О стимулативности породичне средине уопште закључивали смо на основу

одговора деце на питања о музичким приликама у опородици: о навикама слушања музике

које имају њихови родитељи, о активном учешћу у музици у оквиру породице заједно са

родитељима, о музичком образовању родитеља, као и о томе да ли родитељи подстичу,

охрабрују децу за бављење музиком. На основу овако добијени података од деце, давана је

једна скупина оцена квалитета музичког живота у породици и породична клима

оцењивана је као изутетно стимулативна, стимулативна, мало стимулативна и

нестимулативна за музички развој деце. Циљ је био да се открију неке основне тенденције,

сстекне сопствени увид иу основне проблеме овој области и да се према томе одреде

смернице за рад у даљим истраживањима.

Погледајмо какви су подаци добијени за поједине индикаторе породичних прилика

у музичком погледу према истраживању Ксеније М. Радош, 1998.

Варијабла слушања музике од стране родитеља неје се показала дискриминативном

на старијем узрасту у гимназији и средњој музичкој школи, јер су сви испитаници

изјављивали како њихови родитељи слушају музику. Ми нисмо убеђени да се у овом

случају ради о стварном случај. Свакодневне рутинске активности лакше се обављају уз

музику, односно стално укључен радио, што је, вероватно, случај у већини породица, али

то није исто што и активно слушање музике. (Овакав поступак говори да би за финију

анализу дејства средиснких фактора ову варијаблу, лао и читав низ других, требало

покрити вечим бројем специфичних питања, која би, уосталом, требало поставити и

родитељима.) У основној школи има око 8 оних испитаника који изјављују да њихови

родитељи не воле и не слушају музику.

Анализирајући податке по врсти музике коју слушају родитељи, нашли смо се да

преко половине ученичких родитеља у оновној школи, тањније 54%, слуша народну

музику, потом забавну (16%), па забавну и народну (15%), затим следе они који музику

оупште не слушају (8%), и најзад 7% родитеља слушаоца озбиљне музике. У нижој

музичкој школи најбројнији су родитељи слушаоци озбиљне музике – готово 60% (ту су

укључени и они који уз озбиљну слушају и забавну музику), затим они који слушају само

забавну музику (нешто преко 20%) и најзад – народну – око 19%. Ако се анализирају

резултати на музичким тестовима ученика основне школе с обзиром на врсту музике коју

1

слушају њихови ротитељи, табела 1., констатује се да су у најбројнијој категорији

слушаоца – оних који слушају народну музику – скорови најнижи.

2