LIST ZA INTERESE DELAVSKEG-A LJUDSTVA.

Stev. (I>o.) JLO. Cliicago, < >l*tol>*»r, 19()7 Lelo II. (Vol. II.)VABILO NA NAROCBO.

V zadtijem eetrtletju smo, inmnogini nasi 111 cen. sodrugom jeze potekla narocnina. ]\ri uljudnovTaLimn) to scdnuge, da nam osta-nejo kc vTLaprej zvesti in porav-naijoi oziromia ponovijo narocninona "Prolettarca'", da si toko za-goto-vijb nadaljno prejeananje li-sta. Narotfninia na "Proletarya"v znesiku r>()c jc vetidar tafeo niz-ka, da bi bilo skoda, ee bi se so-drugi "cdtegnili potrebneami in kxvristnenm otivu, katero jrm nudinas list.

Sodrug', naprej torej ! Vsace-ga zavtecTnega delavca je doliniost,n« samo, da pravoeasno ponovinarocnino na to» svoje edino gla-silo v ZcTr. drzavafo, tenrvec da tu-d*i po ntoznosti agitira zanj in ga

f! siri nied tovarisi delavci. Ce bovsak zaveden sodrug storil, kar jedolzan, potem ne bo dolgo>, ko izi-de " Pnole-tiarec " kot tednik.Torej na delo in sicer . takoj !

Urednistvo in uspravnistvH).TRETJE QLAVNO ZBOROVA

NJE "SLOV. NARODNEPODPORNE JED.

NOTE..

Due 16. septeonbra t. 1. je prviczboroval v obseznem stevilu par-lament svobodomiselnih Slown-oev v Ameriki. Delegate s>el 1 1 i Slovfnci,'ki so zdirnzeni v S. N. P. J., sopostal i skoro iz. vseb Zdr. drz.svoje delegate na tr-ot je giavnozborovainje.&e prvi dan, ko se je pobiralo

>.a Hbanrikujoee brat-e-delavc-e vMinesoti, se je pokazalo, da sko-ro vsi d-elepatje pripozntajo raz-redno borbo , dJa so vedmo priprav-ljeni, stati na braniku za svobododelavs/kega flazreda, istega ra»re-da, ki veled uredbe v danasnjielove&ki dlrnzbi zivi v suzmsti.

In ki ziavednost se je pokazalaskoro pri vseh tookah v debati,ki so imele doilociti, kaj je svobo-da in kako je t.reba ume vat i jo.Odprto smom-o reei, da se u-

*tavum izja*a S. N. P. J. giasi ta-ko doloeno in jasno, da klerikalci¦no bodo ni'kdar vec sknsali riba-riti v kaltnm mod elani Slov. nar.l>od. jedmHbe. S. N. P. »T. ostane

svobodixm iselna za vedno>. Takoso sklenili z drugimi besedamidielegat-j-e na tret jem glavnemzlxvrovan.j u S. N. P. J. v Iia Salle,111.Ta izjava s»* ne teiico. Yoira jo prvzi-velii svojo roinantivmo dobo, izgu-bila jo zivljensko moo in oas sinr-1 1 so bli/.a.

Kozjo besode ni najti v nobeni'knjigi; kajti Bog ooe in sin ni-sta zapisala nieer, kajti svojim a-{..entV>ni netlaga prevee dela in pre-veliko odgovornost v predstav-1. an.jo >*aniega sebo. . Ko bi sovsa.j vsakomn onk rat prikazal, dal»i ne r*ntili tope suznje.

Kadar |*>pi izpredbnaoajo "di-\ja>ko". todnj kazojo v eni rokikriz, z drngo pa praznij'o zo

CR VEN A INTERN ACIJO N ALA

Vuleihaii je upravo prizor. koji se čovjđkm otvara pred ovima,, lcakl pogleda, Sto se dogodilo u Stutftgantiii. Radi, Sto se obavio tamo, je rad od hi.stkobijaju se tiuno s rezultatima prakit'ieTKiga rada iz svili zemalja. Socijalizam, koji je tek priji* šezdeset godinu dobio po Mnriksu i Bngclsu svoju znan.st.ve. n>u bazu, koji je od onda počeo sita živi novim životom, kao jedan novi naučni sistem, kxu> novo mizi- rauje ua svijet, kojemu je pmllo* geni liistorii'-kidiri'tički materijalizam, razvijao se sve vise i više n praktičnom pravcu. I mi vidi nm, da prienipojelne debat stu- pajii u pozadinu. X e vodi s* borba i marksizam ili protiv njega, ne vode se ućenjačke polemike, m» razglaba se ovaj ili onaj princip i temeljna zasada. Ima doduše i u s- eijaliznui promjene i evolucije. kao što svagdje, iinade modifikacija prema [vrvobitninu naučan ju , no dauias sa temelj i marksizma, iiiji k jinia počiva cijeli soci ja l iiStičk i m dcrni pokret, jači r.ego igd;i. Sav rev'nzgonizam svodi se manje više iva pitanja sh>>d cesti i taktike prema stanovitim oilmošajima i situacijama. Tako vidimo, da se n i intemacijonal mm kongresu upravo minimalno govori o principijelnim zasad uma. đmk si* više uočavaju praktični dogledni ciljevi, mio. sto se može H« stići i za čime valja skrenuti težište cijele himbe. Internacijo- nalni je tf. eij.ilizam naprosto stupio u drugi stadij riuzvitika. gdje je pest a o svji Uska velevlast, koja se bori i otimlje o prevlast nad narodima. iuid cijelim svijetom.

To se vidjelo i k* d debate glede militarizma, odnosno llerve- o\u)g antimilitarizma. Nikome gotovo ne pada na pamet, da uopćo razpraićlja o militarizmu kao takovom, o prihvaćanju militarizma

*ili antimilitarizma, već svi kao da hoće da izraze mi", što je dr. Ad- lor izjavili u debati: “ X* postoji pitanje, da li za 1 lorvća ili za druige, već se radi o tome, kako du se izrazi antimilitaristički karakter socijalizma, da li na fran- teski ili na njemački način.” Stanovište i jednih i drugih je posve razumljivo, je r pr izlazi iz posebnih i različitih prilika u ovim jx mljjuinti. a svaki imade ponajprije .pred očima situaciju u vlast i toj državi, da'kle faktično real no stanje i praktični najbliži cilj, kada govori o ant imi 1 i ta rist ičkoj akciji, jer kako je rekao drug Vamdervelde: mi ne ćemo rcslu- ciju zvonkih fraza, već hoćemo odlučnim borbu protiv militarizma.’ ’ Ne radi ge dam as kao nekoć za vrijeme, dok je bio socijalizam jošterazmjerno sbib, o sentimentalnim. nemoćnim |xrotcstima i izjavama, već se radi o taktici buduće borim i rada.

Socijalistički kongres u Stutt- garttu ispunio jc dužnost i zadaću na najsjajniji na Čim, je r jg od zhorišta napravio |«-avn areriiii i radionicu, odakle ne će kulturni radnici i politički pročišćenih nazora, jedinstvene taktike i bombe u velikom nastojanju i radu oko

osvotjc«ja cijeloga svij-*ta modernim socijalističkim idejama.

MilitarizJim i socijalizam.

Mi ćemo sjk-aiMi u kratko da zabilježimo tsauiiii debiutu o militarizmu ua inlernacijanalnoni so- cijiiiistjekom kougnisu poradi t>>- ga, je r ćemo ju cijelti donij. ti u narednim l>niji-viui-:i po idcuogra- nnii nuli njene upravo povjesne važnosti, a koja će /..uiimati i najšire krugove.

Debatu je otv-.»rio drug Bebcl koji zauzlmlji nmj reno stanovište njemačke socijalne dt*mokr;i- cijc. Kn drugi govornik sukobio se najžešće s njime llervć, koji jo zapravo karikirao stanovište Be- beln. kiul je ustvrdio. d;i 15 belov govor znači: proletarci sviju zemalja. koljiti* se! Treći je bio govornik bclgijitiiuic Trocle — protiv llcrvća. Zatim su govorili Vailla.nt i -lati'iVs. približno u istome tonu. koji se u principu podudara s Bebcl« m. no ipak traži veću agilnost i a ni ini iiitarističko nastojanje. Daljnji je g vomik I io Njemac Vollmar, koji govori pmtiv Ilorvća, te udice kako jo viiiiješjia ideja, da se lm že rat misi rau i t i ji-ilnim geiit-rnl'iiim š tra jkom. kao što^je lmbi ideja, da se može kapitalizam preko noći uništiti. Zatim su govorili drugovi Vaiiidcrveklc i Ađiler, čiji su govori izlazili u.i j dno: ‘ ‘ Rezolucija mora jetlmom riječju izraziti ono. što proletarijat- već danas hoće i može učiniti” (dr. Adle.r). Koza Diiikšemburg traži pooštrenje Bebdove rezolucije. Sina rt Kugi«**/ govori tnkmljer protiv Ilirvćji. lv načuo predlaže B«*bcl I od-odlior ml 13 lica. koji i nm da izradi reKoluciju. a ujedno voli: Militarizam |K>dgri/nva sam sebi korjt-ne svoje oksistciicije. Neka da rsli«>g ropstva, |M.trobna je politička i gos|n»djir- - ,-i borim radničke klase u je d nakoj mjeri. Dok je zadaća soci- |.n ističkili stranačkih organiza- ' 'ja predhježuo poglavito na području p litič-ke borbe proletarijata. to jc zadaća sirukoviic organi zncijc poglavito ua području gospodarske borbe radništva. S tranka i strukovne organizacije ima- ' 'u dakle u borbi za cnumcipjiei- ju proletarijata j-c-dmiko velike zadaće izvršiti.

Svjika i d. obad viju organizaci- j;i iinade od naravi određjeno po- -cluin iKulničje, na kojemu ona iimiilc sasnui saimi.stal.no određji- vjiti svoje akcije. Ali kod toga se pr sinije uvijek područje prolc- t; rske razr din* borbe, na kojemu se mogu postizavjiti uspjesi samo kini jedm dušmog zajedničkog djelovanja izanedju stranačkih i strukovnih organizacija, kml če- ca se mora uvijek imati preil -očima jediustvciioHt strukovnih r- gjm.zacijji.

Borim is* z;ito piMletnrijata hiti uvijek uspješnija i povolnija. što č«' uži i tijesniji biti odnosi izme- ■ I .i11 strukovnih i stranačkih organizacija. K Ingres izjaM!ju je , da ji n interesu radništva, da se u svim zemlja iiiji uspostavi tijesni "dnimaj izmedjn stranke i strukovnih organizacija, t« da sc i trajno uzdrži.

Stranka i strukovne organiz.n- eije imaju se u svojim akcijama moralno pomagati i podupirati, te sc u svojim ln rbjima služiti sati.o takovim sredstvima, koja mogu samo da pri|>omogmi borbu proletarijata za oslohmljenje. One se imadu zajednički sporazumiti, ako li bi vlnđnla različnast- mni

jenju glede shodnosti U'j»ornblje- iiili mctmla.

8trlikovne će organizacije moći sumi) tada ispunjavati svoju đolž- l:ost u borbi z.ji emjineijmeijii radnika. alko li ći* ili kini njihovih akcija voditi soeijaflastički duh. Dužnost je stranke, da podupre strukovne organizacije u njihovoj težnji za dizanjem i poboljšanjem socijalnog p« ložajji raiLnika i iIji potkrijepe u svojim parlamentarnim akcijama težnje i trjižbine strukovnih organizacija.

Kongres izjavljuje, d a bi na- p m i ova lije kapitalističkog po- r« tka. rastuća konoentracija. proizvodnje. jako udruživanje klase poslodavaca, sve to veća ođvis- nost svakoga piKluzeća «o cjelo- kupnost-i geadjauskog |>oretka rsuđil svako strukovno lijevanu* ne neuspjeh, ako bi ova biln vod.ji*na isključivom brigom za interese strukovnih drugova i zji spornziiinak s pieJiKlavcima. na podlozi eeliovsks-ga egoizma i na osnovu teorije o lvnrmoniji izme- dju kapitala i rada.

Kongres jc togii nrišlji nja, da ie stnikovm* organizaciji* tim uspješnije moći \*.iliti lu riju protu i/rnhlj i.iti.i i i po tlaci v anj a, što ve biti jedin.stvenije u organi- z.jieiji, što će biti bolje njihove ustanove o potporama, što će biti jači iieoph dno potrebiti u strukovnoj borbi fondovi, što će biti dublji uvid njihovih članova u savez i uvjete gospodarskoga životi* i što će biti veća p«žrtvovnost i oduševljenje, što izvire iz socijalističkog ideala.

Kongres poziva sve strukovne « i g.iniziieije, koje odgovaraju od- redbnma postavljenima na konfe- rem-i u Itrusi lju a j>rihva-lenima uji kongix*su u Parizu

da se dadu zastupati na iu- lernaeijonaJnim biroom. Upućuje se |¥itonji biro, da sc stavi u do- tiejij sji interiiaeijonalnim sekre- t-arijjitom strukovnih udruženja u Berlinu u svrhu uzajamnog o- biivještivjinja i organizaciji i poli n* tu radnika.

Kongres poziva intemacijonal- t*i biro. Ia sabire sve isprave, kojima će olakšati studij odnošaja i/inedju strukojvnih organizacija ; soeijjihitičkili stranaka sviju icmaljn. te da o tome i/vjesti na slijedećem kongn*su.”

Kolonijalno pitanje.

T u kolonijalnem su pitanju bili* pocijepana mnijenja. Većina jo u komisiji bila na strani revizijo- nista Van Kola (Ilolandija), Bernsteina i dr. Davida (Njemačka). koji u i jesu principijelno protivni svakoj kolonijalnoj politici današnje države, te .ju dapače pod socijalističkim režimom «'rže kao eivilizatoruo moguću. «b»k osudjuju sadašnju politiku mbljenja i osvajanja kao neprijatelji izrabljivanja čovjeka po čovjeka i kao braniči svih potlačenih bez razlike rasa. Drug Knntđki je medjiitim zgodno iz- njeo. da bi socijalistička kolonijalna politika bila u protivnrječ- ju sa socijalizmom, koji je nespojiv s.*i tuđjim gospodstvom.

Na kongresu je pobijedila manjina iz komisije na čelu sa Njem-

ceni Ledebourom budući je kongres prihvatio «. a jekm monarhist ka'' republikanac. Oni će vam kazat: i mi smo s ie ijli- ste. i mi hočemo iste reforme. Nije istina, kad bi oni bili praviRo- eijalisti, prestali bi se zvati rou- ldikanci, demokrati ii monarhsti. Ne. radnici, ne idit 1 n o v in i v premogokopu. ni' tnk.i umazanega in izmučenega le nisem videla še nikdar. Tu v Ameriki ni' rti biti delo v pre- n '.gole pu grozno in strašno. To e it a m na tv ji mu i mn učenemu obrazu,” je ibtč n vlila Anka.

I‘"tolaži se A n k a ! Delavci sin i !*» ls.ipilnlisti nam pijejo kri in m zeg in se r de ob naših sra- g.di in žuljih. Ali čas Im prišel, ko ne lin blapeev ne gospodarjev na sv tu. In ta čas ni več tako ■’ * '*'"• kajti ižc žari na vzhoda si Iin-e svobode, enakosti in bratit v a." j, Ivan posegel vmes t la- žilno.

1’ iugo ju tn . je Ivan vstal in bil« na delo. koso š, zvezdo biie na nebu. |* l jubil je speče det • in -1'Miil rok i soprogi in odšel s

ratkiui p zdravom: “ Na svidenje' Zv. ei-r „1 je zojiet vrnil. b‘ .! let.- že spa’o. Tako so miti'vali dno vi drug za drugim. 1’ i‘i'l'i j'* m* l.-lja. Ali Ivan je moral tudi v nedeljo na delo.

Ameriški kapitalisti na zapadu so pa mil -Ini ljudje. Radi tega • '"volij pri inogarjem, da konča- ji s svojim de! ni ob nedeljah že •'b l.reli po| olttdlijc. da se vsaj n.aler odpočijejo in tako nudi mest ijo svoje izrabljene moči.

\ ejs-dega obraza je stopil Ivan v nedeljo popol udtne po diokonča- 111 in delu v solni. V ed oč, da bode sednj po triletni ločit vi prvikrat svoje di t ■ pritisnil k sebi. Ali kakšno razčaranje!

“ Mama. mauna, parkelj je pri- šol. je zakričal mali Tvanček ut -i- k el j, da se •skrije pnd svojim lastnim očetom.

Ivan je omahnil na stol in pri- '•1 je piiik.m, 7. njim je ijm plakala njegovn SKiproga. Mali Ivan- '■< k je pa iz. bližne ,sobe plakajoč in -krivajur si* ojmik. val ta za njega m razumljivi prizor.

OD UREDNIŠTVA.

Sndmgo ])o Ameriki, katere ve- »se|i dopN vati. pn-im o, da tiipa- tarn pom n jo o važne j ih dogodkih z ozirom lia delavske razmere v njih naselbinah. Poročila naj 1 odo jedcrnnta a kratika.

'PROLETAREC'List za interese delavskega ljudstva.

Izhaja enkrat v mesecu.Izdajatelj:

Jueoslovanska socialistidna ZvezaV Am» riki.

Naro£nina za celo leto v Ameriki. . .50cZa Avstrijo 3 krone

Naslov: "PROLETAREC",6£3 Loom is St., Chicago, 111.

.PROLETAREC'Devoted to the interests of the

Laboring' classes.Published monthly by the "Slovenian

Socialist Association of America,"at 683 Loomis St., Chicago, 111.Subscrlbtion rates SOc a year.Advertisements on agreement.

Entered as second-class matter January 11th IftOtiat the Post Office at Chicago, 111., under the act of

Congress of March 3. 1879.

KAPITALISTI MORILCI NADEBELO.

Spisal Joze Zavertnik.

Anneriiskiin kapitalistom ni ziv-ljenje do'lavoa toliko vrodno kotpinkav oreh. 500,000 delavoev,delark in nedonaslili otrok poino-rijo vsako loto v raznih ameri-skih industrialnih podjetjih.

R.trel>n, da >*e vsako letopobije kar iwvl inilijonta ljudi vt< h podjetjih? Ali ,ni taka mori-tov na debelo ogromna skoda nanarodnom premoaenju ?Vsako leto pride proko milijon

itaseljencev v Zdr. ctrx. Vsako 1»>-to ]>a pomorijo v indiistrialnihpodjetjih tudi pol milijona ljudi.Ako bi iv bilo to«ra naselniskegar.anaSeainja, bi marod v Z }*roz-na in stnasna irosniea, katera seno dsi o industrial-ni prosperitoti. Ali kdor poesreovpree-no zopet. pri zgrad'bi toliko drlav-cev pobijo, kolikor ima ncbrwz

nattefcrcpij. In da je to resniea,nam . dolcazuje poroeilo strokov-t.egw drustva zelezarsfkih stavbin-skih d/elavocv v Chioagu. Drustvoje leta 1!K)(> imelo 1358 elanov,o«d haterih je bilo v istem letu 156vbitih. To je 11.4 odatotkoiv.

Marsi'kdo. ko Ik) ptfeeital testevilke o uniorih, ki se leto za le-torn, dan /.a dnevom zvrsujejo natwkivci'h v industrial n ih podje-t.jih. 1k> lupraSal aacudeno : Ali v».«elik i anteriski repivbliki niimajozakonov za varstvo'dtiavcevT

V A monk i iinamo tudi varstve-nv zalkone. a ti za'koni «o le na pa-pi rju. "Ako 'bi lastniki rndniko'vspost>ov«ali rudnislke zakone raz-nih dr^zav," pravi visji rndniakinadzeirnik drzavo Ohio, \g. AudrcjHoy, ''tediaj bi bilo nenfogo'oe, dast» p r i pet i k a ka razstreibfl . ' '

S tenii besi'diimi je Hoy j;is-i:o povedal. da imamo varstvene/akone in da se ti zakoni ne sp» »t;i vodajst-vo jo v ro-l.ah kapitalistov in iijih kneatur.Kapit-alistom se pa se aiikuliar nisk) /.a 1)1 a jr«»r dvlavea, atni>aik vtrui avstrijski komii'l profce-stiral, tedaj hi razmerc ne bile ta-ko zalostne. Ali 11 i to- dovel.j jas-110 /. a vsakega niislecepra cloveka?Zakaj a vstrijtfki konzul ne prote-stilMlif Zakaj???

Delia vei niislite in odjyovor bo- nsusli lahk'Oi!

Mno:ojdej-o na Dumaj po-tezas!an

(Nadaljevanje iz i. strani)

fttrajkati so ima v oasu, ko de-lavwv primanjkuje, ne pa ta-krato, kadar mnogo delavcev i>k>praehije po delu. Zlasti bi ne ime-li «tnajka inapove-dati 2.3 tednenapnej, dla se kapitalisti v to pri-pravijo in preskrbe skebo.

V pmlpagame>nilo vera in smrt.

Kaj jo vzroik dcinasnjim slabiinrazmeram v zivljenjn dolavskepralmdstva? Xase mroenjo je. ker sopcnlpira cerkvo in siloone (krr-mio).

Poprle.jmo, tV ;je to res.Kakor hitro so ljmlje naselijo

v ka/k n«>v meoblj'Vflien knt.j. takohit.ro jo za njim pap. ta in za-\rgel f-laivek soo dir. "N'ar. vitozov'"pokazal. d'a so nje«;a sklopi niolain da bo lo on kot vsnst ran ski Ka-kt-r o«it,jil s svojo domonstracijoil a vrlumon.Toda prise! jo Sedtan, . in pri

Sonlann ni padol lo Kakor, tem-voiv* vsa v jska njcjr tve unifornio.

Konveindja jo projrlasila takoj,da so i ma vsostransiki J«anez vrni-ti domnv.

In prieapljal jo moz v.sstrano-sti /.opot v nrodnislvu "(Jlas Svo-bodr;dne«ra

mark a * je spravil pisati elanike\ o-lipaniln . od kferih upa, da milppine.w /.i>|X't tisti zazeljoni idi-lif-ni mir v njeiro\*o dnso . . . Ni-marno ni.o Ainerika za njeir.-i brid-ka izknsnja.

Toliko v^rsl panskemn Kakrn vi'llnim.

Wr* rikaNkih socijalistov.hi

(>|voinlwi: K»r ir. Kak'er ni voesolastnik list i "(Mas Kvobode"(list jc pod is dn.iis!\o upravo ra'li('.«»lirov), 111 i j»a st ijimo lva stali-srii t jiakopraviiosli. ki je /.ap pa- konen ID. stoletja. .Ali n imajo delavci doraoviine?I Kdiiec.) .!ed«noti v resnici

111110?'.) i:m;izano«ra. jo to t-embolj dele-paeije n;i!o

obrsnHa ob upravi ozir. principihjednote. In ivter se nam zd i, da soiwtnanje nenednosti v S. N. P. J.od stnani gotovih oeeb sluzilele k««t. ikljue k inadaljnim spekula-cij-am slov. popovstva, kar zn&Sidota'kljivost jednotinih uredebsa-goenosti moglo cnk rat uplivmti naorgan izacijo.Prav zato .se hin'emo o princi¬

pih jednote (kaknsni so in jih ra-zi.mcino) nekoliko baviti. Odkri-tosivaost naSa tirja od na-s, daveim>, kje «mo . in kam gremo.

m

Po raziiK-rali in dalek seznostidelegatov nstanovnega t. j. prve-ga zborovamja S. N. P. .). s»« jet&krat niislilo na n.ovo z;va!oval-1:0 organizaei jo-, ki naj bi >e rganizacijo rol.n-tivno (o/.iralno). Tern-eljeca k

in etioen. Ampafk v Icrecanstvai,kakor si ga je predstavljal on, jevid'el nov g'ospodarski sistoin, na-«pi\)t'en cmoniu, ki ga tlaoi k tlom.Svetila so imi je iz 'k'lSw'anstvao 11a'kopravnosit, ali ,pa vsaj ljube-wn, ki bi jo morcili iine-ti gosipo-dnjoci do njegia. Tndi danos seso jx>^osl'c»krat slisi, ka'ko j>o slo-venski kuncit nwhalk in veren. Niemany >kot to. Tndi danos pivwla-klwje so v njoni netkak materiali¬st icni instinkt. On ne liodi raroz|K)^ojnn. A da je v polit isfkeonzivljenju konisorvativen, je nmev-110. Tu /caslonlnjo" xvoje koristi,razvija svoj imlividiialistlcni na¬tron, porojcn v stoletni bvrbi zrod.no zeanljo. Katotri shrank i panaj pripada kmet, ee iw- a«rrarni?In slovenska klerikalna strankajo vrgla vse raz sebo in ima iz-kiljncno airraron *znaoaj.Tndi ilsto case jo bil 'kmct zado

vol jo«e^al v stare oaso ce-sairja Prklori'ka in zatot-eval "sta-ro pravdo'\ oast1, ki so bill ne-kdaj . . . Naj so bili upori potla-oeni se talco 'krivto, ognja ne/adH>-voljnosti 11 i bil mozno voe ndu-siti. ( e so pogasili o«ronj na «'nemkrajn, izbnnhnil j-e kinaln na drn-ireni.

Lfeto 1513. jo bilo aopet leijoknwfrske bnne. Zopet krvavo za-duseiia nezad'OAToljaost pa je iz-

1 ni'hnila ze naslednje loto /nova,./. vet*jo in neodoljiviejso silo. Ta-k'o so «rost ale srasmna tradicijonalne,so nst va rile preprieanje, da semora nmagati na oeli rrti, k

eeloHi' dot ik i so t«al in itepooo :"Nas dobrotuik! Yolik rias do¬brotuik !"

Mislili so, star&Oik zb!«az-nel. I'riiKsli no p«i 1 ioe in ga na-bdli. Kralj tpa nmi jo pljionil nasivo Vase: "(Jlej, bedim shook .til je k'raljovi od^ovor 11 :i Tvojopasjo pokoj-Svino ! "

In izdail .jo /iiii|Hvvo;!, da so /.rivepoimiozo.

V.

V de&eli jo zadnxlji vo, to^ko sewije v trpljoinju.

Nwj^poprej so jtivniku. Kaj !brtowaiiva klada iz k.amona . pa011 zivi olo'vok krtite sille, vtoktye-n a n si da ziva. zivooi nialik! Ven¬der so. je n'eprioa.k ova.no r.iz/alo-util. Ta klada, oetudi kamwiita,vendar jo masprotnica njejrovevsoimoiroone voljo . noznosno !

(Daljc prill.)

Knjizniea "Nasa bogastva",ze-k> koriatna aa delavea, so ilobiv upravnistvii " Proletarca", 683btvoniix st., Chicago, 111. Ceua 5c.Kdor jih namri \'