1

MLADI ISTRAIVAI BORA, BOR I

PLANINARSKO DRUTVO CRNI VRH, BOR Geografske i bioloke

odlike Stola, Kra i Deli Jovana i njihova

valorizacija i zatita

BOR, 2005. GODINE

2

Geografske i bioloke odlike Stola, Kra i Deli Jovana

i njihova valorizacija i zatita

3

SADRAJ: 1. Uvod 2. Poloaj i granice 3. Dosadanja istraivanja 4. Geoloke karakteristike 5. Geomorfoloke karakteristike 5. 1. Dva tipa slepih dolina 5. 2. Dva tipa uvala 5. 3. Udolina sa krakim oblicima 5. 4. Tri gredaste epigenije 5. 5. Krenjake mase Stola 6. Speleoloke karakteristike 6. 1. Omanska eina 7. Klimatske karakteristike 8. Hidroloke karakteristike 9. Flora i vegetacija 10. Fauna 11. Biogeografske osobenosti 12. Zatita i ouvanje prirodnih vrednosti 13. Turistika valorizacija Zakljuak Literatura

4

1. Uvod Kraki tereni se kod nas javljaju preteno u odliku prostranijih planina, povri sa kojih se ponekad diu usamljena kupasta uzvienja (humovi, mosori), a retko i grebeni. Zbog toga se moe rei da povri predstavljaju vodei morfoloki elemenat krakih terena. To se naroito odnosi na Centralne i Spoljanje Dinaride gde se povri sukcesivno smenjuju na poprenom i uzdunom profilu gradei prostranije i uglavnom povezane nizove istog pravca pruanja (SE-NW). Medjutim, u Karpato-balkanidima povri krenjakih terena su zastupljene u blokovskim morfostrukturama, usamljenim, poto su njihovi delovi na mestu kotlina i rovova potonuli. Ove povri imaju i razliit pravac pruanja. Takve odlike su posledica rasednih tektonskih procesa posle formiranja povri. Zahvaljujui tim procesima u Karpato-balkanidima je stvoren poseban morfoloki primer krenjakog terena u sastavu planine Kra koji nema slinosti ni sa jednom od pomenutih povri. Osobenost tog terena se sastoji u tome to se on javlja u obliku uskog pojasa (1-1,5 km) na duini od 33 km pravca SE-NW, koji nije kontinuelan, ve izdeljen u tri zasebna dela koji nose naziv Kr, Mali i Veliki kr, Stol i Goli Kr, kako je to prikazano na karti Zeremskog (1991). S obzirom na isti pravac pruanja i mali razmak sva tri dela grade planinski niz koga smo nazvali zajednikim imenom Gornjanski Kras. 2. Poloaj i granice Gornjanski kras se prua u obliku nekoliko grebena, izmeu Bora i doline ake. Pripada istonoj zoni Mlaih Senakih planina, i to srednjem planinskom pojasu, koji poinje Severnim Kuajem, a zavrava se Svrljikim planinama. Sa istone strane Krenjaki grebeni ogranieni su, tektonski i morfoloki, dolinama Poreke reke, Crnojke i Ravne reke; sa zapadne strane, takoe tektonski i morfoloki, Velikim Pekom i Crnom rekom. Prema severu obuhvaen je Mali kr, do Strae (512 m), iznad doline ake, a prema jugu, deo Golog Kra, do blizu Rogotine. Krenjaki grebeni nastavljaju se prema severu, preko doline ake, u kras Majdampeka. Istonom granicom Gornjanskog krasa, t.j. dolinom Ravne reke i Crnojke, kao povoljnim prirodnim pravcem, prolazi put Bor-Miloeva kula, koji se rava prema Donjem Milanovcu, dolinom Poreke reke i prema Majdampeku, dolinom ake. Izmeu

5

krenjakih grebena, kao u okviru dinovske dijademe, bljetei na suncu, smestilo se selo Gornjani, na obodu Srezivne povri, oja pripada slivu Poreke reke. Zbog ovakvog rasporeda krenjakih grebena, selo je sve do sedamdesetih godina bilo izolovano od putne mree. Put koji je tada probijen, morao je da obilazi uzdune grebene, zbog ega je dugaak 44 km, iako rastojanje u prvoj liniji iznosi 19,5 km.

6

3. Dosadanja istraivanja Jovan Cviji je podruja Velikog i Malog kra i Stola poseivao vie puta, poev od 1893. god., i o tome objavljivao svoja zapaanja. Smatrao je da su Stol i Veliki kr izgraeni od krednih krenjaka, to je kasnijim istraivanjima detaljnije ralanjeno. Vredniji su njegovi geomorfoloki rezultati. Istie da je to najdui krenjaki greben Istone Srbije. Zajedno sa nizom paralelnih venaca i grebena, juno od Dunava, obuhvatio ih je optim pojmom Majdanpeke planine. Posebno treba istai izuzetno plastian opis Velikog kra i Stola: Padine severo-istone ovog krenjakog lanca, koje su okrenute kristalastom zemljitu, same su litice i okomite strmeni, izbrazdane toilima krenjakih stena, koje se skupljaju u reke. Nigde po njima nema vegetacije, ve bleti krenjak, i ta jednolikost je prekinuta samo onim dvema presedlima (Vrata i CP RL) oko kojih se malo zazeleni. Uticaj vode ne moe se ni osetiti jae na omastom severu i severo-zapadu okrenutim padinama Stola i njegova grebena jer se voda na njima vrlo malo zadrava. Ona sjuri u dolinu. Ceo je taj greben nazupen; tronijih delova krenjaka, koji nisu mogli odolevati uticaju atmosferalija nestalo je, a jedriji zaostali grade zupce i ukare. I dalje: sto u profilu ima trapezoidan oblik; izgleda kao glomazna i nespretna planina, a vidi se, osim sa veih vrhova i sa banatske straneHorizont sa njega spada u najrasprostranjenije u Istonoj Srbiji. On je za severni deo Istone Srbije ono, to je Rtanj za Juni; to je Suva planina za oblast Niavsku i Oblik za oblast Veternice. 4. Geoloke karakteristike Generalni prikaz geoloke grae istone Srbije prikazan je na karti Bogdanovia (Bogdanovi, 1975-76). Krenjake grede Velikog i Malog kra i Stola, sa istone strane ograniene su paleozojskim kriljcima i granitima Gornjansko-beloregok kristalastog pojasa, a sa zapada Timokim andezitskim masivom. Gornjanski granitni masiv konkordatno je utisnut u paleozojske kriljce i otkriven je na povrini od oko 160 km2 (duine 30 km, a maksimalna irina 10 km) metodom radiogenog sliva iz cirkona i metodom elementarne elije cirkona, apsolutna starost Gornjanskog masiva odreena je na 277 miliona godina, t.j. pripada karbonskoj periodi i hercinskoj orogenezi. Preko ovih starih stena lee transgestivno sedimenti donje jure a zatim srednje i gornje

7

jure i donje i gornje krede, ija ukupna debljina prelaze 2000 m. Donja jura predstavljena je konglomeratima, pearima i glincima; srednja jura konglomeratima, pearima, krenjacima i kriljcima; gornja jura slojevitim i bankovitim krenjacima i dolomitima. Debljina gornjojurskih krenjaka dostie 120 m (oksfordski i kimeriki kat), odnosno, 150 - 200 m (titonski kat). Prikaz ovih geolokih struktura dat je na kartama Maria i Neia (1952) i Miloakovia i Antonijevia (1958). Donja kreda predstavljena je slojevitim i bankovitim krenjacima (valendijski i stivski kat), ija debljina iznosi 100-150 m, i slojevitim i masivnim krenjacima (baremski i deo optskog kat-a), ija se debljina kree od 50 do 150 m. Na Golom Kru i Stolu, najvei deo donjokredskih sedimenata je erodiran. Gornja kreda je predstavljena sloenom vulkanogenom-sedimentnom formacijom, koja opkoljava krenjake sa zapadne strane i zalazi izmeu pojedinih krenjakih grebena. Zbog izraene vulkanske aktivnosti na ovim prostorima susreemo metalogenu zonu sa znaajnim leitima raznih sirovina (karte: Bogdanovi, 1975-76; Mari i Nei, 1952). Na Deli Jovanu susreemo gabrovski masiv sa serpentinitima i gabrom, kako su to prikazali Miloakovi i Antonijevi (1958). Pojas Velikog kra i Stola pripada istonom krilu Timoke sinforme strukturne jedinice, koja je nastala u Alpijskoj orogenezi. Odlikuje se vrlo sloenom geolokom graom i izrazitim linearnim naborima i longitudinalnim dislokacijama, koje su naroito zastupljene u oblasti Kra, a glavni razlomni oblici su: rased Kra, Bujansko-beloreki, Borsko-gavranski i Kriveljski rased. Istiu se tri monoklinale:

- Obla Garvan - najzapadnija monoklinala, koja je ograniena rasedom Velikog Kra, sa zapadne strane, i Garvanskim rasedom, sa istone strane:

- Veliki i Mali kr - u sredini, ogranien Borsko-garvanskom dislokacijom, sa zapadne strane i Kriveljskim rasedom, sa istone strane;

- Stol i Goli kr. Najistonija monoklinala, odvojena je od Velikog i Malog kra kriveljskom dislokacijom. Graa ove monoklinale je sloenija, jer se vrhovi Stol i Vizak, koji su izdvojeni rasedima mogu posmatrati kao posebne horst-monoklinalne strukture. Na itavoj duini ove monoklinale, slojevi padaju prema jugozapadu, pod uglom od 35-40 %.

Podruje Gornjanskog krasa prolo je kroz dve orogeneze,

sa vie faza rasedanja i ubiranja. Tako, ubiranje

8

staropaleozojskih stena, koje ine osnovu krenjakim tvorevinama izvreno je u toku karbona, u sudetskoj fazi. Vulkanska aktivnost bila je najjaa u gornjoj kredi i to prva faza u turan-senonu, a druga, jaa u senonu. Obe faze karakteriu se preteno submarinskim vulkanizmom. U toku Alpijske orogeneze, najvei poremeaji odigrali su se u laramijskoj (paleogen) i tajerskoj i antikoj fazi (neogen). Za vreme laramisjke faze, formirane su brojne uglavnom longitudinalne dislokacije, po kojima su utisnute granitoidne stene, kako je to prikazano na karti Divljana i Miia (1960).

5. Geomorfoloke karakteristike U reljefu Gornjanskog krasa istiu se uglavnom tri

krenjaka grebena, rastavljena pomenutim dislokacionim linijama koje su ralanile, poremetile i denivelirale prvobitnu krenjaku seriju. Na dalju denivelaciju otpornih krenjakih grebena, uticali su fluviodenudacioni i kraki proces.

Prvi, najzapadniji krenjaki greben poinje od Oble i Garvana (929 km) i prua se priblino prema severu, preko Kornjeta, Kununa i Strae (512 m), a zatim se gubi prema severu. Slojevi padaju prema zapadu, pa je ta strana blaa dok je istona strana strma, skoro vertikalna, ralanjena toilima.

^itavim podnojem ove dugake latice, prua se debeo siparski pojas, koji maskira kontakt sa starijim stenama.

Drugi krenjaki pojas ini Veliki kr. Poinje od Krivelja i ubrzo dostie najveu visinu (1148 m), a zatim blago opada. Prua se u pravcu jugoistok - severozapad, od Strelnika (1065 m), a zatim postepeno skree prema severu i zavrava se u produzetku vrha Kokoran (907 m). Krenjaki greben dugaak je 19,5 km i samo je na jednom mestu probijen, do granitoidne podloge. Taj proboj zove se Vrata i nalazi se zapadno od centra sela Gornjani. Kroz vrata duva jak vetar koji metani zovu Gornjak.

Trei greben ini Goli kr (779 m) i Stol (1156 m), koji se takoe prua u pravcu jugoistok-severozapad. Poinje od Bele Reke, a zavrava se Stolom, odnosno Malim krem (621 m), koji najdalje prodire prema severozapadu i postepeno se isklinjava na Gornjanskom Granitoidnom masivu. Od Stola su odvojeni tektonski i morfoloki krai grebeni i ostenjaci, Veliki i Mali Vizak (824 m). Jugozapadne padine ovog grebena su blae i podudaraju se sa padom slojeva dok su severoistone i istone padine predstavljene vertikalnim linijama i razbijene procepima i prolakama, ije podnoje takoe prati i siparski pojas. Izuzetak ini potez jugozapadne strane

9

grebena, od sela buje do Malog kra (621 m), koji je strm, sa siparskim pojasom u podnoju.

Uzduna presedlina cepe, odvaja greben Velikog kra od

grebena Stola i razdvaja slivove Timoka i Poreke reke. Po miljenju J. Cvijia, na presedlini cepe dodiruju se siparski pojasevi sa Velikog kra i Stola i skrivaju kontakt krenjaka i granita.

5.1 Dva tipa slepih dolina

Samo teme kra (prvi krenjaki greben), ispod odseka zapadne strane, sastavljeno je pored vulkanita i od kriljaca koji se javljaju na kontaktu sa donjekretacejiskim krenjacima. Taj kontakt je oznaen strukturnim rasedom poto krenjaci podilaze pod kriljce. Rased je posluio kao predispozicija za usecanje normalne doline u kojoj su se tokom evolucije izdiferencirala dva posebna tipa slepih dolina i uvala.

Prvobitni vodotok odnosne doline nailazei na krenjaki greben je ponirao, usled ega je deo doline nizvodno od ponora ostao van funkcije i suv. U njemu se dalje razvijao kraki proces stvarajui vrtae u nizu, koje su putem spajanja formirale nov fazni oblik doline, zatvoren s oba kraja preagama sa odlikama potpuno slepe krake doline.

Meutim, uzvodno i nizvodno od krenjakih preaga na vodonepropusnom terenu, nastavlja se normalna erozija fluvio-denudacionog procesa upravljajui se prema ponorima (lokalne erozivne baze). Rezultat te erozije na uzovodnom delu je slepa dolina zatvorena s jednog kraja, a na nizvodnom proirenju koje, poto je zatvoreno s oba kraaja, ima odlike uvale.

Ovaj primer pokazuje kako se na relativnom malom

rastojanju (3,5 km) vri diferenciranje erozivnog procesa hronoloki posmatrano u vie faza:

a) Faza normalne erozije i usecanja doline kada su

krenjaci ili pokriveni vodonepropusnim kriljcima;

b) Faza skraivanja doline na delovima krenjakih stena sa ouvanom fizionomijom fluvijalne ili suve doline;

c) Faza formiranja vrtaa u nizu na skraenim suvim delovima doline, u kojima, putem spajanja vrtaa, nastaju potpuno slepe doline zatvorene s oba kraja

d) Faza neprekidnog razvoja fluvio-denudacionog procesa uzvodno i nizvodno od skraenih slepih dolina diktirana poloajem ponora ispod

10

krenjakih preaga sa tendencijom daljeg uzvodnog pomeranja ponora kada se stvara slepa jednostrano zatvorena dolina, odnosno proirenje - uvala;

Polazei od geomorfolokog procesa koji preovlauje u

izgradnji ovih dveju dolina, proistie da su prve delo krakog procesa bez obzira to je njihov vii deo poprenog profila proao i kroz fazu fluvijalne erozije. Druge doline su, delo fluvio-krakog procesa s tim to fluvijalni preovlauje , dok se kraki odvaja samo na najniim takama uzdunog profila, na ponorima kao lokalnim erozivnim bazama. 5.2 Dva tipa uvala

Druga znaajna morfoloka karakteristika Kra je ta to

su na njemu ustanovljena dva tipa uvala, ije poreklo i evolucija je u neposrednoj vezi sa poloajem krljaca, t.j. njegovih strukturnih odnosa prema krenjacima. U tom pogledu postoje dva sluaja:

a) kada krenjaci (kao mlai) koso podilaze pod

krljce u smislu krljuti, usled ega se njihov poloaj u topografii manifestuje kontaktnom linijom u horizontali i

b) kada kriljci pokrivaju krenjake s tim to je njihov kontakt u topografiji oznaen pojavom vrtaa i slepih dolina, dakle smenom krljaca i krenjaka po vertikali.

Kao posledica prvog sluaja horizontalnog poloaja

krljaca prema krenjacima (iji kontakt je oznaen rasedom) formirana je uvala u prikazanoj slepoj dolini na zapadnoj strani kra.

U vezi sa drugim sluajem, kada kriljci pokrivaju

krenjake, postoji znatno sloenija situacija u nainu pojave, rasporedu i genezi uvala. Takvo stanje se zapaa na povri kra neposredno iznad njegove istone strane krenjakog odseka. Ovde je kontakt izmeu povri i ivice krenjakog odseka predstavljen pojasom irine 500 m, koji je izmeu Garvana (929m) i kote 669 (na duini 5,5 km), zatalasan i sastavljen od 4 svoda i 4 ugiba. Svodovi su od krenjaka, a ugibi u osnovi od krenjaka koje pokrivaju raspadnuti kriljci. Zahvaljujui ovom rastresitom pokrivau ija je debljina 10-15 m, u ugibima su najplodnije livade sa ponekim od stalno nastanjenih salaa.

Sa stanovita strukture, krenjaka osnova ugiba

predstavlja sinklinale, a svodovi antiklinale kojima su

11

nabrani jurski krenjaci. Polazeci od savremenih geomorfoloih procesa i njihovih prateih oblika, ugibi imaju odlike uvala, jer su na strukturne oblike nakalemljene suve i slepe dolinice usecene u rastresitom pokrivau od kriljaca, kao proizvod nekadanjih fluvio-denudacionih procesa, a ponori, jame i vrtae kao proizvod krakog procesa.

5.3 Udolina sa krakim oblicima Prema geolokom sastavu i morfolokim osobinama kod ove

udoline se izdvajaju dva dela: severni, izmeu Garvana i kote 663 m i juni, od ove kote do presedline Vrata.

U severnom delu dno udoline je sastavljeno od

gornjokretadejskih krenjaka u kojima se javljaju nizovi vrtaa du supadine istone strane ili popreno na dno. Vrtae su preteno prekrivene rastresitim laporovitim materijalom (ukaste boje) ija debljina ne prelazi jedan metar. To vai za vee tanjiraste vrtae koje su pod livadama (pokriveni kras). Mestimino se javljaju i zaetni oblici aluvijalnih, bunarastih vrtaa.

Zapadna strana ovog dela udoline je od paleozojskih

kriljaca, a istona os jurskih i donjokretacejskih krenjaka. U junom delu dno udoline je sastavljeno od istih

gornjokretacejskih krenjaka s tim to ih pokriva rastresiti laporoviti materijal vee debljine (do 10 m). U njemu su umesto vrtaa useene jaruge koje se spajaju u dolinski sistem ija glavna dolina je slepa poto se zavrava preagom ispod koje ponire njen povrinski vodotok.

Istona strana udoline je od istih stena kao i u severnom

delu, dok je zapadna od donjokretacejskih krenjaka koje pokriva rastresiti laporoviti materijal vie od 10 m debljine.

Ovakav geoloki sastav, u predelu udoline Malog Kra,

uslovio je da se na relativno kratkom rastojanju javljaju znatne razlike u pogledu razvoja povrinskog i podzemnog krakog procesa. To se naroito odnosi na zapadnu stranu udoline, njen severni deo od kriljaca sa kojih silaze kratki vodotoci koji se pri prelazu na dno udoline na kontaktu sa krenjacima, gubi u ponorske peine. Kako iznad ponora postoje krenjake preage, to su dolinice ovih vodotoka slepe. 5.4 Tri gredaste epigenije

12

Od presedline Vrata idui ka JI prostire se izrazit

asimetrian greben Velikog kra. Podnojem njegove zapadne strane nastavlja se dno udoline sa terena Malog kra dopirui na JI do Tilva Pasku (684 m). Upravo, to brdo je u sastavu grede koja sa zapadne strane zagrauje udolinu. Karakteristino je da greda, ije je teme neto preko 700 m apsolutne visine, nije kontinuelno razvijena, ve je na tri mesta popreno presecaju doline iji izvorini kraci dolaze sa dna udoline. Taj popreni poloaj doline u odnosu na gredu oznaava morfoloku diskordinaciju izmeu erozivnih oblika i grede sa udolinom kao tektonskim oblikom, a istovremeno i morfoloku anomaliju koju ine tri gredaste epigenije izvan neogena. Ovo stoga to je greda sastavljena od kompaktnijih donjodretacejskih krenjaka koje mestimino probijaju andezitsko-dacidske stene, dok je dno udoline od mekih gornjokretacejskih glinaca i laporaca. Prisustvo ovih poslednjih sedimenata uslovilo je formiranje izdani iz kojih izbijaju slabi izvori hranei vodotoke epigenskih dolina. Nije iskljueno da se u odnosne izdani infiltriraju i podzemne krake vode iz poloitije zapadne strane Velikog kra, to se moe zakljuiti na osnovu poloaja bunara (kod nekih seoskih kua) koje se nalaze na kontaktu dna i krenjakog oboda udoline. Takva je situacija kod hidrografskih sistema i njihove dve epigenetske doline koje pripadaju slivu Boine (Pek-u). Meutim, kod tree epigenetske doline, izmeu Strnjaka i Tilva Pasku, iji vodotok Grau Grec, pripada slivu kriveljske reke (Timoku), a nastaje od jaeg ali periodskog vrela Bigar, moe se rei da njegove vode ine uglavnom podzemne krake vode koje dolaze iz krenjake mase Velikog Kra. Ovo stoga to je zapadna strana Velikog kra iznad izvora, iako poloitija, znatno ira (1 km) nego u prethodnom sluaju, a potom to izvor izbija na granici zagata na kojoj krenjaci zauzimaju najniu apsolutnu visinu (580 m) u okolini.

Sem krakog izvora Bigar, Veliki kr nema povrinskih

niti pristupanih podzemnih krakih oblika. Uzrok tome je veliki nagib njegove zapadne strane koja pogoduje da se pored upijanja vri i povrinsko slivanje atmosferske vode, pri emu se formiraju povremeni valoviti vodotoci koji usecaju zaetne oblike dolina (dolje).

5.5 Krenjake mase Stola

13

Severozapadni deo planine ini grupa od 4 - 5 krenjakih masa, meu kojima se istie Stol, Bezak vrh, Mali Stol i Mali kr. One poseduju dve karakteristine odlike. Jedna se odnosi na oblik, a druga na poloaj u reljefu. Tako Stol ima oblik poloene trostrane prizme, Bezak kr i Mali stol asimetrine kupe a Mali kr grede. I dok se Stol i Bezak vrh izdvojeno diu sa granitne osnove, Mali stol se izdie sa fragmenata krake povri (vel. 1,5 km2) izbuene vrtaama. Kod ovih krenjakih masa, kao i grede Malog kra, struktura slojeva je nagnuta na SE, S i SW, to je uslovilo da su severne (a delom i istone) strane masa predstavljene strmim odsecima (litice) na glavama slojeva.

Posmatrajui poloaj krenjakih masa u reljefu, zapaa

se da sem Stola, koji je sa zapadne strane podseen erozivnim proirenjem izvorinog dela Luke reke, a sa severne udolinom, ostale mase grade poluprstenast ili amfiteatralan niz karakteristian za lune morfostrukture. Prisustvo tektonskih procesa (rasednog tipa) nesumljivo postoji u skupini krenjakih masa. To se pre svega, odnosi na pomenutu udolinu izmeu Stola, sa jedne, Bezak vrha i Malog Stola, sa druge strane. U tu udolinu (dugu 2 a iroku 0,5 km) samo je delimino uspeo da zae izvorini krak Luke reke, sa njenog SW kraja, skreui laktasto, to ukazuje da je udolina skoro u potpunosti sauvala svoj tektonski oblik. Proizilazi da su pre stvaranja udoline Stol, Bezak vrh i Mali stol inili celinu krenjake mase.

Po svemu sudei ta masa je imala osobine povri iji

tragovi su ouvani na temenu Stola, delom Bezak vrha, a naroito na temenu Malog stola (sa vrtaama) odakle se prostire ka jugoistoku do iznad Buja. Visina te povri je na Stolu 1156 m , Bezak vrha 1020 m a Malom Stolu 920 m. Prosena visina od 900 m pokazuje da su se prilikom stvaranja udoline vrila diferencijalna tektonska kretanja-izdizanje granitnog bloka u osnovi krenjake mase Stol - Bezak vrh sa rasedanjem i horizontalnim pomeranjem, pri emu je razbijena njegova krenjaka povlata i izdvojena u zasebne masice Stol i Bezak vrh.

6. Speleoloke karakteristike

Gornjanski kras je predstavljen uzanim i dugakim

krenjakim gredama koje su imale vododelniku funkciju, odnosno vrile disperziju atmosferskih voda. Iz tog razloga, nije bilo uslova za formiranje duih speleolokih objekata, jer nije bilo koncentrisanog podzemnog oticanja. Veu duinu peine imaju samo u sluajevima kada su krenjake grede

14

hidroloki tranzitne, t.j. kada se kroz njih probijaju ponorne vode. Takvu funkciju ima Mali kr u ataru sela Gornjani i njegov najseverniji deo koji pripada slivu belog izvorca, odnosno slivu ake i verovatno najseverniji deo Velikog kra, na pravcu proboja Progornjanske reke koja je tekla preko presedlina Vrata i Cepe.

Veina peina, koje nisu gradile tranzitne vode su kratke, izvorskog porekla. Najee se javljaju na istonim i severoistonim liticama krenjakim grebenima na glavama slojeva. Najbrojnije su du istone litice Velikog kra i u podnoju Malog kra (greben je u nastavku Stola) i u jugoistonom podnoju Malog Viska.

Na blaim padinama krenjakih greda, koje se podudaraju

sa ravnim slojevima, nema peina, pa i jame su retke, poto znatan deo atmosferskih voda otie ili se kree podzemno du dijaskroma, tako da ima uslova da izgradi kaskadne speleoloke objekte u dubini krenjake mase.

Na prostoru Gornjanskog krasa, od 1 - 20 aprila 1977

godine, a zatim od 23 - 29 oktobra 1989 godine istraeno je 102 speleoloka objekta: 88 peina i 14 jama. Ukupna duina peina iznosi 2181,4 m , dubina jama 335,1 m a povrina 8321,2 m2. Od navedenog broja: slivu Peka pripada 4 (Velika petera, Mala petera, Turska peina i peina koja se nalazi ispod prevoja koji razdvaja Garvan i Obli), slivu Poreke reke 77 (Omanska peina, Kozja peina, Beli izvorac) i slivu Crne reke Timok 21 objekat (Segijeva jama, Milentijeva peina, Jeremijina peina, Todorova peina ). Preovlauju kratke peine i plitke jame to je posledica vododelnike funkcije krakih grebena. Peina duih od 50m ima 8 a jama dubljih od 20 m ima 4.

6.1 Omanska peina Nalazi se juno od razvoa Garvan (929 m) Kokoran (907

m), na visini od 682 m. Kroz peinu protie istoimena reica ponorica, koja se hrani izvorskom i atmosferskom vodom. Njen sliv, u topografskim granicama zahvata 0,16 km2. Uzduni profil peine je silazni, kaskadni. Ulaz u Omansku peinu irok je 2,7 m, a visok 3,6 m. Razlikuju se dve glavne spelomorfoloke celine: Dvorana ratnih rtava i ponorska dvorana i etiri sporedne (Tabla 1).

Tabla 1: Speleomorfoloke celine Omanske peine

R.B Naziv Duina (m) Povrina (m2) 1. Dvorana ratnih rtava 113,7 893,6

a) Balkon (od T.2) 54,5 580,0 b) Reni tok (od T.0 do

T.6) 59,2 313,6

15

2. Ponorska dvorana 108,0 1070,4 a) Balkon (od T.6 do

T.7-1) 25,5 512,4

b) Parter 82,5 558,0 Svega: 232,9 1964,0 Dvorana ratnih rtava, dugaka je preko 50 m, a iroka 20 m, kako je to prikazao Lazarevi (1998). Desnom stranom dvorane tee Omanski potok, ije je korito, vertikalnih strana, useeno u reni nanos i materijal odronjen sa tavanice. Izmeu T.5 i 6, iznos usecanja kree se 10 - 15 m. Novo mlado reno korito, poinje od T.2 i njegov uzduni profil je kaskadni. Leva strana dvorane predstavljena je valovitim balkonom ija je osnova izgraena od renog nanosa i odreenog materijala. Dvorana je suva, van domaaja velikih voda i veoma bogata peinskim nakitom. Prosena visina balkonsog dela dvorane kree se od 2 - 4 m. Od nakita istiu se sledei oblici:

- dvostruki draperijski stub, koji se nalazi levo od poligonog vlaka, izmeu T.3 i 3-1. Izgraen je od belog kristalastog kalcita i veoma je raskoan. Visok je 3,0 m;

- turban, sa desne strane pomenutog vlaka. To je stalagmitski stub, koji je u osnovi irok 2,0 m. do visine 3,5 m stub je masivan, zasvoen, a onda je tankim stalaktitom spojen sa tavanicom. Stalaktit je dugaak 1,0 m. Izgraen je od belog kalcita;

- seoska gizdavica, je leprav, nakinuren stub, posut ljokicama. Nalazi se desno od T.3 1. Visok je 2,6 m sa prenikom od 1,0 m. Ide u red najatraktivnijih oblika u Omanskoj peini. Mogao bi biti njen amblem;

- bundeva, je stalagmitski stub, tamne i raste boje koji se sastoji od tela bundeve ija je duina 2.0 m a irina 0,8 m i visina 1,3 m i peteljke dugake 0,5 m, kojom je bundeva povezana sa tavanicom.

- Iglo, je stalagmit koji ima oblik eskimske snene kue, visok je 1,0 m.

U blizini T.3-2 nalazi se nekoliko peinskih stubova koji

nisu dobili imena. Stub sa leve strane je masivan, stepenast, visok 2,0 m. Jo je vii stub sa desne strane, oko kojeg su bili podni salivi. Kod T.3-3 nalaze se dva vitka stuba, prenika 0,8 i 1,0 m.

Ponorska dvorana, poinje od T.6. Sastoji se od dva

nivoa: Balkonskog, suvog, bogatog nakitom, i parternog, gde se opet pojavljuje i ponire Omanski potok. Kad su vode male, pa i srednje, Omanski potok ponire nie T.6, sa desne strane, a kada su vee, voda tee prema T.7 i nestaje u periodskom

16

ponoru ili se proceuje kroz reni materijal. Balkon Ponorske dvorane zalazi pod balkon Dvorane ratnih rtava, tako da se moe govoditi o tri peinska sprata. Izgraen je od renog nanosa i materijala nastalog odronjavanjem sa peinske tavanice. Kao i u prvom sluaju nanosni materijal je proseen sa desne strane, prema T.9, ali tim pravcem voda vie ne tee, poto je nanosnom materijalu otvorila nove ponore. Savremeno reno korito, iz nieg dela Ponorske dvorane, prodire duboko u nanosni materijal u obliku cevi velikog prenika. Na balkonskom delu Ponorske dvorane, koji je izvan domaaja velikih voda formiran je izraajan peinski nakit:

- bela pagoda, stepenast stub koji je u bazi irok 2,5 m,

izgraen je od belog kalcita. Visok je 1,5 - 3,0 m. Ispred bele pagode prema T.8, nalazi se serija niskih belih stalagnita;

- crveni saliv, nalazi se najisturenijem i najviem delu balkona. irok je 1,5m , a visok 4,8 m. Iznad njega je vertikalni odsek, visine 11,0 m, koji odvaja balkon od nieg dela Ponorske dvorane;

- iarka, je ljuspast, vitak stalagmit, visok 3,3 m koji se nalazi blizu T.9. Njen prenik iznosi 0,6 m;

- karijatida je peinski stub, visok 4,5 m, sa prenikom od 1,2 m. Deluje smireno i sveano. Nalazi se levo od T.9, u podnoju crvenog saliva. Mogao bi konkurisati za amblem Omanske peine.

Na izdignutom delu Ponorske dvorane, desno od T.9 koji je

u nivou balkona, ali je od njega odvojen starim koritom Omanskog korita, takoe ima vrednog nakita: stubova i saliva.

Nii deo Ponorske dvorane siromaan je nakitom. Zidovi i

tavanice su stenoviti, a na podu je nanosni materijal, u koji je useen Omanski potok. Zbog toga to je glavni odvodni kanal malog kapaciteta, ovaj deo peine izloen je periodskim poplavama i jakom erozivnom radu vode. Omanski potok pojavljuje se u podnoju balkonskog odseka, ispod Crvenog saliva. Voda dolazi iz kanala u obliku tunela, iji je prohodni deo dug 9,0 m, a irok 2,0 m i visok 1,0 m. Na sredini nieg dela Ponorske dvorane, levo od T.10, uzdie se monumentalni beli stub koji dri tavanicu od slojevitih krenjaka, ija debljina iznosi oko 8m. Bez ovog stuba tavanica bi se sigurno poruila. Stub je dobio naziv Atlas, po divu koji dri zemlju na svojim pleima.

Omanski potok ponire kod T.10 i sve do T.13 protie

kanalom koji je izgraen u nanosnom materijalu, ija irina iznosi 1,0 m, a visina 2 3m. Kod T.13 Omanski potok nastaje u otvoru, ije su dimenzije 0,7 x 0,5 m koji se u nastavku jo vie suava. Nastavak kanala je u osnovnoj steni.

17

Od T.12 odvaja se ulazni kanal, kaskadni, ija duina iznosi 10,8 m a povrina 23,0 m2. Najveim delom izgraena je u blokovima i drugom nanosnom materijalu. Veoma je bogat nakitom, zidovi su obloeni belim i rastim salivima.

Omanska peina kao prostor izdubljen u krenjacima

dugaka je oko 120m, sa prosenom irinom 15 - 20 m. Meutim, poto je taj primarni prostor, formiran renom i hemijskom erozijom, kasnije proao kroz razliite dinamike faze, prvo kroz antenzivno deponovanje renog materijala i odrona sa tavanice, a zatim kroz razaranje i odnoenje dela tog materijala, obrazovane su posebne spelomorfoloke celine, u vie nivoa. Poto podilaze jedni ispod drugih, zbog duina i povrina ovih celina, vei je od peinskog prostora, formiranog u krejacima. Duina glavnog kanala, po poligonu vlaku, iznosi 152,9 m, dok ukupna duina svih celina iznosi 232,9 m. Ukupna povrna podzemnog prostora iznosi 1964 m2..

7. Klimatske karakteristike

Dubaiki i Gornjanski kras nalaze se u slinoj fiziko-

geografskoj celini, na rastojanju od oko 30 km, u pravoj liniji. Na tom prostoru nema klimatolokih pa ni kiomernih stanica, ve se koriste podaci sa okolnih stanica: Crni vrh, Zlat, Brestovaka banja i Bor. Iz tog razloga podaci o temperaturi i padavinama, koji su izloeni uz duboiki kras, Merodavci su i za Gornjanski kras.

Kao dopuna klimatkom poglavlju za dubaiki kras,

prikazane su srednje mesene temperature za stanicu Bor (Tabla 2) i srednje mesene padavine za Bor i Krivelj (Tabla 3):

Tabla 2: Srednje mesene temperature vazduha za stanicu

Bor (1931-1960) u 0C

I II III

IV V VI VII VIII

IX X XI XII

godina

-2,4

-0,5

4,1

10,4

15,7

19,3

21,7

21,0

17,0

10,6

4,6

0,4

10,2

Tabla 3: Srednje mesene padavine u mm, za Bor i Krivelj

H-m

I II

III

IV

V VI

VII

VIII

IX

X XI

XII

god.

Bor 380

56

46

40 59

73

78

51 38 32

67

86

62 688

Krivelj

330

66

59

44 69

80

73

45 36 32

73

69

70 716

18

Navedene stanice nisu u osi Gornjanskog krasa, t.j. u smeru glavnog strujanja vazdunih masa (zapad-istok i obratno), ve su pomerene prema jugu i jugo-zapadu, pa navedeni podaci imaju orijentacionu vrednost. 8. Hidroloke karakteristike Krenjaki grebeni Gornjanskog krasa su suvi i bezvodni, jer je to vododelniki tip krasa, izuzev grede Malog kra (od Kokorana do Vrata i najsevernijeg dela oko Strae), koja je hidroloki tranzitna, ali i vododelnika. Veina istraenih peina je izvorskog tipa. Peine se uglavnom nalaze na liticama krenjakih grebena i nagnute su od krenjakih greda. Na blaim padinama, koje se poklapaju sa ravnima slojevima, nema peina, jer, u ovom sluaju znatan deo atmosferskih voda otie povrinski, dok je cirkulacija podzemnih voda upuena du dijastrama ili je vezana za pojedine pukotinske sisteme, to je vie odgovaralo stvaranju jama, kaskadnog profila. Ukoliko ima peina, one su vezane za dijastrome, u veoj dubini. U okvikru fosilnih renih dolina i na zaravnima izgraenim od karbonatnih stena, atmosferska voda ponire, pa osnovni elemenat reljefa ine vrtae i jame. Krenjaki grebeni su izraziti topografske vododelnice. Hidroloke vododelnice su bliske topografskim sa manjim odstupanjima na jednu ili drugu stranu. Jedini izuzetak predstavlja Mali kr, izmeu Kokorana i Vrata, gde je hidroloka vododelnica znatno sloenija i pomerena je sa glavnog grebena ka jugozapadu na nii breuljasti reljef. Po obodu krenjakih grebena u podnoju siparskih pojaseva javljaju se izvori. To je naroito karakteristino za istonu stranu velikog kra. Sabirna oblast tih izvora uglavnom obuhvata siparski pojas i deo krenjake litice. U intervalu od 2 - 17 avgusta 1982 godine, izmerena je dnevna izdanost 19 vrela, u okviru Gornjanskog krasa (12). Stanje je bilo sledee: Beli izvor - 25, Bigar I - 3, Bigar II - 3, Bigar III - 1,5, Bigar IV - 4,5, Vrelo Ostrovica -1, Vrelo Vlaole - 4, Vrata - 5, Bigar V - 3, Bele vode - 4, Zelena bara - 8 , Kriveljsko vrelo - 25, Luko Vrelo - 12, Otreljsko vrelo - 30, Surdup - 80, Beloreko vrelo I - 8, Beloreko vrelo II - 1,6, Vrelo pod Stolom - 2,5 i Vrelo pod Garvanom - 1,2 I/S.

19

Luka reka izvire na severozapadnoj stani Stola i u gornjem toku tee preko granita. Meutim, kada pree na krenjake, ponire a zatim se javlja kao Luko vrelo. Duina podzemnog toka iznosi oko 1 km. Detaljno je istraen Beli izvorac, ispod Stae, po ugovoru izmeu rudnika bakra Majdampek i Instituta za umarstvo. Na osnovu osmatranja vodostoja i merenja proticaja, kao i promenom empirijsko statistikog obrasca (1984), usvojen je srednji godinji proticaj od 84,4 I/S (q = 20 I/S/km2). Krako vrelo Beli izvorac istraivano je za vodosnabdevanje Majdampeka. Zbog kolebanja proticaja vode vrela bile su oplemenjene izgradnjom vodne akumulacije. Brana visine 25 m projektovana je uzvodno, u suenju od otpornih granitoidnih stena. Zapremina akumulacije iznosi 594000 m3, to odgovara polugodinjoj potronji Majdanpeka. 9. Flora i vegetacija

Sumirajui postojee literaturne podatke moemo dati opti pregled sadanjeg poznavanja biodiverziteta podruja. Ratajac R. i saradnici (1999) su aprila 1997. i 1998. godine vrili ispitivanja algi i sitnih beskimenjaka malih vodenih basena na oko 800 m nadmorske visine na Malom kru i okolini Bora. Cilj je bio ispitati sastav i utvrditi zastupljenost pojedinih grupa algi. Lokaliteti koji su obuhvaeni ovim istraivanjima su vrlo razliiti. Neki predstavljaju stalne izvore, neki su efemerne prirode (lokve) ili su potoci. Izvor (korito) ispred Omanske peine. Nalazi se ispred vrha Garvana (929 m), na oko 25 m ispred ulaza u Omansku peinu u dolini kojom protie Omanski potok. Voda je dosta obrasla konastim algama, sa puno opalog lia. Omanski potok. Dno je kamenito, bez obrataja sa puno opalog lia. Potok Renesansa. Potok pre ulaza u peinu Renesansa, dno kamenito i bez obrataja. Bezimeni izvor. Konstantan izvor, mali, slab, zona slobodne vode, manjim delom i meu mahovinom. Izvor II pre ponora. Nalazi se na pola puta izmeu Vrata i Omanske peine. Dobrim delom obrastao vegetacijom. Izvor III pored potoka. Nalazi se u dnu jaruge uz Omanski potok, veim delom pokriven opalim liem. Potok pre ponora. Nalazi se u jednoj vrtai, ima muljevito i kamenito dno, bez obrataja. Lokva. Nalazi se na jednoj podvodnoj livadi, nedaleko od Vrata i Velikog Kra. Od algi su po broju taksona dominirale: Bacillariophyta ...............45 sp. Chlorophyta ....................17 sp.

20

Euglenophyta....................4 sp. Cyanophyta ......................3 sp. Xantophyta....................... 1 sp. Pyrrophyta ....................... 1 sp. U okviru mikroflore, treba istai masovno pojavljivanje vrste iz roda Spirogyra (Chlorophyta), koja je u izvoru Fufe masovno razvijena, i to u fazi konjugacije. Ovo je vrsta koja se obino nalazi u stajaim vodama. Takoe, sa livade se masovno javlja vrsta iz roda Anabaena, u jednom od stadijuma razvojnog ciklusa, to nije uobiajeno za vodene ekosisteme, gdje se obino nalazi u fazi filamenata. Po brojnosti vrsta mikroflore istie se lokalitet Lokve na livadi, gdje je zabeleeno 30 taksona mikroflore. Na ovom lokalitetu pojedini rodovi zelenih algi (Cosmarium, Spirogyra, Staurastrum, Zygnema) se javljaju neto vie razvijene nego na ostalim lokalitetima. Podruje Istone Srbije, naroito okoline Bora je veoma karakteristino po sastavu i zastupljenosti biljnih vrsta. Pogodni ekoloki faktori uslovili su razvoj velikog broja biljaka, ali i opstanak veeg broja reliktnih, endeminih vrsta u ovim krajevima. Podruje je uglavnom prekriveno umama bukve i meje leske, a niska zajednica graba, ruja i divljeg jorgovana zastupljena je na padinama krenjakih masiva. Delovi Stola i prostori zapadno od Velikog i Malog Kra obiluju bujnim livadama, ali su prisutni i niski panjaci. Livadska vegetacija, kao i vegetacija kamenjara, obiluje aromatinim biljkama koje su nale primenu i u savremenoj fitoterapiji. Pojedini elementi flore, botaniki su veoma vredni, ali postoje i oni koji imaju veliki ekonomski i privredni znaaj. Nizijski delovi, uglavnom su zasijani poljoprivrednim kulturama. Ipak poznavanje vaskularne flore je jo uvek nedovoljno. Intenzivnija istraivanja su vrena u neposrednoj okolini (Lakui, D. i Niketi, M., 1986; Lakui, D., 1993; Petrovi, D. i saradnici 1998 i dr. ). Kovaevi Nada i saradnici (1988) su istraivali lekovito bilje na ovom podruju i sastavili farmakognozijsku kartu podruja. Meu utvrenim vrstama lekovitog bilja istiemo: Fam. Lamiaceae Melissa officinalis - matinjak, Thymus serpyllum - majkina duica, Teucrium chamaedrys - podubica, Teucrium montanum - trava iva, Origanum vulgare - vranilova trava, Mentha sp. - divlja nana, Nepeta cataris. Fam. Scrophulariaceae Euphrasia officinalis - vidovica. Fam. Asteraceae

21

Achillea millefolium - hajduka trava, Artemisia absinthum - beli pelen, Artemisia vulgaris - crni pelen. Fam. Rosaceae Filipendula hexapetala - suruica, Crataegus sp. - glog, Rosa canina - divlja rua. Fam. Corylaceae Corylus avellana - lijeska. Fam. Cornaceae Cornus mas - dren. Fam. Tiliaceae Tilia platyphyllos - lipa. Takoe su prisutne i sledee vrste: Cotinus coggygria - ruj, Fagus silvatica - bukva, Populus tremula - trepetljika, Rhamnus catharticus - pasdren, Saturea montana - rtanjski aj, Geranium macrorrhizum - zdravac, Hieracium pilosella - zeija loboda, Herniaria sp. - sipanica, Urtica dioica - kopriva, Parietaria officinalis - zidna kopriva. Karakteristino za ovo podruje je da je primeena mala koliina kantariona (obzirom da se na ovim terenima susree vei broj vrsta ovog roda), to je objanjeno ranim koenjem livada. Kiica, koja je po starijim izvetajima bila iroko prisutna, sada se javlja samo sporadino. Sipanice jo uvek ima, ali obzirom da se kao i kiica najlake prikuplja upanjem iz zemlje sa korenom, sve vie se iskorenjuje. Meu najznaajnije nalaze vaskularne flore na samom Velikom Kru moemo navesti vrste: Primula auricula serratifolia (Roch) Jav. - zbog svog znaaja uvrena u '' Crvenu Knjigu Flore Srbije '', Edraianthus serbicus Petrovi, Achillea ageratifolia L., Viola grisebachiana Vis. umska i bunasta vegetacija Velikog Kra je vrlo raznovrsna i sloena i odlikuje se dominaciom reliktnih, polidominantnih zajednica. Na karti prirodne potencijalne vegetacije (Jovanovi, B. i sarad. 1986 ) za ovo podruje kao tipska zajednica navedena je montana uma bukve - Fagetum montanum. Mii V. i Dini A. (1977) izdvojili su i opisali 15 zajednica, od kojih je 10 reliktnih: polidominantne zajednice: Fago - colurnetum mixtum Mii 1967,

22

Querco - colurnetum mixtum Mii 1967, Fraxino - colurnetum mixtum Mii 1968; Osiromaene reliktne zajednice: Fagetum submontanum colurnetosum Jov. 1955, Fagetum submontanum juglandetosu Jov., Quercetum cerris colurnetosum Vuki, Syringo - Carpinetum orientalis (Greb. 1959 ) Mii 1967, Syringo - Prunetum mahalebi prov. Mii, Eryngio - Syringetum vulgaris Dikli 1965, Syringetum vulgaris typicum Knapp 1944. U podnoju i iroj okolini Velikog Kra autori su utvrdili dominaciju mono - i dvodominantne zajednice savremenog tipa: Fagetum submontanum Jov., Quercetum petraeae, Quercetum cerris carpinetosum orientalis Bor., i Quercetum farnetto - cerris serbicum Rudski, sa subasocijacijom carpinetosum orientalis Jov. Reliktna polidominantna zajednica Fago - colurnetum mixtum, rasprostranjena je na zapadnoj strani Velikog Kra, na visinama od 550 850 m. U spratu drvea javljaju se sledee vrste: Fagus moesiaca, Corylus colurna, Carpinus betulus, Fraxinus excelsior, Acer pseudoplatanus, Acer platanoides, Acer campestre, Prunus avium i dr. U spratu bunova nalaze se najee sledee vrste: Cornus mas, Crataegus monogyna, Evonymus europaea, Corylus avellana, Pirus piraster, Clematis vitalba i dr. Sprat zeljastih biljaka je takoe raznovrstan, ali su najbrojnije vrste iz sveze Fagion. Polidominantna zajednica Querco - colurnetum mixtum, naena je na istonoj strani masiva Velikog Kra. U spratu drvea javljaju se: Quercus cerris, Corylus colurna, Acer campestre, Carpinus betulus, Fraxinus ornus, Carpinus orientalis, Prunus avium, Sorbus torminalis i dr. U spratu bunova prisutne su: Cornus mas, Evonymus europaea, Crataegus monogyna, Rosa arvensis, Viburnum lantana i dr. Za sprat zeljastih biljaka karakteristine su trave: Festuca heterophylla, Dactylis glomerata, Melica uniflora, Brachypodium silvaticum i dr. Reliktna polidominantna zajednica Fraxino - colurnetum mixtum, zastupljena je na Velikom Kru sa dvije ekoloke varijante: mezofilnom - typicum i termofilnom - syringetosum. Mezofilna varijanta u spratu drvea sadri sledee vrste: Fraxinus excelsior, Fraxinus ornus, Acer campestre, Tilia grandifolia, Pirus piraster, Corylus colurna, Carpinus betulus i dr. Termofilna varijanta sadri: Acermon spessulanum, Syringa vulgaris, Berberis vulgaris, Tilia cordata i dr. U spratu zeljastih biljaka u ovoj varijanti brojnou se istiu: Carex humilis, Galium purpureum, Galium molugo, Festuca vallesiaca i dr. Zajednica Syringo - monspessulo - colurnetum je osiromaeni oblik polidominantne zajednice Syringo -

23

colurnetum mixtum. U spratu drvea i bunova sreu se sledee vrste: Acer monspessulanum, Fraxinus ornus, Corylus colurna, Syringa vulgaris, Carpinus orientalis, a u spratu zeljastih biljaka: Geranium macrrorhizum, Allium flavum, Galium purpureum i dr. Relikrna osiromaena zajednica Syringo - Prunetum mahalebi predstavlja trajni stadijum vegetacije, na istonoj strani masiva. Prunus mahaleb je osnovni edifikator zajednice i vrlo je vitalan na ovim stanitima. Znatnu brojnost postiu: Carpinus orientalis, Fraxinus ornus, Rhamnus cathartica, Clematis vitalba, Syringa vulgaris, Acer monspessulanum i dr. Zeljaste biljke su este i brojne: Festuca vallesiaca, Calamintha clinopodium, Thymus jankae, Galium lucidum i dr. Zajednica Syringo - Carpinetum orientalis takoe je trajni stadijum vegetacije na junim obroncima Velikog Kra. Na najviim, najstenovitijim hrptovima dominiraju zajednice jorgovana, a naroito zajednica koju je Dikli opisao 1965 godine: Eryngio - Syringetum vulgaris. On izmeu ostalih navodi i sledee vrste koje se javljaju u ovoj zajednici: Eryngium palmatum, Sedum ochroleucum, Arthemisia camphorata, Carex humilis, Geranium columbinum i dr. umska i bunasta vegetacija Deli Jovana je takoe vrlo bogata i raznovrsna, opisali su je Kalini, Mii i Dini (1984). Na vrhovima grebena ili na izloenim prisojnim stranama Deli Jovana razvijena je zajednica subalpijske bukove ume - Fagetum subalpinum inferiorum Mii et Popovi, 1954. Ovu zajednicu pored bukve ine i sledee vrste: Sorbus aucuparia, Luzula luzoloides, Rubus hirtus, Pteridium aquilinum, Mycelis muralis, Cardamine bulbifera, Hieracium murorum, Melica uniflora, Acer pseudoplatanus, Rubus canescens, Rubus idaeus i dr. Na proplancima u ovoj zajednici nalaze se travne povrine tipa Poetum violaceae. Planinska bukova uma Fagetum montanum Jov. ini osnovni tip ume u pojasu bukve na Deli Jovanu, u visinskoj zoni izmeu 700 100 m nadmorske visine. Naseljava padine svih ekspozicija i nagiba i nema konkurenciju u ovom vegetacijskom pojasu. Izdvojene su dve varijante planinske bukove ume - Fagetum montanum typicum i Festuco-Fagetum montanum. U tipinoj planinskoj umi bukve na Deli Jovanu prisutne su sledee vrste: Fagus moesiaca, Rubus hirtus, Aspidium filix mas, Oxalis acetosella, Sanicula europaea, Prenanthes purpurea, Galeobdolon luteum, Acer pseudoplatanus, Acer platanoides, Mycellis muralis i dr. Ispod ovog pojasa susreemo pojas brdske bukove ume Fagetum submontanum, koji je na Deli Jovanu opisan u dve varijante: mezofilna (typicum) i termofilna (luzuletosum). Brdska uma bukve ovde dopire do 700 m n.v., smenjujui se mestimino sa kitnjakovim umama. Fitocenoloki snimak tipine mezofilne ume bukve pokazuje prisustvo sledeih vrsta: Fagus

24

moesiaca, Carpinus betulus, Quercus petraea, Sorbus torminalis, Luzula luzuloides, Carex silvatica, Danaa cornubiensis, Viola silvestris, Festuca drymeia, Mycelis muralis, Euphorbia amygdaloides, Melica uniflora, Aremonia agrimonoides, Fragaria vesca, Hieracium murorum, Veronica officinalis i dr. Kitnjakova uma Quercetum petraeae s. lat. na planini Deli Jovan nalaze se u pojasu 500 900 m n.v., a optimalna visina razvoja je izmeu 550 i 750 m. Najira prostranstva kitnjakove ume zauzimaju na poloajima izmeu Dobrih Voda i Glogovca. Kitnjakove ume su reprezentovane u dva tipa: Quercetum montanum, i Poeto-Quercetum montanum. U ovoj zajednici utvrene su sledee biljne vrste: Quercus petraea, Pirus piraster, Carpinus betulus, Corylus avelana, Viburnum lantana, Cornus mas, Crataegus monogyna, Rubus canascens, Helleborus odorus, Galium cruciata, Rubus hirtus, Brachypodium silvaticum, Geranium robertianum, Melica uniflora, Poa nemoralis, Festuca heterophylla, Geum urbanum, Viola silvestris, Galium aparine, Epilobium montanum, Lamium galeobdolon, Glechoma hirsuta i druge. U istonim padinama Deli Jovana, na miocenskim sedimentima tubiko-timoke neogene zone, razvijena je zajednica uma sladuna i cera - Quercetum farnetto-cerris Rud. Ova zajednica zauzima plie uvale ili jaruge u pojasu 100 300 m n.v. gde su duboka zemljita uvek svea ili poneto vlana. Osnovnu fiziologiju umi daje sladun Q. farnetto, a prisutne su i vrste Quercus cerris, Crataegus monogyna, Rubus tomentosus, Pirus piraster, Cornus sanguinea, Sorbus domestica, Prunus avium, Galium pseudoaristetum, Hieracium sabaudum, Lathyrus niger, Poa nemoralis, Pirus piraster, Prunus domestica, Cornus sanguinea, Viola hirta, Clinopodium vulgare, Rosa sp., Festuca vallesiaca, Danaa cornubiensis, Chrysanthemum corymbosum, Dactylus glomerata i dr. 10. Fauna I ivotinjski svet je nedovoljno prouen, kako po pojedinim grupama tako i u okviru jedne grupe. Ovde izloeni rezultati su preliminarni i oni samo ukazuju na bogatstvo podruja. Markovi, Z., (2000) je od etiri vrste potonih planarija u Srbiji konstatovao na Stolu i Velikom i Malom kru dve vrste: vrsta Dugesia gonocephala zabeleena je na 17 izvora i 11 izvorita dok je vrsta Crenobia montenegrina konstatovana u 12 izvora i 5 izvorita. Obe utvrene vrste nastanjuju slina stanita. Reh, . (1996) i kasnije Ratajac R. i saradnici (1999) su pored algi istraivali i faunu sitnih beskimenjaka. Rotatoria su bile zastupljene najveim brojem taksona meu grupama makrofaune, ukupno je registrovano 48 taksona. U vetakoj akumulaciji Stol Reh, . (1996) je utvrdio 30 vrsta

25

Rotatoria: Anuraeopsis fissa Gosse, Cephalodella auriculata Mller, Cephalodella gibba Ehrenberg, Cephalodella sp., Colurella colurus Ehrenberg, Colurella obtusa Gosse, Entcentrum sp., Filinia longiseta Ehrenberg, Keratella cochlearis Gosse, Lecane closterocerca Schmarda, Lecane luna Mller, Lecane lunaris Ehrenberg, Lecane nana Murray, Lecane sp., Lepadella patella Mller, Philodina sp., Polyarthra vulgaris Carlin, Rotaria sp., Synchaeta oblonga Ehrenberg, Synchaeta pectinata Ehrenberg, Synchaeta sp., Testudinella patina Herman, Trichocerca brachiura Gosse, Trichocerca pusilla Lauterborn, Trichocerca rattius Mller, Trichocerca ruttneri Donner, Trichocerca similis Wierzejski, Trichocerca stylata Gosse, Trichocerca weberi Jenning, Trichocerca sp. Autor je na osnovu utvrenih vrsta zakljuio da srednji indeks saprobnosti akumulacije Stol iznosi 1,73, to ispitivanu vodu svrstava u -mezosaprobne (II klasa boniteta). Ratajac R. i saradnici (1999) su od Cladocera zabeleili 4, a od Copepoda 9 vrsta. Hydracarina su bile zastupljene sa tri vrste. Jovanovi, B. je u vie navrata istraivala faunu mekuaca Stola, Malog i Velikog kra (Jovanovi, B. 1996; 1997; 2000). Od 37 vrsta kopnenih pueva Jovanovi, B. je tokom 1989 i 1995. godine utvrdila 26 vrsta. Meu njima 7 vrsta je po prvi put zabeleeno za to podruje. Na podruju Malog kra i Vizka isti autor je utvrdio prisustvo 22 vrste Gastropoda. Posebno je znaajan nalaz vrste Helicigona kollari (Pfeiffer, 1856) koja je zastupljena na krenjakim terenima Stola, Malog kra i Velikog kra. Vrsta je zastupljena samo u Srbiji (Jovanovi, B., 2002). Karaman, G. je u viegodinjem nizu studirao povrinske i kavernikole vrste raia iz grupe Amphipoda na istraenom podruju (Karaman, G., 1997, Karaman, G., 2000). Tom prilikom je naen bogat i interesantan materijal a mi ovde navodimo nalaz dve kavernikole vrste iz Omanske peine: Niphargus ivokaramani G. Karaman, 1994 i Gammarus balcanicus Schaf., 1922. Fauna paukova (Araneae) je slabo prouena, poznato je samo nekoliko vrsta: Eresus cinnaberinus (Olivier, 1789) sa Deli Jovana, Dicymbium tibiale (Blackwall, 1826) sa Stola, Argiope bruennichi (Scopoli, 1772) sa Stola i Deli Jovana, Cybaeus angustiarum L. Koch, 1868 sa Stola, Xysticus desidiosus Simon, 1875 sa Deli Jovana i Xysticus kochi Thorell, 1872 sa Deli Jovana. Od ovih vrsta najinteresantniji je nalaz osolikog pauka, A. bruennichi (Scopoli, 1772), tipine mediteranske vrste (Deltshev, C.C. et al., 2003). Entomofauna podruja je takoe fragmentarno prouena. Za itav niz insekatskih grupa uopte nema podataka. Ilustrovaemo ovo bogatstvo na primeru etiri insekatske grupe: tripsa, biljnih stenica, tvrdokrilaca i leptira. Andjus, Lj. (1990.) navodi samo dve vrste tripsa (Insecta, Thysanoptera) za podruje Stola: Thryps treharnei Priesner,

26

1926, koji je naen na jo samo tri lokaliteta u Srbiji (Rtanj, Prova i Divibare) i Haplothrips alpester Priesner, 1914 kome je nalaz na Stolu jedini nalaz u Srbiji. Ova vrsta je naena na cvetovima Crepis foetida. Proti, Lj. (1994) saoptila podatke o biljnim stenicama (Insecta, Heteroptera). Ona je na Stolu otvrdila retku i endeminu vrstu biljne stenice Calocoris princeps Reuter, koja je bila poznata sa Peloponeza, Mosora u Dalmaciji i iz Bugarske Strandja. Sa Stola je utvrena i vrsta Placochilus seladonicus (Fallen), to je prvi nalaz u Srbiji a vrsta je prethodno bila zabeleena samo na Karadici i Pelisteru u Makedoniji. Na Stolu je naena i biljna stenica Sternodonotus obtusus Mulsant & Rey, tipina mediteranska vrsta, taj nalaz je takoe prvi za Srbiju. Naene su i sledee vrste biljnih stenica: Gerris thoracicus Schummel, 1832 na Deli Jovanu, Chargochilus gyllenhali (Fallen, 1807) na Deli Jovanu, Anthocoris confusus Reuter, 1889 na Deli Jovanu, Nysius thymi (Wolff, 1804) na Deli Jovanu, Ortholomus puncitpennis (Herrich-Schaffer, 1839) na Deli Jovanu, Rhopalus parampunctatus (Schilling, 1817) na Deli Jovanu, Stictopleurus abutilon (Rossi, 1790) na Deli Jovanu i Dolycoris baccarum (Linnaeus, 1758) na Deli Jovanu (Proti, Lj., 1988-89). Tvrdokrilce (Insecta, Coleoptera) je istraivalo vie autora. Nonveiller i saradnici (1999) su u monografiji o tvrdokrilcima iz grupe holevina (Coleoptera, Cholevinae) dali i podatke o sedam vrsta ove grupe naenih na Stolu: Ptomaphagus (Merodiscus) validus (Kraatz, 1852), P. (s.str.) sericatus sericatus Chaudoir, 1845, Apocatops nigrita Erichson, 1836, Catops subfuscus subfuscus Kellner, 1846, Catops fuliginosus Erichon, 1837, Catops picipes (Fabricius, 1792) i Sciodrepoides watsoni watsoni (Spence, 1815). Nonveiller, G. i saradnici (2000) navode nalaz kavernikole vrste Quedius mesomelinus skoraszewskyi Korge, 1961 (Coleoptera, Staphylinidae) u jednoj maloj bezimenoj peini na Stolu. Nonveiller, G. (1983) navodi i nalaz vrste Lathrobium anophtalmum stolence Pace, 1983. Vrsta je naena ispod kamenja, u pojasu bukove ume na oko 700 m na Stolu. U istom radu Nonveiller navodi nalaz jo jedne nove vrste: Egeotyphlus zecevici Pace. Ovaj rod je do tada bio poznat samo preko jedne vrste - E. thracicus Coiffait, 1957 iz Grke. Jo jednu retku koleopteru sa Stola opisao je Dajoz, R. (1987), to je vrsta Anommatus schrotteri Reitter. ]uri, S. (2003) je u magistarskoj tezi sumirao postojee podatke o karabidama (Coleoptera, Carabidae) Srbije. Navedene su sledee vrste: Carabus violaceus Linnaeus, 1758 sa Deli Jovana, Winklerites sp. sa Stola, Cymindis axillaris (Fabricius, 1794) sa Deli Jovana, Trechus pulchellus ventricosus Jeannel, 1921 sa Stola i Trechus quadristriatus Schrank, 1781 sa Stola. I fauna leptira (Insecta, Lepidoptera) je solidno prouena. Fauna dnevnih leptira

27

(Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea) je verovatno najbolje prouena u dugogodinjoj aktivnosti vie autora (Radovanovi, S., Zeevi, M., Jaki, P., Stojanovi, D., Randjelovi, D. i dr.). Utvreno je preko 100 vrsta a ovde istiemo neke znaajnije: Zerynthia polyxena (D. und S., 1775), Parnassius mnemosyne (L., 1758), P. apollo (L., 1758), Papilio machaon L., 1758, Euchloe ausonia (Hbner, 1804), Pontia daplidice (L., 1758), Colias myrmidone (Esper, 1780), Colias alfacariensis Ribbe, 1905, Cupido argiades (Pallas, 1771), Argynnis pandora (D. und S., 1775) i dr. Vrsta dnevnog leptira Esperarge climene (Esper, 1783) je u Srbiji poznata jedino sa Stola i uvrena je u Crvenu Knjigu dnevnih leptira Srbije (Jaki, 2003). Od nonih leptira fauna zemljomerki (Lepidoptera, Geometridae) je posebno interesantna. Tomi, D. i saradn. (2002) su dali podatke o desetinama vrsta ove grupe sa ispitanog podruja. Isturgia roraria Fabricius, 1776 je u Srbiji poznata jedino sa Stola, Ennomos alinaria (Linnaeus, 1798) je u Srbiji poznata samo sa Stola, Sokolovice i iz Zajeara, Dasycorsa modesta (Staudinger, 1879) je u Srbiji poznata samo sa Stola i iz Kraljevice, Cabera leptographa Wehrli, 1936 je u Srbiji poznata jedino sa Stola, Gnophos furvata (D. und S., 1775) je u Srbiji zastupljena samo na Tari, Rtnju i Stolu, Odontognophos dumetata (Treitschke, 1827) je u Srbiji zastupljen u \erdapu, na Stolu i ^okonjari i vrsta Eupithecia plumbeolata (Haworth, 1809) je u Srbiji naena jedino na Stolu. Fauna sovica (Lepidoptera, Noctuidae) je na pdruju Stola, Kra i Deli Jovana zastupljena sa velikim brojem vrsta (Vasi, K., 2002). Navodimo ovde nalaze samo znaajnih i retkih vrsta: Acronicta alni (Linnaeus, 1767) sa Deli Jovana, Odice suava (Hbner, 1813) sa Stola, Cucullia chamomillae (D. und S., 1775) sa Stola, Cucullia prenanthis (Boisduval, 1840) sa Stola, Phlogophora scita (Hbner, 1790) sa Deli Jovana, Enargia abluta (Hbner, 1808) sa Stola, Agrochola laevis (Hbner, 1803) sa Stola, Dasypolia templi (Tunberg, 1792) sa Stola i Apamea crenata (Hufnagel, 1766) sa Stola. Fauna ptica je dosta dobro prouena i o njoj ima i nepublikovanih podataka (Paunovi, M., 1991) i publikovanih podataka (Matvejev, S.D., 1950, 1976; Ham, 1980 i dr.). Kao posebno vredan elemenat avifaune Stola novodimo vrstu Accipiter brevipes (Severtzov, 1850), kratkorepi kobac, koja je uvrena u Atlas ptica grabljivica Srbije (Puzovi, S., 2000). 11. Biogeografske osobenosti U biogeografskom smislu, u najirem pogledu, Udvardy, M.D. (1975, 2000) daje klasifikaciju prema kojoj je ovo podruje pripada ekosistemima tipa listopadnih uma umerenoga podruja

28

u biogeografskoj provinciji Balkanskog pobra. Matvejev, S. (1989) prihvata kao osnov kartu prirodne potencijalne vegetacije Jugoslavije svrstavajui ovo podruje u okviru bioma junoevropskih listopadnih uma. Jednu od starijih zoogeografskih podela ovoga podruja nalazimo u radu o mekucima Srbije (Pavlovi, P., 1912). Prema tom autoru podruje pripada Banatsko-erdeljanskoj provinciji. Prema Hadijevoj (Hadi, J., 1935) zoogeografskoj podeli Jugoslavije ovo podruje pripada mezijskoj provinciji. 12. Zatita i ouvanje prirodnih vrednosti Zatita ovih prostora je od izuzetnog ekolokog, naunog, obrazovnog, vodoprivrednog i razvojnog znaaja: Stol, Mali i Veliki kr su prirodna ekoloka zona zatite od uticaja rudnika na iru ivotnu sredinu. Ovi grebeni su slavno podruje u ijim podnojima se nalaze izvori za vodosnabdevanje Bora i okolnih sela. Sa njih zapoinju vodotoci koji istom vodom obogauju ugroenu Ravnu i aku reku i od velikog su znaaja za revitalizaciju Borske i Kriveljske reke. Zatita i ouvanje bioloke raznovrsnosti specifinih ekosistema krenjakih kamenjara. Bogatstvo lekovitim biljem i jemstvo umskim plodovima je veliki potencijal koji jo uvek nije iskorien ni u najmanjoj moguoj meri. Zatitom ovih prostora stvara se mogunost razvoja turizma i to specifinih vidova za kojima postoji potranja ali ne i ponuda: seoski, planinski, speleoloki, spotrski, izletniki, entoloki, nauno-istraivaki, obrazovno-vaspitni. Stol se afirmisao kao jedan od centara planinara Srbije. kole u prirodi, ekoloke kole i nauno-istraivaki rad na ovim prostorima uspeno se organizuje i sprovodi ve gotovo dve decenije. Stavljanjem pod zatitu ovih prostora stvaraju se osnovne pretpostavke za razvoj proizvodnje zdrave hrane. Zatita ovih prostora nee dovesti do ogranienja u razvoju ve na protiv podstai e drutveni razvoj najnerazvijenijeg dela nae optine uz stvaranje mogunosti za zapoljavanje radne snage iz susednih sela.

Ekoloki klub Drutva mladih istraivaa je marta 1992 godine predloio Skuptini Optine Bor prostore za zatitu prirodnih vrednosti, meu kojima se nalaze Stol, Mali i Veliki kr. SO Bor je na svojoj sednici u maju iste godine prihvatio ovu inicijativu. U meuvremenu je ekoloki klub organizovao istraivanja na ovim prostorima, a rezultati do kojih se dolo potvruju potrebu i opravdanost ovih prostora. Odluku o zatiti uz prethodno pripremljenu strunu dokumentaciju moe

29

da donese Skuptina Optine i ovaj prostor proglasi parkom prirode. 13. Turistika valorizacija Planinski dom na Stolu izgraen je 1953 godine na nadmorskoj visini od oko 860 m. Raspolae sa 40 leaja, od toga 20 u depadansima. Ove godine zavrena je izgradnja Planinske kolibe, apartmana u kome je mogu smetaj 6 osoba. Ovo je jedan od najkomfornijih planinskih domova u zemlji i otvoren je tokom cele godine. Stol je idealno mesto za kondicione pripreme sportskih ekipa. Izgraena je ski-staza duine 150 m sa ski-liftom i idealno je mesto za obuku skijaa poetnika. Na ovoj planini jo 1956 godine poinju alpinistike aktivnosti. Omiljen je centar za obuku alpinista. Na strmim liticama krenjakih masiva Stola ima 20 registrovanih i opisanih alpinistikih smerova stepena teine I - VI0 (po skali UIAA - Meunarodna alpinistika organizacija) i duine od 80 120 m. Ima i smerova za uspon t.z.v. slobodnih penjaa n.pr. smer Gorska vila, iji je stepen teine VIII - ekstremno teko. Zahvaljujui pogodnom strujanju vazduha predstavlja idealan prostor za letenje zmajem i t.z.v. i parabolik - padobranom. Gornjane je naselje na istoimenoj visoravni. U podnoju Stola smetena su sela: Buje, Tanda i Luka. Ova sela su razbijenog tipa sa izdvojenim delovima koji su se razvijali oko nekadanjih katuna. Razvijenost naselja ini ih turistiki privlanim jer su utonula u zelenilo, mir i tiinu krajolika. Mnoge nove zgrade pruaju pun komfor ivljenja. Mogunost dugog boravka u prirodi i uestvovanje u poljskim radovima, mogu biti interesantna osnova odmora i rekreacije na selu. Anketa sprovedena u ovim selima, u okviru istraivakih aktivnosti Mladih istraivaa pokazala je zainteresovanost stanovnitva za bavljenje turizmom (Tabli 4). Tabla 4: Broj anketiranih domainstava, broj soba i broj kreveta u selima Gornjanskog krasa. Naselje Br.

domainstava Broj soba Broj kreveta

Buje 13 45 80 Luka 21 39 87 Gornjane 33 65 107 Ukupno: 67 149 274

30

Pozivu se odazvalo i ukupno je anketirano 67 domainstava koji su izrazili spremnost da turistima ponude 149 soba sa ukupno 274 leaja. Domainstva imaju domove u centrima sela i mnogobrojnim zaseocima. Turistima su posebno interesantna domainstva u ovim zaseocima na obroncima Stola, Malog i Velikog kra i Deli Jovana. Tu se esto nailazi i na spoj staro - novo. Staro je posebno interesantno i predstavljeno starim tronim zgradama karakteristinog stila, graenim od drveta, nepeene cigle ili sabijenog blata i krovom od eramide. Sa ognjitem, zemljanim podom, crepuljom, tronocima i posuem koje visi o zidove, predstavljaju divan povratak u prolost i priliku da se obnove uspomene. Novo je predstavljeno novim kuama, esto viespratnim, pored kojih su izgraene staje za stoku. U ovim kuama se obino ne obitava, ve u pradedovskim ili posebno sagraenim zgradama sa par prostorija. 14. Predlog za izbor staraoca

Inicijativa za zatitu Parka prirode Stol, Veliki i Mali Kr, Deli Jovan koju su zajedniki vie puta pokretali i obnavljali Planinarsko drutvo i DMI sadri i obrazloen predlog za staraoca ovog dobra. To treba da budu upravo ove dve NVO sa drugom tradicijom delovanja na ovom prostoru, kao pokretai i uporni borci za realizaciju ove inicijative, na osnovu referenci, odnosno resursa kojima raspolazu. Pri tome se imaju u vidu mogunosti koje pruaju propisi o zatiti i pozitivne iskustva delovanja NVO u zatiti pojedinih prirodnih dobara u Srbiji i svetu (na primer Ekoloko drutvo Gradac je staraoc kanjona Gradac kod Valjeva, NVO Udruenje za zatitu beloglavog supa kanjona reke Uvac, neke italijanske NVO se staranju nad nacionalnim parkovima u Italiji i dr.)

Ove dve NVO e zajedniki obavljati poslove staraoca uz podelu pojedinih poslova prema delatnosti svake od njih. Ove obaveze bi bile utvrene posebnim ugovorom izmeu ovih NVO na osnovu obaveza propisanih Odlukom o zatiti. a) Poslovi koje e obavljati Drutvo mladih istraivaa Bor: Povezivanje zatite podruja sa prioritetima ekolokih akcionih planova lokalne i ire zajednice (optina, okrug, Nacionalni ekoloki akcioni plan) Priprema Programa zatite i razvoja parka prirode (godinji i petogodinji) Utvrivanje Ocene stanja ouvanosti i ugroenosti Utvrivanje Ciljeva zatite i razvoja Utvrivanje Priroritetnih zadataka na ouvanju i razvoju Utvrivanje i realizacija programa nauno-istraivake, obrazovne i kulturne aktivnosti

31

Monitoring zatite i ouvanja prirodnih vrednosti i zakonskih obaveza odluke o zatiti Razvoj saradnje sa ostalim korisnicima prirodnog dobra i posebni stanovnitvom Saradnja sa odgovarajuim organima lokalne zajednice, odgovarajuim ministartvima, Zavodom za zatitu prirode Srbije i drugim strunim institucijama Deo administracije b) Poslovi koje e obavljati Planinarsko drutvo Crni Vrh: Razvoj odrivog turizma (eko turizam) Razvoj sportskih aktivnosti i rekreacije Obezbeivanje uslova i realizacija programa nauno-istraivakih, obrazovnih i kulturnih aktivnosti Vodika sluba Monitoring zatite i ouvanja prirodnih vrednosti (renderska sluba) i zakonskih obaveza Razvoj saradnje sa ostalim korisnicima prirodnog dobra i posebno sa stanovnitvom Saradnja sa odgovarajuim organima lokalne zajednice, odgovarajuim ministartvima, Zavodom za zatitu prirode Srbije i drugim strunim institucijama Deo administracija Potrebni uslovi:

1. Objekti za razvoj odrivog turizma : Planinarski dom na Stolu, objekti seoskog turizma u okolnim selima

2. Vizitorski centri: u domovima kulture i kolama okolnih sela i u Boru

3. Objekti za izvoenje obrazovnih i kulturnih aktivnosti: Planinarski dom, kulturni i kolski objekti u selima na podruju parka, i u Boru

4. Objekti za sportske i rekreativne aktivnosti: Definisane alpinistike i planinarske staze, staze za orijentiring i peaenje, punktovi za paraglajding, smuarske staze na Stolu, sportski tereni na Stolu i u okolnim selima

5. Objekti za razvoj organske poljoprivrede: u okolnim selima

6. Objekti za nauno istraivaki rad: na terenu parka prirode, u muzejskim prostorima, Zavodu za zatitu prirode i naunim i drugim strunim institucijama

7. Objekti za rendersku i vodiku slubu: Planinarski dom i vizitorski centri u selima i Boru

8. Objekti za administraciju: Planinarski dom i kancelarije Planinarskog drutva i DMI u Boru

32

9. Kadrovski resursi: odreren minimalni broj stalno zaposlenih, jedan broj honorarnih saradnika i vei broj aktivista volontera

Potrebno je: 1. Opremiti vizitorske centre u selima 2. Proiriti Planinarski dom novim prostorom za smetaj i za

kancelariju i komunikacioni punkt staraoca i opremiti PC opremom

3. Obezbediti transportna sredstva ( terensko vozilo) 4. Stalno zaposlenje jednog strunog saradnika za

administrativne i koordinacione poslove staraoca i par kvalifikovanih radnika za rad u Planinarskom domu, i honorarno angaovanje za par vodia i rendera, finansijske poslove, za strune saradnike po potrebi iz pojedinih strunih oblasti delatnosti staraoca (vei deo aktivnisti odvijae se po principima volonterskog rada aktivista Planinarskog drutva i DMI i stanovnika okolnih sela)

5. Finansijska sredstva: iz ugostiteljski usluga smetaja gostiju, naplate za vodike i renderske poslove, deo turistike takse, kotizacije uesnika za odreene oblike nauno-istraivakih, obrazovnih, kulturnih, sportskih i rekreativnih aktivnosti, poveanje dela budetskih sredstava optine koja sada dobijaju Planinarsko drutvo i DMI za svoje aktivnosti, konkurisanja za grantove donatora i realizacija projekata u funkciji poslova staraoca, sredstva novofomiranog Ekolokog fonda optine Bor, namenska sredstva ministartva ekologije

Reference NVO predloenih za staraoce: 1. Planinarsko drutvo deluje na ovim terenima preko 50

godina a DMI Bor skoro 30 godina 2. Planinarski dom u vlasnitvu Planinarskog drutva je

takodje je vec 50 godina lociran na Stolu, dograivan je i proiren da sada moe da primi 50 posetilaca ( u toku aktivnost lokalne zajednice da se jo proiri i modernizuje), ima stalnu domarsku slubu i veliki broj posetioca tokom cele godine

3. Planinarsko drutvo je markiralo brojne alpinistike i planinarske, peake i orijentiring staze, organizuje svake godine brojne alpinistike, planinarske, paraglajding i druge sportske aktivnosti, zimovanja, izleti, taborovanja, u saradnji sa DMI ekoloke kampove, branje lekovitog bilja

4. Organizuje se svake godine alpinistika i planinarska obuka za dravne institucije, planinare i ostale

33

zainteresovane ( pokrenuta inicijativa za formiranje Alpinistikog kolskog centra na Stolu)

5. Planinarsko drutvo ima odganizovanu slubu gorskog spasavanja i veliki broj aktivista volontera kao vodia za kretanje okolnim planinama

6. Planinarsko drutvo u saradnji sa DMI i drugim ekolokim NVO organizuje svake godine nekoliko puta volonterske akcije ienja i ureenja terena, posebno na Stolu

7. Planinarsko drutvo ima opremljen kancelarijski prostor u Boru, komunikacionu tehniku, Internet sajt, veliki broj volonterskih i stunih honorarnih saradnika

8. Drotvo mladih istraivaa Bor organizovalo je brojne istraivake projekta prostora parka i raspolaze obimnom dokumentacijom o prirodnim i drugim vrednostima i potencijalima podruja. DMI i dalje svake godine organizuje isstraivake programe na ovom prostoru

9. Zadnjih godina DMI je kao nosilac projekata organizovalo vie kampanja uz podrku Svetske banke za odrivo korienje prirodnih resursa ovog podruja (organska poljoprivreda, eko turizam, ouvanje tradicionalne kulture i privreivanja itd.), zapoljavanje stanovnika okolnih sela na prostoru parka, jaanje informisanja o mogunostima zatite i odrivog razvoja podruja i dr.

10. DMI vie godina zajedno sa Planinarskim drutvom na ovom podruju organizuje Medjunarodni omladinski radno istraivaki etno kamp, eko-etno kole i kole ljubitelja prirode, manifestacije povodom obeleavana svetski znaajnih ekolokih datuma (svetski dani biodiverziteta, istih planina, turizma, meunarodni dan planina itd.)

11. DMI zajedni sa Planinarskim drutvom i drugim NVO organizuje svake godine volonterske akcije ienja i ureenja prostora na planinama i u selima na podruju

12. DMI vie godina organizuje edukaciju poljoprivrednika i ostalih stanovnika sela (organska poljoprivreda, lokalni ekoloki akcioni planovi, etnologija, eko turizam i dr.)

13. DMI je zajedno sa Planinarskim drutvom pokreta inicijative za zatitu ovog podruja, a kao pokreta inicijative za donoenje Lokalnog i Okrunog ekolokog akcionog plana obezbedilo je ugraivanje ove inicijative u prioritete ovih planova

14. DMI ima razvijenu saradnju sa stanovnitvom sela na podruju parka: svoje klubove istraivaa, potpisane protokole o saradnji sa rukovodstvima seoskih zajednica, zajednike aktivnosti sa seoskim rukovodstvima

15. DMI ima veliki broj aktivista volontera i honorarnih strunih saradnika i jednog zaposlenog, sarauje sa

34

velikim brojem naunih i strunih radnika irom zemlje, osposobilo je grupu mlaih istraivaa u Boru

16. DMI je lokalni koordinator elektronske mree ekolokih NVO VOLVOX preko koga moe da obavlja marketinku i PR aktivnost, ima protokol o saradnji sa lokalnim medijima, sopstveni Internet sajt, 2 najnovije PC konfiguracije, izdavaku delatnost

17. DMI ima opremljen kancelarijski prostor i komunikacionu tehniku

18. DMI i Planinarsko drutvo imaju izuzetno razvijenu saradnju, zajednike organizacione oblike (Speleoloki klub), zajednike programe (medjunarodni eko kamp, obeleavanje ekoloki znaajnih datuma), zajednike inicijative (zatita pojedinih ouvanih prostiora), deo zajednikih aktivista i saradnika.

Zakljuak Obzirom na fascinantan reljef u okruenju sela Gornjani - na dinovsku dijademu od belog kamena, na sure krenjake grede i latice, ovo podruje sigurno e privui panju ljubitelja prirode: speleologa, planinara ali i turista. Privlanost i neobinost ovog pejzaa, ponese u sebi svaki sluajni ili namerni putnik. To su Borani davno uoili pa su pod Stolom izgradili Planinarski dom. Meutim to je nedovoljno za razvijeni turizam, ali je u skladu sa niskom infrastrukturom: lo put, mali kapacitet i dr. Kada se taj problem bude reavao treba prii i ureenju Omanske peine koja je pravi dragulj, bez ozbira na skromne dimenzije. Na osnovu iznetih podataka o biodiverzitetu moemo dati dva osnovna utiska:

- stepen istraenosti biodiverziteta podruja je jo uvek nizak, i

- na podruju je prisutan izuzetno veliki broj endemskih i retkih vrsta, kako meu biljkama tako i meu ivotinjama, kojima je Stol jedini poznati lokalitet u Srbiji.

Moemo zakljuiti da zbog toga podruje zasluuje detaljnije organizovano istraivanje biodiverziteta i u potpunosti zasluuje da bude stavljeno pod zatitu. Literatura Anelokovi, M., 1959. Stratigrafija jure i krede na istonim padinama Velikog Grebena u

severoistonoj Srbiji. Geoloki anali Balkanskog poluostrva, XXVI: 29-53, Beograd. Antonijevi, I., 1973. Stratigrafija i tektonka Velikog Kra i Stola u istonoj Srbiji. Rasprave

35

Zavoda za geoloka i geofizika istraivanja. Beograd. Beni, N., \orevi, D., Mihajlovi, T., Jovanovi, J., Duki, N., Vuzovi, J., Terzi, N. i

Stevanovi, K., 1991. Vegetacijska istraivanja planina Veliki i Mali Kr u okolini

Bora. Mladi istraivai Srbije, Drutvo mladih istraivaa Bor, BID Josif Pani.

Beograd. Bogdanovi, P., 1975/76. Metalogenetska rejonizacija Istone Srbije. Vesnik Geologija,

Zavod a geoloka i geofizika istraivanja, XXXIII/XXXIV, A: 111-133, Beograd. Anonymous, 1992. Inicijativa za stavljanje pod zatitu prirodnih dobara na podrujima

istonog Kuaja, Beljanice, Malog i Velikog Kra, Stola i Deli Jovana. Drutvo

mladih istraivaa Bora. Bor. Dikli, N. (1965): Prilog poznavanju vegetacije iblja jorgovana u istonoj Srbiji, Glasnik

prirodnjakog muzeja, ser. B. 23, Beograd. Divljan, M. i Mii, I., 1960. Rezultati ispitivanja granitoidnih stena gornjanskog masiva.

Vesnik Geologija, Zavod za geoloka i geofizika istraivanja, XVIII, A: 228 -271,

Beograd. Dragii, V. i saradnici (1989): Hidroloke karakteristike ire okoline Bora, Mladi istraivai

Srbije, Drutvo istraivaa Bor, Beograd. Kalini, M., Mii, V., Dini, A., 1984. Edafsko-vegetacijske osobenosti planine Deli Jovan i

Krajine u severoistonoj Srbiji. Zemljite i biljka, 33(3): 215-256, Beograd. Karaman, B., 2000. Rasprostranjenje vrste Bulgarica stolensis (Pfeiffer, 1859)(Gastropoda,

Pulmonata, fam. Clausiliidae) u Srbiji, Jugoslavija. VIII Nauno-struni skup o

prirodnim vrednostima i zatiti ivotne sredine Ekoloka istina, Zbornik saoptenja,

442-445, Sokobanja. Lazarevi, R. (1998): Kras Dubaice, Gornjana i Majdampeka, Beograd. Mari, S., Nei, S., 1952. Beleka o kristalastom terenu izmeu Deli Jovana i Golog Kra.

Godinjak Yavoda ya geoloka i geofizika istraivanja N.R. Srbije, III: 10-17,

Beograd. Mili, ^. I Jovanovi, V., 1997. Prilog kvantifikaciji krake denudacije u severnom i

centralnom delu istone Srbije. Zbornik radova Odbora za kras i speleologiju, VI: 23-

38, Beograd.

36

Miloakovi, R. i Antonijevi, J., 1958. Beleka o hromitima Deli Jovana. Vesnik Zavoda za

geoloka i geofizika istraivanja N.R. Srbije, XVI: 309-322, Beograd. Nikoli, V., Dikli, N. (1975): Biljni svet ire okoline Bora u monografiji Bor i okolina, SO

Bor, muzej rudarstva i metalurgije, Bor, str. 82 86. Petrovi, J. i Boovi, B., 1991. Uestalost i veliina ponornica u kru istone Srbije. Zbornik

radova odbora za Kras i speleologiju IV, Knj. 67: 59-71, Beograd. Stankovi, M.S. (1993): Priroda i stanovnitvo optine Bor (Geografska monografija),

turistiki savez optine Bor. Stefanovi, P., 1964. Marinsko-brakini miocen Karpatskog sredogorja u istonoj Srbiji.

Glasnik SANU, 25. Beograd. Zeremski, M., 1991. Planinski niz Kra u istonoj Srbiji. Zbornik radova odbora za Kras i

speleologiju IV, Knj. 67: 1-29, Beograd.