СТРАХОТА (обична болест стабљике) (Плаши ме време – кажеш – јер не знам где је!) (Као да уопште и постоји неко ненормално време, или време без откуцаја или откуцаји без времена? Такође, настављаш гласније, плаши ме дрхтање стабљике...) Прописујеш себи третмане данашњице. Никада не добијаш симптоме да то ниси ти. Упиташ ли, промоливши главу, увек добијаш одговор: ја. Лек је на дохвату главе коју су промолио. Приморан си да употребљаваш руке, прсте који дрхте. Али зглобови удова оболелог нису прикладни за дохватање садашњости. „Ја, сада, у самртном хропцу, а моје тело оспособљено за чупање прошлости!“
