11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 1 11. Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote: funkcionalna ema delovanja; opis instalacije; sastavni delovi instalacije; vrste dimnih klapni; centrale sistema za odimljavanje; vrste alarma; projektovanje i izvoenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u poaru nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zatite od poara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodina ispitivanja stabilne instalacije; pravna lica za odravanje i ispitivanje stabilne instalacije. VENTILACIJA U FUNKCIJI ZATITE OD POARA I EKSPLOZIJA Osnovne karakteristike ventilacije Ventilacija (provetravanje), generalno se moe podeliti na: - Prirodnu - Prinudnu (vetaku) Pod prirodnim provetravanjem podrazumeva se izmena vazduha koja se javlja kao posledica prirodnih osobina vazduha pri temperaturnim razlikama. Proraun i merenje ovakve izmene vazduha teko je izvoditi. Uslov za ovakvu izmenu vazduha je razlika pritiska izmeu unutranjeg i spoljanjeg vazduha, koji s jedne strane izaziva temperaturna razlika, a s druge pojave vetra. Ako je unutranja temperatura via od spoljanje, kao to je to zimi u zagrejanim prostorijama, usled razliilih gustina toplog i hladnog vazduha prtisak na spoIjanjem zidu se rasporeuje prema slici 1, odnosno u gonjem delu prostorije vlada mali natpritisak, a u donjem delu mali potpritisak u odnosu na spoljni vazduh. Usled toga hladan vazduh ulazi spolja na donje otvore, mea se sa postojeim toplim vazduhom i kroz gornje otvore izlazi napolje. Leti kada je napolju toplije nego u prostoriji pravac kretanja je obrnut, odnosno vazduh ulazi kroz gornje otvore, mea se sa postojeim vazduhom u prostoriji i kroz donje otvore izlazi napolje. Da bi prirodno provetravanje bilo efikasno mora visina prostorije biti ista ili vea od irine. Ako ovaj uslov nije zadovoIjen postavlja se ventilacioni kanal koji vodi iznad krova (slika 2). Na ovaj se nain otvor za izjednaenje pomera nagore tako da je, u celoj prostoriji potpritisak (dejstvo dimnjaka).

Pod pojmom prinudna (vetaka) ventilacija podrazumeva se da se za provetravanje prostora upotrebljavaju ventilatori. Ovaj nain kontrole dima i toksinjh produkata sagorevanja moe se vriti na tri naina: 1. izvlaenje dima i tokicnih produkata; sagorevanja iz prostorija i puteva za evakuaciju,

11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 2 2. uduvavanjem sveeg vazduha u prostorije i puteve za evakuaciju (presurizacija) 3. kombinacija mehanikog izvlaenja i uduvavanja (dejonizacija). Primena ventilacije u tehnolokim procesima A. Svi dole navedeni pravilnici postavljaju zahteve za ventilaciju ugroenog prostora u cilju spreavanja stvaranja eksplozivne koncentracije para zapaljivih tenosti ili zapaljivih gasova sa vazduhom. Zakon o zatiti od poara propisuje da tehnoloki procesi u kojma se koriste ili proizvode zapaljive tenosti i gasovi ili eksplozivne materije moraju biti organizovani na takav nain da zavisno od prirode i uslova proizvodnje, opasnost od poara bude otklonjena. Za najopasnije tehnoloke procese (proizvodnja acetilena, eksploziva i baruta, korienje zapaljivih tenosti i gasova, farbare i akumulatorske stanice) uraeni su tehniki propisi koji odreuju lokaciju takvih objekata, izgradnju objekta, kao i nain izvoenja elektro i mainskih instalacija (grejanje i ventilacija). 1. Pravilnik o zatiti na radu pri izradi eksploziva i baruta i manipulisanju eksplozivima i barutima (Slubeni list SFRJ " br. 55/69) propisuje da provetravanja, opasnih objekata (opasan objekat je objekat u kome se vri proizvodnja, dorada, prerada, laboracija. delaboracija, ispitivanje, unitavanje i uvanje opasnih materija) moe biti prirodno ili vetako. Ako je provetravanje prirodno, svi kanali za ventilaciju moraju biti izvedeni tako da se sprei njihovo zagaivanje ili skupljanje ma kakavog materijla u njima, kao i direktno prodiranje kroz njih u objekat kie, stranih tela i sl. Ako se provetravanje opasnih objekata vri putem ventilacionih ureaja, konstrukcija tih ureaja mora biti izvedena prema propisima u pogledu uslova koji vladaju u prostoriji koja se provetrava. Ulazni i izlazni otvori ureaja za provetravanje moraju se zatiti metalnom mreom. Putanje u rad ventilatora mora biti mogu i van opasnog objekta odnosno prostorije.Ako iz tehnolokih: razloga nije mogua hermetizacija procesa pri kojima nastaju praina, gasovi i dim, toksini, eksplozivni ili opasni u pogledu paljenja, zagaenje vazduha u radnoj prostoriji mora da se svede na dozvoljene granice hvatanjem istih na mestu stvaranja i njihovim uklapanjem van prostorije ventilacionim urea-jima ija konstrukcija odgovara propisima koji vae za konkretne uslove. Izuzetak iz napred navedenog je za objekte za proizvodnju crnog baruta i za objekte u kojima se vri homogenizacija privrednih eksploziva (kolodrobi) u kojima mora biti prirodno provetravanje. 2. Pravilnik o zatiti na radu o tehnikim merama za razvijae acetilena i acetilenske stanice (Slubeni list SFRJ" br. 6/67) zahteva da se provetravanje prostorije u kojoj je smeten nepokretni razvija acetilena i njegovi pomoni ureaji vri po pravilu prirodnom ventilacijom (ventilaconi kanali, laterne, reflektori i dr.): Izlazni otvor ventiladje treba da se nalazi na najviem mestu prostorije gde postoji mogunost prikupljanja eksplozivnih smea acetilena i vazduha. Preseci ulaznog i izlaznog otvora ventilacije moraju biti iste veliine i morajii obezbeivati najmanje etvorostruku izmenu vazduha u toku jednog asa. Izlazni otvor kanala ili cevi ventilacije mora biti izveden na visinu najmanje za 1 metar veu od visine temena krova ili zida zgrade na koju se naslanja prostorija sa razvijaem. Pri primenjivanju vetlake ventilacije treba, po pravilu, koristiti sistem prinudnog dovoenja sveeg vaduha, smeten izvan prostorije. 3. Pravilnik o smetaju i dranju ulja za loenje (Slubeni list SFRJ", br. 45/67) trai da prostorije za smetaj ulja za domainstvo u podrumima i prizemljima stambenih zgrada imaju otvore za provetravanje, zatiene metalnom mreom izraenom od nerajue ice sa 33 okca na cm 2. Ako se skladini rezervoari za skladitenje | ulja za loenje nalaze u objektima posebno izraenim jza tu svrhu nad zemljom, sputenim u zemlju ili pod zemlju, prostor u kome su smeteni rezervoari mora imati odgovarajue provetravanje. 4. Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenpsti (,,Slubeni list SERJ" br. 20/71) nalae da graevinski objekat za uskladitavanje posuda sa

11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 3 zapaljivim tenostima ija je taka zapaljivosti ispod 100C ima efikasnu prirodnu ventilaciju odnosno, izuzetno, vetaku venlilaciju u ,,Ex" izradi, s tim da ukljuivanje takvog ventilacionog sistema mora biti van prostorije za uskladitavanje. Ovaj us|ov se odnosi i na garae i radionice koje koriste zapaljive tenosti, kao i na trgovake radnje i robne kue koje se bave prometom zapaljivih tenosti. Izuzetno se hermetiki zatvorene posude zapremine do 20 litara mogu u pogonima i radionicama uskladitavati u posebno za to izgraenim metalnim ormariima, s tim da ukupna koliina zapaljivih tenosti u tim posudama ne sme biti vea od 200 litara, a metalni ormari mora imati ventilaciju sa izlazom van prostora u kome se nalazi.Graevinski objekat u kome se nalaze pumpe i dru-ga oprema za pretakanje zapaljivih tenosti mora imati ventilacione otvore izvedene pri podu i tavanici prostori-je koji onemoguavaju stvaranje eksplozivne i zapaljive smee. 5. Pravilnik o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila i o uskladitavanju i pretakanju goriva (Slubeni list SFRJ" br. 27/71) zahteva da posebna prostorija u objektu za smetaj zaposlenog osobIja na benzinskoj stanici u kojoj se dre zapaljive tenosti ima prirodnu ili vetaku ventilaciju. 6. Pravilnik o izgradnji postrojenja za teni naftni gas i o uskladitavanju i pretakanju tenog naftnog gasa (Slubeni list SFRJ" br. 24/71) propisuje da prostorija za punjenje boca i prenosnih rezervoara ima ventilacio-ne otvore pri podu izvedene tako da omoguavaju gra-vitaciono izlaenje gasa van objekta. Povrina ovih otvora ne sme biti manja od 10% tlocrtne povrine poda prostorije, od ega povrina otvora koja se ne moe zatvoriti ne sme biti manja od 2 m2. Isti uslov je i za prostoriju u kojoj se nalaze pumpe i kompresori za pre-takanje gasa. Meutim, kada se sistem sa bocama na-lazi u slobodno stojeem objektu ili u objektu prislonje-nom uz zid nekog drugog objekta ventilacija mora biti izvedena u nivou poda i tavanice prostorije, a po mogu-nosti na dva suprotna zida. Zbir povrina ventilacionih otvora mora iznositi 10% tlocrtne povrine. Ako je troi-lo sistema sa bocama smeteno u podrumskoj prostori-ji, prostorija mora imati odgovarajuu ventilaciju. Velii-na ventilacionih otvora u graevinskom objektu u kome je smeten ispariva za gas ne sme biti manja od 10% tlocrtne povrine poda prpstorije, od ega najmanje otvor pri podu koji se ne moe zatvoriti ne sme iznositi manje od 1 m2. 7. Pravilnik o tehnikim uslovima i normativima za bezbedan transport tenih i gasovitih ugljovodonika magistralnim naftovodima i gasovodima i naftovodima i gasovodima za meunarodni transport (,,SI. list SFRJ" br. 26/85) zahteva da prostorije u objektima stanica (merne, regulacione i mernpregulacione) u kojima su ugraen gasne instalacije moraju imati gornje i donje otvore za prirodno provetravanje. U spoljnim zidovima kompresprskih stanica na gasovodima moraju se nalaziti gornji i donji otvori za prirodno provetravanje. Povrina gornjih otvora mora iznoslti 1% od povrine poda i moraju biti postavljeni na najvioj taki prostorije. Donji otvori moraju biti postavljeni na visini od 15 cm iznad poda stanice a njihova ukupna povrina mora iznositi najmanje 80% od ukupne povrine gornjih otvora Isto ovo vai i za pumpne stanice za naftu i produkte nafte, s tim da ukupna povrina donjih otvora mora iznositi najmanje 1% od povrine poda prostonje, a ukupna povrina gornjih otvora ne sme biti manja od 80% od ukupne povrine donjih otvora. 8. Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje,graenje, pogon i odravanje gasnih kotlarnica (,,SI list SFRJ" br 10/90) trai da se prostor kotlarnice provetrava tako da se osigura potrebna koliina vazduha za i sagorevanje i odravanje standardnih radnih uslova. Provetravanje mora biti prvenstveno prirodno, a ako to nije mogue moraju se stvoriti tehniki uslovi za prinudnu ventilaciju. Kotlarnice sa automatskim gononicima moraju imati iskljuivo prirodnu ventilaciju. Prirodnom ventilacijom prostora kotlarnice mora se osigurati popreno ispiranje prostora kotlarmce. Vazduh za ventilaciju mora ulaziti nisko u kotlarmcu, ali ne nie od 30 cm iznad poda i ne vie od 0,3 ukupne unutranje visine kotlarnice. Odvodni otvori moraju biti na to veoj visini, direktno na suprotnom zidu u odnosu na dovodne otvore. Prinudna ventilacija kotlarnica izvodi se ugradnjom odsisnog ventilatora, a dovod vazduha je prirodan - bez ventilatora Potprtisak u kotlarnici ne sme prei vrednost od 0,2 mbar.

11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 4 9. Pravilnik o tehnikim normativima za ureaje u kojima se nanose i sue premazna sredstva (,,SI listj SFRJ" br 57/85) propisuje da prostor ili prostorija lakirnice mora imati sistem za prinudno odsisavanje vazduha, izveden u kombinaciji lokalne i opte ventilacije. Lokalna ventilacija postavlja se na sva mesta na kojima je mogue izdvajanje para rastvaraa. Optom ventilacijom provetrava se ceo prostor ili prostorija lakirnice. 10. Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu skladita od poara i eksplozija (,,SI list SFRJ" br 24/87) zahteva da se skladita u kojima postoji opasnost od stvaranja eksplozivmh smea moraju prirodno provetravati, a gde to nije dozvoljeno mora se obezbediti i vestako provetravanje Povrina otvora za prirodno provetravanje ili vetako provetravanje skladine prostorije mora biti tolika da se ne sme dostii vrednost od 10% donje granice eksplozivnosti bilo koje prisutne zapaljive komponente. B.Pravilnici koji postavljaju uslove za ventilaciju u cilju odovenja dima Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu visokih objekata od poara (,,SI list SFRJ" br. 7/84) postavlja uslove za ventilaciju u cilju odovenja dima iz stepeninog prostora ili u cilju spreavanja prodora dima u unutranje sigurnosno stepenite Stepenini prostor mora imati otvore za prirodno provetravanje, koji se otvaraju iz prizemlja ili sa odmorita na stepenicama Ukupna povrina otvora za prirodno provetravanje mora biti najmanje 5% povrine honzontalnog proseka stepeninog ahta kome pripadaju, ali ne manje od 0,5 m2 Unutranja sigurnosna stepenita za objekte vie od 40 m moraju biti odvojena od unutranjih komunikacija objekta tampon-zonom koja se provetrava prirodnim ili vetakim putem sa 20 izmena vazduha na as. Iz napred izloenog vidi se da svi propisi osim Pravilnika o tehnikim normativima za ureaje u kojima se nanose i sue premazna sredstva daju prednost prirodnom u odnosu na vetako provetravanje. Ovo je u veem broju sluajeva potpuno neopravdano Tako na primer, kotlarnice sa automatskim gorionicima moraju imati iskljuivo prirodnu ventilaciju. Ovde se ispustilo iz vida da su svi savremeni gononici opremljeni samostalno delujuim ureajima za paljenje, nadziranje plamena, upravljanje i regulaciju odnosno spadaju u klasuautomatskih gasnih gorionika. S druge strane, u 90% ,sluajeva radi se o rekonstrukciji postojeih kotlarnica na teno gorivo pa je esto nemogue obezbediti popreno ispiranje prostora kotlarnice jer to podrazumeva da su dovodni i odvodni otvori na suprotnim zidovima kotlarmce. Prema pravilniku o tehnikim normativima za ureaje za automatsko zatvaranje vrata iii klapni otpornih prema poaru (Sl.list SFRJ br, 35/80), l. 25, celokupan ureaj za aktiviranje i automatsko zatvaranje vrata ili klapni mora se u upotrebi kontrolisati najmanje jedanput u dva meseca. SRPS EN 1366-8:2011 Ispitivanja otpornosti na poar sistema za ventilaciju - Deo 8: Kanali za odimljavanje Ovaj standard utvruje metode odreivanja otpornosti na poar kanala za odimljavanje. Primenjuje se samo na kanale koji prolaze kroz drugi poarni sektor iz koga treba da se vri odimljavanje u sluaju poara. Ispitivanje se odnosi na izlaganje poaru pune pokrivenosti. Ova metoda se primenjuje samo na poarne kanale koji su proli ispitivanje pu skladu sa EN 1366-1. Ispitivanje je koncipirano tako da obuhvati vertikalne i horizontalne kanale. Meutim, ako sistem u praksi ima samo primenu u vertikalnoj orijentaciji, onda je neophodno da se i ispita u vertikalnoj orijentaciji. Ova metoda ispitivanja je pogodna za kanale napravljene od negorivih materijala. Standard je primenjiv samo na kanale sa etirima stranama. SRPS EN 1366-9:2011 Ispitivanja otpornosti na poar sistema za ventilaciju - Deo 9: Zasebno pregraeni kanali za odimljavanje Ovaj standard utvruje metodu odreivanja otpornosti na poar kanala za odimljavanje koji se koriste za jedan poarni sektor. Kod ovih primena, sistem za odimljavanje je namenjen da radi samo do fleovera

11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 5 (obino 600 C). Metoda se primenjuje za kanale koji su izraeni od negorivog materijala. Standard se primenjuje na kanale koji imaju etiri strane ili su okruglog preseka. Ova metoda se primenjuje samo na horizontalne kanale u jednom poarnom sektoru. Metoda opisana u ovom standardu je sloena i zahteva osetljive instrumente. Zbog toga se ne preporuuje oprema za viestruku namenu. SRPS EN 13501-3:2008 Poarna klasifikacija graevinskih proizvoda i graevinskih elemenata - Deo 3: Klasifikacija na osnovu podataka iz ispitivanja otpornosti prema poaru proizvoda i elemenata koji se koriste u sistemima za ventilaciju zgrada: kanali i klapne otporni prema poaru Serfifikat otpornosti prema poaru protivpoarnih klapni Ispitivanje protivpoarnih klapni vri se u skladu sa standardom JUS U.J1.174 (1994), u ispitnoj pei sa standardnim razvojem poara prema JUS ISO 834 (1994) i dobijen nalaz otpornosti prema poaru u trajanju od N minuta, izdaje se od strane instituta IMS. Zahtevi za provetravanje sa povienim pritiskom u putevima za evakuaciju Kretanje i distribucija vazduha u uslovima poveanog pritiska ima vanu ulogu, kako bi se dobila to efikasnija i to jeftinija zatita puteva za evakuaciju. Zatita puteva za evakuaciju nije samo vana za spaavanje Ijudi ve i materijalnih vrednosti itave graevine, s tim to omoguava lake kretanje i pristup vatrogascima do mesta pojave poara. a) Stepenita Svako stepenite u objektu koje slui za evakuaciju, mora biti pod pritiskom. Sistemi provetravanja moraju biti odvojeni. Vazduh se mora dovoditi tako da bude ravnomerno, rasporeen po visini. Najbolje je da se vazduh dovodi na svaki sprat objekta. Ako to nije mogue, najvee rastojanje izmeu dovoda vazduha treba da bude tri, sprata, to znai da se za trospratne objekte moe prihvatiti jedan izlaz vazduha. Vazduh se dovodi vazdunim kanalima i nije vano da li raspodela vazduha ide odozgo ili odozdo, ve da se obezbedi potpuno ista koliina vazduha na svakoj izlaznoj reetki. b) Hodnici Hodnici se takoe moraju staviti pod povieni pritisak. Pritisak u hodnicima zavisi od pritiska na stepenitu i mora se dopunjavati Kanali za provetravanje hodnika povienim pritiskom mogu se prikljuiti na mreu provetravanja ili klimatizacije pod uslovom da stvaraju ravnoteu u raspodeli vazduha za sve hodnike. Kanali za stepenite ne smeju biti isti i za hodnike Da bi se postigli jo bolji rezultati i vei uinci oslobaanja od dima puteva za evakuaciju, napravljene su male prostorije sa provetravanjem ("tampon zone"), koje su obezbeene protivpoarnim vratima prema stepenitu. Izmena vazduha se vri u tampon zonama, s tim to je ventilator za izvlaenje vazduha veeg kapaciteta od ventilatora za dovoenje vazduha. Na ovaj nain se obezbeduje nadpritisak u tampon zonama u odnosu na stepenita i kretanje vazduha od stepenita prema tampon zonama, odnosno hodnicima. Ukljuivanje sistema i otvaranje klapni u tampon zoni se vri preko javljaa poara koji se nalaze u tampon zoni. Na ovaj nain i kad su stepenina vrata otvorena ne pojavljuje se dim u stepeninom ahtu. Putevi za evakuaciju ostaju slobodni od dima, toplote i toksinih produkata sagorevanja za predvieni vremenski period, to daje dobru garanciju da e vatrogasci koristei iste puteve, bre i efikasnije ugasiti poar. Kontrola dima

11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 6 Osnovne metode za odvoenje dima iz objekta Postoje dva osnovna metoda obezbeenja odgovarajueg odvoenja dima pri poaru iz objekta: a) metoda preko otvora za prirodno odvoenje dima, obino na krovu objekta ili ispod samog krova objekta na najvioj moguoj taki u objektu. Odvoenje dima se kod ove metode ostvaruje strujanjem uzgonskom silom koja zavisi od prirodnih faktora (razlike spoljanjih i unutranjih temperatura, brzine vetra, visine objekta i sl.). Plovnost dima Plovnost dima predstavlja prirodnu odvojenost dima od vazduha u kratkom vremenskom periodu u graninom sloju, koji se dobija usled razlike u temperaturi. U tom kratkom periodu pre nego to doe do izjednaavanja temperature i meanja vazduha sa dimom, dim plovi traei najvie take jedne prostorije. Sa izjednaavanjem temperature dim poinje da se mea sa vazduhom i polako sputa prema podu prostorije. To je vrlo opasan trenutak, jer tada nema vie vidnog polja, a toksini gasovi se nalaze tano u visini oveka. Da bi se izbeglo meanje dima sa vazduhom, mora se iskoristiti onaj kratki vremenski period plovnosti dima da bi se dim odveo to dalje od puteva za evakuaciju. Plovnost dima se naroito koristi u prizemnim objektima gde bez mehanikog izvlaenja ili principa efekta dimnjaka moe sa dosta uspeha da se dim odstrani iz puteva koji slue za evakuaciju Ijudi. b) metoda preko otvora za mehaniko (prinudno) odvoenje, ventilatorima obino na krovu objekta ili ispod samog krova objekta na najvioj moguoj taki u objektu. I jedan i drugi metod imaju i prednosti i mane koje se moraju uzeti u obzir prilikom donoenja konane odluke. Prednosti i mane za jednu i drugu metodu prikazane su u tabeli br. 1 i tabeli br. 2. Tabela br. 1. Metoda

Prednosti -

Mane nije garantovana koliina dima koji se odvodi podloni uticaju vetra led i sneg mogu da spree normalno otvaranje treba mu velika povrina ulaznog otvora mnogo velikih otvora na krovu to utie na kvalitet samog krova - postoji mogunost vitoperenja materijala - problem "hladnog dima"

A. Prirodnog - lak je naroito ako je od odvoenja dima aluminijuma - samoreguliui - lako se rekonstruie ili preureuje

Tabela br. 2. Metoda A. Mehanikog odvoenja dima

Prednosti - garantovana koliina dima koji se odvodi - manji otvori na krovu - moe da radi sa"hladnim dimom" - potrebni mali ulazni otvori - moe se upotrebljavati i sa kanalima - moe biti smeten dalje od zone ugroenosti - obezbeuje i normalnu ventilaciju objekta ako ventilator ima dve brzine

Mane - problem moe da bude teina ventilatora - mora da ima elektro snabdevanje iz dva nezavisna izvora elektro instalacije - rekonstrukcija nije uvek mogua - skupo reenje za visoketemperature, iznad 400C

11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 7 Dimne zavese Za ispravno i efikasno odvoenje dima, toplote i toksinih produkata sagorevanja imaju velikog uticaja dimne zavese (slika broj 1), koje se sputaju sa tavanice i koje omoguavaju skupljanje vrelih gasova i dima unutar prostora omeenog dimnim zavesama. Dimne zavese postavljaju se tako da celokupna povrina prostora bude izdeljena na sektore ija povrina moe iznositi najvie 1600 m2. Ako unutar prostorije postoji posebno ugroena zona, ta zona mora biti posebno ograena dimnim zavesama. Dimne zavese se postavljaju tako da kod objekata sa "manjim koliinama dima" i "srednjim koliinama dima" najvei razmak izmeu zavesa iznosi 60 metara, dok kod objekata sa "velikom koliinom dima" taj razmak mora biti-toliki da veiiina sektora koji formiraju dimne zavese ne bude vej od 600 m2. Dimne zavese se izrauju od negorivog materijala (lim, azbestne ploe, gipsane ploe i sl.), moraju dobro da zaptivaju na stropu i onemogue prodor dima iz jednog u drugi dimni sektor. Delovi instalacije za odvoenje dima toplote i toksinih produkata sagorevanja Instalacija za odvoenje dima, toplote i toksinih produkata sagorevanja sastoji se iz sledeih delova ventilatora vazdunih kanala protivdimnih klapni kablova koji napajaju motor ventilatora elektrinom energijom izvora elektrine energije Ventilatori Ventilatori mogu biti usisni i potisni. Usisni ventilatori usisavaju vazduh iz prostorija i teraju ga u spoljnu atmosferu, dok potisni ventilatori obrnuto, uzimaju vazduh iz atmosfere i ubacuju ga u prostoriju. Prema konstrukciji ventilatore delimo na aksijalne i radijalne (centrifugalne). Aksijalni ventilatori graeni su u obliku propelera, pa je kretanje vazduha aksijalno (slika 4) Oni slue za dobijanje velikih koliina vazduha niskog pritiska i po pravilu se direktno postavljaju na spoljanji zid prostorije. Kod radijalnih - centrifugalnih ventilatora kretanje vazduha je radijalno, a slue za manje koliine vazduha veeg pritiska. Po pravilu su sastavni deo ventilacionog sistema koji se sastoji od kanala za izvlaenje vazduha sa usisnim reetkama i kanala za ubacivanje vazduha sa izduvnim reetkama.

11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 8 Pravilnikom o tehnikim normativima za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju (Slubeni list SFRJ" br. 38/89) odreuju se tehniki normativi koji moraju biti ispunjeni pri izgradnji sistema za ventilaciju ili klimatizaciju prostorija. Sistemi za ventilaciju moraju ispunjavati uslove propisane ovim Pravilnikom s obzirom da i sam ventilator moe biti uzronik paljenja eksplozivne smee i to: - zbog razvijanja toplote, - zbog stvaranja mehanike varnice usled udara stranog tela ili meusobnog trenja pojedinih delova ventilatora, - zbog stvaranja elektrinog luka (statiki elektricitet) U praksi susreemo izvedbu ventilatora gde je prenos snage pogonskog motora (obino asihroni kavezni elektromotor) kaievima preko klinastih ili pljosnatih kainika. Kaievi sa stanovita protivekspldzivne zatite, moraju zadovoljavati posebne zahteve antistatinosti. U toku kretanja, trenjem kaieva po kainicima ili prolazom na neposrednoj blizini konstruktivnih delova ventilatora, gomilaju se elektrostatiki naboji koji se mogu isprazniti iskrom i time zapaliti eksplozivne smee gasova, para ili praine. Zbog toga kaievi moraju biti izraeni od takvog materijala, ija struktura onemoguava stvaranje elektrostatikih naboja. Kai se smatra zadovoljavajuim ako izmereni otpor u omima pomnoen sa irinom kaia u cm (kod klinastog kaia uzima se dvostruka visina kaia) ne prelazi 106 oma po cm. Ventilatori za odvoenje dima moraju da ispune sledee zahteve: odvedu tople dimne gasove u periodu vremena koje je dovoljno da se izvri evakuacija iz objekta onemogue pojavu dima u objekat za vreme dok vatrogasci uestvuju u lokalizaciji poara izvre eliminisanje ostatka dima iz objekta nakon okalizacije poara obezbede normalne ventilacione potrebe u objektu odvedu "hladan dim" za vreme rane faze poara. Glavni zahtev koji ventilatori moraju da ispune je da dvedu tople dimne gasove u periodu vremena koje je lovoljno da se izvri evakuacija i da se zavri lokalizacija poara. Ova vremena odreuju potrebno vreme rada ventilatora. Pored ovog ventilatori moraju da rade u uslovima visokih temperatura koje odreuje temperatura dima u objektu.

Temperatura dima e u retkim sluajevima prei temperaturu od 300C, to se moe videti iz tabele 1. Putevi za evakuaciju u objektu treba tako da budu isprojektovani da vreme naputanja objekta ne bude vee od sedam do deset minuta. Praktina ispitivanja su pokazala da je vreme naputanja najkomplikovanijih objekata / trgovakih centara 20 minuta. Vreme dolaska vatrogasnih jedinica zavisi od lokacije same jedinice, razdaljine do objekta na kom mora da se intervenie, vremena dojave poara i gustine saobraaja u gradu. Ovo vreme je uobiajeno 5 minuta. U Tabeli na osnovu podataka vatrogasne brigade grada Beograda, Uprave

11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 9 za PP i PTZ, Sekretarijat u Beogradu vidi se vreme stizanja vatrogasne jedinice na mesto intervencije i potrebno vreme gaenja za navedene godine. Na osnovu vremena evakuacije i vremena dolaska vatrogasnih jedinica na mesto intervencije,vreme rada ventilatora treba da iznosi 30 minuta, a na osnovu temperature dima koja se moe pojaviti u objektima, ventilatori treba da budu izabrani za rad na temperaturi od 300C. U pojedinim zemljama vreme rada ventilatora / vek ventilatora i temperatura koju mora da izdri ventilator su znatno vii to se vidi iz Tabele br. 2.

Kanali i ahtovi za odvoenje dima Kanali i ahtovi za odvoenje dima moraju da ispune tri osnovna uslova: 1. da gubici vazduha koji nastaju u njima budu minimalni 2. da su nepropustivi za vazduh i 3. da budu otporni na poar Gubici vazduha nastaju zbog razlike pritisaka s jedne i druge strane kanala, odnosno ahta. Postoje dve vrste gubitaka vazduha: 1. gubici vazduha usled pukotina i loe izvedemh spojeva i 2. gubici vazduha usled samog materijala od kojeg je kanal, odnosno aht napravljen (poroznost materijala). Gubici vazduha se mogu otkloniti unutranjim gipsanim premazima koji smanjuju propustljivost i hrapavost. Prilikom ispitivanja kanala, odnosno ahtova, mogu se odrediti njihove slabe take (otvori, pukotine, spojevi i sl.) da bi se na osnovu toga izvrile potrebne popravke. Cevi fabrike izrade (liveni, armirani; malter, azbest, cement) reavaju i problem otpornosti na poar i svojstva nepropusnosti, ali im cena esto ograniava upbtrebu.Optimalno reenje koje zadovoljava sva tri zahteva (vatrootpornost, nepropusnost i cenu) je sa elinim kanalima zatienim vatrootpornom zatitom. Otpornost na poar kanala i ahtova zavisi od njihove namene. Postoje tri vrste kanala za odvoenje dima: horizontalni kanali za odvod dima koji prolazi kroz vie prostorija, a koji izvlae dim samo iz jedne

11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 10 prostorije vertikalni kanali, obino ahtovi za odvoenje dima koji vre prijem svih honzontalnih kanala horizontalni kanali za dovod sveeg vazduha koji prolaze kroz vie prostorija Ako kanali opsluuju samo ugroenu prostoriju, sprata ili deonice, zahteva se da oni budu od negorivog materijala i da im je otpornost na poar 15 minuta. Ako kanali opsluuju vie prostorija ili ako prolaze kroz prostorije koje ne opsluuju (nemaju otvora u njima - tranzitni kanali) zahteva se otpornost na poar za kanale kao to je otpornost na poar zidova kroz koje oni prolaze, to nekad iznosi i 120 minuta. Otpornost na poar kanala je prikazana u tabeli broj 1.

Traena otpornost se postie na vie naina: -pomou betona -pomou cigle -pomou gipsanih ploa -pomou premaza.

11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 11

Nain prolaska kanala kroz vatrootporni zid

Pored toga to kanali moraju da budu nepropusni za vazduh i odreenog stepena vatrootpornosti oni moraju da imaju sisteme za veanje od negorivog materijala da budu otporni na poar. Povezivanje ahtova za odvoenje dima iz podzemnih i nadzemnih etaa u jednom objektu treba izbegavati. Odvoenje dima iz stambenih objekata 1. 2. 3. 4. 5. Glavni razvodni orman Pomoni orman Pokretna kupola Kompresor Akslijalni ventilator Sistem moe da se aktivira automatski, preko instalacije za automatsku i runu dojavu poara.

11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 12

U stambenim objektima visine od 16,5 do 28 m odvoenje dima se vri iz stepenita i hodnika. Odvoenje dima iz stepenita kod ovih objekata se vri prirodno preko otvora minimalne povrine od 1m 2 koji se nalazi na na gornjem delu stepenita (moe da bude prozor ili pokretna kupola), a ima mogunost otvaranja na nivou ulaska u stepenite. Pokretne kupole povezane su sa cevnom instalacijom na glavni komandni orman, preko koga se pneumatski otvaraju kuple i koji je povezan sa pomonim ormanima za runo aktiviranje na svakom nivou. Otvaranje moe da bude daljinsko (mehaniko, elektrino, pneumatsko). Pored ovoga mora se obezbediti dovod sveeg vazduha iste povrine na najniem nivou (najee vrata stepenita). Ukoliko nije mogue vriti odvoenje dima prirodnim putem, mora se obezbediti nadpritisak u stepenitu dovoenjem sveeg vazduha. Nadpritisak u odnosu na hodnike treba da iznosi od 20 do 80 pa. Na sl.1 da je nain odvoenja dima prirovnim putem ( a moe i mehaniki, putem ventilatora ), dok se dovoenje sveeg vazduha vri ventilatorom. Iz hodnika se dim odvodi mehanikim putem. Protivdimne, protivpoarne klapne Protivdimne klapne su doskora bile posebne klapne koje su se razlikovale od protivpoarnih klapni, bile su jednostavnije konstrukcije, neotporne na visoke temperature i od njih se samo trailo da su nepropusne za dim. Kod instalacija za prinudno odvoenje dima na mestima ulaska horizontalnih kanala u vertikalne ahtove ili na mestima ulaska vazduha u horizontalne ahtove, postavljaju se na svim nivoima protivdimne klapne koje su stalno u normalnim uslovima u zatvorenom poloaju. Pri pojavi poara i dima otvaraju se protivdimne klapne samo na nivou gde je dolo do pojave poara ili u jednom delu nivoa koji predstavlja protivdimnu zonu. Maksimalna propustljivost ovih klapni u zatvorenom poloaju ne smeda pree vrednost od 10 m3/h. Ove klapne moraju da budu atestira od strane instituta za ispitivanje materijala, koji garantuje njenu funkciju za odreeno vreme. Danas se od protivdimnih klapni zahteva i odreena otpornost na poar, najmanje trideset minuta, tako da se danas protivpoarne klapne koje moraju da zadovoIje zahteve zaptivenosti koriste u sistemima za odvoenje dima i toksinih produkata sagorevanja. Otvaranje protivdimnih klapni mora da bude automatsko, preko elektromagneta ili elektromotora. NajboIje reenje je da pogon klapni bude preko elektromotora koji se pored automatskog pokretanja preko instalacija za automatsku dojavu poara moe vriti i iz komandnog mesta. Protivpoarne klapne se postavljaju u kanalima da bi se spreilo prenoenje vatre, dima i toplote po horizontali i vertikali jedne zgrade. Tako se zgrada deli na manje poarne zone, to olakava gaenje lokalizovanih poara i stvara uslove za lake spasavanje ljudi i materijala. Protivpoarne klapne moraju biti atestirane na poar tj na povienu temparaturu i na dim tj na zaptivenost. Pored ovoga pri atestiranju se klapni obraa se panja na mesto gde se postavlja klapna: u podu, zidu ili plafonu, na dimenzije, pp klapni kao i na poloaj pp klapne prema vatri. Pokretanje klapni: -runo -lako topljivim elementom -pneumatski -elektrino, sa elektromagnetom ili elektromotorom Kablovi koji napajaju motore ventilatora i protivdimne klapne elektrinom energijom Ovi kablovi predstavljaju sigurnosnu opremu, moraju da funkcioniu u reimu poara i da napajaju elektrine

11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 13 potroae instalacije za odvoenje dima, toplote i toksinih produkata sagorevanja za vreme dok ove instalacije moraju da rade u uslovirma poara. Zbog. toga ovi kablovi moraju da budu zatieni od prekomerne struje i da zadovoljavaju uslove ispitivanja na zapaljivosti prema JUS-u N.CO.075 i na poar pre-ma zahtevima IEC 331. Ovi provodnici su napravljeni od bakra (taka paljenja bakra 1080C), njihova izolacija i ispuna su od teko gorivih materijala. Strujna kola ovih sistema, moraju da se odvoje od drugih strujnih kola tako da elektrina greka ili bilo koja intervencija u jednom sistemu ne utie na rad drugih sistema. Sa aspekta rada sigurnosnih sistema, oni moraju to da postignu svojim bitnim karakteristikama otpornim prema poaru, uz zadravanje integriteta strujnih krugova i besprekidnog napajanja za vreme rada instalacija za odvoenje dima, toplote i toksinih produkata sagorevanja za razvijene temperature od 10500C. Strujna kola ovih instalacija ne smeju da se polau kroz prostorije koje su izloene riziku od poara kao to su prostorije u kojima se proizvode, obrauju ili skladite zapaljive materije, u kojima je prisutna zapaljiva praina, kroz prostorije u kojima se proizvodi ili skladiti eksploziv. Izvori elektrine energije Napajanje instalacije za kontrolu dima elektrinom energijom mora da bude obezbeeno iz trafo stanice (prvi izvor snabdevanja elektrinom energijom) i iz dizel elektrinog agregata smetenog u zasebonoj prostoriji koja predstavlja poseban poarni sektor. Automatski sistemi za kontrolu odimljavanja Funkcija dimnih i toplotnih ventilacionih sistema je definisana u standardima i specifikacijama brojnih zemalja, kao to je regulativa DIN 18232 koja kae: "Funkcija ventlacionih sistema je isputanje dima i toplote u sluaju poara, i smanjivanje intenziteta dejstva vatre na strukturu objekta"Standardi dimne ventilacije:DIN EN ISO 9001 standrad,VdS odobrenje (znak kvaliteta sistema za dimnu ventilaciju ) VDE, BS i EN

Automatski sistem za upravljanje sistemom kontrole dima i toplote Kontrolni panel Kontrolni panel je opremljen brojnim funkcijama, i poseduje integrisan akumulator, za vanredne okolnosti, koji kontrolie i nadgleda dimne i toplotne odvode. Za manje sisteme sa jednom dimnom zonom/grupom kao to su stepenita sa samo jednim ili dva odvoda sistemi koji u sebi sadre mogunost automatskog i runog pokretanja. Budui da su nai proizvodi zasnovani na modularnom sistemu sa mogunou proirenja, postoji mogunost njihove primene na vie dimnih zona/grupa. Imati u vidu da je primarna funkcija odvoda u vanrednim okolnostima, a tek zatim sledi funkcija dnevne ventilacije. Po VdS direktivi: Kontrolni panel kao centralnu jedinicu za upravljanje, -Primarni i sekundarni izvor napajanja. Svaki izvor napajanja (akumulator) poseduje mogunost upravljanja svim pokretaima istovremeno. Sekundrani izvor napajanja moe se koristiti za najmanje 72-asovno funkcionisanje.

11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 14 -Rune i optike javljae za dojavu pojave poara -Konstantan nadzor sistema za momentalno detektovanje nastanka greke ili kvara -Mogunosti daljinskog upravljanja -Jedan ili dva elektropokretaa sa zupastom letvom koji mogu otvarati krovne prozore i kupole veih teina. Sistem je standardno opremljen nezavisnim napajanjem, ima mogunost procesorskog nadzora sistema 24 sata, detekciju kvara i alarma kao i niz razliitih mogunosti podeavanja vremena dnevne ventilacije Kontrolor sobne temperature Automatski kontrolor temperature u zavisnosti od sobne temperature. Alarmni ureaji Poarno zvono, alarmna sirena ili treperee svetlo za zvunu i vizuelnu uzbunu u sliaju vatre.

Detektor vetra/kie Ventilaciona kontrola zavisna od vremenskih uslova. Prozori se automatski zatvaraju u sluaju kie ili vetra Tasteri Konstantno promenljiva kontrola ventilacionih odvoda kao i konekcija ili diskonekcija sa automatskom kontrolom vremena / temperature. Automatski detektor poara Vizuelni detektor poara koji radi na principu automatskog ukljuivanja dimne i toplotne ventilacije u sluaju izbijanja poara. Takoe je dostupan kao termo-diferencijalni detektor. Dimni i toplotni ventilacioni pokreta Elektromotorni daljinski upravlja za prozore i ventile za sluaj poara i svakodnevnu ventilaciju.