STRATEGIJA LOKALNOG ODRŽIVOG RAZVOJA …novavaros.rs/dokumenta/Strategija 2010-2020.pdf · odmazde, krvne osvete, zulumi, gladne godine, epidemije i slicno. Od 16. veka (1516. godine),

OPTINA NOVA VARO STRATEGIJA LOKALNOG ODRIVOG RAZVOJA 2010-2020.

1

STRATEGIJA LOKALNOG ODRIVOG RAZVOJA OPTINE NOVA VARO ZA PERIOD OD 2010. DO 2020. GODINE

Oktobar 2009. Nova Varo


2

SADRAJ

1.1. METODOLOGIJA 1.2. OPTI PODACI

2. INDIKATORI 3. SWOT ANALIZA 4. STRATEKI DOKUMENT

4.1. STRATEKI DOKUMENT OPTI PRIKAZ 4.2. PRIORIOTETI RAZVOJA

4.2.1. RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEA 4.2.2. RAZVOJ TURIZMA 4.2.3. RAZVOJ POLJOPRIVREDE I RURALNI RAZVOJ 4.2.4. ZATITA IVOTNE SREDINE 4.2.5. RAZVOJ LOKLANE ZAJEDNICE

5. AKCIONI PLAN OPTINE NOVA VARO 2010-2015. 5.1. AKCIONI PLANOVI PREMA PRIORITETIMA RAZVOJA 5.2. SISTEM MENADEMENTA I MONITORINGA


3

1.1. METODOLOGIJA

Metodologija za izradu STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA LOKALNE ZAJEDNICE (u daljem tekstu Strategija) je kreirana kao rezultat EC finansiranog projekta Exchange 2 (20082010. god.) u cilju metodoloke standardizacije procesa stratekog planiranja za potrebe Stalne konferencije gradova i optina i lokalnih samouprava u Srbiji.

Strategija se odnosi na odrivi razvoj ivota, rada i funkcionisanja na teritoriji

optine/grada. Odrivost zahteva od ljudi da koriste prirodne resurse u onoj meri koja im dozvoljava da se resursi prirodno obnove. ire gledano, strategija se naslanja na okvirni plan Milenijumskih razvojnih ciljeva UN. Na nacioninalnom nivou uskladjena je sa Nacionalnom Strategijom odrivog razvoja Republike Srbije i drugim Nacionalnim strategijama koje se tiu odrivog razvoja lokalnih zajednica.

Strategija je opti strateki plan razvoja grada/optine koji daje smernice i

podsticaje za budui razvoj grada/optine. Sektorski planovi se razvijaju i implementiraju u punoj saglasnosti i integraciji sa Strategijom.

Strategija je raena sa ciljem da uvede integisani sistem planiranja koji

obuhvata sva bitna pitanja lokalne zajednice (socijalnu inkluziju, optu drutvenu informisanost, zatitu ivotne sredine itd.). Kao najvanija strategija, Strategija odrivog razvoja lokalne zajednice ukljuuje sve smernice, ciljeve i mere relevantne za sve sektore, stvarajui uslove za realizaciju ili razvoj drugih planova na lokalnom nivou. Svi drugi lokalni sektorski planovi imaju za cilj da, u okviru svojih oblasti, ispune i razviju mogunosti ire definisane Strategijom razvoja lokalne zajednice, potujui smernice zadate vizijom, ciljevima i prioritetima, pruajui operativnu podrku projektima i aktivnostima predvienim akcionim planom.

Strategija je zasnovana na participativnom pristupu, to podrazumeva

direktnu ukljuenost svih javnih i privatnih zainteresovanih strana u toku trajanja celokupnog procesa. Participativni pristup u izradi Strategije se ne odnosi samo na zajedniku izradu stratekog dokumenta i akcionog plana, nego omoguuje ire uee zajednice u identifikaciji, aktiviranju i koordinaciju partnerstava za implementaciju pojedinih aktivnosti i projekata.

Razlog za uvodjenje participativnog metoda je pre svega praktine prirode. Bez

participativnog pristupa esto se lokalnim zajednicama nameu obaveze da

sprovedu odreene aktivnosti, iako sama zajednica nije bila ukljuena u taj projekat. Participativni pristup poboljava kvalitet donetih odluka tako to omoguava:

Potreban nivo znanja za odgovoran proces donoenja odluka zasnovanih na injenicama

iroku podrku za doneene odluke

Zajedniko vlasnitvo nad problemima i reenjima problema

Jaanje lokalnih kapaciteta za implementaciju projekata

Povratne informacije za rukovodstvo

Razliiti subjekti, sa razliitim ulogama i funkcijama su bili ukljueni u proces izrade Strategije poev od faze planiranja pa do faze definisanja realizacije projekata i upravljakih aktivnosti. Partnerski Forum okuplja sve zainteresovane strane koji ive i rade na teritoriji optine/grada. Partnerski Forum je bio zaduen za optu elaboraciju Strategije i imao je strunu podrku tematskih radnih grupa, koordinacionog tima optine, kao i svih javnih institucija i agencija.

Na prvom sastanku, lanovi Partnerskog foruma su identifikovali tematske radne

grupe.

Proces izrade Strategije se sastoji od pet glavnih faza koje se ponavljaju u

desetogodinjem ciklusu:

Faze Dokumenta

0. Pokretanje procesa stratekog planiranja Organizaciona struktura regulativa

1. Analiza tekueg stanja Profilisanje zajednice Izvestaj o odrivosti

2. Definisanje prioriteta, vizije i ciljeva Strateki dokument

3. Projekti i aktivnosti za odredjene rezultate Akcioni plan

4. Implementacija, upravljanje, praenje Upravljaki sistem

5. Marketing i komunikacije Plan marketinga i plan komunikacije

Ciklus izrade Strategije poinje izradom Analize tekueg stanja

profilisanjem zajednice kojom se tekue stanje i faktori odrivosti u zajednici identifikuju i procenjuju. Sledei korak je definisanje vizije, ciljeva i prioriteta u okviru stratekog dokumenta na lokalnom nivou, ukljuujui i prostorne dijagrame, gde je to mogue. Nakon ove faze, sledi definisanje aktivnosti i projekata u okviru lokalnog akcionog plana, koji je dopunjen i podran partnerskim sporazumima. Kako bismo postigli odredjene rezultate faza implementacije projekata treba da bude podrana razvijenim sistemom upravljanja i monitoringa.


4

1.2. OPTI PODACI

O OPTINI NOVA VARO

Opte geografske karakteristike

Optina Nova Varo se nalazi u jugozapadnom delu Srbije i sredinjem prostoru Zlatiborskog okruga.

Nova Varo se granii sa optinama Prijepolje, Priboj, ajetina, Arilje, Ivanjica i Sjenica. Ona je oiviena planinskim vencima: Zlatara, Golije, Javora, emernice, Munja, Murtenice i Zlatibora. Jugozapadnu granicu optine pedstavlja reka Lim.

Optina Nova Varo spada u izrazito brdsko-planinsko podruje, sa naglaenom i otrom denivelacijom terena. Najnia nadmorska visina je na obali Lima, oko 436 metara, a najvia na Zlataru, Golo brdo 1626 metara. Njena srednja nadmorska visina se kree oko 1000 metara, a sam gradsko podruje se nalazi na 950 - 1050 metara nadmorske visine.

Teritorija optine Nova Varo je "preseena" na dva, skoro jednaka dela, jezerima koja su podignuta na reci Uvac (Uvako, Zlatarsko i Radoinjsko jezero). Povrina Optine Nova Varo iznosi 581,47 km

2.

Podruje optine Nova Varo ima umereno planinsku klimu zbog strujanja vetrova sa primorja, pa zbog toga i izuzetno kvalitetan vazduh.

Stanovnitvo

Prema popisu stanovnitva iz 2002. godine, Optina Nova Varo ima 19982 stanovnika, koji ive u ukupno 32 naseljena mesta, organizovana u 12 seoskih i jednoj gradskoj mesnoj zajednici. Prema istom popisu, u gradskoj sredini ivi 10335, a u seoskim podruijima 9647 stanovnika. Gustina naseljenosti na nivou cele optine iznosi 34,36 st/km

2, a u gradskom podruju 2727 st/km

2.

Nova Varo ima konstantno negativan migracioni saldo od 1961. godine to je predstavljeno u sledeoj tabeli:


5

Povrina (km

2)

Broj domainstava po godinama popisa

Broj stanovnika po godinama popisa

1948

1953

1961

1971

1981

1991

2002

1948

1953

1961

1971

1981

1991

2002

581,47

3283

3589

5239

528

8

6115

6456

6344

2017

0

2184

8

2477

0

2274

0

2252

3

2181

2

1998

2

Optina Nova Varo je multietnika sredina i prema popisu iz 2002 godine u

njoj ivi 18001 srba, 1028 bonjaka, 502 muslimana i 451 pripadnik drugih etnikih zajednica.

Istorigrafija

Teritorija optine Nova Varo je bila naseljena jo u neolitu, na ta ukazuju arheoloka nalazita jo iz mlaeg kamenog doba. Najstariji stanovnici za koje se zna u ovom kraju bili su Iliri, a kasnije, oko 4. veka pre nove ere i Kelti. Nakon njih, u ove krajeve, kao i na ire prostore dananje Srbije, dolaze Rimljani, cime otpocinje antika istorija jugozapadne Srbije.

Dolaskom Slovena u 7. veku nove ere, dolo je do potiskivanja autohtonog stanovnitva iz niih u vie planinske predele. Zateene stanovnike Sloveni su prozvali Vlasima. Kasnije, njihovim meanjem sa slovenskim stanovnitvom, koje je ivelo u upama, dolazi do slovenizacije, ali srednjovekovni Vlah ostaje i dalje izdvojen, autohton u kasnijem srpskom feudalnom drutvu, i teritorijalno i politicki.

Dolaskom Turaka, razbijena je stara upska organizacija. Stoarsko stanovnitvo je bilo slobodnije, jer se kolektivno vezivalo I bilo lojalno turskom feudalnom sistemu. Zbog toga je u ovom kraju dolo do povecanja broja stanovnitva. U isto vreme, postepeno se odvijao proces islamizacije, izraeniji kod zemljoradnika. Stoari su na pritisak Turaka odgovarali beanjem u druge krajeve. Zbog toga danas na ovom prostoru ima malo starosedelaca, a vie doseljenog stanovnitva, koje je pristizalo iz Crne Gore, Hercegovine, Dalmacije i Kosova i Metohije. Mnogi od njih su bili prinueni da izbegnu u ove planine, jer su se ogreili o turske zakone. Uzroci migracije bili su mnogobrojni: ratovi, bune, ustanci, strah od odmazde, krvne osvete, zulumi, gladne godine, epidemije i slicno.

Od 16. veka (1516. godine), kada se prvi put pominje kao Skender-paina palanka, naselje postaje znacajna raskrsnica karavanskih puteva, bosanskomakedonskog, odnosno bosansko-carigradskog druma i starog puta koji je

vodio preko vanog prelaza Kokin Brod, od Dubrovnika ka severu Srbije. U to vreme naselje se brzo razvijalo, tako da je prema zapisu putopisaca u 17. veku je imalo 2000 kua. Vremenom, u njemu se razvijaju zanati i trgovina i u 19. veku postaje vaan trgovinski centar, a najvanuiji predmet trgovine bila je stoka. Nakon promena granica polovinom 19. veka, dolazi do izmene komunikacijskih pravaca za prevoz robe, ime naselje gubi znaaj raskrsnice trgovakih karavana. Usled toga siromai i ostaje bez znacajnog dela stanovnitva.

Pred Drugi svetski rat optina Nova Varo je bila jedna od najsiromanijih u ovom delu Srbije. Nakon donoenja Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji 1945. godine, dolo je do organizovanog iseljavanja u Vojvodinu.

Posle Drugog svetskog rata, grad poinje da se menja. Od 1951. godine poinje izgradnja sistema Limskih hidroelektrana (dananje Drinsko-limske HE) koje su geografski i ekonomski izmenile ovaj kraj i ivot njegovih stanovnika. Druga, veca migraciona kretanja, deavala su se u periodu od 1961. do 1981. godine i to u dva pravca. Zbog izgradnje hidroelektrana, jedan deo porodica iz poplavljenih krajeva se selio prema drugim delovima Srbije, dok je drugi naseljavao gradsko naselje Nove Varoi. U to vreme dolo je do ekspanzije razvoja industrijskih kapaciteta, pa su se, uglavnom stanovnici mlae populacije, nmigrirali iz sela u grad. Ovo je imalo za posledicu nagli razvoj gradskog naselja i poveanje broja stanovnika. Taj trend je naroito bio izraen od 1971. do 1981. godine. Medutim, tokom devedesetih godina prolog veka industrijski razvoj se smanjio, a samim tim su pogorani uslovi ivota i rada, to je uslovilo narastajui trend negativnih migracija, a takvo stanje traje i do dananjih dana.

Ekonomija

Ekonomska situcija u Novoj Varoi se znatno pogorala u poslednjih 20 godina (tabela ispod), i sistemski rizici su i ovde isti kao i u drugim delovima Srbije. Narodni dohodak optine Nova Varo u odnosu na Republiku Srbiju

godina: 1982. 1983. 1984. 1985. 1986. 1989. 1991. 2002. 2005.

odnos: 124% 119% 121% 120% 109% 85% 73% 56% 57,7%

U Novoj Varoi je registrovano oko 400 privatnih subjekata, koji su

uglavnom koncentrisani u sektoru drvo-prerade (oko 180 pilana) i usluga (restorani, prodavnice, kafii). Preduzea, kako privatna tako i ona u dravnom/drutvenom vlasnitvu, najee su mala. Osnovni problem u ovoj oblasti je strukturalna nezaposlenost, prouzrokovana propadanjem drvno-preraivake, tekstilne i obuarske industrije (D.P. "Inova"- Kokin Brod, D.P. "Ineks - napredak", Fabrika trikotae "Sloboda", D.P. "Zlatar - obua", D.P. "Gumara" i dr.), koje su ranije bile odgovorne za oko 70% industrijske proizvodnje u optini.

Privatizacija u Novoj Varoi odvija se veoma sporo. Samo 6 preduzea (malih i srednjih, sa oko 800 zaposlenih - A.D: "Ineks - Nova Varo", A.D. "Zlatar


6

plast", A.D. "Sloga", "Plastika", A.D. "Zlatar - ugostiteljstvo" i G.P. "Radnik") je privatizovano. Devet preduzea koja su u drutvenom vlasnitvu su u steajnom postupku.

Jedan od najveih problema Nove Varoi je visok stepan nezaposlenosti koji je mnogo vei od republikog proseka.

Posledice ekonomske krize tokom devedesetih godina prolog veka dovele su do pada ekonomske aktivnosti drave i znacajnog pada broja zaposlenih. Taj trend se nastavlja i nakon drutvenih promena u 2000. godini kao posledica sprovodenja mera privrednih reformi (privatizacija i restruktuiranje velikih privrednih sistema). U periodu 2003 - 2004. godina dolazi do porasta broja zaposlenih za 937, dok u 2005. godini ponovo dolazi do pada zaposlenih (297).

Pocev od 2003. godine, naglo se povecava broj lica koja samostalno obavljaju delatnost, a u poredenju sa 2001. godinom, u 2005. godini ovaj broj je uvecan za 5,5 puta. Prema sektorima privredne delatnosti, najveci broj zaposlenih u posmatranom periodu pripada preradivackom sektoru. Podaci ukazuju na smanjenje apsolutnog i relativnog broja zaposlenih u svim znacajnim sektorima, poput preradivacke industrije, trgovine, poljoprivrede i ugostiteljstva.

Starosna struktura nezaposlenih pokazuje da je najbrojnija kategorija stanovnitva srednjih godina (41-50), koja zauzima 30,51%. Visok udeo ove kategorije stanovnitva posledica je propadanja velikih drutvenih sistema i njihove privatizacije. Stopa nezaposlenosti u 2005. godini iznosi 40,86%. Na veliki problem nezaposlenosti takode ukazuje i visok nivo radno-aktivnog stanovnitva u starosnoj grupaciji od 19 do 40 godina (48,53%) koje nije zaposleno.

Na podruju optine Nova Varo deluje vie javnih preduzea koja su u sastavu kompanija na nivou Republike. Njihova dalja transformacija, proces privatizacije i drugo, reavae se u okviru odgovarajuih kompanija. Lokalna zajednica za sada, tu nema skoro nikakve nadlenosti. Javna preduzea su prikazana u tabeli: Pregled javnih preduzea sa teritorije optine Nova Varo i broj zaposlenih

Redni broj

Javna preduzea Broj

zaposlenih

1. EPS - Limske hidroelektrane 187

2. EDP - pogon ED Nova Varo 48

3. AD "Telekom" - Srbije, jedinica Nova Varo 16

4. PTT saobraaja Srbije - jedinica potanske mree Nova Varo

22

5. "Srbijaume" - umska sekcija Nova Varo 32

Ukupno zaposleno: 305

Prema podacima Narodne banke Srbije na kraju 2005. godine u optini

Nova Varo bilo je aktivno 95 preduzeca. Preko 91,58% su mala preduzea, dok

preduzea srednje veliine ima ukupno 8 (8,42%). Dominantan oblik organizovanja koji uestvuje sa 67,3% u svim oblicima organizovanja ine DOO i OD (sa po 50%). Procentualno, najvece ucece u privrednim sektorima ima trgovina - 40% od svih aktvnih preduzea, zatim sledi preraivaka industrija sa 24,21% i poljoprivreda sa 8,42 %.

Po podacima Narodne banke Srbije u optini Nova Varo egzistira ukupno 440 radnji. Kao to je to slucaj na nivou Republike Srbije, najvece ucece po sektorima imaju radnje iz oblasti trgovine (40%).

Privatna svojina u narodnom dohodku u 2005. godini ucestvuje sa 68%. Imajuci u vidu da se i dalje nastavlja proces tranzicije nae privrede koji karakterie postepeni zavretak procesa privatizacije, jasno je da ce ucece privatne svojine u ostvarenju narodnog dohodka i dalje rasti.

Poljoprivreda

U Novoj Varoi ima vie od 2800 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Poljoprivredni potencijali su ogranieni velikom nadmorskom visinom i uticajem sezonskih klimatskih uslova. Meutim, i pored toga, postoje uslovi za razvoj i trino privreivanje u odreenim oblastima poljoprivredne proizvodnje, i to: krompira, argarepe, ovsa i jema, heljde, krmnog bilja, vetakih livada i lekovitog bilja. Postoji mogunost razvoja stoarske proizvodnje. Tu se pre svega misli na mleno govedarstvo, uzgoj ovaca i koza, te prerada mleka i mlenih proizvoda, uzgoj kvalitetne ribe i pelarstva.

U optini Nova Varo postoje odreeni lokaliteti za kvalitetnu proizvodnju jagodiastog voa (malina, kupina, ribizla, jagoda, borovnica), a u niim podruijima moe se gajiti ljiva, jabukea, kruka i drugo voe.

Na podruju Nove Varoi dosta je razvijen otkup i prerada umskih plodova i lekovitog bilja, a pre svega peurke.

80% od ukupne poljoprivredne povrine je zemljite individualnih poljoprivrednih do macinstava, (oranice, bate i vocnjaci 100%, livade 95%, a panjaci 60%). Moemo zakljuciti da drutvena preduzeca (zadruge) gotovo i nemaju poljoprivrednu proizvodnju.

Usluge za poljoprivrednike pruaju dve institucije:

Zavod za poljoprivredu Moravica iz Uica prua razlicite vrste savetodavnih usluga, i

Veterinarska stanica Nova Varo prua usluge iz oblasti veterinarske medicine na terenu.

U Novoj Varoi ne postoji Sluba za maticenje stoke, pa su poljoprivrednici uskraceni za tu vrstu usluge.


7

Turizam

Na teritoriji optine Nova Varo postoje i znaajni kapaciteti za smetaj turista

iji preged je predstavljen tabelom:

Objekat Broj leajeva

Hotel "Panorama" 240

RH centar "Zlatar" 300

Hotel Jezero 80

umarska kua 16

Vila Jelena 33

Vila Zlatar 14

Motel-Zlatarsko jezero 20

Motel Vrelo 13

Motel Vihor 16

privatni smetaj 316

UKUPNO 1048

Turizam je jedan od najvanijih potencijala koji je potrebno razvijati kao bi se

poboljale ekonomske, pa tako i opte drutvene prilike u Optini Nova Varo. Novovaroki kraj zbog zvojih priridnih odlika predstavlja izuzetan potencijal

za razvoj zimskog I letnjeg sportsko rekreativnog turizma, ali i ruralnog i zdravstvenog (banjskog) turizma. Trenutno je u toku adaptacija postojeih i izgradnja novih terena za ski sportove (iare i staze). Gotovo svaka mesna zajdnica raspolae sa po kompleksom otvorenih sportskih terena, a u samom gradu ih je nekoliko. U toku 2009. godine otvorena je i sportsko-kolska dvorana sa kapacitetom od 500 gledalaca, a uraena je i tehnika dokumentacija za dovretak radova na velikom sportskom kompleksu Branoevac u samom gradu. Trenutno, Republika Srbija prema vaeim Evropskim standardima 6% svoje teritorije tretira kao prirodna dobra od izuzetnog znaaja, a Optina Nova Varo 12,5% svoje teritorije titi pod okriljem Vazdune banje Zlatar i Specijalnog rezervata prirode Uvac to predstavlja njenu znaajnu komparativnu prednost u odnosu na druge optine u Republici i okruenju.

Infrastruktura

Nova Varo se nalazi na magistralnom putu M-21, na pola puta od Beograda do Jadranskog mora. Sva naseljena mesta u optini Nova Varo su povezana putnom mreom sa centrima mesnih zajedica, a potom i gradom (60 km

regionalnih puteva i 197 km lokalnih puteva od kojih je oko 80%). Mrea nekategorisanih puteva je duine preko 300 km.

Jugozapadnom stranom Nove Varoi, uz dolinu reke Lim, prolazi pruga Beograd - Bar. Za potrebe optine Nova Varo, njenih graana i privrede, izgraena je eleznika stanica Bistrica koja je od grada udaljena 17 km.

Veina mesnih zajednica ima izgraene vodovodne objekte, mada veliki broj domainstava ima individualno vodosnabdevanje. Poseban problem predstavlja zatita kaptaa, crpnih stanica, rezervoara i dotrajali cevovodi.

Sva naseljena mesta, a praktino i sva domainstva u njima, imaju elektrinu energiju i uredno snabdevanje tokom cele godine.

Sva naseljena mesta su pokrivena telefonskom mreom. U svim mesnim centrima postoji jedinica gradske pote, a sva naseljena mesta preko potanskih radnika koriste usluge javnog preduzea Pote.

Lokalna samouprava

U skladu sa novim Zakonom o lokalnoj samoupravi i Optina Nova varo je definisana kao osnovna teritorijalna jedinica u kojoj se sprovodi lokalna samouprava. Optinska tela su Skuptina optine, Predsednik optine i Optinsko vee. Novi Zakon poeo je da se primenjuje posle lokalnih izbora odranih u septembru 2004. godine.

Zakon propisuje da lokalna uprava moe da ima organizacione jedinice i u okviru svoje interne strukture. Naelnik uprave je vodee lice u lokalnoj upravi i njega postavlja Skuptina optine.

Prava i obaveze optine regulie Zakon o lokalnoj samoupravi (lan 18). Osim zadataka i aktivnosti navedenih u lanu 18 Zakona o lokalnoj samoupravi, Republika moe da prenese i neke druge funkcije na lokalnu samoupravu.

U optinskoj upravi radi 63 lica (od toga 20 sa fakultetskim obrazovanjem) u okviru tri optinska odeljenja. Meutim, optinski budet finansira ukupno oko 140 radnika. Osim zaposlenih u Optinskoj upravi, ovaj broj ukljuuje i radnike tzv. indirektnih korisnika optinskog budeta (kao to su zaposleni u obdanitu; institucijama kulture - Gradska biblioteka i Dom kulture; turistikoj organizaciji; optinskom mediju "Zlatarske novosti" i Direkciji za izgradnju optine Nova Varo)

Optinski budet (2005. godine) iznosi 149,341,000,00 dinara (blizu 2 miliona evra). Uobiajeni optinski prihodi su porez na imovinu, naknada za korienje gradskog graevinskog zemljita, te naknade za oglaavanje i druge komercijalne aktivnosti.

U Srbiji je ostvaren znaajan napredak u pogledu decentralizacije i uspostavljanja lokalne samouprave (pogotovu predlog novog Ustava vraa mnoga od ovlaenja a prevashodno i imovinu), ali problem je i dalje u nedostatku kapaciteta, efikasnosti, resursa i transparentnosti.


8

Osim Zakona o lokalnoj samoupravi, Skuptina Srbije je donela zakon, 2006. godine, kojim se regulie visina transfernih sredstava od poreza na dodatnu vrednost prebacuje se lokalnim samoupravama na mnogo transparentniji nain. Poto je Nova Varo jedna od najnerazvijenijih optina u Srbiji, 79% lokalnog budeta se sastoji od sredstava prebaenih od centralne vlade i ustupljenih poreza na line dohodke. Porezi na dodatnu vrednost se naplauju na republikom nivou i zatim se doznaavaju optini.

Nova Varo je takoe i lan Stalne konferencije gradova i optina, nacionalne asocijacije lokalnih vlasti u Srbiji, koja je posveena ojaavanju saradnje i dijaloga meu optinskim vlastima, i koja podrava njihove inicijative pred centralnom vladom i uva informacije o pitanjima vanim za gradove i optine.

Obrazovanje

U Novoj Varoi postoje 2 srednje kole Gimnazija i Tehnika kola. Postoji 6 matinih osnovnih kola sa 12 etvorogodinjih i jednim osmogodinjim isturenim odeljenjem, koje se nalaze po selima. Ukupan broj nastavnika i profesora u osnovnom i srednjem obrazovanju iznosi 192 (132 u osnovnim i 59 u srednjim kolama). Pregled broja uenika po godinama dat je u tabelama ispod.

Zdravstvo

Nova Varo ima Dom zdravlja Nova Varo i Istureno odeljenje Opte bolnice Uice u Novoj Varoi sa ukupno 140 zaposlenih, od toga 28 lekara. U okviru Doma zdravlja rade dve zdravstvene stanice u mesnim centrima: Radoinja i Jasenovo i pet zdravstvenih ambulanti u selima.Pored toga, u optini Nova Varo postoji Zavod za prevenciju, leenje i rehabilitaciju kardiovaskularnih oboljenja "Zlatar" koji je podignut u lepom pejsanom prostoru vazdune banje - planine Zlatar, na nadmorskoj visini od 1230 metara i u njemu je zaposleno 83 radnika.

Informisanje

Graani optine Nova Varo informiu se neposredno kroz raznovrsne oblike okupljanja, preko lokalnog informativnog glasila "Zlatarske novosti" i samo jedne loklane radio stanice Zlatar.

Sva naselja su pokrivena prvim i drugim - programom RTS-a, a mesna zajednica Nova Varo koristi kablovsku televiziju D.O.O. "Link" Nova Varo.

Pregled broja uenika osnovnih kola optine Nova Varo G o d i n e

1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2004/05 2005/06

Ukupno 2243 1874 3734 3203 2380 2541 1947 1609 1585

Ukupan broj uenika srednjih kola

1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2005

Ukupno: 18 14 72 537 827 695 783 759


9

2. INDIKATORI

Indikatori odrivog razvoja definiu podruje koje povezuje ekonomiju, zatitu ivotne sredine i drutvene delatnosti. Primarna uloga indikatora je da prati i izvetava o napredku tokom procesa implementacije strategija odrivog razvoja.

Indikatori koji su korieni za profilisanje lokalne zajednice i koje treba koristiti za godinje praenje i izvetavanje su odabrani sa zvanine liste indikatora Nacionalne Strategije odrivog razvoja Republike Srbije

Izvetaj o odrivosti, kao krajnji proizvod analize trenutnog stanja, je godinja publikacija kojom se sve zainteresovane strane i graani informiu o statusu implementacije Strategije odrivog razvoja i lokalnim trendovima odrivosti. Ovaj izvetaj treba raditi jednom godinje i on obuhvata evaluaciju dole navedenih indikatora.

Pomenuti indikatori su definisani zajednikim radom predstavnika svih optina ukljuenih u Projekat Exchange 2. Set indikatora obuhvata dve podgrupe:

a) indikatori odrivosti (koji su dati u Nacionalnoj Strategiji odrivog razvoja Republike Srbije i Milenijumskim razvojnim ciljevima, a na kraju integrisani u lokalne indikatore), i

b) indikatori uinka, za evaluaciju efikasnosti procesa implementacije Strategije odrivog razvoja.

Radne grupe su ovu listu indikatora dopunile dodatnim skupom indikatora u toku svojih aktivnosti na izradi Strategije.

IVOTNA SREDINA - VODA Indikator 1 - Kvalitet povrinskih voda

Kvalitet povrinskih voda EBI indeks

EBI indeks, 2005 EBI indeks, 2006 EBI indeks, 2007

Optina II/III II II/III

Izvor podataka

Republiki hidrometeoroloki zavod Srbije, HM stanica Prijepolje

Napomena: U Srbiji se ne koristi EBI indeks. Uredbom o klasifikaciji voda izvrena je opta podela voda u klase prema njihovoj nameni i radi zatite ivota u vodi kroz definisanje graninih vrednosti osnovnih pokazatelja kvaliteta voda. Komentar: Povrinske vode u Novoj Varoi pripadaju Drinskom slivu. Najznanija reka na podrucju optine je Uvac. Na Uvcu su podignute tri hidrocentrale sa tri vetaka jezera: Uvako, Zlatarsko i Radoinsko. Kapacitet jezera je 5 miliona m3 (po prostornom planu Republike Srbije najvei hidro-potencijal Srbije u pogledu vodosnabdevanja). Kroz optinu Nova Varo jednim delom svoga toka protie reka Lim. Na Limu se nalazi jedna hidrocentrala koja pripada optini Nova Varo. U optini se nalazi i vei broj manjih reica poput Vrevine, Zlatarske reke, Zlonice, Varoke reka i sl. Sve ove reke se ulivaju u Bistricu koja se uliva u Lim. Na teritoriji optine Nova Varo uprkos bogatom hidropotencijalu nema merenja kvaliteta povrinskih voda.


10

Najvei potencijalni zagaivai vodotokova su kanalizacija (kompletno se izliva u reku Bistricu) i poljoprivreda. U Novoj Varoi nema razvijene industrije i ona ne predstavlja znaajniji izvor zagaenja. Potencijalna opasnost moe biti nekontrolisani razvoj turizma. Indikator 2 - Upravljanje otpadnim vodama u gradskim sredinama

Upravljanje otpadnim vodama u gradskim sredinama

Primarno sekundarno bez

preciscavanja

Republika Srbija 2007 1% 7% 92%

Optina 2005 0% 0% 100%

Optina 2006 0% 0% 100%

Optina 2007 0% 0% 100%

Vrednost indikatora 2005

primarno

sekundarno

bez

preciscavan

ja


primarno

sekundarno

bez

preciscavanj

a


primarno

bez prec. sekundarno

Izvor podataka

JP 3 septembar, Nova Varo

Komentar: U optini ne postoji sistem za preiavanje otpadnih voda. Otpadne vode sa teritorije optine Nova Varo se ne preiavaju ve se putem kolektora isputaju u Varoku reku tj. reku Bistricu. U Novoj Varoi nema razvijene industrije i ona ne predstavlja znaajniji izvor zagaenja. U optini nije uraen katastar zagaivaa, ali je broj preduzea koja imaju obavezu da urade procenu uticaja na ivotnu sredinu vrlo mali (svega sedam ustanova i preduzea). Kanalizaciona mrea po podacima iz 2005. godine pokriva 2.514 domainstava i 330 pravnih lica. Ukupna duina primarne fekalne kanalizacije je 10 km, a kine 5km. Seoska domainstva nemaju kanalizacionu mreu. Otpadne vode se nekontrolisano isputaju u okruenje. IVOTNA SREDINA - VAZDUH Indikator 3 - Broj dana sa loim kvalitetom vazduha

Broj dana sa loim kvalitetom vazduha 2005 2006 2007

SO2 0 0 0

NO2 0 0 0


11

Dim 0 0 0

0

0,2

0,4

0,6

0,8

1

2005 2006 2007

SO2

0

0,2

0,4

0,6

0,8

1

2005 2006 2007

NO2

0

0,2

0,4

0,6

0,8

1

2005 2006 2007

dim

Izvor podatak: RHZ Srbije

Napomena: U optini nema mernih mesta. Korien je podatak RHZ Srbije sa najblieg mernog mesta u optini Sjenica. Komentar: Generalno posmatrano kvalitet vazduha u optini Nova Varo je dobar to potvruje i injenica da je podruje optine Nova Varo Uredbom Vlade Republike Srbije proglaeno Vazdunom banjom.

IVOTNA SREDINA KORIENJE ZEMLJITA / BIODIVERZITET Indikator 4 - Zatiene oblasti

Zatiene oblasti ha %

Republika Srbija 547.176 6,19

Optina 5.525 9,51

Izvor podataka: Zavod za zatitu prirode, Beograd

Komentar: Na teritoriji optina Nova Varo i Sjenica se nalazi specijalni rezervat prirode reke Uvac, ukupne povrine 7.543 ha. Rezervat titi sliv reke Uvac. Re je o zatienom prirodnom dobru I reda. SRP Uvac se na teritoriji optine Nova Varo prostire na 5.525 ha. SRP Uvac je poznat po zatienim biljnim i ivotinjskim vrstama, od kojih je svakako najpoznatiji beloglavi sup (najvea kolonija na Balkanu). Uz beloglavog supa, na teritoriji rezervata ivi jo oko 140 vrsta ptica (suri orao, orao belorepan, kanja, siva aplja, orao leinar itd.). Riblji fond u rezervatu je izuzetno bogat plemenitim vrstama ribe (jezerska pastrmka, zlatovica itd.). Uz bogatu floru i faunu, SRP Uvac je bogat i peinskim sistemima. Uaki peinski sistem je najdui u Srbiji (6.185 m). Uredbom Vlade Republike Srbije na prostoru od 3.700 ha proglaena je Vazduna banja Zlatar za ije uvanje i unapreenje je zaduena optina Nova Varo (Zakon o banjama). Ova povrina nije prikazana u gore navedenoj tabeli. IVOTNA SREDINA KORIENJE ZEMLJITA Indikator 5 - Naputeno i zagaeno zemljite


12

Naputeno i zagaeno zemljite ha %

Republika Srbija

Optina 0 0

Izvori podataka: JP 3 septembar, Nova Varo , Ekoloka inspekcija

Komentar: U prethodnom periodu je za odlaganje otpada koriena deponija u selu Draevii. Ova deponija je sanirana i rekultivisana. Trenutno se na ovoj lokaciji nalazi kamenolom. Odlaganje otpada se vri na smetlitu Duboko, u optini Priboj. Odlaganje otpada na ovoj lokaciji vre optine Nova Varo, Priboj i Prijepolje. Smetlite je povrine oko 1,5 ha. U toku je izgradnja regionalne sanitarne deponije vrstog komunalnog otpada u optini Nova Varo. Ova deponija e pokrivati potrebe odlganja otpada za optine Novu Varo, Priboj, Prijepolje i Sjenicu. Regionalna sanitarna deponija e se prostirati na povrini 3,4 ha.U optini nema naputenog zemljita. Nekadanja velika dravna i drutvena preduzeca uglavnom ne rade, ali su privatizovana. U znaajnoj meri se vri naputanje poljoprivrednih povrina u udaljenijim selima na kojima je izraen proces zakorovljavanja. Ispitivanja o kvalitetu poljoprivrednog zemljita nisu vrena, tako da nije mogue utvrditi stepen zagaenosti uslovljen poljoprivrednom proizvodnjom. IVOTNA SREDINA LOKALNI SISTEM PREVOZA Indikator 6 - Javni prevoz

Javni prevoz 2005 2006 2007

Broj putnika u lokalnom putnickom saobracaju

34850+324 35000+314 34650 +309

34600

34800

35000

35200

35400

2005 2006 2007

Broj putnika u lokalnom

saobracaju

Izvor podataka

Saobraajna inspekcija, Optina Nova Varo Lokalna preduzea i organizacije sa sopstvenim prevozom radnika Pegaz d.o.o., Ivanjica, RJ Nova Varo Obavljali usluge prevoza u 2007. godini

Komentar Lokalni prevoz u 2009. godini obavlja Janjuevi d.o.o.


13

Lokalne linije prevoza su Priboj (preko Rutoa) tri puta na dan Priboj (preko Bistrice) jednom dnevno Akmaii dva puta na dan. U toku kolske godine postoji dodatni polazak. Boetii - dva puta na dan. U toku kolske godine postoji dodatni polazak. Boetii (preko Drmanovia) - dva puta na dan. U toku kolske godine postoji dodatni polazak. Centar Zlatar pet do est puta na dan Jasenovo dva puta nedeljno U optini je registrovano oko 25-26 taksista (zavisi od godine). Zlatarplast, Drinsko-limske hidroelektrane, Varoanka d.o.o. i Zlatarska jezera imaju organizovani prevoz radnika. Kroz optinu prolazi meunarodna pruga Beograd-Bar, ali se ovaj putni pravac ne koristi za lokalni saobraaj. IVOTNA SREDINA - OTPAD Indikator 7 - Optinski otpad po vrsti odlaganja

Optinski otpad po vrsti odlaganja Deponija, t i % Spaljen otpad,

t i % Recikliran, t i

%

Procena kolicine otpada koja zavrsava bez ikakvog

upravljanja, %

Republika Srbija 2007

Optina 2005 19616 t, 80% 0 t 0 t 20%

Optina 2006 20345 t, 75% 0 t 0 t 25%

Optina 2007 20140 t, 75% 0 t 0 t 25%


14

Otpad po vrsti odlaganja, %

Spaljeno; 0 Spaljeno; 0 Spaljeno; 0

Bez

upravljanja; 20

Bez

upravljanja; 25

Bez

upravljanja; 25

Reciklirano; 0Reciklirano; 0Reciklirano; 00

5

10

15

20

25

30

2005 2006 2007

Izvori podataka

JP 3 septembar, Nova Varo

Komentar: Ukupna koliina otpada, koja se odloi u toku godine je 19.000-21.000 m

3. Po podacima iz 2005. godine od 19.000 m

3 oko 16.000 m

3 se sakuplja od individualnih

domainstava, a svega oko 1.500 m3 otpada od preduzea i ustanova. Procena je da se na javnim povrinama odloi 1.500 m

3. Otpad se prikuplja iz gradske sredine. Prilikom

sakupljanja ili odlaganja otpada ne vri se separacija. U seoskim sredinama ne postoji organizovano prikupljanje i odvoenje smea. Ovaj otpad zavrava bez ikakvog upravljanja, a rezultat toga je stvaranje velikog broja divljih smetlita u seoskim sredinama. Na teritoriji optine se nalazi preduzee koje radi briketiranje otpada iz primarne prerade drveta. Sem ovog preduzea prisutno je recikliranje plastinog otpada u Zlatarplast, Bistrica. Reciklira se plastini otpad nastao u procesu proizvodnje i reciklaa plastine ambalae u granulate/regenerate. Ne postoje podaci o koliini recikliranog otpada u ovim preduzeima. Od 2009. godine medicinski otpad se na osnovu zakonskih reenja (Zakon o odlaganju otpada) odvaja na mestu nastanka (lokalna mesta za odlaganje otpada u krugu zdravstvene ustanove). Materijal se dva puta nedeljno odvozi iz zdravstvene ustanove. Velika preduzea deponuju otpad koji preuzima i odvozi JP 3 septembar. IVOTNA SREDINA - OTPAD Indikator 8 - Reciklirani otpad

Reciklirani otpad Ukupno, t Staklo, t i % Papir, t i % Plastika, t i % Ostalo, t i %

Optina 2005 0 t 0 t 0 t 0 t 0 t

Optina 2006 0 t 0 t 0 t 0 t 0 t


15

Reciklirani otpad, %

Staklo, %; 0 Staklo, %; 0 Staklo, %; 00 0 0Papir, %; 0Papir, %; 0Papir, %; 0

Plastika, %; 0 Plastika, %; 0 Plastika, %; 00

0,2

0,4

0,6

0,8

1

2005 2006 2007

Izvori podataka

Agencija za reciklau JP 3 septembar, Nova Varo

Komentar: Prema podacima dobijenim od JP "3 septembar" iz Nove Varoi nema recikliranog otpada. Na teritoriji optine se nalazi preduzee koje radi briketiranje otpada iz primarne prerade drveta. Sem ovog preduzea prisutno je recikliranje plastinog otpada u Zlatarplast, Bistrica. Reciklira se plastini otpad nastao u procesu proizvodnje i reciklaa plastine ambalae u granulate/regenerate. Ne postoje podaci o koliini recikliranog otpada u ovim preduzeima. Izgradnja regionalne sanitarne deponije predvia izgradnju i postrojenja za reciklau. IVOTNA SREDINA Indikator 9 - Ukupna potronja energije podeljena po vrsti goriva

Optina 2007 0 t 0 t 0 t 0 t 0 t

Ukupna potronja energije podeljena po vrsti goriva Struja, KW Benzin, t Gas, m3 Nafta, t Drvo, m3 Ostalo



16

44000000

45000000

46000000

47000000

48000000

49000000

2005 2006 2007

struja, KW

850

900

950

1000

1050

2005 2006 2007

benzin, t

0

0,2

0,4

0,6

0,8

1

2005 2006 2007

gas, m3

1800

1900

2000

2100

2200

2005 2006 2007

nafta, t

16000

17000

18000

19000

20000

21000

2005 2006 2007

drvo, m3

0

0,2

0,4

0,6

0,8

1

2005 2006 2007

ostalo

Izvori podataka: Javno preduzee za proizvodnju, distribuciju i trgovinu elektrine energije, Lokalna i/ili regionalna preduzea koja se bave izvorima energije (nafta, gas, itd.)

Komentar: U optini nema korienja gasa, sem za kola. Gas za kola se nabavlja na pumpama van Nove Varoi (nema pumpe za gas). U optini Nova Varo se nalaze tri benzinske pumpe, u Novoj Varoi, Kokinom Brodu i Bistirci. Sve tri pumpe pripadaju istom snabdevau tako da je podatak o potronji benzina i nafte dosta pouzdan, meutim ovi podaci su relativni obzirom da se sve tri pumpe nalaze na magistralnom pravcu Beograd-Podgorica. Primetan je pad u potronji drveta i struje. Za potronju drveta na teritoriji optine podatak je dobijen na osnovu prosene potronje x broj domainstava na teritoriji optine. Indikator 10 - Potronja obnovljive energije po izvorima

Optina 2005 45714000 947 0 1912 21000

Optina 2006 48654000 994 0 2012 20000

Optina 2007 47746000 1047 0 2118 18000

Ukupna potronja energije podeljena po vrsti goriva Hidro energija, KWh

Termo solarna energija, KWh

Solarna energija, KWh

Snaga vetra, vetrenjace,

KWh Biomasa, Kcal

Geotermalna energija


17

0

0,2

0,4

0,6

0,8

1

2005 2006 2007

izvor energije koji se koristi

Komentar: Dobijeni podaci iz EPS-a ukazuju da se snabdevanje strujom vri is sistema, odnosno da nije mogue odrediti taan izvor dobijanja struje, niti pak uraditi kvalitetnu procenu. U optini Nova Varo se nalaze etiri hidro centrale. Tri hidrocentrale se nalaze na reci Uvac, a jedna na reci Lim. Hidro centrale posluju u sastavu Drinsko-limskih hidroelektrana. 1. HE Uvac - Snaga ove HE iznosi 36 MW, a prosena godinja proizvodnja je oko 77 miliona kwh. 2. HE Kokin Brod - 22,5 MW 3. HE Bistrica (Radoinsko jezero) 104 MW 4. HE Potpe, Lim 54 MW. U planu je izgradnja reverzibilne HE na Limu. Vodni potencijali optine omoguavaju dalju izgradnju HE, ali i mini HE obzirom na postojanje malih i brzih reka. Ostali izvori obnovljive energije se ne koriste. Stanovnitvo, Obrazovanje, kvalitet ivota Indikator 11 - GUSTINA NASELJENOSTI

Opis Broj stanovnika - popis 2002. Povrina

km Gustina naseljenosti u 2002.

br. stanovnika/km

Republika Srbija 7.498.001 88.361 85

Nova Varo 19.982 581 34


Optina 2005

Optina 2006

Optina 2007


18

0

50

100

Stanovnika/1km2

Gustina naseljenosti u 2002. - br. Stnovnika po 1 km

Optina Nova Varo

Republika Srbija

Izvor podataka: Statistiki godinjak, Optine u Srbiji, 2003. godine Komentar: Prema popisu stanovnitva iz 2002. godine, Optina Nova Varo ima 19.982 stanovnika, koji ive u ukupno 32 naseljena mesta, organizovana u 12 seoskih i jednoj gradskoj mesnoj zajednici. Prema istom popisu, u gradskoj sredini ivi 10.335, a u seoskim podrujima 9.647 stanovnika. Gustina naseljenosti u optini Nova Varo je znaajno manja u odnosu na prosek Republike Srbije. Veliki deo teritorije optine je nenaseljen, jer je pokriven umama, vodama i drugim povrinama koje nisu pogodne za organizaciju naselja. Brdsko-planinska konfiguracija terena uslovljava postojanje razuenih seoskih naselja. U optini su prisutne snane migracije stanovnitva u gradske centre, i odumiranje seoskih naselja (starenje sela). Pored poveane migracije, optinu Nova Varo karakterie i negativan prirodni prirataj (2005. godine u vrednosti od -1,7 na 1.000 stanovnika). Indikator 12 - STANOVNITVO PREMA STAROSTI

Po p

op

isu 2

002.

Ukupno stanovnitvo

Stanovnitvo do 14 godina

starosti

Stanovnitvo od 15 do 65 godina

starosti

Stanovnitvo preko 65

godina starosti

Ucesce stanovnitv

a do 14 godina

starosti (%)

Ucesce stanovnitva od 15 do 65 godina

starosti (%)

Ucesce stanovnitva preko 65

godina starosti (%)

NV RS NV RS NV RS NV RS NV RS NV RS NV RS

1998

2

7498

001

3102

1176

770

1359

0

5232

805

3197

1240

505

15,52 15,70 68,01 67,01 15,59 16,50


19

15,52 15,7

68,01 67,01

15,59 16,5

0

20

40

60

80

do 14 god od 15 do 65 preko 65 god

Procenat uea stanovnitva prema starosti

Optina Nova Varo Republika Srbija

Izvor podataka: Republiki Zavod za statistiku, Publikacija Godinjak Optine u Republici Srbiji, 2003. Napomena U razmatranje nije uao kontigent stanovnitva za koje ne postoje podaci o starosti, ali ovaj broj je vrlo mali pa ne bi ni uticao na procentualne pokazatelje. Komentar: Starosna struktura stanovnitva u optini Nova Varo je neznatno povoljnija u odnosu na prosek Republike Srbije. Razlike u udelu stanovnitva starosti do 14. godina gotovo da i nema. U optini (68,01%) je neto vei udeo radno sposobnog stanovnitva (starosti 15-65 godina) u odnosu na prosek Republike Srbije (67,01%). Takoe, u optini Nova Varo (15,59%) je manji udeo starog stanovnitva u odnosu na prosek Republike Srbije (16,50%). Starosna struktura stanovnitva ukazuje na dobar radni potencijal optine. Indikator 13 - UDEO STANOVNIKA SA ZAVRENOM SREDNJOM, VIOM I VISOKOM KOLOM

God Ukupno

stanovnitvo

Stanovnitvo sa srednjom

skolom

Stanovnitvo sa visom skolom

Stanovnitvo sa visokom

skolom

Ucesce stanovnitva sa srednjom skolom (%)

Ucesce stanovnitva sa visom skolom (%)

Ucesce stanovnitv

a sa visokom

skolom (%)

Nova Varo

s

RS Nova Varo

s

RS Nova Varo

s

RS Nova Varo

s

RS Nova Varo

s

RS Nova Varo

s

RS Nova Varo

s

RS

Po popis

u 2002

19982

7498001

6215 2596348

611 285056

483 411944

31.10

34.63

3.06 3.80

2.42 5.49


20

31,10%34,63%

3,05% 3,80% 2,42%5,49%

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

srednja via visoka

Procenat uea stanovnitva prema strunoj spremi

Optina Republika Srbija

Izvor podataka: Republiki Zavod za statistiku, Publikacija Godinjak Optine u Republici Srbiji, 2003. Komentar: U Novoj Varoi postoje dve srednje kole (Gimnazija Pivo Karamatijevi i Tehnika kola) i est matinih osnovnih kola sa 12 etvorogodinjih i jednim osmogodinjim isturenim odeljenjem, koji se nalaze po selima. U optini nema visokoobrazovne institucije. Kvalifikaciona struktura stanovnitva u Novoj Varoi je znaajno loija u poreenju sa prosekom Republike Srbije. Neznatne razlike se javljaju samo kod udela stanovnitva sa viom kolskom spremom, meutim optina Nova Varo ima znaajno manji udeo stanovnitva sa srednjom i visokom strunom spremom u odnosu na prosek Republike Srbije. Ovaj podatak je posebno zabrinjavajui kod udela stanovnitva sa visokom strunom spremom i moe biti problem u daljem ekonomskom, drutvenom i kulturnom razvoju optine. Uzroci velikih odstupanja u poreenju sa Republikom, i malog udela stanovnitva sa visokom strunom spremom su brojni, a svakako najvaniji je nezaposlenost, odnosno nemogunost zapoljavanja. Indikatori uslova ivota i blagostanja Indikator 14 - Duina puteva u km po km

Opis Duina

puteva u km Povrina

km2

Duina puteva u

km po km

Republika Srbija 38436 88361 0,50

Nova Varo 509 581 0,876

Izvor podataka: Republiki zavod za statistiku, Publikacija Godinjak Optine u Republici Srbiji, 2008.


21

Komentar: Optina Nova Varo ima veliku duinu puteva u km po km2 u odnosu na optine sline veliine i prosek Republike Srbije. Nova Varo se nalazi na magistralnom putu M-21, Beograd-Podgorica. Sva naseljena mesta u optini Nova Varo su povezana putnom mreom sa centrima mesnih zajedica. Od ukupne duine puteva, 42 km puta je magistralni, 60 km je regionalni, a 407 km je lokalni kolovoz. Ukupna duina magistralnog puta je savremeni kolovoz. Od ukupno 60 km regionalnog, 53 km pripada savremenom kolovozu, dok od ukupne duine lokalnog puta 38 km je savremeni kolovoz. Posojea putna mrea u optini, meutim, nije u zadovoljavajuem stanju. Uzrok ovom relativno loem stanju razvijenosti putne mree na teritoriji Optine Nova Varo je pre svega karakteristini brdsko-planinski reljef optine kao i udaljena i razuena sela. Znaajan deo lokalne putne mree zbog toga nije asfaltiran, dok su asfaltirani lokalni putevi u loem stanju. Lokalni i regionalni putevi nemaju irinu koju zahtevaju tehniki standardi. Kroz Novu Varo prolazi pruga Beograd-Bar u duini od 20-tak kilometara. Jedina eleznika stanica na teritoriji optine je u Bistrici. Na pruzi nema lokalnog saobraaja.

STANOVNITVO, OBRAZOVANJE, KVALITET IVOTA Indikator 15 - Procenat domainstava sa sigurnim pristupom vodi za pie

Optina Ukupan broj

domainstava Broj domainstava

prikljuenih na vodovod

Procenat domainstava sa sigurnim pristupom

vodi za pie

Republika Srbija 2521190 1986259 78.78

Nova Varo 6305 3560 56.46

0

20

40

60

80

Procenat domainstava sa s i g u r n i m p r i s t u p o m v o d i z a p i e

Optina

Republika

Srbija

Izvor podataka


22

Republiki zavod za statistiku, Godinjak Optine u Srbiji, 2008

Komentar Uprkos bogatom vodnom potencijalu u optini, u Novoj Varoi je udeo domainstava sa sigurnim pristupom vodi za pie znaajno manji u odnosu na prosek Republike Srbije. Grad Nova Varo ima est izvora vode, i svi su povezani sa centralnim gradskim vodovodom. Ukupna duina gradskog vodovoda je 52,48 km. Vodovodni prikljuci pokrivaju naseljeno mesto Nova Varo, deo turistike zone Zlatara i deo sela Drmanovii. U toku je prikljuivanje na vodovodnu mreu dela naselja Vionik. Planirano je da ovi radovi budu zavreni do 2009. godine, kada e na vodovod biti prikljueno jo oko 150 domainstava Odreen broj sela, odnosno domainstava, koristi lokalne, seoske, vodovode. Nalaze se u mesnim zajednicama Radonja, Vranei, Akmaii... Ovi vodovodi nisu prikazani u statistikim podacima. JP ne upravlja ovim vodovodima. Upravljanje seoskim vodovodima je slabo (npr. nema hlorisanja vode). Ne postoje zvanini podaci o broju domainstava koja koriste seoske vodovode. Indikator 16 - Broj stanovnika na jedan objekat drutvenih, kulturnih, rekreativnih aktivnosti

Optina Ukupan

broj stanovnika

Broj drustvenih objekata

Broj kulturnih objekata

Broj objekata

za rekreaciju

Broj stanovnika na jedan drustveni objekat

Broj stanovnika na jedan objekat kulture

Broj stanovnika na jedan

rekreativni objekat

Nova Varo 19982 5 2 20 3996 9991 999

0

50

100

150

200

250

Drustveni Kulturni Rekreativni

Broj stanovnika na jedan objekat

Izvori podataka: Republiki zavod za statistiku, Godinjak Optine u Srbiji, 2008 Podaci odelenja za drustvene delatnosti opstine.

Komentar Podatci su prikupljeni od strane optinskih institucija. Ne mogu se uzimati u obzir kao statistiki podaci iz razloga to pojedini objekti nisu kulturni ili drutveni. Ovi objekti se povremeno koriste. Npr. selo Akmaii nema drutvenih ili kulturnih objekata, ali se sale u osnovnoj koli esto koriste za odravanje razliitih kulturnih manifestacija,


23

odnosno u svrhu okupljanja koja imaju drutveni karakter, a tiu se pomenute mesne zajednice. Kulturni objekti koji su uzeti u razmatranje su:

1. Dom kulture Jovan Tomi u Novoj Varoi koji raspolae jednom veom salom koja ima vie namensku upotrebu (bioskop, pozorite, koncerti i sl.), i vie manjih sala multifunkcionalne namene (fonetska sala, galerijski prostor idt.),

2. Biblioteka Jovan Tomi u Novoj Varoi (biblioteka, mala - kamerna scena) Drutveni objekti uzeti u razmatranje su:

1. Dom kulture Jovan Tomi u Novoj Varoi, 2. Biblioteka Jovan Tomi u Novoj Varoi 3. Dom penzionera u Novoj Varoi 4. Sala MZ Bistrica 5. Sala starog hotela u Radoinji (vlasnitvo Rekrea Tursa ali se koristi u svrhe drutvenih okupljanja)

U optini su aktivni 1. Kulturno umetniko drutvo Doma kulture (postoji od 1977.) 2. Amatersko pozorite Doma kulture (postoji od 1965.) 3. Plesni klub Doma kulture (postoji od 1995.)

U optini Nova Varo postoji 12 aktivnih sportskih klubova. Svi klubovi su udrueni u Sportsko drutvo Zlatar, Nova Varo, koji je deo TSU Zlatar Nova Varo. Sportski klubovi su formirani kao udruenja graana. Klubovi okupljaju decu i omladinu, a najvee interesovanje je za lov i ribolov, fudbal, skijanje i karate. Ukupan broj sportista koji su ulanjeni u klubove je preko 1.000. Objekti za rekreaciju uzeti u razmatranje su:

Sportski kompleksi u Novoj Varoi po naseljima

Naselje

Tip objekta Sadraji

Otvoren

zatvoren

veliki fudb

al

mali fudbal/rukomet

koarka

Odbojka

tenis stoni tenis

bazen

Ski staza (duina staze sa

iarom m)

Druge napome

ne

Naselje, NV x x x X x

Naziv naselja

je Naselje

Branoevac, NV x x x

Zebinovac, NV x x X

Gimnazija NV x x x X x

kolsko sportska dvorana sa 500 sedita

u gledalit


24

u

Osnovna kola, NV

x x x X x

Zatvorena sala i

dva dodatna terena

anac, NV x x

Brdo, kod Hotela

PANORAMA x x x x x 300

Bazen je

zatvoren

Brdo, kod Spec. bolnice

ZLATAR x x x X x x 100

Bezen je

zatvoren;

teretana

Brijea, NV x 200

Duina koja je trenuno

u funkciji, nakon

zavretka

izgradnje staza e imati 1000m duine

Selo Akmaii x x

Selo Bistrica x x x X

Selo Vranea x x x X

Selo Donja Bela Reka

x x

Selo Draevii x x x X

Selo Jasenovo x x

Selo Negbina x x

Selo Radoinja x x x x X x

U obzir je uzeta zatvorena sala u

O

Selo Rutoi x x x X


25

Najvaniji sportski tereni u optini su

kolsko-gradska sportska dvorana sa 500 sedita,. Nalazi se na prostoru Gimnazije i Tehnike kole.

Tereni za male sportove u naselju Branoevac. Nalaze se po jedan teren za rukomet, odbojku, koarku i tenis sa tribinama i osvetljenjem (za oko 1.000 gledalaca). Tereni imaju tartan podlogu.

Fudbalski stadion Branoevac. Teren ima kapacitet od oko 3.000 sedita, a deo tribina je pokriven krovom. Stadion ima atletsku stazu sa est pruga i svlaionicu. Iz ove analize evidentno je da je broj drutvenih i kulturnih objekata u Optini Nova Varo izrazito mali, meutim treba imati na umu da se objekti seoskih kola esto koriste u ovu svrhu. Broj sportskih objekata, tj. Objekata za rekreaciju, u Optini Nova Varo je relativno veliki. Gotovo svaka mesna zajednica ima sportske terene. Optina ima za cilj u narednom periodu da povea broj sportskih objekata. Prioritet je zavretak izgradnje skijalita Brijea. U planu je, takoe, zavretak gradnje velike sportske dvorane u naselju Branoevac. U seoskim sredinama se planira izgradnja novih sportskih terena. Konfiguracija terena, i strateka orijentacija optine ka razvoju turizma, pruaju mogunost i zahtevaju razvoj alternativnih vidova rekreacije (umske staze pogodne za etanje, jezera pogodna za plivanje, veslanje, sportski ribolov itd., seoski putevi pogodni za biciklizam i sl.) EKONOMSKI RAZVOJ Indikator 17 - Prosena bruto zarada

Prosena bruto zarada u RSD 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.

Republika Srbija 16612 20555 25514 31745 38744

Nova Varo 11226 12579 15838 22582 33875

Prosena bruto zarada

10.000 Din.

15.000 Din.

20.000 Din.

25.000 Din.

30.000 Din.

35.000 Din.

40.000 Din.

2003 2004 2005 2006 2007

Republiki prosek Optina

Izvori podataka


26

Republiki zavod za statistiku, Godinjak Optine u Srbiji, 2004-2008

Komentar: U optini je prisutan trend rasta bruto zarada u periodu 2003-2007. godine. Prosena bruto zarada se u posmatranom periodu poveala skoro 300%. Intenzivniji rast bruto zarada se javlja u 2006. i 2007. godini. Uprkos stalnom poveanju, prosena bruto zarada u optini je znaajno ispod proseka Republike Srbije. Zaostajanje za prosekom Republike Srbije je bilo posebno izraeno u periodu 2003-2005. godine. U 2006. i 2007. godini je ova razlika znaajno smanjena. U 2007. godini je prosena bruto zarada po zaposlenom u Optini Nova Varo iznosila 87% od proseka Republike Srbije. STANOVNITVO, OBRAZOVANJE, KVALITET IVOTA Indikator 18 -Uee korisnika socijalne zatite u ukupnom stanovnitvu (%)

Godina

Ukupan broj stanovnika Broj korisnika

socijalne zatite Ostvareno uee

(%)

RS Nova Varo

RS Nova Varo

RS Nova Varo

2003. 7498001 19982 309123 343 4.12 1.72

2004. 7498001 19982 320281 356 4.27 1.78

2005. 7498001 19982 329530 377 4.39 1.89

2006. 7498001 19982 335746 377 4.48 1.89

2007. 7498001 19982 364750 356 4.86 1.78


27

Uee korisnika socijalne zatite u ukupnom stanovnitvu

1,72% 1,78% 1,89% 1,89% 1,78%

4,12% 4,27% 4,39%4,48%

4,86%

0,00%

1,00%

2,00%

3,00%

4,00%

5,00%

6,00%

2003 2004 2005 2006 2007

Optina

Republika Srbija

Izvor podataka

Republiki zavod za statistiku, Godinjak Optine u Srbiji, 2004-2008

Komentar: Optinski Centar za socijalni rad Nova Varo nosilac je socijalne zatite u optini. Nova Varo nema gerontoloki centar, zavod za zbrinjavanje odraslih, kao ni domove za zbrinjavanje dece bez roditeljskog staranja. U optini Nova Varo ima izuzetno malo korisnika socijalne zatite, i njihov broj varira od 343 (2003. godine) do 377 (2005. i 2006. godine). Broj maloletnih lica koja koriste socijalnu zatitu je izuzetno mali (svega 73 lica u 2007. godini), a dominantna kategorija su maloletna lica sa ugroenom porodinom situacijom (42 osobe u 2007. godini). Osnovnu kategoriju korisnika socijalne zatite ine punoletna lica (283 osobe u 2007. godini). U ovoj kategoriji dominiraju ostarela lica (132 osobe), dok je znatno manji broj materijalno neobezbeenih osoba i psihiki i fiziki ometenih osoba. Ostale kategorije punoletnih korisnika socijalne zatite gotovo da i ne postoje. Indeks udela korisnika socijalne zatite u ukupnom broju stanovnika je znatno nii u odnosu na prosek Republike Srbije u periodu 2003-2007. godine. Indikator 19 - Broj stanovnika na jednog lekara

Godina

Ukupan broj stanovnika Ukupan broj lekara Broj stanovnika na

jednog lekara

RS Nova Varo RS

Nova Varo RS

Nova Varo

2003 7498001 19982 20039 32 376 617

2004 7498001 19982 20211 30 369 648

2005 7498001 19982 19685 31 378 620

2006 7498001 19982 19644 26 377 730

2007 7498001 19982 20066 31 368 603


28

0

200

400

600

800

2003 2004 2005 2006 2007

Broj stanovnika na jednog lekara

Opstina

Republika Srbija

Izvor podataka: Republiki zavod za statistiku, Godinjak Optine u Srbiji, 2004-2008. godine

Komentar Novu Varo karakterie mali broj lekara, odnosno veliki broj stanovnika na jednog lekara. U Novoj Varoi radi oko 30 lekara (u zavisnosti od godine 26-31 lekar). Od 603 (2007. godine) do 730 (2006. godine) stanovnika Nove Varoi dolazi na jednog lekara. Po ovim parametrima, optina Nova Varo znaajno zaostaje za prosekom Republike Srbije. U optini poslove zdravstvene zatite obavlja: Zdravstveni centar Uice OJ Dom Zdravlja, Nova Varo, dve zdravstvene stanice - Jasenovi i Radoina, i pet mesnih ambulanti - Rutoi, Draglica, Akmaii, Boetii i Bela Reka. U optini se nalazi istureno odelenje opte bolnice u Uicu U Novoj Varoi se, meutim, nalazi neto vei broj lekara, obzirom da na podrucju optine radi Centar za rehabilitaciju kardiovaskularnih obolenja Zlatar koji je u vlasnitvu drave. Usluge ovog Centra, meutim, prvenstveno koriste turisti i korisnici PIO, a znatno manje stanovnici optine Nova Varo. Indikator 20

Godina

Ukupan broj stanovnika

Broj osudjenih lica prema mestu

izvrenja krivinog dela

Uee pravosnano osudjenih lica prema mestu

izvrenja krivinog dela u ukupnom

stanovnitvu

RS Nova Varo RS

Nova Varo RS

Nova Varo


29

2003 7498001 19982 35097 167 0.47 0.83

2004 7498001 19982 36222 133 0.48 0.66

2005 7498001 19982 39135 181 0.52 0.90

2006 7498001 19982 42988 109 0.57 0.54

2007 7498001 19982 40690 145 0.54 0.72

0

0,2

0,4

0,6

0,8

1

2003 2004 2005 2006 2007

Uee pravosnano osudjenih lica prema mestu izvrenja krivinog dela u

ukupnom stanovnitvu

Opstina Republika Srbija

Izvor podataka

Republiki zavod za statistiku, Godinjak Optine u Srbiji, 2004-2008. godine

Komentar:


30

Broj osudjenih lica prema mestu izvrenja krivinog dela u Novoj Varoi je u periodu 2003-2007. godine varirao od 109 (2006. godine) do 181 (2005. godine). Indeks uea pravosnano osudjenih lica prema mestu izvrenja krivinog dela u ukupnom stanovnitvu je u istom periodu varirao 0,54-0,90. Sa izuzetkom 2006. godine, indeks udela osuenih lica prema mestu izvrenja krivinog dela u ukupnom stanovnitvu je bio znaajno vei u Novoj Varoi u poreenju sa prosekom Republike Srbije. Izuzetno velike razlike su zabeleene u periodu 2003-2005. godine, kao i u 2007. godini. U strukturi osuenih lica je izuzetno mali broj maloletnih lica (3 lica u 2007. godini). Najvaniju kategoriju u strukturi osuenih punoletnih lica ine dela iz oblasti saobraaja, a to se dodatno moe objasniti prolaskom magistralnog puta, velike frekvencije saobraaja, Beograd-Podgorica kroz optinu Nova Varo.

EKONOMSKI RAZVOJ Indikator 21 Ekonomski agregat Stepen razvijenosti optine

Izvor podataka

Uredba Vlade Republike Srbije o kriterijumima i indikatorima za odreivanje nivoa razvijenosti jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji sa listom lokalnih samouprava podeljenih u grupe, Slubeni glasnik RS 120/09.

Komentar: Optina Nova Varo se nalazi u III grupi optina koje se vode kao manje razvijene. Ova grupa lokalnih samouprava pokriva 60-80% razvoja Republikog proseka. Indikator 22 - Struktura nacionalnog dohotka po delatnostima

Godina

Udeo poljoprivrede,lov,umar.i

vodopr. % u nacionalnom

dohotku

Udeo prera.industr.

u % u

nacionalnom dohotku

Udeo proizv. i snabd.

elek.energ. u % u

nacionalnom dohotku

Udeo trgov. na malo i

veliko u % u nacionalnom

dohotku

Udeo graevinarstva

u % u nacionalnom

dohotku

Udeo drugih sektora u

% u nacionalnom

dohotku

RS Optina RS Optina RS Optina RS Optina RS Optina RS Optina

2005. 17 24,42 28 22,9 2 18,69 25 15,8 8 6,6 20 11,6

2006. - - - - - - -

2007. - - - - - - -


31

0%

10%

20%

30%

40%

50%

Poljoprivreda Preraivaka

ind.

Proiz. el.energ. Trg. na vel. i

malo

Graevin. Drugi sektori

2005 2006 2007

Izvor podataka: Republiki zavod za statistiku, Godinjak Optine u Srbiji, 2006. godina

Napomena: Podaci o nacionalnom dohotku za 2006. i 2007. godinu nisu objavljeni u statistikom godinjaku Komentar: U stvaranju nacionalnog dohotka jasno su izdvojeni sektori poljoprivrede, lova, umarstva i vodoprivrede (24,42%), preraivake industrije (22,89%), proizvodnje i snabdevanja elektrinom energijom (18,69%) i trgovine na veliko i malo (15,80%). U periodu 1999-2005. godine se redosled i udeo navedenih delatnosti u stvaranju nacionalnog dohotka razlikovao (npr. u 2004. godini najvei udeo je imala preraivaka industrija), meutim navedene delatnosti predstavljaju najvaniji izvor stvaranja nacionalnog dohotka u Novoj Varoi. Od ostalih delatnosti, neto vei udeo u stvaranju nacionalnog dohotka imaju graevinarstvo, saobraaj i hoteli i restorani. Indikator 23 - Lokacijski koeficijent zapoljavanja

Lokacijski kvocijent

zapoljavanja za 2007.

Poljoprivreda Prera. ind. Zdrav. i soc.

Rad Obrazov. Pr. elektr. en.

Drugi sektori

Godina RS Optina RS Optina RS Optina RS Optina RS Optina RS Optina

2003. 0,05 0,04 0,35 0,55 0,12 0,09 0,08 0,08 0,03 0,08 0,39 0,16

2004. 0,04 0,03 0,31 0,53 0,10 0,09 0,08 0,08 0,03 0,08 0,45 0,19

2005. 0,04 0,03 0,29 0,49 0,10 0,10 0,08 0,09 0,03 0,09 0,45 0,20

2006. 0,04 0,03 0,29 0,34 0,11 0,13 0,08 0,09 0,03 0,09 0,45 0,19

2007. 0,04 0,03 0,29 0,34 0,11 0,13 0,08 0,12 0,03 0,12 0,46 0,26


32

0

0,2

0,4

0,6

0,8

1

Prer. ind. Zdrav. Obraz. Pr.elek.en. Drugi sek.

2003 2004 2005 2006 2007


Komentar: Lokacijski koeficijent zapoljavanja u Novoj Varoi se znaajno razlikuje od lokacijskog koeficijenta zapoljavanja u Republici Srbiji. Najvei lokacijski koeficijent zapoljavanja u Novoj Varoi ima preraivaka industrija. Vrednost koeficijenta zapoljavanja u ovom sektoru varira od 0,34-0,55. Kod koeficijenta zaposlenosti u preraivakoj industriji primetan je konstantan pad vrednosti u periodu 2003-2007. godine. Slian trend se belei i na nivou Republike Srbije, s tim to je vrednost pada koeficijenta znatno manja (pad vrednosti koeficijenta sa 0,34 na 0,29). Lokacijski koeficijent zapoljavanja u Novoj Varoi ima konstantan trend rasta u periodu 2003-2007. godine u oblasti zdravstva i socijalne zatite, proizvodnje elektrine energije i obrazovanja. Za razliku od Nove Varoi, u Republici koeficijent zapoljavanja u proizvodnji elektrine energije i obrazovanju ima konstantne vrednosti u posmatranom periodu, dok se lokacijski koeficijent zapoljavanja u oblasti zdravstva i socijalne politike smanjio. Dodatno, lokacijski koeficijenti zapoljavanja u oblasti zdravstva i socijalne zatite kao i obrazovanja imaju znatno nie vrednosti na nivou Republike, u poreenju sa optinom Nova Varo. Lokacijski koeficijent zapoljavanja u proizvodnji elektrine energije na nivou Republike je izuzetno nizak (0,03). Ostali koeficijenti zapoljavanja u Novoj Varoi su male vrednosti, za razliku od Republike Srbije gde znaajnu vrednost pokazuju npr. sektori trgovine (0,14) i saobraaja, skladitenja i veza (0,10) itd. Indikator 24 - Povrina poslovnog prostora na 1000 stanovnika izgraena prethodne godine

Napomena: Povrina poslovnog prostora se ne vodi u Statistici kao ni na optinskom nivou tako da nije mogue odrediti vrednost indeksa. Indikator 25 - Obim unutranjih SDI po glavi stanovnika

SDI po glavi stanovnika izraen u RSD

2003. 2004. 2005. 2006. 2007.

Republika Srbija 15.430 20.400 43.680 45.400 64.000


33

Optina 3.300 10.250 1.840 5.420 11.400

0

5.000

10.000

15.000

20.000

25.000

2003

2004

2005

2006

2007

Opstina

Republicki prosek


Komentar:Stranih direktnih investicija u optini Nova Varo u periodu 2003-2007. god. nije bilo. Obim ostvarenih investicija po glavi stanovnika u optini Nova Varo je viestruko nii od proseka Republike Srbije, i to 23 puta u 2005. godini , osam puta u 2006. godini i dva puta nii u 2004. godini. Najvee investicije su u Novoj Varoi ostvarene 2004. i 2007. godine. U 2007. godini (po karakteru investicija) investicije u nove kapacitete su inile 45,30% ukupnih investicija. Investicije u rekonstrukcije, modernizacije i dogradnje su inile 35,60% ukupnih investicija, dok su investicije u odravanje nivoa postojeih kapaciteta predstavljale 19,10% ukupnih investicija. Po tehnikoj strukturi investicija graevinski radovi ine 41% ukupnih investicija, nabavka domae opreme 30,1%, uvozne opreme 23,2%, dok su ostale investicije inile 5,7% ukupnih investicija. Investicije u nove kapacitete su bile najvee u 2004. (68,8%), a najnie u 2006. godini (13%). Indikator 26 - Broj registrovanih privrednih subjekata na 1000 stanovnika

Br. Registrovanih privrednih subjekata na 1000 stanovnika

2003. 2004. 2005. 2006. 2007.

Republika Srbija 59,5 60,8 66,1 68,1 72.5

Optina 4,1 4,4 4,4 4,5 3,66


34

0

1020

30

40

5060

70

80

2003 2004 2005 2006 2007

Opstina

Republicki prosek

Izvori podataka

Republiki zavod za statistiku, Godinjak Optine u Srbiji, 2004-2008. godine

Komentar: U Novoj Varoi je registrovano oko 400 privatnih subjekata, koji se uglavnom bave preradom drveta (oko 180 pilana) i uslugama (restorani, prodavnice, kafii...). Broj registrovanih privrednih subjekata na 1000 stanovnika u optini Nova Varo je viestruko manji u odnosu na prosek Republike Srbije. Vrednost ovog indeksa za optinu Nova Varo je bila 14,5 puta manja u odnosu na prosek Republike Srbije u 2003. godini, a ak 19,8 puta manja u 2007. godini. U 2007. godini je zabaleeno smanjenje broja radnji i preduzea u Novoj Varoi u odnosu na 2006. godinu. Kao i u Republici, najvee uee po sektorima imaju radnje iz oblasti trgovine (40%), transporta (23,86%), sektora preraivake industrije (12,85%) i ugostiteljski objekti (11,85). Procentualno, najvee uee u privrednim sektorima ima trgovina (40% od svih aktivnih preduzea), preraivaka industrija (24,21%) i poljoprivreda (8,42%). Najzastupljeniji podsektori u okviru preraivake industrije su prerada drveta (37,78%), prehrambena industrija (17,39%) i proizvodnja proizvoda od plastinih masa (13,04%). Preduzea, kako privatna tako i ona u dravnom/drutvenom vlasnitvu, najee su mala. Indikator 27 - Neto broj novih preduzea na 1000 preduzea

Izvor podataka: podaci su nezvanini

Komentar: Neto broj preduzea u optini Nova Varo od 2003. godine opada, da bi u 2007. godini imali vei broj ugaenih preduzea od otvorenih. U optini je aktivno oko 100 preduzea (u zavisnosti od godine). Najvei procenat ine mala preduzea (preko 90%), dok su ostalo preduzea srednje veliine. Najvei broj preduzea se bavi trgovinom i preradom. Indikator 28 - Ukupna aktivnost, stopa zaposlenosti i nezaposlenosti

Stopa nezaposlenosti 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.

Republika Srbija 0,28 0,28 0,26 0,27 0,23

Optina 0,28 0,33 0,34 0,40 0,40


35

0,28

0,33 0,34

0,4 0,4

0,28 0,280,26 0,27

0,23

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

2003 2004 2005 2006 2007

Opstina Republicki prosek

Stopa zaposlenosti 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.

Republika Srbija 0,53 0,60 0,61 0,60 0,59

Optina 0,43 0,53 0,49 0,47 0,39


36

0,43

0,530,49

0,47

0,39

0,53

0,6 0,61 0,6 0,59

0

0

0

0

0

1

1

1

2003 2004 2005 2006 2007

Opstina Republicki prosek


Komentar: Koeficijent zaposlenosti u Novoj Varoi je znaajno nii u odnosu na prosek Republike Srbije. U 2004. godini koeficijent ima trend rasta, i iznosi 0,53. Od 2004. godine koeficijent zaposlenosti ima trend pada. Najnia vrednost koeficijenta je ustanovljena u 2007. godini, i iznosila je 0,39. U istom periodu koeficijent zaposlenosti u Republici Srbiji se kree u intervalu 0,53 (2003. godina) 0,61 (2005. godina). Posledice ekonomske krize tokom devedesetih godina prolog veka dovele su do pada ekonomske aktivnosti drave i znaajnog pada broja zaposlenih. Taj trend se nastavlja i nakon drutvenih promena u 2000. godini kao posledica sprovodenja mera privrednih reformi (privatizacija i restruktuiranje velikih privrednih sistema). Broj nezaposlenih u optini Nova Varo se konstantno poveava od 1999. godine. U periodu 1999-2006. god. broj nezaposlenih se poveao za 2,1 puta. Uprkos tome, stopa nezaposlenosti je 2003. godine bila gotovo identina u Novoj Varoi i Republici Srbiji (0,28). Od 2003. godine se stopa nezaposlenosti smanjuje u Republici Srbiji, dok u Novoj Varoi ima trend poveanja. Najvei koeficijent nezaposlenosti u Novoj Varoi se registruje 2006. i 2007. godine, i iznosi 0,40. Porast broja nezaposlenih je posledica neaktivnosti velikih drutvenih sistema koji su u fazi privatizacije i steaja smanjili broj zaposlenih.

Indikator 29 - Fiskalni kapacitet optine Ostvarenje izvornih prihoda (fiskalnih oblika) po glavi stanovnika

2003. 2004. 2005. 2006. 2007.

1 Ukupno ostvarenje fiskalnih oblika izvornih prihoda

17.520.774,00 27.214.900,00 30.511.786,00 65.314.331,00 75.941.245,00

2 Broj stanovnika 19.982 19.982 19.982 19.982 19.982

3 Prihod po glavi stanovnika (1/2)

676,80 1.362,00 1.527,00 3.268,00 3.600,00


37

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

4000

2003 2004 2005 2006 2007

Prihod po glavi stanovnika

Izvor podataka

Odluke o zavrnim raunima budeta za 2003., 2004., 2005., 2006 i 2007. godinu.

Komentar: Prihod po glavi stanovnika u periodu 2003-2007. godine belei trend porasta. Najnii prihodi po stanovniku su ostvareni 2003. godine, i iznosili su 676,80 RSD, dok su najvei prihodi po glavi stanovnika ostvareni 2007. godine i iznosili su 3.600,00 RSD. Znaajnije poveanje prihoda po stanovniku se belei 2006. i 2007. godine. U periodu od 2003. - 2007. godine izvorni prihodi belee stalan rast. Najvei rast izvornih prihoda zabeleen je u 2006. godini (114%), to je rezultat uvoenja novog izvornog prihoda - posebne naknade za zatitu ivotne sredine. Procenat uea izvornih prihoda u ukupno ostvarenim prihodima varira u zavisnosti od godine. U 2003. godini uee izvornih prihoda u ukupno ostvarenim prihodima je: 19,5% - 2004. 22% - 2005. 21% - 2006. i 28% - 2007. godine. Od 01.01.2009. godine optina preuzima od Poreske uprave utvrivanje, kontrolu i naplatu izvornih javnih prihoda pa se oekuje poveanje broja poreskih obveznika, vei procenat naplate, a samim tim i poveanje izvornih prihoda.


38

Indikator 30 - Stepen zaduenosti optine

2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

1 Ostvarenje ili procena ostvarenja TEKUIH prihoda budeta za posmatranu budetsku

godinu 360.000.000 400.000.000 450.000.000 500.000.000 550.000.00

2.1

15% ostvarenja ili procene ostvarenja tekuih prihoda budeta za posmatranu

budetsku godinu (1 X 15 / 100)

54.000.000 60.000.000 67.500.000 75.000.000 82.500.000

2.2 Iznos glavnice i kamate koji dospeva u

posmatranoj godini 18.500.000 16.400.000 15.500.000 14.550.000 7.000.000

2.3 RASPOLOIVA SREDSTVA U

APSOLUTNOM IZNOSU (2.1 2.2)

35.500.000 43.600.000 52.000.000 60.450.000 75.500.000

2.4

RASPOLOIVA SREDSTVA U RELATIVNOM IZNOSU

- % UKUPNIH TEKUIH PRIHODA

BUDETA (2.3 / 1 X 100 )

9,86 10,9 11,565 12,09 13,72

3.1

50% ostvarenja ili procene ostvarenja tekuih prihoda budeta za posmatranu

budetsku godinu (1 X 50 / 100)

180.000.000 200.000.000 225.000.000 250.000.000 275.000.000

3.2 Ukupan iznos neizmirenog dugoronog zaduenja budeta optine ili grada za

kapitalne investicione rashode 70.700.000 53.380.000 36.350.000 21.470.000 6.920.000

3.3 RASPOLOIVA SREDSTVA U

APSOLUTNOM IZNOSU (3.1 3.2)

109.300.000 146.620.000 188.050.000 228.530.000 268.080.000

3.4

RASPOLOIVA SREDSTVA U RELATIVNOM IZNOSU

- % UKUPNIH TEKUIH PRIHODA

BUDETA (3.3 / 1 X 100 )

30,36 27,33 41,78 45,70 48,74


39

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

55

2009 2010 2011 2012 2013

Procenat raspolozivog tekuceg zaduzenja Procenat raspolozivog ukupnog zaduzenja

Izvori podataka

- Odluka o zavrnom raunu budeta za 2008. godinu. - Podaci optinske ili gradske slube za trezor o obimu i strukturi zaduenosti budeta. - Odluka o budetu za 2009. godinu. - Memorandum o budetu za 2009. i naredne dve fiskalne godine. - Projekcija priihoda i primanja budeta za period od 2009. do-2013. godine.

Obaveze po kreditu koji je optina uzela od 2009.god. se smanjuju, tako da e 2013. godine kreditna obaveza biti smanjena 10,2 puta. Raspoloiva sredstva utvrena u skladu sa projekcijom prihoda u narednim godinama, Memorandumom o buetu za 2009. godinu i naredne dve godine, ostvarenim prihodima u 2008. godini u narednim godinama poveavaju i to: 2010. god. za 34% u odnosu na prethodnu godinu; 2011. god. raspoloiva sredstva se poveavaju 28%; 2012. god. 21% i 2013. god.17%


40

3. SWOT ANALIZA

SWOT analiza je jedna od metoda kojom se proces Stratekog planiranja slui u toku prcesa identifikacije faktora koji mogu uticati na proces implementacije stratekog dokumenta. Ona omogucava prepoznavanje pozitivnih i negativnih faktora koji uticu na ostvarenje strategijskih opredeljenja i daje mogucnost da se na faktore blagovremeno utice, tj. da im se prilagode nacini dostizanja strategijskih ciljeva.

SWOT analiza predstavlja metodu koja omogucava uspostavljanje ravnotee izmedu internih sposobnosti i eksternih mogucnosti. Ona je skup analitickih metoda kojima se uporeduju sopstvene snage i slabosti sa mogucnostima i opasnostima u okruenju.

Opti prokaz matrice za SWOT analizu:

SWOT matrica

Strenghts Snage

Weaknesses slabosti

Opportunities anse

Threats pretnje

3.1. Mala i srednja preduzea Problem U optini je izraena nezaposlenost i odliv stanovnitva usled slabo razvijenih privrednih aktivnosti

Snage Slabosti

Dobar geografski poloaj pogranini region

Bogatstvo prirodnih resursa

Ne postoje podaci o stanju i broju malih i srednjih preduzea

Svega 4 srednja preduzea sa 525 radnika, ostalo su mala


41

Dobra saobraajna povezanost

Prirodne lepote

Ljudski resursi

Dostupna radna snaga

Znaajni poljoprivredni i turistiki potencijali

Sektor usluga je dominantan

Razvijene pilane

preduzea koja zapoljavaju 410 radnika i 673 preduzetnika koji zapoljavaju 592 radnika

Nema velikih preduzea

Nije razvijen proizvodni sektor

Preduzetnici nisu povezani

Slaba finansijska mo preduzetnika

Najvei broj firmi u procesu privatizacije je zavrio stecajem

Nezaposlenost

Ne postoji preduzee koje je nosilac razvoja

Preduzea rade sa zastarelom opremom i tehnologijom

Siva ekonomija

Mogunosti Pretnje

Investicije

Stvaranje ambijenta za priliv

Regionalni projekti

Meunarodni projekti

Potpuna primena zakonskih reenja

Cefta sporazum

Promocija potencijala

Podizanje nivoa prerade proizvoda u drvnoj industriji i poljoprivredi

Bolje iskoriavanje turistike ponude

Ukljuivanje u regionalne i republike institucije i asocijacije

Razvoj novih tipova proizvodnje

Nedostajua ili loa zakonska regulativa

Limitirane nadlenosti optine

Svetska ekonomska kriza

Sporazum o slobodnoj trgovini

Nova Varo nije interesantna za investitore

Nekontrolisano korienje prirodnih resursa

Migracije

Starenje stanovnitva

Odliv kolovanog kadra

Krediti nisu povoljni za razvoj

Krediti nisu pristupani za razvoj malog biznisa


42

3.2. Turizam Problem Turizam se razvija neplanski. Slaba ponuda i organizovanost u turizmu uz neiskorienost turistikih kapaciteta i prirodnih resursa.

Snage Slabosti

Dobar geografski poloaj pogranini region

Bogatstvo prirodnih resursa (vodni resursi)

Ouvani prirodni resursi

Zlatar je vazduna banja

12,9% teritorije optine je u kategoriji zatienog prirodnog dobra

Bogatstvo istorijsko-kulturnog naslea

Dobra povezanost sa potencijalno znaajnim turistikim atrakcijama

Magistralni put M-21 prolazi kroz Novu Varo

Blizina drugih turistikih centara ajetina, Mokra Gora i sl.

Tri hotela kapaciteta 620 leajeva

Hoteli imaju pratee sadraje

U pansionima, vilama, apartmanima i sl. postoji oko 100 leajeva

Seoski turizam se razvija i u ponudi ima oko 300 leajeva

Tri ski staze na Zlataru

TSC postoji 2001. godine

Sportski tereni i infrastruktura koja prati razvoj turizma

Pripreme sportista se obavljaju u Novoj Varoi

Znaajno je razvijen zdravstveni turizma kroz postojanje RH Zlatar

Optina pomae razvoj turizma

Usvojen master plan turistike destinacije Zlatibor-Zlatar

U optini postoji srednja kola u kojoj postoje smerovi za turizam i ugostiteljstvo

Hoteli su stari (oko 40 godina starosti) i u loem su stanju

Hoteli zahtevaju ulaganja

Hoteli rade malim kapacitetom, odnosno kapaciteti nisu iskorieni

Nedostatak turistikih sadraja ekskurzije, posete i sl.

Nedostatak turistike agencije

Slabo promovisana ponuda

Uesnici u seoskom turizmu nisu dovoljno edukovani

Ljudski resursi nisu specijalizovani za bavljenje turizmom

Nedostatak udruenja

Slaba popunjenost kapaciteta mali broj gostiju i noenja

Nedostatak finansijskih sredstava aktera koji se bave turizmom

Nedovoljna ulaganja u marketing

Prilaz turistikim sadrajima nije dovoljno dobro ureen

Turistika signalizacija uglavnom ne postoji

Nedostatak turistikih peakih i biciklistikih staza

Neorganizovanost

Divlja gradnja

Prirodni resursi i potencijali kao i magistralni put nisu dovoljno iskorieni

Nedostatak reklamnih i promotivnih materijala na putu

Organizovane manifestacije nisu dovoljno posecene

Ne postoji etno-kua


43

Web site TOZ postoji

Uestvuje se na najvanijim sajmovima turizma

Organizuju se razliite turistike manifestacije promotivnog tipa

Ne postoji lokalna proizvodnja suvenira sa znakom Zlatara

Ziara Brijee nije jo aktivirana

Mogunosti Pretnje

Podizanje hotela visoke kategorije

Razvoj novih turistikih sadraja lovni turizam, kongresni turizam, peacenje, planinarenje i sl.

Investicije

Donatori

Bolji rad inspekcijskih slubi

Saradnja sa drugim turistikim centrima i turistikom organizacijom Srbije

Povezivanje kapitalnih investicija u Novoj Varoi sa turizmom

Bolja saradnja sa dravnim institucijama

Ukljuivanje tradicionalne poljoprivredne proizvodnje i starih zanata u turistiku ponudu

Formiranje zatitnog znaka Zlatara

Razvoj kampovanja na jezerima

Javno privatna partnerstva

Agencije su zainteresovane za dovoenje turista/gostiju

Neregulisan status Panorame

Konkurencija

Nedostatak finansijskih sredstava

Skupi krediti

Divlja gradnja

Neregulisani imovinsko-pravni statusi

Limitirane nadlenosti optina

Stanovnitvo nije zainteresovano za prihvatanje turistikih standarda

Migracije

Starosna struktura stanovnitva

Infrastruktura ne prati razvoj turizma

Ekonomska kriza

Politika nestabilnost

Zakonska regulativa

Sporost u dobijanju dozvola

Nekontrolisani razvoj turizma


44

3.3. Ruralni razvoj Problem Selo i poljoprivreda su zapostavljeni to je uzrokovalo intenzivne migracije i starenje sela

Snage Slabosti

Bogatstvo sakupljenim biljem

Zemljite i ostali resursi nisu zagaeni

Velike obradive povrine

Tradicija u stoarskoj proizvodnji

Razvijeno mleno govedarstvo

Postojanje kunih kapaciteta za proizvodnju sira

Tradicionalni proizvodi npr. zlatarski sir

Odgoj heljde, krompira i argarepe

Formiran je Fond za razvoj poljoprivrede

Postoji nekoliko udruenja poljoprivrednika

Postoje poljoprivredni poizvoai koji su na putu specijalizacije

Postoje mini mlekare i klanica

Postoji nekoliko ribnjaka

Poljoprivredom se bavi najvei deo stanovnitva oko 2700 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava

Sirijada tradicionalna manifestacija

Najvei broj gazdinstava je ostvario prava na subvencije i podsticaje

Vie od 50% stanovnitva ivi u selima

U poslednje dve godine se razvija seoski turizam

Poljoprivreda nije primarna delatnost u optini i nije dovoljno razvijena

Znaajne zemljine povrine se ne koriste

Zemljite je loijeg kvaliteta i koristi se uglavnom za ispau

Sa izuzetkom pelarskog udruenja, ostala udruenja su slaba

Nema aktivnih zadruga

Farmeri nisu specijalizovani

Meovita gazdinstva su dominantna

Mali i isparcelisan posed

Stara i nedostajua mehanizacija

Niska finansijska mo poljoprivrednika

Sakupljanje lekovitog bilja nije organizovano

Preradni kapaciteti su malog obima proizvodnje i nemaju sertifikate kvaliteta i standardizovanu proizvodnju

Proces zatite tradicionalnih proizvoda nije zavren

Optinski budet je mali za sistemski podsticaj poljoprivredi

Farmeri nisu dovoljno edukovani, odnosno strune slube nisu dovoljno prisutne na terenu

U optini ne postoji matina sluba

Poljoprivredna infrastruktura nije dovoljno razvijena (matina sluba, veterinari, struna sluba, apoteke i sl.)

Sirijada nije dovoljno promovisana i odrava se u pogreno vreme

U selima nema kulturnih i drugih deavanja


45

Najvei broj sela je loe povezan sa gradskom sredinom

Seoska infrastruktura nije dovoljno razvijena

Nova Varo je u kategoriji marginalnih podruja

Mogunosti Pretnje

Razvoj organske proizvodnje

Razliiti tipovi brendiranja proizvoda

Komasacija

Katastar

Rejonizacija poljoprivredne proizvodnje

Bolja organizovanost slubi, organizacija i sl. u radu na terenu

Regulisan plasman proizvoda

Formiranje otkupnih mesta

Podizanje mini predradnih kapaciteta

Proizvodnja autohtone vrste matica

Intenzivniji razvoj pelarstva

Standardizacija proizvoda

Investicije i donatori

Povezivanje poljoprivredne proizvodnje sa drugim, prvenstveno turistikim, sadrajima

Razvoj i proizvodnja jagodiastog voa

Predpristupna sredstva EU namenjena ruralnom razvoju

Bolje korienje podsticaja i subvencija

Regionalna saradnja

Meunarodna saradnja

Republiki fondovi i projekti

Formiranje funkcionalnih udruenja i zadruga

Organizovanje aktivnosti u seoskim sredinama

Imovinsko pravni odnosi su neregulisani

Optina ne upravlja znaajnim zemljinim povrinama

Nova Varo je imala za cilj industrijski razvoj

Naputene zemljine parcele

Starenje sela

Migracije

Skupi krediti

Nemogunost dobijanja finansijskih sredstava

Klimatski uslovi i nadmorska visina

Ukidanje podsticaja i subvencija u poljoprivredi u brdsko-planinskim podrucjima

Agrarna politika

Zakonska regulativa

Liberalizacija trgovinskog reima slobodan uvoz hrane


46

3.4. Zatita ivotne sredine Problem Iako se u optini Nova Varo nalazi 12,5% teritorije u kategoriji ouvane ivotne sredine malo panje se posveuje ekolokim pitanjima i problemima, dok se prirodnim resursima slabo upravlja.

Snage Slabosti

Ouvana prirodna sredina

Brojni prirodni resursi (voda, ume i sl.)

Povoljan geografski poloaj

Klimatski uslovi

Planina Zlatar je proglaena vazdunom banjom

Klisura Uvac je zatien specijalni rezervat prirode

Nepostojanje opasnih tehnologija

Postojanje NVO koja se bavi zatitom ivotne sredine

12,5% teritorije se nalazi u kategoriji ouvane ivotne sredine

Bogatstvo flore i faune

Postojanje zatienih biljnih i ivotinjskih vrsta

Form

Documents

STRATEGIJA LOKALNOG ODRŽIVOG RAZVOJA …novavaros.rs/dokumenta/Strategija 2010-2020.pdf · odmazde, krvne osvete, zulumi, gladne godine, epidemije i slicno. Od 16. veka (1516. godine),