STALNA IMOVINA

Prof. dr JOVICA LAZIĆ

Predavanje Iv

Tema: STALNA IMOVINA Cilj obrade teme: Imovina, koja se knjigovodstveno

evidentira na levoj strani Bilansa stanja – u okviru aktive.

Sadržaj predavanja:Razlikujte osnovne oblike Stalne imovine.Razumete pojam: Nematerijalnih ulaganja i naučite suštinu patenta, koncesija, gudwill-a itd.Razgraničite vidove Dugoročnih finansijskih plasmana.Naučite pojam i podelu Osnovnih sredstava.Razlikujete nabavnu vrednost od fakturne i sadašnje.Naučite suštinu Ispravke vrednosti osnovnih sredstava.Savladate postupak osnovnih knjiženja:

Primena principa rastuće likvidnosti za stalnu imovinu

• Prema principu rastuće likvidnosti, u bilans stanja se unose najpre imovinski delovi koji su dugoročno vezani za poslovanje preduzeća.

• To su pozicije Stalne imovine, koju čine Nematerijalna ulaganja, Dugoročni finansijski plasmani i Osnovna sredstva.

• Stalna sredstva su dugoročno vezana za preduzeće i njegovo poslovanje.

• Dele se na:• Nematerijalna ulaganja • Dugoročne finansijske plasmane• Osnovna sredstva (Nekretnine,

postrojenja i oprema).

Nematerijalna ulaganja

• neopipljiva sredstva (bez fizičke supstance), koja imaju određenu novčanu vrednost i koja se nalaze u pravnom vlasništvu preduzeća: – kompjuterski softver– patenti – autorska prava – goodwill (razlika tržišne i knjigovodstvene

vrednosti preduzeća)

Goodwill

• U bilansima se prikazuje samo kupovinom stečen goodwill – kupovinom drugog preduzeća po ceni većoj od knjigovodstvene vrednosti

•

vrednosttvenaknjigovods

vrednosttržišna

Racio tržišne prema knjigovodstvenoj vrednosti =

Primer Koka-Kole i Filip Morisa• Početkom 1980-tih kompanija je ulagala u filmsku

industriju, proizvodnju vina, kafe itd., odnosno u poslove u kojima nije imala komparativne prednosti.

• Tokom 1980-tih, ova kompanija je prodale sve poslovne jedinice koje nisu bile povezane sa osnovnim poslom i taj novac iskoristila za penetraciju tržišta širom sveta, kupovinom učešća u kapitalu fabrika koje su se bavile flaširanjem pića.

nastavak

• Rezultati su bili izvanredni, što pokazuje racio tržišne prema knjigovodstvenoj vrednosti, koji je 1984. godine iznosio 2,94, a 1997. godine 22,01.

• Uprava Coca-Cole na vreme je shvatila da se vrednost za akcionare može uvećati jedino bavljenjem poslom koji najbolje ume da radi - proizvodnjom i marketingom bezalkoholnih pića.

Grafikon 2.3-2: Stope prinosa na ukupna sredstva kompanije Philip Morris po pojedinim segmentima poslovanja (1980-1997)

Dugoročni finansijski plasmani

• dugoročni krediti• učešća u kapitalu drugih preduzeća• dugoročne hartije od vrednosti

Osnovna sredstva

• Koriste se duže od jednog obračunskog perioda - godine.

• Najvažnija osnovna sredstva su:• Zemljište i šume• Građevinski objekti• Postrojenja, oprema i mašine itd.

Vrednovanje osnovnih sredstva

• Osnovna sredstva se prilikom kupovine vrednuju po nabavnoj vrednosti koju čine:

1. Fakturna vrednost (prema računu)+2. Zavisni troškovi nabavke (prevoz, montaža

itd.)= 3. Nabavna vrednost

Faktori zastarevanja O.S.

• Vreme• Upotreba • Tehnološki napredak

Amortizacija o.s.• Postupno smanjenje (otpisivanje) vrednosti

osnovnog sredstva naziva se amortizacija. • Obuhvata se preko računa Ispravka vrednosti

osnovnih sredstava (IVOS), koji predstavlja korektivan račun osnovnih sredstava.

• Dok su u funkciji, osnovna sredstva se uvek vrednuju po nabavnoj vrednosti (NV), a njihova sadašnja vrednost se dobija na sledeći način:

1. Nabavna vrednost -2. IVOS =3. Sadašnja vrednost

Nabavka i izgradnja osnovnih sredstava

• Kupovina novih osnovnih sredstava• Kupovina upotrebljavanih osnovnih

sredstava• Izgradnja objekata• Poklon

1.VEK TRAJANJA DUŽI OD GODINU DANA;2. NABAVLJENA DA SE KORISTE U POSLOVANJU;3. NE SLUŽE ZA PONOVNU PRODAJU KUPCIMA.

1.VEK TRAJANJA DUŽI OD GODINU DANA;2. NABAVLJENA DA SE KORISTE U POSLOVANJU;3. NE SLUŽE ZA PONOVNU PRODAJU KUPCIMA.

Nematerijalna ulaganja su neopipljivi delovi imovine, kao što suautorska prava, softver itd.Dugoročni plasmani objašnjeni su dugoročni krediti i kupljene dugoročne hartije od vrednosti.Osnovna sredstva (nekretnine, postrojenja i oprema) sunajvažnije i najčešće najvrednije pozicije Bilansa stanjasvakog preduzeća. To su oni delovi imovine koji imaju veću novčanu vrednost i koriste se duže od godinu dana(zgrade, zemljišta, mašine , oprema ...)

NEMATERIJALNA

STALNA IMOVINA

MATERIJALNAFINANCIJSKA

IMOVINADUGOROČNA

POTRAŽIVANJA

-istraživanje i razvoj

-osnivačka ulaganja

-koncesije

-patenti (licencije)

-zaštitni znak

-ulaganje na

tuđoj imovini

- dati avansi

- nekretnine (zemljišta

i građevinski objekti)

- postrojenja

- oprema

- ostala stalna / dugo-

trajna materijalna

imovina

- materijalna imovina

u pripremi

- dati avansi

- udeli u povezanim

poduzećima

- ulaganja u

vrednosne papire

- depozit (ulog kod

firme)

- kaucije

- potraživanja za

upisani ali

neuplaćeni kapital

- potraživanja od

povezanih poduzeća

- potraživanja od

prodaje na

dugoročni kredit

Materijalna sredstva: stalna sredstva koja

imaju fizičku supstancu

Materijalna sredstva: stalna sredstva koja

imaju fizičku supstancu

KLASIFIKACIJA STALNIH SREDSTAVAKLASIFIKACIJA STALNIH SREDSTAVA I ODGOVARAJUĆIH RASHODAI ODGOVARAJUĆIH RASHODA

KLASIFIKACIJA STALNIH SREDSTAVAKLASIFIKACIJA STALNIH SREDSTAVA I ODGOVARAJUĆIH RASHODAI ODGOVARAJUĆIH RASHODA

BILANS STANJA

BILANS USPEHA

Prirodni resursi:zemljište?RudniciŠume ...

Prirodni resursi:zemljište?RudniciŠume ...

Nematerijalna sredstva:patenti,

Autorska prava...

Nematerijalna sredstva:patenti,

Autorska prava...

UlaganjaUlaganja

ZEMLJIŠTE-ne tereti rashode jer ima

neograničeni vek trajanja

ZEMLJIŠTE-ne tereti rashode jer ima

neograničeni vek trajanja

AMORTIZACIJAAMORTIZACIJA

ISCRPLJIVANJEISCRPLJIVANJE

AMORTIZACIJAAMORTIZACIJA

PROVERA OBEZVREĐENOSTI

PROVERA OBEZVREĐENOSTI

FINANSIRANJE DUGOROČNIH SREDSTAVA

FINANSIRANJE DUGOROČNIH SREDSTAVA

KOMPANIJEKOMPANIJE

NAČELO SUČELJAVANJA

NAČELO SUČELJAVANJA

Koliko od ukupne NV treba alocirati na rashode u tekućem

računovodstvenom periodu?

Koliko od ukupne NV treba alocirati na rashode u tekućem

računovodstvenom periodu?

Koliko od ukupne NV treba da ostane u Bilansu stanja kao sredstvo koje ćestvarati ekonomske koristi u budućim

periodima?

Koliko od ukupne NV treba da ostane u Bilansu stanja kao sredstvo koje ćestvarati ekonomske koristi u budućim

periodima?

AKCIJE, OBVEZNICE,

MENICE

AKCIJE, OBVEZNICE,

MENICE

IZDATAKIZDATAK

Knjiže se na računimasredstava

Kapitalni izdatak Tekući

izdatak

Knjiže se na računima rashoda

IZDATAK – svaki izlaz novčanih sredstava (gotovine) iz firme.

ULAGANJA – svako plasiranje novčanih sredstava

Troškovi nabavkeTroškovi nabavke

zemljište

Za gotovinu (NV=Nc+tt+to+ti+to)

ZaduženjeRashodi?

Nc+Naknade agentima za nekretnine+naknade advokatima+troškovi pripreme Zemljišta za gradnju (isušivanje, rušenje stare zgrade..)

Nc+Naknade agentima za nekretnine+naknade advokatima+troškovi pripreme Zemljišta za gradnju (isušivanje, rušenje stare zgrade..)

zgrade Nv=Nc+t popravke+t ostaliNv=Nc+t popravke+t ostali

oprema Nv=Fc-popusti+tt+to+akcize i carine+t instaliranja...Nv=Fc-popusti+tt+to+akcize i carine+t instaliranja...

Nabavili smo novo osnovno sredstvo za 3.000 €. ZTN po fakturi su 500.

Nabavka osnovnih sredstava

Novih osnovnih sredstavaNovih osnovnih sredstava

sa montažom

a. Nabavili smo OS za 4.500€. ZTN po fakturi su

400. OS je dato u montažu!

b. Troškovi montaže po fakturi su 100,

c. OS je dato u funkciju!

Nabavka polovnih osnovnih sredstava

Potrebne su informacije, pored:

NV, OV, SV i KVSituacija:

KV=SVKV<SV, uvećavamo OV;KV>SV, umanjujemo OV

Dobijanje osnovnih sredstavana poklon

Nabavili smo OS čija je NV=10.000, OV=8.000, a

KV=2.000.!

Polovna OS:1.Dokumentacija o NV;

2. Visini otpisa (amortizaciji OS);

Na osnovu čega mi računamo

SV

a. Dobili smo na poklon OS čija je NV 10.000 a

OV 70%.

Likvidacija osnovnih sredstava

Rashodovanje potpuno dotrajalih osnovnih sredstava

Rashodovano je potpuno dostrajalo OS čija je

NV=1.500.

Rashodovali smo delimično dotrajalo OS, čija je NV=2.000, a

OV=1.500.

Rashodovanje delimično dotrajalih osnovnih sredstava

NV=OV,tj, SV=0

NV različita od OV,tj, SV postoji pa otvaramo

rn vanredni rashod

Poklanjanje osnovnih sredstava

Poklonili smo OS čija je NV=1.000, a OV=800.

-za iznos SV smanjuje se kapital (akcijski)

Prodaja osnovnih sredstava

-iznos cp se knjiži na rn kupci, za NV se smanjuje rn OS, dok se OV

knjiži na IVOS.SITUACIJA:

1. cp<SV-vanredni prihod!2. cp>SV-vanredni rashod!

Prodali smo OS čija je NV=10.000, OV=8.000, a cp=1.800!

AMORTIZACIJA-alokacija NV materijalnog stalnog sredstva u toku

njegovog procenjenog veka upotrebe-

Funkcionalni sistem obračuna amortizacije

A=NV/procenjeni Q u celom Vt;A=NV/procenjeni Q u celom Vt;amq=a*mogući Q u ovoj godini!amq=a*mogući Q u ovoj godini!

-ograničen vek korišćenja (izuzev zemljišta)-ekonomsko trošenje (vek),

-fizičko trošenje (vek)

-ne podrazumijeva fizičko uništavanje sredstava, većalokaciju NV!

-nije proces vrednovanja!

Vremenski sistem obračuna amortizacije

-linearna;-degresivna;-progresivna.

LINEARNA -direktan način, amq=NV/n

-indirektan način, amq=NV*a’, a’=100%/n

DEGRESIVNA-amq=NV*stopa

Imovina se knjigovodstveno evidentira na levoj strani Bilansa stanja – u okviru aktive

• Prema principu rastuće likvidnosti, u Bilans stanja se unose najpre imovinski delovi koji su dugoročno vezani za poslovanje preduzeća.

• To su pozicije stalne imovine, koju čine Nematerijalna ulaganja, Dugoročni finansijski plasmani i osnovna sredstva.

Nematerijalna ulaganja su neopipljivi delovi imovine, kao što su autorska prava, softver itd.

Od Dugoročnih plasmana objašnjenja su datadugoročni krediti i kupljene dugoročne hartijeod vrednosti.

Osnovna sredstva (nekretnine, postrojenja ioprema) su najvažnije i najčešće najvrednijepozicije Bilansa stanja svakog preduzeća. To su oni delovi imovine koji imaju veću novčanuvrednost i koriste se duže od godinu dana.

KNJIGOVODSTVENA EVIDENCIJA OSNOVNIH SREDSTAVA

1. GLAVNA KNJIGA (sintetička evidencija)

2. POMOĆNE KNJIGE (analitička evidencija)

3. KNJIGA INVENTARA

• inventarni i nomenklaturni broj

• naziv osnovnog sredstva i dobavljača

• broj i datum dokumenta o opremi

• datum stavljanja u upotrebu, procenjeni vek

• nabavna vrednost, datum otuđenja (prodaje...)

KNJIGOVODSTVENA EVIDENCIJA PO STALNIM POSLOVNIM SREDSTVIMA

• Knjigovodstvena evidencija, u svom zaokruženom praćenju kretanja svih sredstava, izvora sredstava. prihoda, rashoda i finansijskog rezultata, obuhvata i prati sve promene nastale u vezi sa osnovnim sredstvima.

• Sve promene na osnovnim sredstvima možemo podeliti u dve grupe:

- promene koje dovode do njihovog povećanja I- promene koje dovode do njihovog smanjenja.

Pribavljanje osnovnih sredstava može biti:

• Prijem osnovnih sredstava bez nakanade, na poklon. Izdvajaju se dva računovodstvena termana državnih dodeljivanja:

1. pristup kapitalu, prema kome državna dodeljivanja treba da povećaju sopstveni kapital preduzeća,

2. prihodni pristup, prema kome se dodeljivanje preuzima kao prihod tokom jednog ili više obračunskih perioda.

• Kupovina osnovnih sredstava• Izgradnja osnovnih sredstava• Višak osnovnih sredstava za rad

OTUĐENJE OSNOVNIH SREDSTAVA MOŽE BITI:

• Otuđenje osnovnih sredstava prenosom bez naknade

• Prodaja osnovnih sredstava• Rashodovanje osnovnih sredstava, i ostali načini

(nastali manjkovi ili nastale štete na OS)• Osnovna sredstava van upotrebe• Otpisivanje osnovnih sredstava• Revalorizacija osnovnih sredstava

ULAGANJA U OSNOVNA SREDSTVA

Načini pribavljanja osnovnih sredstava:

• kupovina iz vlastitih izvora

• kupovina iz pozajmljenih izvora (kredit, lizing, ...)

• izgradnja (uz angažovanja izvođača ili u vlastitoj režiji)

• kroz razmenu za druga sredstva

• putem donacija (uslovnih ili bezuslovnih)

Osnovna sredstva

Podela osnovnih sredstava sa aspekta odnosa prema procesu proizvodnje:

1. Osnovna sredstva u pripremi2. Osnovna sredstva u upotrebi / funkciji3. Osnovna sredstva van upotrebe / funkcije

Ulaganja u osnovna sredstva

Osnovna sredstva se mogu nabaviti:• Pribavljanjem ili kupovinom novih ili

polovnih osnovnih sredstava i• Izgradnjom osnovnih sredstava

Pribavljanke ili kupovina osnovnih sredstava

• Kupovina novih osnovnih sredstava• Kupovina upotrebljavanih osnovnih

sredstava• Kupovina zajedničkih osnovnih sredstava

Poslovne promene u tekućem mesecu

Primer: Kupili smo 5. (pet) automarskih pumpi po

fakturi broj 15. za din. 600.000. Pumpe treba montirati.

Izvršeno je montiranje automatskih pumpi i troškovi montaže po fakturi broj 16. iznose din. 50.000.

Pumpe su predate u upotrebu.

Knjženje poslovnih promenaDnevnik

RBDatu

mКоntоD P

O P I SIZNOS

Duguje Potražuje

1 Osnovna sredstva u pripremi - Dobavljači u zemlji

-za fakturnu vrednost pumpi, prema fakturi br.

15. dobavljča-

600.000

600.000

2 Osnovna sredstva u pripremi - Dobavljači u zemlji-za montažu pumpi po fakturi br

50.000

50.000

NASTAVAK

RBDatu

mКоntоD P

O P I S

IZNOS

Duguje Potražuje

3. Osnovna sredstva (u upotrebi) Osnovna sredstva u pripremi-za pumpe predate u upotrebu-

650.000650.000

Glavna knjiga

D P D P

D P

Osnovna sredstva u pripremi Dobavljači u zemlji

Osnovna sredstva (u upotrebi)

Objašnjenje knjiženjaPromena 1. Kupovinom automatskih punpi povećavaju se osnovna sredstva u pripremi (duguju), jer je punpu potrebno montirati pre

stavljanja u upotrebu. Kako nismo isplatili fakturu za nabavljene punpe,

povećavaju se obaveze prema dobavljačima za osnovna sredstva (potražuju)

Promena 2. Za iznos troškova montaže povećavaju se osnovna sredstva u pripremi (duguju). Istovremeno se povećavaju i obaveze prema dobavljačima (potražuju).

Promena 3. Predajom punpi, povećavaju se osnovna sredstva u upotrebi (duguju) a smanjuju se (gase) osnovna sredstva u pripremi (potražuju).

Izgradnja osnovnih sredstava

• Izgradnja osnovnih sredstava od strane izvođača radova

• Izgradnja osnovnih sredstava u sopstvenoj režiji

• Izgradnja zajedničkih osnovnih sredstava

IZGRADNJAPrimer:

Poslovne promene u tekućem mesecu1. Za izgradnju prodavnice, banka nam je odobrila investicioni kredit u

iznosu od din. 12.000.000. Iz odobrenog kredita isplatili smo izvođaču radova na ime avansa din. 3.000.000.

2. Primili smo prvu privremenu situaciju na din. 7.000.000.3. Isplatili smo prvu privremenu situaciju iz odobrenog kredita uz

odbitak i obračun prethodno datog avansa.4. Primili smo drugu privremenu situaciju na din. 8.800.000.5. Primili smo konačnu situaciju na din. 11.000.000. Izvršili smo isplatu

konačne situacije zajedno sa drugom privremenom situacijom iz odobrenog kredita.

6. Prodavnica je završena, tehnički primljena i data u upotrebu.

Knjženje poslovnih promenaDnevnik – PRIMER

RB DatumKontoD P

O P I S

IZNOS

Duguje Potražuje

1 Avansi za osnovna sredstva - Dugoročni kredit za os. sred.

-Za isplatu avansa-

3.000.0003.000.000

2 Građevinski objekti u izgradnji - Dobavljači u zemlji

-za prvu privremenu situaciju-

7.000.0007.000.000

3 Dobavljači u zemlji - Avansi za osnovna sredstva - Dugoročni kredit za os. Sred.

-za prvu privremenu situaciju-

7.000.0003.000.0004.000.000

Knjženje poslovnih promenaDnevnik – NASTAVAK

RBDatu

mKonto

D PO P I S

IZNOS

Duguje Potražuje

4 Građevinski objekti u izgradnji Dobavljači u zemlji

-za drugu privremenu situaciju-

1.800.0001.800.000

5 Građevinski objekti u izgradnji - Dobavljači u zemlji

-za konačnu situaciju-

2.200.0002.200.000

5a

__6 ____ _____

Dobavljači u zemlji - Dugoročni kredit za os. Sred.-za isplatu II priv. situacije sa konačnom situacijom___________Osnovna sredstva (u upotrebi) - Građevinski objekti u izgrad.Za zavr.prodav. i datu u upotrebu

4.000.000

_________11.000.000

4.000.000

_________

11.000.000

Objašnjenje knjiženjaPromena 1. Odobravanje dugoročnog kredita za osnovna sredstva nije dovelo do promene stanja sredstava i izvora sredstava i nije predmet knjiženja. Promena nastaje tek u momentu korišćenja odobrenog kredita.U našem slučaju to je isplata dobavlača na ime avansa. Tom prilokom dolazi do povećanja potraživanja od dobavljača za osnovna sredstva (avansi za os.sred.– duguju). Istovremeno povećavaju se i naše obaveze po osnovu dugoročnog kredita (potraživanje).

nastavakPromena 2. Primanjem prve priv. situacije koja

predstavlja parcijalnu Fakturu, povećavaju se osnovna sredstva u pripremi (duguju). Situacija nije isplaćena pa se povećavaju obaveze prema dobavljačima za osn. sredstva (potražuju).

Promena 3. Isplatom prve priv.situacije dolazi do smanjenja Obaveza prema dobavlačima za osn.sredstva (duguju). S druge strane, izvršeno je knjiženje gašenja datog avansa za osn. sredstva (potražuju) dok je preostali deo obaveze izmiren iz kredita, čime se povećavaju obaveze po osnovu kredita za osn. sredstva (potražuje).

Nastavak – objašnjenja knjiženjaPromena 4. Isto kao i promena broj 2.Promena 5. Kod primanja konačne situacije povećavaju se ocnovna sredstva u pripremi (duguje), ali samo za razliku od vrednosti već proknjiženih privremenih situacija do iznosa konačne situacije. Za isti iznos povećavaju se obaveze prema dobavljačima za osnovna sredstva (potražuje). Promena 5a. Isplatom konačne situacije smanjuju se obaveze dobavljačima za osnovna sredstva (duguje) ali je istovremeno došlo do povečanja obaveza po sosnovu kredita za osn.sredstva (potražuju)Iznos za isplatu dobijen je sabiranjem iznosa druge privremene situacije sa razlikom neisplaćenog dela konačne situacije.

• Promena 6. Tehničkim prijemom prodavnice i predajom na korišćenje povećavaju se osnovna sredstva u upotrebi za nabavnu vrednost (duguje) a smanjuje se (gasi) osnovna sredstva u pripremi (potražuju).

Besplatan prijem1. Od preduzeća “Baja” Velika Plana primili smo bez

naknade jedno skladište čija je vrednost komisijski procenjena na din. 4.500.000. Na pomenutom skladištu je potrebno izvršiti ugradnju sigurnosnih uređaja.

2. Preduzeće “Elektroservis” Novi Sad izvršilo je ugradnju sigurnosnih uređaja u skladištu i ispostavilo fakturu broj 1. na din. 500.000.

3. Skladište je komisijski primljeno i predato na korišćenje.

Knjženje poslovnih promenaDnevnik – PRIMER

RBDatu

mКоntоD P

O P I SIZNOS

Duguje Potražuje

1 Osnovna sredstva u pripremi Akcionarski kapital

-za primljeno skladište bez naknade-

4.500.0004.500.000

2 Osnovna sredstva u pripremi Dobavljači u zemlji

-po fakturi broj 1.-

500.000500.000

3 Osnovna sredstva u upotrebi Osnovna sredstva u pripremi-za drugu privremenu situaciju-

5.000.0005.000.000

Glavna knjiga

Objašnjenje knjiženjaPromena 1. Primanje osnovnog sredstva (skladipta) bez

naknade ima za posledicu povećanje osnovnih sredstava u pripremi (duguje). Istovremeno došlo je do povećanja izvora sopstvenih sredstava – Akcionarskog kapitala (potražuje), jer je skladište primljeno bez naknada, uz ugradnju sigurnosnih uređaja.

Promena 2. Ugradnjom sigurnosnih uređaja došlo je do povećanja vrednosti osnovnih sredstava u pripremi (duguje). Kako faktura broj 1. nije plaćena povećane su obaveze prema dobavljačima (potražuje).

Promena 3. Predaja skladišta na upotrebu dovodi do smanjenja (gašenja) osnovnih sredstava u pripremi (potražuju) i istovremenog povećanja osnovnih sredstava u upotrebi ili funkciji (duguju).

Rashodovanje osnovnih sredstava Poslovne promene u tekućem mesecuStanje na računima glavne knjige je sledeće:Osnovna sredstva din. 3.800.000. Sredstva rezervi 100.000. Ispravka vrednosti osnovnih sredstava (IVOS) 1.500.000, Akconarski kapital 2.300.000. Rezervni fond 100.000.

1. Isključili smo iz upotrebe jedan viljuškar koji je potpuno otpisan i čija je nabavna vrednost iznosila din. 900.000.

2. Rashodovali smo viljuškar koji je stavljen van fukcije (upotrebe) u promeni 1.3. Staro gvožđe od rashodovanog viljuškara procenjeno je na din. 90.000.4. Rashodovali smo jednu čeličnu kasu čija je nabavna vrednost iznosila din.

600.000. a otpisana din. 430.000. vrednost starog gvožđa je procenjena na din. 100.000. Neotpisani a nepokriveni deo vrednosti kase pokriti iz rezervnog fonda.

5. Izvršiti prenos odgovarajućih sredstava u vezi pokrivanja neotpisanog dela čelične kase.

6. Prodalismo staro gvožđe od rashodovanih osnovnih sredstava otpadu po fakturi broj 17. za din. 250.000.

Knjženje poslovnih promenaDnevnik – PRIMER

RB DatumKontoD P

O P I SIZNOS

Duguje Potražuje

1 Osnovna sredstva van upotrebeIspr. vrednosti osn. sredst. u upot. Osnovna sredstva Ispravka vrednosti os.sr.van up.

-za prenos na os.sr.van upotrebe-

900.000900.000

900.000900.000

2 Ispravka vrednosti os. sr. van up. Osnovna sredstva van upotrebe

-za rashodovanje.-

900.000900.000

3 Zalihe investicionog materijala Akcionarski kapital-za procenjenu vrednost starog gvož

90.00090.000

Knjženje poslovnih promenau Dnevnik – nastavak

RBDatu

mKontoD P

O P I S

IZNOS

Duguje Potražuje

4 Zalihe investicionog materijalaIspr. vrednosti osn. sredst. u upo.Rezervni fond Osnovna sredstva-za rashodovanje

100.000430.000

70.000600.000

5 Žiro ili tekući račun Sredstva rezervi-za prenos sredstava -

70.00070.000

6 Kupci (za rashod osn. sr.) Zalihe investicionog materijal Akcionarski kapital-po fakturi broj 17.-

250.000190.000

60.000

Glavna knjiga

Objašnjenje knjiženja

Promena 1. Isključenjem viljuškara iz upotrebe smanjuju se osnovba sredstva u upotrebi (potražuje) a povećavaju osnovna sredstva van

upotrebe(duguju). U isto vreme smanjuje se IVOS u upotrebi (duguje), a povećava IVOS van upotrebe (potražuje).

Promena 1. Rashodovanjem viljuškara van upotrebe smanjena su osn. sredstva van upotrebe (potražuju). Za isti iznos (jer je viljuškar potpuno otpisan) smanjili smo IVOS van upotrebe (duguje).

Promena 1. Za iznos procenjene vrednosti starog gvožđa povećavaju se zalihe investicionog materijala (duguju). S druge strane, ove zalihe predstavljaju sopstvena poslovna sredstva Preduzeća, ostvarena rashodovanjem osnovnog sredstva i Knjiže se u korist akcionarskog (sopstvenog) kapitala (potražuje)

NastavakPromena 4. Rashodovanjem čelične kase smanjila su se osnov- na sredstva u

upotrebi (potražuju) Takođe je došlo i do smanjenja IVOS u upotrebi (duguju). Za iznos procenjene vrednosti starog gvožđa povećavaju se yalihe investicionog

materijala (duguju). Pokrivanje neotpisanog dela čelične kase dovelo je do smanjenja rez.fon.(duguje).

Promena 5. Prenošenjem sredstva po osnovu pokrivanja neotpisanog dela čelične kase iz promene 4. smanjuju se sredstva rezervi (potražuju) i povećavaju sredstva na Tekući računu (duguju)

Promena 6. Prodaja starog gvožđa dovela je do povećanja potraživanja od kupca za osnovna sredstva (duguju) i do smanjenja (gašenja) zaliha investicionog materijala (potražuju). Razlika Ostvarena ovom prodajom knjiži se u korist akcoskog kapitala, odnosno dovodi do povećanja (potražuje).

Prodaja osnovnih sredstava – Primer

Stanje na računima glavne knjige je sledeće: Osnovna srestva u upotrebi din. 1.100.000. IVOS u upotrebi 500.00. Tekući račun

700.000. Akcionarski kapital 1.300.000.

Poslovne promene u tekućem mesecu1. Prodali smo jedan kamion po fakturi broj 18. za din.

210.000. nabavna vrednost prodatog kamiona iznosila je din. 500.000. a otpisana din. 250.000. Neotpisani a nepokriveni deo osnovnog sredstva nadoknaditi iz poslovnog prihoda.

2. Po fakturi broj 19. prodali smo jednu kamionsku prikolicu za din. 150.000. Nabavna vrednost prodate prikolice iznosila je din. 310.000. a otpisana din. 190.000.

Knjženje poslovnih promenaDnevnik – PRIMER

RB DatumKontoD P

O P I S

IZNOS

Duguje Potražuje

1 Kupci za osnovna sredstvaIspr. vred.osn. sred. u upotrebiVanredni rashodi Osnovna sredstva u upotr. -po fakturi broj 18.-

210.000250.000

40.000500.000

2 Kupci za osnovna sredstvaIspr. vred.osn. sred. u upotrebi Osnovna sredstva u upotr. Kapitalni dobitak- po fakturi broj 19.

150.000190.000

310.00030.000

Glavna knjiga

Objašnjenje knjiženja

Promena 1. Proda kamiona dovela je do smanjenjaosnovnih sredstava u upotrebi (potražuju) i smanjenjaIspravke vrednosti osnovnih sredstava u potrebi(duguju) Za iznos

prodajne vrednosti povećana su potraživanja odkupca za osnovna sredstva (duguju). Nadoknada neotpi-sanog a nepokrivenog dela vrednosti osnovnih sredstavaiz poslovnog prihoda, dovodi do povećanja vanrednihrashoda (duguju).Promena 2. Isto kao promena 1. samošto je prilikom ove prodaje

fakturisani iznos veći od sadašnje vrednosti Osnovnog sredstva pa se ostvarena razlika knjiži u korist Poslonih prihoda (ili kapitala) što (potražuje).

Ustupanje bez naknade Akcionarski kapital 3.800.000. Dugoročni kredit (za OS) 400.000.

Poslovne promene u tekućem mesecu1. Ustupili smo bez naknade jedno skladište čija je

nabavna vrednost Iznosila din. 3.000.000., a otpisana din.1.600.000.

2. Preduzeću “Dunav” iz Novog Sada ustupili smo bez naknade jednu garažu čija je nabavna vrednost iznosila dinara 800.000. a otpisana din. 400.000. Tom prilikom preduzeće “Dunav” je preuzećo otplatu dugoročnog kredita za garažu u iznosu od din. 200.000.

Knjženje poslovnih promenaDnevniku i Glavnoj knjizi – PRIMER

RB DatumKontoD P

O P I SIZNOS

Duguje Potražuje

1 Ispr. vred.osn. sred. u upotrebiAkcionarski kapital Osnovna sredstva u upotrebi -po fakturi broj 18.-

1.600.0001.400.000

3.000.000

2 Ispr. vred.osn. sred. u upotrebiDugoročni kredit za osn. sredstvaAkcionarski kapital Osnovna sredstva u upotrebi-Za ustupanje bez naknade uz obavezepreuzimanja dugoročnog kredita za osnovna sredstva.

400.000200.000200.000

800.000

Glavna knjiga

Objašnjenje knjiženja

Promena 1. Ustupanjem bez naknade došlo je dosmanjenja osnovnih sredstava u upotrebi (potražuju) i dosmanjenja ispravki vrednosti osnovnih sredstava uupotrebi (duguju). Istovremeno za neotpisani deoskladišta smanjeni su izvori sopstvenih poslovnihsredstava, odnosno sopstveni kapital (duguje).Promena 2. Isto kao promena 1. samo što prilikom ovogustupanja bez naknade imamo i preuzimanje obaveza pokreditu za osnovna sredstva od strane Preduzeća “Dunav”. Preuzimanjem kredita došlo je do smanjenja obaveza po kreditu za osnovna sredstva(duguje).

Otpis osnovnih sredstava

nabavna vrednost otpisana vrednostOsnovna sredstva Ispravka vrednosti OS

Nabavna vrednost = otpisana vrednost + sadašnja vrednost

ULAGANJA

Šta sе podrazumeva pod pojmom ‘’ulaganja’’?

Dа li plaćanje obaveza znači ulaganje?

Dа li је uplata uloga od strane vlasnika ulaganje?

U šta se sve mogu ulagati slobodna sredstva?

Kako se klasifikuju ulaganja?

Kakva su to dugoročna ulaganja?

Kakva su to kratkoročna ulaganja?

DUGOROČNA ULAGANJA

• 030 – Učešća u kapitalu povezanih pravnih lica

• 031 – Učešća u kapitalu drugih pravnih lica

• 032 – Dugoročni krediti pov. pravnim licima

• 033 – Dugoročni krediti u zemlji

• 034 – Dugoročni krediti u inostranstvu

• 035 – Dugoročne hartije od vrednosti

• 036 – Otkupljene sopstvene akcije

• 039 – Ostali dugoročni plasmani

KRATKOROČNA ULAGANJA

• 230 – Kratkoročni plasmani u povezana pravna lica

• 231 – Kratkoročni krediti u zemlji

• 232 – Kratkoročni krediti u inostranstvu

• 233 – Deo dugoročnog kredita koji dospeva do 1 god.

• 234 – Hartije od vrednosti namenjene prodaji

• 235 – Depo račun hartija od vrednosti kod banke

• 236 – Menice

• 239 – Ostali kratkoročni plasmani

KUPOVINA AKCIJA

Primer:

Preduzeće ‘’А’’ је kupilo 1.000 običnih akcija akcionarskog društva ‘’B’’ nominalne vrednosti 10,00 din. po akciji za 12.000 din.

RBDatu

m

KontoD

PO P I S

IZNOS

Duguje Potraživanje

1 0310 -0319 -

2410

Učešća u kapitaluIsp. vred. učešća u kapitalu Tekući račun

-za kupovinu 10.000 običnih akcija preduzeću ‘’B’’

10.0002.000

12.000

PRODAJA AKCIJA

Ako pretpostavimo da su prodate akcije iz prethodnog primera, po ceni od 13,00 din. po akciji, knjiženje је sledeće:

RBDatu

mКоntоD P

O P I S

IZNOS

Duguje Potražuje

1 2410 -031903106710

Tekući račun - Ispr. vrednosti učešća - Učešća u kapitalu - Dobici od prodaje akcija

-za prodaju 10.000 običnih akcija preduzeća ‘’B’’

13.0002.000

10.0001.000

PRODAJA AKCIJE

Ako pretpostavimo da su prodate akcije iz prethodnog primera, po ceni od 11,00 din. po akciji, knjženje је sledeće:

RBDatu

mКоntоD P

O P I SIZNOS

Duguje Potražuje

1 2410 -0319 -

57200310

Tekući računIspravka vrednosti učešća - Gubici od prodaje akcija - Učešća u kapitalu-za prodaju 10.000 običnih akcija

preduzeća ‘’B’’

11.0001.000

2.00010.000

NAPLATA POTRAŽIVANJA MENICOM

Primer:

Trgovačko preduzeće je potraživanje po osnovu prodate robe u vrednosti od 10.000 din. 15.01. naplatilo menicom čiji је rok dospeća 3 meseca, а kamata 6% godišnje.

RBDatu

mКоntоD P

O P I SIZNOS

Duguje Potražuje

1 15.01.

2360 -201

2368

Trasirane menice - Kupci u zemlji - Kamate sadržane u menici

-za naplatu potraživanja preuzimanjem menice-

10.15010.000

150

NAPLATA – ESKONT MENICE

Menica (prethodni primer) је poslata na naplatu u poslovnu banku 31.01. Prema izvodu poslovne banke br. 35 od 15.02. menični iznos је naplaćen.

RB DatumКоntоD P

O P I SIZNOS

Duguje Potražuje

1 31.01.

15.02.

2364 -2360

241 -2368 -

23646612

Menice date na naplatu - Trasirane menice -za menicu datu na napl- Tekući računKamate sadržane u menici - Menice date na naplatu - Prihodi od kamata po HOV

-za eskont menice-

10.150

10.100150

10.150

10.150100

ULAGANJA U FINANSIJSKI LIZING – KAPITALNI ZAKUP

• Pojam finansijskog lizinga – zakupa

• MRS 17 – Lizing

• Tekući (operativni) i finansijski zakup

• Kakve su prednosti finansijskog lizinga?

• Računovodstveni obuhvat tekućeg zakupa

• Ukratko о specifičnostima računovodstvenog tretmana

finansijskog zakupa

ULAGANJA U NEKRETNINE

MRS 40 – Ulaganja u nekretnine

Postoje li u važećem Kontnom okviru konta za evidentiranje ovih ulaganja?

Po čemu su ona specifična?

Pojednostavljeni primeri:

• ulaganja od strane vlasnika nekretnina

• ulaganja od strane zakupca nekretnina

OSNOVNA SREDSTVA

020 – Zemljišta (MRS 16)

021 – Šume (mrs 41)

022 – Građevinski objekti (MRS 16)

023 – Oprema (MRS 16)

024 – Alat i inventar (MRS 16)

025 – Višegodišnji zasadi (MRS 41)

026 – Osnovno stado (MRS 41)

027 – Ostala osnovna sredstva

028 – Osnovna sredstva u pripremi

029 – Avansi za osnovna sredstva

NABAVNA VREDNOST OSNOVNIH SREDSTAVA

Nabavna vrednost (istorijski trošak) kao osnovni koncept vrednovanja imovine;

Šta čini nabavna vrednost (osnovnih sredstava)?

Pojam i smisao ispravke vrednosti;

Imaju li sva osnovna sredstva ispravku vrednosti?

Praćenje nabavne i ispravke vrednosti osnovnih sredstava u knjigovodstvu (osnovni i korektivni računi)

Prikaz nabavne i ispravke vrednosti u bilansu stanja

KUPOVINA OSNOVNIH SREDSTAVA IZ VLASTITIH IZVORA

Proizvodno preduzeće je kupilo mašinu za proizvod- nju hladnovaljanog lima. Fakturna vrednost mašine je 50.000. Troškovi dopreme 1.000, a troškovi montaže 5.000. Knjižiti nabavku!

RBDatu

mКоntоD P

O P I SIZNOS

Duguje Potražuje

1 0282 -432

Oprema u pripremi - Dobavljači u zemlji

-za fakturnu vrednost mašine, prema fakturi dobavljča-

50.00050.000

2 0282 -432

Oprema u pripremi Dobavljači u zemlji

-za prevoz mašine-

1.0001.000

NASTAVAK

RBDatu

mКоntоD P

O P I SIZNOS

Duguje Potražuje

3 0282 -432

Oprema u pripremi - Dobavljači u zemlji

-za montažu mašine-

5.0005.000

4 0230 -0282

Oprema - Oprema u pripremi

-za stavljanje mašine u upotrebu-

56.00056.000

KUPOVINA UPOTREBLJAVANIH OSNOVNIH SREDSTAVA

Od preduzeća ‘’A’’ d.o.o. kupljen je korišteni kamion. Nabavna vrednost kamiona je 50.000, ispravka vrednosti 20.000. U skladu sa Ugovorom o kupoprodaji kamiona, kupac je od prodavca preuzeo obavezu otplate dugoročnog kredita u visini od 40.000.

ili

RBDatu

mКоntоD P

O P I SIZNOS

Duguje Potražuje

1 023 -0239

413

Oprema Ispravka vrednosti opreme Dugoročni krediti u zemlji

ili

60.00020.00040.000

NASTAVAK

U čemu je suštinska razlika između dva prikazana pristupa?Kako je utvrđena nabavna vrednost kamiona? Koliko ona iznosi?Od čega bi mogao da zavisi izbor između prikazanih pristupa?

RBDatu

mКоntоD P

O P I SIZNOS

Duguje Potražuje

1 023 -0239

413

Oprema - Ispravka vrednosti opreme - Dugoročni krediti u zemlji

50.00010.00040.000

IZGRADNJA GRAĐEVINSKIH OBJEKATA

Izgradnja građevinskih objekata od strane angažovanih izvođača radova – građevinskih firmi

Izgradnja u vlastitoj režiji

U oba slučaja finansiranje izgadnje se može vršiti isključivo vlastitim sredstvima ili iz kreditnih sredstava ili kombinacijom oba načina.

Krediti mogu biti namenski ili nenamenski. U čemu je razlika?

IZGRADNJU VRŠE ANGAŽOVANI IZVOĐAČI – PRIMER

RBDatu

mКоntоD P

O P I SIZNOS

Duguje Potražuje

1 28.02.

0281432

Građevinski objekti u izgradnji Dobavljači u zemlji

-za prvu privremenu situaciju-

100.000100.000

2 31.03.

0281432

Građevinski objekti u izgradnji Dobavljači u zemlji

-za drugu privremenu situaciju-

200.000200.000

3 30.04.

0281432

Građevinski objekti u izgradnji Dobavljači u zemlji

-za konačnu situaciju-

100.000100.000

NASTAVAK

RBDatu

mКоntоD P

O P I SIZNOS

Duguje Potražuje

4 15.05.

022 -0281

Građevinski objekti Građev. objekti u izgradnji

-za aktiviranje gr. objekata-

400.000400.000

NAPOMENA: Na svakoj situaciji (privremenoj a posebno konačnoj) navode se: vrednost ugovorenih radova, vrednost ukupno izvedenih građevinskih radova do određenog momenta, te vrednost izvedenih radova po konkretnoj situaciji. Naravno, po svakoj konkretnoj situaciji (koju izvođač izdaje obično krajem meseca), knjiže se samo oni radovi koji dotada nisu proknjiženi.

PLAĆANJE OBAVEZA IZVOĐAČIMA

Direktno sa Tekući računa:

RB

Datum

КоntоD P

O P I SIZNOS

Duguje Potražuje

432 -029

Dobavljači u zemlji - Avansi za osnovna sredstva-za plaćanje obaveza izvođaču-

Нпр. 100.000

Нпр. 100.000

Iz avansa za osnovna sredstva:

RBDatu

m

Коntо

D PO P I S

IZNOS

Duguje Potražuje

432 -241

Dobavljači u zemlji - Tekući račun-za plaćanje obaveza izvođaču-

400.000 400.000

RAČUNI 029 I 242

Specifičnost računa 029 – Avansi za osnovna sredstva u kontekstu kriterijuma ‘’tekuće – stalno’’ koji se, prema MRS 1 – Priprema i prezentacija finansijskih izveštaja, koristi za klasifikaciju pozicija aktive bilansa stanja.

Čemu služi račun 2420 – Novčana sredstva za investice na izdvojenom računu i koliko je realna njegova primena u tržišnom okruženju?

NAMENSKI KREDITI

Ako banka preduzeću odobri namenski kredit, na primer kredit iz koga će se finansirati izradnja građevinskog objekta, treba razlikovati:

• situaciju u kojoj je kredit doznačen na Tekući račun preduzeća

• od situacije u kojoj je kredit odobren ali se novac nalazi kod banke, odnosno preduzeće ga postepeno koristi, pravdajući svaki ‘’povučeni’’ dio kredita konkretnom dokumentacijom iz koje se vidi da je obaveza prema izvođaču zaista nastala

AKO ЈЕ PREDUZEĆE DOBILO NOVAC NA RASPOLAGANJE

RBDatu

mКоntоD P

O P I S

IZNOS

Duguje Potražuje

241-413421

Tekući račun - Dugoročni krediti u zemlji ili - Kratkoročni krediti u zemlji

-za odobreni namenski kredit-

XXXXXXXXX

432 -241

Dobavljači u zemlji - Tekući račun

-za plaćanje obaveza izvođaču radova-

XXXXXX

AKO SE ODOBRENA KREDITNA SREDSTVA NALAZE KOD BANKE

RBDatu

mКоntоD P

O P I SIZNOS

Duguje Potražuje

809819

Ostala vanbilansna sredstva Izvori ost. vanbilansnih sredstava

-za odobreni namenski kredit-

XXXXXX

432413421

Dobavljači u zemlji Dugoročni krediti u zemlji ili Kratkoročni krediti u zemlji

-za plaćanje obaveza izvođaču radova-

XXXXXXXXX

DEONICE ILI AKCIJE

MRS 20 – Računovodstvo donacija

‘’Kapitalni’’ i ‘’prihodovni’’ pristup računovodstvu donacija.

Primer: DOO dobilo donaciju u kompjuterskoj opremi čija je vrednost 15.000 EUR.

RBDatu

mКоntоD P

O P I SIZNOS

Duguje Potražuje

023 -409

Oprema - Ostala dugoročna rezervisanja

-za donaciju u opremi-

15.00015.000

DODATNI CILJEVI IZUČAVANJA

IZGRADNjA GRAĐEVINSKIH OBJEKATA U VLASTITOJ REŽIJI

RAČUNOVODSTVENI TRETMAN KAMATE NA NAMENSKE ILI NENAMENSKE KREDITE (MRS 23 – TROŠKOVI POZAJMLjIVANjA)

RAČUNOVODSTVO ‘’ZAJEDNIČKIH ULAGANjA’’

Amortizacija stalnih sredstava

Prof. dr Jovica Lazić

Stalna sredstva su sredstva koja se koriste duži vremenski period a najmanje godinu dana kao

posrednici između rada i predmeta rada u procesureprodukcije.

Stalna sredstva celom upotrebnom supstancom učestvuju u procesu rada, a samo alikvotni dio svoje vrednosti prenose na gotove

proizvode ili usluge u obliku amortizacije. Ona se, dakle, ne troše, u punom iznosu, u jednom procesu reprodukcije; njihovo trošenje i reprodukovanje odvija se postepeno kroz više sukcesivnih procesa

reprodukcije.

Stalna sredstva prema Standardima možemo klasifikovati na:

- stalna sredstava u obliku stvari,- stalna sredstva u obliku prava i dugoročnih razgraničenja

Pod amortizacijom podrazumijevamo postepeno prenošenje vrijednosti stalnih sredstava na gotove proizvode ili usluge.

Gledano sa ekonomskog stanovišta, amortizacija je vrijednosni izraz trošenja stalnih sredstava. Amortizacijom se

obezbjeđuje integritet stalnih sredstava i kontinuitet reprodukcije sredstava.

Zadaci amortizacije su:

da odrazi trošenje stalnih sredstava i smanjivanje njihove vrijednosti;

služi kao sredstvo za određivanje dela vrednosti stalnih sredstava koji je prešao na P/U;

služi kao sredstvo da se osigura mogućnost obnavljanja, odnosno zamjene dotrajalih stalnih sredstava.

Obično amortizacija predstavlja kalkulativni, procenjeni iznos trošenja stalnih sredstava.

OSNOVICA za obračun amortizacije može biti:

- nabavna vrednost stalnih sredstava,- revalorizovana vrednost stalnih sredstava,- reprodukciona vrednost stalnih sredstava.

• OSNOVICA

Potrebno je poznavati i stopu amortizacije. Stalna sredstva u toku svog veka korišćenja prenela su cijelu vrijednost, tj. 100% svoju

vrednost na

proizvode. Prenošenje vrednosti stalnih sredstava računski se izražava kao stopa amortizacije, a to je procenat istrošenosti stalnog sredstva. Ona se izračunava na bazi veka trajanja stalnog sredstva i

obratno, ako znamo stopu, može se izračunati vek trajanja sredstavа.

PRIMER:

Vek trajanja stalnog sredstva je 6 godina. Izračunati stopu amortizacije?

Stopa amortizacije (% a) = 100 / Vek trajanja (n)

%a = 100/6 = 16, 67%

Vek trajanja (n) = 100 / % a

Ako je stopa amortizacije 16,67%, onda vek trajanja stalnog sredstva je:

Vek trajanja (n) = 100 / % a = 100 / 16,67 = 5,99 6,00 godina

Kada se stalna sredstva

upotrebljavaju u dve smene, onda se stopa amortizacije povećava za 25%, a ako rade u tri smne, onda se stopa

povećava za 50%.

U teoriji i praksi postoje sljedeći sistemi obračuna amortizacije stalnih sredstava, i to:

1. vremenski sistem,2. funkcionalni sistem,3. kombinovani sistem.

Vremenski sistem amortizacije

...kao bazu za obračun amortizacije uzima vreme, tj. vek trajanja stalnih sredstava. Kod ovog sistema razlikujemo

sledeće metode obračuna:

a) metod ravnomerne ili konstantne amortizacije,b) metod progresivne amortizacije,c) metod degresivne amortizacije.

a) metod ravnomerne ili konstantne amortizacije

Suština ove metode je da je amortizacija ravnomerno raspoređena u konstantne veličine, uz jednake stope amortizacije na period trajnja stalnog

sredstva. PREDNOSTI ove metode ogledaju se u jednostavnom izračunavanju amortizacionih iznosa koji su linearni u

celom amortizacionom periodu, kao i mogućnost planiranja i jednostvanog vođenja evidencije.

NEDOSTACI ove metode su njena linearnost, obzirom da se stalna sredstva ne troše linearno, jer njihova

sposobnost i funkcionalnost nije uvek ista.

b) metod progresivne amortizacije

...podrazumeva da iznos amortizacije u periodu korišćenja stalnog sredstava progresivno raste. Preduzeće, obično,

donosi odluku da obračunava stalna sredstva po ovoj metodi kada je tek formirano ili tek nabavljeno novo stalno sredstvo.

Naime, pošto su sredstva nova, radnici nisu dovoljno upućeni u način korišćenja tih sredstava, sredstva se ne koriste punim kapacitetom iz nedovoljne

razrađenosti ili neusklađenosti postojećih kapaciteta ili sredstva se nedovoljno koriste jer preduzeće nije dovoljno osvojilo tržište, pa ih u tom periodu treba

manje amortizovati.

Kod ove metode razlikujemo obračun amortizacije: pomoću različite stope na istu osnovu obračun amortizacije metodom delova

c) metod degresivne amortizacijePrema ovoj metodi obračuna amortizacije, u prvim godinama

korišćenja stalnog sredstva amortizacija

je najveća, a svake naredne godine, njen iznos se smanjuje, tj. ima degresiju. Razlozi za ovakvo kretanje amortizacije su suprotni

progresivnom kretanju amortizacije.

Pristalice ove metode smatraju da su u početku veka korišćenja stalna sredstva najsposobnija, da daju najveće efekte, pa u tom

periodu treba da se najviše i amortizuju. Kasnije, mašine su često na opravci i ne rade, pa treba smanjivati amortizaciju u tim periodima.

Kod ove metode, stope amortizacije opadaju i ne smeju biti manje od propisanih stopa u Nomenklaturi sredstava za

amortizaciju. Smanjivanjem stopa amortizacije, ali u toku veka trajanja stalno sredstvo se amortizuje u celini.

2. Funkcionalni sistem amortizacije

...za osnovu uzima učinak (obavljeni zadatak ili izvršenu funkciju)

koju je ostvarilo stalno sredstvo. Primenom funkcionalnog sistema obračunata amortiza-

cija se približava stvarno prenetoj vrednosti stalnog sredstva na nove proizvode, a to doprinosi i realnom utvrđivanju dobiti u preduzeću.

Otpisivanje se vrši srazmerno upotrebi sredstva. Ovaj sistem se primenjuje za stalna sredstva kod kojih je moguće utvrditi zavisnost između trošenja i intenziteta upotrebe, npr.

kamioni, lokomoti-ve, avionski motori, rudarski radovi, patenti, licence ...

3. Kombinovani sistem amortizacije

...je takav sistem kod koga se pri obračunu kombinuju metode

vremenske i funkcionalne amortizacije. Cilj primene ovog sistema je da se što realnije obračuna amortizacija stalnih

sredstava.

AMORTIZACIJA

ŠTA SE OZNAČAVA POJMOM ‘’AMORTIZACIJA’’?

KOJA SREDSTVA SE AMORTIZUJU?

ZBOG ČEGA SE VRŠI AMORTIZACIJA?

KOJA SREDSTVA SЕ NЕ AMORTIZUJU?

KAKO SE KNJIŽE OBRAČUNATI TROŠKOVI AMORTIZACIJE?

ŠTA PREDSTAVLJA AMORTIZACIONU OSNOVICU?

ŠTA JE TO REZIDUALNA VREDNOST?

ŠTA JE TO EKONOMSKI VEK A ŠTA KORISNI VEK NEKOG SREDSTVA?

METODE AMORTIZACIJE

1. METODA VREMENSKOG OTPISA

• LINEARNI – PRAVOLINIJSKI OTPIS

• DEGRESIVNI OTPIS

ARITMETIČKO – DEGRESIVNI OTPIS (DIGITALNI OTPIS; SUMA BROJA GODINA)

GEOMETRIJSKO – DEGRESIVNI OTPIS (ISTA OSNOVICA A OPADAJUĆA STOPA)

METODA OPADAJUĆEG SALDA

2. METODA FUNKCIONALNOG OTPISA

PRAVOLINIJSKI OTPIS

Godina NV IV SV %

1 50.000 9.000 41.000 20%

2 50.000 9.000 32.000 20%

3 50.000 9.000 23.000 20%

4 50.000 9.000 14.000 20%

5 50.000 9.000 5.000 20%

Nabavna vrednost kamiona je 50.000 КМ. procenjeni korisni vek je 5 godina. procenjena rezidualna vrednost iznosi 5.000 КМ. Obračun amortizacije pravolinijskom metodom izgleda kao u tabeli:

Godišnji iznos amortizacije =

= (50.000 – 5.000) / 5 = 9.000

FUNKCIONALNI OTPIS

Kilometri NV IV SV %

5.000 50.000 4.500 45.500 10%

10.000 50.000 9.000 36.500 20%

3.000 50.000 2.700 33.800 6%

6.000 50.000 5.400 28.400 12%

Nabavna vrednost kamiona je 50.000 КМ. procenjeno je da može preći ukupno 50.000 км. procenjena rezidualna vrednost iznosi 5.000 КМ. Pretpostavljeni obračun amortizacije funkcionalnom metodom izgleda kao u tabeli:

IZNOS amortizacije po jednom kilometru =

= (45.000 : 50.000) = 0,90 КМ / км

DIGITALNI OTPIS

Godina NV IV SV %

1 50.000 15.000 35.000 33,33

2 50.000 12.000 23.000 26,67

3 50.000 9.000 14.000 20,00

4 50.000 6.000 8.000 13,33

5 50.000 3.000 5.000 6,67

Nabavna vrednost kamiona je 50.000 КМ. Procenjeni korisni vek je 5 godina. Procenjena rezidualna vrednost iznosi 5.000 КМ. Obračun amortizacije metodom digitalnog otpisa izgleda kao u tabeli:

Iznos degresije =

= 2 x (45.000 / 5 (5 +1)) = 3.000

DIGITALNI OTPIS

Godina NV Koeficijent IV SV

1 50.000 5/15 15.000 35.000

2 50.000 4/15 12.000 23.000

3 50.000 3/15 9.000 14.000

4 50.000 2/15 6.000 8.000

5 50.000 1/15 3.000 5.000

Nabavna vrednost kamiona je 50.000 КМ. Procenjeni korisni vek je 5 godina. Procenjena rezidualna vrednost iznosi 5.000 КМ. Obračun amortizacije metodom digitalnog otpisa izgleda kao u tabeli:

Iznos degresije =

= 45.000 / 15 = 3.000

ISTA OSNOVICA A OPADAJUĆA STOPA

U prethodnom primeru, ako se želi da stopa amortizacije iz godine u godinu pada, npr. zа pо 5%, оpadajućа stopa se može izračunati na sledeći način:

1. godina = x + 20% Stopa = 30%

2. godina = x + 15% Stopa = 25%

3. godina = x + 10% Stopa = 20%

4. godina = x + 5% Stopa = 15%

5. godina = x + 0% Stopa = 10%

5x + 50% = 100%

x = 10%

OBRAČUN AMORTIZACIJE

Godina NV % IV SV

1 50.000 30% 13.500 36.500

2 50.000 25% 11.250 25.250

3 50.000 20% 9.000 16.250

4 50.000 15% 6.750 9.500

5 50.000 10% 4.500 5.000

!!! Stope se i u ovom slučaju primenjuju na amortizacionu osnovicu koja se dobije kad se od nabavne oduzme rezidualna vrednost (45.000).

METODA OPADAJUĆEG SALDAPrema оvoj metodi оtpisa, ista stopa se primenjuje na saldo, tj. sadašnju knjigovodstvenu vrednost sredstava (koja se, prirodno, smanjuje iz godine u godinu).Obično se uzima dvostruka linearna stopa:

(100% / procenjeni korisni vek x 2).

U posmatranom primeru, stopa iznosi 40%

(100 / 5 x 2)

U zadnjoj godini otpisa iznos amortizacije čini vrednost koju još treba oduzeti da bi se sadašnja vrednost svela na rezidualnu.

Rezidualna vrednost, neto iznos koji neko preduzeće očekuje da dobije za neko sredstvo na kraju njegovog korisnog veka trajanja nakon odbitka troškova koji se očekuju pri otuđenju sredstva.

OBRAČUN АMORTIZACIJE

Godina NV % IV SV

1 50.000 40% 20.000 30.000

2 50.000 40% 12.000 18.000

3 50.000 40% 7.200 10.800

4 50.000 40% 4.320 6.480

5 50.000 23% 1.480 5.000

!!! U PRVOJ GODINI, DVOSTRUKA LINEARNA STOPA JE PRIMENJENA NA NABAVNU VREDNOST, ŠTO NIJE BIO SLUČAJ KOD PRETHODNO PRIKAZANIH METODA.

KNJIŽENJE AMORTIZACIJEKnjiženje obračunatog troška amortizacije osnovnih sredstava – stalnih materijalnih sredstava (grupe konta

02) vrši se stavom:

D 540 – Troškovi amortizacije

P 0239 – IV opreme

P 0229 – IV građevinskih objekata

P 0249 – IV alata i inventara

P 0259 – IV višegodišnjih zasada

P 0269 – IV Osnovnog stada

zavisno od toga o kom osnovnom sredstvu se radi.

AMORTIZACIJA NEMATERIJALNIH SREDSTAVA

Nematerijalna sredstva (grupa konta 01) obuhvata konta која se odnose na sredstva која imaju ograničeni vek upotrebe zbog čega se, takođe, amortizuju.

Za obračun amortizacije obično se koristi metoda pravolinijskog – linearnog otpisa.

Troškovima amortizacije nematerijalnih sredstava zadužuje se konto 540 a odobravaju adekvatna konta ispravke (0119, 0139, itd.)

Šta je gudvil (goodwill) i da li ga treba amortizovati (MRS 38)?

TROŠKOVI ISCRPLJIVANJATroškovi iscrpljivanja se pojmovno vežu za ‘’amortizaciju’’ prirodnih bogastava.

Primer: amortizacija rudnika – obračun troškova iscrpljivanja vrši se na osnovu procenjene količine rude.

AM / kg = NV rudnika / količina

Godišnja amortizacija = АМ / kg x eksploatisana količina rude

D 540 – Troškovi amortizacij

P 0139 – Ispravka vrednosti koncesija

TREBA UOČITI NA KOM KONTU (RAČUNU) JE KNJIŽENA NABAVNA VREDNOST RUDNIKA !!!

PORESKI TRETMAN TROŠKOVA AMORTIZACIJE

Poreskim propisima (Zakono о porezu na dobit) se, pored ostalog, definiše poreski tretman troškova amortizacije.

Prema Zakonu iz 1992. u poreskom bilansu se priznavala amortizacija do iznosa obračunatog na osnovu propisanih stopa amortizacije.

Prema Zakonu iz 2001. god. troškovi amortizacije se priznaju u iznosima obračunatim u skladu sa računovodstvenim propisima. Šta to znači u kontekstu različitih mogućnosti vezanih za izbor metode amortizacije?

Kako se problem u vezi sa poreskim tretmanom troškova amortizacije rešava u okviru MRS 12 – Porez na dobit?

PRIKAZ NA ‘’Т’’ KONTIMA 0230 – Oprema 0239 – IV opreme

PS) 100.000 1) 10.000

2) 10.000

3) 10.000

540 – Troškovi amortizacije

1) 10.000

2) 10.000

3) 10.000

Pitanja:1. Kupovina akcija nekog preduzeća sa ciljem dugotrajnog uticaja na njegovo poslovanja bilansira se kao

pozicija_________________.2. Zgrada, oprema i zemljište se bilansiraju kao_______________.3.Faktori koji utiču na smanjenje vrednosti osnovnih sredstava su:

_______________________________________________________________________________________

4. Zbir fakturne vrednosti i zavisnih troškova nabavke osnovnog sredstva čine njegovu______________vrednost.

5.Smanjenje vrednosti osnovnog sredstva obuhvata se, indirektno, preko računa_______________________________.

6. Razlika između nabavne i otpisane (amortizovane) vrednosti osnovnog sredstva (IVOS) predstavlja ________________ vrednost o.s.

7. Troškovi prevoza, montaže, carina itd. Se nazivaju___________________.8.Isplate unapred, pre početka radova (ili isporučenih proizvoda i izvršenih usluga) usluga se

nazivaju______________.9.Fakture koje podnosi izvođač radova naručiocu i koje predstavljaju obračun radova na nezavršenom

građevinskom objektu do određenog trenutka se nazivaju _______________________.10. Od osnovnih sredstava, jedino koje protokom vremenom ne gubi svoju vrednost i koje se ne otpisuje

je__________________.

Odgovori: 1. učešća; 2. osnovna sredstva; 3. proticanje vremena, upotreba i tehnološki napredak; 4. nabavnu; 5. Ispravka vrednosti osnovnog sredstva; 6. sadašnju; 7. zavisni troškovi nabavke; 8. avansi 9. privremene situacije (obračuni). 10. zemljište.

• Pitanja na kraju svakog predavanja