису

свакодневно са играчима које воде, немају стални контакт са њима, већ само

периодично, и то на краће време током одигравања утакмица.

Због тога је потребно стално праћење домаћих лига, као и домаћих играча који

играју у иностранству и одређивати њихове способности и форму и тиме имати увид у

све играче које одређена нација има и каквим квалитетом у одређеном спорту

располаже. Задњих година се појављује позитиван тренд тренирања и селекције млађих

категорија, на репрезентативном нивоу. Овоме треба дати веома велику пажњу пошто

је главни циљ превођење успешних репрезентативаца из млађих категорија у сениоре и

тиме стварати младу, јаку и искусну сениорску репрезентацију која има шансе за

постизањем вреднијих и запаженијих резултата.

5. Спортска публика

Наступање спортиста практично се никад не одвија без

. , , гледалаца Присуство гледалаца који подржавају спортисте њихов

, однос према такмичењу има велики утицај на одвијање сусрета и

. ,коначни резултат Публика се најчешће сматра социјалним агрегатом

9

( ,где су личности повезане неким привременим интересом гледање

, , ). слушање предавање посета спортских догађаја Публика је

подвргнута извесном реду и организацији које условљава сам чин у

, коме они желе да учествују али је ипак њена основна карактеристика

неструктуираност и неорганизованост у смислу функционалне или

.статусне структуре

У основна обележја спортске публике могу се убројати и следеће

:особености

1. ( );Има одређени обим број учесника

2. Личности које чине публику поседују сличне укусе и психолошке

;диспозиције

3. ;Учесници се покоравају извесном прописаном реду

4. , Пажња је усмерена на спорт на комуникацију са спортом и око

;спорта

5. ;Неорганизованост

6. Емоције које прожимају публику усмерене су међусобним

;утицајима учесника

7. , ;Привременост анонмност

8. , ;Спонтаност неочекиваност и тешко предвидљиво понашање

9. Могућност промене типа понашања и трансформације у друге

;врсте група

Врста и понашање публике зависи од врсте приредбе којој се

. присуствује Од спортске публике треба разликовати навијаче као

, организованију групу чвршћу и стабилнију . форму За друштвену

категорију карактеристично је да се људи удружују према одређеном

. обележју и према различитом друштвеном положају Кад је о спорту

, реч то су навијачи неког клуба или љубитељи неке .спортске гране

:Истраживачи су извели следећу типологију навијача

1. , Примарни навијач који се веома интезивно интересује за спорт и

;посећује приредбе

2. , Секундарни навијач који се увек преко радија и телевизије

;упознају са такмичењима а понекад посећују спортске приредбе

3. Терцијар , ни навијач о спортским такмичењима најчешће се

.обавештава путемштампе

10

, , Феномен публике као спортски призор добио је на актуелности

, .са појавом масовног друштва где спорт поприма обележје спектакла

Публика се може разликовати с обзиром на посматрани спорт и по

. , социјалном саставу учесника С друге стране спорт задовољава

.потребе публике за јаким и страсним узбуђењима

6. Закључак

Спорт се не може посматрати изоловано од друштвеног стања и

. контекста Свако друштво представља извесну организацију

, ; производње друштвених делатности и друштвених односа то је

самодовољан систем акције који је способан да постоји дуже него што

. је животни век појединца Друштво се састоји из мноштва група и

; слојева друштвена подела рада ствара услове и намеће да се поједине

( групе баве специјализованим делатностима привредним и

), .ванпривредним и тако су упућене једна на другу

Друштвене групе се увек јављају због одређених активности и

. задовољавања специфичних потреба Оне се најчешће и деле по

: , - ,функцији коју људи групно врше економске породично сродничке

- , , , , ,васпитно образовне културне религиозне политичке рекреацијске

.спортске итд

Друштво је у тесној вези са свим манифестационим облицима

; спорта једино се поставља питање фунцкионисања његових

;институционалних облика

, Друштво обезбеђује одговарајућу поделу улога између осталих и

; спортских оно припрема младе људе да преузму неку од тих

;постојећих улога

, , Друштво путем спорта својим члановима пружа могућност

интера ;кције и посебне врсте комуницирања

,Друштво својим члановима обезбеђује одређена искуства

;сазнања и вредносне оријентације и на подручју спорта

Постојање друштва претпоставља одређена нормативна правила

, ; о средствима и циљевима па и онима у спорту с обзиром да су за

11

, спорт карактеристична правила он може бити својеврсни

;образац за афирмисање друштвених правила

, Друштво социјализује своје чланове а спорт је значајан агенс те

;социјализације

Свако друштво ствара одређене канале за афективно изражавање

, и пражњење агресивних склоности а спорт у томе има посебно

.значајну улогу

7. Литература

1. Biddle, S. J. H. ur. (1995). European Perspectives on Exercise and Sport Psychology.

Champaign, IL: Human Kinetics

2. , . (2003). . Лукић М Педагогија спорта и рекреације Загреб

3. , (1993). . : Хорга Смиљка Психологија спорта Загреб ФФК

4. Šverko, B. (1987.): The structure of work walues: A cross-national comparison.

Acta Instituti Psychologici Universitatis Zagrabiensis, 17, 23-29

5. www.sport-forma.com

12

Садржај

1. Увод..................................................................................................................................................................... 1

2. Спорт као друштвени феномен..................................................................................................2

3. – Клуб и руководиоци спортска организација..............................................................5

4. Стварање екипе и репрезентације.........................................................................................7

5. Спортска публика.................................................................................................................................. 8

6. Закључак..................................................................................................................................................... 10

7. Литература................................................................................................................................................ 11

13