Strategija Razvoja Turizma Opstine Dimitrovgrad

NARUILAC: VLADA REPUBLIKE SRBIJE MINISTARSTVO EKONOMIJE IREGIONALNOG RAZVOJA

I OPTINA DIMITROVGRAD

STRATEGIJA RAZVOJA TURIZMA OPTINE DIMITROVGRAD- DRUGI FAZNI IZVETAJ -

RUKOVODILAC PROJEKTA Dr Bojan Zeevi

EKONOMSKI FAKULTET U BEOGRADU DEKAN Prof. dr Marko Backovi

Beograd, novembar 2008.

Strategija razvoja turizma optine Dimitrovgrad

Ekonomski fakultet Beograd

SADRAJVIZIJA I POZICIONIRANJE ...............................................................................................................2 OBUHVAT VIZIJE .......................................................................................................................2 PRINCIPI NA KOJIMA SE VIZIJA BAZIRA ........................................................................................3 IZJAVA O VIZIJI ..........................................................................................................................3 POZICIONIRANJE DIMITROVGRADA KAO TURISTIKE DESTINACIJE ................................................4 PORTFOLIO PROIZVODA I KONCEPT UPOTREBE PROSTORA .................................................5 RESURSNA OSNOVA TURISTIKIH PROIZVODA POPULACIONA, PRIRODNA I ANTROPOGENA ..........5 PROSTORNE KARAKTERISTIKE TERITORIJE OPTINE DIMITROVGRAD ...........................................6 DEMOGRAFSKE KARAKTERISTIKE ..............................................................................................8 KARAKTERISTIKE TURISTIKIH PROIZVODA ...............................................................................13 PRIRODNI RESURSI NA BAZI KOJIH E SE FORMIRATI TURISTIKI PROIZVODI ...............................20 ANTROPOGENI RESURSI OD ZNAAJA ZA TURIZAM ....................................................................20 RAZVIJENI ELEMENTI PONUDE TURISTIKOG PROIZVODA ...........................................................22 ELEMENTI FORMIRANJA TURISTIKIH PROIZVODA NA TERITORIJI OPTINE DIMITROVGRAD ...........24 NOSEI PORTFOLIJI TURISTIKIH PROIZVODA ...........................................................................26 POLOVI RAZVOJA TURIZMA NA TERITORIJI OPTINE DIMITROVGRAD...........................................27 SUBJEKTI AKTUELNE TURISTIKE PONUDE ...............................................................................32 PLAN KONKURENTNOSTI .............................................................................................................36 KONKURENTSKI NEDOSTACI ....................................................................................................36 DIJAMANT KONKURENTNOSTI ..................................................................................................37 PROGRAMI KONKURENTNOSTI .................................................................................................38 INVESTICIONI PROJEKTI ...............................................................................................................47 MARKETING PLAN..........................................................................................................................49 STRATEKI PRIORITETI ...........................................................................................................49 BRENDIRANJE ........................................................................................................................50 INTERNET ..............................................................................................................................51 NAJZNAAJNIJA GEOGRAFSKA TRITA U NAREDNIH 5 DO 7 GODINA ..........................................53 PLAN MARKETINGA POJEDINANIH PROIZVODA .........................................................................55 INTEGRISANE MARKETINKE KOMUNIKACIJE .............................................................................60 KOMUNIKACIONE AKIVNOSTI ....................................................................................................61 PROMOCIONI OBLICI I MATERIJALI ............................................................................................62 PRAENJE AKTIVNOSTI ...........................................................................................................64 UPRAVLJAKI MODEL...................................................................................................................66

1



VIZIJA I POZICIONIRANJEOBUHVAT VIZIJE Vizija Dimitrovgrada kao turistike destinacije predstavlja inspirativnu sliku optine u nekom trenutku u budunosti, najee za 10 godina, na nain kako ga vide kljuni stejkholderi. U tom smislu, vizija predstavlja osnovnu, polaznu strateku odluku i najkritiniju komponentu turistike politike Dimitrovgrada. Vizija sublimira stremljenja svih kljunih stejkholdera u kontekstu bazinih pitanja turistikog razvoja, a koja se odnose na to: kakva e Dimitrovgrad biti destinacija kakav imid treba da ima i na koji ga nain treba graditi i komunicirati ciljinim tritima kakav tip i strukturu posetilaca treba privlaiti koje sadraje ponude treba razviti (u smislu kreiranja adekvatnog sistema lanca vrednosti i nezaboravnih doivljaja posetilaca) na koji nain obezbediti podrku povezanih delatnosti u cilju ostvarenja vizije (od saobraajne i druge infrastrukture, do obrazovanja) koji su trokovi i koristi ostvarenja vizije i koje e organizacije i pojedinci preuzeti odgovornost za ostvarenje vizije. Vizija se uobiajeno izraava kao izjava, pa stoga kaemo da je ona reita slika. Da bi bila validna, ovu sliku treba da dele svi kljuni stejkholderi, jer jedino na taj nain se obezbeuje da svi streme ka istom cilju. Realizacija vizije, dakle, zahteva ne samo bazino razumevanje i prihvatanje, ve i poistoveivanje s njom od strane svih kljunih subjekata turistikog razvoja, i iz javnog i iz privatnog sektora. Ovo omoguava maksimalnu posveenost ostvarenju vizije, a time i odgovornost za obezbeivanje i alokaciju resursa. To samo potvruje potrebu da vizija bude artikulisana kroz uvaavanje i uee stejkholdera. U tom smislu, vizija je osnov za njihove planske odluke i konkretne akcije. Na toj osnovi se i minimiziraju nesporazumi i konflikti koji mogu nastati, a u krajnjoj liniji ona koristi i kao sredstvo izolacije onih igraa koji pokuavaju da deluju mimo prihvaenih pravila igre. 2



Treba imati u vidu da vizija, s obzirom na raznolikost stejkholdera, odnosno njihovu pripadnost razliitim drutvenim grupama i javnim i poslovnim sektorima, nije samo trino voena, na nain da tretira ekonomske efekte turistikog razvoja po privredu grada, ve sadri i bazine vrednosti koji odraavaju uverenja razliitih drutvenih grupa o tome kako e turizam doprineti blagostanju stanovnika Dimitrovgrada, razvoju biznisa u gradu i zadovoljstvu posetilaca. Predlog vizije Dimtrovgrada kao turistike destinacije dajemo na bazi odrane strukturisane radionice u Dimitrovgradu sredinom 2008. godine, kao i intervjuisanja pojedinih stejkholdera. Pored ovoga, uzeti su u obzir i rezultati radionice odrane 2006. godine sa predstavnicima kljunih stejkholdera za potrebe izrade Master plana Stare planine.

PRINCIPI NA KOJIMA SE VIZIJA BAZIRA Imajui u vidu ranija istraivanja za potrebe razvoja srpskog turizma, karakteristike dosadanjeg razvoja turizma, kao i prirodu i strukturu turistikog proizvoda Dimitrovgrada, navodimo sledee kljune principe na kojima treba da se temelji turistika vizija i sam turistiki razvoj optine do 2018. godine: Korist od razvoja turizma na podruju Dimitrovgrada treba da osete svi: stanovnici, posetioci, turistiki sektor, povezane delatnosti i javni sektor. Odlukom da krene u izradu strategije razvoja turizma Dimitrovgrad pokazuje da turizam vidi kao jednu od vanih poluga ne samo sopstvenog razvoja, ve i kreiranja regionalne prepoznatiljivosti. Dimitrovgrad nastoji da se pokae kao tradicionalna i mirna turistika destinacija, a opet puna mogunosti za raznolike aktivnosti u ouvanom prirodnom i kulturnom okruenju. Dimitrovgrad nema znaajnijeg iskustva u turizmu i ima mogunost da gradi svoju poziciju koristei inovativan i kreativan pristup u stvaranju turistikog iskustva.

IZJAVA O VIZIJI Dimitrovgrad e 2018. godine biti regionalna turistika destinacija poznata po mogunostima za razliite forme turizma specijalnih interesovanja i autentinih ruralnih doivljaja, sa razgranatom putnom mreom i sa stazama za peaenje, jahanje, ture 4x4 i vonju bicikala. Urbani deo optine, osim ugoavanja poslovnih posetilaca, pruae razliite doivljaje vezane za sportske, kulturne i druge dogaaje, dok e ruralno okruenje uz svoju autentinost i spokoj, biti i idealno podruje za razliita iskustva avanture, eko-doivljaja i drugih aktivnosti. U periodu do 2018. godine Dimitrovgrad e se, shodno regionalnom turistikom razvoju, pripremati za intenzivniji ulazak na trite ski turizma.

3



POZICIONIRANJE DIMITROVGRADA KAO TURISTIKE DESTINACIJE

Pozicioniranje je nain da se destinacija u svesti potroaa ili postavi na mesto koje nije zauzeto od strane druge, konkurentske destinacije, ili da istisne postojeeg konkurenta. To je proces koji direkno utie na sve ostale marketinke odluke i usmerava se na tano izabrane ciljne segmente, sa jasno definisanim preferencijama u pogledu proizvoda, ali i ostalih instrumenata marketinkog miksa. Efektno pozicioniranje treba da omogui Dimitovgradu kao turistikoj destinaciji da kroz distinktivnu i jasnu krau poruku skrene panju auditorijuma i tako bude primeen. Osnove za pozicioniranje bazirane su na setu kljunih vrednosti, istraenih i ureenih od strane svih uesnika u lancu vrednosti. Rezultati radionice, odrane u okviru izrade ove Strategije, ukazuju, na osnovu odgovora uesnika, na sledei set najznaajnijih vrednosti/atributa (turizma) optine Dimitrovgrad koji bi mogao posluiti kao jedna od osnova za definisanje pozicije Dimitrovgrada kao turistike destinacije na tritu: 1. Mirna (spokojna) 2. Zdrava 3. Tradicionlna 4. Ouvana i autentina. U postupku razvoja Strategije razvoja optine Dimitrovgrad kao i u procesima njene konkretizacije u praksi treba da se insistira na ovim atributima. Iz razloga uspenog kreiranja Strategije i njene operacionalizacije neophodno je u to veoj meri bazirati se na ovim kritinim vrednostima i atributima uspeha. Posle ovih atributa uviaju se drugi glavni atributi Dimitrovgrada kao o su: divlja, ostalo, okrepljujua, zabavna, topla i ekskluzivna destinacija. Ipak ovu drugu grupu atributa moemo posmatrati perifernim, pri emu to ne znai da su oni u potpunosti nebitni, ali u prvi plan uvek treba prvo stavljati kljune atribute i vrednosti, a tek onda sekundarne i periferne. Meutim, s obzirom na karakter turistikih proizvoda koji e dominirati ovim podrujem, Dimitrovgrad e se pozicionirati oko pojmova autentina destinacija dnevnih aktivnosti i avantura i veernjeg spokoja.

4



PORTFOLIO PROIZVODA I KONCEPT UPOTREBE PROSTORARESURSNA OSNOVA TURISTIKIH PROIZVODA POPULACIONA, PRIRODNA I ANTROPOGENA Usled izraene raznovrsnosti fizikih osobenosti prostora optine Dimitrovgrad, a radi preciznijeg analitikog postupka, u ovom istraivanju primenjen je metod podele na predeone celine srodnih osobenosti. Kako je stanovnitvo jedan od bitnih resursa za razvoj, pa i za razvoj turizma, i kako se u ime i za raun tog stanovnitva donosi Strategija razvoja turizma, to je bilo nuno u konkretnom sluaju izvriti detaljnu prostorno-demografsku analizu, od predeone celine do predeone celne i od naselja do naselja da bi se stvorila slika stanja populacije na tretiranom prostoru, nosilaca realnih interesa i osnove za razvoj turizma. Konstatovano je 5 predeonih celina koje nose svoje specifinosti: 1. 2. 3. 4. 5. Visok Zabre Poniavlje Burel Derekul

Svaka od ovih celina posebno je tretirana, posebno sa aspekta prostornih indikatora, a posebno sa aspekta demografskog stanja na terioriji.

5



PROSTORNE KARAKTERISTIKE TERITORIJE OPTINE DIMITROVGRAD Predeona celina Visok Dolina reke Visoice (750-800 mnm) omeena sa juga Vidliem 1100-1200 mnm a sa severa grebenom i vrhovima Stare planine 1700-1900 mnm. Prostor je povrine oko 113.6 km2; pravcem jug-sever oko 14 km i pravcem istok-zapad oko 9 km. Status teritorije je Park prirode Stara planina, turistike regije Stara planina sa akcentom na razvoj skijalita Senokos-Srebrna glava i povezivanje u jedinstveno skijalite sa skijalitem Berkovica na severnim padinama Stare planine u Bugarskoj. Takoe, planirano je otvaranje graninog prelaza Krivodol u dolini Visoice, mada e to ulaskom Srbije u EU biti bez sadanjeg znaaja. Predeona celina Zabre/Odorovsko polje Razueni brdski prostor 500-900 mnm koji se die od doline Niave do pod Vidli sa grebenom izmeu 1100-1200 mnm. Pod padinama Vidlia nalazi se najvee Krako polje u Srbiji Odorovsko polje na oko 700 mnm. Predeona celina Zabre/Odorovsko polje se prostire na oko 129 km2, pravcem sever-jug oko 12 km i pravcem istok-zapad oko 14 km. Samo Odorovsko polje se prostire na 2-4 km pravcem sever-jug i 10 km pravcem-istok-zapad, ukupne povrine 30 km2. (Sadri se u ukupnoj povrini predeone celine Zabre/Odorovsko polje). Na Odorovskom polju nalazi se izuzetno prostran, razuen i bogat sistem Petrlake peine i dve hidroakumulacije Savat I i Savat II ukupne povrine akvatorije 36 ha, koja je bogata ribom. Predeona celina Poniavlje Relativno uska dolina Niave izmeu Zabra na severu i Burela na jugu, na 470500 mnm, povrine 66.9 km2, pravcem istokzapad oko 10,5 km, irina doline oko 1-1,5 km. U sreditu doline smeten je Dimitrovgrad centar optine, a dolinom prolazi meunarodna eleznika pruga Ni-Sofija i autoput E-80 za Sofiju i Istambul. Granini prelaz prema Bugarskoj je Gradina. U ovoj dolini izvrena je koncentracija najveeg broja stanovnika optine Dimitrovgrad, u Dimitrovgradu i u prigradskim naseljima i selima. Predeona celina Burel Predstavlja razuen brdski prostor sa markantnom vododelnicom donjeg sliva reke Jerme i Lukavake reke. Vododelnica poinje od Belea, pa preko sela Praa, Barje i Vrapa do iznad sela Petainci u dolini Jerme. Razvoe je visine oko 900 mnm, dok su okolni vrhovi preko 1000 m. Ovom vododelnicom planirana 6



je izgradnja savremenog puta od Dimitrovgrada do novog graninog prelaza u Petaincima. Pravcem sever-jug. Ovaj prostor ima oko 12 km, pravcem istok-zapad oko 13 km. Ukupna povrina ove celine iznosi oko 122.9 km2. Najvii deo ovog prostora je Greben sa visinom od 1338 mnm. Predeona celina Derekul Dolina reke Jerme predstavlja vrlo usku dolinu ukletenu izmeu strmih padina okolnih planina. Reka Jerma tee iz Bugarske pravcem istok-zapad do sela Trnski Odorovci, gde skree na sever kroz uvenu klisuru Jerme da bi se nekoliko kilometara nizvodno ulila u Niavu. Sa zapada u reonu sela Trnski Odorovci u Jermu se uliva Kusovranska reka koja tee kroz izuzetnu, strmim planinskim otsecima prikletenu, vie jarugu nego dolinu. Ovo je svakako jedno od najnenobinijih stanita ne samo na teritoriji optine Dimitrovgrad, nego i ire. Povrina ove predeone celine je oko 50.3 km2. Osim atara sela Kusa Vrana, ceo prostor pripada Specijalnom rezervatu prirode Jerma koji se prostire i preko granica optine Dimitrovgrad. Grafiki prilog br. 1: Predeone celine optine Dimitrovgrad

Topografska podloga 1:50.000

7



DEMOGRAFSKE KARAKTERISTIKE

Demografsko stanje na teritoriji optine Dimitrovgrad raeno je na bazi popisa iz 2002. godine. Podaci su sumirani po predeonim celinama. U sledeim tabelama dat je preged stanovnitva pojedinano po naseljima u predeonim celinama na osnovu sledee starosne strukture: 1. 0-20 godina mladi usmereni ka obrazovanju 2. 20-60 godina radno sposobni za angaovanje u turizmu 3. 60-80 godina starija populacija ogranieno sposobna za rad Tabela 1. Broj satnovnika po naseljima i starosnoj strukturi Predeona celina Visok

Naselje Ukupno 0-20 20-60 Senokos 44 0 Kamenica 30 0 Izatovci 31 0 Gornji Krivodol 17 0 Donji Krivodol 19 0 Boljev Dolj 8 0 Braevci 12 0 Vlkovija 17 0 2 Ukupno: 178 stanovnika na 113.6 km Gustina naseljenosti 1,6 stanovnik/km2

60-80 8 6 5 3 6 2 3 4 36 24 26 14 13 6 9 13

Tabela 2. Broj satnovnika po naseljima i starosnoj strukturi Predeona celina Zabre/Odorovsko polje Naselje Ukupno 0-20 Petrla 33 Radejna 87 1 Visoki Odorovci 135 2 Smilovci 163 Prtopopinci 55 Brebevnica 62 Mojinci 34 Mazgo 27 Gulenovci 60 Ukupno: 656 stanovnika na 129 km 2 Gustina naseljenosti 5.1 stanovnik/km2 20-60 0 1 7 11 0 5 5 0 3 5 20 49 61 8 8 10 9 7 60-80 28 66 78 90 47 49 19 18 50

8



Tabela 3. Broj Stanovnika po naseljima i starosnoj strukturi Predeona celina Poniavlje Naselje Ukupno 0-20 20-60 60-80 3 Dimitrovgrad 6968 1473 3922 1546 4 Gradinje 204 29 97 77 Lukavica 429 103 232 94 5 Bele 830 144 523 161 6 eljua 1394 260 812 318 7 Gojin Dol 264 35 129 95 Paskaija 11 0 6 5 Baevo 19 0 5 14 2 Ukupno: 10119 stanovnika na 66,9 km Gustina naseljenosti 151.2 stanovnik/km2

Tabela 4. Broj Stanovnika po naseljima i starosnoj strukturi Predeona celina Burel Naselje Ukupno 0-20 8 Banski Dol 19 Barje 42 Vrapa 12 Gornja Nevlja 40 Donja Nevlja 31 9 Dragovita 81 10 Planinica 8 Poganovo 77 11 Praa 2 Skrvenica 32 Slivnica 18 Verzar 9 Grapa 4 Bilo 14 Ukupno: 389 stanovnika na 122,9 km 2 20-60 0 2 0 4 2 7 0 0 0 0 0 0 0 0 1 12 5 9 6 18 2 8 0 5 2 0 0 3 60-80 13 28 7 27 23 40 5 66 1 27 16 9 4 11

9



Gustina naseljenosti 3.2 stanovnik/km2

Tabela 5. Broj satnovnika po naseljima i starosnoj strukturi Predeona celina Derekul Naselje Kusa Vrana Iskrovci Petainci12

Ukupno 166 183 38 19

0-20 14 22 1 0

20-60 44 55 9 3

60-80 106 105 28 16

Trnski Odorovci13

Ukupno: 406 stanovnika na 50.3 km 2 Gustina naseljenosti 8.1 stanovnik/km2

Tabela 6. Broj stanovnika po predeonim celinama Predeona celina Visok Zabre/Odorovsko polje Poniavlje Burel Derekul br. stanovnika po km2 1,6 5.1 151.2 3.2 8.1

Od 43 sela na teritorji optine Dimitrovgrad posmatrano po predonim celinama stanje je sledee: 1. Predeona celina Visok: svih 8 sela bez podmlatka (0-20 godina), sa ukupno 37 radno sposobnih stanovnika na 113.6 km2, i 141 starosti 60-80 godina. 2. Predeona celina Zabre/Odorovsko polje: 5 sela bez podmlatka, jedno sa 1, ostala sela 31 (0-20 godina), sa ukupno 188 radno sposobnih stanovnka na 129 km2, i 464 stanovnika starosti 60-80 godina. 3. Predeona celina Poniavlje: Dimitrovgrad sa 4 prigradska sela sa ukupno 2044 stanovnika od 0-20 godina, ukupno 5715 radno sposobnih 2 stanovnika na 66.9 km , i 2291 stanovnik starosne dobi 60-80 godina. 4. Predeona celina Burel: 14 sela od kojih 10 sela bez podmlatka (0-20 godina), ostalih 4 sela 15 stanovnika starosti 0-20, 3 sela sa nijednim radno sposobnim stanovnikom, jedno selo sa jednim radno sposobnim stanovnikom, dok ostalih 10 sela imaju ukupno 71 radno sposobna stanovnika na 122.9 km2 i 277 stanovnika starosti 60-80 godina. 10



5. Predeona celina Derekul: 4 sela od kojih jedno bez podmlatka (0-20 godina), ostala 3 sela 37 stanovnika starosti 0-20, ukupno 111 radno sposobnih stanovnika na 50.3 km2, i 255 stanovnika starosti 60-80 godina. Sela ispod 20 stalnih stanovnika nemaju realne anse za razvoj ruralnog turizma. Seosku kooperativu, koja je uslov organizovanom pristupu ruralnom turizmu, ini najmanje 10 domainstava, a radno angaovanih po domainstvu je najmanje 2 lana, te za sela ispod 20 stanovnika taj uslov ne moe biti isunjen. Pri tom treba uzeti u obzir da nije svako domaisntvo raspoloeno, spremno ili sposobno da se bavi turizmom. To drugim reima znai da realnu donju granicu broja potrebnih radno aktivnih stanovnika u konkretnom selu, da bi se ozbiljno moglo raunati na ruralni turizam, treba sa 20 pomeriti navie. Ovde polazimo od toga da je to 40. Promene koje nosi razvoj uticae na populacioni raspored stanovnitva, s tim to su migracije starijih struktura stanovnitva nerealne. Oni e ostati na svom ognjitu do kraja svog ivota. Prema primenjenim kriterijumima sela koja imaju uslova za razvoj ruralnog turizma posmatrano po predeonim celinama: 1. Predeona celina Visok ni jedno od 8 sela. 2. Predeona celina Zabre/Odorovsko polje - 2 sela: Odorovci i Smilovci. 3. Predeona celina Poniavlje 4 sela: Gradinje, Lukavica, eljua i Gojin Dol. 4. Predeona celina Burel ni jedno od 14 sela. 5. Predeona celina Derekul 2 sela: Trnski Odorovci i Kusa Vrana. Moe se zakljuiti da od ukupno 42 sela na teritoriji optine samo 8 sela ispunjavaju kriterijum da se moe razmiljati o ruralnom turizmu. No, ukoliko bi se ruralni turizam shvatio kao profitabilan porodini biznis, ne znai da ne bi bilo interesa onih koji su se odselili u grad ili prigradske zone da se prihvate tog posla na porodinim imanjima. Podstrek i podrka ovakvim inicijativama svakako bi dale rezultate. Svakako da e bitan uticaj na odluku za ulazak u ovakav vid porodinog biznisa u turizmu imati i bogatstvo prirodnih i antropogenih resursa, kao i infrastrukturna podrka razvoju. Predeone celine koje pruaju znaajne uslove za razvoj ruralnog turizma su: Zabre/Odorovsko polje sa selima Radejna, Odorovci sa Gulenovcima i Smilovcima; Greben sa selima Poganovo i Dragovita. Sela ije je gaenje/odumiranje izvesno su sela bez podmlatka i bez radno sposobnog stanovnitva (manje od 20 stanovnika u grupi 20-60 godina).To su sledea sela po predeonim celinama: 1. 2. 3. 4. Visok svih 8 sela (Senokos, Kamenica, Izatovci, Gornji Krivodol, Donji Krivodol, Boljev Dol, Braevci i Vlkovija) Zabre/Odorovsko polje 8 sela ukoliko se ne revitalizuju (Petrla, Prtopopinci, Brebevnica, Mojinci, Mazgo i Gulenovci). Poniavlje (Paskaija i Baevo) Burel 12 - od 14 sela s tim to selo Barje ima ansu za opstanak izgradnjom savremenog puta Dimitrovgrad-Petainci i Dragovita aktiviranjem lokalnog skijalita na padinama Podgrebena. Selo Poganovo 11



5.

takoe ima ansu izmeu klisure Jerme, manastira Poganovo i lokalnog skijalita uz selo Dragovita. Jerma 2 sela (Iskrovci i Petainci) ukoliko novi granini prelaz u Petaincima ne donese promenu, mada je to granica sa kratkim rokom. Grafiki prilog br. 2: Prikaz sela po demografskim osobenostima

Politiku prema naputenim ili odumiruim selima treba definisati. Naputene zgrade u raspadanju ne doprinose ni na koji nain turistikom ambijentu. Njih treba ukloniti a prostor sanirati i rekultivisati, ukoliko vlasnici ili njihovi potomci ne nameravaju da ih rekonstruiu, za ta treba dati razuman rok.

12



KARAKTERISTIKE TURISTIKIH PROIZVODA Ako izuzmemo turizam vezan za mora, shodno Strategiji razvoja turizma Republike Srbije, Srbija raspolae mogunostima za razvoj devet turistikih proizvoda. To su: poslovni turizam + MICE (sastanci, podsticajna putovanja, konferencije i izlobe); dogaaji; gradski odmori; specijalni interesi; nautika; zdravstveni turizam (spa i wellness); planine i jezera; ruralni turizam; i kruna putovanja (turing). Iskustva razvijenih drava pokazuju da je odmor u vie navrata tokom godine zamenio klasini godinji odmor leto more i zima planina, te su se pojavile anse i za one destinacije koje ne raspolau tradicionalnim prirodnim i kulturnim resursima. U pogledu onoga sa ime raspolae Dimitrovgrad, moe se rei da u narednom periodu obuhvaenom strategijom postoji potencijal za razvoj etiri grupe kljunih proizvoda. To su: ruralni turizam, turizam specijalnih interesovanja, dogaaji i poslovni turizam+ MICE. U narednom prikazu date su opte odrednice ovih proizvoda, uz dodatak proizvoda planine i jezera, ne kao proizvoda per se, ve imajui u vidu resursnu osnovu podruja optine Dimitrovgrad. Poslovni turizam + MICE Definicija proizvoda Glavni motiv dolaska - individualna poslovna putovanja/sastanci - seminari, programi obrazovanja, treninzi - konvencije i korporativni sastanci - poslovni sajmovi i izlobe 3-7 dana blaga sezonalnost /maj-jun, septembar-oktobar/ Organizovan obik putovanja (konferencijski centri i hoteli) Trite /Evropska iskustva/ Najvei segment Podsegmenti Individualna poslovna putovanja - konferencije, konvencije, seminari 20,7% - korporativni sastanci 19,6% - koslovni sajmovi i izlobe 7,7% - koslovne misije javni, privatni, neprofitni sektor 17,7% - motivacijska putovanja 2,9% - prezentacije, prodaja, kupovina, instaliranje, popravke - 9,2% - konsalting 3,8% - profesionalno i drugo obrazovanje - 6,1% - ostalo 12,3% 13

Trajanje Rezervacija



U Evrospkim hotelima

- individualni poslovni gosti ine 3,3% - uesnici kongresa, konferencija i sajmova 17% - odmorini gosti i ostali 5 % - gradski hoteli 69% - kancelarisjki prostor 34% - konferencijski centar 32% - hoteli izvan urbanih naselja 31% - risorti 31% - posebni prostori 21% - brod 8% Klijenti

Najee traeni MICE sadraji (2003)

25-55 godina preteno muki

- 63% zarauje preko 100.000 $/god. putuju avionom i automobilom - 40% rezervie smetaj putem interneta - 50% odseda u motelima visoke ili vie klase - 61% daje prednost hotelima iz poznatog lnca brenda - 2% nezavisni ili porodini hoteli - direktori, vlasnici, slobodna zanimanja, - srednji menaderi, - radnici, predradnici, pripravnici. - korporativni gosti, - individualni poslovni gosti, - vlada, dravne, regionalne i globalne agencije. - avio posade Potecijal proizvoda

Podela klijenata

Glavni klijenti

- oekuje se premanentni rast MICE gostiju 2003-2013 73,4%, - kvalitet/kapacitet hotelskog smetaja, - konferencijski centar/kapaciteti, - business/convention biro Distribucija/komercijalizacija prodaja Baza razvoja MICE proizvoda - usaglaeni hotelski kapaciteti 4 i 5* sa maksimalnim konferencijskim kapacitetima - posebna gradska kancelarija za MICaktivnosti u sprezi sa organizatorima dogaaja i putnikim agencijama, - dosupnost svih vanih podataka a internetu (konferencijski kapaciteti, hoteli, prevoz, informacije o destinaciji).

14



Planine i jezera Definicija proizvoda - turistiki centri celogodinje ponude, - letnji turistiki proizvod, - zimski turistiki proizvod oktobar april. Letnji turistiki proizvod - kupanje, sunanje, wellnes, jedrenje, veslanje - planinarenje, peaenje, aktivnosti u prirodi - brdski biciklizam, paraglajding, zmajarenje, - jahanje - odmor na suncu i sveem vazduhu glavni motiv - gastronomija, prirodne i kulturne atrakcije sekundrni motiv 5-7 dana 7-14 dana uz jezero - alpsko skijanje - snowboarding - sankanje - nordijsko skijanje (telemark skijanje) 7-14 dana aktivan odmor uz skijanje i pratee aktivnosti - zabava, gastronomija, noni ivot organizovan obik putovanja (konferencijski centri i hoteli) Trite /Evropska iskustva / Letnji turizam Zimski turizam 87% - 350.000.000 dolazaka 12,5% - 50.000.000 dolazaka u emu skijanje 85%, 42.000.000 dolazaka, ostali 15% Klijenti Zimski - urbano stanovnitvo 25-45 godina 2/3 mukarci, 25-34 godine visokoobrazovani; 3545 godina bogatiji ljudi (odmori 3-5 dana) - Stariji hoteli, apartmani sa poslugom - Mlai hoteli, privatni smetaj, apartmanski hoteli. - 85% rezervie smetaj preko interneta - Brani parovi urbani - 35-50 godina sa decom od 6-13 godina. 15

Trajanje Zimski turistiki proizvod

Trajanje Glavni motivi dolaska Sekundarni motiv dolaska Rezervacija

Letnji



- Borave 7-14 dana. - Iznadprosena primanja, vieg ili visokog obrazovanja. - Informacije: internet, broure, enski magazini. Potecijal proizvoda Dugorono Srednjorono Kratkorono zimski turizam pod pretnjom globalnog zagrevanja najkonkurentniji trini segment - konkurentnost Alpa i Pirineja su ozbiljan problem. - vano je pozicionirati celogodinju ponudu. Distribucija/komercijalizacija prodaja - Saradnja sa specijalizovanim turoperaterima i putnikim agencijama (katalozi, paket-aranamni, prevoz i smetaj). - Otvaranje centralnog internet portala destinacije sa rezervacijom smetaja i ifno za leto i zimu. - Saradnja sa srodnim destinacijama radi zajednikog marketinga. - Bliska saradnja sa pruaocima raznih aktivnosti u destinaciji.

Ruralni turizam Definicija proizvoda Spektar aktivnosti, usluga i dodatnih sadraja koje organizuje ruralno stanovnitvo na porodinim gazdinstvima Cilj Ovaj proizvod ine ostvarenje dodatnog prihoda kroz privlaenje turista - seoske sredine ivot metana - termalni izvori - reke ili jezera - tradicionalna gostoljubivost Vidovi ruralnog turizma Agroturizam Aktivnosti u prirodi Eko-turizam Seoski turizam gazdinstva/farme, uee u poljo-radovima lov, ribolov, jahanje, biciklizam, planinarenje, peaenje podravanje zatite prirodnih resursa, posmatranje prirode uee u svakodnevnom seoskom ivotu 16



Kulturni turizam Ostali kombinovani oblici turizma posebnih interesa Trajanje

kultura, istorija, arheologija podruja dogaaji, festivali, rekreacija na otvorenom, proizvodnja i prodaja lokalnih suvenira i poljoproizvoda. do 10 dana; mart-maj; septembar-oktobar Trite

Zauzetost Cena Prosean godinji prihod po krevetu

10-50% priblino 25% godinje 10-30 /noenje po osobi (sa dorukom) - 1000-2500 - noenje s dorukom - 800-1800 - pun pansion Klijenti

Vie od 95% su domai gosti, 45-50 godina iz urbanog podruja, distanca 2-3 sata vonje automobilom Tipine aktivnosti - Uivanje u ruralnom ambijentu 75% - Gastronomija/vina 70% - Odlazak na jezera i reke 50% - Obilazak klturno-istorijskih spomenika 41% - Ribolov, lov, vonja amcem 32% - Biciklizam, planinarenje, peaenje 24% Potecijal proizvoda Pokreta razvoja centralna nacionalna asocijacija za ruralni turizam koja e se angaovati na revitalizaciji tradicionalnih i autentinih vrednosti Distribucija/komercijalizacija prodaja - Broure udruenja ruralnog turizma - Internet - Direktna prodaja (preporuka) - Putnika agencija

Specijalni interesi Definicija proizvoda Blage aktivnosti - kampovanje - peaenje - bicikizam - rena ekspedicija - vonja 4x4 - aktivnosti vezane uz prirodu - jahanje 17



- ribolov - lov Grube aktivnosti - kanu/kajak - kanjoning - speleologija - planinski biciklizam - kros-kantri skijanje - planinarenje i peaenje/treking - paraglajding - rafting - slobodno penjanje - dip safari 3-5 dana dodatna aktivnost tokom glavnog odmora Trite Individualni putnici 44% Tur-operater grupe 56% Klijenti - 36-55 godina starosti (blage aktivnosti) spremni na loiji smetaj i kampovanje. - Specijalizovane putnike agencije, internet, preporuka prijatelja. - Individualci, grupe prijatelja, porodice sa decom. Potecijal proizvoda Posebni interesi su sve vie u standardnoj ponudi velikih agenata i tur operatora/dodatak glavnom proizvodu. Distribucija/komercijalizacija prodaja Broure, sajmovi, turoperateri, internet.

Trajanje

Dogaaji Definicija proizvoda - Dogaaj je specifian proizvod jer se odrava samo jednom godinje i ima jak uticaj na kreiranje imida o nekoj destinaciji. - Turistike destinacije nastoje da kreiraju celogodinji kalendar razliitih dogaanja kako bi ostvarile celogodinju ponudu. - Jedan dogaaj traje 1-3 dana. Trajanje 3-5 dana dodatna aktivnost tokom glavnog odmora

18



Tipovi dogaaja Kulturne proslave Umetnost i zabava Ekonomija i trgovina festivali, karnevali, verske manifestacije, parade, istorijske komemoracije koncerti, ostale javne izvedbe, izlobe, ceremonije dodele nagrada sajmovi, berze, potroaki sajmovi, izlaganja, sastanci i konferensije, dogaaji publiciteta, dogaaji prikupljanja pomoi profesionalna, amaterska seminari, radionice, kongresi, interpretativni dogaaji igre i sport za zabavu, razonoda inauguracije, investicijske konferensije, VIP posete, sednice, skupovi godinjice, porodina okupljanja, zabave Trite - 1-4 miliona dolazaka po jednom dogaaju - preko 80% uesnika se ponovo vraa Klijenti - 18-55 godina - Individualci 18-25 godina - grupe 25-35 godina - parovi 45-55 godina - Zainteresovani i za atrakcije, oping, gastronomiju, noni ivot. - Vreme ostajanja 3-5 dana Potecijal proizvoda Viestruke koristi lokalnoj zajednici i destinaciji, veliki doprinos lokalnoj privredi. Distribucija/komercijalizacija prodaja - Internet - Turistike agencije - Broure

Sportska takmienja Obrazovanje i nauka Rekreacija Politika i drava Privatni dogaaji

19



PRIRODNI RESURSI NA BAZI KOJIH E SE FORMIRATI TURISTIKI PROIZVODI Deo masiva Stare planine sa najviim vrhom u ovom delu Srebrna glava 1923 mnm, sa sezonom snega od 4-5 meseci godinje u zoni iznad 1600 mnm, sa statusom parka prirode i turistike regije. Zabre brdsko planinska zona, odvojena od Stare planine dolinom reke Visoice i grebenom Vidlia sa uvenim karstnim poljem u Srbiji - Odorovskim poljem i prostranim peinskim sistemom ispod njega pod imenom Petrlaka peina. Dolina reke Niave prostor u kome je skoncentrisana glavnina stanovnitva optine, u kojoj je dimitrovgradski centar i du koje prolazi Evrokoridor X (auto put E-80) i eleznika pruga na pravcu Ni-Sofija-Istanbul. Burel brdsko planinska zona koja ini razvoe reka Jerme i Lukavake i koju sa juga ograniava krenjaki masiv Greben koji se okomito sputa u dolinu reke Jerme. Sa istoka Burel opasuje Lukavaka reka kojom delimino ide i granica sa Bugarskom. Dolina reke Jerme koja sa okolnim pobrem i stenovitim odsecima ini SRP Jerma sa vrlo atraktivnom klisurom reke Jerme. Dominantne reke u prostoru optine su: Visoica koja napaja Zavojsko jezero Niava pritoka June Morave Reka Jerma i Lukavaka reka pritoke Niave koje skoro potpuno opasuju brdsko-planinsku zonu Burel.

ANTROPOGENI RESURSI OD ZNAAJA ZA TURIZAM Male hidroakumulacije Savat I i Savat II (u Odorovskom polju) Male hidroelektrane ( 10 MW) Trnski Ododorvci 15,7 MW Planinarska staza Senokoki vodopad 4.6. Planinaska staza Pametnik 6.6 km. Planinrska kruna tura Poganovo Greben Poganovo. Planinarska staza Greben 4,6 km. Dip ture (4X4) Poniavlje (Burel) Borovska 5,0 km; Nevljanska 12,5 km; Burelska 104,2 km. Konjike staze Poniavlje /Burel/ Manastirska 11,0 km, Dragovitska 18,3 km, Verzarska 30,3 km. Dip ture Zabre Visok (8 staza duine od 2,6 km do 39,9 km). Konjike staze Zabre-Visok (12 staza duine od 2,2km do 30, 9 km). Biciklistika staza 47,2 km (Caribrodski MTB maraton). Ovarsko-kozarska farma Vasov. Kombinovana farma Stojadinov. Etno kua Petrov u Lukavici. Etno kua Bekov u Smilovcima. Etno kua Kamenov u Kamenici. 20



Etno kua Ivanov u Kamenici. Etno kua Aleksov u Poganovu. Etno kua Manov u Poganovu. Etno kua Petrov u D. Krivodolu. Etno kua Ivanov u Radejni. Interaktivna farma Luka u Lukavici.

Farme na teritoriji Optine Dimitrovgrad Zabre 1. 2. 3. Burel 1. Visok 2. 3. Izatovci, kapaciteta 1000 tovnih junadi, privatizovana, aktivna, u samom selu Izatovci; Rudina, kapaciteta 320 ovaca, privatizovana, neaktivna, u selu Gornji Krivodol. Borovo, kapacitet 1000 ovaca + 400 koza, neaktivna privatizovana. Mojinci, kapacitet 320 ovaca, aktivna, na 2km od jeyera Savat I i od sela Smilovci (samo autohtone rase domaih ivotinja); Smilovci, kapacitet 200 krava muzara, aktivna, odmah pored Smiloviskih jezera (sa modernom tehnologijom); Lipinci, kapaciteta 3000 ovaca + 800 koza, zakup neaktivna, udaljena oko 5km od jezera Savat I i od Dimitrovgrada (vlasnik ZZ Stoar, na prodaji).

Kulturno istorijski spomenici 1. 2. Spomen kosturnica Pametnik. Arheoloko nalazite Kale kod Gojin Dola.

Crkve na teritoriji optine Dimitrovgrad: 1. Sv. Pantalejmon Senokos 2. Sv. Arhangel Boljev Dol 3. Sv. Vaznesenje Smilovci 4. Sv. Petka Smilovci 5. Sv. Trojica Gulenovci 6. Sv. Jovan Visoki Odorovci 7. Sv. Jovan Mojinci 8. Sv. Georgi Prtopopinci 9. Sv. Dimitar Brebevnica 10. Sv. Georgi Radejna 11. Sv. Jovan Gradinje 12. Sv. Vaznesenje eljua 13. Sv. Georgi eljua 14. Sv. Trojica Lukavica 15. Sv. Bogorodica Donja Nevlja 16. Sv. Jovan Trnski Odorovci 17. Sv. Mina Dimitrovgrad 18. Sv. Trojica Dimitrovgrad 21



19. Sv. Dimitar (manastire) Dimitrovgrad 20. Rodestvo Presvete Bogorodice Dimitrovgrad 21. Sv. Vavedenije - Radejna 22. Sv. Bogorodica Barje 23. Sv. Trojica - Barje 24. Sv. Bogorodica -Gornja Nevlja 25. Sv. Ilija Donja Nevlja Manastiri 1. Sv. Kirik i Julita Smilovci 2. Poganovski manastir Sv. Jovan Bogoslov 3. Sv. Nikola - Planinica Spisak karaula 1. Karaula u selu Petainci aktivna 2. Karaula u selu Vrapa naputena 3. Karaula Lazino brdo u selu G. Nevlja naputena prilikom primopredaje vojske i policije skoro naputena 4. Karaula Svoboda u selu Verzar 1 naputena pri preuzimanju policije 5. Karaula u selu Slivnica naputena 6. Karaula u selu Gradinje aktivna 7. Karaula Lipinci naputena 8. Karaula u selu Brebevnica naputena pri preuzimanju 9. Karaula u selu D. Krivodol naputena pri preuzimanju 10. Karaula kod sela Gornji Krivodol (letnja karaula) naputeno davno 11. Karaula u selu Mazgo naputena

RAZVIJENI ELEMENTI PONUDE TURISTIKOG PROIZVODA Postoje sada: specijalni interesi obeleene razne staze, ruralni turizam pojedinana domainstva, gradski odmori /Dimitrovgrad/, dogaaji, turing /tranzitni i ciljni, specijalne ture/. 1. Park prirode Stara planina/Visok kontakt informacije Prirodnjako drutvo Natura Balkanika Dimitrovgrad lovni rezervat J.P. Srbijaume. 2. SRP Jerma Odorovsko drelo, peina Vetrena Dupka (Pirot), Vlako drelo (Odorovsko drelo klisura Jerme). Poganovski manastir (14. vek); planinarski dom Poganovo; restoran kod manastira Poganovo; ribolovni rezervat.

1

Karaula Svoboda u selu Verzar i Lazino brdo kod sela G. Nevlja dobro su ouvane, imaju struju, vodu, parno grejanje

22



3. Petrlaka peina (Odorovaka peina, grupa peina, glavna PetrlakaPopova peina; Dupka ogroman peinski sistem viih suvih i niih renih peina). Speleoloki pristup sa opremom i vodiem. 4. Smilovska jezera Savat I i Savat II, 36 ha, ribolov, ribolovako drutvo Niava, klub za sportski ribolov Carp; 5. umski plodovi: gljive, lekovito bilje, divlje voe; 6. Lov lovako drutvo Vidli, 43.000 ha (srna, divlja svinja, zec, fazan, poljska jarebica, prepelica, divlji golub, gugutka, divlja patka, divlja guska, vuk, akal, divlja maka, lisica, tvor, rakunopas, siva vrana, svraka); 7. Via militaris Dimitrovgrad/Translitus ili Balanstra sadanjim autoputem i prugom od Singidunuma do Bizantiona; muzejska zbirka pri Narodnoj biblioteci Dimitrovgrada i u Muzeju Niu, selo Gojin Dol Goindolsko Kale (4. vek) gornji i donji grad. 8. Poganovski manastir (14. vek), od 1979. godine je na listi svetske kulturne batine. Postoji i likovna meunarodna kolonija Poganovski manastir. 9. Dimitrovgradski slikari, pisci, vajari, fotografi, filmski i pozorini umetnici, umetnost etno naslea (tkanice, valjarice, vezilje, pletilje). 10. Trnski Odorovci (14. vek) crkva Sv. Jovan Krstitelj na temeljima manastira Mutar. 11. Boljevdolska esma u dolini Visoice turska esma, Boljevdolska crkva Sv. Arhangel (17. vek). 12. Smilovci 18. vek Crkva Sv. Kirik i Julita na padinama Vidlia, 4 km od sela Smilovci. 13. opski folklor muka i enska nonja, narodna muzika jedna od najlepih i najdinaminijih igara u Srbiji. 14. Tradicionalna arhitektura - zbijeni (Senokos) i mahalski (Dragovita, Trnski Odorovci) tip sela. 15. opska kuhinja. 16. Autohtone rase domaih ivotinja. Prema podacima o snenom pokrivau za Staru planinu, korienim u prostornom planu na bazi merenja izvrenih u periodu 1970-2000, kroz mreu mernih stanica vreme trajanja snega visine preko 50 cm na severnim padinama se kree preko 900 mnm od 25.12 do 01.03 (oko 65 dana), dok je iznad 1200 mnm trajanje snega od 15.11 do 15.03 (oko 120 dana) na severnim padinama. Ovo je znaajno za opredeljenja opremanja lokalnog skijalita Podgreben sa preporukom da se odmah ustanovi snegomerna stanica na prostoru Podgrebena od sela Dragovita do Grebena kako bi se stekao realan uvid u stanje snega na ovom prostoru pre bilo kakvih akcija. Opaanja i iskustva metana na osneenost ovakvog prostora su, takoe, dragocene.

23



ELEMENTI FORMIRANJA TURISTIKIH PROIZVODA NA TERITORIJI OPTINE DIMITROVGRAD 1. Koristiti puteve u sadanjem stanju tamo gde ne mogu vozila za normalan saobraaj: safari bus (20/25); kombi (12-14) i terenska vozila (47). Mrea safari buseva sa servisnim punktovima i rent-a-car-slubom 4x4 reli poligon safari/poligon. 2. Naputena/opustela imanja i nenaseljene zone revitalizacija i stimulacija umskih zona sa odgajivalitima divljai i komercijalnim lovitima (stimulacija primer Kolumbija) - umsko uzgojni poligon. 3. Hidroloke potencijale Niave, Jerme, Lukavake reke i Visoice koristiti kroz spregnute vienamenske funkcije malih akumulacija (energetska/tehnika voda, protivpoarna voda, navodnjavanje, poribljavanje, ribolov, rekreativno-akvatine aktivnosti) Nevljanska i Kusovranska elektrana. 4. Pretrlaku peinu aktivirati u deo za posete turista, a deo za speleoloke posete radi uspenije komercijalizacije (vodii, speleoloka edukacija, najam opreme, dui boravak, specijalna klijentela). Iz donjih peina sa vodom treba ispitati mogunosti ispumpavanja vode na povrinu radi pojaanja i poboljanja hidrolokog reima jezera Savat I i II i novih akvatorija. 5. Odorovsko polje Dolina sportova Jezero Savat I i II ribolovna funkcija Akvatorija za skijanje na vodi (zapadno od jezera i puta) Akvadrom izmeu sela Visoki Odorovci i Smilovci Golf teren (80 ha) Kruni izletniki put (vozi) - Odorovska osmica izohipsom 700 mnm od jezera, preko Visokih Odorovaca, Petrlake peine, Sv. Petke, do jezera i oko jezera Savat I i II.

6. Greben Vidlia panoramski put grebenom Vidlia (od puta MojinciVlkovija do puta Smilovci-Braevci i dalje grebenom do trigonometra 1364 mnm Slavinski kamik) 7,5 km. Od kote 1115 na granici (granini kamen 283), preko Golemog kamika (1287 mnm), Izatovake uke (1235 mnm), Marine esme (1194 mnm) do platoa ispod Slavinskog kamika (1364 mnm) ukupno 8 km. Ovaj izuzetni panoramski put raspolae sa 6 vidikovaca sa pogledom prema Odorovskom polju i Zabru ka jugu i Staroj planini ka severu sa dolinom Visoice. Mogua su dva putna prilaza: od Smilovaca i od Mojinaca. Na ovom panoramskom putu mogue je urediti vidikovce sa panoramskim stolovima i durbinima, prihvatne ugostiteljske objekte i paraglajding take sa kojih se moe leteti prema Odorovskom polju ili prema dolini Visoice. Paraglajding poligon. 7. Transgranini ski centar Berkovica/Caribrod. Od Senokosa do Srebrne glave utvreni su tereni pogodni za zimske sportove pre svega alpsko skijanje ski poligon (podaci iz PP Stare planine) Park prirode (ice, staze, punktovi).

24



8. Velika treking staza Stare planine Visoki put Granica. Ulazi u optinu Dimitrovgrad kod vrha Muibaba 1727 mnm i i prati graninu stazu izmeu Srbije i Bugarske u duini od 35 km do karaule Kolnik (883 mnm) u dolini Niave. Naputene karaule na trasi ove treking staze mogu biti stavljene u funkciju prihvatno servisnih objekata za planinare, lovce i druge korisnike (skupljai lekovitog bilja, umskih plodova raznih istraivaa) i izletnika. Na ovom potezu severno od Niave nalazi se 6 naputenih karaula: Kolnik, Drbe/Lipinci, Brebevnica, Mazgo, Donji i Gornji Krivodol. Cela treking staza grebenom planine je u duini oko 100 km od Kadibogaza (600 mnm) Optina Knjaevac, do Gradine (500 mnm) optina Dimitrovgrad. 9. Lokalitet Skrveniko selite (950-1000 mnm), nedaleko od sela Vrapa uz novi put Dimitrovgrad-Petainci, pogodan je za veliki golf teren. (Trite Sofija oko 70 km, novi aerodrom u Sofiji oko 40 km). Pristup novim turistikim putem od Belea/Dimitrovgrada do novog graninog prelaza Petainci preko sela Barje i Vrapa do reke Jerme istoni ulaz u SRP Jerma. 10. Dimitrovgrad sa prigradskim zonama treba da se opremi i osposobi za ponudu turistike u prostoru optine i u gradu na bazi usluga sledeih objekta Vizitor centar sa etno-zbirkom i snimljenim programima turistike ponude leto/zima/meusezone. (Turistika organizacija optine) Hoteli podizanje nivoa na 3-4 zvezdice; pored smetaja i ishrane organizovati ponudu u prostoru i none programe. Sportski centar sa halom dogaaji sa pripremom sportista i rekreacijom gostiju. Rekreacioni centar Grubine Koare sa halom koja bi pruila mogunost organizovanja razliitih sportskih dogaaja, rekreaciju turista i stanovnitva i mogunost priprema poluprofesionalnih i profesionalnih sportista. Bazen sa plaom za lokalno stanovnitvi ali i za turiste. Dom kulture kulturoloka dogaanja koncerti zabavne i klasine muzike/ gostovanja, pozorine predstave. Turistika organizacija optine veza sa agencijama Ni, Sofija; Informativna sluba, marketing aktivnosti, prezentacije. Rent-a-car sluba sa iznajmljivanjem terenskih vozila i OMS vozila (filijala Odorovsko polje) Rent-a-velo sluba sa iznajmljivanjem mountainbike (filijala Odorovsko polje) arter-safari bus/kombi sluba sa taxi slubom. Benzinska pumpa u Odorovskom polju sa lakim servisom. Redovna autobuska linija (mini bus) na relaciji Dimitrovgrad Zvonaka Banja, Dimitrovgrad Senokos, Dimitrovgrad-Petainci. Smetaj u domaoj radinosti (u urbanoj zoni). Smetaj i ishrana u seoskim domainstvima prigradske zone. Restorani sa gastronomskom ponudom domaih specijaliteta. Prodavnica proizvoda autohtonih vrsta (ovji kakavalj, meso mangulice, suhomesnati proizvodi, divlja i sl, i umski plodovi i lekovito bilje). 25



Podgreben 1. Selo Poganovo sa vezom za manastir i restoranski kompleks uz njega, sa klisurom Jerme, penjakim poligonom u vertikalama stenovitih litica Grebena. 2. Selo Dragovita (na padinama Podgrebena) sa mogunou lokalnog skijalita na livadama iznad sela do vrhova u masivu grebena (od 900 mnm do 1200 mnm 300 metara visinske razlike) sa dve iare (1 sedenica, 1 ski lift) od po 1300 m. Kapacitet skijalita 1.100 do 1.700 jednovremenih skijaa. 3. Veza sa panoramskom stazom Greben i susednim lovnim terenima. Autentina seoska zona Kusa Vrana Iskljuivo ponuda gostima koji hoe da aktivno uestvuju u seoskim poslovima zajedno sa domainima napraviti program poljoprivrednih radova sa kalendarom aktivnosti i programom rada uz autentinu edukaciju gostiju o tradicionalnim aktivnostima na selu od strane domaina. Trnski Odorovci (oslonac na Jermu) ruralni turizam oslonjen na atraktivnost Parka prirode Jerma (ribolov, lov, planinarenje, izleti u prirodi).

NOSEI PORTFOLIJI TURISTIKIH PROIZVODA

Na osnovu uzvrenih detaljnih analiza mogue je izvriti tipizaciju turistiki pogodnih prostora teritorije optine Dimitrovgrad i to: 1. SRP Jerma, Park prirode Stara planina. 2. Skijalita: Srebrna glava meunarodno i Podgreben lokalno. 3. Urbano-ruralna zona: Dimitrovgrad sa prigradskim naseljima i selima. 4. Zone ruralnog turizma: Odorovsko polje, Podgreben, Jerma. 5. Autentini rural: Kusa vrana. 6. Zone ekoloke regeneracije: Visok, Zabre, Burel, Jerma. 7. Ekoloke zone autentine. Pored navedenih prostornih celina, vezano za prostorne karakteristike teritorije mogue je definisati i koridore i to: 1. Planinski grebeni: Visoki put Granica, Visoki put Greben i Visoki put Vidli 2. Rena korita sa priobaljem: Visoica, Niava, Lukavaka i Jerma.

26



POLOVI RAZVOJA TURIZMA NA TERITORIJI OPTINE DIMITROVGRAD

Meunarodni ski-kompleks Srebrna glava/Berkovica Turistiko mesto Dimitrovgrad na Evrokoridoru X Ruralni turistiki kompleks Zabre na Odorovskom polju Ruralno-skijako-planinarski centar Podgreben SRP Jerma sa ruralnim turizmom Ponuda u prostoru (specijalni interesi) odvijae se u predeonim celinama Visok, Zabre, Burel i Jerma. /Ovo je dominantan turistiki proizvod/. Osnovna predispozicija prostora po predeonim celinama i zonama u njima: 1. Visok Park prirode Stara planina sa skijalitem Senokos-Srebrna glava 1-A ekoloke zone Parka prirode 1-B ruralna zona u odumiranju sela 1-C zona skijalita Senokos 2. Zabre/Odorovsko polje 2-A Zone ekoloke rekultivacije sa odumiranjem sela 2-B Zona ruralnog turizma Odorovsko polje sa dominacijom ponude specijalnih interesa 3. Poniavlje 3-A Urbo/ruralna meunarodno-tranzitna zona Dimitrovgrada 4. Burel 4-A Zona ekooke rekultivacije sa odumiranjem sela 4-B Zona ruralnog turizma Podgreben sa dominacijom ponude specijalnih interesa 5. Jerma SRP Jerma 5-A Ekoloke zone parka prirode sa dominacijom ponude specijalnih interesa. 5-B Zone ruralnog turizma: Trnski Odorovci, Kusa Vrana. 5-C Ruralne zone u odumiranju sela.

27



Grafiki prikaz br. 3: Pregled predeonih celina po funkcijama

Topografska podloga 1:50000

Sa aspekta razvoja turizma celokupan prostor ima svoju upotrebnu vrednost, meutim ukoliko hoemo da definiemo konkretne prostorne celine koje e imati noseu funkciju atraktivne turistike ponude, izdvajaju se sledei lokaliteti: 1. Ski-kompleks Senokos-Srebrna glava definisan Prostornim planom Parka prirode i turistike regije Stara planina 2 . 2. Zona ruralnog turizma Odorovsko polje. 3. Urbo/ruralna meunarodno-tranzitna zona Dimitrovgrada. 4. Zona ruralnog turizma Podgreben. 5. Zona ruralnog turizma - Trnski Odorovci. 6. Zona autentinog seoskog turizma - selo Kusa Vrana.

28



Skijalite Senokos-Srebrna glava 3 Pored indikatora turistikih kapaciteta koje je postavio PP za ovaj centar e se raditi poseban master plan po programu rada Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj. Taj prostor nije predmet ove Strategije. Osnovni turistiki proizvodi ovog prostora su: planine i jezera; ruralni turizam; specijalni interesi. Pregled spomenutim prostornim planom predvienih smetajnih kapaciteta (Prostorni plan podruja parka prirode i turistike regije Stara planina) Turistiki centri, naselja i punktovi u planiranoj zoni Turistiki centri: Senokos 2 2.500 leaja (2530-zima/1700-leto izletnika) Turistika naselja: Senokos 1 1.100 leaja (1380-zima/700-leto izletnika) Podplaninska turistika naselja i punktovi nita nije planirano Gradovi Dimitrovgrad 500 leaja Turistika naselja: Senokos - 1000 turistikih leaja (20% privatan smetaj) Kamenica 500 turistikih leaja (20% privatni smetaj) Izatovci, Braevci i dr. ukupno 700 turistikih leaja. Sektor skijalita Senokos/Srebrna glava 1933 mnm Minimum 6.000 jednovremenih skijaa (70%:30%) Maksimum 10.000 jednovremenih skijaa (70%:30%)

Sadraji turizma, rekreacije, sporta u podplaninskoj zoni

Ukoliko Master plan ovoga prostora istrai mogunost partnerskog odnosa sa bugarskim ski centrom Berkovica u izgradnji, mogu je sasvim nov scenario razvoja. U svakom sluaju, ovo je visoko komercijalni prostor optine Dimitrovgrad i u bilo kojoj opciji on treba da bude jedan od znaajnih motora razvoja turizma preko koncesionih prihoda i poreza na imovinu i iz delatnosti, za ta treba pripremiti sa ministarstvom odgovarajue politike koje e se realizovati kroz ugovore sa developerom, odnosno krajnjim vlasnikom. Takoe, treba definisati uslove lokalne zajednice u vezi osposobljavanja i zapoljavanja lokalnih kadrova i participaciji investitora na izgradnji i odravanju infrastrukture. Zona ruralnog turizma Odorovsko polje Tri aktivna sela od kojih svako moe predstavljati po jedan agro-hotel kapaciteta od po min 60 leaja a maksimum 300 leaja, to ukupno predstavlja 900 leaja u zoni Odorovskog polja.

3

Ovde naglaavamo da se ovde ne radi o predlogu ove Strategije, s obzirom na uslov naruioca da podruje Stare planine ostane izuzeto radi mogueg kasnijeg master plana tog podruja, a zarad integralnog pristupa razvoju turizma na Staroj planini. Dakle, radi se o osvrtu na prostorni plan

29



Mogui turistiki proizvodi su: ruralni turizam planine i jezera specijalni interesi U okviru specijalnih interesa mogua ponuda je sledea: paraglajding poligon Vidli sa Odorovskim poljem i dolinom reke Visoice; speleoloki poligon razuenog sistema Petrlake peine; ribolov na jezerima Savat I i Savat II; jahanje konjike ture; ture 4x4; planinarske ture i izleti; treking staza na delu Visokog puta Stare Planine; lov na visoku i nisku divlja; golf teren sa prateom supra i infrastrukturom; skijanje na vodi; kupanje akvadrom; skupljanje lekovitog bilja i umskih plodova gastronomska ponuda (farme i etno-kue).

Urbano/ruralna meunarodno-tranzitna zona Dimitrovgrada Na bazi prostornih mogunosti i rasploivih resursa mogue je definisati sledee turistike proizvode: specijalni interesi (sve to nudi okruenje) dogaaji MICE Dimitrovgrad prigranini optinski centar; naselje gradskog karaktera, centar organizovanja turistike ponude podruja. Pored proizvoda baziranih na resursima Dimitrovgrada, prigradskih naselja i sela znaajan elemenat turistike ponude predstavljaju etno kue i farme na prostoru optine, koji su osposobljeni i zaniteresovani za prijem gostiju izletnika na seoski ruak (farme i etno kue). Dimitrovgrad e svoju turistiku ponudu realizovati na sledei nain: smetaj (noenje s dorukom) preteno u hotelima 3-4 zvezdice; dnevni program: izleti u okolinu sa seoskim rukom na farmi, u etno kui ili seoskom domainstvu (agro-hotel), planinarskom ruku ili graniarskom ruku na za to ureenim pogodnim mestima; veernji program: drugarsko vee sa veerom i muzikom u hotelu/restoranu: programi u domu kulture, sportskoj hali, na bazenu i sl. Kapacitet 500 leaja u svim kategorijama smetaja + 240 leaja u ruralu.

30



Zona ruralnog turizma Podgreben Dva aktivna sela: Poganovo i Dragovita, Poganovski manastir i ugostiteljski kompleks na ulazu u klisuru Jerme. U zoni od 900 do 1200 mnm na severnim padinama Podgrebena ima povoljnih uslova za formiranje lokalnog skijalita (sa tromesenim snegom) u funkciji sela Dragovita i Poganovo. Kapacitet skijalita moe biti oko 600/1000 jednovremenih skijaa, od ega bi 50% bili izletnici a 50% stacionarni u agro-hotelima Poganovo i Dragovita sa ukupnim kapacitetom zone Podgreben (ukljuujui i planinarski dom i kompleks kod manastira) oko 1200 leaja. Mogui turistiki proizvodu su: ruralni turizam planina specijalni interesi. U okviru specijalnih interesa mogua je ponuda: lokalno skijalite Podgreben penjaki poligon kanjona Jerme visoki put Greben planinarsko izletniki (vidikovci/panorama); biciklistike ture; ture 4x4; ribolov u reci Jermi; lov na visoku i nisku divlja; skupljanje lekovitog bilja i umskih plodova; gastronomija (etno-kue Manov i Aleksov Poganovo); veliki golf teren sa prateom supra i infrastrukturom

Zona ruralnog turizma - Trnski Odorovci Ruralni turizam u Trnskim Odorovcima oslonjen na resurs Parka prirode Jerma 60/300 leaja. U okviru specijalnih interesa mogua je ponuda: - penjaki poligon kanjona Jerme; - visoki put Greben planinarsko izletniki (vidikovci/panorama); - biciklistike ture; - ture 4x4; - ribolov u reci Jermi; - lov na visoku i nisku divlja; - skupljanje lekovitog bilja i umskih plodova; - gastronomija (etno-kue Manov i Aleksov Poganovo) Zona autentinog seoskog turizma - selo Kusa Vrana Autentini seoski turizam u selu Kusa Vrana, sa ueem u seoskim poslovima i uivanjem u netaknutoj prirodi. Kapacitet 60/300 leaja. Aktivnosti u okviru turistike ponude: Safari bus izleti u ekoloko ruralne zone uivanje u pejsau brdskoplaninskom i renom; penjake aktivnosti u stenama Grebena (reon klisure Jerme); 31



ribolovake aktivnosti (Jerma); lovake aktivnosti (visoka i niska divlja). ukljuivanje u sezonske poljoprivredne radove sa domainima; ukljuivanje u aktivnosti kao to su: - peenje rakije, kuvanje slatka, pekmeza, demova, mariniranje umskih plodova, priprema gastronomskih specijaliteta, svinjokolj i preraevine od mesa, seoski zanati i sl.

Procena minimalnog i maksimalnog broja leaja rezultira iz organizovanog pristupa ruralnom turizmu seoska kooperativa, najmanjem broju leaja koji daju zadovoljavajui efekat po domainstvu i zakonskom maksimumu odreenom za seosko domainstvo, s tim to treba imati na umu broj ljudi u pruanu usluga smetaja i ishrane gostiju i proizvodnje hrane za njih. Generalna ocena - graevinski fond i infrastruktura sela su zanemarljivi, odnosno ogranieno upotrebljivi. Rekapitulacija smetajnih kapaciteta Senokos meunarodni ski-centar Srebrna glava Odorovsko polje rural Dimitrovgrad hoteli/rural Podgreben rural Jerma rural Kusa Vrana rural UKUPNO 5.000 leaja 180-900 leaja 500+240 leaja 120-600 leaja 60-300 leaja 60-300 leaja 1160-3440 leaja

Tek nakon izrade Master plana ravoja sektora Visok bie realno sagledan broj leaja to pre svega zavisi od eksternih faktora. Dati broj leaja je procena iz prostornog plana. Ostali smetajni kapaciteti na teritoriji Optine Dimitrovgrad su dati kao orijentacione procene na bazi izloenih kriterijuma dok e konano sagledavanje proizai iz procene trinih mogunosti, kako investiranja tako i plasmana.

SUBJEKTI AKTUELNE TURISTIKE PONUDE Turistika organizacija Optne Dimitrovgrad je nadlena za ukupni razvoj turizma na teritoriji optine promotivnim i propagandnim aktivnostima. Starateljstvom nad odreenim delovima teritorije i konkretnim operativnim aktivnostima samostalno ili u saradnji sa pruaocima usluga vre sledee organizacije: 1. Natura balkanika prirodnjako drutvo Park prirode Stara planina/Visok; SRP Jerma; umski plodovi; 32



etnografski sadraji (nonje, folklor, muzika opski); obiaji i verovanja; kulinarstvo (opsko) staroplaninski kakavalj; autohtone rase domaih ivotinja; interaktivna farma Luka Lukavica kola jahanja; konjike staze Poniavlje-Burel i Zabre-Visok; putevima prirodne/kulturne batine staza mala dvojka Zabre; dip ture 7 pravaca Zabre-Visok (priblino 120 km) i 3 pravca Poniavlje Burel (priblino 122 km);

2. Planinarsko drutvo Caribrod Dimitrovgrad / u saradnji sa prirodnjakim drutvom Natura Balkanika/ planinarska staza Greben; planinarska kruna tura Poganovo-Greben-Poganovo; planinarska staza Pametnik; planinarska staza Senokoski vodopad petrlaki peinski sistem. 3. Ribolovako drutvo Niava Dimitrovgrad Smilovska jezera Savat I i Savat II; ribolovne vode Visoice, Niave, Lukavaka i Jerme. 4. Javno preduzee Srbijaume Lovni rezervat Stara planina 5. Lovako drutvo Vidli Lovite povrine 43.000 ha (od 450 mnm do 1.700 mnm) u zoni prema granici 6. Zaviajna muzejska zbirka pri Narodnoj biblioteci Via militaris utvrenje Gojindolsko Kale (kasno antiki rano vizantijski period); Boljevdolska esma. 7. Srpska pravoslavna crkva Poseta 25 crkve i 3 manastira prihvat i edukacija gostiju. 8. Hoteli, moteli i ostali smetajni kapaciteti u Dimitrovgradu Hotel Balkan 103 leaja, restoran 190 mesta; Motel Balkan 50 leaja, restoran 100 mesta. Amfora 29 leaja, restoran 70 mesta; Black&White 21 leaj, restoran King; 9. Restorani (14 objekata) Oaza 80 mesta ; Merak 36; Poganovski manastir 140 mesta; Amfora - 70 mesta; Park 40 mesta King 90 mesta Balkan Gacino 70 mesta Balkan Gradina 200 mesta Hepi stars 100 mesta 33



Stara oaza 90 mesta Pri Trtu - 40 mesta

10. Farme u funkciji turizma rado primaju goste (3 farme): ovarsko-kozarska farma Vasov Prtopopinci; kombinovana farma Stojadinov Visoki Odorovci interaktivna farma Luka Lukavica. 11. Etno kue primaju goste u prolazu, na ugovoreni ruak, na boravak, (9 objekta): etno kua Bekov (5 leaja) Smilovci etno kua Ivanov (2 leaja) Kamenica (smetaj do 10 gostiju u sobama i kampu u ljivaru ishrana po porudbini); etno kua Petrov (4 leaja) - Lukavica; etno kua Kamenov (2 leaja) - Kamenica; etno kua Aleksov (8 leaja) - Poganovo; etno kua Manov (6 leaja) - Poganovo; etno kua Petrov (4 leaja) - D. Krivodol; etno kua Ivanov (5 leaja) - Radejna. 12. Seoski smetaj u ponudi jahanje, lov, planinarenje. Kako se moe zakljuiti, za razliku od mnogih podruja u Srbiji u Dimitrovgradu postoji znaajan broj subjekata jasno opredeljenih i ve angaovanih upravo u onim vidovima turistike ponude koji predstavljaju bazu savremenih, potencijalno konkurentnih turistikih proizvoda. Ovi subjekti treba da predstavljaju primer partnerstva javnog, privatnog i nevladinog sektora, koje u praksi ve funkcionie. Konstatovali smo 7 specijalizovanih organizacija, 18 hotelsko-ugostiteljskih objekata i 12 farmi i etno kua ukupno 37 subjekta koji pronalaze svoj interes u turizmu. Kako se moe zakljuiti nosei programi razvoja turizma u prostoru Optine Dimitrovgrad su: Meunarodni ski centar Srebrna glava/Berkovica sa risortom Senokos (predmet razrade posebnim master planom); Turistiki centar Odorovci u sklopu Zabra; Dimitrovgrad sa prigradskim naseljima i selima u dolini Niave; Podgreben sa Poganovom i klisurom Jerme.

Navedeni programi predstavljaju autonomne celine i pristup njihovoj realizaciji treba usmeriti preko izrade pojedinanih master planova koji e predstavljati programske zadatke odgovarajuih prostornih i urbanistikih reenja. Znaajno je napomenuti da svaki od ovih programa ima svoj specifian portfolio proizvoda i imae svoje stejkholdere. Opredeljenja na ova etiri programa ne iskljuuje mogunost formiranja turistike ponude vezano i za druge lokalitete, no ovo su celine koje mogu imati znaajna meunarodno konkurentan portfolio proizvoda. Optimalno bi bilo da se izvre pripreme za aktiviranje svih navedenih programa ali u ciljnom roku Strategije zadovoljava ukoliko to budu samo i nukleusi tih programa. 34



Grafiki prikaz br. 4: Pozicije programa u prostoru optine Dimitrovgrad

35



PLAN KONKURENTNOSTIKONKURENTSKI NEDOSTACI Na osnovu analize i sprovedenog istraivanja utvreno je postojanje niza konkurentskih nedostataka Dimitrovgrada kao turistike destinacije. Najznaajniji konkurentski nedostaci predstavljeni su u sledeoj tabeli:

36



Da bi se poveala konkurentnost Dimitrovgrada na domaem i inostranom turistikom tritu na kratak i dugi rok potrebno je otkloniti uoene nedostatke. Utvrene konkurentske nedostatke mogue je otkloniti primenom programa konkurentnosti koji su metodoloki definisani na osnovu modela Porterovog (Michel Porter) dijamanta konkurentnosti.

DIJAMANT KONKURENTNOSTI Dijamant konkurentnosti je Porterov mendment model na osnovu koga se objanjava konkurentnost turistikih destinacija i analiziraju faktori koji na nju utiu. Doslednom primenom dijamanta konkurentnosti mogu se kreirati programi na osnovu kojih je mogue otkloniti konkurentske nedostatke i poboljati konkurentsku poziciju destinacije na turstikom tritu na srednji i dugi rok. Dijamant konkurentnosti prilagoen za Dimitrovgrad kao turistiku destinaciju koji je metodoloki korien u analizi i kreiranju programa konkurentnosti predstavljen je na sledeoj slici:

Turistike kompanije i dobavljai

Faktori proizvodnje

DIMITROVGRAD

Uslovi tranje

iri sektor podrke

Elementi definisani u okviru prilagoenog Porterovog dijamanta konkurentnosti su sledei: turistike kompanije i dobavljai gde se podrazumeva analiza turistike ponude odnosno kompanija koje su osnovni inioci te ponude. U okviru ovog elementa spada i analiza konkurencije izmeu turistikih kompanija, njihova meusobna saradnja, saradnja sa javnim sektorom, postojanje zakonskih i propisanih normi koje predstavljaju okvir ponaanja kompanija itd;

37



uslovi tranje gde se podrazumeva analiza tranje odnosono socioekonomske karakteristike, motivacija turista, nivo sofisticiranosti u zahtevima posetilaca, ponaanje i navike u toku boravka u destinaciji, satisfakcija potroaa, turistiki imid grada, stepen zatite potroaa i dr.; iri sektor turisti ponude je element koji se odnosi na analizu komplementarnih aktivnosti u destinaciji: trgovaka mrea, turistike agencije i turoperateri, organizatori aktivnosti u gradu, objekti u kojima se prodaje hrana i pie (restorani, kafii i sl.) i sl.; i faktori proizvodnje su element koji se odnosi na ljudske resurse, infrastrukturu, resurse i atrakcije, tehnoloke i finansijske resurse, istraivanje, razvoj i inovacije i dr.

PROGRAMI KONKURENTNOSTI Na osnovu prethodno identifikovanih konkurentskih nedostataka definisani su kljuni programi ija primena treba da otkoloni konkurentske nedostake i znaajno pobolja konkurentsku poziciju Dimitrovgrada na domaem i inostranom turistikom tritu. Defnisani programi konkurentnosti predstavljeni su u sledeoj tabeli:

U svim gore navedenim programima konkurentnosti definisani su prioriteti i trokovi sprovoenja svakog pojedinanog programa. Prioritet svakog programa odreen je na bazi procene efekata koji treba da ima na posetioce, konkurentsku poziciju i lokalno stanovnitvo. Prema visini trokova sprovoenja, programi su klasifikovani u tri grupe: 1. 2. 3. Visoki trokovi - vie od 300.000 evra Srednji trokovi - od 100.000 do 300.000 evra Niski trokovi - do 100.000 evra

38



39



40



41



42



43



44



45



46



NINVESTICIONI PROJEKTIU ovom delu dat je pregled moguih projekata vezanih za turistiku infrastrukturu i suprastrukturu. Dinamika realizacije ovih projekata zavisie od tempa razvoja turizma, brzine kojom se budu stvarali preduslovi za razvoj turizma i turistikog biznisa i inicijative privatnog sektora. Projekti vezani za neophodnu optu infrastrukturu nisu dati u ovom delu teksta, ali su definisani u planu konkurentnosti. Dati investicioni projekti nemaju procenu neophodnih ulaganja, ali to nije ni bio zadatak strategije, imajui u vidu da se takve procene daju u master planovima. Opredeljenje naruioca projekta bilo je da se pristupi izradi dokumenta optijeg, usmeravajueg karaktera, kakva je strategija.

47



NAPOMENA: Investicioni projekti vezani za ski centre Podgreben i u zoni Visok dati su samo kao opcija, u zavisnosti od privatnog interesa, i u principu nisu aktuelni u ovoj fazi. U svakom sluaju, bile bi neophodne posebne studije izvodljivosti.

48



MARKETING PLANSTRATEKI PRIORITETI Marketing plan je jedan od najznaajnijih elemenata stratekog razvoja turistikih destinacija. Marketing planom destinacije definiu se osnovne strateke marketinke aktivnosti koje je potrebno preduzeti kako bi se ostvarila vizija i defiisani ciljevi turistikog razvoja. Osnovu marketing plana turistikih destinacija ine marketing aktivnosti koje se primenjuju u odreenom periodu kako bi se intenzivnije komercijalizovali turistiki proizvodi, poveao ukupan turistiki promet i ostvario dugoroni rast trinog uea. Marketing planom Dimitrovgrada bie definisane osnovne marketing aktivnosti koje potrebno sprovesti u periodu od narednih pet do sedam godina kako bi se poveao turistiki promet u destinaciji i ostvarila definisana vizija i ciljevi turstikog razvoja. Marketing plan Dimitrovgrada definisan u strategiji treba da predstavlja osnovu na kojoj e biti nadograivana marketing strategija u skladu sa buduim razvojem turizma u destinaciji i trendovima na internacionalnom i domaem turistikom tritu. U marketing strategiji Dimitrovgrada od posebnog znaaja su marketinko komuniciranje i isporuivanje novih vrednosti koje e biti stvorene razvojem turistikih proizvoda na podruju optine realizacijom investicionih projekata, programa konkurentnosti i planova razvoja turizma. Strateki prioriteti marketing plana Dimitrovgrada su sledei: brendiranje internet defnisanje ciljnih trita marketing plan proizvoda integrisane marketinke komunikacije interni marketing 49



BRENDIRANJE

Brendiranje destinacije predstavlja jedan od kljunih elemenata strategije razvoja turizma i marketing plana. Izgradnja brenda (brendiranje) je metod kreiranja jedinstvenog indentiteta proizvoda uz pomo imena, dizajna, znaka, simbola ili njihove kombinacije, a na bazi diferenciranja u odnosu na druge konkurentske proizvode. Brend destinacije, u irem smislu, predstavlja jedinstven zbir iskustava koje prua meavina racionalnih, emocionalnih, sociolokih i kulturnih vrednosti i koristi koje postoje na nekoj destinaciji. Brendirane destinacije turisti vide razliito od konkurentskih destinacija i dobijaju oseaj dodatne sigurnosti prilikom donoenja odluka o putovanju. U procesu izgradnje brenda destinacije moraju se postii dva osnovna efekta: prvo, brend posetiocima treba da daje odreeno obeanje u pogledu kvaliteta usluga i bogatstva doivljaja, i drugo, treba da doprinosi jaanju uspomena na iskustva doivljena konzumiranjem turistikih proizvoda. Brendiranje Dimitrovgrada je proces kreiranja identiteta optine kao turistike destinacije u cilju izgradnje imida koji e ga uiniti prepoznatljivim i razliitim u odnosu na konkurentske destinacije na domaem i inostranom turistikom tritu. Brendiranje je marketing proces koji zahteva napora tokom dueg vremenskog perioda. Brendiranje podrazumeva definisanje sledeih elemenata: definisanje primarnih (opipljivih, objektivnih) atributa destinacije na kojima e brend biti baziran; odreivanje racionalnih koristi koje posetioci mogu imati, a koje su bazirane na primarnim karakteristikama/atributima destinacije; emocionalne koristi koje posetioci mogu doiveti; linost brenda koja komunicira diferencirajue karakteristike Dimitrovgrada kao turistike destinacije; vrednost brenda koja ima odreeno znaenje za posetioce; i definisanje sutine brenda koja odslikava esencijalne karakteristike Dimitrovgrada kao turistike destinacije. Zavrna faza u procesu brendiranja treba da predstavlja kreiranje: osnovne poruke (slogana). Poruka treba da opie podruje, da bude jasna, kratka i jedinstvena. Cilj je da se poruka lako upamti, da oslikava vrednosti grada i uini Dimitrovgrad prepoznatljivim na svetskom turistikom tritu; kreiranje logotipa. Logotip treba da predstavlja osmiljeno reenje po pitanju dizajna i estetike i da odslikava osnovne vrednosti destinacije; kreiranje simbola. Moraju se kreirati simboli koje e odlsikavati i komunicirati sutinu brenda/esencijalne karakteristike Dimitrovgrada. Simoboli moraju ostati prepoznatljivi i koristi se na svim sredstvima marketiga.

50



INTERNET Razvoj internet tehnologije doneo je znaajne promene na svetskom turistikom tritu. Intenet se danas masovno koristi na turistikom tritu u promociji, distribuciji i brendiranju turistikih destinacija i proizvoda. Sve vei broj turista u procesu informisanja o putovanju, planiranju putovanja, rezervacije i kupovine turistikih usluga i ostavljanju utisaka o destinaciji/doivljenom iskustvu koristi online tehnologiju. Znaaj interneta na turistikom tritu ilustruje injenica da obim online prodaje turistikih usluga belei rapidan rast u poslednjim godinama. Na datom grafikonu predstavljen je obim ostvarene prodaje turistikih usluga preko interneta u Evropi u poslednjih deset godina i data je projekcija za 2008. godinu. U Srbiji prema analizi GFK marketinke agencije (objavljeno u asopisu Taboo, broj 33 1/2008 u januaru ove godine) 37% stanovnitva starijeg od 15 godina koristi internet. Prema istom istraivanju zapaa se znaajan trend poveanja broja korisnika u poslednje tri godine (stopa rasta iznad 15% godinje). U buduem periodu sasvim je izvesno znaajnije poveanje ukupnog broja korisnika interneta i online usluga.

51



Izvor: www.crt.dk/trends

Intenzivniji razvoj turizma u optini Dimitrovgrad mora da podrazumeva i korienje internet tehnologije u marketingu. Strateki prioriteti korienja interneta ogledaju se sledeim elementima: 1. Izgradnja (modernizacija postojee) Web prezenatacije Dimitrovgrada kao turistike destinacije u skladu sa zahtevima savremenih turista. Elementi koje treba da sadri nova Web prezentacija su: WEB dizajn koji odslikava sutinu Dimitrovgrada kao turistike destinacije. Web prezentacija treba da bude osmiljena na nain da kroz svoj dizajn, poruke i fotografske prikaze odslika iskustvo koje turisti mogu doiveti u destinaciji. Web prezentacija treba da komunicira atribute destinacije, racionalne i emocionalne koristi koje turisti mogu doiveti posetom destinacije na nain da stimulie odluke o putovanju; proizvodi i iskustvo koje se nudi u destinaciji: Na sajtu na pregledan nain trebaju biti predstavljeni svi proizvodi (ruralni turizam, specijalni interesi, dogaaji i Poslovna putovanja + MICE) koji postoje u destinaciji. U cilju stimulisanja dolazaka za svaki proizvod moraju postojati: galerije slika, svi elementi ponude (smetajni kapaciteti, prirodne atrakcije, turistika infrastruktura, restoranska ponuda i sl.) i posebna iskustva koja turisti mogu doiveti; mogunost online rezervacije turistikih usluga. Preko sajta treba da postoji mogunost online rezervacije smetajnih kapaciteta i svih ostalih turistikih usluga koje se nude. U drugoj fazi razvoja sajta treba da se otvori mogunost i online plaanja usluga; praenje ponaanja korisnika na sajtu. Sajt mora da sadri opciju koje prua mogunost praenja ponaanja korisnka u smislu koje stranice najee poseuju, za ta se najvie interesuju, gde se najvie zadravaju i sl. Uz pomo ove opcije mogu se pratiti zahtevi turista i prilagoavati sadraji sajta u skladu sa preferencijama posetilaca; viejezinost sajta. Web prezentacija (adaptirana) mora biti predstavljena na minimalno tri jezika: srpski i bugarski (jezici koji se 52



koriste u podrujima koja predstavljaju najznaajnije izvore tranje) i engleski koji je najznaajniji internacionalni jezik (to je i sluaj sa postojeom verzijom Web prezentacije TO Dimitrovgrad); CMS sistem. CMS sistem mora biti sastavni deo web prezentacije koji prua mogunost promene sadraja sajta od strane nosilaca marketinga u destincaiji (DMO) bez poznavanja programskih jezika; anketiranje korisnika. Putem online ankete koja se moe postavljati u skladu sa potrebama mogu se dobiti znaajne informacije neophodne za efikasno voenje marketing politike u destinaciji; pretraga sajta. Na sajtu mora postojati opcija pretraga (search) uz pomo koje posetioci sajta mogu brzo doi do eljenih informacija. live RSS. Mogunost prezentovanja podataka koji se menjau u realnom vremenu (temepratura u destinaciji, vesti iz destinacije i sl.); kreiranje baze podataka. Na sajtu treba da postoji opcija preko koje posetioci sajta mogu da se registruju u bazu podataka i dobijaju minimalno dva puta meseno informacije o aktuelnim ponudama u destinaciji. Sajt mora biti povezan i sa bazom koju ine e-mail adrese prikupljene od posetilaca u destinaciji (emeil adrese prikupljene od turista koji su odeli u destinaciji. Izvor su: hoteli, pansioni, podaci prikupljeni na sajmovima i sl.) i na koje se takoe dostavljaju informacije o ponudi; i forum i ostavljanje komentara. Na sajtu mora postojati diskusioni forum i mogunost ostavljanja komentara i slika od strane registrovanih korisnika o iskustvu koje su doiveli u destinaciji. 2. Uspostavaljanje veze sa drugim sajtovima koji su relevantni za promociju i distribuciju turistikih proizvoda (npr. uspostavljanje veze preko banera ili direktnog linka sa sajtom www.selo.rs koji je najznaajniji sajt u promociji i distibuciji usluga seoskog turizma u Srbiji, link na sajtu TOS-a itd.).

NAJZNAAJNIJA GEOGRAFSKA TRITA U NAREDNIH 5 DO 7 GODINA Poseban znaaj u marketing planu razvoja turizma u destinacijama je odreivanje geografskog podruja prema kome treba usmetriti intentzivnije marketing napore. Intenzivna komercijalizacija proizvoda na globalnom svetskom turistikom tritu zahteva kontinuirane napore tokom dueg vremenskog perioda uz razvijanje turistikih proizvoda visoke vrednosti, usled sve intenzivnije konkurencije, to namee potrebu u poetnim fazama razvoja primarnu orijentaciju na ua geografska podruja kako bi se ostvario znaajniji turistiki promet. U prvih tri do pet godina na osnovu detaljne analize bazirane na primerima destinacija slinog karaktera, najintenzivniji marketing napori trebaju biti usmereni prema tritima Srbije i Bugarske. Obzirom na karakter destinacije koja je pre svega bazirana na razvoju ruralnog turizma, ekoturizma i turizma specijalnih interesovanja najznaajnija trita su vei i srednji gradovi u Bugarskoj. Bugarska: Najznaajniji grad u Bugarskoj je Sofija koja se nalazi na oko 60 km od Dimitrovgrada. Pored Sofije atraktivni su i drugi gradovi Bugarske koji imaju broj stanovnika iznad 30.000. Na sledeoj mapi prikazano su gradovi Bugarske koji se nalaze u uoj gravitacionoj zoni Dimitrovgrada.

53



Grafiki prikaz br. 4: Gravitaciona zona bugarskih gradova do 200 km udaljenosti od Dimitrovgrada

r.br. Grad (Bugarska) 1. Sofija 2. Plovdiv 3. Pernik 4. Pazardik 5. Blagoevgrad 6. Vraca 7. ustendil 8. Montana 9. Dupnica 10. Samokov

Udaljenost grada od Dimitrovgrada 62 km 214 km 85 km 180 km 154 km 160 km 140 km 160 km 121 km 124 km

Broj stanovnika, procena za 2008 1 345 000 380 000 97 500 95000 75 000 70 000 64 000 56 000 43 000 30 000

Izvor:www.en.wikipedia.org, www.uk.map24,com

Trite Bugarske u buduem periodu e beleiti visoku stopu rasta usled oekivanog rasta GDP per capita. Stopa poveanja GDP-a u 2007. i oekivana stopa rasta u 2008. je iznad 6%. Meutim nivo GDP-a je jo uvek znaajno nii u odnosu na razvijenije zemlje Evrope (u 2007. Godini bio iznosio je samo 37% od evropskog proseka) (Izvor: Estern Europe Economy Watch). 54



Srbija: Ni, Beograd, Novi Sad i svi ostali gradovi iznad 30.000 stanovnika (ui deo Srbije i Vojvodina). Pored navedenih trita znaajani izvori tranje su i turistike destinacije koje se nalaze u neposrednoj blizini Dimitrovgrada. Tu se pre svega misli na Staru Planinu i Zvonaku banju gde se u skladu sa aktuelnim trendovima na turistikiom tritu i planiranim investicijama moe oekivati rast broja turista u buduem periodu. Marketing napori (deljenje: letaka, mapa i broura; i organizovanje tura upoznavanja) moraju biti usmereni prema ovim destinacijama kako bi se stimulisao dolazak turista koji tamo odsedaju. Optina Dimitrovgrad nalazi se u neposrednoj blizini znaajnog evropskog putnog koridora to se moe iskoristiti za intenzivniju komercijalizaciju turistikih proizvoda. Kroz sistem signalizacije i oglaavanja na putu moe se stimulisati zaustavljanje tranzitnih putnika kako bi koristili usluge turistike ponude u optini.

PLAN MARKETINGA POJEDINANIH PROIZVODA Plan marketinga proizvoda podrazumeva kreiranje marketing strategije posebno za svaki turistiki proizvod definisan u portfoliu. U cilju efikasne komercijalizacije poizvoda i usmeravanja marketing napora za svaki pojedinaan proizvod potrebno je definisati: anse za razvoj proizvoda kako bi se efikasno iskoristile prednosti Dimitrovgrada; oblike proizvoda koji mogu postojati; osnovni i dodatni elementi proizvoda koje treba uvaiti i koje treba kroz proces pakovanja objediniti u jedinstveno iskustvo; segmente potroaa prema ijim oekivanjima i preferencijama marketing napori moraju biti prilagoeni; geografska podruja odakle se moe oekivati vei broj turista i prema kojima treba usmeriti najznaajnije marketing napore; najznaajnije oblike promcije koje treba koristiti; i kanale distribucije koji su prilagoeni karakteristikama proizvoda i zahtevima turista. Ruralni turizam U Dimitrovgradu postoje posebne pogodnosti za razvoj ruralnog turizma. Elementi marketing strategije proizvoda predstavljeni su u sledeoj tabeli:

55



Specijalna interesovanja Prirodni potencijal optine je veoma povoljan za razvoj irokog porfolia podproizvoda specijalnih interesovanja. Elementi marketing strategije proizvoda predstavljeni su u sledeoj tabeli:

56



57



Dogaaji Dimitrovgrad ima razvijene dogaaje kao turistiki proizvod. Geografski poloaj optine prua posebne pogodnosti za organizovanje raznih vrsta internacionalnih dogaaja. Elementi marketing strategije proizvoda predstavljeni su u sledeoj tabeli:

58



MICE + poslovni turizam Proizvod MICE + poslovni turizam, sa stanovita Dimitrovgrada, prvenstveno se odnosi na team building okuplljanja regionalnih korporacija, i manje sastanke i konferencije. To sutinski znai da e se ovaj proizvod kombinovati sa drugim, tipa specijalnih interesovanja. Elementi marketing strategije proizvoda predstavljeni su u sledeoj tabeli:

59



INTEGRISANE MARKETINKE KOMUNIKACIJE

U promociji turistikih destinacija razvijeni su razliiti oblici komuniciranja sa potroaima i koristi se veliki broj razliitih promocionih instrumenata, materijala i komunikacionih aktivnosti. Strateki pristup u promociji turizma zahteva sistematski pristup koji obuhvata vei broj razliitih instrumenata koji su meusobno usaglaeni, usklaeni i koordinirani i predstavljaju jedinstven sistem integrisanih marketinkih komunikacija. Integrisane marketinke komunikacije u marketing planu Dimitrovgrada treba da sadre sledee osnovne elemente: promocija. Promocija je znaajan elemenat marketing plana kojim treba da se predstavi turistika ponuda Dimitrovgrada potencijalnim turistima. komunikacione aktivnosti. Komunikacione aktivnosti predstavljaju oblike neposrednog komuniciranja sa potroaima i kljunim stejkholderima koji su od znaaja za promovisanje i predstavljanje turistike ponude Dimitrovgrada; i praenje aktivnosti. To je znaajan deo integrisanih marketinkih komunikacija koji predstavlja kontrolu i evaluaciju efikasnosti kako pojedinanih promocionih oblika i komunikacionih aktivnosti tako i celokupnog sistema integrisanih marketinkih komunikacija.

Brendiranje definisano u gornjem delu teksta je usko povezano sa sistemom integrisanih marketinkih komunikacija. Brendiranje mora biti usaglaeno i 60



sinhronizovano sa promocionim i komunikacionim aktivnostima. U sistemu integrisanih marketinkih komunikacija mora postojati doslednost u komuniciranju osnovnih elemenata brenda, logotipa, simbola i slogana kako bi se destinacija to uspenije brendirala.

KOMUNIKACIONE AKIVNOSTI

Komunikacione aktivnosti su znaajan oblik trinog komuniciranja koji se koristi u cilju stimulisanja tranje. Komunikacione aktivnosti koje su znaajne za promociju turistike ponude Dimitrovgrada treba da se usmere prema geografskim tritima koja su u primarnom fokusu destinacije. Komunikacione aktivnosti koje je potrebno preduzeti su sledee: Sajmovi. Uestvovanje na sajmovima prua mogunost susreta izmeu kupaca i prodavaca i prezentovanja ponude destinacije irem auditorijumu. Osnovni cilj nastupa Dimitrovgrada na sajmovima treba da bude: (1) uspostavljanje i uvrivanje odnosa sa relevantnim turistikim posrednicima (turoperaterima, agentima i udruenjima) koji mogu znaajno doprineti poveanju tranje i (2) na unapred osmiljen i pripremljen nain isticanje turisti;kih atrakcija i jedinstvene turistike ponude. Dimitrovgrad treba da nastupa na relevantnim turistikim sajmovima u Srbiji (npr. sajam turizma u Beogradu i Novom Sadu) i na internacionalnom sajmu turizma u Sofiji. Direktni marketing. Direktni marketing je znaajno sredstvo u komunikacionim aktivnostima na turistikom tritu. Direktan marketing treba da se koristi u komunikacijama sa turoperaterima i agencijama u smislu neposrednog kontaktiranja, dostavljanja informacija, obavetenja i promotivnog materijala. Direktni marketing je potrebno je koristiti i prema krajnjim korisnicima kao to su kompanije ili udruenja koja su koristila ili predstavljaju potencijalne korisnike turistikih proizvoda (planinari, likovne kolonije, udruenje speleologa i sl.). Direktni marketing mogue je koristiti i za promociju prema individualnim potroaima (turistima) u smislu direktnog informisanja o aktuelnim turistikim ponudama u optini. Uz pomo e-mailova mogue je slati promotivne materijale svim pojedincima i organizacijama iji se kontakti nalaze u bazi podataka. Baza podataka je najznaajniji deo direktnog marketinga prema krajnjim korisnicima. Formiranje baze podataka vri se na osnovu prikupljanja podataka od potencijalnih posetilaca (organizacija i udruenja) i uzimanje podataka od individualnih turista: oni koji su boravili u destinaciji (popunjavanje upitnika od strane uesnika u dogaajima, gostiju hotela i privatnih seoskih domainstava itd.); i preko web stranice (opcija dobrovoljne registracije korisnika i/ili slanje upita). Odnosi s javnou U okviru ovog oblika komunikacionih aktivnosti od posebnog znaaja je uspostavljanje odnosa sa sledeim stejkholderima: novinarima i drugim predstavnicima medija. Novinari i mediji su znaajni akteri u promociji turstikih destinacija. U turistikom razvoju 61



optine Dimitrovgrad posebno je znaajno informisanje preko medija (novinski lanci o destinaciji i pojedinaanim atrakcijama, lanci u specijalizovanim asopisima, reportae o podruju, tv emisije o podruju, saoptenja u okviru informativnih emisija o podruju ili pojedinanim atrakcijama i sl.). Kroz ovaj oblik komunikacija mogue je destinaciju u potpunosti predstaviti irem auditorijumu. Informisanje preko medija kroz lanke i reportae je veoma znaajan marketing instrument u lansiranju novih turistikih destinacija i proizvoda, a poseban znaaj ima na domaem turistikom tritu. U organizaciji TO Dimitrovgrad potrebno je uspostaviti dobre odnose sa novinarima i organizovati pojedinane ili grupne posete novinara kako bi neposredno na terenu dobili informacije o destinaciji i mogli da naprave lanke ili snime reportae. Posete novinara treba planski organizovati svake godine; i organizatorima putovanja i turistikim agentima. TO Dimitrovgrada treba da organizuje svake godine viednevne posete (od 2 do 5 dana) za predstavnike organizatora putovanja i agencija i drugih bitnih stejkholdera (promoteri, predstavnici kompanija i sl.) kako bi se neposredno upoznali sa karakteristikama ponude i turistikim potencijalom podruja. Cilj poseta, koje moraju biti unapred pripremljene, je stimulisanje prodajnih posrednika da u svoje prodajne programe uvrste proizvode koji postoje u optini. Oglaavanje je znaajan instrument integrisanih marketinkih komunikacija koji treba koristiti u promociji turizma optine Dimitrovgrad. Za oglaavanje pot

Documents

Strategija Razvoja Turizma Opstine Dimitrovgrad