*Futur 2* 1.vremenskoznačenje – ponaša se kao pluskvamperfekat

2. vremenski-načinsko /modalnp – uvek relativno

-uslovne / poredbene rečnice

Pr.Ako ih budu dozivali po imenima, neće znati ni ko zove.

Ako nam budete pisali, obavestite nas kako ste putovali.

*Aorist*-ostvarenje glagolskog sadržaja u prošlosti istovremeno sa nekim drugim događajem ili situacijom.

Pr. Ispade ti maramica. (značenje perfekra – moze se transformisati)

-postoji i onaj sa značenjem prezenta/ futura = u poslovicama

Pr. Bez muke se pesma ne ispeva (drugačiji akcenat-prezent)

Dva loša ubiše Miloša- futur.

-vremenski-načinsko/ modalno značenje – u uslovnim,poredbenim rečenicama..

Pr. Susedi izgleda odoše na more.

Ako pustih strele svoje, ustreliću tebe Janko (kondicionalni kontekst)

*Imperfekat*-slično značenje kao aorist

-sadržaj u prošlosti istovemeno sa nekim drugimglagolskim sadržajem

A VS 7 –razlika u tvorbi

- A = češće se gradi od svršenih (pefektivni)- 7 = gradi se od nesvršenih (inperfekativni)

-aorist impf. Glgola je gotovo uvek sa priloškom odredbom za vreme

Pr. Dugo, neko vreme...

*Imperativ*-označava govornikova želja kojutreba da relizuje sagovornik, posle vremena govorenja

-modalno značenje

-vremensko značenje = obično u narativnim tekstovima (pripovedački...)

Pr. A on čitaj, čitaj, čitaj da bi na kraju sagovornik rekao da ništa nije čuo.

*Potencijal*-pretpostavka u ---- nečega

-modalno značenje

Pr. Ne bi se vratila da je znala taj sadržaj .

-vremensko značenje = ponavljanje u prošlosti

Pr. Kada bi se prenula iz tih snova , našla bi da je to samo nedostižni san, i tada bi ščučurila na sedištu.

*Pasiv- trpno stanje*1. sa trpnim pridevom

2. rečca SE

Pr. Pacijent je pregledan od strane lekara . (od+gen/ od strane + gen)

-ponekad se agens označava instrumentalom

Kada su stigli bili su izubijani kišom.

2- laku u aktivne

Pr. Pošteni ljudi lako se prepoznaju. (može da se rekonstruiše)

Drugi ljudi poznaju poštene ljude.

*Nelični gl.oblici*

* Infinitiv*

1. fukncija samostalnog nepredikt.iskaza

2. u službi sintaksičke dopune – dopunjava dva skupa 1. modalni i 2. fazni

-morati,hteti, želeti = imaju oblike za sva lica

-trebati, valjati – bezlične (treba,valja) = ako je potrebno objaviti lice onda ide: da + prezent / treba a krenem

-fazni = neki stepen izvršenosti kod gl.procesa (početi,produžiti...)

- u sklopu futura infinitiv je leksička dopuna pomoćnog glagola

-može biti u funkciji subjekta rečenice

-postoje dve vrste u kojima se infinitiv javlja kao subjekat

1. javlja se priloški predikat : teško je učiti ; dobro je(priloš.predikat)imati hrabrosti (subjekat)

2. rečenice sa imeničkim predikatom: zadovoljsto(im.predikativ ) je raditi sa vama(subjekat)

*Glagolski pridevi*

1. glagolski prilog radni –kao leksična dopuna u složenim gl.vremenima

-u atributskoj funkciji

Pr. Okisao konjić, spečena zemlja

2. glagoslki prilog sadašnji i prošli- vremensko značenje, tada označava ostovremenost sa predikatom rečenice

Pr. Dete je pisalo precrtavajući linije.

Cekali smo voz, razgovarajući.

3. Načinsko značenje : pozdravio me smeškajući se

4. Uzročno značenje : sedeći nepravilno, može se iskriviti kičma.

5. Gl.prilog prošli – označava sadžaj koji vremenski prethodi predikatskoj rečenici i

Pr. Popunivši obrazac, Mira ga je predala šalteruši.

-označava istovremeno značenje : Zatvorio je sobu lupivši vratima

6. Uzročno značenje : okliznuo se, okliznuvši se na koru banane.

*Padeži*

- postoje dva samostalna – nominativ i vokativ

- u obliku nominativa upotrebljavaju se imeničke i zameničke reči kada su u službi samostalnog iskaza/ osnovnog člana rečenice (subjekativ,predikativ)

-nominativ u rečenici – funkcija subj. I predikativa

-vokativ – uvek samostalni iskaz, nikad obeležje predikativnosti. Kada je uključen u drugi iskaz –pauza i zarez od ostatka rečenice.

-Genitiv – fukncije :

1. može biti u fuknciji subjekta- Nema naše profesorke.

2 sintaksička dopuna uz raz.reči :

a) Kada dopunjava glagol- objekat : .nama je kupila jagoda b) Sintaksička dopuna uz prideve : željan društva , pun iznenađenjac) Uz imenice : čaša vina , dvadesetak automobila d) Uz brojeve : trideset učenika , petoro njih e) Uz priloge za količinu : mnogo godina

3. u atributskoj funkciji – objašnjava osobine ili odnose u koje stupa sadržaj upitne rečenice. : knjiga mog druga ; proslava mature , strujanje vazduha

4. adverbijalna (priloška) fukncija : od utorka moj lekar radi prepodne (vreme) planinari su krenuli iz sela (mest)

*značenje genitiva :

1. deoni/partitivni – jeste značenje koje ovaj oblik ima kad se nalazi u subj. I obj. Funkciji :nabraćemo cveća po livadi

2. kvalitativno – u atributskoj i predikativnoj funkciji. : devojka vedra osmeha

3. prisvojno / posesivno – ima u atributskoj i predikativnoj funkciji : pradomovina slovena . ovo je knjiga moga druga

4. adverbijalna funkcija- mesn načinsko, vremensko uzročno, posledično-namensko : Mira je krenula od kuće.

Otišao je bez reči.

Put kroz kanjon zatvoren je radi izgradnje .

Iz davnih vremena sačuvane su legende.

*predlozi genitiva :

1.za obeležavanje prostornih odnosa : OD, IZ, SA, DO

Pr. Odmaknite se od zida ; mačka je skočila sa krova.

-vremensko – od, do (od srede do petka)

-uzrok- od (umorio se od posla), iz

2. prostor, ali u blizini : KOD, BLIZU, KRAJ, PORED, OKO, PREKO, MIMO ,DUŽ

Pr. Avion leti preko Sarajeva.

Namotaše konac oko prsta.

Sedeli su kraj vatre..

3. odstojanje : ISPRED, ISPOD, IZNAD, IZA, IZMEĐU

Pr. Iza kuce nalazi se mala bašta.

!!! imaju poredbeno značenje : Po čenju je ispred svih.

Nije bilo lepotice iznad nje.

-sa vremenskim značenjem: PRE , POSLE, UOČI, NAKON, ZA

Za letnjeg žega sklanjaju se u svoje kuće.

Pre, uoči – pprethođenje nečemu

-uzročno značenje : ZBOG ,USLEG

PR. Put je zatvoren zbog radova.

-namerno značenje : RADI

PR. Došao je radi konsultacija.

-izuzimanje : BEZ, OSIM, SEM, VAN

PR. Mlade atletičarke borile su se van konkurencije.