EKONOMSKI FAKULTET BEOGRAD

PREDMET: STRATEGIJSKI MENADŽMENTII GODINA, OBAVEZAN ZA SVE SMEROVE

Naziv kursa: Strategijski menadžmentObim kursa : 60h predavanja + 60h vežbi Nastavnici: 1. dr Dragan Đuričin, redovan profesor

2. dr Đorđe Kaličanin, vanredni profesor3. dr Dragan Lončar, vanredni profesor4. ms Iva Vuksanović, asistent5. ms Vukašin Kuč, asistent6. ms Veljko Mijušković, asistent

I OSNOVNI POJMOVI O KURSU

Kurs Strategijski menadžment se bavi menadžmentom preduzeća u uslovima delovanja tzv. “imperativa promena”, odnosno, u uslovima kada promene stvaraju promene. Menadžment je skup veština kojima se preduzeće navodi prema izabranim ciljevima u uslovima relativno stabilnog okruženja. Strategijski menadžment je skup veština kojima se preduzeće osposobljava za ostvarenje ciljeva u uslovima nestabilne sredine. Osnovni cilj strategijskog menadžmenta je uvećanje vrednosti za vlasnike pomoću strategije i pratećih planskih oduka (projekti i biznis plan, pre svega) kojima se razvija tzv. “evolutivna kompetentnost”, odnosno, sposobnost ostvarivanja ciljeva u promenljivim uslovima. Da bi se stvorila vrednost, neophodan je rast. Rast je samo potreban uslov stvaranja vrednosti. Dovoljan uslov je profitabilan rast, odnosno rast čiji efekat prevazilazi cenu kapitala koji je angažovan u preduzeću. Strategija je performansama vučena lista želja uronjena u karakteristike okruženja, čija je namera da iskoristi promene. To je preovlađujuća ideja za donošenje svih odluka.

II CILJEVI KURSA

Osnovni cilj kursa je da upozna studente sa konvencionalnim menadžmentom, njegovim fazama i glavnim odlukama.Takođe, kurs treba da upozna studente sa procesom formulisanja, vrednovanja i implementacije strategije. Da bi se to ostvarilo, neophodno je upoznavanje sa glavnim trendovima u okruženju, modernim menadžerskim konceptima i tehnikama koje služe za formulisanje, vrednovanje i implementaciju strategije, načina na koje finansijski efekti utiču na motivacioni sistem različitih interesnih grupa kao i načina upotrebe strategijskih resursa.

Posebni ciljevi kursa su: Upoznati studente sa značajem koncepta stvaranja i merenja vrednosti za strategijsko

ponašanje Preneti studentima znanja o uzrocima i mehanizmima stvaranja i realizovanja vrednosti Pomoći studentima pri ovladavanju tehničkim veštinama koje omogućavaju upravljanje

procesom stvaranja i realizovanja vrednosti pomoću strategije i pomoćnih planskih odluka

1

III SADRŽAJ KURSA (ISPITNA MATERIJA)

Kurs ima sledeći sadržaj:

OBLAST I: RAZVOJ MENADŽMENTA

Glava 1: Pojmovi, definicije i odnosi1. Paradigma preduzeća2. Menadžment preduzeća3. Organizacija kao posledica menadžmenta4. Okruženje5. Menadžeri

Glava 2: Glavni periodi razvoja1. Era masovne proizvodnje2. Era masovnog marketinga3. Informatička era4. Budućnost menadžmenta

OBLAST II: PROCES MENADŽMENTA

Glava 3: Planiranje1. Planiranje: primarna i suštinska faza procesa menadžmenta2. Ciljevi: osnovna planska odluka3. Strategija: suštinska planska odluka4. Usklađena lista5. Projekat6. Biznis plan

Glava 4: Organizovanje1. Podela rada, organizaciona struktura i koordinacija2. Autoritet, delegiranje, organizacija posla i decentralizacija3. Organizaciona promena

Glava 5: Kontrola1. Sistem kontrole2. Kontrola pomoću osnovnih računovodstvenih izveštaja3. Kontrola pomoću merila performansi

Glava 6: Predviđanje1. Tržišno predviđanje2. Tehnološko predviđanje3. Metod scenarija

2

Glava 7: Odlučivanje1. Odlučivanje u uslovima izvesnosti, rizika i neizvesnosti

Glava 8: Vođenje1. Pristupi vođenju2. Grupe

Glava 9: Od Menadžmenta do Strategijskog menadžmenta1. Konvencionalni menadžment2. Strategijski kontroling3. Menadžment vrednosti4. Etika u menadžmentu5. Korporativno upravljanje6. Sistem kompenzacija

Glava 10. Strategijski menadžment1. Primeri uspešnih strategija2. Principi funkcionisanja preduzeća vodjenog strategijom3. Alternativni modeli strategijskog menadžmenta4. Strategijska analiza5. Formulisanje strategije6. Osnovne metode vrednovanja strategije

OBLAST III: ANALIZA OKRUŽENJA

Glava 11: Analiza opšteg okruženja1. Privredni ciklus2. Makroekonomsko M3. Indikatori ranjivosti nacionalne ekonomije4. Ekonomske politike5. Metode analize opšteg okruženja

Glava 12: Analiza konkurentskog okruženja1. Granska konkurencija2. Konkurentske sile3. Strategijske grupe4. Kriva iskustva5. Portfolio koncept6. Poređenje (Benchmarking)

Glava 13 : Analiza internog okruženja1. Lanac vrednosti2. PIMS

3

OBLAST IV : FORMULISANJE STRATEGIJE

Glava 14: Strategije intenziviranja napora1. Moguće strategije rasta2. Strategija penetracije tržišta3. Strategija razvoja tržišta4. Strategija razvoja proizvoda

Glava 15: Strategije diversifikacije1. Pojam, motivi i kontekst diversifikacije2. Strategija povezane diversifikacije3. Strategija nepovezane diversifikacije

Glava 16: Strategije stabilizacije i povlačenja1. Strategije stabilizacije2. Strategije povlačenja

Glava 17: Generičke strategije za nivo biznisa1. Strategija niskih troškova2. Strategija diferenciranja3. Strategije fokusiranja

Glava 18: Metodi rasta1. Organski rast2. Spajanja i pripajanja3. Strategijske alijanse

Glava 20: Investicije1. Pojam i vrste investicija2. Metode za ocenu investicionih projekata3. Rizik: dve perspektive, dve kategorije i jedna relacija4. Koncepcijski i regulatorni okvir upravljanja rizikom5. Merenje rizika

Glava 21: Finansiranje rasta1. Stopa održivog rasta2. Odnos izmedju stvarne stope rasta i stope održivog rasta3. Prikupljanje sredstava

OBLAST VI : UPOTREBA STRATEGIJSKIH RESURSA

Glava 26 :  Ljudski resursi1. Ljudski resursi kao faktor konkurentske prednosti2. Ljudski kapital3. Menadžment ljudskih resursa

4

Glava 28 : Istraživanje i razvoj1. Pojam, karakteristike i značaj IiR2. Uloga IiR u strategiji rasta3. Strategije IiR4. Program IiR5. Ocena i selekcija IiR projekata

Glava 29 : Marketing1. Ključni marketing koncepti2. Proizvod3. Cena

Glava 31 : Logistika1. Elementi logistike2. Upravljanje zalihama

IV METODOLOGIJA RADA

Metodologija rada na kursu bazira na: (a)predavanjima, i (b)vežbama. Na predavanjima se daju okviri problema i analiziraju objašnjavajuće činjenice dok se na vežbama daju potrebna razjašnjenja i studije slučajeva, a nastava obavlja u interaktivnoj formi u smislu aktivnog učešća studenata u diskusiji i pripremi prezentacija. Konkretno, metodologija rada na vežbama uključuje sledeće oblike rada:

Prezentacije teorije i relevatnih tehnika od strane instruktora Grupna diskusija studenata, prezentiranje teorije i tehnika Analiza slučaja iz prakse: individualna i grupna Prezentacija primera iz prakse

Metod rada na kursu podrazumeva da se najmanje 30% vremena posveti aktivnom učešću studenata.

V ISPIT I OCENJIVANJE STUDENATA

Ocena studenta se daje na bazi predispitne ocene i ocene za finalni ispit. Predispitna ocena ima sledeće elemente: (i) ocena na kolokvijumu i (ii) ocena za diskusiju i rad na vežbama. Tokom nastave rade se dva kolokvijuma koji imaju najveći ponder u formiranju predispitne ocene. Za ostale aktivnosti student dobija određeni broj poena, tako da ukupan zbir poena koji osvoji tokom semestra određuje njegovu predispitnu ocenu. Maksimalan broj poena za predispitnu ocenu je 100. Poeni se mogu steći na sledeći način:

Dva kolokvijuma sa maksimalnim brojem poena od 40 po kolokvijumu, ukupno 80 (20 poena znači položen kolokvijum).

5

Učešće u vežbama (diskusije, studije slučajeva i prezentacije) nosi maksimalno 20 poena.

Student koji osvoji više od 50 poena u sklopu predispitnih obaveza ispunio je uslov za izlazak na usmeni ispit.

Skala za predispitnu ocenu izgleda na sledeći način:

90 – 100 poena ocena A (10)80 – 90 poena ocena B (9)70 – 80 poena ocena C (8)60 – 70 poena ocena D (7)50 – 60 poena ocena E (6) J 50 poena ocena F (5)

Pravo na polaganje kolokvijuma i sticanje predispitnih poena imaju isključivo studenti tekuće (indeks 11/) generacije i studenti starijih generacija koji su prvi put upisali drugu godinu. Studenti tekuće generacije (indeks 11/) moraju u toku semestra položiti dva kolokvijuma kako bi stekli pravo da polažu usmeni deo ispita u toku ove školske godine. Ukoliko ne polože kolokvijume, studenti tekuće generacije mogu izaći na usmeni ispit tek u narednoj školskoj godini (tj. od januara 2014. godine) kada su istovremeno u obavezi da pre usmenog ispita polažu i pismeni deo (test).

Studenti starijih generacija koji nisu položili kolokvijume moraju položiti pismeni deo (test) u ispitnom roku u kojem žele da polažu usmeni ispit. Oni studenti koji su prethodnih godina položili kolokvijume ispunili su ovaj uslov tako da mogu direktno izaći na usmeni ispit.

Za studente starijih generacija koji polažu test:Pismeni deo ispita (test) sadrži celokupnu ispitnu materiju. Maksimalan broj poena na testu je 40. Da bi stekao uslov za izlazak na usmeni ispit student mora da ima najmanje 20 poena na testu.

Finalna ocena je aritmetička sredina predispitne ocene i ocene na usmenom ispitu, ukoliko je ocena na usmenom ispitu manja od predispitne ocene. Ukoliko je ocena na usmenom ispitu veća od predispitne ocene, predispitna ocena ne ulazi u prosečnu finalnu ocenu. Ukoliko student polaže test pre finalnog ispita, ocena na testu ne ulazi u finalnu ocenu.

Skala za finalnu ocenu izgleda na sledeći način:

6

96 – 100 poena ocena A (10)86 – 95 poena ocena B (9)76 – 85 poena ocena C (8)66 – 75 poena ocena D (7)56 – 65 poena ocena E (6) - 55 poena ocena F (5)

VI UČILO

D. Đuričin, S. Janošević, Đ. Kaličanin: (2013), Menadžment i strategija, osmo, prerađeno i dopunjeno izdanje, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd.

7