Strategijsko poslovanje

5/24/2018 Strategijsko poslovanje

1/18

Univerzitet u Istonom Sarajevu

principi planiranja


2/18

Sadraj


3/18

Uvod

Svako preduzee treba da razmilja o buduem razvoju, ukoliko ta razmiljanja nisustrukturisana jo u prvoj fazi i razraena do poslednjeg detalja. Ove jo nejasne ideje sekarakteriu kao vizije. Na osnovu vizija se kasnije dobijaju tane predstave - ciljevi preduzea

koje osnivai preduzea ele da ostvare. Vizije se konkretizuju tako to se pretvaraju u ciljevepreduzea i u pisanoj formi unose u poslovni plan. Poslovni plan obuhvata sve oblasti preduzea:proizvod, marketing, prodaju robe, osoblje, finansije itd. On pomae da se blagovremenoprepoznaju odnosi i problemi. Ukoliko nema paljivo uraenog poslovnog plana, postojiopasnost da se odluke donose na osnovu trenutne situacije, a ne s obzirom na dugoronopostavljene ciljeve U leksikonima menadmenta pod pojmom planiranje najee sepodrazumeva izbor izmeu moguih alternativnih tokova buduih aktivnosti.Planiranjepredstavlja primarnu menadment funkciju pomou koje se odreujekako se ciljevi ostvaruju,koja sredstva treba uloiti da bi se ciljevi ostvarili i koji su toekonomski i drugi efekti koji e se

time postii.Planiranje, uopteno, nije lak posao, naroito ne u ovo doba stalnih promjena,ekonomske krize i novi pronalazaka. Konstantne promjene utiu na prirodu naeg drutva,ekonomiju, industriju, funkciju poduzea, poslova te linih stavova. Do promjena dolazineoekivano i iznenada. Upravljanje promjenama podrazumijeva skup radnji koje omoguujufleksibilnost u poslovnom okruenju, kako poduzea tako i samog pojedinca. Najvei uzrokdinaminih promjena je globalizacija i zbog toga trebamo biti fleksibilni kako bi se to bre ibolje prilagodili novonastalim situacijama.


4/18

Planiranje

U savremenom svijetu neophodno je vrsiti planiranje u svim sferama zivota, a narocito u onim gdje su te

promjene dinamicne. To vazi i za poslovanje preduzeca. Smatra se da je poslovno planiranje jedno od

kljunih faktora kojem pouzede treba posvetiti panju ako eli opstati na tritu. Efikasna trina

strategija osnovni je preduvjet za postizanje zacrtanih ciljeva. Pouzeda koja ne spoznaju vanost

planiranja ne mogu se u dovoljnoj mjeri pripremiti za trinu utakmicu, koja anas postaje sve tea i

neizvjesnija. Zbog nedovoljno preciznog plana poslovanja ili njegovog izostanka, mnoga poduzeda lako

gube trinu utakmicu, posebice u startu, odnosno u prvoj godini poslovanja. U poslovnoj okolini danas

se ogaaju mnoge promjene, koje oteavaju upravljanje pouzedem. Zakonska regulativa vezana uz

dozvoljeno podruje poslovanja vie nije tako ograniavajuda kao to je to bilo u proteklim esetljedima.

Pristup planiranju, kao i sam nain izrae plana trebali bise prilagoavati promjenama u poslovnoj

okolini. Zbog svih ovih promjena, ciklus planiranja treba biti sve kradi i precizniji. Kao pomod za

skradivanje ciklusa planiranja anas se koristi softver za porku planiranju. Zaada ovakvog softvera jest

olakati i ubrzati ranje koje prethode planiranju, a to su u prvom redu prikupljanje podataka i izrada

ogovarajudegtoka poataka meu ojelima u preuzedu.Definiciju planiranja dali su mnogi strunjaci

za management. Smatra se da je planiranje sistemski proces tokom kojeg se oluuje o ciljevima i

aktivnostima koje de pojedinci, grupe, radne jedinice i preuzede ostvariti u buudnosti.

Svako preduzee treba da razmilja o buduem razvoju, ukoliko ta razmiljanja nisustrukturisana jo u prvoj fazi i razraena do poslednjeg detalja. Ove jo nejasne ideje sekarakteriu kao vizije. Na osnovu vizija se kasnije dobijaju tane predstave - ciljevi preduzeakoje osnivai preduzea ele da ostvare. Vizije se konkretizuju tako to se pretvaraju u ciljevepreduzea i u pisanoj formi unose u poslovni plan. Poslovni plan obuhvata sve oblasti preduzea:proizvod, marketing, prodaju robe, osoblje, finansije itd. On pomae da se blagovremenoprepoznaju odnosi i problemi. Ukoliko nema paljivo uraenog poslovnog plana, postojiopasnost da se odluke donose na osnovu trenutne situacije, a ne s obzirom na dugoronopostavljene ciljeve U leksikonima menadmenta pod pojmom planiranje najee sepodrazumevaizbor izmeu moguih alternativnih tokova buduih aktivnosti.Planiranjepredstavlja primarnu menadment funkciju pomou koje se odreujekako se ciljevi ostvaruju,koja sredstva treba uloiti da bi se ciljevi ostvarili i koji su toekonomski i drugi efekti koji e setime postii.Planiranje je process kojim se unaprijed odreuje ta bi trebalo postii i na kojinain bi totrebalo uraditi.Proces planiranja je dinamiko i kontinuirano procjenjivanje I prilagioavanje

izazovima okruenja sa kojima se organizacija suooava.Efikasno planiranje moe imati znatanuticaj na produktivnost. Planiranje nepredvidivih situacija /iznenaenja je razvijanje razliitihplanova koji e se uptrijebiti u sluaju da se odreeni dogaaji jave.Ovo planiranje zahtjevaprepoznavanje nepredvidivih dogaaja.Planiranje nepredvidivih situacija je neophpdno zapreduzea koja oekuju te situacije i na taj nain se pripremaju da odgovore na njih. Principkojim se treba rukovoditi prilikom planiranja mogao bi da glasi: ostvariti maksimalan rezultat uz

minimalna ulaganja u poslovanju i radu svakog ekonomskog uesnika sistema -preduzea. Radi


5/18

efikasnog poslovanja u procesu planiranja primenjuju se sledee metode: analiza prolosti, ocenasadanjosti i predvianje budunosti. Odluivanje o ciljevima zasniva se na ostvarenjima uprolosti, a provera planiranih ciljeva izvodi se na osnovu saznanja o njihovom ostvarenju -realizaciji. Planiranje predstavlja i proces kreiranja promena jer se ispoljava kao sistematsko

razmiljanje o buduim dogaajima u poslovanju preduzea te je vezano za neprekidno stvaranjei poboljanje vizija razvoja preduzea. Zatoono mora da bude fleksibilan proces koji je stalnopodvrgnut proverama i preispitivanjima, novim obradama i korekcijama u hodu. Deo plana

preduzea sainjava i finansijski plan, iji je cilj da sve elemente plana preduzea izrazi unovanim (vrednosnim) pokazateljima. Finansijsko planiranje je vie od vrenja dunosti...Finansijsko planiranje dugorone ciljeve koji su formulisani u poslovnom planu pretvara ubrojke i prognozira prihode, rashode i dobit. Takoe se bavi buduim imovinskim stanjem ilikvidnou. Dalje, finansijsko planiranje obavezuje poslovno rukovodstvo da se aktivno bavibudunou firme. Finansijsko planiranje nudi sledee prednosti: Samo sa prethodno uraenimfinansijskim planiranjem mogu kontinuirano da se porede planirani zadaci sa poslovnom

realnou (poreenje realno - planirano). Problemi se na vreme prepoznaju i mogu odmah da sepreduzmu protivmere. Za vreme planskog perioda prua se mogunost da se aktuelna situacija upreduzeu dobro proveri u smislu "samokontrole".Menadment na prvom mestu predstavljaproces planiranja, organizovanja, vodjenja i kontrole svih resursa preduzea. Planiranje zahteva iodredjene sposobnosti. Na prvom mestu su tzv. konceptualne sposobnosti (sposobnost

menadera da vide veliku sliku organizacije kao celine i da sagledaju na koji nain se pojedinidelovi uklapaju zajedno), a takodje je bitna i analitika umenost (vetina dijagnoze i procene, dase problem razume i da se razvije plan akcije). Na osnovu ovih sposobnosti, menaderi mogu dagledaju unapred i planiraju na dui rok.Treba naglasiti da planiranje nije in, ve proces, jer je u uslovima u kojima esto dolazi do

promena sistema za koji se planira, kao i njegovog okruenja, neophodno permanentno auriratiplanove.

Moemo zakljuiti da je planiranje proces donoenja niza medjusobno povezanih odluka presprovodjenja same akcije, u situaciji kada se veruje da se, ukoliko se akcija ne sprovede, eljenobudue stanje verovatno nee desiti, a da se sprovodjenjem tih akcija verovatnoa za postizanjepovoljnog ishoda poveava.


6/18

Principi planiranja

Ekonomski principi u aktivnosti planiranja treba da predstavljaju izraze i mjerila racionalnog, a u isto

vrijeme a buu metooloka pravila kojih subjekti planiranja treba a se priravaju da bi se ostvarili

postavljeni ciljevi. Principi za racionalizaciju aktivnosti planiranja su u isto vrijeme i oni za ocjenu

racionalnosti vec ostvarene aktivnosti. Onose se uglavnom na proizvonju kao najvanijiu fazu procesa

preprodukcije. U toj fazi se osnovni ekonosmki princip izraava onosom izmeu optimalno mogudim

postignutim rezultatima po jedinici elemenata proizvodnje. Kako se i jedan i drugi izraz (u brojiocu i

meniocu) mogu a izraze raliitim kvantitativnim izrazima govorimo o pracijalnim ekonomskim

principima. Ovje se zapravo rai o: prouktivnosti, rentabilnosti i ekonominosti. Njihov znaaj je veliki

u ocjenjivanju racionalnosti kako ugoronih, buudih poslovnih pouhvata, tako i onih kratkoronih. U

traenju optimalnih rijeenja u planiranju uloga pracijalnih ekonomskih principa je razliita. S obzirom na

to ta svaki parcijalni ekonomski princip izraava u preuzedu in a nivou rutva, ade se prenost

svakom o njih kao inikatoru kvaliteta ekonomije postavljenog cilja i kvaliteta ekonomije uopte.

Produktivnost je indikator kvaliteta drutvene ekonomije i proizvodnosti rada u preduzeu.Ekonominost odraava akumulativnu sposobnost privrede i preduzea, a rentabilnost odreujekonkretnu strukturu drutva i nivo njegovog razvitka kao i reproduktivnu sposobnost preduzea.Sa stanovita preduzea, ekonominost je najznaajniji indikator, jer se na taj nain sagledavainterna sposobnost preduzea, a i njegova sposobnost na tritu. Ovaj princip ukazuje naopstanak preduzea na tritu, uz njegov stalni razvoj. On je osnova i poveanja produktivnosti,na to ukazuju i elementi koji odreuju princip produktivnosti, kako na nivou drtva tako ipreduzea. Meutim, u sluajevima slabe akumulativne sposobnosti preduzea, ono seopredjeljuje za rentabilne varijante u aktivnostima planiranja i postavljanja ciljeva. Ovo je iz

razloga sto je rentabilnost proizvod principa ekonominosti i koificijenta obrta. Sigurnost da ovajkoeficijent obrta moe da utie na porast rentabilnosti je odreena granica. Principekonominosti dolazi do izraaja u izboru i realizaciji dugoronih planskih zadatak, koji svojubazu nalaze u stalnom nauno- tehnikom i tehnolokom progresu. Nove tehnologije, proizvodi,sredstva za rad i dr. zahtjevaju veu akumulativnu sposobnost preduzea, koja se odraava inatekue poslovanje preduzea uz poveanje trokova poslovanja.

Uloga i primjena metodolokih principa

1) Princip naunostiUloga, znaaj i uee velikog broja strunjaka iz razliitih naunih oblasti neophodno je uprocesu planiranjapreduzea. Takav tim raznorodnih strunjaka: ekonomista, tehnologa,tehniara, logistiara, lica iz oblasti marketinga i drugi, treba da stalnim svojim strunimuzdizanjem i praenjem dostignua u svojim naunim oblastima i njovim primjenama uplaniranju obezbjede savremenost u aktivnosti paniranja zasnovanoj na dostignuima nauke.Ekonomisti makro profila koji stalno prate promjene u drutveno privrednoj strukturi,privrednom sistemu i privrednoj politici zemlje i sve ostale drutveno- ekonomske uslove


7/18

poslovanja, usklaujui ih sa ekonomskim zakonitostima privrede, daju svoj doprinos upredvianju uslova poslovanja preduzea u buduem vremenskom periodu sa ciljem da sagledajuciljeve, zadatke i rezultate poslovanja u budunosti. Posebno su znaajni oni ekonomisti makroprofila koji mogu i treba da ove ciljeve, zadatke i rezultate kvantificiraju i time omogue da seplanira objektivno uslovljeno mjesto i uloga preduzea u procesu drutvene reprodukcije.Konkretizacija ovog mjesta zahtjeva veliko uee ekonomista mikro profila iz razliitih oblasti.To su ekonomisti iz oblasti ekonomike preduzea, ekonomisti u oblasti raunovodstva, finansija,organizacije preduzea i organizacije rada. Oni moraju da sarauju sa tehnolozima iininjerimaiz oblasti proizvodnje.

2) Princip kontinuiranostiOvaj princip je uslovljen kontinuiranou procesa reprodukcije koji je predmet izuavanja uplaniranju. U tom procesu kontinuiranosti neophodno je u skladu sa dinaminou planiranja ianaliziranja svih elemenata i faza procesa reprodukcije pratiti tu dinaminost koja se ispoljava

praenjem stalnih promjena relevantnih faktora u preduzeu i okruenju. Sa promjenom tihfaktora treba mijenjati postavljene planske zadatke u preduzeu. Zato se i govori o potrebikontinuirane revizijeplanova. Revizija plana produava, za duinu intervala izmeu dvijerevizije, vremenski domet plana koji se revidira. Obino se to odnosi na dugorone planove injihove ciljeve. esto podloni reviziji i ktratkoroni planovi kod kojih se usljed promjena udejstvu objektivnoh faktora poslovanja: drutvenih, tehnikih, organizacionih i drugih treba daizmjene npr.instrumenti planiranja, postavljeni planski zadaci na pojedinim radnim mjestima i dr.

Zato se i moe rei da ovaj princip prati proces reprodukcije, to treba da obezbjedi realnost iefikasnost planiranja.

3) Princip kompleksnostiPrincip kompleksnosti nalae nunost uzajamnog povezivanja i usklaivanja svih elemenataprocesa proizvodnje i faza budueg procesa reprodukcije.Ali to ne znai niti zahtjeva njihovodetaljisanje i sveobuhvatnost. Ovim se principem ukazuje i u isto vrijeme daje znaaj cjelini, tj.preduzeu u odnosu na njegove organizacione jedinice u planiranju i racionalisanju buduegprocesa proizvodnje. konkretni rezultati ovog principa treba da budu iskazani u:-punoj

zaposlenosti radne snage i sredstava za rad

-pravilnoj nabavci i iskoritavanju sirovina, repromaterijala i energija-usklaivanju odnosa sa dobavljaima, kupcima i drutvenom zajednicom

I ovaj princip treba da obezbjedi realne i efikasne planove.

4) Princip fleksibilnostiZnaaj ovog principa proizilazi da je, danas, rizik bitan elemenat za preduzee u njegovomposlovanju. Rizik treba izbjei tako to e preduzee reagovati na faktore iz okruenja uzpomosvojih internih elemenata proizvodnje. Zato je princip fleksibilnosti realan zahtjev kako u

stratekom planiranju tako i u taktikom planiranju. Neophodno je sagledati znaaj fleksibilnosti


8/18

u razvojnoj strategiji preduzea u odnosu na ostvarivanje ekonomije obima proizvodnje.Eksterna fleksibilnost preduzea je njegova sposobnost da se adaptira promjenama okruenja. Topreduzee treba da uradi irenjem trita i proizvodne osnove svog poslovanja. Eksternafleksibilnost nalae fleksibilnost njegovih elemenata proizvodnje i njih po fazama i poslovnimfunkcijama. Internu fleksibilnost preduzea odreuje i njegova organizaciona struktura, tj. odnospreduzea u cjelini i njegovih organizacionih djelova. Da bi se obezbjedila potpunijafleksibilnost u poslovanju treba stimulisati incijativu djelova, ali i prava preduzea kao cjeline dadonese finalne odluke o racionalnosti budueg procesa proizvodnje.

5) Princip realnostiSvi do sada navedeni principi u planiranju treba da obezbjede sprovoenje principa realnosti uplaniranju i realne planove kao rezultat tog planiranja. Ovaj princip sve aktivnosti planiranja za

cjelokupno poslovanje preduzea treba da stavi u okvire objektivno mogueg. Drugim rijeima,obim i tok procesa reprodukcije sa njenom strukturom i konkretnim planskim zadacima treba da

budu to pribliniji objektivno moguem. Planski zadaci ne smiju da budu ni precjenjeni nitipotcjenjeni. To e se postii jedino ueem adekvatnih lica koja su u stanju da prognozirajuelemente procesa reprodukcije tj. interne faktore poslovanja preduzea u budunosti.svako precjenjivanje planskih zadataka dovee do planiranih rezultata koji e biti fiktivni. Zarazliku od ovih potcjenjivanje planskih zadataka dovee do nedovoljnog iskoritavanjapotencijala preduzea, a samim tim i nerealnih poslovnih zadataka.

Svaki od ovih metodolokih principa nalazi svoje mjesto i u voenju odgovarajue politikepreduzea. Poslovne odluke kao rezultati voenja odreenih politika treba da se baziraju na

principu naunosti svih prethodno navedenih znaajnih makro i mikro ekonomskih disciplina,kao i onih neophodno potrebnih neekonomskih disciplina.


9/18

Ekonomska kriza

U ekonomskoj, sociolokoj, medicinskoj nauci, navode se tipina obiljeja krize : ugroavanje,iznenaenje, stress I poetak procesa obimnih promjena. Teorija najee pod krizompodrazumijeva ugroenot objekta, odnosno stanje kada se oni nalaze u opavnovti; za preduzee

to su tokovi koji prijete njegvoom opstanku. To znai da kriza predstavlja stanje preduzea ilinjegovog vitalnog dijela u kome se ocrtavaju opasnosti koje ugroavaju glavne ciljeve I osnovnanaela preduzea ili su ti ciljevi I strategije ve ugroeni. U prvom sluaju radi se o mogunostiprepoznavanja krize da bi se otklonila opasnost, dok u drugom sluaju ostaje mogunost prisutnekrize. Najjednostavnije reeno kriza preduzea postoji onda kada ono ne moe da izvrava svojefinansijske obaveze u odreenom vremenskom periodu. Upravljanje krizom jeste specifiannain upravljanja preduzeem iji je zadatak da savlada procese koji mogu da ugroze daljiopstanak predzea. Iz persoektive upravljanja krizom predueza postoje dva osnovna pristupakrizi:

-spreavanje nastanka krize-upravljanje krizom ili preokretom

Aktivna faza upravljanja krizom preduzea ukljuuje pripremu protiv mjera I alternativnihplanova za otklanjanje potencijalnih arita krize. Druga faza reaktivnog upravljanja krizompodrazumijeva dijagnozu snage I slabosti preduzea I procjenu ansi za preivljavanje I uspjehpreduzea u budunosti. Ovo ukljuuje niz lriznih I stabilizacionih mjera za izlazak preduzea izkrize I ulazak u fazu stabilnosti I razvoja. Ako se dijagnozom utvrdi da preduzee nema ansi zapreivljavanje, onda se pristupa likvidaciji preduzea.U teoriji se smatra da se prvi znaci krize manifestuju u gubitku trinog uea I porudbina.Ovo smanjenje dovodi do pada prodaje, ono utie na pad profita I same likvidnosti preduzea.

Opadanje prodaje I profita kao I neiskorienih kapaciteta vidljivi su iz raunovodstvenihizvjetaja, izvjetaja o zalihama i drugim informacijama preduzea. Zaduenost i nesposobnostplaanja su simptomi krize koji signaliziraju ugoenost preduzea. Prelomna taka zaduenosti jetamo gdje je capital jednak nuli. Pored finansijskih, postoje i drugi brojni simptomi krize koje

nije lako uoiti. To su pad kvaliteta proizvoda, sumnjiavost kupaca i dobavljaa, prestanakinvestiranja u modernizaciju, esti kvarovi i zastoji u proizvodnji, gomilanje robe u dvoritupreduzea, nedisciplina i slino, zatim opstrukcija viem nivou menadmenta, slabo planiranje,neinvestiranje/reinvestiranje u posao, pasivna rezistencija osoblja, trajkovi radnika, gomilanjepapriologija i izvjetaja koji nikome ne koriste, prekid u komunikacijama i loe upravljanje.Najvanija pretopstavka za savladavanje opsnosti koje prijete preduzeu je pravovremeno

uoavanje opasne situacije. Zato su, naravno, potrebne informacije za rano upozoravnje naopasnost. Sistemi za rano upozoravanje mogu biti opreativni i strategijski. Slabi signali su slabo

definisane i jo relativno nestrukturirane informacije, koje ukuzuju na strategijske diskontinuitete(promjene trendova). Prijem i ispravno tumaenje slabih signala omoguava menadmemntu dadaje odmjerene, iznijansirana strategijske odgovore i alternative, da ne eka dok opasnost iliansa tokom vremena sama po sebi jasne konture. Rastui stepenom konkretizacije signala iinformacija smanjuje se mogunost preduzea na dogaaje. Pravovremenom saznanje da je kriza


10/18

na pomolu, znai prvi korak ka preduzimanju mjera za zatitu od nje, poto sa kanjenjem uopaanju krize ili njenog ignorisanja raste stepen konkretizacije krize i pada mogunostireagovanja.

Kriza se ne smije posmatrati kao statino stanje ve dinamiki kao tok, tj.proces. Klasian proceskrize poinje sa slabim, jedva uoljivim ometanjem ciljeva i vrijednosti preduzea. Vremenom seintezitet ometanja sukcesivno pojaava sve dok ne pone da ugroava egzistenciju preduzea. Uovoj fazi preduzea je dodue, ugroeno, ali postoji mogunost da se odri putem brzihprotivmjera. Konana, faza krize preduzee je razaranje preduzea i njegov nestanak kaoautomnog, trinoj subjekta. Sa napredovanjem krize smanjuje se mogunosti djelovanjamenadmenta na savladavanje krize, izmeu ostalog i zbog faktora vremena. Postoje etiri fazekoje vu uobiajene u razvoju krize:- nepriznavanje krize(menadment nije svjestan krize)-poricanje krize(vjerovanje da e kriza nestati i da nema potrebe za preduzimanjem akcije)- dezintegracija preduzea(preduzamnje akcija koje nisu dovoljno snane i efikasne)

- kolaps preduzea (opada obaveza prema ciljevima preduzea, javlja se borba za mo upreduzeu, gubi se povjerenje u uspjeh preduzea, najsposobniji ljudi odlaze tako da prosjeannivo strunosti opada)Uzroci krize veu se za egzogene i endogene faktore, tj,interne i eksterne uzorke. Egzogeniuzroci nastaju na osnovu promjena u okruenju preduzea. To su iznenadni i nepredvidividogaaji ili promjene u okruenju preduzea(npr.prirodne katastrofe, ratovi, krah na berzi, itd).Kriza preduzea nastaje zbog nedovoljne sposobnosti preduzea da se prilagodi izazovimaokruenja. Endogeni uzroci nastaju usljed menadmenta da adekvatno reaguje na promjene,loeg upravljanja, gubljenje kontakta sa tritem, zaostajanja u tehnologiji... Loe upravaljnje jeizgleda najei uzrok krize u preduzeu. Interni uzroci preduzea mogu proizai iz bilo koje

faze upravljanja(planiranje, organizovanje, kontrole) ili funkcije upravljanja preduzeem(nabava,prodaja, proizvodnja marketinga, finansije). Npr, u proizvodnji, uzroci ktize mogu biti: proizvodi

koji nisu komercijalno atraktivni, lo kvalitet proizvoda ili preirok proizvodni program. Umarketingu, uzroci krize najee lee u pogrenoj procjeni trita, pogrenoj politici cijena idistribuciji. U oblavti finansija uzroci krize mogu biti: nedovoljna likvidnost, pogrean sistemobrauna trokova, ratui trokovi stranog kapitala itd.Djelovanje krize na razvoj preduzea je dosta sloeno pitanje. Kriza, ako je savladana, ostavljaduboke tragove koji vode varijaciji potencijala-materijalnih i ljudskih(tehnoloki vikovi radnesnage, dezorijentacija i slino.)Kriza preduzea moe posmatrati i kao ansa za novi poetak. Ona u sebi nosi mogunosti zapreduzimanje dalekosenih promjena u oblasti razvoja i provoenja novih koncepcija, onapovebno omoguava razaranje preivjelih struktura. Isto tako, prevladana kriza otvara prostor zauvoenje novih tehnoligija, novih proizvoda inovacija u oblasti organizacije, finansija i trinogponaanja.

Iako vie od 40% privrednih subjekata u naoj zemlji istie problem nelikvidnosti (Kani, 2009),ipak treba rei da su recesija ili silazni periodi u ekonomskim ciklusima prirodni i neizbjeni kao


11/18

i izmjena godinjih doba. Stabilna poduzea kontinuiranim pametnim odlukama mogu izbjeiposljedice recesije, ili ak iskoristiti ovo razdoblje za sticanje trine prednosti.Od velikog je znaaja je pokazati da imamo kontrolu nad tetnim dogaajem. Uspostavljanjekontrole je od kljunog znaaja za saniranje posljedica i izbjegavanje panike a najefikasniji nainda se ostvari je primjenom standarda i odreene strategije.Pobjedniki strateg u ratu trai bitkuposlije pobjede, dok onaj koji je osuen na poraz najprije ide u bitku, a onda traga za pobjedom.Za rat najprije nacrtaj plan koji e osigurati pobjedu pa povedi vojsku u bitku.Aktualna svjetska gospodarska kriza i njezine posljedice za gospodarsko stanje i ekonomsku

politikupojedinih zemalja izazvala je nevjericu i strah. Moderne drave svoj napredak, stabilnosti legitimitetvezale su primarno uz stalni gospodarski rast i namirivanje rastuih potreba drave istanovnitva, asada se moraju suoiti s iznenadnim prekidom oekivanog rasta iizgledomstagnacije. Ekonomska znanost takoer je reagirala zbunjeno i nespremno, kao da se radi onepoznatoj pojavi. Doistadominantni obrazac ekonomskih uenja u posljednjih pedesetak godinasistemski je iskljuivaoistraivanje gospodarskih kriza, pod izgovorom da su takve pojave

prevladane u modernomkapitalizmu, a ako i ima manjih eratinih trinih kolebanja, da tome netreba poklanjati veu teorijskupozornost. Praktino treba prepustiti tritu da ih automatskiuravnotei, a gospodarstvo vrati naputanju stabilnog rasta No realna gospodarska kretanja odpoetka prole godine pokazala su da tomenije tako i neki iskusniji promatrai su ve ranijeupozoravali na prijetee simptome jedne ope, dubljei trajnije gospodarske krize, koja nas jedoista i zahvatila krajem godine. Iznenadno suoavanje spatologijom poremeenih gospodarskihodnosa, brzog zastoja rasta i mogunosti socijalnih nemira,sada je postala realnost. Tranzicijskezemlje, koje tek od nedavno prelaze na kapitalistiki sustav, abez veeg praktinog iskustvaupravljanja tim sustavom u izvanrednim okolnostima, posebno suizvrgnute jakom pritisku i

neizvjesnosti. Prihvaajui trino gospodarstvo i integraciju u svjetskikapitalistiki sustav, one

su prihvatile njegove zakonitosti i rizike, ali poremeene gospodarske isocijalne prilike traediferencirana praktina rjeenja i novi pristup.


12/18

Principi planiranja u vrijeme ekonomske krize

Nema vee krize od finansijske krize, a ona je posljedica neuravnoteenosti novanih tokova,

kako po pitanju priliva tako i po pitanju odliva finansijskih sredstava. Bez novoostvarene

vrijednosti nema investicija, zapoljavanja, nove proizvodnje (najnoviji budet Austrije koji je u

velikoj mjeri skresan po pitanju neproizvodne slube).

Ekonomski principi u planiranju treba da izraze racionalne efekte, a racionalni efekti treba da

doprinesu realizaciji postavljenih ciljeva. Principi za racionalizaciju aktivnosti planiranja su i oni

koji slue za ocjenu i kontrolu racionalnosti. Uglavnom se odnose, na osnovu utvrene tranje,

na proces proizvodnje, a oni izraavaju optimum postignutih rezultata u odnosu na ulaganje, a

mjere se preko produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti. Njihov znaaj je izuzetno veliki i to

naroito za vrijeme ekonomske krize kako kod dugoronih buduih poslovnih poduhvata tako i

operativnih. U pronalaenju optimalnih rjeenja uloga parcijalnih ekonomskih principa je

razliita. Tako je produktivnost indikator drutvene ekonomije i proizvodnosti rada.

Ekonominost odraava akumulativnu sposobnost preduzea. Rentabilnost odreuje

reproduktivnu sposobnost preduzea. Sa stanovita preduzea ekonominost je najznaajniji

indikator, jer se preko njegove akumulativnosti sagledava interna sposobnost preduzea

(odravanje na tritu). Jednostavno reeno ovaj pokazatelj ukazuje na opstanak preduzea na

tritu i omoguava da se sagleda perspektiva njegovog razvoja. On je osnov ili preduslov za

poveanje produktivnosti rada za vrijeme ekonomske krize, kada opada uee na tritu, kada

dolazi do slabljenja akumulativne sposobnosti, preduzee se opredjeljuje za rentabilne varijante u

izboru proizvodnog programa za odreene aktivnosti planiranja i za postavljanje ciljeva. Ovo iz

razloga to rentabilnost proizvoda proizilazi iz ekonominosti i koeficijenta obrta, jer sigurnost

koeficijenta obrta utie na rentabilnost koja praktino zasee do praga rentabilnosti. Sve ove

principe treba uzrono-posljedino posmatrati. Tako princip ekonominosti dolazi do izraaja uizboru i realizaciji dugoronih planskih zadataka, a taj zadatak u vrijeme ekonomske krize je

opstanak preduzea na tritu, a to je rezultat kvaliteta proizvoda. Zato u ovom periodu kvalitet

proizvoda treba posmatrati sa stanovita trita, jer samo takvom kombinacijom se opstaje na

tritu, a ovo znai da sve vei znaaj dobijaju parcijalni ekonomski principi planiranja. Sve ovo

ukazuje da princip kontinuiteta u poslovnom planiranju sve vie dobija na znaaju. U ovom


13/18

procesu neophodno je sa to veom dinaminou analiziratisve elemente procesa reprodukcije,

uz stalno praenje promjena relevantnih faktora. Sa promjenom faktora treba mijenjati

postavljene planske zadatke. Zato se i govori o potrebi kontinuirane revizije planova. Zato se o

kontinuitetu u planiranju govori kao o principu permanentnog procesa reprodukcije to treba da

obezbjedi realnost i efikasnost u planiranju. Zatim treba da omogui stalnu racionalnost budueg

poslovnog procesa i da za rezultat ima realne i kvalitetne planove. Iz ovoga je proizaao i princip

kompletnosti, koji nalae nunost uzajamnog povezivanja svih elemenata procesa proizvodnje i

budue reprodukcije. Ovim principom se ukazuje na znaaj cjeline preduzea u odnosu na

njegove pojedine cjeline ili dijelove. Rezultati ovoga principa treba da budu iskazani kroz punu

zaposlenost kapaciteta i radne snage, blagovremenu nabavku osnovnih resursa, njihova

racionalna koritenja i optimalno dranje na zalihama, a za vrijeme ekonomske krize posebnu

panju treba posvetiti sigurnosnim zalihama da se odreeni faktori iz okruenja ne bi ugrozili.

Usklaivanje odnosa sa kupcima, dobavljaima i drutvenom zajednicom. Sa kupcima po pitanju

kvaliteta i roka isporuka, sa dobavljaima u obezbjeenju sigurnosnih zaliha, dranje zaliha na

maksimalno najniem moguem nivou i sa drutvenom zajednicom po pitanju plaanja PDV-a i

doprinosa. Ovakav metodoloki pristup, princip kompleksnosti, treba da da realne i efikasne

planove.

Princip fleksibilnosti-U osnovi ovaj princip proizilazi iz realnosti da je elemenat rizika izuzetno

znaajan za preduzee u njegovom poslovanju. Faktor rizika nemogue je izbjei, ali mogue gaje umanjiti kroz reagovanje na faktore iz okruenja pomou internih elemenata proizvodnje. Zato

je princip fleksibilnosti realan zahtjev u stratekom planiranju, a isto i u taktikom. A

fleksibilnost se ogleda u odnosu ostvarenja ekonomije obima proizvodnje. Eksterna fleksibilnost

preduzea je njegova sposobnost da se adaptira na promjene okruenja, a preduzee to treba da

ini kroz opstanak na tritu i kroz osvajanje novih segmenata.

Internu fleksibilnost preduzea odreuje i njegova organizaciona struktura, tj. odnos preduzea i

njegovih organizacionih dijelova. A to se ogleda kroz racionalnost donoenja odluka. U ovom

smislu preduzee moe da vodi ofanzivnu idefanzivnu politiku. Ofanzivnom politikom koristi

anse iz okruenja, a defanzivnom omoguuje opstanak na tritu u odnosu na okruenje.

Princip realnosti- Znai da preduzee treba da sagledava realnu poziciju na tritu i da na tom

osnovu sainjava planove. Ovim principom se stvaraju objektivne pozicije preduzea. Planski


14/18

zadaci ne smiju biti precijenjeni ni potcijenjeni. Znai, u istom procesu moraju biti i interni i

eksterni faktori, jer precijenjeni i potcijenjeni utiu na likvidnost preduzea.

U procesu planiranja moraju biti realni, tako da se preduzee ne bi suoilo sa nepredvidivim

dogaajima koji utiu na indikatore poslovanja. Ovo znai da planski zadaci ne smiju biti ni

precijenjeni ni potcijenjeni, a do ovog principa se dolazi ueem strunih lica. Svi naznaeni

principi planiranja nalaze svoje mjesto u voenju i operacionalizaciji poslovne politike.

Ovdje se primjenjuje i princip kontinuiteta, a to znai neprestano provjeravanje postavljenih

planskih zadataka, ostvarenih rezultata koji treba da tee optimumu, a ekonomska kriza i ono

malo preduzea to je ostalo da posluje zahtijeva korekciju inputa i autputa, a to utie na

korekciju planova. Poslovnom politikom sagledavaju se elementi procesa proizvodnje koji

zahtijevaju sagledavanje stepena koritenja kapaciteta. Tako preduzee za vrijeme ekonomske

krize mora voditi rauna o pragu rentabiliteta, jednostavno reeno, treba obustaviti proizvodnju.Koristei ovaj nauni metod minimizira se neizvjesnost, a time se postie donoenje realnih

odluka. Ovaj metod se koristi prilikom kratkoronog odluivanja. Iz principa realnosti proizaao

je princip (nisam ovdje stigla napisati koji je... pokuaj ti povezati) gdje se moraju integralno

povezivati svi principi planiranja. Zato planiranje dobija sve vei znaaj ukoliko oznaava

princip tranje. Da bi plan bio valjan, konkretan, operativan mora da poiva na odgovarajuim

instrumentima planiranja, a to su: normativ rada, planske cijene materijala, kalkulativne zarade i

drutveni instrumenti koje propisuje drava. Normativi kao instrument planiranja slue za izraduplana proizvodnje, praktino plana materijala i ostalih resursa. Ovako naznaeni princip namee

dva elementa, a to su: kvalitativni i kvantitativni aspekt. Kvalitativni zahtijeva ralanjivanje

elemenata koji ine proizvodni proces preduzea. Ovo je trokovni princip. Ovako sainjen plan

stvara osnovu da se upravlja trokovima. Kvantitativni aspekt zahtijeva naznaavanje svih

elemenata plana u kvantitativnom smislu. Ovdje prilikom kvantifikovanja veliina treba

predvidjeti i iznos karta. Kvalitativno i kvantitativno izraavanje planskih veliina uslovljeno je

tehnikim faktorima proizvodnje, zato se za vrijeme ekonomske krize posebna panja mora

posvetiti sigurnosnim zalihama, a one obezbjeuju isporuku poslovanja kupcima, kupcima iz A

kategorije. Najvanije je zadrati glavne kupce koji donose najveu dobit. Sa stanovita

angaovanja elemenata proizvodnje u procesu reprodukcije razlikujemo: normativ materijala,

normativ rada, sredstva za rad, normativ ciklusa proizvoda i normativ angaovanja sredstava.


15/18

Uvaavajui ove normative sa stanovita kvantifikacije, dijele se na: stvarne, iskustvene, uslovne

i alternativne.

Normativ materijala je vrsta materijala koja je potrebna za jedinicu proizvoda.Ovi normativi se

mogu razvrstati na: normativ osnovnog materijala, pomonog materijala, tehnoloka goriva i

tehnoloke energije. Imamo i normativ materijala za tekue odravanje sredstava za rad, radnih

prostorija, svih energenata, kancelarijskog materijala i dr. Zavisno od vrste ciklusa proizvoda sve

vrste normativa treba pretvoriti u stvarne veliine koje utiu na odliv sredstava, a to se izraava

koeficijentom obrta kapitala, koeficijentom angaovanja sredstava, normativom vremena

angaovanja sredstava. Koliina materijala na zalihama ukazuje na nivo angaovanja sredstava.

Kada su u pitanju koeficijenti obrta koji se mogu matematski izraziti, oni imaju uticaj na

ekonomiju poslovanja:

1. Koeficijent obrta pokazuje koliko je angaovano stvarnih sredstava u toku jedne godine i2. Koeficijent angaovanja predstavlja koliko je angaovano sredstava u toku godine da bi

se odrao postojei nivo zaliha.

Iz ovoga su izale sledee veliine: stvarni normativi koji se utvruju na bazi tehnolokih

planova, prorauna, mjera i crtea; obavezno normativi koji su neophodni za proizvodnju

odreene vrste proizvoda, a uslovni normativi se daju kada se dobiju normativi iste veliine,a

razliita vrijednost pa se svode na zajedniki imenilac. Potrebno je za razliite obime

proizvodnje uspostaviti odreene normative. Planske cijene slue i za planiranje drugihelemenata proizvodne reprodukcije. Prilikom odreivanja planskih cijena treba teiti da one budu

to realnije, a to znai da ona mora biti to blia ili jednaka trinoj cijeni. Tada imamo izuzetno

malo planskih odstupanja koja terete materijalne trokove. Vano je da planske cijene imaju iste

komponente radi njihove uporedivosti. Tako se obezbjeuje kvalitetan finansijski rezultat za

odreeni vremenski period. Problem veliine planske cijene uslovljen je viestrukim nabavkama,

nabavkama od razliitih dobavljaa to uslovljava nivo trokova. Prema tome, planske cijene

treba da budu sastavljene od direktnih trokova.


16/18

Zakljuak

Svako poduzee koje eli biti konkurentno treba seposvetiti planiranju. Pristup planiranju trebabiti u koraku s vremenom. Prije svega, u poduzeu treba postojati odreeni strateki cilj ijem eispunjenju teiti svi odjeli. Ako svi odjeli ne funkcioniraju koordinirano, doi e do rasipanjaraspoloivih resursa. Za usklaeno djelovanje svih odjela potrebno je razvijati svijest svih

zaposlenih da se prilagode novim trendovima u planiranju. Timski rad i fleksibilnost osnovni supreduvjeti tome. Zaposlenicima i nainu na koji funkcioniraju treba posvetiti puno panje jer je udananjim uvjetima ljudski kapital najvaniji faktor koji pridonosi poveanju vrijednostipoduzea. Svi zahtjevi koje diktira dananja poslovna okolina, kao i suvremeni trendovi uplaniranju obuhvaeni su danas sve popularnijom disciplinom, a to je korporativno upravljanjeposlovanjem. Koristi kojima ova disciplina pridonosi u poduzeu rezultiraju jednostavnijimformuliranjem poslovne strategije i lakim postizanjem korporativnih stratekih ciljeva. Kako bipoduzea ispunila zahtjeve suvremenog planiranja, znaajnu pomo mogu pronai u razvojusoftvera koji omoguuje izradu sustava za podrku planiranju. Zadaa ovakvog softvera jestolakati i ubrzati radnje koje prethode planiranju, a to su u prvom redu prikupljanje podataka iizrada odgovarajueg toka podataka meu odjelima u poduzeu. Kada se stvori odgovarajuapodloga za planiranje, management e se moi fokusirati na sam proces planiranja. Isto tako,sustav za podrku planiranju treba omoguiti lagano unoenje promjena u sustav. Tomanagementu daje prostora da se posveti what-if analizi. Tada se s lakoom mogu mijenjatiparametri i razmatrati razliiti scenariji. Prikaz razliitih scenarija pomoi e u odabiruposlovnih odluka, zahvaljujui kojima e se poslovanje razvijati u eljenom smjeru. Vievremena za planiranje u konanici omoguava kvalitetnije izraen plan, a to za sobom povlaiuspjenije poslovanje poduzea.Svaka ljudska aktivnost od pojednica kad-tad traiplaniranje.Planiranje, koje je sastavni dio naeg ivota, misaoni je proces prepoznavanja i biranja moguih

rjeenja koja vode do eljenog stanja ili cilja. Odluke iliodabir akcije koju trebamo preduzeti iliideje koju trebamo primijeniti u praksi radi ostvarenja cilja donose i odluni i neodluni. Odpoetne ideje ili dobivene informacije do trenutka kada izbor postaje odluka, odnosno plan,katkad proe dovoljno vremena da prikupimo sve podatke pa nam proces odluivanja moe bitilak i jednostavan. No ako nedostaje i jedan od elemenata, odluivanje moe biti itekakavproblem, te samim tim planiranje nee donijeti pozitivne rezultate.No, sreom, nije sve takocrno kako se ini. Odlunost smatramo dijelom neije osobnosti, a ona je skup trajnih odlika


17/18

nekog pojedinca, koje se zrcale u dosljednosti njegova ponaanjau razliitim situacijama.Osobnost je sloena jer je kombinacija naslijea (gena), okoline (odgoja) i uslova za razvoj. Uopisu neke osobe moemo jo govoriti o temperamentu koji oznaava nain reagovanjapojedinca na razliite izazove i situacije, a karakter je sastav svjesnih osobina koje pokazujukako pojedinac djeluje u vezi s moralnim naelima, normama i shvatanjima drutva u kojem ivi.Odlunost je tako samo jedna osobina, aplaniranjeproces koji se ui i nije svojstven samoodlunim osobama.Svatko moe biti kreativan u odreenoj mjeri, u zavisnosti da li razvija svoju kreativnost ili ne,jer znatan broj ljudi godinama gubi kreativnost iz svoje mladosti, jer i ne pokuavaju bitikreativni. Kreativnost nije osobina samo rijetkih pojedinaca. Osoba koja misli da nije kreativna

je zapravo osoba koja ne koristi svoje kreativne potencijale.

Planiranje nije lak posao niti uvijek imamo logian izbor na nama, ali ono to je pri svemu tomevano je da ostanemo dosljedni sebi i svojim vrijednostima, eljama i tenjama jer takosmanjujemo negativne posljedice planiranja koje smo doneli. Takve odluke nije uvijek lako

donijeti i zato konslultujete" svoje dugorone ciljeve i izbor e vam biti olakan.Svrha praenjai sprjeavanja krize je nastojanje da se izbjegnu gubici i tete koji mogu nastati kao posljedicakrize. Propadanjepreduzea zadnja je faza krize. Njoj najee prethode mnogo manje krize kojesu u jednom trenutku kulminirale. No, svaka kriza vodi u propast ili oporavak preduzea, tozavisa od nizu inioca. Svaka kompanija, bez obzira na veliinu, bilo da je javna ili privatna,suoava se s odreenim vrstama krize. Bez obzira na parametre poslovanja, krize se neprekidnodeavaju. Tvrtke djeluju u okolini koja se stalno mijenja i na neki nain st vara krizne situacije.Poznavanje sebe i okoline prvi je korak do odline pripreme na krizne dogaaje. Uenje iz krizepostaje instrument spreavanja nove krize a ako se budua kriza i ne moe izbjei, trajat e kraei njene e posljedice biti manje pogubne. Stoga, kada gledate u pepeo, gledajte pozorno, da

ne previdite sjeme novoga


18/18

Literatura

Documents

Strategijsko poslovanje