ПРОКЛИТИКЕ И ЕНКЛИТИКЕ

- клитике су речи које немају свог акцента, него се ослањају на речи испред или иза себе.

- испред акцентоване речи налази се проклитика (на клупи), а иза акцентоване речи налази се енклитика (рекао сам).

ПРОКЛИТИКЕ- чине акценатску целину са речју иза себе (у дну, у дубини, о врата).- проклитике су најчешће предлози, речце (партикуле) и везници.- проклитике које стоје уз речи са силазним акцентом могу превући на себе

тај акценат (у дну, од куће, међу њима).- у зору – акценат је био силазни и преноси се као силазни; на воду – акценат

је пренет без тонске промене.- узлазни акценти се не преносе на проклитике.

ЕНКЛИТИКЕ- у говору чине изговорну целину са речју испред себе (пливао је, дизао се,

чули смо га).- понекад и две енклитике могу стајати уз једну реч (рекао сам јој).- као енклитике јављају се краћи облици личних заменица, краћи облици

глагола и повратна заменица СЕ.

- прозодијски чиниоци (акценат и квантитет, тј. дужина или краткоћа самогласника) имају дистинктивну (разликовну) функцију; ГРАД (као насељено место)/ГРАД (као природна појава), ЖЕНА (номинатив једнине)/ЖЕНА (генитив множине), ЖЕНЕ (номинатив множине)/ЖЕНЕ (генитив једнине), СЕЛО (мање насеље)/СЕЛО (глагол)/СЕЛО (седељка, забава).- дужина је оно што разликује два падежа.

ГЛАСОВНЕ АЛТЕРНАЦИЈЕ

ДРУГ, ЗАДРУГА > ЗАДРУЖНИПИСАТИ > ПИШЕМ, ПИШЕШРЕЗАТИ > РЕЖЕМРАЗВЕСЕЛИТИ СЕ > РАЖЏИЛИТАТИ СЕСЕЛО, СЕЛА, СЕЛУ; ПОЉЕ, ПОЉА, ПОЉУ (цела промена је иста, само се у номинативу примећује алтернација О:Е)СКОЧИТИ > СКОК, СКАКАТИТЕЋИ >ТЕКТИ, глаголски корен – ТЕК; именички корен – ТОК (алтернација О:Е)

- гласовна алтернација је смењивање гласова у речи при промени њеног облика или при творби, а гласови су алтернанти (заменици).

- фонетски условљене алтернације – два различита сугласника по звучности не могу бити један поред другог (ВРАБАЦ > ВРАПЦИ); једначење сугласника по месту творбе (РАЗВЕСЕЛИТИ СЕ > РАЖЏИЛИТАТИ СЕ).

- друга врста алтернација су оне настале у историјском развитку језика: О:А (скочити, скакати), Е:О (тек, ток).

- морфолошки условљене алтернације опстале су захваљујући томе што су се везале за одређене облике речи.

АЛТЕРНАЦИЈЕ СУГЛАСНИКА- алтернације звучних и безвучних сугласника

(једначење сугласника по звучности) –

Када се у речи нађу у додиру два права сугласника (не и сонанти), један од њих се прилагођава другоме (регресивна асимилација) – ВРАБАЦ/ВРАПЦИ, КОБАЦ/КОПЦИ, ЖДРЕБАЦ/ЖДРЕПЦИ, ТОП/ТОБЏИЈА.

Б:П, П:Б ВРАБАЦ/ВРАПЦА ТОП/ТОБЏИЈА

Г:К, К:Г БЕГ/ БЕКСТВО БУРЕК/БУРЕГЏИЈА

Д:Т, Т:Д ДОХОДАК/ДОХОТКА СВАТ/СВАДБА

Ђ:Ћ ЖЕЂ/ЖЕЋЦА

Ж:Ш, Ш:Ж ДРЖАК/ДРШКА ИЗВРШИТИ/ИЗВРЖБА

З:С, С:З ИЗЛЕТЕТИ/ИСТРЧАТИ СЈЕДИНИТИ/ЗДРУЖИТИ

Ч:Џ СВЕДОЧИТИ/СВЕДОЏБА

- Ф,Х,Ц немају своје звучне парњаке (Врхбосна, Салихбеговић), али утичу на артикулацију звучних сугласника који се нађу испред њих, па се ти сугласници једначе према њима, дајући своје безвучне парњаке (подлетети/потхранити, развући/расформирати, извући, исцедити).

- сонанти се не мењају по звучности, нити утичу на сугласнике испред себе (крст, сламка); испред сонаната који су звучни, сугласници не мењају своју звучност, односно безвучност (смрвити, слика, творба).

- једначење у говору врши се између двеју речи.

ИЗУЗЕЦИ:

- у писању Д остаје неизмењено у положају испред безвучних С и Ш: ОДСУСТВО, ПРЕДСЕДНИК, ГРАДСКИ, ПРЕДШКОЛСКИ, ПОДШИШАТИ СЕ.

- У писању Ђ остаје неизмењено испред наставка –ство: ВОЂСТВО.- У писању неизмењени остају звучни сугласници пред безвучним и када се

налазе на крају префикса, или речи у сложеницама, па би промена утицала на значење: ПРЕДТУРСКА (времена), ПОДТЕКСТ, ПОСТДИПЛОМСКЕ (студије), ЈУРИСДИКЦИЈА.

- У писању страних речи сугласници остају неизмењени и не подлежу промени: Вашингтон, вашингтонски, Хабсбург, хабсбурговци, Питсбург, Рентген (код апарата – рендген).

АЛТЕРНАЦИЈЕ С:Ш, З:Ж, Н:М- једначење по месту (начину) артикулације -

Када се зубни сугласници С и З нађу испред предњонепчаних сугласника Ђ, Ћ, Џ, Ч, Љ, Њ, Ш и Ж, претварају се у Ш и Ж.- сносити/сношљив, замислити се/замишљенС + ЧИСТИТИ > ШЧИСТИТИМИСАО > МИСЛИ > МИШЉУПАЗИТИ > ПАЖЉИВКАЗНИТИ > КАЖЊИВИЗ + ЂИКАТИ > ИЖЂИКАТИРАЗ + ЏИЛИТАТИ СЕ > РАЖЏИЛИТАТИ СЕ

ИЗУЗЕЦИ:

- С и З се испред Љ и Њ неће мењати у Ш и Ж у сложеницама: РАЗЉУТИТИ СЕ, ИЗЉУБИТИ СЕ, ИЗЊИХАТИ, СЉУШТИТИ.

- када се зубни сугласници С и З нађу испред Љ и Њ насталих од Ј јекавским јотовањем, нема једначења: НАСЛЕДНИК/НАСЉЕДНИК, ПОСЛЕДЊИ/ПОСЉЕДЊИ, СЛЕМЕ/СЉЕМЕ, СНЕЖАН/СЊЕЖАН.

Алтернација Н:М такође представља прозвод једначења по месту творбе; када се Н нађе испред Б и П, прелази у М.ПРЕХРАНА > ПРЕХРАМБЕНИСТАН > СТАМБЕНИЗЕЛЕНИ > ЗЕЛЕМБАЋ

- ова алтернација неће се извршити у сложеницама: СТРАНПУТИЦА, ЈЕДАНПУТ, ЦРВЕНПЕРКА, ВОДЕНБУБА и сл.

АЛТЕРНАЦИЈЕ К, Г, Х:Ч, Ж, Ш; К, Г, Х: Ц, З, С- палатализација и сибиларизација -

Алтернације К, Г, Х:Ч, Ж, Ш налазе се у следећим морфолошким категоријама:1) у деклинацији: ВОЈНИК > ВОЈНИЧЕ, ДРУГ > ДРУЖЕ, ДУХ > ДУШЕ.2) у конјугацији у презенту испред Е: ВУЋИ > ВУКОХ > ВУЧЕМ, ВРЋИ >

ВРХОХ > ВРШЕМ, СТИЋИ > СТРИГОХ > СТРИЖЕМ.3) у изведеницама: МОМАК > МОМЧЕ, ДЕВОЈКА > ДЕВОЈЧЕ, ЂАК > ЂАЧЕ,

ДРУГ > ДРУЖИНА, РОГ > РОЖИНА, ПРАХ > ПРАШИНА.4) у компаративу и суперлативу придева: ЈАК > ЈАЧИ, ДУГ > ДУЖИ.5) у облицима множине именица ОКО и УХО (ОЧИЈУ, УШИЈУ).- ако је полугласник прешао у непостојано А: ЗРАК/ЗРАЧАК, БРЕГ/БРЕЖАК,

ДАХ/ДАШАК.

- испред вокала задњег реда никада се није вршила палатализација, али се вршила испред било ког вокала предњег реда (испред Е и И).

- алтернација К, Г, Х: Ч, Ж, Ш није увек заступљена; у придевима и заменицама – ДУГИМ/ДУГИХ, ЈАКИ/ЈАКИМ/ЈАКИХ, ТИХИ/ТИХИМ/ТИХИХ, ТОЛИКИ/ТОЛИКИХ/ТОЛИКИМА; у изведеним придевима испред наставка –ин (АНКИН).

Алтернације К, Г, Х: Ц, З, С налазе се у следећим облицима:1) у промени именица испред И, наставка за облик: ОРАХ – ОРАСИМА, РУКА

– РУЦИ, НОГА – НОЗИ.2) У императиву глагола: ПЕЋИ > ПЕКОХ > ПЕЦИ, ВРЋИ > ВРХОХ > ВРСИ,

СТРИЋИ > СТРИГОХ > СТРИЗИ.3) У имперфекту: ПЕКОХ > ПЕЦИЈАХ, СТРИГОХ > СТРИЗИЈАХ, ВРХОХ >

ВРСИЈАХ.- алтернанти у овој гласовној промени су сибиланти, па самим тим промена и

носи назив СИБИЛАРИЗАЦИЈА.Алтернација К, Г, Х:Ц, З, С није заступљена у следећим случајевима:

- у личним именима (Заги, Јованки, Луки).- у групама ЗГ, ЦК, СХ, ЧК,ЋК у именицама (мазги, коцки, пасхи, мачки,

тачки, праћки).- када се задњонепчани сугласник К нађе у групи ТК, а реч је о двосложним

именицама: ТЕТКИ, МОТКИ, ЧЕТКИ; међутим, има именица у којима је алтернација заступљена: БИТКИ > БИЦИ.

- у речима са мање слогова: БАКИ, СЕКИ, КЛИКИ, ЛИКИ.

AЛТЕРНАЦИЈЕ НЕНЕПЧАНИХ СА ПРЕДЊОНЕПЧАНИМ СУГЛАСНИЦИМА

- јотовање –

У ОБЛИЦИМА:1) Компаратива придева: БРЗ – БРЖИ, ВИСОК – ВИШИ, ТВРД – ТВРЂИ, ЉУТ – ЉУЋИ, БЕО – БЕЉИ, ЦРН – ЦРЊИ, ЈАК – ЈАЧИ, БЛАГ – БЛАЖИ, ГРУБ – ГРУБЉИ, ТУП – ТУПЉИ, СУВ – СУВЉИ.2) Презента глагола: ВЕЗАТИ – ВЕЖЕМ, МЕТАТИ – МЕЋЕМ, МЛЕТИ – МЕЉЕМ, ЖЕТИ – ЖЕЊЕМ, МАХАТИ – МАШЕМ, ХРАМАТИ – ХРАМЉЕМ, ЗОБАТИ – ЗОБЉЕМ.3) Трпног придева глагола: НОСИТИ – НОШЕН, МАЗИТИ – МАЖЕН, МОЛИТИ – МОЉЕН, ТОПИТИ – ТОПЉЕН.4) Имперфекта: НОСИТИ – НОШАХ, ГРАДИТИ – ГРАЂАХ, ПАЛИТИ – ПАЉАХ, ХРАНИТИ – ХРАЊАХ, СЛАВИТИ – СЛАВЉАХ.5) Инструментала једнине именица женског рода: ГЛАД – ГЛАЂУ, СМРТ – СМРЋУ, СО – СОЉУ, ЗЕЛЕН – ЗЕЛЕЊУ, КРВ – КРВЉУ.

У ТВОРБИ РЕЧИ: нпр. у творби именица: ПРУТ – ПРУЋЕ, КОРЕН – КОРЕЊЕ, ГРМ – ГРМЉЕ, ПЕВАН – ПЕВАЊЕ; придева: ГОВЕДО – ГОВЕЂИ, ПИЛЕ – ПИЛЕЋИ, БЛЕД – БЛЕЂАН; глагола: ИЗГРАДИТИ – ИЗГРАЂИВАТИ, ПОНИЗИТИ – ПОНИЖАВАТИ, ПРЕТПЛАТИТИ – ПРЕТПЛАЋИВАТИ.

- старо, прасловенско јотовање је оно које је створило алтернације у облицима промене (везати – везем, родити – рођен) и у многим изведеним речима (градити – грађа).- млађе, односно ново јотовање је оно у многим изведеним речима, као што су именице изведене наставком –је, када се јотују Д, Т, Н и Л (грозд – грожђе, прут – пруће) или придеви изведени са –ји (говедо – говеђи, јесен – јесењи).- најмлађе је тзв. јекавско јотовање, промена ненепчаних сугласника испред ЈЕ настало од старог гласа јат. У српскоме књижевном језику по овом јотовању мењају се само сонанти Л и Н (лето – љето, лепота – љепота, неговати – његовати, нежан – њежан), док сугласници остају неизмењени (дјевојка, тјерати, видјети, сјекира).- не јотују се ни уснени сугласници испред ЈЕ од старог кратког јата: пјесма, вјера, мјера, бјежати.ГРУПА СТ у глаголима пустити, крстити, спустити, гостити, у оним облицима где се у глаголима родити (рођен), млатити (млаћен), платити (плаћен) налазе јотовани алтернанти Ђ и Ћ, алтернира са ШТ или са ШЋ: пустити – пуштен – пуштах, спустити – спуштен – спуштах, гостити – гошћен, гошћах; у неким случајевима јавља се и двојако (дублетно): крстити – крштен/кршћен – кршћах, уврстити – уврштен/увршћен.