Staranje i briga o deci u Norveškoj– promene i trendovi

Ćišten ToštenŠef odeljenja za porodičnu terapijuU Agderu, Bufetat,

Svein Uve UelandSavetodavac šefa zdravstva i socijalne politike u Kristijansandu

1

Staranje o deci

Zaštita dece

Univerzalne mere: Dečiji dodatak.

Dečiji dispanzeri.Obdaništa.

Socijalna politika

2

Prvo malo o socijalnoj politici

Socijalna politika

• = Radpodjela resursa i dadžbina

– Državne mjere su neophodne da bi se umanjile negativne posljedice drustvenog razvoja

• Odgovornost države je glavna tema u socijalnoj politici

Tri socijalna modela (modeli “blagostanja/ dobrobiti”)*

Uloga: Liberalni Socijalnodemokratski

Konzervativni

Familija Marginalna Marginalna CentralnaTržište Centralna Marginalna MarginalnaDržava Marginalna Centralna Subsidirana

Dominantna forma solidarnosti

Individualno Kolektivno Rodbina

Dominantna arena za solidarnost

Tržište Država Familija

Tipicni primjeri Amerika Skandinavia Italia. Balkan (?)* Esping-Andersen 1990 – The three Wolrds of Welfare Capitalism

Norveski socijalni sistem (sistem blagostanja/ dobrobiti)

• Izgrađen je pretežno poslije 1945– Kamen temeljac sistema je položen prije pronalaženja

nafte i prije nego sto je Norveska postala bogata nacija

• Prepoznatljiv je po:– Univerzalnošću (socijalni sistem i mjere se odnose na

sve građane Norveške)– Država je dominirajuća arena solidarnosti

Socijalna politika- investiranje u decu

• Tesna veza između socijalne politike i staranja o deci

• Efektivan odgovor na potrebu za staranjem zahteva od nas da utvrdimo kada i kako u toku ljudskog života bi bilo najbolje ulagati kako bi se kasnije smanjila potreba za skupljim i i često neefektivnim popravnim metodama (Esping-Andersen 2005)

• Životne šanse često više zavise od kulturnog, kognitivnog i društvenog kapitala koje građanin može steći. Fundamentalna životna faza je u detinjstvu i presudno pitanje leži u interakciji između društvenih i roditeljskih ulaganja u razvoj deteta (Esping-Andersen 2002)

• Pošto će životne šanse većine ljudi u mnogome diktirati odnosi u porodičnom domu, treba sprovoditi politiku usmerenu ka društvenom uključivanju (Esping-Andersen 2002)

7

Kako investirati u budućnost dece?

• Esping-Andersen (2002, 2005)

– Smanjiti društveno isključivanje/ povisiti uključivanje

– Smanjiti siromaštvo kod dece– Dobra obdaništa i škole za sve

8

Neke opšte socijalne uredbe koje su od važnosti za decu

• Dečiji dodatak – Uveden 1944. Važi za sve od 1970. Finansijskapomoć države svim porodicama koje imaju decu uzrasta 0 – 18godina.

• Dečiji dispanzeri – Odgovornost opština od 1972. Bave sepreventivnim zdravstvenim radom i pružaju informacije o trudnoći,porođaju i deci, obično do školskog uzrasta. Ova usluga je izborna ibesplatna za sve porodice sa decom.

• Dečija obdaništa – Od 2009. sva deca imaju pravo na mesto uobdaništu od kada napune godinu dana. Obdaništa nisu besplatna,ali uvedena je propisana (maksimalna) cena.

9

Dečiji dispanzeri

• Deca i roditelji dolaze više puta u dečije dispanzere dok dete ne napuni 5 godina. Više medicinske sestre takođe idu u kućne posete.

• Deci se mere visina i težina i radi se analiza urina. Radi se veliki broj kontroli vida, sluha, motorike, sposobnost i razvoj govora. Viša medicinska sestra organizuje vakcinaciju.

• U određenom uzrastu se rade standardizovani lekarski pregledi

10

Dečiji dispanzeri

• Više pažnje usmereno ka psihosocijalnom odnosu i interakciji roditelja i dece:

– TWEAK. Ispituje korišćenje opijata kod trudnica– EPDS. Edinburgh Postnatal Depression Scale– Marte Meo. Vežbanje veština interakcije između roditelja i dece – ICDP. International Child Development Program– PMT-O (Parent Management Training)

11

Dečija obdaništa

• Dečija obdaništa predstavljaju dobro polje za negu, igru, učenje i vaspitanje.

• Sva deca treba da aktivno učestvuju u inkluzivnom zajedništvu.

• 90% sve dece uzrasta 1 – 5 godina je imalo mesto u obdaništu 2011-e

12

13

Staranje i briga o deci

Za najugroženiju decu i roditelje

14

Staranje i briga o deci• Usluga za najugroženiju decu. Centar za zaštitu

odojčadi, dece i omladine treba da:– Obezbedi neophodnu pomoć i negu u pravo vreme deci i

mladima koji žive u uslovima koji im mogu narušiti zdravlje ili ometi razvoj.

– Doprineti da deca i mladi odrastaju u sigunim uslovima• 4 – 5% norveške dece koriste usluge zaštite dece• Osnovne mere centara za zaštitu dece:

1. Izborne mere pomoći za decu i porodice.2. Preuzimanje starateljstva. Smeštanje dece van prodice zbog

odsustva staranja.3. Mere koje se primenjuju kod poremećaja u ponašanju.

Smeštanje omladine u institucije ili hraniteljske porodice zbog njihovog ponašanja.

15

Bv.l. § 4-2. prijavljivanje centrima za socijalni rad

• Centri za socijalni rad će u najkraćem roku, a najkasnije u roku od 7 dana, procesuirati pristigle prijave i proceniti da li će se prijave ispitati.

• Dečiji dispanzeri, obdaništa, škole, bolnice i drugi imaju obavezu da prijave centirma za socijalni rad ukoliko sumnjaju da je dete izloženo nemaru.

• Roditelji i porodice sami kontaktiraju centre za socijalni rad.

• Komšije kontaktiraju centre za socijalni rad.

16

Bv.l. § 4-3. Prava i obaveze centara za socijalnu zaštitu odojčadi, dece i omladine da sprovode

istragu• Ukoliko postoji osnovana sumnja da postoje uslovi za

sprovođenje mera, centri za socijalni rad će ispitati slučaj u zakonom predviđenom roku (3 meseca)

• Istraga će se sprovoditi na način koji će što je manje moguće naškoditi strane uključene u proces, i neće se ispitivati više nego što svrha nalaže. Važnost će se pridavati sprečavanju bespotrebnog širenja znanja o istrazi.

• Roditelji ili oni kod kojih je dete se ne mogu suprotstavljati sprovođenju istrage prilikom kućne posete.

17

Bv.l. § 4-4. Dodatne mere za decu i porodice sa decom

• Centrii za zaštitu odojčadi, dece i omladine treba da doprinose tome da svako dete ponaosob ima dobre uslove života i mogućnost da stekne obrazovanje savetovanjem, usmeravanjem ili dodatnim merama.

• Centri za socijalni rad će se postarati da se sprovedu dodatne mere, kada dete zbog odnosa u porodici ili drugih razloga ima potrebu za tim, npr:– Imenovanjem kontakt osobe – Obezbeđivanjem mesta u obdaništu– Odlaskom u kućnu posetu– Sprovođenjem mera rasterećivanja u domu – Boravkom u centru za roditelje i decu ili drugim merama koje jačaju roditeljstvo.– Centri za socijalni rad mogu takođe pružati finansijsku pomoć kao dodatnu meru

• ”Druge mere jačanja roditeljstva”– Marthe Meo. – PMT-O (Parent Management Training)– MST (Multisistemska terapija)– Sastanci mreže– Porodično savetovanje

18

Bv.l. § 4-4. Dodatne mere za decu i porodice sa decom

• Centri za socijalni rad će na isti način sprovoditi mere koje mogu podstaći aktivnost deteta u slobodno vreme, ili obezbediti detetu mofućnost da se obrazuje ili radi, ili priliku da živi van roditeljskog doma

• Centri za socijalni rad mogu roditeljski dom da stave pod nadzor tako što će imenovati nadzornika

• 80% mera centara za zaštitu odojčadi, dece i omladine su izborne mere moći za decu i porodice

19

§ 4-12. odluka o preuzimanju starateljstva nad detetom

• Odluka o preuzimanju starateljstva nad detetom se može doneti

– Ukoliko postoji ozbiljan nedostatak svakodnevne brige o detetu, ili odsustvo ili nedostatak ličnog kontakta i sigurnosti koje je detetu potrebno u njegovom uzrastu i razvoju

– Ukoliko se roditelji ne staraju da dete koje je bolesno, ometeno u razvoju ili ima posebne potrebe dobije pokrivanje svojih posebnih potreba za terapijom i učenjem

– Ukoliko je dete zlostavljano ili izloženo drugim teškim napadima kod kuće, ili – Ukoliko je vrlo verovatno da zdravlje ili razvoj deteta može biti narušeno jer

roditelji nisu u stanju da se dovoljno brinu o detetu

• Rešenje o preuzimanju starateljstva može se usvojiti samo kada situacija u kojoj se dete nalazi to nalaže. Takvo rešenje se zbog toga ne može usvojiti ukoliko se odnosi mogu poboljšati sprovođenjem određenih mera pomoći.

20

§ 4-14 og § 4-15. alternative smeštaja dece po preuzimanju starateljstva i izbor smeštaja

• Hraniteljska porodica• Institucija• Institucionalizacija kada je to neophodno jer je dete ometeno u

razvoju

• Smeštaj se bira prema detetovoj posebnosti i potrebe za negom i učenjem u stabilnom okruženju. Neophodno je takođe uzeti u obzir da je detetu potreban kontinuitet u vasitanju, kao i etnička, religiozna, kulturna i jezička pozadina. Dalje se uzima u obzir koliko dugo bi smeštaj trajao, i da li je moguće i poželjno da dete provodi vreme ili ima kontakt sa roditeljima.

• Većina dece nad kojima se preuzme starateljstvo se smešta u hraniteljske porodice.

21

§ 4-24. Smeštaj i zadržavanje u instituciji bez saglasnosti deteta

• Dete koje ispoljava ozbiljne probleme u ponašanju

– Težim ili ponovljenim kriminalnim aktivnostima,– Postojećom konzumacijom opijata ili– Na drugi način

• Može se bez sopstvene ili saglasnosti roditelja ili staratelja smestiti u instituciju na posmatranje, ispitivanje i kratkoročno lečenje (do 4 nedelje)

• Ukoliko postoji verovatnoća da je detetu neophodno duže lečenje, može se doneti rešenje da se dete smesti u instituciju u trajanju do 12 meseci bez saglasnosti roditelja ili staratelja i deteta. Novim rešenjem se boravak deteta u instituciji može produžiti na još 12 meseci.

22

Odgovornost zaštite dece –Opština

• Opštine su odgovorne za sprovođenje mera koje po zakonu nisu dodeljene državnom organu.

• U svakoj opštini postoji uprava na čijem je čelu šef koji je odgovoran za sprovođenje zakona.

• Uprava sprovodi tekuće poslove, u koje spadaju– Savetovanje i usmeravanje– Sprovođenje zakonskih mera, eventualno predlaganje mera– Priprema sučajeva za razmatranje u pokrajinskoj komisiji, – Sprovođenje mera.

23

Odgovornost zaštite dece –pokrajinski komitet

• Pokrajinski komitet za socijalni rad odlučuje o prinudnim merama koje predlaže opština.

• Svaki pokrajinski komitet se sastoji od– Jednog ili više direktora koji ispunjavaju zahteve za

sudiju, – Stručnog odbora, – Drugih članova.

24

Odgovornost zaštite dece – Bufetat (na nivou države)

• Posle zahteva opštine u smeštanju dece van njihovog domapomaže centar za socijalni rad.

• Orgovorni za pridobijanje hranjiteljskih porodica i posredovanje.

• Odgovorni da hraniteljske porodice steknu neophodno znanje i savetovanje.

25

Hraniteljska porodica kao mera-

profesionalizacija

26

-Pridobijanje novih porodica putem posebnih odeljenja-Održavanje i priznavanje -Plaćanje troškova i naknade -Ponuda kurseva i savetovanja-Stalan kontakt sa Centrom za socijalni rad preko deteta -Posebna organizacija- Udruženje hraniteljskih porodica

27

Odobrenje • Hranitelji prvo pohađaju PRIDE – kurs• Opština u kojoj dete živi daje odobrenje za

svako dete ponaosob • Danas se hranitelji prvo traže iz kruga srodničkih

porodica• Hraniteljska porodica treba da bude prosečna

porodica koja predstavlja većinu u društvu• Ispunjeni socio-ekonomski uslovi, dokaz da

hranitelj nije osuđivan

28

Prava deteta • Da odraste u porodici• Da učestvuje u odlučivanju i da izrazi sopstveno

mišljenje• Da bude izdržavano (hrana i odeća)• Da bude paženo i zdravo i bolesno• Da ide u školu i dobije pomoć pri učenju• Da učestvuje u aktivnostima u slobodnom

vremenu • Da ima prijatelje

29

Koristan i izazovan zadatak

• Pružiti detetu sigurno i bezbrižno odrastanje uporodičnom okviru opšteprihvaćenih društvenih normi

• Doživeti radost i značaj pomaganja detetu

• Ljubav deteta je poklon• Izazov predstavlja, kada je

dete tužno i povređeno, biti smiren prema detetu 30

Provera stanja deteta• Biti hranitelj nije privatna stvar• Centar za socijalni rad će

razgovarati sa detetom• Centar za socijalni rad će

nadziradi hraniteljsku porodicu• Osoba koju Centar za socijalni

rad izabere će biti u kontaktu sa detetom

• I ova osoba i hraniteljska porodica će podnositi pismene izveštaje više puta godišnje

• Moguće je prekinuti saradnju sa hraniteljskom porodicem i dete se u tom slučaju seli

31

Promene i tendencije

Stručne razvojne karakteristike

32

Neke centralne razvojne karakteristike zaštite dece u Norveškoj

• Nov zakon o deci iz 1992.– Glavno težište je na «biološkom principu».– Pridat veći značaj izbornim dodatnim merama – Osnivanje pokrajinskih komiteta za sprovođenje prinudnih mera

• NOU 2012:5– Nov princip: «razvoj koji podstiče vezivanje»

• Da li kvalitet odnosa vezanosti i odnosa između staratelja i deteta podstiče razvoj ili ne.

• Stepen ozbiljnosti i ponavljanje propusta u staranju • Da li su osobine staratelja(psihička ometenost u razvoju, psihičke

bolesti, zloupotreba opijata) trajne ili prolazne.

– Znači li ovo da će se manje uzimati u obzir biološka veza između roditelja i dece kada je u pitanju preuzimanje starateljstva?

33

Neke centralne razvojne karakteristike zaštite dece u Norveškoj

• 2004: država je preuzela deo odgovornosti centara za rad sa odjočadima, decom i omladinom. Osnovana Služba za decu, omladinu i porodicu (Bufetat).– Pridobijanje hraniteljskih porodica, obuka i posredovanje.– Upravljanje institucijama koje se bave zaštitom i brigom o deci.– Stručni tim: savetovanje, usmeravanje, upravljanje merama koje

nisu propisane zakonom, a koje su u nadležnosti opština.

• 2012: više odgovornosti se prenosi opštinama. • (RASPRAVA-PREDLOG PROMENE ZAKONA O ZAŠTITI ODOJČADI, DECE I OMLADINE)

– Prenošenje finansijske odgovornosti na opštine– Povećanje odgovornosti opština za izbor stručnih mera i analizu

34

Neke centralne razvojne karakteristike zaštite dece u Norveškoj

• Smeštanje u institucije je smanjeno za 19% od 2004.(NOVA 2011) – povećanje smeštanja u hraniteljske porodice

• Da li smo otišli predaleko kod smanjivanja broja smeštaja u institucijama?

- Smatram to naprosto skandalzno lošim. Ne mislim da se uzimaju u obzir potrebe dece, kaže Bunkholt.Cilj norveških vlasti je bio smanjenje korišćenja smeštajnih kapaciteta u institucijama, a deca se pre smeštaju u hraniteljske domove ili ostaju u sopstvenim domovima. Ovaj razvoj je otišao predaleko, smatra Bunkholt, koji ukazuje na to da postoje deca koja ako se ne uklope u hraniteljsku porodicu, postaju žrtve. – Mnogo ove dece se prethodno razočaralo, a onda dolaze u porodicu i primete da ne uspevaju da se uklope. Tako propada odnos između dece i hranitelja. Strašno je veliko razočarenje za ovu decu, koja su već razočarana, kaže Bunkholt. (Vigdis Bunkholt za NRK 10.1.2012) 35

Procena preuzimanja starateljstva- biološki princip:

• Opšti princip o uređenom društvu u kojem dete odrasta kod svojih roditelja, a uloga vlasti je sekundarna

• I postojanje jake veze između roditelja i dece koja je od posebne važnosti za decu i od posebnog značaja za druženje posle preuzimanja starateljstva

36

Princip unapređivanja vezanosti:

• Da vezanost i odnos između negovatelja i deteta podržava njegov razvoj

• Stabilnost u dobrom vršenju nege (bez nemara, nedostatka nege ili poduke, zlostavljanja ili nasilja)

• Dobre osobine negovatelja (bez psihičkih zaostalosti u razvoju, pshičkih bolesti, konzumiranja alkohola i narkotika bilo trajnih ili prolaznih)

37

Istraživanje je dokazalo negativan uticaj na dete:

• Zlostavljanje dece

• Nemar

• Zloupotreba

• Nasilje i seksualno nasilje

• Stres i nepredvidljivost

• Drugi teški napori

38

Delovanje je štetno u odnosu na:

• Emocinalna i funkcija ponašanja • Društvena kompetentnost• Dostignuće u školi• Oslabljeno pamćenje• Pad drugih kognitivnih funkcija• Psihopatologija i više opštih zdravstvenih

problema

39

Teški problemi pomenutih funkcionalnih područja postavljeni u teroiji pokazuju:

• Povrede sistema vezivanja• Povrede očekivanja dece u odnosu na druge

odrasle- tzv. radni model koji dete razvija• Povrede razvoja empatije• Povrede emocionalne regulacije koja je u

razvoju tokom prvih, uticajnih godina života

40

Strategije ovlađivanja i protivmere koje se razvijaju kod deteta kada je izloženo negativnim i

traumatskim merama u detinjstvu dovodi do:

• Dugotrajne anksioznosti- i traumatske reakcije kao posledica izloženosti mračnom i nepredvidljivom roditeljstvu

• Internalizacija u vidu straha i depresije ili eksternalizacija u vidu agresije kada je roditeljstvo prožeto prisilom, moću, nepredvidljivošću i agresivnošću

• Rizik dobijanja povreda u razvoju kada je dete svedok nasilja u porodici, zlostavljanja i nemara

41

Često pojedina deca imaju obimne povrede

• Multifinalnost- je zbiran proces koji se sastoji od različitih negativnih uticaja na decu u različitim fazama razvoja, u kojem su nasilje koje ostavlja traume, kao i kažnjavanje deteta, dominantni. Utiče na normalan razvoj i dovodi do nemerljivih posledica i trenutno i i kao kasne komplikacije.

• Poli-viktimizacija – značajan procenat dece koja su ugrožena lošim roditeljstvom su takođe izložena drugim negativnim naporima- primetan je nedostatak osnovnih faktora zaštite, tako da je dete izloženo čitavom nizu trauma i drugim štetnim faktorima u odrastanju pored zlostavljanja i zanemarivanja. Ponavljano zlostavljanje dece.

42

Killen’s samspillsmodell for analyse av omsorgssviktsituasjonen

43

Primer multifinalnosti- odrastanje kod kuće

Nedovoljno senzibiliteta

atributivno

Stil kažnjavanjaNasilje koje ostavlja traume

neprevidivost

44

Primer poliviktimizacije- teret na mnogo polja

Loše staranje kod kuće

Mobing u školi

Napadi prijatelja

Napadi nekog iz mreže

Samopovređivanje

45

Složena uzročna veza• Ne posmatra se cela slika i dobije se loš osnov

• Obimne povrede u detinjstvu rezultiraju zdravstvenim i razvojnim problemima

• Napori na više polja rezultiraju većim povredama od povreda koje se nanose u jednom polju

• Nasilje koje se ponavlja doprinosi mogućem trajnom oštećenju više razvojnih potencijala nego pojedinačan napad

46

Štetno dejstvo u široj perspektivi

• Pacijenti koji su na dužem lečenju sa najtežim dijagnozama kao što su šizofrenija, depresija ili hronična anksioznost

• Zdravstvene povrede onih koji rano ispadnu iz školskog sistema i traže utočište u asocijalnim krugovima, i koji odatle kreću stopama kriminala.

47

Najmlađa deca su najizloženija grupa

• Rani mentalni napori rezultiraju povredama zdravlja i smanjenim razvojnim potencijalom. Najlakše se formiraju u prvim godinama kada su deca i najizloženija potencijalnim povredama.

• Najveći deo zlostavljanja dece i nasilja nad decom pogađa decu do 5 godina.

• Najveći deo zlostavljanja dece koji može izazvati smrt pogađa decu do jedne godine.

48

Porodice višeg naspram porodica nižeg statusa i razvojni status deteta

• Jezičko iskustvo (fond reči) viši status dva puta više od nižeg statusa

• Kvalitet reakcije reaksjonskvalitet (oppmuntring og negative tilbakemeldinger) h.s. 7 ganger mer pos, mens bare 1/3 av negative

• språklig kvalitet (språklig rikdom som bruk av verb, adjektiver og adverb) h.s. 4 ganger så mange verb og 5 ganger så mange adjektiver og adverb

• veiledningsstil (å gi hjelp, stille spørsmål, gi råd osv) h.s. 4 ganger så mye samspill med barna

49

Sažetak• Pravo deteta da odraste u porodici ili porodičnoj

zajednici

• Pravo deteta na staranje koje podstiče njegov razvoj

• Znatne povrede u detinjstvu rezultuju odraslima koji loše funkcionišu i koji predstavljaju teret društvu umesto da budu društveni resurs

• Znatne povrede predstavljaju izazov hraniteljskim porodicama,ali i mogućnost za ponavljanje nasilja i nemara

50

Neki su spremni da prihvate ovu decu

51

I uče ih šta su sigurnost i radost

52

Kako pomoći starateljima da pomognu deci?

• Ono što pomaže roditeljima kkod kuće• Pomaže roditeljima u centrima za

porodičnu terapiju• I pomaže hraniteljima.

Sutra ću govoriti o tome šta pomaže i novim metodama zaštite dece.

53

Reference:• Raundalenutvalget, NOU 2012:5• Bufetat, PRIDE opplæring for fosterforeldre• Kari Killen (1994), Sveket – omsorgssvikt er alles ansvar• Esping-Andersen, Gøstad:

– A child-centred Social Investment Strategy (in Why We Need a New Welfare State, Oxford University Press 2002)

– Putting the horse in front of the cart: Towards a social model for mid-centuryEurope. (WRR lecture, Desember 8th, 2005)

• NOVA – Norsk institutt for forskning om oppvekst, velferd og aldring: Institusjonsplassering – siste utvei? Betydningen av barnevernsreformen fra 2004 for institusjonstilbudet, (Rapport nr. 21/11)

54