Sta Se Dodgadja Kad Covek Umre

8/8/2019 Sta Se Dodgadja Kad Covek Umre

1/14

Stranica1 od 14

TA SE DOGA ASA OVEKOM KAD UMRE?

"Aovek umire iznemogao, i kad izdahneovek, gde je?" (Jov 14.10) Gde se nalaziovek kadizdahne? Kuda ide? ta se zbiva saovekom kad umre?

Smrt je najve i problem sa kojim se suoava svako ivo bie na naoj planeti. Svako od nasese kad tad suo iti sa smru roaka, prijatelja i na kraju sa svojom smru. Ljudi ponekad uspeju daodloe smrt, ali su nemoni da spree da smrt kad - tad doe. Kad shvatimo da neku osobu kojusmo voleli neemo vie viati, onda shvatamo koliko je smrt okrutna. I sam ivot posleetrdeset ineke godine vie li i na lagano umiranje nego na ivot.

Ateisti veruju da posle smrti nema nikakvog postojanja i zato nastoje da to vie "uivaju" doksu ivi. Ali to je blii susret sa smru, to je jasnije koliko je besmisleno umreti bez Boga. Strah odsmrti je jedan od osnovnih strahova koji pritiskaju ljudski rod. Zato je potrebno da znamo da lipostoji reenje za problem smrti.

Kako je ovek stvoren? "Potom ree Bog: -Da na inimooveka po svom obli ju. I stvori Bogoveka po obli ju svojemu,

po obli ju Bojemu stvori ga, muko i ensko stvori ih." 1. Mojsijeva 1.26,27"I stvori Gospod Bogoveka od praha zemaljskoga , i dunu mu u nosduh ivotni, i posta

ovek dua iva ." (1. Mojsijeva 2.7) Ovaj tekst je kljuni da bi razumeli kako jeovek stvoren. PoBiblijiovek je stvoren od dva elementa:

1) prah zemaljski + 2) duh ivotni = dua iva(jevr. "nimat hajim") (jevr. "nefe haja").

Ovo je veoma vano:ovek nije dobio duu kao izvesni deo njegovog bia, nego je ovek

postao dua, dakle ceo ovek je dua.

Duh ivotni Duh ivotni (jevr. nimat, ruah; gr. pneuma) nije neki svesni element . U Bibliji pie da i

ivotinje imaju ivotni duh (nimat hajim), (1. Mojsijeva 7.14,15,21-23; Propovednik 3.19).To je iskra ivota koju je Bog pokrenuo u svim ivim bi ima, i u ivotinjama i u ljudima. To je

ivotna sila koju Bog udahnjuje stvorenju, neto to ga ini ivim. "Nimat hajim" dakle nije svesnideo, to je ivot, iskra ivota, to jest princip ivota.

"Duh Boji stvorio me je idah Svemogu ega dao mi je ivot." Jov 33.4Evo ta se dogodilo kad je Isus vaskrsao jednu devojku: "I povrati seduh njezin, i ustade

odmah." Luka 8.55 Bog joj je povratio dah ivota.Isus je na krstu ispustio duh (pneuma) (Marko 15.37,38 Luka 23.46 Jovan 19.30). Samo u stihuMatej 27.50 Vuk Karadi je tu istu re (pneuma) u opisu istog dogaaja pogreno preveo sa"dua" umesto sa "duh", pod uticajem teologije u koju je verovao. Jasno je da Isus nije ispustioduu nego dah ivota. I Stefan je pred smrt rekao: "Oe, u ruke tvoje predajem duh svoj." Dela7.59,60

Dua "I posta ovek dua iva". Zapazite da u Bibliji dua nije samo jedandeo oveka, nego ceo

ovek. Pie da ovek postaje dua kada dobije dah ivota, ane pie da ovek dobija duu .Dua je celo ivo bie, spoj tela i daha ivota.

U Starom Zavetu se preko 800 puta spominje re "nefe". "Nefe" oznaava celog oveka. I miesto kaemo: "Koliko dua ovde ima?" Zato zapamtite ovaj princip: ovek nema duu, ovek jedua . Takvi smo stvoreni.


2/14

Stranica2 od 14

Nigde u Bibliji ne pie da je dua besmrtna, niti da postoji nezavisno od tela. U mitologiji Grka ikod Platona dua je svesno bie u oveku koje ne umire sa telom, nego je besmrtna, pa poslesmrti naputa telo i nastavlja negde da ivi. Ali Hristos i apostoli nisu govorili na grkom nego naaramejskom, pa su sigurno koristili jevrejske pojmove nimat i nefe. Novi Zavet je pisan nagrkom, pa grki pojmovi pneuma i psihe po smislu treba da odgovaraju jevrejskim re ima nima inefe (dah i dua), a ne grkim mitolokim pojmovima pneuma i psihe. im se neki tekst prevodina strani jezik, postoji opasnost da se promeni smisao teksta zbog re i koje imaju vie razli itihznaenja.

im su Adam i Eva zgreili, Bog je postavio heruvima dauva prilaz k drvetu ivota, daovek"ne prui ruke svoje i uzabere i s drveta ivota i okusi, te doveka ivi." 1.Mojsijeva 3.22-24 To zna ida niko od grenika nije okusio sa drveta ivota, pa ne moe ni da bude besmrtan, to jest nemabesmrtnu duu.

Evo i drugih tekstova u Bibliji koji govore da dua umire, da nije besmrtna. "I svakadua (psihe)iva umre u moru." Otkrivenje 16.3 Po ovom tekstu, due su svi ivi organizmi. Zapazite da dueumiru. U 4.Mojsijevoj 9.6 je izraz "mrtva dua" (nefe, Dani i je preveo "mrtvac"). Prilikomstvaranja Bog je i ivotinje nazvao ivim duama (nefe) 1.Mojsijeva 1.20,21 "Ue strah u svaku

duu." Dela 2.43 Takoe dua (nefe) moe da se pojede (5.Mojsijeva 12.23), a ako moe da sepojede, onda nije besmrtna.Dakle, dua nije deooveka, nego ceo ovek. Prvo upozorenje koje je Bog dao Adamu i Evi bilo

je da e umreti ako ne budu posluni svom Tvorcu. Ipak, ljudi jo uvek veruju u Sotoninu prvu lakoju je rekao ljudima, da nee umreti.

ta se doga a prilikom smrti? O stanju smrti najtanije moe da govori Onaj ko je stvorio ivot, Bog. "I vrati seprah u zemlju

kako je bio, aduh se vrati k Bogu, koji ga je dao." Propovednik 12.7"Kad bi (Bog) na nj okrenuo srce svoje,uzeo bi k sebi duh njegov i dihanje njegovo;izginulo

bi svako telo , iovek bi se povratio u prah ." Jov 34.14,15Dakle, kadaovek umre dogaa se obrnut proces od procesa stvaranjaoveka: prah se vraa u

zemlju, a duh se vraa Bogu koji ga je dao. Ali ta je sa duom? Da ilustrujemo to jednimprimerom: jedan drveni sanduk sastoji se od dasaka i eksera. Daske i ekser zajednoine sanduk,kao to zemaljski prah i dah ivota zajedno ine ivu duu.

daske + ekseri = sandukprah zemaljski + dah

ivota= iva dua

Ako rasturite sanduk i stavite daske na jednu stranu, a eksere na drugu stranu, gde je sanduk?Nema ga, jer su nestali elementi koji ga sa injavaju. Isto to se deava sa duom kadaovek umre:dua vie ne postoji jer su njeni sastavni delovi nestali. Kadaovek umre, telo i ivotni dah serazdvajaju, a dua prestaje da postoji, i vie nije iva dua nego mrtavovek.

sanduk - daske = nema sanduka,sanduk - ekseri = samo daske i ekseriovek(dua)

- prah zemaljski = smrt,

ovek(dua)

- dah ivota = umrla osoba


3/14

Stranica3 od 14

Stvaranje: Smrt:ovek je stvoren od praha

zemaljskogaprah se vraa u zemlju

Bog je udahnuo uoveka duhivotni

ivotni duh, iskra ivota, vraa seBogu

ovek je postao dua iva dua (tj. ceoovek) ne postoji,umrla je

"Izie iz njega duh, i vrati se u zemlju svoju; taj danpropadnu sve pomisli njegove ." Psalam146.4 Dakle, stanje smrti je besvesno stanje u kome mozak nije aktivan, i nema procesa miljenja.Biblija ne kae da dua posle smrti odlazi u raj ili u pakao, nego da se duh ivotni (iskra ivota)vraa Bogu.

"Jer ivi znaju dae umreti, a mrtvi ne znaju nita niti im ima plate, jer im se spomenzaboravio.I ljubavi njihove i mrnje njihove i zavisti njihove nestalo je, i vie nemajudela nigda ni u emu to biva pod suncem ... Sve to ti doe na ruku da ini, ini pomogunosti svojoj, jernema rada, ni miljenja, ni znanja, ni mudrosti u grobu u kojiide." Propovednik 9.5,6,10

Bog preko cara Solomuna ovde kae damrtav ovek ne zna nita, nema emocija, ne radi nita,ne misli, nema kontakta sa ivima. Smrt je suprotnost od ivota. Kod mrtvogoveka nita vie nefunkcionie, ni srce, ni plua, ni mozak. Nema energije, razmiljanja, oseanja, ni odluka. Sve jeprestalo.

Kada je David izvrio preljubu i ubistvo, dete mu je umrlo ubrzo posle roenja. David kae: "Dokdete bee ivo postio sam i plakao, jer govorih: ko zna, moe se smilovati Gospod na me da deteostane ivo. A sada umrlo je. to bih postio? Mogu li ga povratiti?Ja u oti i k njemu, ali onnee se vratiti k meni." 2. Samuilova 12.22,23 Poruka ovog teksta je da ivi idu u smrt, a mrtvi sene vraaju meu ive do Bojeg suda.

ivot je poklon koji smo dobili od Stvoritelja, Boga. Uzrok smrti je greh, ivot suprotan Bojimprincipima, principima po kojim nas je Bog stvorio (Rimljanima 6.23). To je kao kad dobijete nekiaparat i uputstvo za upotrebu, ali ne elite da itate uputstvo, nego rukujete onako kako vi misliteda treba, pa pokvarite aparat. Tako je smrt dola zato to su ljudi pogreno upravljali svojimumom i telom.

Neposlunost Bogu je uzrok smrtnosti ljudskog roda . Bog je rekao: Jedi slobodno sa svakogdrveta u vrtu, ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusi s njega,umree." 1. Mojsijeva 2.16,17 Posledice neposlunosti Bojim zapovestima vidimo danas boljenego ikada.

U Bibliji se koriste pojmoviprva smrt i druga smrt.

PRVA SMRT - SAN "I mnogo onih kojispavaju u prahu zemaljskom probudi e se , jedni na ivot veni, a drugi nasramotu i prekor veni." Danilo 12.2 Dakle, u Bibliji postoji smrt iz koje ima povratka, iz kojee seljudi probuditi da bi primili Boju presudu. To je prva smrt.

U Bibliji je smrt uporeena sa snom. Kada ovek umre, telo se raspada i vraa se u "prahzemaljski", i "spava" do dana suda. Na sudnji dan Boge ljude da "probudi" iz sna, to jest da ihvaskrsne iz smrti, da bi izvrio presudu.

Kada je Lazar umro, Hristos je rekao: "Ovo kaza i potom ree im: -Lazar, na prijateljzaspa ,nego idem da ga probudim. Onda mu rekoe uenici njegovi: -Gospode, ako je zaspao, ustae. AIsus im ree za smrt njegovu, a oni miljahu da govori za spavanje sna. Tada im Isus kaza upravo:

Lazar umrije." Jovan 11.11-14Dakle, Hristos smrt upore uje sa snom . Slino je bilo kada je Jairovaerka umrla: "Sviplakahu i jaukahu za njom, a on ree: -Ne pla ite, nije umrla nego spava . I potsmevahu mu se


4/14

Stranica4 od 14

znaju i da je umrla. A on, izagnavi sve, uze je za ruku, i zovnu govore i:-Devojko, ustani! I povrati se duh njezin, i ustade odmah", Luka 8.52-55 Hristos ovde kae da

devojkanije umrla za ve nost, nego prvom smr u iz koje e Bog vaskrsnuti ljude . Isus kaeda ne treba plakati za umrlim vernicima, jere ih Bog vaskrsnuti. Bog ali za onima koji izabiruvenu smrt iz koje nema vaskrsenja.

"Tako ovek kad legne ne ustaje vie, dokle je nebesa nee se probuditi nitie se prenuti odsna svojega." Jov 14.12

ovek u trenutku smrti prelazi u nesvesno stanje slino snu i eka dan Hristovog drugogdolaska, sudnji dan, dan vaskrsenja onih koji su verovali Bogu. Mrtavovek je u nesvesnom stanjuslinom snu. Kad ovek umre, u sledeem trenutku kad otvori svoje o i, pred njime biti slikaBojeg suda. Izmeu smrti i suda za umrlogoveka ne postoji nikakav period vremena. Nemaaktivnost, miljenja, emocija, ni rada u stanju smrti.

Vana je injenica da ljudi jo nisu vaskrsli iz prve smrti : "Jer David posluivi rodu svojemupo volji Boijoj umrije, i metnue ga kod otaca njegovih, i vide truhljenje." Dela 13.36 Car David jeumro pre oko 3000 godina, pogrebli su ga, i on zajedno sa svojim precima (oevima), eka danvaskrsenja u grobu, a ne u raju ili paklu. Pri vaskrsenju spasenie dobiti savreno telo i um (1.

Korinanima 15.52-54). Meutim apostol Pavle kae da ni najverniji ljudi koje je nabrojao uposlanici Jevrejima 11 jo uvek nisu primili obeanje o savrenstvu (Jev 11.39,40). Ako ni ljudi kojisu bili najverniji Bogu jo nisu vaskrsli u savrenom telu nego u grobuekaju savrenstvo, onda tozna i da vernici ne idu u raj posle smrti, nego u grobuekaju dan drugog Hristovog dolaska.

Prva smrt je "san" do vaskrsenja.Prva smrt je san iz kojeg e nas Bog probuditi - vaskrsnuti.

DRUGA SMRT "A straljivima i nevernima i poganima i krvnicima, i kurvarima i vraarima i idolopoklonicima i i

svim laama, njima je deo u jezeru to gori ognjem i sumporom koje je smrt druga ."

Otkrivenje 21.8 Zapazite da samo bezboni ljudi, oni koji se nisu pokajali za grehe umiru drugomsmru."Blaen je i svet onaj koji ima deo u prvom vaskrsenju, nad njimadruga smrt nema oblasti,

nego e biti svetenici Bogu i Hristu, i carovae s Hristom 1000 godina... i sie oganj od Boga sneba i pojede ih. I avo koji ih varae bi baen u jezero ognjeno i sumporito... i more dade svojemrtvace, i smrt i pakao dadoe svoje mrtvace; i sud primie po delima svojim. I smrt i pakao baenibie u jezero ognjeno. I ovo jedruga smrt . I ko se ne na e napisan u knjizi ivota , baen bi u jezero ognjeno. Otkrivenje 20.6,9,10,13-15

Druga smrt je kona na kazna za one ljude koji se nisu pokajali, za Sotonu i demone, kojisu svesno odlu ili da ive suprotno od Bojih na ela.

O venom unitenju ljudi koji ive bez Boga govore sledei stihovi: "A bezakonikae nestatisasvim ." Psalam 37.38 "A odmetnici i grenicisvi e se satrti, i koji ostavljaju Gospoda izginue."Isaija 1.28 Gospod bezbonicimane e ostaviti ni korena ni grane ." Malahija 4.1 U Psalmu 37 zabezbone pie da e nestati, rasplinuti se kao dim, bi e zauvek satrti, iskorenjeni i istrebljeni .(Ps. 37.2,9,10,20,28,34,36-38)

Druga smrt je ve no nepostojanje, smrt iz koje nema vaskrsenja.U Bibliji se ognjeno jezero spominje dva puta:1) pri drugom Hristovom dolasku, pre 1000

godina kada e biti istrani sud na nebu (Otk.19.19-21);2) pri treem Hristovom dolasku, 1000godina posle drugog Hristovog dolaska (Otk. 20.7-10). Isto tako se spominju dva "dana gneva": 1)pri drugom Hristovom dolasku, prva smrt (Otk. 19.17-21); 2) pri treem Hristovom dolasku, druga

smrt, izvrenje vene presude (Otk. 20.9,10).Takoe, Bog kae da e bezbonici "zaspati venim snom i nee se probuditi (Jeremija 51.57)".To zna i da je i druga smrt uporeena sa snom, to zna i da ljudi koji budu osueni na venu smrt


5/14

Stranica5 od 14

nee biti mueni, nego e biti u nesvesnom stanju slinom snu, koje jee trajati veno.

BESMRTNA DUA - "NE ETE VI UMRETI" Smrt je suprotnost ivotu . Ako posle smrti postoji bilo kakva aktivnost (kretanje, miljenje,

emocije, govor, isl.), onda to nije smrt nego ivot.Besmrtnost je osobina koju ima samo Bog , tvorac ivota. "Koji sam ima besmrtnost." 1.

Timotiju 6.15,16 Ako je samo Bog besmrtan, da liovek moe da ima besmrtnu duu? Kakoovekmoe imati neki besmrtni deo ako je besmrtan samo Bog?

Da li su mrtvi zaista mrtvi? Nigde u Bibliji ne pie da je nefe, psihe, ruah ili pneuma besmrtan.Nigde u Svetom Pismu ne pie da je dua neki svesni deo bia koji postoji van tela, ili da moe danadivi telo. Nigde u Bibliji ne pie da vaskrsava telo da bi se sjedinilo sa duom, nego pie davaskrsavaju mrtvi. Vaskrsnue ljudi koji su umrli, koji nisu bili ivi, i kojie postati aktivni tek povaskrsenju.

Kada je zmija, koja je bila medijum Sotone, u Edemskom vrtu razgovarala sa Evom, rekla je Evi:"Ne ete vi umreti". Tu je prvi put Sotona izmislio ideju da jeovek besmrtno bie.

Do pada u greh, ovek je imaouslovnu besmrtnost . To zna i da jeovek mogao da ivi veno

dok god je iveo u skladu sa uputstvima koja je dobio od svog Stvoritelja. Mi nismo stvoreni daumremo. ovek je stvoren da ivi.ovek je bio besmrtan dok se drao Boga koji je izvor ivota.Kada je ovek odlu io da vie ne bude posluan Bogu, udaljio se od izvora svog ivotnog daha ipoeo da umire.

Prva la koju je Sotona poturio ljudima "neete vi umreti" danas zvu i ovako: "Neete vi umretinego ete iveti u raju ili u paklu." "Neete vi umreti negoete se reinkarnirati u drugo ivo bie," isl. Druga Sotonina la je: "Postaete kao bogovi." Ovde je Sotona ponudio ljudima ne samobesmrtnost, nego i mo, oboavanje i poloaj koji pripada samo Stvoritelju. Ljudi su mu poverovali,mada je jasno da Sotona ne moe nikome da da besmrtnost jer on i nije stvorio ivot, niti moe daga stvori.

Evo stihova koji govore da jedua smrtna : "I bie da

e se svaka dua koja ne poslua togproroka istrebiti iz naroda." Dela 3.23 Dakle, ako dua moe da bude istrebljena, onda dua nije

besmrtna. "Ne bojte se onih koji ubijaju telo a due ne mogu ubiti; nego se bojte onoga koji moeiduu i telopogubiti u paklu." Matej 10.28 I ovde Isus kae da dua nije besmrtna, nego se moepogubiti. Bog kae: "Gle, sve su due moje, kako dua o ina tako i dua sinovljeva moja je,kojadua zgrei ona e poginuti... Koja dua zgrei onae umreti." Jezekilj 18.4,20 Dua moe dapogine, da umre, dakle dua nije besmrtna.

ovek sam po sebi nema besmrtnost, nego imauslovnu besmrtnost . ovek moe da iviveno samo pod uslovom da nikad ne kida vezu sa Bogom. Bog jedini ima besmrtnost, a stvorenjaimaju uslovnu besmrtnost, u zavisnosti od njihovog poverenja u Boga i vernosti Bogu.

Ako bi zlo bilo veni entitet, ako bi na jednom delu svemira postojao pakao, a na drugom delusvemira bio raj, onda bi zlo bilo veno. Onda bi i grenici bili besmrtni, a to po Bibliji nije istina.aki za Sotonu pie: "...bie strahota, i nee te biti doveka ." Jezekilj 28.19

Tvorac ideje o besmrtnosti due je Sotona (1. Mojsijeva 3.4,5). Tu ideju je Sotona prenosiopreko raznih kultova do Egipana, Vavilonaca, Grka (Pitagora, Platon), Rimljana, Jevrejskihapokrifa i Katolike crkve (sveti Augustin, Toma Akvinski).

Biblija govori da ljudska istorija ima svoj poetak, da i greh ima svoj poetak, ali kae i da grehima svoj kraj. Do i e dan kada e smrt, greh i zlo biti jednom zauvek uniteni. "I smrt i pakaobaeni bie u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt." Otkrivenje 20.14 A zatim pie: "I videh novonebo i novu zemlju" Otk. 21.1 Boge stvoriti sve novo za ljude koji su mu verovali. Apostol Pavlenas poziva da se za dolazak naeg Gospoda Isusa Hrista sauva bez krivice "celi va duh i dua itelo" (1. Solunjanima 5.23), a ne samo dua.

Besmrtnost nije uro ena, nego se sti e


6/14

Stranica6 od 14

ako izaberemo Boga, ako imamo poverenje u Njega, ako smo mu verni.

TA JE PAKAO? Meu ljudima je veomaesto miljenje da je pakao mesto venog muenja nepokajanih ljudi u

vatri. Ova ideja je dola iz grke mitologije, a ne od Bojeg otkrivenja.Na originalnom jeziku u Bibliji se nigde ne spominje re "pakao". U naem prevoduete na

dosta mesta nai re "pakao", ali u originalnom tekstu stoje jevrejske rei eol i gehena, ili grkehades i tartaros.

eol eol nije mesto venog muenja iz kojeg nema povratka. To se vidi iz Psalma 16.10: "Jerne e

ostaviti due moje u paklu (eolu ), nitie dati da svetac tvoj vidi truhlost." Apostol Petar jeobjasnio da ovaj tekst govori o Hristovoj smrti i Hristovom vaskrsenju pre nego to je poeo procestruljenja (Dela 2.31). "Dua" u ovom tekstu je sam Isus Hristos kada je umro. Jasno je da Isus,kada je umro, nije bio u paklu gde vatra navodno pee grenike, nego je u grobu ekao asvaskrsenja.

"Nee te mrtvi hvaliti, Gospode, niti oni koji siu onamo gde se mui (uti)" Psalam 115.17 Daklemrtvi su na mestu gde je tiina, a ne tamo gde su jauci i pla od muenja.

eol je grob, a ne mu ilite. Zato psalmista kae: "Kad mi Gospod ne bi bio pomonik, brzo bise dua moja preselila onamo gde se uti" (Psalam 94.17), gde je tiina, gde prestaju sveaktivnosti.

eol je grob, mesto besvesnog po ivanja mrtvih doasa vaskrsenja,mesto gde prestaju sve ljudske aktivnosti.

Gehena U tekstovima Matej 5.22,29; 10.28; 18.9; 23.5; idr., spominje se izraz "gehena" koji je takoe

prevoen sa "pakao". Re gehena potie iz Starog Zaveta. "Ge ben hinom" zna i dolina sinovaEnomovih (jevr. Enom zna i oplakivanje) (Isus 15.8).Tu su bezbonici spaljivali decu "bogu"Molohu (2. Dnevnika 28.3; 33.3,6; Jer 7.3; 32.35).

Car Josija je to mesto unitio i spalio (2.Carevima 23.10). Graani su na tom mestu bacalismee i spaljivali ga, tako da je smee stalno gorelo. Pisci Biblije su to zapaljeno smetlite prikazalikao simbol ognjenog jezera, vatre kojae zauvek spaliti zlo. Gehena ili dolina oplakanih sinova, jedolina gde su deca prinoena na rtvu, i gdee biti ljudi koji su odbacili Boga i kojie biti uniteniza venost.

Gehena je predslika smrtne kazne nad bezbonicima kojie biti uniteni vatrom.

Hades U Novom Zavetu se koristi grka re "hades" ili "ad".U gr koj mitologiji re hades oznaava mesto u kojem due nastavljaju ivot posle smrti tela.

Po grkim legendama, na zapadu hadesa nalazi se mesto gde pravedne due ive u blaenstvu, atartar je najmraniji deo hadesa gde se mue grenici.

U Novom Zavetu skoro sve linosti preko kojih Bog govori su Jevreji, a i sami pisci NovogZaveta su Jevreji a ne Grci, osim Luke koji je ive i u Izraelu takoe govorio jevrejski jezik. Zatooni pod pojmovima hades i tartaros ne podrazumevaju grka mitoloka mesta, nego starozavetnepojmove eol i gehena. To zaklju i i iz samih tekstova. Kada bi tekstove tumaili po grkimmitolokim pojmovima hades i tartaros, tekstovi bi bili suprotni sami sebi.

Na primer, ve je navedeno da u Delima apostolskim 2.31 pie da je Hristovo telo poloeno uhades. Jasno je da Hristos posle smrti na krstu nije otiao na mesto gde se mue grenici koji senisu pokajali, nego je bio u grobu iz kojeg je vaskrsao posle 3 dana. Apostol Petar je ovde citirao


7/14

Stranica7 od 14

Psalam 16.10 koji je pisan na jevrejskom jeziku, i umesto rei eol stavio je grku re hades.Dakle, re hades apostoli upotrebljavaju za eol, za koji smo videli da zna i grob, mesto gdeprestaju sve ljudske aktivnosti, a ne za mu ilite grenika.

U Otkrivenju 20.13,14 pie da su smrt i grob (hades) baeni u ognjeno jezero. Nemogue je da"mesto muenja grenika" bude baeno u "mesto muenja grenika". Grob, a ne "pakao" bieuniten na dan suda, jer vie nee biti smrti ni sahranjivanja.

U Otkrivenju 6.8 pie da smrt i pakao daju svoje mrtvace, a znamo da iz mu ilita "pakla" nemapovratka, nema vaskrsenja. Dakle, ovde se radi o vaskrsenju iz grobova, a ne o vaskrsenju iz"pakla".

Kada je vaskrsao Lazara Isus je rekao: "Lazare, izi i napolje." Jovan 11.43 Jevrejski grobovi bilisu ukopani u stenu. Lazar je bio vernik. Da je posle smrti njegova "dua" otila u raj, Isus bi rekao:"Lazare si i", a ne "iza i". Lazar sigurno nije bio u "paklu", nego je bio u grobu, kako Isus kae ustanju slinom snu (11.11-14). Boge na dan suda one koji spavaju u prahu zemaljskom daprobudi jedne na veni ivot, a druge na venu sramotu (Danilo 12.2). Zato bi Bog vaskrsavaoljude koji ve uivaju u "raju"? Zato bi Bog vaskrsavao ljude koji ve pate u "paklu"? Ako je nadnjima ve izvrena presuda neposredno posle smrti, zato bi se onda ista presuda ponavljala pri

drugom Hristovom dolasku? To ne bi imalo smisla.Tartar je, po apostolu Petru (2. Petrova 2.4,9), mesto zadravanja zlih duhova (demona) dodana suda kada e nad njima biti izvrena presuda.

eol i hades imaju isto znaenje: grob, mesto besvesnog po ivanja mrtvih doasavaskrsenja, mesto gde prestaju sve ljudske aktivnosti.

Gehena je predslika smrtne kazne nad bezbonicima kojie biti uniteni vatrom.

VE NO MU ENJE? Ako neko veruje da postoje istilite i veni pakao kao mesta muenja grenika, iako ti izrazi

nisu tako opisani u Bibliji, to bi zna ilo da e zlo i dobro veno postojati zajedno. Ta ideja postoji

samo kod mnogoboaca. Na osnovu Biblije, zlo nee veno postojati. Zlo ili greh, je uljez meuljude. Greh ima svoj poetak i imae svoj kraj. "I smrt i pakao baeni bie u jezero ognjeno. I ovo jedruga smrt." (Otk. 20.14) Jedinoe dobro postojati veno.

VE NA VATRA ili VE NE MUKE? ta znai izraz vena vatra? U Bibliji je naglaeno samo davatra gori ve no, a ne pie da e

oni koji budu ba eni u ve nu vatru da gore ve no, to bi bilo suprotno zakonima u prirodi koje je Bog uspostavio. Izraz "vena vatra" ne zna i da e predmeti u vatri veno goreti, nego zna i dasu posledice vatre vene, i da e za bezbonike uvek postojati vena smrt kao kazna. Vatra kojaunitava greh nee nikad da se ugasi, ali oni koji budu baeni u tu vatru goree dok ne izgore.

Smrt u toj vatri je skoro trenutna. Vena vatra je simbol potpunog unitenja iz koga nemaoporavka, nema vaskrsenja.To je ve na smrt, a ne ve ni ivot u mukama.

Ova ideja o venom muenju pripisana je Bogu pod uticajem paganskih verovanja (tj. kultovaoboavanja demona), a ne zato to im je Bog otkrio dae tako biti.

"Kao to se vosak topi od ognja , tako e bezbonici izginuti od lica Bojeg." Psalam 68.2Vosak se ne topi veno, nego odreeno vreme dok se ne istopi. U Isaija 1.28-31 kae dae se sviodmetnici i grenici satrti, dae bitikao ku ina a njihovo delo kao iskra , da e se oboje zapaliti inee biti nikoga da ugasi. Ku ina je primer materije koja vrlo brzo izgori i od koje ne ostaje nita.Bog nije sluajno uzeo ku inu kao primer presude kojue On izvriti nad bezbonicima. Nema nigovora o venom sagorevanju.

"Kao to iSodom i Gomor, i okolni njihovi gradovi, koji su se prokurvali onako kao i oni, i hodiliza drugim mesom, postavie se za ugled imu e se u ve nom ognju." Juda 7 Na osnovu SvetogPisma mi znamo da je Bog spalio Sodom i Gomor, i oni da su oni izgoreli i nestali. Na mestu gdesu danas Sodom i Gomor sigurno ne gori vena vatra, niti se ljudi danas mue u njoj. Jasno je da


8/14

Stranica8 od 14

je ovo poetian, simboliki opis unitenja za ve nost . bez povratka, bez vaskrsenja. Sodom iGomor su nestali za sva vremena, ali se ne mue veno. "I gradove Sodom i Gomor saee irazvali i osudi, i postaviugled bezbonicima koji bi ostali." 2. Petrova 2.6

"Kad mi Gospod ne bi bio pomonik, brzo bi se dua moja preselila onamo gde se mu i."Psalam 94.17 Re koju je Dani i preveo sa "mui" na jevrejskom zna i utati, muati, a ne mu iti.Tekst glasi: "...brzo bi se dua moja preselila onamo gde seuti."

"I izlazie i gledae mrtva telesa onih ljudi koji seodmetnue od mene (Boga), jercrv njihovnee umreti, i oganj njihov ne e se ugasiti , i bie gad svakom telu." Isaija 66.24 Ovde Bog jasno kae da e u venom ognju biti mrtvatela a ne mrtve due . Mrtva tela su poistoveena sapojmom mrtve due, mrtvogoveka. Ovi crvi jedu mrtvo telo, a sigurno ne mogu da ga jedu veno.Crvie jednom pojesti telo kao toe vatra jednom da sagori mrtva tela. Crvi ne umiru i vatra sene gasi, ali bezbonici nestaju za venost, pojedeni od crva i spaljeni vatrom. Veni su unititeljizla, vena je kazna, vean je sud (presuda) (Marko 3.29), ali zlo i grenici nisu veni. Veni oganj je vatra koju niko ne moe da ugasi dok ne spali materiju koja je u njega baena - nepokajanegrenike.

Hristos takoe govori o unitenju vatrom (Matej 13.40-42; Luka 17.28-30; Jovan 15.6), ali nikad

ne govori o venom muenju."I avo koji ih varae bi baen u jezero ognjeno i sumporito, gde je zver i lani prorok, i biemueni dan i no va vek veka." Otkrivenje 20.10 Ako itamo samo ovaj tekst, bez ostalih Biblijskihtekstova, izgleda kao dae Sotona biti muen vavek veka, veno. Izraz "vavek" (grki aion) imadva znaenja: 1) ivotni vek (ograni eni period); i 2) ve nost (neograni eni period). Kako e "aion" biti preveden zavisi od konteksta, od imenice uz koju stoji .

Izraz "ve ni sud " (Jevrejima 6.2) ne zna i da e proces suenja da traje veno, nego dapresuda doneta na tom suenju ima venu vrednost, da je nepromenljiva. Isto tako "ve napropast " (2. Solunjanima 1.9) nije proces veitog propadanja, jer svako propadanje ima svojkraj u potpunoj propasti, nego je to propast za vena vremena, bezpovratna propast.

Slino tome "ve no spasenje", "ve ni otkup" ne znai da emo veno da greimo, a Bogveno da nas spasava, nego zna i da e nas Bog spasiti zauvek, za sva vremena. Aronovo"ve no svetenstvo " (1. Dnevnika 23.13) trajalo je dok je trajala simbolika starozavetna sluba,dok na prvosvetenik Isus Hristos nije poeo da vri stvarnu slubu koju je simbolika slubanagovetavala. I Hristose prestati da vri svoju prvosveteniku slubu kada zavri proceso ienja (3. Mojsijeva 16). Dakle, od venog svetenstva ostae vene posledice, a to su ljudi kojisu spaseni posredovanjem prvosvetenika Isusa Hrista. Nee se veno vriti simbolika slubasvetenika po zakonu datom Levitima.

U Starom Zavetu izraz "ve ni rob" (2. Mojsijeva 21.6) zna i da e rob da robuje dok je iv, a neveno. Na Gijezija i njegovo potomstvo je prelaguba doveka (2. Carevima 5.27), dok su ivi, jer

bolesti nee postojati ve

no (Otkrivenje 21.4), nego do izvrenja Boje presude. Prokleta smokvadoveka ne e imati rod (Matej 21.14), to sigurno ne zna i da e nerodna smokva veno da

postoji.Trajanje izraza vavek, vean, u vek vekova, doveka i zauvek treba razumeti u

kontekstu i uporedo sa ostalim Bojim izjavama. Koliko traje subjekt (imenica), tolikoe trajati i glagolska radnja (vavek, vean, idr).

Tako i "vena muka" (Matej 25.46) jeste kazna ije su vene posledice, a ne trajanje izvrenja.Tako e muenje vavek veka u ognjenom jezeru (Otkrivenje 20.10) trajati dok ne izgore, dok ihvatra fiziki ne uniti.

A kakoe "dim muenja njihova izlaziti vavek veka" (Otkrivenje 14.11)? O igledno je da je ovo

posebna grupa (koji se poklanjaju zveri, ikoni zveri i primaju ig zveri), a ne svi nepokajani ljudi.Dim je bezobli ni ostatak ne ega to je izgorelo, ne ega to je spaljeno . To zna i da kada bezboni budu spaljeni jedino njihov dim e ostati od njih . ""Bezbonici ginu... kao dim prolaze ."


9/14

Stranica9 od 14

(Psalam 37.20) Dim je slika neeg prolaznog, nepostojanog, unitenog. Kao to je reeno, kolikoe trajati ono to se dimi va vek, zavisi od trajanja imenice, u ovom sluaju bezbonih ljudi.

Kada je prorok Isaija opisivao kaznu za Edom, upotrebio je isti izraz: "Nee se gasiti ni nou nidanju, doveka e se dizati dim njezin..." (34.10). Jasno je da zemlja Edom danas ne gori i da sedim vie ne die iz njega iako bi trebalo da se die veno ako bi ovaj izraz primenjivali bukvalno.To zna i da je izraz "dim muenja njegova dizae se va vek veka" pesniki izraz, hiperbola, a nedoslovan opis. Vatra je u Edomu sagorela zlo i ugasila se. Takoe vatra spaliti bezbone i sagoretiih za vena vremena, to znai da se oni nikad nee povratiti. Oni nee imati mira "dan i no" to jest nee imati mir dok ne podnesu kaznu. Ako bi ove tekstove tuma ili doslovno, takvo tumaenjebilo bi u suprotnosti sa celom Biblijom i sa karakterom punom ljubavi koji je Bog pokazao. Dakle,ovo su figurativni, pesniki izrazi.

PROBLEMI IDEJE O PAKLU KAO VE NOM MU ILITU Ako jeovek iveo 60 godina i greio,da li je pravedno da veno ispata u paklu? Naravno da

to nije pravedno, i Bog sigurno tako ne bi radio.Ako smrt u ognjenom jezeru ne bi bila trenutna,Bog bi morao pri vaskrsenju da bezbonike

stvori druga ije, da ih stvori da ne mogu da umru, a da oseaju bol. Kako ljudi zamiljaju dae"besmrtna dua" da osea bol ako nema telo? Zar bi Bog stvorio greniku nesagorivo telo ineunitivoulo dodira i bola, samo da bi ga veno mu io? Zar bi Bog, koji nas toliko voli da je daosvog sina Isusa Hrista da umre umesto nas, mogao da nekog veno mui? Vene muke sunespojive sa milostivim i pravednim Bogom. "Vene muke" je izmislio Sotona koji Boga stalnonepravedno optuuje za svoja nedela.

Ako bi na jednom kraju svemira postojalo zlo, a na drugom kraju bilo dobro, ivot u takvom svetubi bio straan. Kako da celu venost gledamo kako se neko tamo veno mu i? Ako neko od mojihprijatelja ili roaka nije spasen, da li ja mogu da uivam u blaenstvu raja dok gledam kako se onimue?

U Otkrivenju 21.4 pie da kad Bog izvri presudu vie nee biti suza, pla

a, vike ni bolesti. Onikoji veruju dae ljudi biti veno mueni tvrde dae iz "pakla" veno da se uje pla i krgut zuba,

to je o igledno suprotno onom to tvrdi Bog u Otkrivenju 21.4.Prorok Jeremija kae za grenike dae "zaspati venim snom i nee se probuditi" (51.57).

Kakvo je to "veno muenje" ako oni spavaju venim snom? Evo kakva je to muka: "Kojie primitimuku, pogibao venu od lica Gospodnjeg" (2. Solunjanima 1.9). To je vena pogibija, vena smrt,a ne veno muenje. "I sie oganj od Boga s neba, ipojede ih" (Otkrivenje 20.9). Vatrae pojestigrenike, potpunoe ih spaliti, a nee ih priti veno.

Vena je vatra koja spaljuje greh, a greh i grenici nisu veni.Umreti ne znai nastaviti iveti u raju ili paklu. Umreti zna i prestati iveti.

Da sumiramo:1) Veni ivot (besmrtnost) je Boji dar vernima. Nepokajani grenici nemaju dar venog ivota(besmrtnost) (Rimljanima 6.23).

2) Veno muenje bi ovekoveilo greh, stradanje i alost, a u Bibliji pie da toga nee biti kadBog bude stvorio Novu Zemlju i Novo Nebo (Otkrivenje 21.4). Bog kae za budunost: "Evosvenovo tvorim" (Otk. 21.5) Sve novo zna i nema starog, nema spaljivalita, greha i patnje.

3) Ako bi postojao veni pakao, to bi bila vena mrlja u svemiru, veno zlo, a Bog je rekao daeunititi zlo i nosioce zla (Otkrivenje 20.9).

4) Ako bi postojao veni pakao, to bi bilo suprotno Bojoj ljubavi. Bog se ne bi veno svetionekome ko je greio u vremenski ogranienom periodu.

istilitePojam istilite prvi je poeo da spominje 593. godine papa Grgur I, kao mesto gde se moe

naknadno o istiti svako ko je umro kao rimokatolik. Tamo bi navodno ljudi biti mueni neko vreme, a


10/14

Stranica10 od 14

zatim bi otili u raj. Firentinski koncil je to i slubeno potvrdio 1439. godine. Meutim, Biblija nas jasno u i da je svako ko umre u grehu izgubljen za venost i da e izgoreti u ognjenom jezeru(Otkrivenje 14, 11; 21, 8) . Ako neko doe u ognjeno jezero, on vie nema mogunosti za spasenje isvemu je kraj.

Ako ljudi veruju uistilite iz kojeg mogu da se spasu plaenim misama ili novcem i molitvamanjihovih roaka, ljudi se nee potruditi da iskoriste ovaj ivot da se odlue za Boga, a to im je jedinaansa za spasenje.

U Bibliji ne postoji ni nagovetaj da tako neto kao to je istilite postoji.

pad Sotone,pobuna protivBoga

3. Hristov dolazak, presuda za venost:ve ni ivot ilive na smrt (2. smrt)

ljudi su ponovo uslovno besmrtni

pad oveka,ljudi su postali

smrtni

IsusHristos je

umroumesto

nas 31. AD

2. Hristov dolazak,dan suda: opte

vaskrsenje vernihBogu i 1. smrt

Od pada u greh do 2. Hristovogdolaska ljudi umiru i u grobuekajuBoju presudu.

Bog je vaskrsavao neke ljude (Lazar,Evtih, Tavita...) da bi zadobio naepoverenje, da verujemo da On daje ivot.Mojsije je umro, vaskrsao i vazneo se na

nebo kao predslika ljudi

istranisudpred

anelima

od1844.g.koji e vaskrsnuti pri 2. Hristovomdolasku. Enoh se iv vazneo na nebokao predslika ljudi kojie ivi doekatiHrista i preobraziti se.

istranisud na

nebu prednama

6000 godina greha 1000godina

7000 godina

VASKRSENJE Isus je vaskrsao iz groba posle treeg dana, nije vaskrsao iz nekog muilita "pakla", niti igde u

Bibliji pie da mu je dua bila u mestu muenja nevernika. Isto tako, Isus Hristos sigurno nijevaskrsao iz raja, jer je Mariji Magdaleni posle vaskrsenja rekao da jo nije bio k Ocu (Jovan 20.17),dakle nije bio na nebu. Pitanje je zato biovek uopte vaskrsavao iz raja kad tamo ve ima sveto mu je potrebno.

A ta e biti s vernicima? "Neu vam pak zatajiti, brao, za one koji su umrli,da ne alimo kao iostali koji nemaju nada . Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako e Bog i one koji suumrli u Isusu dovesti s njim. Jer vam ovo kazujemo re ju Gospodnjom da mi koji ivimo i

ostanemo za dolazak Gospodnji,neemo prete

i onijeh koji su pomrli.Jer

e sam Gospod sazapoveu, s glasom arhanelovim, i s trubom Boijomsi i s neba, i mrtvi u Hristu vaskrsnu e

najpre. A potom mi ivi koji smo ostali, zajedno s njimabi emo uzeti u oblake na susret


11/14

Stranica11 od 14

Gospodu na nebo , i takoemo svagda s Gospodom biti." 1. Solunjanima 4. 13-18Dakle Pavle kae da se ne brinemo jer: 1) oni koji su u grobovimavaskrsnu e, 2) oni koji ivi

doekaju Hristov drugi dolazak bie preobraeni , 3) zajednoemo s Gospodom krenuti na nebo, iiveemo veno sa Bogom.

Zapazite da mrtvi i ivi vernici zajedno primaju nagradu (ili kaznu) pri drugom Hristovomdolasku. Istovremena nagrada za sve vernike isklju uje mogu nost da vernici odmah poslesmrti primaju nagradu - raj .

Hristos kae: "Ne divite se ovome, jer ideas u kojie svi koji su u grobovima uti glas sinaBoijega. I izi i e koji su inili dobro uvaskrsenije ivota , a koji su inili zlo uvaskrsenijesuda ." Jovan 5.28,29

Ako biovek posle smrti bio u paklu ili raju, ako bi ve primio nagradu ili kaznu, onda ne bi nibilo potrebe da vaskrsava, jer je ve primio presudu. Meutim, Boge vaskrsnuti ljude iz stanjasna, iz smrti, upravo zato da izvri presudu: veni ivot ili vena smrt. Bog sigurno sadri tanuinformaciju o naoj linosti, tako dae prilikom vaskrsenja da vaskrsne osobu sa svim elementimalinosti koju je imala pre smrti, ali u savrenom, neraspadljivom telu.

Bog je u inio da Enoh i Ilija budu ivi vazneseni na nebo (1. Mojsijeva 5.24; 2. Carevima 2.11)

kao predslika vernika kojie ivi doekati Hrista i vazneti se na nebo.

Tee razumljivi tekstovi Sve Biblijske tekstove treba razmatrati u kontekstu cele Biblije. Treba prona i sve ta Bog kae

na neku temu, a ne uzeti samo jedan tekst i od njega stvoriti doktrinu."Jer i Hristos jedanput za grehe nae postrada, pravednik za nepravednike, da nas privede k

Bogu, ubijen istina bivi telom, no oivljevi Duhom, kojim siavi propoveda i duhovima koji su utamnici, koji nekad ne htee da sluaju kad ih oekivae Boje trpljenje u vreme Nojevo, kad segraae koveg..." 1.Petrova 3.18-20

Ako bi ovaj tekst zna io da je Isus Hristos posle smrti kao "duh" siao u "pakao" da propoveda

mrtvima, to bi bilo u suprotnosti sa nizom Biblijskuh tvrenja:-nema miljenja u grobu (Propovednik 9.10; Psalam 146.4), pa ondamrtvi i ne mogu da

razumeju ta im se propoveda.-nema rada ni delovanja u grobu (Propovednik 9.10), pamrtvi ne mogu ni da se odlu e za

Boga. Onda nema ni svrhe da im se propoveda.-smrt je besvesni san (Jov 14.12; Danilo 12.2; Jovan 11.11-14), ada bi se nekom

propovedalo potrebno je da bude svestan.-Bog kae da posle smrti ne postoji nova ansa (Jevrejima 3.7,8; Propovednik 9.5,6,10;

Jezekilj 18.24,27), pa nema svrhe propovedati mrtvima.-u asu umiranja Isus je rekao: "Oe, u ruke tvoje predajem duh svoj. I rekavi ovo izdahnu."

Luka 23.46 Dakle, u trenutku smrtiduh Isusa Hrista je otiao Bogu, na nebo, a ne u hades.Kako shvatiti ovaj Petrov tekst? Otac, Sin i Sveti Duh deluju zajedno, jedinstveni su u akciji. Sin

(Hristos) umro je na krstu i bio u besvesnom, neaktivnom stanju. Hristov duh ili dah ivota vratio seOcu. Hristos je u vreme pre Potopa preko Svetog Duha, kroz Noja, propovedao ondanjim ljudima.Veina tih ljudi nisu iskoristili ansu, pa su poginuli u Potopu. Sveti Duh je vaskrsao Hrista (Rim.8.11).

Tamnica je simbol duhovnog stanja ivih grenih ljudi (Isaija 42.7 61.1 Luka 4.18), a ne pakao.Ako je Hristov duh propovedao prepotopnim ljudima tek 31. godine AD, posle Hristove smrti,

zato ih je unitio Potopom 2300 godina pre Hristove smrti? To bi izgledalo kao da im nijedobro propovedao pa je morao ponovo. Bog im je propovedao 120 godina (1. Mojsijeva 6.3). Bog je u inio sve za njih, i druga prilika im nije obeana.

Zato bi Isus posle svoje smrti propovedao samo mrtvim prepotopnim ljudima? Zato nebi propovedao svima? Peter pominje prepotopne ljude samo da bi identifikovao Svetog Duhapreko kojeg Otac inae poziva sve ljude na pokajanje.


12/14

Stranica12 od 14

"Zato se i mrtvima propovedi jevanelje, da prime sud pooveku telom a po Bogu da iveduhom." 1. Petrova 4.6 Glagol propovedati je u prolom vremenu, to znai da Petar kae da jeonima koji su sada mrtviranije bilo propovedano evan elje, a ne da im se sada propoveda kadsu mrtvi. Tako je i glagol primiti (sud) u buduem vremenu, to znai da sud jo nije bio , da mrtvine primaju presudu kad umru, negoe presuda biti pri Hristovom drugom dolasku. Tadae BogDuhom Svetim da oivi ljude da bi im saoptio presudu. Zemaljski ivot je vreme odluke. Poslesmrti nema predomiljanja.

Razbojnik na krstu ta je Hristos obeao razbojniku na krstu? "I ree mu Isus: 'Zaista ti kaem: danase biti sa

mnom u raju." Luka 23.43 Na originalnom jeziku na kojem je Biblija pisana, nisu postojali znakoviinterpunkcije. Tek kasnije su u naim tekstovima dodate take i zarezi.

injenica je da niIsus nije toga dana kada je umro, bio u raju, na nebu, nego u grobu . Kada je Isus vaskrsao, rekao je Mariji: "Ne dohvataj se do mene,jer se jo ne vratih k Ocu svojemu; nego idi k brai mojoj, i kai im: vraam se k ocu svojemu i ocu vaemu." Jovan 20.17 Dakle, kada je umro Isus nije bio kod Oca, nego u grobu, pa niovek s krsta nije mogao s njim da bude u raju

tog dana.Iz konteksta cele Biblije jasno je da ovaj tekst treba da glasi ovako: "Zaista ti kaem danas,bie sa mnom u raju." Isus mudanas govori da e u raju biti sa njim, a ne kae mu dae danasbiti u raju sa njim.

Slina konstrukcija teksta nalazi se u 5. Mojsijevoj 30.16: "Jer ti zapovedam danas da ljubiGospoda Boga svojega..." I ovo shvati dvojako: 1) danas ti zapovedam 2) danas da ljubi. Akobismo sledili logiku ljudi koji smatraju da je Isus Hristos bio u raju, onda bi ovaj tekst zna io daBoga treba voleti samo danas, a sutra za to nema potrebe. Po kontekstu moemo da odredimo ta je ispravno i ta je logino.

Pri a o Lazaru i bogatau Ova pria se esto citira u prilog postojanja venog pakla. Luka 16.19-31 "ovek neki pak bee

bogat, koji se oblaie u skerlet i u svilu, i ivljae svaki dan gospodski i veseljae se. A bijae jedan siromah, po imenu Lazar, koji leae pred njegovim vratima gnojav, i eljae da se nasitimrvama koje padahu s trpeze bogatoga, jo i psi dolaahu i lizahu gnoj njegov. A kad umresiromah, odnesoe ga aneli u naru je Avramovo, a umrije i bogati i zakopae ga. I u paklu kadbee u mukama, podie o i svoje i ugleda izdaleka Avrama i Lazara u naru ju njegovu. I povikaviree: 'Oe Avrame! Smiluj se na me i polji mi Lazara neka umo i u vodu vrh od prsta svojega, i dami rashladi jezik, jer se mu im u ovome plamenu.' A Avram ree: 'Sinko! Opomeni se da si ti primiodobra svoja u ivotu svome, i Lazar opet zla, a sad se on tei a ti se mu i. I pored svega togapostavljena je meu nama i vama velika propast, da oni koji bi hteli odovud k vama pre i, ne mogu,niti oni otuda k nama ne prelaze.' Tada ree: 'Molim te dakle, oe, da ga poalje ku i oca mojega, jer imam pet brae, neka im posvedoi da ne bi i oni doli na ovo mesto muenja.' Ree muAvram: 'Oni imaju Mojsija i proroke, neka njih sluaju.' A on ree: 'Ne, oe Avrame! Nego ako imdoe ko iz mrtvih, pokajae se.' A Avraam ree mu: 'Ako ne sluaju Mojsija i proroka, da ko i izmrtvih ustane nee verovati."

Ova pria je bila deo jevrejskog folklora . Detalje narodnog verovanja koji su osnova za ovupriu zapisao je Josif Flavije (Josephus Flavius, The Complete Works of Flavius Josephus; Philadelphia: John C. Winston; str. 901 ). On opisuje podzemlje u kojem se pravedni nalaze uAvramovom krilu, a duboki ponor razdvaja pravedne od nepravednih, koji trpe kaznu vatrom ivrelom parom. Ovu priu su Jevreji doneli iz ropstva u Vavilonu. Narod je dobro znao ovoverovanje Vavilonjana, i to Isus koristi kao osnov za svoju glavnu poruku.

Ako posmatramo literarni kontekst u kome se nalazi ova Hristova pria, ona je smetena ukontekst pokajanja . Luka 15-a glava sadri 3 najlepe Hristove parabole o pokajanju: o


13/14

Stranica13 od 14

izgubljenoj ovci, o izgubljenom dinaru i pria o izgubljenom sinu. U 16-oj glavi je pria o bogatau ipristavu, gde se takoe govori o pokajanju, a zatim sledi pria o bogatau i Lazaru. U 17-oj glavi senastavlja tema pokajanja. To zna i da u pri i o bogatau i Lazarutema o kojoj Isus govori jestepokajanje a ne zagrobni ivot .

Hristos je za svoje prie esto uzimao primere koji su bili poznati u narodu, neto to je narodverovao, bez obzira da li je to bilo istinito ili ne. Hristos je krenuo od poznatog i vodio je ljude kanepoznatom. Nepoznato je bila pouka koju je Hristos eleo da saopti svojim sluaocima.

Hristos je iskoristio narodno praznoverje da bi ih pou io pokajanju. Centralna pouka prie jeste:1) posle smrti nema prilike za pokajanje; 2) ljudi su toliko tvrdoglavi u grehu daak i ako bi nekovaskrsao iz mrtvih ljudi ne bi verovali Bogu. 3) potrebno je sluati Sveto Pismo (Mojsija i proroke).Bogata i Lazar su se razlikovali u stavu prema ivotnim vrednostima. Bogata je teio samomaterijalnom bogatstvu i dobio ga je, ali ne i veni ivot. Lazar je teio Bogu, svestan svojih greha ipotrebe za kajanjem, pa je nagrada bila ivot sa Bogom.

ta bi se desilo ako bismo bukvalno tuma ili ovu pri u? Ako bismo eleli da svakom detaljuove prie damo doktrinalnu vrednost, pria bi postala besmislena.

Isus je neto pre toga rekao dae pravedni primiti platu pri vaskrsenju mrtvih (Luka 14.12-

14), a ne neposredno posle smrti , kako izgleda u pri i.Isus je rekao da e nas uzeti k sebi tek kad se bude vratio drugi put (Jovan 14.1-3),a neodmah posle smrti , kao to je sluaj u pri i.

Svakog dana umre preko 100 000 ljudi u svetu. Ako je spasen samo 1%, to zna i da bi"Avramovo krilo" trebalo da bude toliko veliko da dnevno primi bar 1000 ljudi. Ako jeAvramovo krilo samo figurativni izraz a ne doslovan opis deavanja posle smrti, onda su i drugidetalji prie samo figurativni opis iji je cilj saznavanje neke moralne istine. U Jevrejima 11.39,40pie da junaci vere, meu kojima jei Avram (Jev 11.8-19),jo nisu primili savrenstvo, jo nisuvaskrsli, nego e ga primiti kad i mi. U pri i je Avram u raju iako apostol Pavle pie da Avram jo nije vaskrsao.

Ljudi koji veruju da postoji "besmrtna dua" veruju da ona nema telo, jer telo umire a duanavodno nastavlja da ivi bez tela. Kako onda u pri i bogata u paklu imaprst, jezik i o i? Kako dua bez tela uopte moe da ose a bol ako nema nerve koji se nalaze u koi? Zar za bestelesnuduu moe da bude prepreka ponor koji razdvaja raj od pakla?

Zamislite da ste u raju, uivate, sve je lepo, a preko provalije vidite ljude kako se mue. Viditenekog vaeg roaka, prijatelja i razgovarate sa njima! Kakav bi to raj bio?

Sve ovo govori da je ovo pria zasnovana na narodnim verovanjima, ija je centralna poruka:pokajte se, i verujte ono to pie u Mojsijevim knjigama i prorocima.

IVOT! Zlo nije vena realnost. Vest koju nam upuuje Bog preko Biblije je da smrt nije kraj, dae do i

dan vaskrsenja.Jedan poznati svetenik bio je pozvan da propoveda na jednoj sahrani. Odlu io je da na sahrani

govori ono to bi govorio Isus u toj prilici. Traio je u sva 4 evanelja da sazna ta je Hristospropovedao na sahranama. Otkrio je da je Hristos svaku pogrebnu povorku na kojoj jeprisustvovao izmenio u trijumfalnu povorku. Tamo gde je bio Hristos, tamo je bilo vaskrsenje. Mrtvise se na Njegov glas vraali u ivot.

Isus kae: "Ja sam vaskrsenje i ivot, ako ko veruje u mene, ako i umre, ivee." Biblija kae:"Ko ima sina Bojega ima ivot, ko nema sina Bojega nema ivota." 1. Jovanova 5.12 VaskrsenjeIsusa Hrista je garancija za spasenje ljudi koji veruju Bogu. Doi e dan suda kada e svi doi naBoji sud, i kadae jedni primiti veni ivot, a drugi venu smrt. Da liemo primiti ivot ili smrtzavisi od naeg izbora: za Boga ili protiv Boga. "Jer gle, jau stvoriti nova nebesa i novu zemlju, ito je pre bilo nee se pominjati nitie na um dolaziti." Isaija 65.17


14/14

Stranica14 od 14

KAKO POSTATI BESMRTAN? Ljudi su izabrali da se odvoje od izvora ivota, od Boga. Ali Bog nije ostavio ljude iako su ljudi

ostavili njega. "Jer Bogu tako omilje svet da je i sina svojega jedinorodnog dao, danijedan koji gaveruje ne pogine, nego da ima ivot veni." Jovan 3.16

"Ko moju re slua i veruje onome koji je mene poslao ima ivot veni, i ne dolazi na sud, nego je preao iz smrti u ivot." Jovan 5.24 "I jau im dati ivot veni, i nikad nee izginuti, i niko ih neeoteti iz ruke moje." Jovan 10.28

"A Isus joj ree: -Ja sam vaskrsenje i ivot. Koji veruje mene, ako i umre ive e. I nijedankoji ivi i veruje mene ne e umreti vavek. Veruje li ovo ?" Jovan 11.25,26 "A ovo je ivot veni:da poznaju Tebe, jedinog istinoga Boga, i koga si poslao Isusa Hrista ." Jovan 17.3 "Re i kojevam rekoh duh su i ivot su ." Jovan 6.63

Documents

Sta Se Dodgadja Kad Covek Umre