СРБИ У ОСМАНСКОМ

ЦАРСТВУ ОД XVI ДО XVIII ВЕКА

• Срби у Османском царству су углавном чинили рају. Обрађивали су спахијину земљу и плаћали бријне дажбине.

• У повлашћене Србе спадали су војнуци, дербенџије и мартолоси.

• Војнуци - коњушари.

• Мартолоси - пограничне чете за упаде на непријатељску територију, посаде у тврђавама, шајкаши на Дунаву.

• Дербенџије - чувари планинских прелаза и кланаца),

• Власи су били у најбољем положају, Турцима су плаћали само филурију.

ОБЛИЦИ ОТПОРА СРБА

• У време јачања Турске положај Срба није био јако тежак.

• Положај почиње да буде тежак када је Турска почела да слаби и губи територије. Дажбине и терор почињу да се повећавају.

• Срби пружају различите облике отпора Турцима. То су:

- акције хајдука и ускока,

- деловање Пећке патријаршије,

- буне и устанци и

- учешће у ратовима против Турака.

ХАЈДУЦИ И УСКОЦИ• Хајдуци су одметници од турске власти.

• Одлазили су у шуме и планине, приступали четама са харамбашама на челу.

• Најчешће акције хајдука биле су пресретање Турака – харачлија и отимање плена.

• Део плена враћали су народу, део су задржавали за себе.

Хајдук

• Хајдуци су акције почињали за Ђурђевдан (6. мај),а завршавали на Митровдан (8. новембар).

• Ђуређевданак – хајдучки састанак, мидтровданак – хајдучки растанак.

• Хајдуци су се крили код јатака.

• Народ је хајдуке опевао у епским песмама хајдучко – ускочког циклуса.

• Хајдуци из песама и књижевних дела су Старина Новак, Мали Радојица, Стари Вујадин, хајдук Станко.

• Најпозантији хајдуци били су Карађорђе, Вељко Петровић, Лаза Добрић, Станоје Главаш.

Вељко Петровић Станоје Главаш

Карађорђе

• Ускоци су се одметали и одлазили у суседне земље одакле су "ускакали " у Турску.

• Најпознатији ускоци били су Стојан Јанковић и Бајо Пивљанин.

• Акције хајдука и ускока нису могле да доведу до ослобођења народа, а често су и изаивале сурове освете Турака.

ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА• Турци су по освајању Србије укинули

Пећку патријаршију.

• Срби су у верском погледу били под влашћу Цариградске патријаршије.

• Године 1557. на иницијативу великог везира Мехмед – паше Соколовића, обновељен је рад Пећке патријаршије.

Мехмед – паша Соколовић

• Патријархе је бирало српско свештенство, а уз новчану надокнаду постављао их је султан.

• Први патријарх обновљене патријаршије био је Макарије Соколовић, Мехмед – пашин рођак.

• Пећка патријаршија обухватала је цео простор на ком су живели Срби и имала је право убирања верског пореза.

• Пећка патријаршија је обнављала старе и подизала нове манастире и цркве, штампала је књиге на српском језику, свештенство се трудило на чувању српске вере, културе, традиције, обичаја и националног идентитета Срба.

• Временом патријарси су организовали буне и устанке протиув Турака, као и улешће Срба у ратовима против Турака.

• Године 1766. Турци су укинули Пећку патријаршију, а Срби су остали под окриљем Карловачке и Цетињске митрополије.