STRATEGIJA UPRAVLJANJA RIZICIMA · Na upravljanje rizikom ne bi trebalo gledati kao na negativni koncept. On ne bi trebao rezultirati ... proces omogućava praćenje i procenu rizika

1 STRATEGIJA UPRAVLJANJA RIZICIMA OB SUBOTICA

STRATEGIJA UPRAVLJANJA RIZICIMA

OPŠTA BOLNICA SUBOTICA

2018 – 2021. godine

Izvorska 3 24 000 Subotica

Tel. 024/555 222 Fax. 024/555 267

e-mail: [email protected] www.bolnicasubotica.com


PREDGOVOR

„Rizik nikada nećemo eliminisati, ali ga možemo smanjiti na minimum i njime upravljati“

Strategija upravljanja rizicima

Pored toga što su po zakonu dužni da obezbede sigurno okruženje koje ne predstavlja rizik, većina

članova osoblja želi, kao pojedinci, da vide da je praksa na njihovom radnom mestu sigurna i da nije

štetna po okolinu. Oni članovi osoblja koji preuzimaju rizik čine to verovatno zato što ga nisu svesni, a ne

zato što ga pasivno prihvataju.

Strategijom upravljanja rizicima postavlja se okvir za uvođenje prakse upravljanja rizicima kao

neophodnog elementa dobrog upravljanja, što je od izuzetne važnosti za kvalitet usluga – lečenje,

zadovoljstvo korisnika i sigurnost zaposlenih.

Strategija upravljanja rizicima predstavlja ciljeve i koristi od upravljanja rizicima, metodologiju procesa,

odgovornosti, način komunikacije, kao i pregled okvira kojeg je potrebno uspostaviti kako bi se uspešno

upravljalo rizicima.

Na upravljanje rizikom ne bi trebalo gledati kao na negativni koncept. On ne bi trebao rezultirati

„defanzivnom medicinom“ i ne radi se o ograničavanju kliničke slobode i suda. Upravljanje rizikom bi

trebalo koristiti da se osvetle nedostaci u upravljanju i kliničkim sistemima koje možda treba poboljšati.

OBSU


SADRŽAJ

1. Uvod...........................................................................................................................................3

1.1 Procesni pristup u upravljanju rizikom ...............................................................................3

1.2 Standardi kvaliteta i sistem upravljanja rizikom .................................................................4

2. Upravljanje rizikom ....................……………………………………………………………...4

2.1 Principi upravljanja rizikom.................................................................................................5

2.2 Vrste rizika ..........................................................................................................................6

3. Ciljevi upravljanja rizikom ........................................................................................................6

3.1 Opšti cilj ..............................................................................................................................6

3.2 Specifični ciljevi ..................................................................................................................7

4. Metodologija upravljanja rizikom ..............................................................................................7

4.1 Postavljanje ciljeva……………...........................................................................................8

4.2 Utvrđivanje/identifikacija rizika…………………………………………………………...8

4.3 Procena i rangiranje rizika..................................................................................................10

4.4 Reagovanje na rizik………………………………………………………………………12

4.5 Praćenje i izveštavanje........................................................................................................13

5. Obim i odgovornosti upravljanja rizikom ................................................................................14

5.1 Posebne uloge i odgovornosti………………………………………………………….....15

6. Komunikacija u procesu upravljanja rizikom ..........................................................................16

7. Ažuriranje strategije..................................................................................................................17

8. Ključni pokazatelji uspešnosti...................................................................................................17

9. Prilozi........................................................................................................................................18

OBSU


1. UVOD

Zdravstvena ustanova je izuzetno složen organizacioni sistem čije funkcionisanje zavisi od upravljanja

strukturom sistema, procesima i aktivnostima koje se realizuju tokom i u vezi procesa pružanja

zdravstvene usluge. Na ovu vrstu sistema, više nego na druge organizacione sisteme, utiču poremećaji iz

okruženja kao i poremećaji koji se mogu desiti u samom sistemu. Svaki proces i aktivnost koji se

realizuje u zdravstvenoj ustanovi je jednako važan, jer nosi određeni rizik koji može prekinuti lanac

kvaliteta.

Obaveza menadžmenta Opšte bolnice Subotica je da upravlja rizikom u svim segmentima organizacionog

sistema. To je uslov da se obezbedi pružanje najbolje moguće zdravstvene usluge obuhvatajući svih šest

zahtevanih dimenzija njenog kvaliteta. Visoka personalizovanost i kompleksnost ove vrste usluge zahteva

multidisciplinarni i interdisciplinarni pristup upravljanju zdravstvenom ustanovom. Stoga je neophodno

da svi rukovodioci Opšte bolnice Subotica, kao i donosioci odluka poseduju znanje iz oblasti

menadžmenta i da ta znanja stalno unapređuju kako bi pravovremeno i na odgovarajući način odgovorili

svim rizicima i omogućili stalno poboljšavanje kvaliteta usluge uz korišćenje postojećih kapaciteta.

Centralno pitanje upravljanja ustanovom mora biti upravljanje kvalitetom usluge i mogućim rizicima koji

mogu uticati na kvalitet.

1.1 PROCESNI PRISTUP USPOSTAVLJANJU SISTEMA KVALITETA I UPRAVLJANJU RIZIKOM

Procesni pristup uspostavljanju QMS-a je zasnovan na „PLAN–DO-CHEC-ACTION (PDCA)“ ciklusu i

stalnom predviđanju rizika „RISK-BASED THINKING“. Procesni pristup i stalni PDCA ciklus

omogućuju nam da:

Planiramo svoje procese i njihove interakcije

Osiguramo adekvatne resurse za realizaciju procesa

Upravljamo resursima i procesima u cilju stalnih poboljšavanja preformansi organizacionog

sistema.

Predviđanje rizika nam omogućava da utvrdimo faktore koji mogu dovesti do neplaniranih odstupanja u

realizaciji procesa i funkcionisanja sistema kvaliteta. Uspostavljanjem preventivne kontrole se

pravovremeno minimiziraju negativni efekti. Sistem upravljanja kvalitetom i upravljanje rizikom mora

biti u skladu sa kontekstom našeg organizacionog sistema, što će obezbediti najbolje moguće ishode

lečenja, zadovoljstvo pacijenata, zaposlenih i svih drugih zainteresovanih strana.

Pristup uspostavljanja ovakvog sistema zasniva se i oslanja na sedam principa:

1. Okrenutost korisnicima/pacijentima

2. Uključivanje zaposlenih

3. Liderstvo

4. Procesni pristup

5. Stalna poboljšavanja

6. Odlučivanje na osnovu činjenica

7. Upravljanje vezama

Specifičnost, kompleksnost, multidisciplinarnost i visoka personalizovanost zdravstvene usluge zahteva

usredsređenost na svih sedam principa kvaliteta i postavljanje pacijenta u centar pažnje. Praćenje puta

pacijenta i praćenje, merenje, analiziranje i unapređivanje prerformasi procesa koji direktno utiču na

OBSU


zadovoljstvo korisnika, ali i onih koji su u vezi sa njima, omogućavaju stalna poboljšanja kvaliteta

zdravstvene usluge u svim njenim aspektima.

Kako realizacija svakog procesa i aktivnosti nosi određeni rizik, može se konstatovati da se u svim

segmentima organizacionog sistema mora upravljati rizikom. Svaka zdravstvena usluga predstavlja mrežu

međusobno zavisnih i sledljivih procesa. Da bi se moglo upravljati svakim procesom neophodno je

zdravstvenu uslugu raščlaniti i dizajnirati kao mrežu procesa. Na taj način se omogućava jasan uvid u

neophodne resurse koje treba obezbediti za realizaciju svakog procesa ponaosob i performanse koje treba

pratiti, meriti, analizirati i poboljšavati kako bi se unapredio kvalitet date usluge.

1.2 STANDARDI KVALITETA I SISTEM UPRAVLJANJA RIZIKOM

Metodologija sistema upravljanja rizikom temelji se na standardima ISO 9001, kao i standardu EN

15224:2012 koji ima za cilj da definiše i prilagodi ISO 9001 na specifične uslove za zdravstvo. Polazna

osnova je sistem upravljanja kvalitetom definisan standardima za sekundarne zdravstvene ustanove

Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije.

Ova strategija utvrđuje zahteve za upravljanje rizikom gde bolnica:

Treba da pokaže sposobnost za dosledno pružanje zdravstvenih usluga koja ispunjava potrebe i

zahteve pacijenata, i koja je u skladu sa važećim zakonima i drugim regulativama i

profesionalnim standardima.

Ima za cilj da poboljša zadovoljstvo pacijenata kroz efikasnu primenu procedura, uključujući i

stalno poboljšavanje sistema upravljanja, kliničkih procesa i osiguranje usklađenosti sa

specifičnim zahtevima šest dimenzija kvaliteta zdravstvene usluge.

Razmišljanje na bazi rizika je važan zahtev svih pomenutih standarda.

2. UPRAVLJANJE RIZIKOM

Značaj upravljanja rizikom u zdravstvenoj ustanovi zahteva ozbiljan pristup kroz strateško planiranje na

svim nivoima kojem prethodi definisanje zajedničke sveobuhvatne strategije u pristupu upravljanju

rizikom. Politika upravljanja rizikom deo je politike kvaliteta Opšte bolnice Subotica, dokumentovana i

usklađena sa organizacionom strukturom, ciljevima i strategijom ustanove, stručnim normativima,

zakonskim i drugim propisima.

Tokom kreiranja i implementacije planova upravljanja rizikom uzeće se u obzir promenljive potrebe

našeg organizacionog sistema, specifični ciljevi, kontekst, struktura, operacije, procesi, usluge i konkretna

praktična primena. Stalne promene potreba i zahteva pacijenata, napredak nauke i tehnologije,

nepredvidivi epidemiološki uticaji, obavezuju nas da se upravljanju rizikom pristupi sistematično,

dosledno i u kotinuitetu.

Izbegavanje rizika u meri mogućeg, najvažniji je posao menadžmenta ustanove, a ukoliko se mogući rizik

ne može izbeći, mora se njime upravljati kako bi se posledice istog maksimalno umanjile. U tom smislu

neophodno je u datom organizacionom kontekstu izvršiti sveukupnu identifikaciju rizika, analizu i

evaluaciju rizika, kako bi se rizik i njegovi efekti mogli pratiti.

Praćenje i preispitivanje rizika i stalni PDCA ciklus omogućavaju detektovanje i svođenje na prihvatljivu

meru postojećih i novih rizika koji se javljaju tokom pružanja zdravstvenih usluga. Dokumentovanje

procesa upravljanja rizikom je od izuzetnog značaja kako se već uočeni rizici ne bi ponovili. Zapisi su

osnov za unapređenje metoda i alata menadžmenta kao i celokupnog procesa pružanja usluge.

Kontinuirana komunikacija je integralna i suštinska komponenta upravljanja rizikom. Ovaj dvosmerni

OBSU


proces omogućava praćenje i procenu rizika i donošenje osnovanih odluka o nivou rizika i potrebu za

jegovom obradom (Sl. 1).

Slika 1. Upravljanje rizikom sa ciljem izbegavanja ili svođenje rizika na prihvatljivu meru

IZBEGAVANJE RIZIKA

Postoje li alternativni procesi ili procedure koje će otkloniti rizik?

Ukoliko se rizik ne može otkloniti, njime se mora upravljati.

IDENTIFIKOVANJE RIZIKA

Koje infekcije su moguće?

Kako se prenose?

KO je u opasnosti (pacijent, osoblje)?

RAZMATRANJE RIZIKA ANALIZIRANJE RIZIKA

Kako će se identifikovati rizik? Zašto se pojavio (aktivnost, procesi)?

Ko preuzima odgovornost? Koje su verovatne posledice?

Kako će se promene pratiti i procenjivati? Kakav je stepen rizika (opasnosti)?

OCENA- EVALUACIJA RIZIKA

Šta se može učiniti da se smanji ili eliminiše rizik?

Kako se to može primeniti u konkretnoj situaciji (zaposleni, resursi...)?

2.1 PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM

Rizik je efekat nesigurnosti na ostvarivanje zadatih ciljeva, pozitivan ili negativan. Upravljanje rizikom

predstavlja važnu ulogu u osiguranju pružanja kvalitetne zdravstvene zaštite i usluga koje su sigurne za

pacijenta, osoblje i posetioce.

Definicije rizika

„Verovatnoća ili mogućnost da se desi nešto opasno, da dođe do gubitka, povrede ili nekog drugog

nepovoljnog događaja“.

(Oxford Dictionary)

„Verovatnoća da će sepojaviti neki nepovoljni događaj ili rezultati određenih izazova ili mogućnost

postojanja više od jednog ishoda“.

(Royal Society Report on Risk 1992)

KO

MU

NIK

AC

IJA

I K

ON

SU

LT

OV

AN

JE

PR

AĆ

EN

JE I

PR

OC

EN

A

OBSU


Definicije upravljanja rizikom

„Identifikacija, analiza i ekonomska kontrola onih rizika koji predstavljaju pretnju resursima, ugledu i

mogućnosti zarade u nekom preduzeću...“

„Disciplina koja se odnosi na osiguranje i kontrolu kvaliteta koja uključuje aktivnosti čiji je cilj smanjenje

na minimum nepovoljnih efekata gubitka po ljudske, fizičke i finansijske resurse..“

Upravljanje rizikom u kontekstu zdravstvene zaštite obuhvata kliničke i nekliničke Službe. Definisano je

kao praksa u kojoj postoje procesi, metode i sredstva tj. alati i koje osigurava disciplinovano okruženje za

proaktivno donošenje odluka u kojem se:

Obavljaju različite aktivnosti u ustanovi

Vrši kontinuirana procena kako bi se utvrdilo šta može krenuti u neželjenom pravcu (rizici)

Identifikuju rizici koji postoje

Vrši procena tih rizika iz aspekta njihove moguće učestalosti, verovatnoće i ozbiljnosti

Utvrđuje kojim rizicima treba posvetiti posebnu pažnju

Eliminišu rizici koji se mogu eliminisati

Smanjuju efekti onih rizika koji se ne mogu eliminisati

Primenjuju strategije o postupanju sa tim rizicima

Uspostavljaju finansijski mehanizmi kojima će se apsorbovati finansijske posledice onih rizika

koje preostaju.

2.2 VRSTE RIZIKA

Rizik od povrede, infekcije ili komplikacije lečenjem (pacijenti/osoblje)

Finansijski rizik

Rizik od gubitka ugleda

Rizik od tužbi

Rizik po kvalitet usluga koje se pružaju

Rizik po okolinu/životnu sredinu

3. CILJEVI STRATEGIJE UPRAVLJANJA RIZIKOM

Ključni cilj upravljanja rizikom je smanjenje incidencije nesrećnih slučajeva, neželjenih događaja i

grešaka, čiji će rezultat biti sigurnija praksa, sigurniji sistemi rada, sigurnije prostorije i veća svest osoblja

o opasnosti i odgovornosti. Ključni cilj svakog sistema upravljanja kvalitetom jeste pružanje usluga koje

ispunjavaju najviše standarde zdravstvene zaštite. Rezultat toga je smanjenje troškova koje rizik sa

sosbom nosi. U tom smislu upravljanje rizikom i upravljanje kvalitetom imaju isti cilj, ali se na njih gleda

iz različitih uglova.

3.1 OPŠTI CILJ UPRAVLJANJA RIZIKOM

Cilj upravljanja rizikom u Opštoj bolnici Subotica usmeren na zaštitu korisnika usluga i zaposlenih, tako

što će se lokalizovati i svesti na minimum rizici koji su u vezi sa dostizanjem cilja, i to:

Izradom politika koje se odnose na izbor osoblja, zapošljavanje, obuku i razvoj, i jasnim

definisanjem opisa posla za sve zaposlene

Preduzimanjem samo onih aktivnosti za koje postoje odgovarajući resursi

Sprečavanjem nastanka propusta

OBSU


Osiguravanjem da, ukoliko se desi propust, prduzmu koraci na njegovom rešavanju sa

minimalnim posledicama

Procenom poznatih okolnosti koje mogu imati uticaja na uspeh bilo koje aktivnosti. Izaberu se

samo one aktivnosti kod kojih postoji velika verovatnoća uspeha

Praćenjem kontinuiranih aktivnosti i resursa koji su na raspolaganju u odnosu na okolnosti koje se

menjaju i koje imaju uticaja na te aktivnosti.

Podelom iskustava u efikasnom odgovoru na rizike između organizacionih jedinica putem

efiksanog sistema komunikacije i primenom uspešnog modela upravljanja rizicima.

3.2 SPECIFIČNI CILJEVI UPRAVLJANJA RIZIKOM

Identificirati rizike, izvršiti njihovu procenu, a zatim ih eliminisati ili smanjiti na prihvatljiv nivo.

Uspostaviti sisteme i Procedure koje će se baviti identifikacijom rizika i to na proaktivan način.

Smanjiti direktni uticaj ili posledice i troškove incidenata koji se i dalje dešavaju, tako što će

seuspostaviti efikasne Procedure rešavanja incidenata.

Zaštiti prostorije bolnice od spoljnjeg nepovoljnog uticaja i uspostaviti kontrolu ulaska trećih lica.

Zaštiti osoblje bolnice od eventualnih tužbi i krivičnog gonjenja.

4. METODOLOGIJA UPRAVLJANJA RIZIKOM

Ciklus upravljanja rizikom zasnovan je na četiri osnovna elementa, odnosno aktivnosti (Sl. 2):

Postavljanje ciljeva

Identifikacija i analiza rizika

Postupanje po riziku

Praćenje i izveštavanje

Slika 2. Ciklus upravljanja rizikom

Postavljanje ciljeva

Identifikacija i procena rizika

Postupanje po riziku

Praćenje i izveštavanje

OBSU


4.1 POSTAVLJANJE CILJEVA

Osnovni preduslov za upravljanje rizicima je postojanje ciljeva, tj. željenog budućeg stanja čije se

ostvarenje očekuje u određenom periodu. Upravljanje rizicima je upravljanje pretnjama koje mogu

ometati ostvarivanje ciljeva i maksimizaciju prilika da se isti ostvare.

Stoga efikasno upravljanje rizicima treba da bude usmeranona strateške (opšte) i operativne (posebne)

ciljeve. Prilikom određivannja strateških ciljeva važno je utvrditi ključne poslovne procese tj. ključne

faktore uspeha za svaku aktvinost jednog procesa i sa njima povezane rizike. Na nivou organizacionih

jedinica razmatraju se rizici koji se odnose na aktivnosti tog nivoa, gde se odrađani proces i odvija.

Na osnovu definisanih ciljeva rukovodstvo razmatra događaje koji mogu ugroziti njihovo ostvarenje, te

preduzimaju određene mere za upravljanje rizicima.

Komponente upravljanja rizikom:

Opšte upravljanje rizikom

Politike i procedure

Rešavanje žalbi i zahteva za obeštećenjem

Procene rizika

Planovi za slučaj incidenata većeg obima

Zaštita od požara

Sistemi i oprema za zaštitu od požara

Obuka iz zaštite od požara

Upravljanje i kontrola infekcija

Obuka osoblja

Odlaganje otpada

Prostorije, zgrada i oprema

Strategija i komunikacije

Mere sigurnosti

4.2 UTVRĐIVANJE/IDENTIFIKACIJA RIZIKA

Nakon jasno utvrđenih ciljeva, kako bi se osiguralo njihovo postizanje, identifikuju se rizici, odnosno

pretnje koje mogu usporiti ili onemogućiti njihovu reapizaciju.

Ne postoji iscrpan spisak rizika koji mogu uticati na postizanje ciljeva ustanove. Na osnovu definicije

rizika koje su prethodno navedene, mogu se definisati sledeće kategorije rizika:

Sve što predstavlja pretnju ostvarivanju ciljeva organizacije, programa ili pružanju usluga

građanima

Sve što može da ugrozi ugled ustanove i poverenje javnosti u njen rad

Nedovoljna zaštita od nedoličnog ponašanja, zloupotrebe, pogrešne prakse ili štete po pacijenta ili

zaposlenog

Nepoštovanje propisa

Nesposobnost da se odreaguje,odnosno da se upravlja izmenjenim okolnostimana način koji će

sprečiti ili svesti na minimum negativne efektepromena na pružanje javnih usluga.

OBSU


U svim organizacionim jedinicama Opšte bolnice Subotica imenuju se koordinatori za rizike , koji imaju

zadataka da sa svojim timovima na nivou organizacionih jedinica identifikuju rizike, pripreme i ažuriraju

registre rizika (izmena propisa, nova saznanja o delovanju na rizike, nova sistematizacija i verovatnoće o

pojavi rizika).

Koordinatore za uspostavljanje procesa upravljanja rizicima i koordinatore za rizike na nivou

organizacionih jedinica imenuje direktor Opšte bolnice Subotica.

Pomoćnik direktora za kvalitet i upravljanje rizicima priprema smernice za upravljanje rizicima i njima

detaljnije uređuje način postupanja i relevantne obrasce za dokumentovanje rizika.

Identifikacija rizika uključuje identifikaciju potencijalnih rizika i uzrok rizika, kao i njegove potencijalne

posledice. Potrebno je obuhvatiti sve rizike koji bi se eventualno mogli dogoditi.

Proces upravljanja rizikom sastavni je deo srednjeročnog i dugoročnog planiranja u Opštoj bolnici

Subotica. Različiti interni i eksterni faktori (kao i njihovo udruženo delovanje) mogu značajno uticati na

ostvarivanje postavljenih ciljeva. Da bi se olakšalo prepoznavanje rizika i osigurala pokrivenost svih

područja rizika, strategija će utvrditi pet glavnih tipova rizika iz sledećih područja:

Tabela 1. Tipologija rizika

TIPOLOGIJA RIZIKA

Glavni tipovi rizika Područja koja se razmatraju kada se utvrđuju

potencijalni rizici

Ek

ster

ni

1. Rizici koji se odnose na eksterno

okruženje / izvan ustanove

Rizici makro okruženja (ekonomski, demografski,

prirodne katastrofe).

Odluke i prioriteti izvan institucije (odluke MZ,

PSZ, RFZO, pravna regulativa).

Vanjski partneri (lokalna samouprava, druge

institucije, udruženja građana, pružaoci usluga,

dobavljači, mediji).

Rspoloživost resursa, zapošljavanje

Inte

rni

2. Poštovanje rokova

Procesi javnih nabavki, odnosi sa dobavljačima –

određeni rokovi su pravno određeni I uključeni u

ugovore

3. Osiguranje kvaliteta

Subjekat mora osigurati kvalitet usluga svojim

korisnicima i zahtevati isto od svojih dobavljača

4. Informacione tehnologije

Pouzdanost funkcionisanja i zaštita informacija ima

ključni značaj za rad ustanove

5. Opšti

Usklađenost sa propisima, zaštita resursa,

ekonomičnost, efektivnost, efikasnost, uticaj na

ugled

OBSU


Završnu fazu utvrđivanja rizika predstavlja jasna formulacija tj.opis određenog rizika, uzimajući u obzir

glavni uzrok rizika, kao i njegove potencijalne posledice (Obrazac 1 u prilogu).

Rizici se utvrđuju na obrascu za utvrđivanje i procenu rizika i evidentiraju se u registru rizika (Obrasci u

prilogu strategije).

Registar rizika je baza podataka za sve informacije o rizicima, sa ciljem smanjenja obima neizvesnosti

koji bi mogao biti pretnja ostvarenju ciljeva definisanih planom, kao i izmenjenih okolnosti i

pravovremenog reagovanja na njih.

Registra rizika uključuje sagledavanje svih potencijalnih rizika sa kojima se suočava bolnica prateći svoju

misiju i ispunjenje ciljeva, gde se rizici razlažu na odgovarajuće oblasti (npr: zaposleni, budžet,

informaciona bezbednost) i identifikuju radi upravljanja na svim nivoima.

Opšta bolnica Subotica uspostavlja i vodi dve vrste registra rizika:

1. Objedinjen registar na nivou Opšte bolnice

2. Posebne registre na nivou organizacionih jedinica u sastavu

Registri rizika vode se u tabeli koju ažuriraju koordinatori za rizike. Registar rizika na nivou Opšte

bolnice koriguje i ažurira Komisija za upravljanje rizikom.

4.3 PROCENA I RANGIRANJE RIZIKA

Merenje rizika proizilazi iz identifikacije rizika. Razmatra se u pogledu uticaja i verovatnoće.

Identifikovani rizici procenjuju se na način da se ocenom od 1 do 3 boduje verovatnoća da će se isti

dogoditi. Uticaj, kojim se procenjuje kojim intenzitetom će rizik delovati na posmatrani proces, takođe se

ocenjuje ocenama 1 do 3.

Intenzitet rizika dobija se množenjem bodova za uticaj, sa bodovima za verovatnoću nastanka (tako se

intenzitet rizika sa najvećim uticajem i najvećeom verovatnoćom događaja koji se boduju ocenom 3,

može proceniti sa najviše 9 bodova).

Formula za izračunavanje intenziteta rizika:

IR= U x V gde je

IR_ intenzitet rizika

U_bod za uticaj

V_bod za verovatnoću

Procenom rizika identifikuju se sve opasnosti kojima ishod može biti nepovoljni događaj. Procena rizika

vrši se za određenu radnu aktivnost na takav način da bude lako razumljiva ljudima na koje se odnosi.

Potrebno je voditi lokalnu evidenciju o ovim procenama na radnom mestu, kao i povremenim pregledima

kako bi se osiguralo da svaka ta procena bude relevantna za radnu aktivnost na koju se odnosi. Sve

procene rizika bi trebalo pregledati bar jednom godišnje.

Opšta bolnica Subotica za rangiranje rizika koristiće matricu 3X3, koja je prikazana u nastavku teksta.

Svi incidenti o kojima se izveštava ili potencijalne i moguće opasnosti, gradiraju se prema trenutnom

uticaju na pacijenta i potencijalnom budućem riziku za pacijente i ustanovu. Prilikom gradiranja koristi se

matrica rizika (prilog br. 1), uz preduzimanje sledećih koraka:

OBSU


Korak 1: Ocena trenutnog uticaja ili očigledan rezultat incidentne situacije po pacijenta,

zaposlenog ili širu zajednicu

Korak 2: Verovatnoća ponavljanja sličnog incidenta u Ustanovi. U praksi ovo je vrlo subjektivno

i zavisi od znanja i iskustva osobe koja vrši procenu. Ukoliko je to moguće, treba koristiti savete

onih koji imaju potrebna znanja i iskustvo.

Korak 3: Najverovatniji ishodi incidentne situacije, ukoliko bi se desila ponovo. Određuje se na

osnovu Koraka 1.

Na osnovu procenjene kategorije rizika, incidentne situacije se razvrstavaju na sledeći način:

•Nizak rizik = označen zelenom bojom

• Rizik srednjeg intenziteta = označen žutom bojom

• Visok rizik = označen crvenom bojom

Ukoliko se incident već desio, potrebno je izvršiti momentalnu procenu ozbiljnosti incidenta, a za

ocenjivača nije potrebno da poseduje sve činjenice za vrijeme ocenjivanja incidenta. Incidente je, takođe,

moguće ocenjivati nakon razvoja strategije, koja ima za cilj da odredi potencijalno smanjenje rizika. Zbog

subjektivizma u procesu ocenjivanja, važno je da su osoba/osobe, koje su određene da vrše procenu

incidentnih situacija, prošle odgovarajuću obuku za to, te da se njihove veštine periodično proveravaju.

1. Matrica za procenu nivoa rizika

2. Ocenjivanje rizika

Verovatnoća Ozbiljnost/posledice Faktor rizika

Visoka 3 Kritično 3 Visoki rizik 6-9

Srednja 2 Veoma ozbiljno 2 Srednji rizik 4

Mala/nije verovatno 1 Manje ozbiljno 1 Mali rizik 1-3

OBSU


3. Prihvatljivost rizika

Prihvatljivost rizika Nivo rizika

Neprihvatljiv 4,5,6,7,8,9

Prihvatljiv 1,2,3

Opšte rangiranje rizika vrši se na osnovu zaključaka izvedenih tokom analize opšteg kontrolnog

okruženja, inherentnog rizika i merenja u pogledu uticaja i verovatnoće. Rezultati procene rizika se

evidentiraju u Registra rizika (Obrazac 2 u prilogu). Rangirani rizici po ozbiljnosti dati su u tabeli

Procedure upravljanja rizikom (A 01-5507, I-897).

Kod utvrđivanja granice prihvatljivosti rizika, Opšta bolnica Subotica polazi od „pristupa semafora“,

pri čemu zeleni rizici, a to su rizici koji se kreću u granici 1 do 3, ne zahtevaju dalje delovanje. „Žute

rizike“ treba nadzirati i upravljati njima sve do dovođenje u zonu zelene boje, ako je moguće. Žuti

rizici se kreću u zoni 3 do 4. „Crveni rizici“ ocenjeni najvišom ocenom rizika 6 do 9, zahtevaju

trenutnu akciju, a to su rizici koji se čiji su uticaj i verovatnoća događaja podjednako visoki ili

srednjeg intenziteta.

Opšta bolnica Subotica rizik smatra ozbiljnim ako je ocenjen najvišom ocenom za intenzitet (6 do 9),

i to u sledeći situacijama:

Ako predstavlja direktnu pretnju usoešnom ostvarenju cilja ili završetku aktivnosti (dijagnostike,

terapije ili drugog važnog procesa)

Ako će prouzrokovati značajnu štetu organizacionim jedinicama u sastavu bolnice

Ako će za posledicu imati štetu po život i zdravlaje pacijenta

Ako će za posledicu imati povredu zakona i drugih propisa

Ako će za posledicu imati značajne finansijske gubitke

Ako se dovodi u pitanje sigurnost zaposlenih

Ako ozbiljno utiče na ugled bolnice.

4.4 RAEGOVANJE NA RIZIK

Verovatnoća i uticaj rizika smanjuje se izborom odgovarajućeg odgovora na rizik. Odluka zavisi od

važnosti rizika, tolarancije i stava menadžmenta Opšte bolnice Subotica prema riziku.

Za svaki rizik treba odabrati jedan od sledećih odgovora na rizik:

Izbegavanje rizika – na način da se određene aktivnosti izvode drugačije

Prenošenje rizika – putem konvencionalnog osiguranja ili prenosom na treću stranu

Prihvatanje rizika – kada su mogućnosti za preduzimanje određenih mera ograničene ili su

troškovi preduzimanja mera nesrazmerni u odnosu na moguće koristi , s tim da rizik treba pratiti

kako bi se osiguralo da ostane na prihvatljivom nivou

Smanjivanje/ublažavanje rizika – preduzimanjm mera kako bi se smanjila verovatnoća ili uticaj

rizika.

OBSU


Odgovarajuće planove postupanja utvrđuju rukovodioci organizacionih jedinica, kako bi se osiguralo

preduzimanje konkretnih radnji za postupanje u konkretnim rizicima, bez odlaganja. Važno je osigurati da

za svaku radnju (odgovor na rizik) odgovornost za izvršenje bude dodeljena pojedincu, koji je u registru

rizika naveden po imenu i funkciji, uz naznaku rokova sprovođenja. U određenim slučajevima, u kojima

se sa rizikom može postupati odmah i bez odlaganja, ili u kratkom vreenskom roku, nije potreban

razrađeni plan postupanja.

Rizici utvrđeni na nivou organizacione jedinice prosleđuju se od strane koordinatora za uspostavljanje

procesa upravljanja rizicima na postupanje Kolegijumu, ako je:

1. Rezidualni rizik ocenjen visokim intenzitetom (npr 6 do 9 bodova i pripada kritičnim rizicima)

2. Rizik utvrđen u područjima koje su od strateškog značaja za funkcionisanje ustanove (npr. Rizik

vezan za ljudske resurse koji zahteva razmatranje na najvišem nivou upravljanja).

Takođe, Kolegijum može raspravljati i ponovo proceniti rizike organizacionih jedinica u sastavu, te na

nivou strateških ciljeva doneti završnu procenu otkrivenih rizika i predložiti dodatne mere za ublažavanje

rizika. Rezultat može da bude donošenje akcionog plana kojeg izrađuje Pomoćnik direktora za kvalitet i

upravljanje rizikom, pri čemu je važno da planirane radnje za smanjvanje/ublažavanje rizika, u smislu

troškova, budu proporcionalne riziku.

U ovoj fazi razlikuju se dve vrste rizika:

1. Inherentni rizik – rizik ili niz rizika sa kojima se suočava subjekat ne uzimajući u obzir

uspostavljene kontrole i faktore koji ublažavaju rizike. Ovi se rizici generišu zbog uobičajenih

okolnosti, vrste aktivnosti koje se sprovode, a mogu biti eksterni i interni.

2. Rezidualni rizik – rizik nakon preduzimanja određenih aktivnosti na smanjenu/ublažavanju rizika,

i on se ne može u potpunosti otkloniti.

4.5 PRAĆENJE I IZVEŠTAVANJE

Peti korak procesa uključuje praćenje i izveštavanje o rizicima, tako da rukovodioci na svim

organizacionim nivoima upravljanja i Kolegijum mogu pratiti da li se intenzitet rizika menja, da li

upravljanje rizicima efikasno i da identifikuju dalje kacije kada je to potrebno. Ovo će obezbediti da se

ažurira Registar rizika, uzimajući u obzir stalne promene u okruženju, promene ciljeva, prepoznavanje

pojave novih rizika, dok drugi nestaju ili postaju manje značajni u pogledu prioriteta.

Praćenje efektivnosti procesa upravljanja rizicima je od velikog značaja, zbog čega ustanova mora da

obezbedi:

Postojanje jasne odgovornosti za upravljanje posebnim rizikom ili područjem rizika

Način izveštavanja, koji će naglasiti promene u prioritetima rizika i sve slučajeve u kojima se sa

rizikom upravlja efektivno

Da su u toku procedure koje će obezbediti pregled efektivnosti celokupnog procesa rizika

Da su uspostavljene metode za procenu učinka procesa upravljanja rizikom i uvedeni

odgovarajući standardi učinka, na osnovu kojih se ovaj proces može pregledati.

Kako bi praćenje rizika i izveštavanje bili efikasni, registri rizika i akcioni planovi redovno se ežuriraju u

pogledu:

Novih rizika

Rizika koji se tretiraju

OBSU


Rizika koji su prihvaćeni

Rizika na koje se nije moglo delovati na planirani način, odnosno, revidiranih procena rizika.

Proces treba uspostaviti da bi se razmotrilo da li rizici postoje, da li su se pojavili novi, da li su se

verovatnoća i uticaj rizika promenili i da bi se izveštavalo o značajnim promenama kojima se

prilagođavaju prioriteti rizikai da bi osigurala efektivnost kontrole.

Pregled rizika i pregled procesa upravljanja rizikom su procesi koji se međusobno razlikuju i jedan ne

može biti zamena za drugi.

Pregled procesa treba da obezbedi:

Da se svi aspekti procesa upravljanja rizikom pregledaju najmanje jednom godišnje

Da su sami rizici podložni pregledu sa odgovarajućom učestalosti (pregled od strane rukovodstva

i nezavisni revizorski pregled)

Upozorenje rukovodstvu o novim rizicima ili na promene kod kod već identifikovanih rizika kako

bi se na te promene moglo pravovremeno reagovati.

Da bi se poboljšala efikasnost upravljanja rizicima, potrebno je uspostaviti odgovarajući sistem praćenja i

izveštavanja o rizicima u Opštoj bolnici Subotica, i to na sledeći način:

Nakon utvrđivanja, merenja rizika, i donošenja mera za iste, određuju se i nosioci istaknutih i

opisanih poslovnih procesa koji će se brinuti za odvijanje tih procesa na određeni način. Nosioci

poslovnih procesa zaduženi su za praćenje ostvarivanja ciljeva i upravljanje najvažnijim rizicima

koji mogu uticati na njihovo ostvarivanje.Cilj upravljanja je održavanje rizika na prihvatljivom

nivou.

Sastanci na mesečnom nivou visokog rukovodnog kadra i koordinatora za rizike, odnosno, kad

god se prema proceni naiđe na rizik od izuzetnog značaja, radi donošenja hitnih odluka i

sprovođenja mera za smanjenje/ublažavanje ili otklanjanje rizika, rokovima i odgovornim licima

za izvršavanje tih zadataka, kao i zbog potrebe ažuriranja podataka u Registru rizika.

Sastanci Kolegijuma radi pregleda i diskusije u kojoj meri su preduzete radnje bile efikasne,

razmatranja procene uticaja i verovatnoće nakon što su određene radnje u vezi tretiranja rizika

okončane.

Najmanje dva puta godišnje, koordinatori za rizike na nivou organizacionih jedinica izrađuju

izveštaje o upravljanju rizicima i dostavljaju ih Pomoćniku direktora za upravljanje rizikom.

Pomoćnik direktora za kvalitet i upravljanje rizikom priprema objedinjeni izveštaj o upravljanju

rizicima, pri čemu se obezbeđuje da su svi rizici odgovarajuće grupisani (po ciljevima, tipologiji

rizika) i dostavlja ih direktoru Opšte bolnice Subotica, kao i koordinatorima svih organizacionih

jedinica u smislu povratne informacije, čime se osigurava deljenje saznanja o rizicima i

rezultatima.

Ako radnje preduzete u cilju smanjivanja rizika ne dovode izloženost riziku ispod prihvatljivog nivoa,

rizik bi trebalo ponovo analizirati na nivou najvišeg rukovodtstva ustanove ili na nivou Kolegijuma.

5. OBIM I ODGOVORNOSTI UPRAVLJANJA RIZIKOM

Za Upravljanje rizikom u Opštoj bolnici Subotica odgovorni su svi zaposleni, a posebnu odgovornost ima

i Komisija za upravljanje rizikom Opšte bolnice Subotica, koja donosi i koriguje Planove upravljanja

OBSU


rizikom, Procedure i protokole za smanjenje rizika i inicira potrebne aktivnosti za smanjenje rizika.

Radnu grupu formira direktor Opšte bolnice Subotica.

5.1 POSEBNE ULOGE I ODGOVORNOSTI

Direktor bolnice

Odgovoran za određivanje strateškog smera i i stvaranje uslova za nesmetano sprovođenje svih

aktivnosti bolnice vezane za upravljanje rizikom.

Osigurava najviši stepen predanosti i podrške za sprovođenje strategije i plana upravljanja

rizikom.

Donosi Strategiju upravljanja rizikom i odgovarajuća uputstva za njeno sprovođenje.

Osigurava da je Registar rizika na nivou ustanoveimplementiran i da se redovno prati.

Stručni kolegijum

Osigurava efikasno upravljanje rizicima na svim nivoima Opšte bolnice Subotica.

Osigurava da se Strategija upravljanja rizikom ocenjuje najmanje jednom godišnje kako bi ona

bila usklađena sa potrebama i aktuelna.

Stvara uslove za efikasnu komunikaciju o rizicima sa zaposlenima.

Donosi završnu procenu otkrivenih najznačajnijih rizika.

Osigurava da se Registar rizika na nivou Opšte bolnice pregleda i ažurira najmanje dva puta

godišnje.

Pomoćnici direktora

Dužni su da osiguraju da se upravljanje rizicima u njihovim sektorima sprovodi u skladu sa

uputstvima za sprovođenje procesa upravljanja rizicima i da su u skladu sa Strategijom.

Dužni su da osiguraju da su svi zaposleni upoznati sa procesom upravljanja rizicima i da su

svesni zahteva koji se u tom smislu postavljaju.

Da podižu svest i uspostavljaju kulturu upravljanja rizicima na svim nivoima.

Dužni su da osiguraju da je Registar rizika implementiran u svim organizacionim jedinicama

sektora u njihovoj nadležnosti i da se redovno prati.

Da stvore uslove za nesmetano prepoznavanje, analiziranje i evidentiranje rizika, te određivanje

prioriteta i pokretanje akcije za njihovo smanjenje.

Da stvore uslove za nesmetano sprovođenje svih aktivnosti vezane za rizike definisane i utvrđene

u Akcionom planu postupanja.

Da osiguraju da upravljanje rizicima bude redovna tema na sastancima Uprave, kako bi se

omogućilo razmatranje izloženosti rizicima i ponovno postavljanje prioriteta na temelju efikasne

analize rizika.

Da osiguraju da se Registar rizika pregleda najmanje dva puta godišnje.

Da osiguraju sistemsko i pravovremeno izveštavanje stručnog kolegijuma o upravljanju rizicima

na nivou sektora kojim upravljaju.

Rukovodioci organizacionih jedinica/Upravnici Službi/Načelnici Odeljenja/Šefovi odseka

Da osiguraju svakodnevno upravljanje rizicima.

OBSU


Da osiguraju da se u njihovim organizacionim jedinicama upravljanje rizikom sprovodi u skladu

sa Procedurom za upravljanje rizikom i ovom Strategijom.

Da osiguraju da su zaposleni svesni ključnih ciljeva, prioriteta i glavnih rizika sa kojima se

suočava njihova organizaciona jedinica i bolnica u celini.

Da podstiču zaposlene i da ih osposobljavaju za sistemsko prepoznavanje i rešavanje rizika koji

prete njihovim aktivnostima i iskorišćavanje prilika kojima će se bolje ostvarivati ciljevi i

poboljšati rezultati.

Da utvrđuju nove matode rada i budu inovativni.

Pomoćnik direktora za kvalitet i upravljanje rizikom

Koordiniše implementacijom procesa upravljanja rizikom na nivou bolnice.

Osigurava da su svi rukovodioci organizacionih jedinnica upoznati sa procesom (Strategijom i

Procedurama) upravljanja rizikom.

Da podstiče kulturu upravljanja rizikom na nivou ustanove i daje podršku rukovodiocima u

efiksanom upravljanju rizicima, jačanjem svesti najvišeg upravljačkog nivoa o potrebi sistemskog

pristupa upravljanju rizicima.

Osigurava da koordinatori za upravljanje rizikom budu adekvatno edukovani.

Da osigura izradu i ažuriranje Strategije o upravljanju rizicima, kao i odgovarajućih Procedura i

uputstava u skladu sa stepenom implementacije i razvoja procesa upravljanja rizicima.

Priprema godišnji izveštaj o pokazateljima uspešnosti sprovođenja Strategije upravljanja rizicima.

Rukovodilac jedinice za unutrašnju kontrolu/interni revizor

Da osigura reviziju ključnih elemenata procesa upravljanja rizicima.

Procenjuje adekvatnost, efektivnost i efikasnost kontrolnih mehanizama u odnosu na rizike.

Ukazuje na rizike, odnosno na neželjene događaje koji se mogu pokrenuti kao posledica

neadekvatnih ili neefikasnih kontrolnih mehanizama i daje preporuke koje idu u smeru njihovog

jačanja.

Zaposleni u Opštoj bolnici Subotica

Da budu svesni politike koja se sprovodi u vezi upravljanja rizicima u bolnici.

Podržavaju mehanizme i procese upravljanja rizicima.

Dosledno sprovode Procedure i uputstva za sprovođenje procesa upravljanja rizicima.

Aktivno učestvuju u procesima identifikacije rizika u svojoim organizacionim jedinicama.

Svaki novi rizik i neodgovarajuće postojeće mere kontrole u obavezi su da prijave neposrednom

rukovodiocu ili koordinatoru za upravljanje rizikom.

Da u svom radu primenjuju kontrolne mehanizme za kontrolu i ublažavanje rizika.

Da utvrđuju i razvijaju nove mehanizme i planove za dalje poboljšavanje kontrole rizika.

6. KOMUNIKACIJA I UČENJE U PROCESU UPRAVLJANJA RIZICIMA

Komunikacija unutar organizacije o pitanjima rizika predstavlja izuzetno važan segment u procesu

upravljanja rizicima, budući da je:

OBSU


Potrebno osigurati da svaki zaposleni razume, na način koji odgovara njegovoj ulozi, šta je

Strategija, šta su prioritetni rizici, i kako se njihova odgovornost u ustanovi uklapa u taj okvir

rada.

Potrebno osigurati da se iskustvo jedne organizacione jedinice može preneti i saopštiti ostalima

koji se susreću sa istim rizikom. Npr: ako se jedan deo organizacije susretne sa novim rizikom i

uspostavi kontrolne aktivnosti, takvo rešenje i iskustvo potrebno je preneti i ostalim delovima

organizacije, kako bi na isti efikasan način reagovali na isti rizik.

Potrebno osigurati da svaki nivo upravljanja u ustanovi aktivno traži i prima odgovarajuće

informacije o upravljanju rizicima u okviru svog delokruga kontrole koje će im omogućiti da

planiraju kontrolne aktivnosti u odnosu na rizike čiji nivo nije prihvatljiv, kao i uverenje da su

rizici koji se smatraju prihvatljivim pod kontrolom.

Sva komunikacija vezana za upravljanje rizicima obavlja se u pisanoj formi, koristeći sistem interne

dostave dokumenata i zapisa. Obaveštenja i informacije zaposlenim vezane za upravljanje rizicima

dostavljaju se putem elektronske pošte.

Komunikacija sa drugim organizacijama o pitanjima rizika takođe je izuzetno važna: Ministarstvo

zdravlja, Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, Fond za zdravstveno osiguranje, Domovi zdravlja,

Zavod za zdravlje, Lokalna samouprava itd. Povezanost i dobra komunikacija na horizontalnom i

vertikalnom nivou omogućava prevenciju i brzo otklanjanje uzroka i posledica rizika, kako u

kvalitetu pružanja zdravstvenih usluga, tako i finansijskom poslovanju.

Kada je u pitanju edukacija zaposlenih sprovodi se sledeće:

Upoznavanje svih zaposlenih sa Strategijom upravljanja rizicima, uključujući i obavezu

upoznavanja novozaposlenih

Organizovanje radionica u vezi sa utvrđivanjem rizika prilikom izrade strateških dokumenata

Organizovanje radionica u vezi sa utvrđivanjem rizika prilikom izrade godišnjih

planova/programa rada organizacionih jedinica.

7. AŽURIRANJE STRATEGIJE

Na godišnjem nivou vrši se procena postojeće Strategije upravljanja rizicima, kako bi se osiguralo

blagovremeno prepoznavanje potreba za revizijom Strategije, kao i njena usklađenost sa Standardima, a

sve u cilju utvrđivanja mogućnosti za poboljšanje iste.

Svi učesnici u upravljanju rizikom dužni su da trajno čuvaju dokumenta vezana za upravljanje rizikom

koja dolaze u njihov posed.

Strategija upravljanja rizikom Opšte bolnice Subotica, Operativni plan upravljanja rizikom Opšte bolnice

Subotica, Operativni Planovi Timova, Procedure i Uputstva vezane za upravljanje rizikom dostupne su

svakom zaposlenom u elektronskoj formi u PDF formi na mreži OBSU

8. KLJUČNI POKAZATELJI USPEŠNOSTI

Efikasnost procesa upravljanja rizicima prati sa na osnovu dostavljenih polugodišnjih izveštaja od strane

organizacionih jedinica Opšte bolnice Subotica, odnosno ključnih pokazatelja uspešnosti.

Kako bi se proces upravljanja rizicima mogao pratiti, definišu se sledći ključni pokazatelji uspešnosti:

OBSU


1. Registar rizika na nivou bolnice i registar rizika na nivou organizacionih jedinica su uspostavljeni

2. Registri su pregledani i ažurirani na godišnjem nivou

3. Izveštaji od strane koordinatora za rizike su pripremljeni i dostavljeni dva puta godišnje direktoru

Opšte bolnice i Kolegijumu

4. Mere iz operativnog plana sprovedene su u roku utvrđenom za izvršenje i sve nove mere

ažurirane u Registru rizika za svaku organizacionu jedinicu bolnice

5. Identifikovane potrebe za obuku o upravljanju rizicima

6. Izvršene obuke

7. Održani sastanci na nivou organizacionih jedinica kako bi se omogućilo razmatranje izloženosti

riziku i ponovno uspostavljanje prioriteta.

Pregled/revidiranje ključnih pokazatelja uspešnosti vrši se dva puta godišnje.

9. PRILOZI

Prilog 1. Obrazac godišnjeg plana rada koje su u obavezi pripremiti sve organizacione jedinice

Prilog 2. Obrazac za utvrđivanje i procenu rizika

Prilog 3. Obrazac Registra rizika

Prilog 4. Obrazac za operativni plan delovanja

Prilog 5. Uputstva za uspostavljanje Registra rizika i Procedure

Izradio: Odobrio:

Dr sci med Gordana Krtinić dr sci med Slobodan Puškar

Pomoćnik direktora za kvalitet i direktor Opšte bolnice Subotica

upravljanje rizikom

Documents

STRATEGIJA UPRAVLJANJA RIZICIMA · Na upravljanje rizikom ne bi trebalo gledati kao na negativni koncept. On ne bi trebao rezultirati ... proces omogućava praćenje i procenu rizika