STRATEŠKI PLAN OBRAZOVANJA NA KOSOVU 2017-2021 · uporediti sa svakom zemljom regiona, čak i sa mnogim razvijenim evropskim zemljama, u aspektu razvoja dece i mladih u os-novnom,

STRATEŠKI PLAN OBRAZOVANJA NA KOSOVU 2017-2021Priština, jul 2016. godine

STRATEŠKI PLAN OBRAZOVANJA NA KOSOVU 2017-2021

2

3

PREDGOVOROvo je drugi put da Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT) izrađuje sveobuhvatni strateški plan za razvoj obrazovanja u Republici Kosovo. Cilj ovog plana je da odredi smer razvoja obrazovnog sistema u periodu 2017-2021. godine, kako bi obrazovanje bilo u funkciji ekonomskog i društvenog razvoja zemlje. Kao takav, Strateški plan za razvoj obrazovanja na Kosovu (SPOK) 2017-2021 predstavlja nastavak postojećeg plana, SPOK 2011-2016, koji je sada u poslednjoj godini njegovog sprovođenja. Procena SPOK-a 2011-2016 je bila polazna tačka novog planiranja za period od narednih 5 godina, jer smo smatrali da treba da uzmemo u obzir uspehe koji su postignuti tokom ovog petogodišnjeg perioda, ali i da naučimo lekcije od neuspeha.

Nije slučajnost da su ključne reči strateškog plana: sveobuhvatnost, kvalitet i odgovornost.

Sveobuhvatnost je bila u centru pažnje SPOK-a 2011-2016 i, u ovoj oblasti, postignuti su neosporni uspesi. Kosovo se može uporediti sa svakom zemljom regiona, čak i sa mnogim razvijenim evropskim zemljama, u aspektu razvoja dece i mladih u os-novnom, srednjem i visokom obrazovanju. Međutim, tokom narednih pet godina ćemo raditi na poboljšanju uključivanja dece u predškolskom obrazovanju, obzirom da je ovaj ključan period veoma važan za razvoj ličnosti. Zatim, radićemo na tome da se poveća uključivanje dece sa posebnim potrebama, kao i pripadnika društvenih marginalizovanih grupa, kao što su: siromašni, Romi, Aškalije i Egipćani.

Mi imamo obavezu da izgradimo jedan obrazovni sistem koji pruža kvalitet, jer želimo da Kosovo bude društvo koje svoj razvoj zasniva na znanju, dok njeni građani poseduju znanja i veštine koje ispunjavanje uslove za zapošljavanje, kako u zemlji tako i van nje. Kroz kvalitet mi razvijamo našu ekonomiju, stvaramo radna mesta i, generalno, postajemo konkurentni u regionu i globalnom svetu. Stoga, treba da započinjemo sprovođenje kurikuluma zasnovanog na kompetencijama, da opremamo škole informacionim tehnologijama i sredstvima konkretizacije, da poboljšamo kvalitet nastavnih tekstova i, pre svega, da pobol-jšamo kvalitet nastave na svim nivoima sistema obrazovanja. Međutim, u visokom obrazovanju ćemo osnažiti mehanizme za obezbeđivanje kvaliteta, sprovođenjem u potpunosti kriterijuma i procedura akreditacije, ali i pomaganjem institucija visokog obrazovanja u ispunjavanju standarda kvaliteta.

Funkcionisanje odgovornosti je preduslov za dobro funkcionisanje sistema obrazovanja. Dok je MONT odgovoran za izgrad-nju politika, kurikuluma, inspekcije i, generalno, za stvaranje optimalnih uslova za rad u školi, opštine su odgovorne za učinak škola. Međutim, škola i njeno osoblje, je odgovorno pred zajednicom, za uspeh dece. Stoga, zajedno sa opštinama ćemo izgra-diti sistem koji pruža funkcionalnu odgovornost na svim nivoima sistema obrazovanja, uključujući unapređenje upravljanja škole, funkcionisanje sistema za licenciranje nastavnika, procenjivanje učinka škole, kao i porast poverljivosti nacionalnih testova koji maju za cilj procenjivanje znanja i sposobnosti učenika.

Ovaj dokument je rezultat timskog rada rukovođenog od strane MONT-a, ali sa širokim učešćem svih zainteresovanih strana, kao: lokalne vlasti, obrazovne institucije, razvojni partneri, organizacije civilnog društva, itd. Svima smo veoma zahvalni na njihovom doprinosu. Jedna posebna zahvalnost pripada Projektu GiZ-a za podizanje kapaciteta u osnovnom obrazovanju (GIZ-CDBE), nemačkoj kompaniji PEM i Centru za Obrazovanje na Kosovu (KEC) koji su podržali proces planiranja od početka do njegovog uspešnog završetka.

Priština, jul 2016. godine Prof. Dr. Arsim Bajrami, ministar


4

ZAHVALNOSTMONT želi da izrazi zahvalnost za Projekat GIZ-a za podizanje kapaciteta osnovnog obrazovanja (GIZ-CDBE) koji je podržao izradu ovog dokumenta; za doprinos osnovne grupe MONT-a, članova Plenarne grupe i članova radnih grupa, na doprinosu razvojnih partnera, kao i mnogih drugih strana koje su posvetile vreme i energiju razvoju strategije; kao i na napornom radu tima PEM-KEC, koji su podržali ceo proces. Takođe, MONT izražava zahvalnost na podršci od strane projekta koji je finan-siran od strane Evropske Unije “Kosova mreža za obrazovanje i zaposlenost – KEEN”, koji je, ekspertizom, podržao rad dveju radnih grupa u okviru procesa razvoja strategije.

5

SPISAK SKRA ENICA AOSOOO Agencija za obrazovanje i stručstručno osposobljavanje i obrazovanje za odrasle SOO Stručno obrazovanje i obuka OD Obrazovanje u dijaspori AAK Agencija za akreditaciju Kosova NAK Nacionalni autoritet za kvalifikacijeVO Visoko Obrazovanje OPO Obrazovanje sa posebnim potrebama OO Obrazovanje za odrasle ASORP Agencija za standarde i ocenjivanje za regulisane profesije ODO Opštinski Direktorat za obrazovanje D&T Dar i talenat ENQA Evropska asocijacija za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju EPMPB Ekipe za reagovanje prema registrovanju i sprečavanje napuštanja PF PFGIS Geografski informacioni sistem GIZ-CDBE Projekat GIZ-a za izgradnju kapaciteta u osnovnom obrazovanju IVO Institucije visokog obrazovanja ISCED Međunarodni standardi za klasifikaciju obrazovanja SOPOOO Savez za stručno obrazovanje i obuka i obrazovanje za odrasle SBO Srednjoročni budžetski okvir ES Etički saveti KCO Kosovski centar za obrazovanje KEEN Kosovska mreža za obrazovanje i zapošljavanje IS Industrijski savetiOKK Okvir kosovskog kurikuluma NOK Nacionalni okvir kvalifikacija NI Naučno istraživanje LLL Učenje tokom celog života N&O Nadgledanje i ocenjivanje MJU Ministarstvo javne uprave MONT Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije UK Upravljanje kvalitetom MF Ministarstvo finansija MH Raniji uzrast NM Nastavni materijali SO Sporazum o učinku SSP Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju N/A Nije validan PEST Politički, ekonomski, socijalni i tehnički IPO Individualni plan za obrazovanje NNP Nacionalni naučni plan NRP Nacionalni razvojni program SC Strateški cilj SPOK Strateški plan za obrazovanje na Kosovu ŠRP Školski razvojni plan CK Centri kompetentnosti VRK Vlada Republike Kosovo MSP Međusektorski pristup CRK Centar za razvoj karijere AO Akademsko osoblje OK Obezbeđivanje kvaliteta SUIO Sistem za upravljanje informacijama u obrazovanju SUIVO Sistem za upravljanje informacijama u visokom obrazovanju SS Stručni standardi


6

SWOT Prednosti, mane, nedostaci i rizici SITR Služba za informacije tržišta rada IKT Informaciona i komunikaciona tehnologija TR Tržište rada PU Pokazatelji učinka AU Administrativno Uputstvo RO Rukovodioci Odeljenja SRN Stručni razvoj nastavnika

7

IZVRŠNI REZIME Ovaj strateški plan predstavlja osnovni dokument za razvoj obrazovnog sektora na Kosovu, u periodu od 2017-2021. godine. Proces razvoja ovog dokumenta je počeo u junu 2015. godine kada je formirana je organizaciona struktura za izradu novog strateškog plana sačinjenog od tri nivoa: osnovna grupa, plenarna grupa i tematske podgrupe.

Procena SPOK-a 2011-2016 i analiza stanja koja je izvođena od strane Osnovne grupe, uz pomoć šest podgrupa, je bila osnova za petogodišnje planiranje. Proces planiranja je organizovan u sedam tematskih oblasti koje pokrivaju sve relevantne segmente obrazovanja na Kosovu:

1. Učešće i sveobuhvatnost,2. Upravljanje obrazovnim sistemom,3. Obezbeđivanje kvaliteta,4. Razvoj nastavnika,5. Nastava i učenje,6. stručno obrazovanje i obuka i obrazovanje odraslih,7. Visoko obrazovanje.

SPOK ima sedam strateških ciljeva, po jednog za svaku tematsku oblast. U nastavku je dat pregled za svaki strateški cilj, među-tim, u dokumentu je predstavljen detaljni pregled u mogućim rezultatima i aktivnostima:

Strateški cilj/SC 1: U eš e i sveobuhvatsnot Povećanje uključivanja i jednake mogućnosti za razvoj, osposobljavanje i obrazovanje svakog pojedinca u preduniver-zitetskom obrazovanju.Povećanje sveobuhvatnosti i prevencija napuštanja obrazovanja, zahtevaju vreme i ne mogu se postići bez potpunog sprovođen-ja pravnog okvira. Stoga, ovaj strateški cilj ima jasne veze sa drugim aspektima SPOK-a, naročito sa stvaranjem integrisanog sistema za prikupljanje, obradu i korišćenje podataka, koje će takođe omogućiti praćenje dece sa posebnim potrebama i dece koja napuštaju školu, kao i u poboljšanju kvaliteta nastave, i kroz pružanje programa obuke za sveobuhvatnost, kao i kroz sprovođenje ideja i osnovnih ciljeva NOK-a.

Strateški cilj/SC 2: Upravljanje obrazovnim sistemomKvalitetno i efikasno upravljanje sistemom obrazovanja, zasnovano na transparentnosti i odgovornosti.U okolnostima kada je obrazovni sistem decentralizovan, osim postojanja potpune finansijske i stručne autonomije, napredo-vanje u obrazovanju zavisi uglavnom, od razvoja kapaciteta upravljanja na centralnom, opštinskom i školskom nivou. U okviru decentralizacije, podizanje kapaciteta na lokalnom/školskom nivou treba da se proširi na organe kao što su upravni odbori škola, koji bi trebalo da igraju ključnu ulogu u ovom procesu.

Strateški cilj/SC 3: ObezbeΩivanje kvalitetaRazvoj funkcionalnog sistema za obezbeđivanje kvaliteta u skladu sa međunarodnim standardima.Pored uspostavljanja sistema upravljanja kvalitetom i razvoja procesa i određenih sredstava, podizanje kapaciteta na svim nivoi-ma će biti neophodno za funkcionisanje bilo kojeg novog sistema za obezbeđivanje kvaliteta. Pored toga, u sadašnjim uslovima na Kosovu, takođe će biti potrebne aktivnosti za podizanje svesti koje stvaraju jednu sredinu gde se promoviše odgovornost. stručno obrazovanje.

Strateški cilj/SC 4: Razvoj nastavnikaPodizanje kvaliteta nastave putem efikasnog i održivog sistema za pripremanje i stručni razvoj nastavnika.Glavni fokus u toj oblasti je da se izgradi održiv sistem za stručno usavršavanje nastavnika, koji će doprineti u sprovođenju reforme škola i direktno uticati na poboljšanje rezultata učenika.


8

Strateški cilj/SC 5: Nastava i u enjeUnapređenje učenja putem kvalitativne nastave, uz primenu nastavnog plana i programa zasnovanog na kompetencija-ma i uz korišćenje nastavnih resursa visokog kvaliteta.Primena novog nastavnog plana i programa u svim školama se smatra od suštinskog značaja za poboljšanje kvaliteta učenja na Kosovu. Pored obuke nastavnika, to zahteva pripremu udžbenika i drugih nastavnih materijala, uključujući elektronske materijale za učenje koji su usklađeni sa NOK-om. To, takođe, podrazumeva da posebnu pažnju treba posvetiti snabdevanju škola IKT opremom, kao i drugim nastavnim sredstvima.

Strateški cilj/SC 6: Strułno obrazovanje i obuka i Obrazovanje odraslihHarmonizacija stručnog obrazovanja i obuke sa zahtevima tržišta rada u zemlji i šire i stvaranje otvorenog sistema obra-zovanja za odrasle. Fokus će biti stavljen na poboljšanju povezivanja školskih programa sa potrebama tržišta rada, u razvoju osnovnog nastavnog plana i programa OPO, usklađenog sa NOK-om, u sistematskom osiguravanju iskustva rada i stručne prakse visokog kvaliteta, što je specifično za uslove Kosova, u obezbeđivanju održivosti Centara nadležnosti i njihovog daljeg razvoja.

Strateški cilj/SC 7: Visoko obrazovanjePoboljšanje kvaliteta i konkurentnosti visokog obrazovanja kroz promociju savršenstva u nastavi, naučnom istraživan-ju, umetničkom stvaralaštvu, inovaciji i internacionalizaciji.Glavni prioritet u ovoj oblasti je poboljšanje kvaliteta u institucijama VO. To ima mnogo aspekata, uključujući adaptaciju programa studiranja sa zahtevima tržišta rada, podsticanje naučnog istraživanja, kao i pružanje pomoći u umetničkom radu i inovacijama u institucijama VO. Takođe, pažnja će biti posvećena kvalitetu nastave i potrebi za povećanjem mobilnosti akademskog osoblja i studenata, kao i učešću u međunarodnim programima VO i naučnom istraživanju.

Za svaki strateški cilj je razvijen i akcioni plan, kao i pokazatelji uspeha koji služe za nadgledanje sprovođenja SPOK-a. Akcioni planovi su sažeti u jednom vodiču za sprovođenje SPOK-a. Takođe je obračunat budžet SPOK-a, koji obuhvata opštu većinu od €176.94 mil. Sledeća tabela daje jasan pregled budžetskih potreba prema strateškim ciljevima.

9

SADRŽAJ

Predgovor...................................................................................................................................................... 3 Zahvalnost .................................................................................................................................................... 4 Spisak Skraćenica .......................................................................................................................................... 5 Izvršni Rezime .............................................................................................................................................. 7

1. Uvod ....................................................................................................................................................... 111.1. Strateško Planiranje U Obrazovanju .................................................................................................................. 111.2. Nadovezivanje Spok-A Sa Drugim Politikama I Inicijativama ........................................................................... 11

2. Metodologija ........................................................................................................................................... 15

3. Kontekst ................................................................................................................................................. 173.1. Izazovi I Mogućnosti U Trenutnoj Sredini ......................................................................................................... 17

3.1.1. Politički Faktori ........................................................................................................................................ 173.1.2. Ekonomski Faktori ................................................................................................................................... 173.1.3. Socijalni Faktori ....................................................................................................................................... 183.1.4 Tehnološki Faktori ..................................................................................................................................... 18

3.2. Procena Spok-A 2011-2016 .............................................................................................................................. 193.3. Organizacija I Struktura Obrazovnog Sistema ................................................................................................... 203.4. Izazovi I Mogućnosti U Obrazovanju Na Kosovu .............................................................................................. 23

3.4.1. Učešće I Sveobuhvatnost .......................................................................................................................... 233.4.2. Upravljanje Obrazovnim Sistemom .......................................................................................................... 243.4.3. Obezbeđivanje Kvaliteta ........................................................................................................................... 253.4.4. Usavršavanje Nastavnika ........................................................................................................................... 253.4.5. Nastava I Učenje ...................................................................................................................................... 263.4.6. Stručno Obrazovanje I Obuka I Obrazovanje Odraslih ............................................................................ 273.4.7. Visoko Obrazovanje ................................................................................................................................. 28

3.5. Finansiranje Obrazovanja Na Kosovu ................................................................................................................ 293.6. Glavne Intervencije U Oblasti Obrazovanja ...................................................................................................... 303.6.1. Programi Koji Podržavaju Poboljšanje Kvaliteta Obrazovanja ......................................................................... 303.6.2. Programi Koji Podržavaju Efektivnu Vezu Obrazovanja Sa Tržištem Rada ...................................................... 313.6.3. Programi Koji Ciljaju Marginalizovane Grupe................................................................................................ 31

4. Naša Vizija, Naša Misija I Naše Vrednosti ................................................................................................ 32

5. Naš Strateški Pristup ............................................................................................................................... 335.2. Naši Strateški Ciljevi ......................................................................................................................................... 345.2. Razmatrane Alternative ..................................................................................................................................... 36

6. Strateški Cilj 1: Učešće I Sveobuhvatnost ................................................................................................ 38

7. Strateški Cilj 2: Upravljanje Obrazovnim Sistemom ............................................................................... 44

8. Strateški Cilj 3: Obezbeđivanje Kvaliteta ................................................................................................ 52

9. Strateški Cilj: Razvoj Nastavnika ............................................................................................................ 58

10. Strateški Cilj 5: Nastava I Učenje .......................................................................................................... 65

11. Strateški Cilj 6: Stručno Obrazovanje I Obuka (Soo) I Obrazovanje Odraslih ...................................... 69

12. Strateški Cilj 7: Visoko Obrazovanje ..................................................................................................... 76


10

13. Sprovođenje Spok ................................................................................................................................. 8313.1. Mehanizmi Za Spovođenje .............................................................................................................................. 8313.2. Vodič Za Sprovođenje ..................................................................................................................................... 83

14. Budžet Za Sprovođenje Spok-A ............................................................................................................. 86

11

1. UVOD

1.1. Strateško planiranje u obrazovanju Strateško planiranje u obrazovanju je relativno nov fenomen: realno, samo se 90-ih godina desilo razočarenje sa tradicionalnim planiranjem, posebno od nedostatka preuzimanja odgovornosti i uključivanja ključnih strana, nedostatka usredsređivanja na nadgledanje i procenjivanje, i nedostatka fleksibilnosti u pogledi sprovođenja, u kombinaciji sa nedovoljnim razmatranjem po sredini koja se menja, koja je dovela do šireg razvoja onoga šta nazivamo ‘strateškim’ planiranjem. Strateško planiranje, u mnogim mestima u tranziciji, se nadovezuje sa postepenim uključivanjem u sprovođenje Više-sektorskog pristupa (VSP) u razvojnoj saradnji sredinom 90-ih godina i nadalje.

Pristup strateškog planiranja se određuje od strane UNESCO/INPA, kao u nastavku:„Sredstvo upravljanja za pomoć organizaciji u unapređenju njenog učinka, osigurajući se da njeni članovi rade na istim ciljevi-ma, i kontinuiranim usklađivanjem smera organizacije prema promenljivoj sredini, na osnovu dobijenih rezultata”.Efektivno strateško planiranje zahteva opšti osećaj usmeravanja, visok nivo svesti po pitanju sredine, fokus u rezultatima, po-datke u širem nizu zainteresovanih grupa, blisko i sistematsko nadgledanje, kao i maksimalnu fleksibilnost u odabiranju boljeg pristupa u sprovođenju.

Prvi sveobuhvatni strateški planovi za obrazovanja izrađeni na Kosovu su bili Strategija visokog obrazovanja 2005-2015 i Strategija preduniverzitetskog obrazovanja 2007-2017. U 2009. godini, kada je Kosovo usvojilo MSP za obrazovanje, odluče-no je da se izradi sveobuhvatni i posebni plan za ceo obrazovni sektor, šta je dovelo do razvoja Strateškog plana obrazovanja na Kosovu (SPOK) 2011-2016. Plan je sproveden na veoma uspešan način u određenim uslovima, dok u nekim drugim oblastima nisu postignuti očekivani rezultati. Ovo dokazuje i detaljan izveštaj o procenjivanju (novembar 2015. godine). Kako proces razvijanja SPOK-a 2017-2021, tako i dokumenat koji zatim rezultira, bili su u mogućnosti da imaju koristi od naučenih lekcija iz iskustva razvoja, sprovođenja i razmatranja SPOK-a 2011-2016. Posebno, sada se mnogo bolje razume značaj integrisanja nadgledanja, merenja i procenjivanja u okviru okvira ciljeva, kao i dodatne procene u ulozi široke grupe aktera obuhvaćenih u obrazovanju.

1.2. Nadovezivanje SPOK-a sa drugim politikama i inicijativama Značajni napori su učinjeni kako bi se osiguralo da je SPOK 2017- 2021 u skladu sa politikama, inicijativama i drugim relevantnim strategijama (vidi šemu u nastavku). Na nacionalnom nivou je smatrano neophodnim da se uskladi SPOK 2017-2021 sa Nacionalnom strategijom za razvoj1, koja je pripremljena pod rukovodstvom Kancelarije premijera Kosova. Glavno nadovezivanje SPOK-a i NRP-a se realizuje putem prvog poglavlja – Razvoj ljudskog kapitala. Glavne politike koje adresira ovo poglavlje NRP-a obuhvataju mere koje se odnose na porast učešća dece u predškolskom obrazovanju, porast kvalifikacije i pripremanje nastavnika, unapređenje relevantnosti pružanja školovanja za potrebe tržišta rada, kao i jačanje mehanizama odgovornosti putem procene učinka nastavnika, inspekcije i spoljnih tekstova. Još jedna značajna inicijativa koja je uzeta u obzir bio je Nacionalni program za usvajanje ACQUIS-a2.

SPOK, takođe, ima za cilj obezbeđivanje usklađivanja sa prioritetima Programa Vlade Republike Kosovo3 u oblasti obrazovanja i nauke:

• Strukturne reforme u obrazovanju;• Povećanje učešća i jednak pristup u obrazovanju;• Obezbeđivanje, garantovanje i povećanje kvaliteta obrazovanja;• Upravljanje institucijama obrazovanja (uključujući decentralizaciju donošenja odluka u obrazovanju);• Integrisanje i međunarodna saradnja;• Promovisanje nauke i istraživanja;• Porast finansiranja obrazovanja i nauke;

Kao deo procesa razvoja SPOK-a, bilo je i pokušaja za nadovezivanje na sistematski način sa ostalim strategijama razvijenim

1 Vlada Kosova: Nacionalna strategija za razvoj (Januar 2016. godine).2 Poglavlje26:Obrazovanjeikultura&Poglavlje25:Naukaiistraživanje.3 Postajanjerealnostiu‡enjatokomcelogživotaimobilnosti;


12

od strane MONT-a, uključujući i Strategiju obezbeđivanja kvaliteta u preduniverzitetskom obrazovanju4, Strategiju sveobuh-vatnog obrazovanja, koja je u fazi usvajanja, Vodič za razvoj različitosti i sveobuhvatnosti u školi i sistemu obrazovanja5 i Nacrt strategije orijentisanja i savetovanja u karijeri. Razvoj SPOK-a je uzeo u obzir i rad koji je obavljen od strane Nacionalnog Autoriteta Kvalifikacija u obezbeđivanju kvaliteta u institucijama stručnog obrazovanja i osposobljavanja, i u razvoju stručnih standarda, nekoliko sektorskih i međusektorskih strategija, kao: Strategija za komuniciranje, Strategija za stručnu praksu, Kosovska strategija za inovacije 2016-2020.

Što se tiče međunarodne dimenzije, SPOK nastoji da uzme u obzir relevantne politike i strategije. Generalno, izrada SPOK-a je realizovana u kontekstu četiri zajedničkih ciljeva EU-a radi tretiranja izazova u sistemima obrazovanja i osposobljavanja do 2020. godine, detaljisane u Obrazovanje i osposobljavanje 2020 (ET 2020)6.

• Postajanje realnosti učenja tokom celog života i mobilnosti;• Unapređenje kvaliteta i efikasnosti u obrazovanju i osposobljavanju;• Promovisanje ravnopravnosti, socijalne kohezije i aktivnog građanstva;• Povećanje kreativnosti i inovacije, uključujući preduzetništvo, na svim nivoima obrazovanja i osposobljavanja.

Dodatni prioriteti koji rezultuju iz aktivnosti 2014. godine EU 2020 su takođe uzeti na razmatranje.

Sektorske agende za stručno obrazovanje i obuku (SOO), (Proces Kopenhagena-Bruža) i obnovljena evropska agencija za obra-zovanje odraslih (AOO) zahtevaju detaljnu identifikaciju rezultata/prioriteta za period do 2020. godine. Učinjeni su napori da se SPOK povezuje sa njima, posebno sa srednjoročnim rezultatima Riga-e i SOO7, kao što je: promovisanje nastave zasnovano na radu i svim oblicima, i dalji razvoj mehanizama za obezbeđivanje kvaliteta u SOO u skladu sa preporukama EQAVET.

Ostale preporuke politika EU-a su zasnovane na rezultatima poslednjih izveštaja sa mreže Eurydice8 i CRELL (Centar Ev-ropske Komisije za istraživanje o obrazovanju i učenju tokom celog života)9 , i one su takođe uzete u obzir tokom procesa razvoja SPOK-a.

4 MONT:StrategijazaobezbeΩivanjekvalitetaupreduniverzitetskomobrazovanju,Priština,decembar2015.godine.5 Vodi‡zaraznolikostisveobuhvatnostupreduniverzitetskomobrazovanju(Nacrt/2015).6 Strateškiokvir–Obrazovanjeiosposobljavanje2020(http://ec.europa.eu/education/policy/strategic-framework/index_en.htm).7 http://ec.europa.eu/education/policy/vocational-policy/doc/2015-riga-conclusions_en.pdf.8 ‘ProfesijanastaveuEvropi:Prakse,percepcijeipolitike’,Eurydice(2015).9 PraksenastaveuosnovnimisrednjimškolamauEvropi:Uvidiizprocenavelikogstepenauobrazovanju’,CRELL,2014.

13

Pravni i politiłki okvir kao referentna tałka za teoretski okvir za SPOK 2017 - 2021

MeΩunarodni okvir Univerzitetska izjava o ljudskim pravima 1948

Obrazovanje za sve ET2020

Nova evropska agenda za obrazovanje odraslih 2011EU SOO Zaklju‡ci Riga-e 2014

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 2015

Nacionalni okvir Nacionalna strategija za razvoj 2016

Vladin program 2015Strategija za obezbeΩivanje kvaliteta u preduniverzitetskom obra-

zovanju, MONT 2015Zakon o preduniverzitetskom obrazovanju 2011

Zakon o obrazovanju u opštinama Republike Kosovo 2008Zakon o stru‡nom obrazovanju i osposobljavanju 2013

Zakon o visokom obrazovanju 2011

VizijaMisija

Vrednosti

Strateški pristup u razvoju SPOK-a

Razmatranje ułinka i okvira komunikacije

Pravni okvir


14

Proces razvoja SPOK-a je odrazio opredeljenje EU-a za održive i solidne analize zasnovane na dokazima, kao ključni elementi za političke diskusije informativnih i razvojnih politika u oblasti obrazovanja i osposobljavanja10. Štaviše, uzeti su u obzir ev-ropski standardi koji se trebaju postići do 2020. godine11:

• Najmanje 95% dece (uzrasta od 4 do uzrasta obaveznog školovanja) treba da učestvuju u obrazovanju u ranom det-injstvu;• Manje od 15% 15- godišnjaka treba da budu pod-kvalifikovani u učenju, matematici i nauci;• Stepen lica uzrasta 18-24 godina koja napuštaju obrazovanje i osposobljavanje, u ranoj fazi, treba da bude ispod 10%;• Najmanje 40% ljudi uzrasta 30-34 godina treba da su završili neki oblik visokog obrazovanja;• Najmanje 15% odraslih treba da učestvuju u učenju tokom celog života;• Najmanje 20% diplomiranih u visokom obrazovanju i 6% 18-34 godišnjaka sa početnom stručnom kvalifikacijom treba da prođe izvesno vreme za studije ili obuke izvan zemlje;• Procenat diplomiranih koji su zaposleni (uzrasta 20-34 sa najmanje stečenim srednjim visokim obrazovanjem i nakon završetka školovanja 1-3 godina ranije), treba da bude najmanje 82%.

Drugi ciljevi/pokazatelji od interesa za one koji su odgovorni za razvoj SPOK-a su obuhvatili one koje proizilaze iz Obrazovanja za sve (OS), zajedničke inicijative organizacija kao što su Svetska Banka i UNESCO, kao i organizacija predloženih od strane država članica OUN-a za Ciljeve održivog razvoja12 (COR), (posebno, cilj 4: Obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja, sveobuh-vatnog i ravnopravnog, kao i promovisanje mogućnosti učenja tokom celog života), i Okvir obrazovanja za delovanje (Obra-zovanje 2030). Uzeta je u obzir i celina tematskih pokazatelja razvijenih od strane Istraživačke tehničke grupe i UNESCO-a13.

Na kraju, odgovorni za razvoj SPOK-a su takođe imali u obzir očekivane rezultate od strane IPA II14, posebno u dodavanju nadovezivanja programa obrazovanja i osposobljavanja tržišta rada, kao i unapređenje obuhvatanja oba, sektora obrazovanja i tržišta rada.

10 Obrazovnepolitikeipolitikeobu‡avanjazasnovanenadokazima,http://ec.europa.eu/education/policy/strategic-framework/indicators-benchmarks_en.htm.11 Evropa2020Obrazovnipokazatelji(Eurostat).12 http://www.un.org/sustainabledevelopment/education/.13 Tematskipokazateljizanadgledanjepost-agendeobrazovanja2015.godine,Svetskiforumobrazovanja2015.14 IPAII–DokumentstrategijepokazateljazaKosovo2014-2020,EvropskaKomisija,2014.

15

2. METODOLOGIJA

Proces razvoja SPOK-a 2017-2021 je počeo juna 2015. godine kada je MONT inicirao procenjivanje SPOK-a 2011-2016 uz pomoć projekta Ujedinjenog fonda za obrazovanje. Istovremeno je formirana organizaciona struktura za izradu novog stratešk-og plana sastavljena od tri nivoa:

Osnovna grupa koja je bila odgovorna za opšte upravljanje procesom i kvalitet konačnog proizvoda. Grupa je bila sastavljena od direktore odeljenja MONT-a, savetnika kabineta ministra, predstavnika Kolegijuma za obrazovanje Aso-cijacije kosovskih opština i rukovođena je od strane Generalnog sekretara ministarstva.

Plenarna grupa koju su sačinjavali članovi Osnovne grupe i ostali predstavnici MONT-a, opština, akademskog sveta i civilnog društva. Uloga ove grupe je bila da obezbedi vezu između Osnovne grupe i podgrupa.

Radne podgrupe – bilo je ukupno šest podgrupa koje su pokrivale sedam tematskih oblasti SPOK-a koje su date u nastavku. Članovi podgrupa su bili eksperti relevantne oblasti MONT-a, opštine, akademski svet, civilno društvo i razvojni partneri.

Projekat GiZ-a za podizanje kapaciteta u osnovnom obrazovanju (GiZ CBDE) je angažovao konzorcijum sastavljen od strane nemačke kompanije PEM Consulting i NVO Centar za obrazovanje Kosova (KEC), radi pružanja ekspertize tokom procesa razvoja SPOK-a. Rad oko planiranja je počeo krajem septembra 2015. godine izradom plana za sprovođenje samog procesa planiranja. Takođe je konsultovano i zakonodavstvo za izradu strateških dokumenata, kao i ostali strateški dokumenti sa kojima bi trebalo da se povezuje novi SPOK.

Ovaj plan sprovođenja je usvojen na sastanku Osnovne grupe dana 18.11.2015. godine. Na ovom sastanku je donesena odluka da pristup procesu planiranja bude tematski, koji se razlikovao od podsektorskog pristupa koji je praćen tokom izrade SPOK-a 2011-2016. Tako je identifikovano sedam tematskih oblasti: 1) Obuhvatanje i sveobuhvatnost; 2) Upravljanje obrazovnim sistemom; 3) Obezbeđivanje kvaliteta; 4) Razvoj nastavnika; 5) Nastava i učenje; 6) Stručno obrazovanje i obukaStruč i obra-zovanje odraslih; i 7) Visoko obrazovanje.

Po završetku procesa procenjivanja SPOK-a 2011-2016 i nakon prezentacije rezultata procenjivanja na konferenciji održanoj 26. novembra 2015. godine, stvoreni su uslovi za otpočinjanje sa glavnim aktivnostima planiranja SPOK-a 2017-2021.

Od januara 2016. godine, proces razvoja SPOK-a 2017-2021 je podržan i od strane projekta finansiranog od strane EU-a “Kosovska mreža za obrazovanje i zapošljavanje – KEEN”, koja je ponudila ekspertizu za rad dveju radnih grupa o tematskim oblastima “Učešće i sveobuhvatnost” i “Stručno obrazovanje i obuka i obrazovanje za odrasle”.

U nastavku predstavljamo glavne korake ovog procesa, na hronološki način:

1. Analiza stanja je proces koji je realizovan kroz korišćenje metoda planiranja kao što su SWOT i PEST. Takođe su ko-rišćeni zaključci proistekli od procenjivanja SPOK-a 2011-2016. Rezultat analize stanja je sažet u jednom radnom izveštaju izrađenom od strane Osnovne grupe.

2. Definisanje vizije, misije i strateških ciljeva. Nakon što se Osnovna grupa složila oko formulisanja vizije za obrazovanje i formulisala je misiju za njeno postizanje, za svaku od sedam tematskih oblasti, određen je strateški cilj. Strateški ciljevi su raščlanjenjeni u očekivane rezultate, dok su za svaki rezultat definisane moguće aktivnosti, kao i pokazatelji uspeha. U tom cilju su održane dve radionice osnovne grupe, dve radionice podgrupa i jedna radionica plenarne grupe. I rezultat ove faze je sažet u dokumentu izrađenom od strane Osnovne grupe.

3. Izrada nacrta SPOK-a je izvršena koristeći rad koji je obavljen u prve dve faze. Ovaj nacrt odražava sve izmene koje su sugerisane od strane osnovne grupe u završetku druge faze planiranja.

4. Dana 5. maja 2016. godine je održana nacionalna konferencija gde se diskutovao nacrt SPOK-a. Preko 100 učesnika koji su predstavljali sve relevantne vladine sektore, obrazovne institucije, civilno društvo, razvojne partnere i ostale zaintereso-vane strane su dale svoje primedbe i sugestije u vezi sa dokumentacijom SPOK-a, koja je konsolidovana u jednom novom


16

nacrtu od strane grupe eksperata.

5. Dana 21. i 22. maja je održana radionica sa Osnovnom grupom, u proširenom sastavu, gde su razmotreni komentari iz konferencije i izvršene su poslednje izmene u nacrtu dokumenta SPOK-a, sa izuzetkom izmena u oblasti obrazovanja i stručnog osposobljavanja koje su izvršene dve nedelje zatim, nakon posebne radionice radne grupe u ovom prioritetu. U međuvremenu su, u sledećoj verziji, obuhvaćeni i pismeni komentari od strane OEBS-a i Saveta Evrope. Takođe, u ovom periodu su okončani i pokazatelji uspeha koji su diskutovani sa Osnovnom grupom i ostalim strukturama unutar MONT-a.

6. Proces budžetskog planiranja je razvijen tokom juna 2016. godine. Tokom ovog perioda su organizovane dve radionice za planiranje, sa učešćem Osnovne grupe u proširenom sastavu. Paralelno sa ovim procesom je izrađen i plan za sprovođenje SPOK-a za period 2017-2021.

7. Konačna verzija dokumenta SPOK-a je izrađena tokom jula 2016. godine na osnovu uputstva datih od strane Osnovne grupe. U ovoj je izvršeno nekoliko skraćenja i reorganizovanja delova dokumenta.

17

3. KONTEKST

Ritam promena sa kojima se suočavaju sva društva u XXI veku predstavlja veliki izazov za vlade i planere na svim nivoima. Nig-de ovo nije tačnije nego u oblasti obrazovanja i osposobljavanja koje imaju odgovornosti, kako u ekonomskom aspektu tako i u humanitarnom aspektu, da bi se olakšao razvoj građana. Ukoliko želimo da sektor obrazovanja i osposobljavanja bude u stanju da na efektivan način odgovori promenama u sredini, od izvanrednog je značaja da oni koji rukovode razvojem strategije imaju solidnih znanja oko spoljnog i unutrašnjeg konteksta u kojem deluju.

Iz tog razloga, tokom procesa razvoja SPOK-a 2017-2021, posebna pažnja je posvećena analizi konteksta za koji je pripremljen novi plan.

3.1. Izazovi i mogu‡nosti u trenutnoj srediniAnaliza spoljnih faktora koji utiču na razvoj SPOK-a 2017-2021 je proizvela nekoliko zanimljivih zaključaka. Tokom diskusija u Osnovnoj grupi proizašlo je da najveći deo identifikovanih faktora imaju prosečan ili visok uticaj na sprovođenje SPOK-a. Osnovna grupa je iskoristila metodu PEST15, koja identifikuje za analizu političke, ekonomske, socijalne i tehnološke faktore, dok su glavni nalazi ove diskusije koji su predstavljeni u nastavku, pružali korisnu pozadinu za diskusije tokom procesa razvoja SPOK-a.

3.1.1. Politiłki faktori

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) određuje okvir saradnje Kosova i EU-a u podizanju kvaliteta obrazovanja na svim nivoima, sa ciljem unapređenja veština, zaposlenosti, socijalnog uključivanja i podsticanja ekonomskog razvoja. SSP obraća posebnu pažnju na postizanje sveobuhvatnosti i ravnopravnosti u obrazovanju, sa posebnim naglaskom, na primer, na pol, etničku i versku pripadnost, kao i ograničenu sposobnost. Očekuje se da saradnja između EU-a i Kosova dobije oblik tehničke pomoći za oživljavanje određenih mera SPOK-a. Stoga, ovaj Strateški plan će biti tema redovnih konsultacija sa EU-om i tema razmatranja izveštaja o napretku.

Samo sprovođenje SPOK-a, u velikoj meri, zavisi od kapaciteta sprovođenja opština, tačnije opštinskih odeljenja za obrazovan-je (ODO-a). Uprkos činjenice da se prenošenje ovlašćenja u oblasti obrazovanja sa centralnog nivoa na lokalnom nivou desilo 2008. i 2009. godine, do sada nije uspelo da se u svim opštinama izgrade odgovarajući kapaciteti za ispunjavanje njihovih obaveza u ovoj oblasti. Ovo utiče na oživljavanju mera SPOK-a, obzirom da nije moguće da se sve mere sprovode direktno od strane MONT-a, bez solidne podrške sa opštinskog nivoa. Štaviše, veoma je važno da se podstiče široko shvatanje činjenice da ova povećana autonomija lokalnog nivoa treba da se prati sa porastom odgovornosti i upravljanjem kvaliteta. Iz tog razloga, SPOK sadrži mere za dalje podizanje kapaciteta u opštinama.Škole sa nastavom na srpskom jeziku na Kosovu nastavljaju da funkcionišu izvan kosovskog sistema obrazovanja, uprkos činjenici da trenutno zakonodavstvo pruža velike mogućnosti za ispunjavanje specifičnih potreba srpske zajednice. Republika Kosovo će nastaviti sa sadašnjim naporima za integrisanje srpske zajednice uz pomoć međunarodnih partnera. Mere SPOK-a odgovaraju svim zajednicama, ali ukoliko se, u kasnijoj fazi, pojavi potreba za adresiranje specifičnih pitanja koja se odnose na integrisanje srpske zajednice, MONT će učiniti napore da ih postavi na godišnjim akcionim planovima.Slobodno kretanje unutar granica Evrope je mogućnost za mlade koji su završili školovanje da traže posao izvan granica Koso-va. Obzirom da se očekuje da se slično kretanje omogućava u bliskoj budućnosti, sistem obrazovanja treba da se prilagodi zahtevima evropskog tržišta rada, fokusirajući se na podizanju kvaliteta, kako bi diplomirani ispunili standarde poslodavaca iz zemalja EU-a.

3.1.2. Ekonomski faktori

Ekonomsko stanje u zemlji se karakteriše stagnacijom u ekonomskom razvoju, koja rezultira sa nemogućnošću za stvaranje novih radnih mesta. Sa druge strane, potrebe tržišta rada se mogu menjati veoma brzo. Dakle, značaj unapređenja kvaliteta

15 AnalizaPEST(politi‡ki,ekonomski,socijalniitehnološkifaktori)objašnjavafaktoremakro–sredineupotrebljeneukomponentiskeniranjaživotnesredinestrateškogupravljanja.


18

obrazovanja i osposobljavanja, porasta nivoa sposobnosti među društva, i dovoljnog naglašavanja učenja tokom celog života, ne može se potceniti.

Teški ekonomski-socijalni uslovi u kojima živi značajan broj građana Kosova impliciraju troškove za adresiranje problema kao što je snabdevanje svih učenika sa besplatnim školskim udžbenicima za obavezno obrazovanje koji državu koštaju oko 7 mil. evra godišnje; zatim, subvencionisanje visokog obrazovanja i stanovanja u domovima kroz niska plaćanja koja se sprovode. Ukoliko ne bude značajnog poboljšanja ekonomskog stanja, trend troškova ove prirode će, obavezno, nastaviti, šta znači da će biti manje sredstava na raspolaganju za sprovođenje SPOK-a. Prema Svetskoj banci16, javni troškovi u obrazovanju su porasli veoma značajno, sa 3.3% BDP-a u 2007. godini na 4.1% u 2012. godini. Uprkos ovog porasta, Kosovo još uvek troši manje od proseka zemalja Evrope i Centralne Azije (4.6%) ili proseka zemalja sa srednjim visokim primanjima (5%). Među zemljama jugoistočne Evrope, Kosovo troši više od Albanije (3.3%) i Makedonije (3.5%), ali malje od Hrvatske (4.4%) i Srbije (4.7%). Zemlje sa mlađim stanovništvom, kao Kosovo, uglavnom više troše u obrazovanju kao procenat ukupnih javnih troškova nego zemlje sa starijim stanovništvom. Stoga, poželjno je činiti napore za efikasnije trošenje raspoloživih izvora, kao postepeni porast troškova u obrazovanju, koji su u funkciji unapređenja sistema obrazovanja.

3.1.3. Socijalni faktori

Kosovo prolazi kroz fazu značajnih demografskih promena. Na osnovu projekcija stanovništva, registrovaće se značajan pad broja učenika na osnovnom i srednjem nivou. Smanjenje broja učenika će uticati na broj odeljenja u školama, smanjenje potre-be za nastavnicima i, potencijalno, i na smanjenje broja škola. Sa druge strane, kretanje stanovništva sa sela u gradu bi izazvalo veće opterećenje u urbanim školama i manji broj učenika, posebno u dalekim ruralnim zonama. Ove demografske promene mogu rezultirati sa potrebom za značajnu racionalizaciju školskih mreža i može zahtevati potrebu za razmatranje planiranja tokom perioda sprovođenja novog strateškog plana.

Potreba za više obrazovanja za odrasle i učenje tokom celog života, koja je gore navedena u aspektu ekonomskog konteksta, treba se naglasiti i u socijalnom kontekstu, gde je slab nivo obrazovanja i osposobljavanja blisko povezan sa društvenim iskl-jučivanjem za broj grupa.

Generalno, imidž obrazovanja u očima građana nije dobar, stoga su i uvećani zahtevi za kvalitet u obrazovanju. Ovo se odraža-va kroz javne diskusije i kritične članke medija za kvalitet obrazovanja. Obzirom da Kosovo sada učestvuje u međunarodnim ispitima (PISA) koji dozvoljavaju upoređivanje sa drugim zemljama, može se desiti da se zahtevi za unapređenje kvaliteta obrazovanja postave i u obliku koji odražava nedostatak razumevanja za situaciju u kojoj se nalazi zemlja i njegov sistem obra-zovanja. Međutim, slični zahtevi se trebaju gledati kao pozitivna stimulacija za sprovođenje novog SPOK-a, kao i za kretanje ubrzanim koracima ka poboljšanju stanja.

Varanje je negativna pojava koje se uočava na svim nivoima obrazovnog sistema na Kosovu. Zabrinjava činjenica da učenici i studenti čine napore da varaju na ispitima, koristeći i najsavremenije tehnologije, dok obrazovne institucije ulažu nedovol-jne napore da spreče tu pojavu. Takođe, društvena kazna koja se čini ovom fenomenu je nedovoljna da ga identifikuje kao nedozvoljenu radnju. Obaveza je obrazovnog sistema da se bori protiv varanja, ali se to ne može raditi bez opšte društvene i građanske podrške za strogo i transparentno sprovođenje pravila i procedura. Stoga, veoma je važno da se radi na podizanju svesti o ovom pitanju, osigurajući tako da rezultati ocenjivanja daju realan pregled posedovanja znanja i sposobnosti od strane učenika i studenata.

3.1.4 Tehnološki faktori

U zadnjih deset godina, putna infrastruktura na Kosovu je znatno poboljšana, što je uticalo na skraćenje vremena putovanja od kuće do škole. Uz dalja poboljšanja, može nestati razlog za postojanje mnogih škola koje služe manjim zajednicama, koje se sastoje od nekoliko desetina porodica. Ako se tome doda i pad nataliteta, onda se može predvideti da će poboljšanje putne infrastrukture dovesti do reorganizacije mreže škola u nekim opštinama, što može zahtevati dodatne investicije.

Kosovo je zemlja sa visokim stepenom korišćenja informacione i komunikacione tehnologije. Prema izveštaju Udruženja za

16 GrupaSvetskeBanke:CountrySnapshot-Kosovo.Priština:KancelarijaSvetskebankenaKosovu,2015.http://www.worldbank.org/content/dam/Worldbank/document/eca/Kosovo-Snapshot.pdf

19

tehnologiju informacije u komunikacije na Kosovu (UTIKK)17, procenjuje se da su 76.6% stanovnika Kosova korisnici inter-neta, uglavnom u svrhu zabave. Ovaj stepen je na nivou razvijenih zemalja. Sa druge strane, u školama Kosova se nalazi jedan kompjuter za 46 učenika, dok je 57% nastavnog osoblja obučeno za ECDL. Takvo stanje zahteva brže kretanje prema primeni IKT-a u učionicama, ukoliko bi se u suprotnom mogao smanjiti značaj škole za budućnost učenika. Očekuje se da će upotreba IKT-a, tokom narednih pet godina, dobiti druge dimenzije, koje se za sada ne mogu predvideti. Stoga, može se desiti da će biti potrebne naknadne promene u SPOK-u, u korist brže integracije IKT-a u školama. Povećano finansiranje naučno – istraživačkih aktivnosti može dovesti do povećanja istraživačkih kapaciteta u oblasti obrazo-vanja, dok to može dovesti do različitih istraživanja, koja dolaze sa novim praktičnim preporukama za adresiranje problema u obrazovanju. Stoga, može se pojaviti potreba da se u SPOK-u izvrše promene i određene dopune, kao rezultat ovih preporuka zasnovanih na naknadnim istraživanjima.

3.2. Procena SPOK-a 2011-2016

SPOK 2011-2016 je prvi sveobuhvatni strateški plan za Kosovo, koji nije u sebi obuhvatio mehanizam za razmatranje i pro-cenu. Zbog ovog i mnogih drugih razloga, procena SPOK-a 2011-2016 je bila izazovni zadatak. Međutim, izveštaj procene koji je objavljen u novembru 2015. godine, pruža neka veoma korisna saznanja o razvoju koji se dogodio u obrazovnom sistemu Kosova tokom ovog perioda, a i obezbeđuje dokument koji će služiti kao osnova za razvoj SPOK-a 2017-2021.Ključni nalazi procene SPOK-a 2011-2016 su sledeći:

1. Nekoliko očiglednih poboljšanja je primećeno u procesu izrade politika u predškolskom obrazovanju. Međutim, ciklus primene nije zabeležio neki značajan porast u nivoima upisa u predškolskom obrazovanju. Planiranje u budućnosti treba da stavi veći naglasak na ovom podsektoru i treba da ima za cilj povećanje upisa u predosnovnom obrazovanju sa dodatnim brojem od 5000 dece i da udvostruči postotak dece u predškolskom programu (0-4).

2. Kosovo je postiglo visok nivo upisa u preduniverzitetskom obrazovanju, koji je uporediv sa evropskim nivoima, gde je i postignuće učenika na vanjskim ispitima skromno povećano. Međutim, mehanizmi i prakse obezbeđivanja kvaliteta i odgovornosti ostaju nerazvijeni i proces primene novog nastavnog programa je daleko od ispunjavanja u roku određenom u planu. Podsektor je pogođen padom nataliteta i to će imati velike implikacije na školsku infrastrukturu i na broj nastavni-ka. Uprkos napretka postignutog u procesu prenosa nadležnosti sa centralnog na lokalni nivo, proces prenosa finansijskih odgovornosti u školama je naišao na velike prepreke.

3. Oko polovine učenika u višem srednjem obrazovanju izabere profil stručnog obrazovanja. Međutim, veza stručnog obra-zovanja za tržištem rada ostaje izazov i mehanizmi za obezbeđivanje kvaliteta ostaju nerazvijeni. Odnos nastavnik – učenik je poboljšan u poslednjim godinama, ali treba povećati broj osoblja odgovornog za orijentaciju u karijeri i upravljanje kvalitetom. Broj stručnih standarda je razvijen tokom poslednjih pet godina, ali su potrebni dodatni napori za kompletno ispunjavanje okvira. Nastavni program OPO-a treba revidirati kako bi se osiguralo da je u skladu sa zahtevima tržišta rada i da bi se podstaklo učenje na osnovu modula.

4. Pozitivna kretanja su primećena u programima dokvalifikacije nastavnika, ali potreban je dalji napredak kako bi se obezbedilo da svi nastavnici ispunjavaju minimalne standarde nastave. Tokom proteklih godina, nastavničke plate su po-rasle i stvoreni su preduslovi za privlačenje kvalifikovanih nastavnika i za poboljšanje njihove odgovornosti. Ipak, trenutno oko 40% nastavnika nema adekvatne kvalifikacije propisane dotičnim administrativnim uputstvom za nastavu.

5. Značajan napredak je postignut u povećanju broja upisa studenata u visokom obrazovanju, gde je Kosovo sada na vrhu evropskih zemalja sa brojem studenata za 100,000 stanovnika. Ipak, procenat diplomiranih studenata ostaje nizak i brz porast broja studenata je predstavio izazove u upravljanju kvalitetom. Kosovo je postalo član ENQA-e u 2014. godini, potvrđujući da Kosovo primenjuje evropska uputstva i standarde vanjskog obezbeđivanja kvaliteta. Ipak, još uvek postoje izazovi u unutrašnjim mehanizmima kvaliteta i u finansijskom upravljanju u svim javnim institucijama. Vladini troškovi u naučnom istraživanju su veoma niski (0.1% BDP-a).

6. Jedan od glavnih izazova u sektoru obrazovanja je izgradnja održivog sistema za promociju obrazovanja da se poveća i učenje tokom celog života, kao i obezbeđivanje finansiranja za ovaj prioritet. Trenutno ne postoji bilo koja šema finansir-anja ili formula finansiranja za obrazovanje odraslih. Funkcionisanje i izgradnja kapaciteta Agencije za stručno obrazovanje i obuku i obrazovanje odraslih (AOSOOO), kao i njenog Saveta je izazov i preduslov za stvaranje koherentnijeg pristupa obrazovanju za odrasle. Štaviše, ne postoji kapacitet osoblja za adresiranje potreba obrazovanja za odrasle i sprovođenje pri-oriteta ovog podsektora se uglavnom vrši u okviru stručnog obrazovanja, kao i od strane nevladinih organizacija i biznisa.

17 ProbojiupotrebainternetanaKosovu,UTIKK,2013.Preuzetosahttp://www.mfa-ks.net/repository/docs/STIKK_raport_alb_2013_short_web.pdf


20

7. Obrazovni sistem se karakteriše nižom upotrebom informacione i komunikacione tehnologije (IKT) i savremena teh-nologija nije propisno integrisana u nastavnom planu i programu, nastavi i obrazovanju. Primena strategije za uključivanje informacione i komunikacione tehnologije nije napredovala kao što je predviđeno prvobitnim planom. Odnos kompjut-er-učenik na Kosovu je 1:46 i mnogo je manji u poređenju sa prosekom u EU, gde 3-7 učenika koriste jedan kompjuter. Integracija IKT-a u nastavi i učenju ostaje važan prioritet koji treba adresirati u narednom ciklusu planiranja.

8. Glavni izazov u upravljanju obrazovnog sistema ostaje koordinacija planova i prioriteta unutar koordiniranog okvira planiranja i nadzora. Uključivanje opština, institucija visokog obrazovanja i privatnog sektora je od suštinskog značaja za unapređenje sprovođenja obrazovnih planova. Kapacitet za prikupljanje i obradu podataka za obrazovanje je značajno poboljšan, ali je potreban dalji razvoj kapaciteta za obezbeđivanje detaljnijih podataka za studente i učenike, za integraciju informacija iz izveštavanja podataka, za rezultate spoljne procene i za uticaj obrazovanja na zaposlenost. Treba promovisati bolje koordinirani pristup izveštavanja podataka i izveštavanja na osnovu prakse i međunarodnih indikatora (UNESCO/OESR/BE).

Izveštaj procene je stvorio “Indeks sprovođenja SPOK-a 2011-2016” veoma korisnog, koji je procenio sprovođenje u smislu postizanja ciljeva i realizacije ciljeva, kao i sprovođenje aktivnosti navedenih u okviru SPOK-a, prema njegovim različitim podsektorima. Iako stepen indeksa ne predstavlja nužno situaciju u svakom podsektoru, on pruža veoma korisnu referentnu tačku za izradu SPOK-a 2017-2021. Procena je bila u stanju da pruži i jasne preporuke za buduće akcije u sektoru obrazovanja.

Međutim, procena nije pružila nijednu analizu faktora koji su pomogli/otežali sprovođenje SPOK-a 2011-2016. Štoviše, proces procene nije pokušao da formalno proceni kako je funkcionisao SPOK 2011-2016 kao strateški plan. Da li je struk-tura je bila korisna? Da li je pristup je bio efikasan? Na sreću, neka od ovih pitanja su pokrenuta u diskusijama, tokom kojih su obezbeđene korisne smernice u vezi sa promenama u strukturi SPOK-a 2017-2021.

3.3. Organizacija i struktura obrazovnog sistema

Sistem javnog obrazovanja na Kosovu funkcioniše preko mreže od 43 predškolskih institucija, 985 osnovnih i nižih srednjih škola, 119 viših srednjih škola i 9 javnih institucija visokog obrazovanja. Osim toga, postoji 10 privatnih licenciranih institucija koje pružaju osnovno i srednje obrazovanje, kao i 30 licenciranih institucija privatnog visokog obrazovanja. Takođe, postoji i broj privatnih institucija koje pružaju predškolske usluge. Obrazovni sistem na Kosovu je strukturiran na sledeći način:

• Predškolsko obrazovanje (ISCED 018 , deca uzrasta < 6 godina)• Osnovno obrazovanje (ISCED 1, razredi 1-5, deca uzrasta od 6-10 godina)• Niže srednje obrazovanje (ISCED 2, razredi 6-9, deca uzrasta od 11-14 godina)• Više srednje obrazovanje (ISCED 3, razredi 10-12, deca uzrasta od 15-18 godina)• Visoko obrazovanje (ISCED 5-8)

U poslednjih nekoliko godina (vidi grafikon ispod) postignut je značajan napredak u poboljšanju pristupa obrazovanju, iako još uvek nije postignuta ravnoteža između polova, posebno u višem srednjem obrazovanju.

18 ISCED–MeΩunarodnastandardnaklasifikacijaobrazovanja,odobrenanaGeneralnojkonferencijiUNESCO-ana36.sedniciunovembru2011.godine.

21

Bruto ułeš‡e prema nivoima obrazovanja

Najvidljiviji napredak u bruto stopi upisa bio je na nivou predosnovnog obrazovanja, višeg srednjeg i na nivou visokog obra-zovanja. Iako nije došlo do značajnog porasta na nivou upisa dece u predškolskom obrazovanju, u svakom slučaju došlo je do značajnog poboljšanja na bruto nivou upisa dece uzrasta od 5 godina u predosnovnom obrazovanju. Upis u osnovnom i nižem srednjem obrazovanju je skoro univerzalni, dok je bruto stopa upisa u višem srednjem obrazovanju 84.7%. Oko polovine uče-nika u višem srednjem obrazovanju pohađa profile stručnog obrazovanja.

Broj studenata u visokom obrazovanju je povećan na oko 122,000, postavljajući Kosovo na vrhu evropskih zemalja sa 6,669 studenata za 100,000 stanovnika.

Izvor:IzveštajnadzoraSPOK-a2011-2016

100.00%

80.00%

90.00%

70.00%

60.00%

50.00%

40.00%

30.00%

20.00%2010-2011 2010-2012 2010-2013 2010-2014

Predškolski(3-5godina)Osnovni(6-10godina)Višesrednjeobrazovanje(15-17godina)

Predosnovni (5 godina)Nižesrednjeobrazovanje(11-14godina)Visokoobrazovanje(18-24godina)


22

Opšta struktura obrazovnog sistema je ilustrovana na slici 1.

Tržište rada

Univerzitet

Državna matura

Opšte srednje obrazovanjeGimnazija (Klasat 10-12)

Profesionalno obrazovanje Razredi10-12

Niža srednja škola Razredi6-9

Osnovna škola Predosnovninivoirazredi1-5

Predškolski nivo Uzrast0-5

Tercijarno strułno obrazovanje

Slika 1. Opšta struktura obrazovnog sistema na Kosovu (uzeta od Butlera i drugih 2009, i ažurirana 2015. godine)

23

3.4. Izazovi i mogu‡nosti u obrazovanju na KosovuAnaliza stanja se zasniva na SPOK proceni 2011-2016 koju je sproveo MONT, kao i na SWOT analizi sedam tematskih oblasti u kojima su učestvovale sve zainteresovane strane. Rezultati analize stanja su predstavljeni u nastavku.

3.4.1. Ułeš‡e i sveobuhvatnost

Podaci MONT-a pokazuju da je stepen uključenosti učenika u osnovnom, nižem srednjem i višem srednjem obrazovanju poboljšan. Ipak, i dalje ostaje zabrinjava-juća uključenost u predškolskom nivou, naročito na nivou 0-3, što je daleko od ispunjavanja evropskih standarda učešća. Iz podataka MONT-a se primećuje da je bruto stepen upisa dece uzrasta 0-5 godina u predškolsko i predosnovno obrazo-vanje tokom školske godine 2014/15 bio 15.7%19.

Podaci pokazuju da je nivo upisa dece uzrasta od 0-4 godina u predškolskim insti-tucijama samo 2.8%, dok uzrasta od 3-5 godina, samo 29.6%20. U svakom sluča-ju, uključenost dece u predosnovnom obrazovanju, pokazuje pozitivniju situaciju koja trenutno dostiže do 79.6%21.

Osnovno i niže srednje obrazovanje je obavezno školovanje, stoga je stepen ukl-jučenosti učenika u ovim nivoima uvek bio visok, sa 96% u osnovnom obrazo-vanju, odnosno sa 98% u nižem srednjem obrazovanju, dok je stepen uključeno-sti učenika u višem srednjem obrazovanju tokom školske godine 2014/15 bio 84.5%22.

Primećena je mobilizacija kako bi se povećala uključenost dece sa posebnim obra-zovnim potrebama u redovnim školama i tokom 2013. godine uključeno je 6093 učenika u redovnim školama23. Uprkos tome, uključivanje dece sa posebnim potre-bama u redovnom obrazovanju je veoma malo i Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je pripremilo akcioni plan za sveobuhvatno obrazovanje 2016-2020.

Na Kosovu su različite zajednice potpuno integrisane u obrazovnom sistemu, osim dece koja pohađaju nastavu u školama na srpskom jeziku. Ipak, uprkos znatnih napora MONT-a, izveštaji o napretku EU-a za Kosovo nastavljaju da naglašavaju po-teškoće sa kojima se suočavaju deca marginalizovanih grupa, kao i različitih etničkih grupa. Niska stopa pohađanja školovanja, posebno dece zajednica Roma, Aškalija, i Egipćana ostaje zabrinjavajuća.

Mere koje su preduzete tokom poslednjih godina, rezultirale su padom stepena napuštanja od 0.48%, u 2011. godini, do 0.12% u 2014. godini24. Ipak, stopa napuštanja i razlika između podataka upisanih i pohađanja ostaje zabrinjavajuća. Stepen učenika koji napuste školovanje u ranoj fazi25 školovanja, nije do sada nadziran.

Tokom protekle dve godine, migracija i naknadni povratak velikog broja građana Kosova su prouzrokovali probleme u inte-graciji dece povratnika u obrazovni sistem. Saradnja MONT-a i Obrazovnih odeljenja opština treba da se intenzifikuje u cilju koordinacije aktivnosti za učenike povratnike.

Obezbeđivanje mogućnosti za doživotno učenje, kao važan aspekt učešća i sveobuhvatnosti, tretirano je u 2.4.6.

19 http://mashtsmia-001-site1.smarterasp.net/Raport%20Statistikor%20me%20Tregues%20Arsimor%202014-15.pdf20 Ibid.21 http://mashtsmia-001-site1.smarterasp.net/Raport%20Statistikor%20me%20Tregues%20Arsimor%202014-15.pdf22 http://masht.rks-gov.net/uploads/2015/12/raport-statistikor-me-tregues-arsimor-2014-15.pdf23 PregledradaDivizijezaobrazovanjesaposebnimpotrebamazaperiod2008-2014.24 IzveštajprocenesprovoΩenjaSPOK-a2011-2015.25 U‡enicikojinapusteškolovanjeuranojfazi:mladiuzrastaizmeΩu16i24godinasuzavršilisamonižusrednjuškoluitrenutnonisuupisaniubilokojojobrazovnojinstitucijiiliinstitucijizaosposobljavanje.

KLJUΔNI IZAZOVI:• Nizak nivo uklju‡enosti u predškolskomobrazovanju.

•Nefunkcionisanjesistemalicenciranja i nadzora privatnihinstitucijapredškolskogobrazovanja.

• Nedovoljna uklju‡enost u obrazovanje dece sa posebnimpotrebama.

• Niska uklju‡enost u obrazovanje dece iz marginalizovanihgrupa.

•Fenomennapuštanjaškolejošuvekprisutan.


24

3.4.2. Upravljanje obrazovnim sistemom

Pravni okvir za funkcionisanje sistema osnovnog i srednjeg obrazovanja je za-okružen u zadovoljavajućoj meri. Ipak, neophodno je potpuno sprovođenje i pre-gled delova zakonodavstva, kako bi se izbegle moguće kontradiktorne politike i kako bi se povećao njihov uticaj u praksi u cilju obezbeđivanja koherentnog pris-tupa prema obrazovnoj reformi i postizanju maksimalnih rezultata sa raspoloživim sredstvima.

U zadnje vreme, postavljanje naglaska na autonomiji opštinskog i školskog nivoa u obrazovnom sistemu na Kosovu nosi sa sobom potrebu da se razvije odgovornost i obezbeđivanje kvaliteta. Stoga, poboljšanje u upravljanju obrazovanjem, uključu-jući i finansijsko upravljanje, je suštinska komponenta SPOK-a 2017-2021. Sa njom usko povezana, pojavljuje se i potreba za značajno povećanje kapaciteta, posebno na opštinskom nivou, gde organizaciona struktura u okviru Opštinskih direktorata za obrazovanje, općenito, nije u skladu sa glavnim oblastima novih odgovornosti preduzetih od njihove strane nakon stupanja na snagu, u 2008. go-dini, Zakona o obrazovanju u opštinama i početka kontinuirane reforme nastav-nog programa.

Na sličan način, potrebno je premestiti fokus ka razvoju škole kao organizacija i izgradnji više koherentnih i održivih mehanizama za uspostavljanje odgovor-nosti na nivou škole. Istovremeno, nova reforma nastavnog programa, koja cilja autonomiju u rastu za školski nivo, u smislu definisanja i pružanja obrazovnog sadržaja, dovodi do potrebe za pojačanje planiranja i upravljanja procesima u škol-ama, kao pozicija u karijeri, kao i u razvoju mehanizama kvaliteta za imenovanje direktora škola i za praćenje njihovog učinka.

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je razvilo GIS bazu podataka, koja sadrži podatke prikupljene za stanje infrastrukture svih škola (razredi 1-12), kao glavni instrument za planiranje investicija i izradu politika. Ministarstvo obrazo-vanja, nauke i tehnologije je, takođe, razvilo i standarde za školske objekte za nivo 1-12, i takve bi standarde trebalo razviti i na drugim nivoima. Od 2011-2015, školska infrastruktura je dostigla 3.6 m2 po učeniku. Međutim, to ostaje ispod nacionalnog standarda i neophodna je izgradnja novih školskih objekata. Ovo pitanje se nadovezuje, u svakom slučaju, sa potencijalom za racionalizaciju školske mreže kao rezultat demografskih promena.

Razvoj više prijateljskih, zdravijih i bezbednijih okruženja za decu, uključujući i razvoj i održavanje školske infrastrukture, prema dotičnim standardima, kao i puna implementacija protokola za sprečavanje nasilja u institucijama preduniverzitetskog obrazovanja, ostaju važan prioritet za naredni period.

U sadašnjem kontekstu, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je odgovorno za planiranje i upravljanje politikama i nadzor obrazovnog sistema, kao i donošenje odluka na osnovu podatka je od suštinskog značaja. Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije objavljuje redovne godišnje statističke izveštaje i unutrašnje periodične izveštaje i razvilo je okvir za novi godišnji statistički izveštaj koji daje javnosti pristup informacijama. Ipak, postoje značajna ograničenja koja se povezuju sa po-dacima učenika. Kredit od 11 miliona dolara Svetske banke će omogućiti da se oblast prikupljanja podataka značajno proširi. Razvoj partnerstva u sektoru obrazovanja između različitih nivoa i strana takođe predstavlja prioritet, uključujući i veće veze sa vanjskim partnerima u cilju povećanja javne odgovornosti za obrazovanje i jačanje rukovodećih odbora škola i studentskih saveta.

KLJUΔNI IZAZOVI:•Ograni‡enikapacitetinacentralnom,opštinskomi školskom nivou za sprovoΩenjereformeputemkoordiniranog i koherentnog pristupa.

•PoteškoΔeupunojimplementacijiprimarnogzakonodavstva i nedoslednost inicijativa sekundarnog zakonodavstva iobrazovnihpolitika.

• Nedostatak kulture politikezasnovanenapokazateljimaisveobuhvatnimpodacima.

•Ograni‡eninapredakupravcutransformaciješkoleuprijateljskomokruženjuzau‡enje.

• Niska svest svih zainteresovanih strana u percepcijiškolovanjakaoodgovornost.

25

3.4.3. ObezbeΩivanje kvaliteta

Vlada Republike Kosova je usvojila „Strategiju obezbeđivanja kvaliteta za predun-iverzitetsko obrazovanje na Kosovu 2016-2020” u decembru 2015. godine. Cilj ove strategije je da predstavi potpuni sistem obezbeđivanja kvaliteta u podsektoru preduniverzitetskog obrazovanja Kosova da bi se doprinelo u poboljšanju obra-zovnih usluga i rezultata obrazovanja.

Ova strategija ima četiri različite komponente, predstavljenih kroz odgovarajuće strateške ciljeve:

Cilj 1: Izgradnja efikasnih mehanizama za obezbeđivanje kvaliteta.Cilj 2: Promovisanje razvojnog planiranja na nivou škole i opštine. Cilj 3: Izgradnja kapaciteta za obezbeđivanje kvaliteta na svim nivoi-ma.Cilj 4: Podizanje svesti zainteresovanih strana za obezbeđivanje kvalite-ta.

Svaki strateški cilj je analiziran u merama. Budžet za sprovođenje Strategije za obezbeđivanje kvaliteta 2016-2020 je oko 8.2 miliona evra.

Zbog činjenice da strategija već postoji i da je izrađena na osnovu temeljne analize stanja, ideja je da se ona jednostavno integriše u SPOK 2017-2021. Ipak, tokom planiranja SPOK-a, više pažnje je posvećeno pitanju koje je zauzelo manju pažnju u okviru Strategije za obezbeđivanje kvaliteta u preduniverzitetskom obrazovanju – pitanje spoljne procene učenika.

MONT i Opštinska odeljenja za obrazovanje su stekli iskustvo u organizovanju nekoliko nacionalnih ispita. I pored očiglednih slabosti, izvršeni su stalni napori kako bi se poboljšalo upravljanje ispitima. U 2015. godini, Kosovo je po prvi put učestvo-valo u međunarodnoj proceni PISA. Ipak, preostaje još mnogo posla u upravljanju nacionalnih testova: fenomen masovnog kopiranja ostaje prisutan, treba razviti upotrebu analiza nacionalnih rezultata kao osnova za poboljšanje kvaliteta. Takođe, izazov za naredni period preostaje kvalitet upravljanja ispitom, pouzdanost testova kao merni instrumenti i prilagođavanje testova za decu sa teškoćama u učenju.

3.4.4. Usavršavanje nastavnika

Usavršavanje nastavnika je bio jedan od prioriteta sistema obrazovanja na Kosovu u poslednjih nekoliko godina. Licenciranje nastavnika je zamišljeno kao jedno od glavnih mehanizama za razvoj kvalitete nastave, motivisanje nastavnika za dobar učinak, kao i za adresiranje slučajeva kada učinak nije na odgovarajućem nivou. Sistem licenciranja nastavnika, kao što je planirano da se sprovede, obuhvata u sebi mehanizme obaveznog stručnog razvoja za svakog nastavnika i mehanizme za procenu učinka za svakog od njih, kao dva elementa za definisanje. Napredak u šemi licenciranja je zamišljen da se poveže sa povećanjem plate nastavnika, kao instrument motivacije za dobar učinak.

Pravni okvir za licenciranje, promociju i procenu učinka nastavnika26 je razvijen, ali nije sproveden. Međutim, nedavno, ak-tivnosti za stručni razvoj nastavnika su razvijene na redovnoj osnovi od strane različitih projekata. Jasno je da će postizanje cilja, da svaki nastavnik ispuni određeni broj sati stručnog usavršavanja (najmanje 100 sati tokom perioda od pet godina), biti izazivajuće.

Važni koraci su preduzeti u izgradnji mehanizma za održivu realizaciju stručnog razvoja. Takođe, razvijen je i mehanizam za određivanje postupaka i odgovornosti svake strane u sprovođenju održivog sistema stručnog razvoja, deljenjem uloga i odgov-ornosti svake strane u procesu27.

Na osnovu odredba Administrativnog uputstva br. 16/2013, postojeći model stručnog razvoja, vođen od strane ponuđača/ponude, treba da se proširi i drugim alternativama, uključujući pristup stručnog usavršavanja sa bazom u školi, ne obilazeći mehanizme nadzora i akreditacije programa stručnog razvoja i integracije unutar široke šeme licenciranja nastavnika (na cen-

26 Administrativnouputstvobr.14/2013:Procenau‡inkanastavnikaiAdministrativnouputstvobr.25/2014:Licenciranjenastavnika2014.27 Administrativnouputstvobr.16/2013zaprimenuprofesionalnograzvojanastavnika.

KLJUΔNI IZAZOVI:• Pouzdanost rezultata nacionalnih testova.

• Kvalitet nacionalnih testova.

•Prisustvofenomenaobmaneikopiranjauškolama i testovima.

• Analiza rezultata nacionalnih testova i njihovokorišΔenjezapoboljšanjekvaliteta.

•U‡ešΔenameΩunarodnimtestovimaikorišΔenjerezultata za obrazovne politike.


26

tralnom nivou). Biće neophodno razviti kontinuirani proces procene potreba nastavnika za stručno usavršavanje sa central-nog nivoa i na nivou škola i opština. Stručni razvoj treba voditi pod širim centralnim okvirom, koji povezuje stručni razvoj sa reformom nastavnog programa i dobijenim rezultatima, kao i za dostignuća učenika.

Sistem stručnog razvoja i licenciranja treba biti vođen nizom principa i standarda dobre nastave, kako bi licenciranje nas-tavnika krenulo ka napredovanju, kao mehanizam za pobol-jšanje kvaliteta nastave na Kosovu. Uprkos napretku u una-pređenju stručizma uloge nastavnika, neophodan je dalji razvoj u dva pravca. Kao prvo, treba obezbediti mehanizam kako bi se sve javne institucije koje pripremaju mlade nastavnike zasniv-ale na jedinstvene državne standarde. Kao drugo, treba navesti standarde za nivoe „pre službe“ i „u službi“, kao što je potrebno obezbediti i povezanost između njih.

3.4.5. Nastava i ułenje

Da bi se povećao kvalitet nastave na Kosovu i da bi se uskladio sa trendovima raz-vijenih zemalja, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je, 2011. godine, usvojilo Okvir kurikuluma Kosova (OKK). Ovaj okvir je omogućio prelazak sa nastave i učenja zasnovanim na ciljevima i obrazovnim sadržajima, na savremenu metodologiju nastave i učenja zasnovanim na rezultate i na razvoj kompetencije učenika.

Nakon usvajanja Okvira kurikuluma, izrađena je pravna osnova i prateća do-kumentacija za njegovo sprovođenje. Prema planiranju MONT-a, očekivalo se da se nastavni plan i program sprovede u svim školama Kosova, tokom perioda 2011-2014. Tokom 2013/2014 godine, pilotiranje nastavnog plana je realizovano početno u 10 škola, dok je godinu dana kasnije njegova primena proširena u 92 škole u 30 opština. Neki od problema koji su pratili sporo prostiranje novog nas-tavnog plana su: mali broj i nedovoljna priprema instruktora predmetnih oblasti za adresiranje, mentorstvo i nadzor nastavnika tokom sprovođenja nastavnog pla-na u razredima, ograničeni stručni i financijski kapaciteti u sistemu obrazovanja, kašnjenja u pripremi pratećih materijala za primenu nastavnog programa, kao i nedostatak odgovarajućih školskih udžbenika.

Standardi za izradu školskih udžbenika28 su razvijeni i mogu služiti kao osnova za reviziju postojećih tekstova, kao i za izradu novih tekstova. Međutim, MONT tre-ba da pruži financijska sredstva za realizaciju ovog procesa. Da bi se minimizovali troškovi i da bi se pružila maksimalna fleksibilnost, MONT treba da razmotri pripremu digitalnih materijala.

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je izradilo nacrt – Strategije za el-ektronsko učenje i opremila je škole različitim nastavnim sredstvima i oprema-ma. Značajan broj škola na Kosovu je opremljen kompjuterima, projektorima,

28 Administrativnouputstvobr.5/2011oprimenistandardaškolskihudžbenika.

KLJUΔNI IZAZOVI:•Ograni‡enikapacitetizasprovoΩenjenovognastavnogplanaiprograma.

• Izrada novih školskih udžbenikanaosnovupotrebaizahtevanastavnogplanaiprogramazarazvojkompetencija.

•Ograni‡enikapacitetizakorišΔenjeIKT-aizapripremuresursaonline.

• Nedostatak sredstava konkretizacijezaprimenunovognastavnogplanaiprograma.

•NedostatakfunkcionalnihprofesionalnihuslugauOpštinskimodeljenjimazaobrazovanje i školama.

KLJUΔNI IZAZOVI:•NesprovoΩenjeupotpunostisistemalicenciranjanastavnika:procenazasnovanana u‡inku i licenciranje još uvek nedostaju.

•Ograni‡enaponudarazvojaobaveznogprofesionalnograzvojanastavnika.

•NedostatakstrategijezasprovoΩenjeprocenezasnovanenau‡inku.

•Nedostatakkoherentnogpristupausistemurazvojanastavnika,uklju‡ujuΔikoherencijuizmeΩurazvoja„pre–službe“,„po‡etkakarijere“i„razvojaukarijeri“.

•NedovoljnapovezanostizmeΩurazli‡itihelemenataupravljanjakarijeromnastavnika, kao i veze standarda dobre nastavesaprakti‡nimakcijamaurazvojunastavnika i njihovom licenciranju.

27

opremom za različite kabinete, kao i drugim sredstvima koja omogućavaju razvoj kompetencije učenika. Statistike MONT-a pokazuju da 44.4% škola poseduju opremu za informacionu i komunikacionu tehnologiju. Ipak, problem slabog održavanja IKT opreme i dalje postoji. Štaviše, uprkos investicijama, broj nastavnika koji su u stanju da pripreme elektronske sadržaje i da ih upotrebe u nastavnom procesu je veoma ograničen.

3.4.6 Strułno obrazovanje i obuka i obrazovanje odraslih

SOO se upravlja prekoznačajnog broja zakona i obrazovnih politika koje mogu biti i kontradiktorne i trebaju se što pre uskladiti.

Uopšteno, upis učenika u stručnim školama je viđen kao druga opcija za one koji ne uspeju da se upišu u opštim srednjim školama/gimnazijama i broj učeni-ka, upisanih u stručnim školama, zadnjih godina je pao ispod 50% opšteg bro-ja učenika u višem srednjem školovanju. Odnos između stručnog obrazovanja i tržišta rada ostaje izazov koji zahteva neposredni tretman, jer oko 30% stručnih škola pruža profile koji nemaju veliku potražnju na tržištu.

Budžet za učenike u ASO je nedovoljan za pokrivanje osnovnih potreba. Štaviše, javne stručne škole imaju ozbiljna ograničenja u generisanju prihoda. Financijska ograničenja za ASO smanjuju mogućnost za investicije u infra-strukturi i opremi, i za one specifične mogućnosti za koje postoji potražnja na Kosovu.

Nacionalni autoritet za kvalifikacije (NAK) je funkcionalan, uprkos malom broju osoblja i odgovoran je za obezbeđivanje spoljnog kvaliteta škola ASO. NAK je obezbedio obuke za koordinatore obezbeđivanja kvaliteta i, takođe, do sada je završio validaciju 19 kvalifikacija i akreditaciju preko 33 privatnih institucija koje pružaju stručno obrazovanje i proveru preko 40 standarda pro-fesije.

Uspostavljanje centara kompetencije je praćeno sa nekoliko pozitivnih kretanja u smislu infrastrukture, izgradnje njihovih kapaciteta, razvoja standarda pro-fesije, modularnih nastavnih programa zasnovanih na kompetencijama i nas-tavnim materijalima. Agencija za stručno obrazovanje i obuku i obrazovanje odraslih (AOSOOO) je osnovana 2014. godine i trenutno preostaje pilot faza do septembra 2016. godine. Nakon ove faze, preostaje da se razjasni njena daljnja uloga u sistemu ASO.

Uprkos nekim dostignućima u razvoju prakse prikupljanja podataka tržišta rada i izrade Strategije za obrazovanje i savetovanje u karijeri 2015-2019, nedostatak orijentacije i centara za savetovanje u karijeri u školama, na opštinskom i nacionalnom nivou, kao i nedostatak informacija iz tržišta rada, ostaju značajni izazovi. Na sličan način, uprkos dobrom radu MONT-a u Strategiji za stručnu praksu 2013-2020 i razvoju oba uputstva za preduzeća i stručne škole u cilju pružanja mogućnosti za veću saradnju, do sada još uvek ne postoji bilo koji međuministarski dogovor kako bi se olakšala ova saradnja i kako bi se omogućio razvoj stručne prakse učenika.

Druga pitanja koja zahtevaju pažnju u ASO obuhvataju izgradnju kapaciteta nastavnog osoblja, obezbeđivanje saradnje iz-među škola i preduzeća, reviziju postojećih standarda profesije i sprovođenje standarda koji nedostaju. Ostali izazovi su razvoj osnovnog nastavnog programa za ASO, okvir za stručne profile, modularizacija ASO-a i razvoj novog nastavnog programa zasnovanog na kompetencijama prema stručnim standardima i podrška za nastavnike ASO iz programa stručnog razvoja.

U obrazovanju za odrasle, postoji svest o tome da je „ostvarivanje doživotnog učenja i mobilnosti“ prvi cilj ET 2020. Ipak, nedostatak skoro ukupne strukture i ekspertize u oblasti obrazovanja za odrasle na Kosovu, u kombinaciji sa hitnom potrebom za poboljšanje zakonskih odredbi, onemogućuju da doživotni razvoj nastave na Kosovu postane prioritet unutar srednjoročnog perioda. Međutim, biće izvršeni napori putem SPOK-a 2017-2021 za početak angažovanja u ovoj oblasti.

KLJUΔNI IZAZOVI:•PostojeΔiASOnijeuskladusazahtevimatržištarada.

•Nedostatakposebnogosnovnognastavnogprogramaza ASO.

•Uklju‡ivanjecelokupnogsistema ASO u OKK.

•Ograni‡enemoguΔnostizaprakti‡nuobuku,uokviruškoleiupreduzeΔu.

•NedovoljanbudžetineadekvatnaformulazaASO.

•Veomaograni‡enaponudaza5 – osmi nivo OKK.

•ObezbeΩivanjeodrživosticentarakompetencije.

•Nedostatakefikasnogiotvorenog sistema obrazovanja za odrasle.


28

3.4.7. Visoko obrazovanje

Trenutno, na Kosovu deluje 39 akreditovanih i licenciranih institucija visokog obrazovanja, od kojih su 9 javne institucije i 30 privatne institucije. Prema tome, Kosovo ima 20 institucija visokog obrazovanja za 1 milion stanovnika, što višestruko prevazilazi prosek Evropske unije29.

Broj studenata u visokom obrazovanju je porastao od oko 40,000 studenata u 2004. godini na 122,000 u 2015. godini. Kosovo ima 6,669 studenata na 100 hiljada stanovnika, što je skoro duplo više od proseka EU30. Učešće žena u visokom obrazovanju je poraslo i trenutno 50.2% studentskog stanovništva su žene. Takođe, Kosovo pruža preferencijalni tretman za upis u visokom obrazovanju za kandidate iz etničkih nealbanskih zajednica.

Broj studijskih programa je obeležio značajan porast. Međutim, sva istraživanja na Kosovu pokazuju da postoji veliki raskorak između ponude visokog obrazovanja i zahteva na tržištu rada, kao što je očigledno iz razmatranja dole navedene tabele:

Procenat studenata po oblastima studija

Oblast studija Javna Privatna Ukupno

Obrazovanje 9.2% 0.0% 6.8%

Humanisti‡ke nauke i umetnosti 10.8% 6.4% 9.7%

Društvenenauke,biznisipravda 48.1% 63.7% 52.1%

Prirodne nauke, matematika i ra‡unarstvo 5.5% 10.2% 6.7%

Inženjerstvo,proizvodnjaiizgradnja 14.0% 7.5% 12.3%

Poljoprivredaiveterina 2.6% 0.0% 2.0%

Zdravlje i blagostanje 6.9% 7.7% 7.1%

Usluge 2.8% 4.5% 3.3%

Izvor:delimi‡nipodaciizinstitucijevisokogobrazovanja

Štaviše, nedostatak dovoljne komunikacije između institucija visokog obrazovanja i poslovne zajednice je doveo studente do teškoća u obavljanju stručne prakse.

Povećanje broja akademskog osoblja u javnim institucijama u poslednjih nekoliko godina je bilo veoma nisko u poređenju sa povećanjem broja studenata i programa. Kapaciteti administracije u javnim obrazovnim institucijama visokog obrazovanja su ograničeni. Pored toga, potrebna je infrastruktura i odgovarajuća oprema za poboljšanje kvaliteta nastave i istraživanja. Trenut-no, pristup ažuriranoj literaturi u bibliotekama institucija visokog obrazovanja ostaje izazov, a postoji i veoma ograničeni broj laboratorija. Općenito, svim investicijama u infrastrukturi nedostaje operativni plan za održavanje i održivost.

Kosovo još uvek nema razvijenu metodologiju za finansiranje institucija visokog obrazovanja, koja promoviše efikasnost i odgovornost, uprkos činjenici da pravni okvir visokog obrazovanja određuje razvoj efektivnih mehanizama za finansiranje zas-novanih na učinku. Od 2011. godine, finansiranje za visoko obrazovanje je u porastu kao procenat bruto lokalnog proizvoda i budžeta Kosova. Kao total, javni troškovi za visoko obrazovanje su na granici evropskih standarda, dok su troškovi za svakog studenta u padu, zbog povećanog broja studenata i kontinuiranog rasta BDP-a. S druge strane, javne institucije visokog obra-zovanja na Kosovu, veoma malo koriste mogućnosti za stvaranje sopstvenih sredstava.

Kosovo je bilo jedno od prvih zemalja u Evropi koje je usvojilo sistem tri ciklusa visokog obrazovanja, Evropski sistem transfera kredita (ECTS), a pratilo je i sprovelo sve preporuke Bolonjskog procesa. Međutim, Kosovo nije imalo mogućnost da se učlani u Bolonjskom procesu, pošto nije članica saveta Evrope.

U dimenziji spoljnog obezbeđivanja kvaliteta, KAA je učlanjena u ENQA i EQAR i u periodu između 2009-2015 je sprovela 276 runde spoljne procene institucija visokog obrazovanja. Proces akreditacije je uticao na uspostavljanje i funkcionisan-

29 PodaciizKosovskeagencijezaakreditaciju,Eurostatiwww.webometrics.info.30 KalkulacijesuizvršenenaosnovupodatakaEurostat-aiMONT-a2015.

29

je kancelarija za obezbeđivanje kvaliteta u svim institucijama visokog obrazovanja na Kosovu, koje sprovode unutrašnje procedure za obez-beđivanje kvaliteta.

Kosovo učestvuje u šemama akademske mobilnosti kao što su: CEE-PUS, Erasmus Mundus i dobija podršku od raznih oblika bilateralne i multilateralne podrške u visokom obrazovanju. Mogućnosti mobilnos-ti za osoblje i studente su brojne, bez obzira što nedovoljno poznavanje engleskog jezika od strane osoblja i studenata ograničava mogućnosti za upotrebu ovih šema. Kosovo učestvuje sa dosta malim brojem pro-jekata u EU programu za istraživanje i inovacije “Horizon 2020”.

U oblasti naučnog istraživanja, Kosovo zaostaje za drugim evropskim zemljama: sa 0.1 % bruto lokalnog proizvoda investiranog u istraživan-ju sa 826 indeksiranih publikacija u dve najprestižnije baze podataka (Scopus i Web of Science) u periodu od 2003-2013, Kosovo je dale-ko od postizanja evropskih standarda za naučno – istraživački rad. Međutim, Strategija inovacije Kosova 2016-2020 je nedavno izrađena i određuje ciljeve i aktivnosti za stvaranje neophodne infrastrukture za povezivanje naučne zajednice sa industrijom i ekonomijom. Osim toga, u poslednje četiri godine, u okviru Fonda za nauku, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je podržalo istraživački rad putem ne-koliko grant šema. Ostaje izazov upotrebe ovih grantova na efektivan način.

3.5. Finansiranje obrazovanja na Kosovu Javni troškovi u sektoru obrazovanja na Kosovu su povećani na održiv način sa 3.3% BDP-a u 2007. godini31 na 4.7% BDP-a u 2014. godini32 što čini Kosovo uporedivim sa drugim zemljama regiona. Ipak, zbog niskog BDP-a i mladog stanovništva, Kosovo zaostaje za drugim zemljama u smislu troškova po glavi stanovnika po učeniku. Troškovi po glavi stanovnika u predun-iverzitetskom obrazovanju u 2014. bili su 477 evra33 (ili 16.1% BDP-a po glavi stanovnika), dok u visokom obrazovanju - 703 evra34 (ili 23.8% BDP-a po glavi stanovnika). U zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, troškovi po učeniku iz obrazovnih institucija idu u proseku do 21% BDP-a po glavi stanovnika na osnovnom nivou, 26% na srednjem nivou, i 41% na tercijarnom nivou35. Tabela 1 daje pregled troškova prema standardnim pokazateljima i podsektorima za period 2011-2014.

31 Svetskabanka:PregledjavnihfinansijaRepublikeKosova,Izveštajbr.ACS9351,jun2014.32 MONT:IzveštajproceneSPOK-a2011-2016,novembar2015.33 Isto, str. 12.34 Isto, str. 88.35 Organizacijazaekonomskusaradnjuirazvoj:Obrazovanjeubrzompregledu2011,str.212.

KLJUΔNI IZAZOVI •Nedoslednoststudijskihprogramasazahtevimatržištarada.

•NepovoljanodnosizmeΩubrojaakademskog osoblja i studenata.

•Nedostatakpodsticajauistraživa‡ko–nau‡nomraduuIVO.

•NedostatakpodatakauIVO.

•Niskikapacitetizaizraduprojekata.

•NedostatakformulezafinansiranjeIVO na osnovu u‡inka.

•Nedostatakstru‡nepraksezastudente.

•Malibrojdiplomiranihuvisokomobrazovanju.


30

Tabela 1. Pregled rashoda u sektoru obrazovanja 2011-2014

2011 2012 2013 2014

GDP(BNP) 4,773 4,916 5,327 5,581

GDPpercapi 218.9 230.4 230.5 262.3

Troškovi 4.60% 4.70% 4.30% 4.70%

UkupnoBudžetVlade 1,415 1,441 1,469 1,589

Budžet(%)obrazovanje 15.50% 16.00% 15.70% 16.50%

Centralnofinansiranje 65.4 71.4 69.9 81

Lokalnofinansiranje(opština) 153.5 159 160.5 181.3

Finansiranjepreduniverzitetskogobrazovanja 183.95 192.57 188.80 210.99

Finansiranje višeg obrazovanja 34.63 37.62 41.02 50.76

Izvor:MONT:IzveštajproceneSPOK-a2011-2016,novembar2015

Povećanje plata nastavnika u 2011. i 2014., kao i uključivanje novih sekundarnih koristi je prevazišlo ostale troškove u obrazo-vanju. Iznos specifičnog granta obrazovanja za 2016. godinu je 161.3 miliona evra i pokriva samo plate36 , dok nije predviđen nijedan doprinos od strane Vlade za operative troškove izvan plata. S druge strane, opštinski budžeti za obrazovanje dostižu ukupni iznos od 172 miliona evra (isključujući kapitalne opštinske troškove za obrazovanje). Stoga, postoji nedostatak od 11 miliona evra ili 7% manje od potrebnog finansiranja37. MONT je u procesu rešavanja ovog pitanja putem nove politike koja će biti uključena u SOR 2017-2019.

3.6. Glavne intervencije u oblasti obrazovanja U proteklih 17 godina postojali su brojni programi finansirani od strane donatora koji podržavaju razvoj različitih delova sektora obrazovanja. Programi koji su relevantni za razvoj SPOK-a 2017-2021 podeljeni su u tri kategorije i ilustrovani su u daljem tekstu.

3.6.1. Programi koji podržavaju poboljšanje kvaliteta obrazovanja

Ova grupa programa uključuje:• Primenu Okvira kurikuluma Kosova – novi okvir kurikuluma zasnovan na kompetencijama je usvojen u avgustu 2011. godine, ali njegova primena koja je podržana od strane UNICEF-a, Svetske banke, SWAp projekta i projekta bratimljenja finansiranih od strane Evropske unije, još uvek je u svojoj fazi pilotiranja.

• Stručni razvoj nastavnika – U 2010. godini, Vlada Republike Kosova je započela primenu sistema akreditacije programa obuke, uvažavajući u stvari kvalifikacije stečene putem obuke u službi. Od tada, više od 100 programa obuke u službi je pruženo od strane akreditovanih javnih i privatnih ponuđača, gde je prvo izdanje Kataloga primljenih programa objavljeno u 2011. godini. MONT i razvojni partneri, uključujući USAID, GIZ, i EU, su obezbedili raznolikost različitih programa obuke za nastavnike i administratore.

• Licenciranje nastavnika – Vlada Republike Kosova, uz podršku Svetske banke, uvela je u primeni sistem licenciranja nastavnika na osnovu učešća u obuci u službi i procene učinka kako bi se obezbedio okvir koji podstiče nastavnike da na kontinuirani način povećaju svoj stručni učinak.

• Obezbeđivanje kvaliteta u obrazovanju – uz tehničku pomoć EU-a, Svetske banke i USAID-a, Nacionalni autoritet za kvalifikacije (NAK) je izradio suštinske materijale i radne instrumente koji se povezuju sa pravnim okvirom kvalifikacija

36 VladaKosova:Srednjoro‡niokvirtroškova2016-2018.37 Budžet2016.godine:opštinskasubvencijazaspecifi‡anoperativnigrantzauslugeosnovnogobrazovanja(uklju‡ujuΔikapitalnideo).

31

i obezbeđivanja kvaliteta OPO-a i uveo je u funkciju procedure za dobrovoljnu akreditaciju institucija OPO, na osnovu spoljne procene. MONT je razvio sveobuhvatnu strategiju obezbeđivanja kvaliteta za preduniverzitetsko obrazovanje, koja je usvojena od strane Vlade Republike Kosova u decembru 2015. godine.

• Informacionu i komunikacionu tehnologiju – Osim kupovine kompjutera, MONT je radio sa razvojnim partnerima, naročito sa EU i USAID-om, u razvoju elektronskog sadržaja (e-sadržaja) i održavanju IKT opreme u školama.

• Izgradnju kapaciteta - Program TalkOn finansiran od strane GIZ-a, fokusiran na izgradnji kapaciteta za sprovođenje Strategije komunikacije MONT-a, započeo je na početku 2014. godine, kao preduslov za veću intervenciju izgradnje kapaciteta, koja je finansirana od strane Zajedničkog fonda sektora obrazovanja (ZFSO) osnovanog u maju 2013. godine kroz Sporazum zajedničkog finansiranja (SZF) između Vlade Kosova, predstavljene od strane MONT-a, Ministarstva fi-nansija i Ministarstva za evropske integracije i razvojnih partnera koji doprinose fondu, uključujući SIDA i ADA.

3.6.2. Programi koji podržavaju efektivnu vezu obrazovanja sa tržištem rada

Ova grupa programa obuhvata:• Centre kompetencije (CK) –podržani od strane Lux-Development, NORAD i GIZ su novi koncept institucija SOO čiji je cilj olakšavanje procesa izbegavanja od nastavnog programa na osnovu sadržaja na nastavnom programu zasnovanom na kompetencijama, obezbeđujući odličnu pripremu za tržište rada. Centri imaju odlične objekte, dobre veze sa tržištem rada i zamišljeni su da služe kao modeli za stručne škole na Kosovu i regionu.

• Programe simulacije biznisa – preduzeća za obuku omogućavaju školama da stvore virtuelne biznise koji su deo šire međunarodne mreže virtuelnih preduzeća, omogućavajući učenicima da praktikuju različite aspekte upravljanja biznisom, uključujući marketing, računovodstvo i upravljanje ljudskim resursima. Trenutno, preduzeća za obuku osnovana uz po-dršku razvojnih partnera SDC, ADA i DANIDA posluju uspešno u svim ekonomskim i poljoprivrednim školama na Kos-ovu. Takođe, postoji Centar usluge u MONT-u koji pruža virtuelne usluge za sva preduzeća za obuku i organizuje obuke i stvaranje mreža za nastavnike, a organizuje i godišnje sajmove.

• Povezivanje obrazovnih programa sa tržištem rada – Vlada Republike Kosova je godinama radila kako bi ojačala kvalitet i značaj obrazovnih programa između obrazovanja i tržišta rada, kao preduslov za zapošljavanje i ekonomski razvoj. Dva nova projekta finansirana od strane EU će dalje razviti ovaj rad, projekat ALLED (Usklađivanje obrazovanja sa potrebama tržišta rada) i projekat KEEN (Mreža Kosova za obrazovanje i zapošljavanje).

3.6.3. Programi koji ciljaju marginalizovane grupe

Ova grupa programa obuhvata:• Podrška učenicima Romske, Aškalijske i Egipćanske pripadnosti – intervencije su podržane od strane različitih razvojnih partnera, uključujući EU, SDC, Balkan Sunflowers, REF, i nemačku vladu, u različitim područjima Kosova, dok se Minis-tarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije bavilo koordiniranjem i nedavno je preduzelo i jedan deo finansiranja.

• Specijalno obrazovanje – Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je posvetilo veliku pažnju uključivanju dece sa posebnim potrebama i, uz podršku razvojnih partnera, posebno Vlade Finske, stvorilo je bolje okruženje za njih. Pet specijalnih škola je pretvoreno u izvorne centre u cilju olakšavanja integrisanja dece sa posebnim potrebama u redovnim školama umesto njihovog razdvajanja u specijalnim školama. Posebna pažnja je posvećena i obuci nastavnika za sveobuh-vatno obrazovanje.


32

4. NAŠA VIZIJA, NAŠA MISIJA I NAŠE VREDNOSTI Strateški plan za obrazovanje na Kosovu 2017-2021 uzima kao polaznu tačku zakonodavstvo odobreno od strane Vlade Republike Kosova, Nacionalnu strategiju za razvoj 2016-2020, kao i ostalu relevantnu dokumentaciju. U okviru ovih parametra i imajući u obzir trenutno domaće i međun-arodno okruženje, široka grupa zainteresovanih strana uključenih u razvoju SPOK-a je formulisala viziju obrazovnog sistema na Kosovu:

Kosovo, konkurentno društvo znanja, zasnovano na evropskim vrednostima, sa jednakim mogućnostima za sve građane da doprinose održivom ekonomskom i društvenom razvoju.

Mandati glavnih institucija odgovornih za obrazovanje i osposobljavanje na Kosovu su definisani zakonom ili administrativnim uputstvima. Ipak, sve ove institucije, osim što su obavezne da deluju u skladu u svo-jim mandatima, relativno su slobodne da bi započele druge aktivnosti, jer im to nije izričito zabranjeno. Smatra se da će sve institucije potpuno razviti svoj mandat u cilju poboljšanja kvalitete obrazovnih usluga na svim nivoima Kosova. Izjava o misiji formulisana od zainteresovanih strana, tokom izrade SPOK-a, pruža korisno sredstvo za podršku u podsticanju kreativnosti: Razvoj obrazovnog sistema zasnovanog na kvalitetu, sveobuhvatnom pristupu i odgovornosti, koji omogućava fpodizanje po-jedinaca u skladu sa najboljim međunarodnim standardima i praksama.

Takođe, preduzeli smo korak u cilju afirmacije naših vrednosti za naglašavanje našeg strateškog pristupa kako bi se suočili sa okolnostima koje se brzo menjaju, unutar kojih će se sprovesti SPOK, kao i za podršku u realizaciji naših ciljeva. Vrednosti su u srcu naše kulture i organizacionog ponašanja. One identifikuju ono što mi čvrsto verujemo i one čine jake izjave u vezi sa verovanjem, stavovima i ponašanjem koji vode način na koji mi realizujemo usluge obrazovanja i kvalitetne obuke za građane Kosova. Široko smo se konsultovali da bi se osigurali da su vrednosti zajedničke.

VIZIJAKosovo,konkurentnodruštvoznanja,zasnovanonaevropskimvrednostima,sajednakimmoguΔnostimazasvegraΩanedadoprinoseodrživomekonomskomidruštvenomrazvoju.

MISIJARazvojobrazovnogsistemazasnovanognakvalitetu,sveobuhvatnompristupuiodgovornosti,kojiomoguΔavafpodizanjepojedinacauskladusanajboljimmeΩunarodnimstandardimaipraksama.

VREDNOSTI:•Poštovanje:mipristupamodrugimanana‡inkojipokazujedacenimonjihinjihovdoprinos.Mipokazujemopoštovanjeusvimnašimodnosimasazainteresovanimstranama,uklju‡ujuΔiiodnoseizmeΩumenadžmentaina‡inanakojikomuniciramosafinansijerimaikakopružamouslugezagraΩane.

•Integritet:miΔemopridobitipoverenjeipoštovanjetimeštoΔemopostupatieti‡ki,poštenoinepristrasno.Mismopošteniiiskreniusvimodnosimainašimkomunikacijama.Osiguravamodainformacijebudupravovremene,odgovarajuΔeiiskrene.

•Sveobuhvatnost:posveΔenismozaraznolikost,jednakostmoguΔnostiisocijalnupravduicenimoiradujemoserazlikama.Pružamosveobuhvatneiodgovorneuslugekulture.

•Saradnjaipartnerstvo:micenimopartnerstvoisaradnjukaonajefikasnijina‡inzapoboljšanjekvalitetanašihusluga.

•Inovacije:mismootvorenizapromene,prilagoΩavanje,proaktivnodelovanjeiinovacijetokomnašegzajedni‡kog rada u školama i na radnim mestima, kako bi našli nove metode za suo‡avanje sa izazovima u konstantnopromenljivomokruženju.

• Savršenost: imamo velika o‡ekivanja za nas, naše u‡enike i naše zajednice i cilj nam je kontinuirano poboljšanjekvalitetanašihuslugac.

33

5. NAŠ STRATEŠKI PRISTUP

Naš metodološki pristup je ilustrovan na slici 2:

Metodološki okvir

Vizija

Kontekst

Podešavanje oko tematskih oblasti

Definisanje stratešh prioriteta

MeΩusektorske veze i teme

Postavljanje ciljeva i pokazatelja Okvir procene u‡inka

SC1PoveΔanjeukljuΔivanjaipružanjejednakih

moguΔnosti

Strateški ciljevi-O‡ekivani rezultati-

Mere

SC2Kvalitetno iefikasnoupravljanjeobrazovnim sistemom

Strateški ciljevi-O‡ekivani rezultati-

Mere

SC3Razvojsistema

za OK u skladu sa

meΩunarodnimstandardima

Strateški ciljevi-OΩekivanirezultati-

Mere

SC4Izgradnja kvalitete

nastaveputemefektivnog

profesionalnograzvoja


Mere

SC5Poboljšanje rezultata u‡enja


Mere

SC6UsklaΩivanjeOPO-asa

tržištemradai stvaranje obrazovanja dostupnogza

odrasle


Mere

SC7Izgradnja kvalitete i

konkurentnosti visokog

obrazovanja i nau‡nog istraživanja

Strateški ciljevi -

OΩekivanirezultati-

Mere


34

5.1. Naši strateški ciljeviStrateški ciljevi SPOK-a 2017-2021 su, uglavnom, tematski sa samo dva od njih koji se odnose na posebne podsektore. Odluka da se usvoji ovaj pristup ima za cilj da izbegne identifikovano dupliranje tokom procenjivanja SPOK-a 2011-2016, kao i da osigura usklađenost sa tematskim prioritetima koji su sada već identifikovani od strane Vlade i, iznad svega, da se osigura na novi SPOK ima jasnu stratešku orijentaciju. Dva izuzetka, OPO/Obrazovanje odraslih i visoko obrazovanje, su bez sumnje najšire oblasti u svom delokrugu nego podsektori MONT-a, koji su fokusirani na preduniverzitetskom obrazovanju. Strateški ciljne oblasti su prikazane na slici 5 ispod:

UðEŠðEISVEOBUH-VATNOST

NASTAVAIUðENJE

OBRAZOVANJE,PROFESIONALNOOSPOSOBLJAVANJEIOBRAZOVANJE

ODRASLIH

SPOK 2017-2021 RAZVOJNASTAVNIKA

UPRAVLJANJEOBRAZOVNIMSISTEMOM

OBEZBEÐIVANJEKVALITETA

Slika 5: Strateški ciljevi SPOK-a 2017-2021

Ovo poglavlje pruža pregled strateških ciljeva. Potpuni detalji obrazloženja, očekivanih rezultata i mogućih aktivnosti o svakom strateškom cilju, kao rizici i prateće pretpostavke i veze između različitih prioriteta, su prikazani u odgovarajućim poglavljima u nastavku.

Strateški cilj / SC 1: Ułeš‡e i sveobuhvatsnotPovećanje uključivanja i jednake mogućnosti za razvoj, osposobljavanje i obrazovanje svakog pojedinca u preduniver-zitetskom obrazovanju.Ovaj strateški cilj je u direktnoj vezi sa prioritetima Vlade, Strateškim okvirom EU-a 2020, kao i sa poslednjom procenom SPOK-a 2011-2016. Međutim, povećanje sveobuhvatnosti i prevencija napuštanja obrazovanja, zahtevaju vreme i ne mogu se postići bez potpunog sprovođenja pravnog okvira. Stoga, ovo je složeno pitanje koje zahteva mobilizaciju škola, kao i lokalnih i centralnih vlasti. Ovaj strateški cilj ima jasne veze sa drugim aspektima SPOK-a, naročito sa stvaranjem integrisanog sistema za prikupljanje, obradu i korišćenje podataka, koje će takođe omogućiti praćenje dece sa posebnim potrebama i dece koja na-puštaju školu, kao i u poboljšanju kvaliteta nastave, i kroz pružanje programa obuke za sveobuhvatnost, kao i kroz sprovođenje ideja i osnovnih ciljeva NOK-a.

TEACHER DEVELOPMENT

HIGHER EDUCATION

VISOKO OBRAZOVANJE

35

5.1. Naši strateški ciljeviStrateški ciljevi SPOK-a 2017-2021 su, uglavnom, tematski sa samo dva od njih koji se odnose na posebne podsektore. Odluka da se usvoji ovaj pristup ima za cilj da izbegne identifikovano dupliranje tokom procenjivanja SPOK-a 2011-2016, kao i da osigura usklađenost sa tematskim prioritetima koji su sada već identifikovani od strane Vlade i, iznad svega, da se osigura na novi SPOK ima jasnu stratešku orijentaciju. Dva izuzetka, OPO/Obrazovanje odraslih i visoko obrazovanje, su bez sumnje najšire oblasti u svom delokrugu nego podsektori MONT-a, koji su fokusirani na preduniverzitetskom obrazovanju. Strateški ciljne oblasti su prikazane na slici 5 ispod:

UðEŠðEISVEOBUH-VATNOST

NASTAVAIUðENJE

OBRAZOVANJE,PROFESIONALNOOSPOSOBLJAVANJEIOBRAZOVANJE

ODRASLIH

SPOK 2017-2021 RAZVOJNASTAVNIKA

UPRAVLJANJEOBRAZOVNIMSISTEMOM

OBEZBEÐIVANJEKVALITETA

Slika 5: Strateški ciljevi SPOK-a 2017-2021

Ovo poglavlje pruža pregled strateških ciljeva. Potpuni detalji obrazloženja, očekivanih rezultata i mogućih aktivnosti o svakom strateškom cilju, kao rizici i prateće pretpostavke i veze između različitih prioriteta, su prikazani u odgovarajućim poglavljima u nastavku.

Strateški cilj / SC 1: Ułeš‡e i sveobuhvatsnotPovećanje uključivanja i jednake mogućnosti za razvoj, osposobljavanje i obrazovanje svakog pojedinca u preduniver-zitetskom obrazovanju.Ovaj strateški cilj je u direktnoj vezi sa prioritetima Vlade, Strateškim okvirom EU-a 2020, kao i sa poslednjom procenom SPOK-a 2011-2016. Međutim, povećanje sveobuhvatnosti i prevencija napuštanja obrazovanja, zahtevaju vreme i ne mogu se postići bez potpunog sprovođenja pravnog okvira. Stoga, ovo je složeno pitanje koje zahteva mobilizaciju škola, kao i lokalnih i centralnih vlasti. Ovaj strateški cilj ima jasne veze sa drugim aspektima SPOK-a, naročito sa stvaranjem integrisanog sistema za prikupljanje, obradu i korišćenje podataka, koje će takođe omogućiti praćenje dece sa posebnim potrebama i dece koja na-puštaju školu, kao i u poboljšanju kvaliteta nastave, i kroz pružanje programa obuke za sveobuhvatnost, kao i kroz sprovođenje ideja i osnovnih ciljeva NOK-a.

TEACHER DEVELOPMENT

HIGHER EDUCATION

Strateški cilj / SC 2: Upravljanje obrazovnim sistemomKvalitetno i efikasno upravljanje sistemom obrazovanja, zasnovano na transparentnosti i odgovornosti.Ovaj strateški cilj, takođe direktno potiče iz nacionalne strategije razvoja. U okolnostima kada je obrazovni sistem decentral-izovan, osim postojanja potpune finansijske i stručne autonomije, napredovanje u obrazovanju zavisi uglavnom, od razvoja kapaciteta upravljanja na centralnom, opštinskom i školskom nivou. U okviru decentralizacije, podizanje kapaciteta na loka-lnom/školskom nivou treba da se proširi na organe kao što su upravni odbori škola, koji bi trebalo da igraju ključnu ulogu u ovom procesu. Ovaj prioritet je stoga u centru celog SPOK-a 2017-2021, i kao i sa SC 1, tesno je povezan sa drugim aspektima SPOK-a, a koji bi trebalo da budu vodeći principi izgradnje kapaciteta za upravljanje i razvoj sistema obezbeđivanja kvaliteta.

Strateški cilj / SC 3: ObezbeΩivanje kvalitetaRazvoj funkcionalnog sistema za obezbeđivanje kvaliteta u skladu sa međunarodnim standardima.Ovaj strateški cilj odgovara ključnom elementu Strategije razvoja Kosova, i direktno je povezan sa Strategijom obezbeđivanja kvaliteta u preduniverzitetskom obrazovanju. Ovaj element, u ovom trenutku, uglavnom nedostaje u obrazovnom sistemu na Kosovu, i biće osnova bilo kojeg napretka u pružanju kvalitetnog obrazovanja u budućnosti. Pored uspostavljanja sistema upravljanja kvalitetom i razvoja procesa i određenih sredstava, podizanje kapaciteta na svim nivoima će biti neophodno za funkcionisanje bilo kojeg novog sistema za obezbeđivanje kvaliteta. Pored toga, u sadašnjim uslovima na Kosovu, takođe će biti potrebne aktivnosti za podizanje svesti koje stvaraju jednu sredinu gde se promoviše odgovornost. Iako sistem obezbeđivanja kvaliteta za visoko obrazovanje i, u nekoj meri, za stručno obrazovanje i obuka, je poseban i sada već postoji, ovaj strateški cilj uglavnom zavisi od izmena u zakonodavstvu. Nakon toga, to je direktno povezano u obostranom odnosu sa poboljšanjima u upravljanju obrazovanjem i ima ključnu funkciju u osiguravanju uspeha drugih strateških ciljeva.

Strateški cilj / SC 4: Razvoj nastavnikaPodizanje kvaliteta nastave putem efikasnog i održivog sistema za pripremanje i stručni razvoj nastavnika.Značaj ovog strateškog cilja je shvatljiv. Prema međunarodnim istraživanjima u oblasti obrazovanja, kvalitet nastavnika je glavni faktor uspeha učenika38. Stoga glavni fokus u toj oblasti je da se izgradi održiv sistem za stručno usavršavanje nastavni-ka, koji će doprineti u sprovođenju reforme škola i direktno uticati na poboljšanje rezultata učenika. Ponovo, ovaj strateški cilj se odnosi na sve druge prioritete u širokom spektru načina, počevši od pružanja programa koji će pomoći nastavnicima u sprovođenju sveobuhvatnosti učenika u nastavnom procesu, do usredsređivanja povećane pažnje prema učenicima sa poseb-nim potrebama i onih iz marginalizovanih grupa (SC 1), pružanje obuke za sprovođenje NOK-a (SC 5), i uticaj kvalifikacije nastavnika pre-službe, koju obezbeđuju institucije visokog obrazovanja (SC 7).

Strateški cilj / SC 5: Nastava i ułenjeUnapređenje učenja putem kvalitativne nastave, uz primenu nastavnog plana i programa zasnovanog na kompetencija-ma i uz korišćenje nastavnih resursa visokog kvaliteta.Primena novog nastavnog plana i programa u svim školama se smatra od suštinskog značaja za poboljšanje kvaliteta učenja na Kosovu. Pored obuke nastavnika, to zahteva pripremu udžbenika i drugih nastavnih materijala, uključujući elektronske ma-terijale za učenje koji su usklađeni sa NOK-om. To, takođe, podrazumeva da posebnu pažnju treba posvetiti snabdevanju škola IKT opremom, kao i drugim nastavnim sredstvima. Prioritet se povezuje sa SC 1 u pravcu razvoja pristupa i sveobuhvatnosti; sa SC 3, naročito u pogledu organizacije rada odeljenja škola; i sa SC 4 zbog činjenice da uspešno sprovođenje novog nastavnog plana i programa mnogo zavisi od razvoja nastavnika.

Strateški cilj / SC 6: strułno obrazovanje i obuka i Obrazovanje odraslihHarmonizacija stručnog obrazovanja i obuke sa zahtevima tržišta rada u zemlji i šire i stvaranje otvorenog sistema obra-zovanja za odrasle. Ovaj prioritet je direktno povezan sa brojem nacionalnih i međunarodnih inicijativa koje posebno proizilaze iz strategije EU-a

38 “Idemo,Obrazovanjezaekonomskirazvoj”,dokumentkonferencije,Priština,17./18.09.2013.,GIZ.


36

2020. Što se tiče OPO, fokus će biti stavljen na poboljšanju povezivanja školskih programa sa potrebama tržišta rada, u razvoju osnovnog nastavnog plana i programa OPO, usklađenog sa NOK-om, u sistematskom osiguravanju iskustva rada i stručne prakse visokog kvaliteta, što je specifično za uslove Kosova, u obezbeđivanju održivosti Centara nadležnosti i njihovog daljeg razvoja. Što se tiče obrazovanja odraslih, fokus treba da bude stavljen na ništa manje nego na stvaranju efikasnog i kvalitetnog sistema obrazovanja za odrasle. Ovaj strateški cilj se naročito povezuje sa SC 1, uzimajući u obzir da promovisanje rodne rav-nopravnosti i sveobuhvatnosti treba da bude nastavljen u OPO i da bude ispunjen učenjem tokom celog života.

Strateški cilj / SC 7: Visoko obrazovanjePoboljšanje kvaliteta i konkurentnosti visokog obrazovanja kroz promociju savršenstva u nastavi, naučnom istraživan-ju, umetničkom stvaralaštvu, inovaciji i internacionalizaciji.Glavni prioritet u ovoj oblasti je poboljšanje kvaliteta u institucijama VO. To ima mnogo aspekata, uključujući adaptaciju programa studiranja sa zahtevima tržišta rada, podsticanje naučnog istraživanja, kao i pružanje pomoći u umetničkom radu i inovacijama u institucijama VO. Takođe, pažnja će biti posvećena kvalitetu nastave i potrebi za povećanjem mobilnosti akademskog osoblja i studenata, kao i učešću u međunarodnim programima VO i naučnom istraživanju. Iako je ovaj prioritet, skoro, zasnovan na podsektorima, on je zapravo povezan sa nizom načina, sa većim delom SPOK-a 2017-2021: na primer, različita učešća studenata u VO su moguća ako su učenici iz marginalizovanih grupa uključeni u zadovoljavajućoj meri u preduniverzitetskom obrazovanju (SC 1); obuka preduniverzitetskih nastavnika je dužnost specijalizovanih institucija visokog obrazovanja, ali treba se izvršiti u skladu sa zahtevima kvaliteta nastave (SC 4).

5.2. Razmatrane alternativeIdeja je da SPOK bude sveobuhvatna strategija obrazovnog sistema na Kosovu, u skladu sa preporukama za primenu svesek-torskog pristupa u obrazovanju39.

Prva strategija koja je razvijena u skladu sa ovim preporukama, a koja pokriva period 2011-2016, je organizovana prema pod-sektorima obrazovnog sistema (Predškolski sektor, Preduniverzitetski sektor, Sektor SOO, Sektor obuke nastavnika, Sektor višeg obrazovanja, Sektor obrazovanja odraslih, Sektor IKT). S druge strane, u novom strateškom dokumentu uvedena je kombinacija sektorskog i tematskog pristupa. Kao što je opisano u glavi 2., identifikovano je sedam oblasti: 1) Obuhvatanje i sveobuhvatnost; 2) Upravljanje obrazovnim sistemom; 3) Obezbeđivanje kvaliteta; 4) Razvoj nastavnika; 5) Nastava i učenje; 6) Stručno obrazovanje i obukaStruč i obrazovanje odraslih; i 7) Visoko obrazovanje. Dok su prvih pet oblasti tematskog karaktera, dve zadnje su sektorskog karaktera. Stoga je postojala mogućnost da iz ovog dokumenta proizadju tri paralelna dokumente: jedan za preduniverzitetsko obrazovanje, drugi za stručno obrazovanje i obuku i treći za više obrazovanja. Ipak, smatralo se da bi takav pristup došao u sukob sa opredeljenjem za svesektorski pristup obrazovanju, kao i sa vladinom politi-kom o smanjenju broja strateških dokumenata.

Kod strateškog cilja 1 (“Obuhvatanje i sveobuhvatnost”) centralni problem je nizak nivo učestvovanja u predškolskom vaspitanju. Najbolje rešenje bi bila izgradnja značajnog broja specijalizovanih predškolskih institucija, što bi imalo za posledicu porast kapitalnih troškova i otvaranje nekoliko stotina radnih mesta u javnom sektoru. Zbog budžetskih organičenja izabran je drugi pristup — porast upisa u predosnovnom obrazovanju koji ima daleko niže troškove. Takođe, će se stimulisati otvaranje privatnih predškolskih institucija, kao i onih zasnovanih na zajednici.

Strateški cilj 2 (“Upravljanje obrazovnim sistemom”) ima za cilj profesionalizaciju uloge direktora škole što predstavlja novinu za obrazovni sistem Kosova. Smatra se da, putem stručnog upravljanja, može da se utiče na postizanju drugih ciljeva SPOK-a.

Strateški cilj 3 (“obzebeđivanje kvaliteta”) uređuje raspodelu odgovornosti za kvalitet obrazovanja između centralnog nivoa (MONT), opštinskog nivoa (ODO) i škole. Alternativa tome bi bio snažan inspektorat obrazovanja koji bi preuzeo sve odgov-ornosti za obezbeđenje kvaliteta, dok bi opšine i škole sprovodile odluke inspektora. Smatrano je da takva alternativa ne bi bila u skladu sa decentralizovanim karakterom sistema obrazovanja na Kosovo te ne bi dala željene rezultate.

Strateški cilj 4 (“Stručni razvoj nastavnika”). Glavna dilema je bila da li treba insistirati na funkcionalizaciji sistema za licenciranje nastavnika zbog ograničenih mogućnosti za povezivanje stručnog unapređivanja i plata. Zaključak je bio da je licenciranje nastavnika stimulans za poboljšanje kvaliteta i, takođe, pokazatelj kvaliteta nastave u školama.

39 MEST:KosovoRoadmapforimprovededucationsectorperformanceandaideffectiveness,ReportsI-III,2008.

37

Strateški cilj 5 (“Nastava i učenje”) je usresređen na sprovođenje novog kurikuluma , školskim knjigama i upotrebu IKT u obrazovanju. Za sve ove oblasti, proanalizovane su brojne alternative. Ideja novog kurikuluma jeste da država odredi kompe-tencije koje treba postići te jezgro kurikulama, a da škole određuju sadržaj nastave. U takvom sistemu, školske knige bi trebalo da budu uopštenije i manje kontrolisane. Ipak, zbog okolnosti u kosovskim školama, odlučeno je da MONT bude uključen u određivanju nastavnih sadržaja, a da školske knjige budu u skladu sa tim sadržajima. Iz tog razloga, posebna pažnja je posveće-na upotrebi IKT u školama, pošto upotreba elektronskih materijala povećava mogućnost izbora.

Strateški cilj 6 (“SOO i obrazovanje odraslih”). Jedna dilema koja se pojavila u okviru ovog cilja je uloga obrazovanja odraslih u strategiji. Ovom podsektoru je dat karakter stručnog obrazovanja i obuke, umesto generalnog podizanja nivoa obrazovanja stanovništva. To je učinjeno zbog velike nezaposlenosti i potrebe da se ovaj važan problem rešava pomoću stručne obuke odraslih.

Strateški cilj 7 (“Više obrazovanje”). Fokus ovog cilja je spoljno obezbeđivanje kvaliteta koje se sprovodi putem podrške AAK i implementacije sistema za prikupljanje podataka u višem obrazovanju (SUIVO). Druga alternativa je da se posveti više pažnje unutrašnjem obezbeđivanju kvaliteta, ali, uzevši u obzir situaciju u višem obrazovanju Kosova, smatrano je da ovo ne bi dalo željeni rezultat. Takođe, raspravljano je o finansranju institucija višeg obrazovanja na osnovu učinka, koji nije primenjen do da-našnjeg dana. Zaključak je bio da bi takav sistem povećao odgovornost institucija višeg obrazovanja za rezultate njihovog rada.


38

6. STRATEŠKI CILJ 1: UΔEŠðE I SVEOBUHVATNOST

Obrazovanje, između ostalog, predstavlja sredstvo za sprečavanje pojave siromaštva, za zaštitu ljudskih prava, za osnaživanje žena i za integraciju svakoga u društvu. Prema UNESCO-u, sveobuhvatno obrazovanje je viđeno kao proces koji se bavi i odgovara različitim potrebama svih učenika, putem povećanja učešća u učenju smanjujući isključenje u obrazovanju i iz obra-zovanja. Sveobuhvatno obrazovanje pruža nastavno okruženje koje omogućava pristup, smeštaj i podršku za sve učenike. To znači da škole moraju da se prilagode svoj deci, bez obzira na njihovo fizičko, intelektualno, društveno, emocionalno, jezičko stanje ili druge faktore. Sveobuhvatnost ima za cilj da minimizira nejednakosti u društvu, borbu protiv diskriminacije, izbegavanje marginalizacije i isključenosti, kao i obezbeđivanje blagostanja za sve članove društva. Stoga, neophodno je sprovesti obrazovne politike i prakse koje imaju za cilj proces sveobuhvatnosti, posebno u odnosu na marginalizovane grupe, kao što su osobe sa posebnim potrebama u obrazovanju, manjinske zajednice, siromašni, kao i nekoliko drugih društvenih kategorija.

Izazovi

Nizak nivo sveobuhvatnosti u predškolskom obrazovanju

Ovaj segment obrazovanja ima nedostatak investicija, stoga nedostatak infrastrukture ostaje ključni razlog za nizak nivo sveo-buhvatnosti dece na ovom nivou. Podizanje svesti porodica i donosilaca odluka o značaju predškolskog obrazovanja je pitanje koje treba rešavati i u budućnosti.

Analizu stvarnog stanja sveobuhvatnosti dece u predškolskom obrazovanju onemogućava nedostatak podataka iz privatnih nelicenciranih institucija i iz centara40 predškolskog obrazovanja sa sedištem u zajednici. Deca koja pohađaju predškolsko obrazovanje u više od 40 nastavnih centara i značajni broj privatnih predškolskih institucija uopšte nisu uključeni u podacima SUIO, zato i dalje ostaje izazov prikupljanje i sređivanje tačnih podataka o deci uključenoj u predškolskom obrazovanju.

Nisko ukljułivanje i ułeš‡e u obrazovanju dece iz marginalizovanih grupa

Glavni izazov ostaje uključivanje u obrazovanju dece iz marginalizovanih grupa, posebno dece sa posebnim obrazovnim po-trebama, kao i pripadnika zajednica Roma, Aškalija i Egipćana. Dok za nivo uključivanja dece sa posebnim potrebama nema tačnih podataka, kod dece Roma, Aškalija i Egipćana postoji veoma nisko učešće u predškolskom obrazovanju i srednjem visokom obrazovanju, dok je stopa bruto upisa u obaveznom obrazovanju (razredi 1-9) je oko 85%, što je opet znatno ispod proseka zemlje.

Fenomen napuštanja škole i neupisivanje u obrazovanje

Do 2014. godine napuštanje škole je obeležio kontinuirani pad, ali 2015. godine značajno je povećan broj dece koja su napus-tila školu, kao rezultat odlaska velikog broja porodica prema zapadnim zemljama. Odbijanje dozvole boravka i vraćanje nazad velikog broja imigranata, kretanja stanovništva unutar zemlje i neizdavanje odgovarajućih dokumenata, izazvali su probleme u upisu dece u školama. Ova situacija ponovo aktualizuje fenomen napuštanja i neupisivanja u školama. Takođe, niska svest, nedostatak koordinacije između institucija, ODO-a i kancelarija civilnog registra, utiče na neupisivanje i ostaje izazov koji treba da se reši.

40 Nastavnicentrislužedeciromske,aškalijskeiegipΔanskezajedniceipodupravomsuNVO-azasnovanihuzajednici.

39

Cilj

Sprovođenje politika i školskih praksi koje imaju za cilj sveobuhvatne procese je preduslov zapovećanje uključivanja i prevenciju napuštanja škole od strane dece. Jednake mogućnosti i mogućnost da se ostvari potencijal za svu decu, su glavni elementi ovog cilja. Povećanje uključivanja i prevencija napuštanja obrazovanja zahteva vreme i ne može se postići bez pune primene pravnog ok-vira. Takođe, ovo je složeno pitanje i zrrahteva mobilizaciju škola, kao i lokalnog i centralnog nivoa.

Povezana pitanja

Uključivanje sve dece u obrazovnom sistemu i sprečavanje napuštanja zavise od kvalitetnog i efikasnog upravljanja obrazovnim sistemom (oblast 2). Posebno, stvaranje integrisanog sistema za prikupljanje, obradu i korišćenje podataka bi omogućilo praćenje dece sa posebnim potrebama, kao i dece koja napuštaju školovanje. Važno je da se prati sprovođenje zakonodavstva, nacionalnih planova i postojećih smernica. Sa unapređenjem sistema za stručno usavršavanje nastavnika (oblast 4), posebno pružanjem programa obuke za sveobuhvatnost, škole profitiraju i omogućavaju integrisaniji pristup za svu decu i njihove porodice. Kvalitetna nastava sprovođenjem kurikuluma (oblast 5) omogućava predškolskim vaspitačima da shvate i sprovodu osnovne ideje i ciljeve OKK-a, i omogućava organizovanje posebnih nastavnih aktivnosti za decu sa poteškoćama pri učenju u ključnim nastavnim oblastima, kako na predškolskom, tako i na školskom nivou.

MoguΔe aktivnosti

U nastavku su predstavljene moguće aktivnosti za postizanje svakog od očekivanih rezultata, zasebno, zajedno sa njihovim kratkim opisom.

Rezultat 1.1: Ułešłe u kvalitetnom predškolskom obrazovanju iznosi 20% dece uzrasta od 0-5. godina

1.1.1. Podsticanje otvaranja i akreditacije privatnih institucija i centara sa sedištem u zajednici od strane opština. S obzirom da javne predškolske institucije primaju samo mali broj predškolske dece, pronalaženje stimulativnih rešenja, posebno od strane ODO-a, da se podrže drugi alternativni oblici, omogućilo bi povećanje uključivanja dece u predškol-skim uslugama.

1.1.2. Izrada i sprovođenje programa za osposobljavanje vaspitačica u službi, koje rade sa decom od 0-3. godina.

PoveΔanjeuklju‡ivanjaijednakemoguΔnostizarazvoj,osposobljavanjeiobrazovanjesvakogpojedincaupreduniverzitetskomobrazovanju.

OΔEKIVANI REZULTATI:1.1.U‡eš‡eukvalitetnompredškolskomobrazovanjuiznosi20%deceuzrastaod0-5.godina;

1.2.Svadecapetogodišnjeguzrastauklju‡ujuseukvalitetnompredškolskomvaspitanju;

1.3.50%decesaposebnimpotrebamajeuklju‡enoupreduniverzitetskomobrazovnomsistemu;

1.4.Uklju‡ivanjedeceizzajedniceRoma,AškalijaiEgipΔanauosnovnomobrazovanjujepoveΔanoza10%,dokunižemivisokomsrednjemobrazovanjuza20%;

1.5.ObuhvaΔenasusvarepatriranadecauobrazovnomsistemuija‡ajusemehanizmizaorganizovanjenastaveudijaspori;

1.6.Postojeefikasnimehanizmizaspre‡avanje,reagovanjenanapuštanje,kaoizaupisupreduniverzitetskomškolovanju;

1.7.Postojemehanizmiiprogramizaidentifikacijuipodržavanjeu‡enikasaizuzetnimintelektualnimpotencijalomisaposebnimtalentimauakademskim,kreativnimiumetni‡kimoblastima;

1.8.Postojimehanizmiefikasnihpolitikakreiranihzapromovisanjerazli‡itostikrozintegrisanisistemobrazovanja.


40

MONT, u saradnji sa razvojnim partnerima, će organizovati različite aktivnosti za stručno osposobljavanje vaspitačica koje rade sa decom od 0-3. godina, koje su u službi a završile su samo srednje trogodišnje ili četvorogodišnje obrazovanje.

1.1.3. Razvoj programa za podizanje svesti roditelja o ranom detinjstvu.U mnogim slučajevima roditelje treba educirati o razvoju u ranom detinjstvu. Ovi programi, posebno u mestima gde ne postoji predškolska služba, će pomoći roditeljima da shvate i ostvare aktivnosti koje podržavaju razvoj dece i u kućnim uslovima.

1.1.4. Organizovanje aktivnosti za podizanje svesti društva o značaju predškolskog vaspitanja.Društvo treba da bude obavešteno o uticaju predškolskog vaspitanja u svojstvu akademskog razvoja dece u budućnosti. Mnogi roditelji i dalje veruju da je vaspitanje dece u porodičnom okruženju dovoljno za njihov razvoj, stoga trebalo bi predvideti debate i druge oblika podizanja svesti da roditelji i celo društvo shvate značaj predškolskog vaspitanja.

1.1.5. Pilotiranje novog predškolskog kurikuluma.Novi predškolski kurikulum treba pratiti i treba izvršiti njegovu procenu. Takođe, treba razviti materijale za nastavu i učen-je, pogodne za različite starosne grupe.

1.1.6. Sprovođenje i praćenje nadležnosti za vaspitačice od 3-5. Pošto postoji odgovarajući sistem za praćenje vaspitačica prema njihovim nadležnostima, koji omogućava sigurnost i razvoj kvaliteta, onda je potrebno organizovanje praćenja vaspitačica na osnovu ovog sistema.

Rezultat 1.2: Sva deca petogodišnjeg uzrasta ukljułuju se u kvalitetnom predškolskom vaspitanju

1.2.1. Otvaranje novih predškolskih razreda. Otvaranje novih razreda i organizacija rada u predškolskim razredima koji rade u osnovnim školama, predškolskim insti-tucijama i centrima zajednica (zasnovanim na jasnim kriterijumima i kroz transparentan proces licenciranja), kao i rad u dve i više smena će omogućiti povećanje uključivanja broja dece u predškolskom obrazovanju.

1.2.2. Osposobljavanje vaspitačica za sprovođenje kurikuluma.Obuke za sprovođenje novog kurikuluma omogućiće ujednačavanje planova rada sa predškolskom decom, kako u predškol-skim razredima, tako i u obdaništima, koje će poslužiti kao priprema za prvi razred.

1.2.3. Izrada posebnih nastavnih i didaktičkih materijala za predosnovni razred.Da bi se osigurao kvalitet predškolskog vaspitanja, i da se ujednači vaspitni rad u predosnovnim razredima i u obdaništima, neophodna je izrada nastavnih i didaktičkih materijala za ovaj uzrast. Ovi materijali treba da pomognu deci da se pripreme za izazove koji ih očekuju u budućnosti, u osnovnoj školi.

1.2.4. Stvaranje mehanizma za praćenje kvaliteta u predškolskom vaspitanju prema kompetencijama vaspitačica. Kako bi se pratio razvoj kvaliteta u svim predškolskim institucijama i predškolskim razredima treba da postoji nadzor koji procenjuje njihov učinak. To omogućava primena sistema praćenja vaspitačica prema kompetencijama koji pomaže u obezbeđivanju kvaliteta.

Rezultat 1.3: 50% dece sa posebnim potrebama je ukljułeno u preduniverzitetskom obrazovnom sistemu

1.3.1. Određivanje rodno osetljivih pokazatelja za decu sa posebnim potrebama za SUIO-a.Radna grupa definiše pokazatelje za identifikaciju dece sa posebnim potrebama.

1.3.2. Funkcionalnost pedagoških timova za procenjivanje. Timovi procenjivanja koji se sastoje od pedagoga, psihologa, specijalista i nastavnika, procenjuju pedagoške potrebe dece sa posebnim potrebama i određuju orijentaciju i usluge koje će biti pružene za njih u obrazovnim institucijama. Treba da se uradi osposobljavanje pedagoških timova za procenjivanje učenika sa posebnim potrebama, kao i za izradu instrumenata procenjivanja.

1.3.3. Obuka nastavnog osoblja za sveobuhvatno obrazovanje. Iako je značajan broj nastavnika prošao kroz različite programe obuke za sveobuhvatnost, društvenu pravdu, etničku, kul-turnu, versku, jezičku različitost, itd. to nije dovoljno da bi škole imale sveobuhvatan pristup. Zbog toga, da škole budu otvorene i da tretiraju svakog učenika na ravnopravan način, neophodno je da svaki nastavnik poseduje znanja i sposobno-sti kako bi osigurao sveobuhvatnost u obrazovanju. Ova aktivnost je adresirana kod aktivnosti sa brojem 4.1.10 iz oblasti

41

stručnog usavršavanja nastavnika. Obuka treba uključi promovisanje rodne ravnopravnosti u svim obrazovnim sredinama za sve nivoe obrazovanja.

1.3.4. Pretvaranje dodatnih razreda u izvorne sobe.Integracija učenika iz spojenih učionica u redovnim učionicama utiče na njihovu socijalizaciju i korist u obrazovanju. Iz-vorne prostorije pomažu školama u razvoju društvenih aktivnosti unutar škole i sa zajednicom izvan škole.

1.3.5. Jačanje mehanizama za podršku škole. Povećanje broja nastavnika za podršku u školama stvara mogućnost da se podrži veći broj dece sa posebnim potrebama i teškoćama pri učenju.

Rezultat 1.4: Ukljułivanje dece iz zajednice Roma, Aškalija i Egip‡ana u osnovnom obrazovanju je pove‡ano za 10%, dok u nižem i visokom srednjem obrazovanju za 20%

1.4.1. Usklađivanje programa nastavnih centara. Iako imamo značajan broj nastavnih centara, oko 40 od njih radi sa različitim programima. Kroz uspostavljanje kontakta između centara, ovi programi treba da budu usklađeni, prilagođavajući ih sa potrebama ciljne zajednice.

1.4.2. Izrada uredaba od strane opština za olakšavanje uslova upisa i pohađanje dece iz zajednice Roma, Aškalija i Egipćana na predškolskom nivou i u srednjem obrazovanju.Uzimajući u obzir da u predškolskom nivou imamo izuzetno nisku uključenost dece iz zajednice Roma, Aškalija i Egipćana treba preduzeti mere za olakšavanje njihovog upisa na ovom nivou, kao i u obezbeđivanju povoljnijih finansijskih uslova kako bi se osiguralo njihovo redovno pohađanje, što podrazumeva subvencionisano plaćanje za pohađanje nastave. Dok, u visokom srednjem obrazovanju, gde je učešće ovih zajednica, takođe, veoma nisko, pored olakšanja pri upisu treba raz-motriti mogućnost za davanje stipendija za školovanje. Osim toga, rodne razlike treba razmotriti i uključivati u opštinskim uredbama za podršku upisivanja i pohađanja dečaka i devojčica u oba nivoa obrazovanja, predškolskog i srednjeg.

1.4.3. Praćenje sprovođenja mera za olakšavanje upisa dece u predškolskom nivou i u visokim srednjim školama.MONT će vršiti nadzor i inspekciju sprovođenja olakšavajućih mera za upis dece i osiguraće njihovo sprovođenje.

1.4.4. Obuka nastavnika za predavanje na romskom jeziku. U školama gde romska deca pohađaju nastavu i gde se pruža izborna nastava romskog jezika, nastavnici romskog jezika tre-ba da pohađaju obuku kako bi upotrebili udžbenike romskog jezika koji su obezbeđeni od strane MONT-a. Ova aktivnost je adresriana kod aktivnosti sa brojem 4.1.12 iz oblasti stručnog razvoja nastavnika.

1.4.5. Organizacija aktivnosti za podizanje svesti zajednice Roma, Aškalija i Egipćana o važnosti blagovremenog upisa i pohađanja školovanja, sa posebnim osvrtom na devojke. ODO u saradnji sa nevladinim organizacijama, treba da obaveste roditelje o važnosti upisa i pohađanja nastave. Aktivnosti treba tačno da odraze potrebe, probleme i različite izazove sa kojima se suočavaju dečaci i devojčice, a koje utiču na upis i pohađanje nastave, i ako se devojke suočavaju sa nekom posebnom preprekom u vezi sa početnim upisom.

Rezultat 1.5: Obuhva‡ena su sva repatrirana deca u obrazovnom sistemu i jałaju se mehanizmi za organizovanje nastave u dijaspori

1.5.1. Praćenje sprovođenja zakonodavstva za repatrirane iz nadzorne grupe MONT-a.Nadzorna grupa MONT-a u saradnji sa ODO i OKZP41 prati sprovođenje zakonodavstva za repatrirane od strane škola.

1.5.2. Izrada individualnih planova za repatrirane učenike. Repatrirani učenici, u trenutku kada se uključe u obrazovni sistem, treba da poseduju pojedinačne planove kako bi se što brže i lakše integrisali u obrazovni proces. Ove planove treba da izrade škole, u saradnji sa roditeljima i drugim socijalnim službama.

1.5.3. Pregled programa za repatrirane. Program za repatrirane koji sadrži knjigu učenika i vodič za nastavnike koji je izrađen od strane Saveta Evrope treba razmo-triti i prilagoditi trenutnim okolnostima. Mogu biti potrebni dodatni materijali.

1.5.4. Obuka nastavnika i opštinskih službenika za program o repatriranim.

41 Opštinskekancelarijezazajedniceipovratak.


42

Opštine koje imaju veći broj repatrirane dece treba da predvide uključivanje nastavnika i službenika u programe obuke koji bi olakšali rad i koji bi pružali podršku ovoj deci. Ova aktivnost je adresirana kod aktivnosti sa brojem 4.1.12 iz oblasti stručnog razvoja nastavnika.

1.5.5. Koordinacija i nadgledanje dopunske nastave od strane grupe za nadgledanje MONT-a.Proces praćenja dodatne nastave obezbeđuje pružanje kvalitetnih usluga za repatrirana lica.

1.5.6. Organizovanje aktivnosti za učenike iz dijaspore.MONT u saradnji sa Ministarstvom za dijasporu će organizovati različite obrazovne i rekreativne aktivnosti za učenike iz dijaspore koji dolaze u posetu na Kosovu na organizovan način. MONT će podsticati i podržati stvaranje bratimljenja između škola na Kosovu i onih koji organizuju nastavu u dijaspori.

Rezultat 1.6: Postoje efikasni mehanizmi za sprełavanje, reagovanje na napuštanje, kao i za upis u preduniverzitetskom školovanju

1.6.1. Podizanje kapaciteta preventivnih timova na nivou škole, opštine i na centralnom nivou. Sve opštine treba da uspostave timove EPMPB42 na nivou škola i opština. Članovi treba da budu obučeni za sprovođenje postojećih dokumenata koji se bave pitanjima napuštanja i neupisivanja u školovanju.

1.6.2. Razmatranje uloge EPMPB-a.Pošto se EPMPB bave samo obaveznim školovanjem, treba razmotriti i analizirati njihovu ulogu na nivou srednjeg obrazo-vanja, pošto je na tom nivou školovanja više prisutna pojava napuštanja obrazovanja.

1.6.3. Poboljšanje prikupljanja podataka razvrstanih prema polu za napuštanje i neupisivanje.Treba razmatrati pokazatelje i definisati standardne operativne procedure kako bi se osiguralo prikupljanje pouzdanih po-dataka. Treba razviti i primeniti instrumente ranog upozorenja za sprečavanje napuštanja škole (kao na primer aktivnosti o ne pohađanju školovanja), i treba precizirati podatke o napuštanju i neupisivanju zajedno sa instrumentima za rano upo-zorenje napuštanja. Bilo koja rodna razlika treba da se odražava u procentu napuštanja i uticaju intervencije za smanjenje stope napuštanja i neupisivanja.

1.6.4. Izrada akcionih planova za sprečavanje napuštanja i neupisivanja u svim opštinama. Škole, u saradnji sa opštinama, treba da izrade akcione planove za sprečavanje napuštanja, kao deo razvojnih planova škola/opština sa redovnim izveštavanjem MONT-u. Treba razmotriti mogućnost organizovanja alternativne nastave (npr. učenje na daljinu) za učenike koji zbog različitih specifičnih razloga, ne mogu da pohađaju redovno školovanje (npr. hospitalizo-vani učenici, itd.).

1.6.5. Podizanje svesti stanovništva za obrazovanje drugih ugroženih kategorija. Kampanje za javno zagovaranje, debate, video snimci na TV-u su neki oblici podizanja svesti o obrazovanju rizikovanih kategorija.

1.6.6. Nadgledanje i procena postignutog napretka u sprovođenju politika koje se odnose na napuštanje i neupisiv-anje, kao i rano upozorenje za decu u riziku napuštanja.MONT u saradnji sa opštinama, školama i ostalim partnerima će sprovesti odgovarajuće politike, pratiće napredak, pro-cenjivanje i izvestiće o napuštanju i neupisivanju u školi.

1.6.7. Organizovanje ubrzane nastave za učenike koji su napustili ili se nisu upisali u školi.MONT u saradnji sa razvojnim partnerima, organizovaće ubrzanu nastavu za osnovni i niži srednji nivo za učenike koji su napustili ili se nisu upisali u školi.

Rezultat 1.7: Postoje mehanizmi i programi za identifikaciju i podržavanje ułenika sa izuzetnim intelektualnim potencijalom i sa posebnim talentima u akademskim, kreativnim i umetniłkim oblastima

1.7.1. Stvaranje i razvijanje mehanizama i programa za identifikaciju i podržavanje dece sa izuzetnim intelektual-nim potencijalom i sa posebnim talentima. Pošto se kod nas vrlo malo radi na identifikaciji dece sa izvanrednim intelektualnim potencijalom i sa posebnim talentima, treba da se razviju mehanizmi i programi za identifikaciju i podršku ove dece.

42 EPMPB–Timovizareagovanjepremaneupisivanjuispre‡avanjunapuštanja.

43

1.7.2. Obuka nastavnika i školskih psihologa za rad sa decom sa izvanrednim intelektualnim potencijalom i sa posebnim talentima. Za podršku i razvoj ove dece na osnovu pojedinačnog nivoa razvoja i njihovog talenta, treba osposobljavati nastavnike i školske psihologe da rade sa njima.

1.7.3. Stimulacija dece sa izvanrednim intelektualnim potencijalom i sa posebnim talentima.Lokalni i centralni nivo treba da predvide obezbeđivanje podsticajnih oblika za ovu decu.

1.7.4. Saradnja sa centrima i sa domaćim i međunarodnim organizacijama koje su angažovane u ovoj oblasti.

Rezultat 1.8: Postoji mehanizmi efikasnih politika kreiranih za promovisanje razliłitosti kroz integrisani sistem obrazovanja

1.8.1 Razvije se strategija za promovisanje međuetničkog dijaloga i kontakata između zajednica To uključuje uputstva za aktivnosti kurikuluma i van kurikuluma u školama gde nastavu pohađaju učenici iz različitih zajednica ili između različitih škola.

1.8.2 Razmatranje odredaba za nastavu jezika Trenutno, mogućnosti za učenje jezika su ograničene i ne postoji mogućnost da učenici uče jezike brojčano manjih zajedni-ca. Štaviše, za one zajednice koje ne pohađaju školovanje na njihovom maternjem jeziku, ne postoji mogućnost da studiraju svoj maternji jezik kao predmet (ova opcija se trenutno pruža samo za pripadnike romske zajednice). Ova nova aktivnost može da omogući razvoj nastave jezika na van kurikurlanim osnovama.

1.8.3 Mere za poboljšanje nastave albanskog jezika kao drugog jezika Albanski jezik kao drugi jezik je izborni predmet u školama sa nastavom na bosanskom i turskom jeziku. Međutim, ne postoji neka obuka za nastavnike o specifičnostima predavanja albanskog jezika kao drugog jezika, a ne postoji ni dovoljno školskih udžbenika. Dakle, predlaže se da mere uključuju razvoj specijalizovanih programa za osposobljavanje nastavnika za albanski jezik kao drugi jezik, ali i izradu odgovarajućih školskih udžbenika.

1.8.4 Razvoj specifičnih obrazovnih modula za zajednice Član 8 (7) Zakona o zaštiti i promovisanju prava zajednica i njihovih pripadnika na Kosovu, naglašava da zajednice imaju pravo za specifične obrazovne module za zajednice, u smislu njihove istorije i tradicije, kako bi se omogućilo očuvanje kulture, identiteta i/ili jezika. Do danas, ovi moduli su razvijeni za bosansku, tursku i romsku zajednicu. Planira se procena potreba za razvoj ovakvih modula za druge brojčano manje zajednice na Kosovu.

1.8.5 Razvoj politike za organizovanje nastave za različitost i ljudska prava i prava zajednica za sve učenike Nastava za sve učenike o zajednicama koje žive na Kosovu, njihovom identitetu i važnosti poštovanja različitosti i pluraliz-ma, treba da bude obuhvaćena u svim predmetnim oblastima koji su pokriveni kurikulom.

Pretpostavke i rizici

Ključne pretpostavke za obezbeđivanje postizanja gore pomenutih ciljeva su:• Škole izrađuju i pružaju programe za podršku učenicima koji imaju problema u učenju.• Škole izrađuju planove za uključivanje repatriranih učenika.• Spremnost centralnih i lokalnih institucija za podršku dece/učenika sa izvanrednim intelektualnim potencijalom i sa posebnim talentima u akademskim, kreativnim i umetničkim oblastima.

Međutim, faktori koji dovode u pitanje realizaciju onoga što je planirano su:• Nespremnost opština da stimulišu podršku privatnih institucija i centara sa sedištem u zajednici. • Ne organizovanje programa za dokvalifikaciju vaspitačica u službi od 0-3, od strane Fakulteta Edukacije.• Nefunkcionisanje timova za procenu za decu sa posebnim potrebama od strane ODO-a.• Nastavni centri su pod rizikom zatvaranja zbog nedostatka obezbeđivanja održivosti. • Nedostatak spremnosti opština za olakšavanje uslova upisa i pohađanja nastave za decu iz zajednice Roma, Aškalija i Egipćana na predškolskom i srednjem nivou.• Nedostatak angažovanja timova na nivou škola i opština za sprečavanje napuštanja. • Nedostatak stimulacije za decu sa izuzetnom inteligencijom sa posebnim stipendijama od strane opština.• Neuspeh u sistematskom prikupljanju podataka raspodeljenih prema polu i za podršku njihovog korišćenja u posti-zanju postavljenih ciljeva.


44

7. STRATEŠKI CILJ 2: UPRAVLJANJE OBRAZOVNIM SISTEMOM

Upravljanje obrazovnim sistemom, u bilo kojim okolnostima, predstavlja glavni instrument koji osigurava planiranje i real-izaciju određenih politika, kao i uspostavljanje procesa koji vode ka obezbeđivanju funkcionisanja svih nivoa u obrazovnom sistemu.

Često, upravljanje obrazovnim sistemom se ograničava na administrativni pristup, osiguravajući da su uloge i odgovornosti svake strane jasno definisane. Takav je pristup koji osigurava održavanje kontinuiteta i postojećeg stanja, dok sistemi obra-zovanja koji ciljaju dublje reforme angažuju se u proaktivnom pristupu u upravljanju, u cilju postizanja željenih promena. Literatura i dobre savremene prakse sugerišu da jačanje nivoa škola i njeno angažovanje u određivanju i realizaciji obrazovnih reformi je preduslov za uspeh same reforme, što znači da direktori škola ne upravljaju samo ljudskim i materijalnim resursima, već oni treba da se pretvore u stub i motor kvaliteta obrazovanja u njihovim školama. Ovi zahtevi definišu profil direktora škola kao stručnjaka sa menadžerskim sposobnostima i iskustvom u obrazovanju.

U okolnostima u kojima je sistem obrazovanja decentralizovan, preduslov za realizaciju promena u obrazovanju, pored obez-beđivanja finansijske i stručne autonomije u okviru utvrđenih nadležnosti, ostaje razvoj upravnih kapaciteta, bilo na lokalnom ili na nivou škole, transformacija škole u organizaciju učenja, gde školski direktor nudi odgovornost i odgovoran je za ovaj proces. U svakom obrazovnom sistemu, a posebno u onima čiji je cilj jačanje nivoa škole, glavni izazov ostaje postavljanje mehanizama odgovornosti i efikasnosti sprovođenja obrazovnih politika koje se utvrđuju od strane nivoa donosilaca odluka. Decentralizacija ne može funkcionisati bez transparentnosti i odgovornosti. Stoga, instrumenti upravljanja obrazovnim siste-mom treba da budu postavljeni u funkciji podrške, praćenja i redefinisanja procesa i politika koje služe tom cilju.

Izazovi

Nedovoljni kapaciteti na centralnom, opštinskom i školskom nivou

Obrazovni sistem na Kosovu je zabeležio napredak u decentralizaciji nadležnosti sa centralnog nivoa na lokalnom i na nivou škola, imajući za cilj mobilizaciju i posvećenost svih strana u procesu, za efikasno realizovanje misije u obrazovnom sistemu. U kontekstu promene uloga, odgovornosti i očekivanja, u kombinaciji sa visokim nivoom promene osoblja, potreba za dodatnim upravljačkim sposobnostima na svim nivoima je još više naglašena, dok koordinirani i koherentni pristup delovanja na svim nivoima postaje preduslov za uspeh.

Nekoherentnost u oblasti zakonodavstva i politika

Zakonodavstvo ostaje ključni mehanizam za određivanje modaliteta funkcionisanja obrazovnog sistema i ključnih politika u sistemu. Potreba za razvoj i modifikaciju obrazovnih sistema podrazumeva i potrebu modifikacije postojećeg zakonodavstva ali i razvijanje novih delova zakonodavstva. Izazov ostaje obezbeđivanje koherentnog pristupa različitih delova primarnog i sekundarnog zakonodavstva i obezbeđivanje koherentnog pristupa sprovođenja obrazovnih politika. Sprovođenje i praćenje sprovođenja zakonodavstva od strane izvršnog i zakonodavnog nivoa je još daleko od željenog.

Nedostatak profesionalnog upravljanja i autonomije škole

Za skoro jednu deceniju nakon završetka rata na Kosovu, funkcionisanje vaspitno-obrazovnih i osposobljavajućih institucija (škola) na Kosovu, je razvijeno unutar centralizovanog obrazovnog sistema. Ideja prenošenja nadležnosti na nivou škole je blisko povezana sa nastojanjima za jačanje škole. Upućivanje škole prema njenom razvoju kao organizacija učenja predstavlja glavni korak u mobilizaciji školske zajednice ka unapređenju kvaliteta usluga u školi. Regrutovanje menadžera škola koji imaju stručne osnove u oblasti obrazovanja, upravljanja i rukovođenja je značajan korak ka postizanju cilja da škole budu odgovorne

45

za sopstveni razvoj. Razvoj zakonodavne osnove ili izmena postojećeg zakonodavstva kako bi se omogućila transformacija škola u organizacije učenja, omogućavajući veću finansijsku i stručnu autonomiju, biće od suštinskog značaja za uspeh ovog pristupa. Dakle, izazov ostaje obezbeđivanje uslova i kapaciteta za jačanje autonomije škola i uspostavljanje profesionalnog upravljanja u školi, a koji vodi ka postizanju ovog cilja.

Nezasnivanje odluka na podacima

Često nije jasan izvor određenih obrazovnih politika. Ili, još više su zabrinjavajuće situacije kada se politike obrazovanja for-mulišu bez da su zasnovane na pravim informacijama, što obuhvata i praksu određivanja politika na osnovu intuicije pojedi-naca ili određenih odgovornih grupa. Podaci (statistike) iz terena, kao i nalazi iz domaćih i međunarodnih istraživanja, mogu biti izvori od kojih se informiše proces oblikovanja određenih politika u obrazovanju. Ili, drugačije rečeno, stvarno stanje na terenu koje nam je predstavljeno kroz statistike, kao izvor informacija, trebalo bi da utiče na prirodu i vrstu politika u obrazo-vanju. Prema tome, izazov izgradnje sistema za upravljanje informacijama u obrazovanju ne treba da bude ograničen na nivou prikupljanja podataka. U stvari, treba da sadrži analizu i interpretaciju podataka kako bi se koristili za donošenje odluka i kreiranje politika.

Loši uslovi i nepovoljno okruženje za kvalitetnu nastavu

Okruženje treba posmatrati sa ugla osiguravanja uslova infrastrukture za nastavu, uključujući neophodan i adekvatan prostor, adekvatan inventar za nastavu i učenje, kao i pružanje bezbednog, zdravog i iznad svega, prijateljskog okruženja. Pošto je pos-lednjih godina fokus stavljen na povećanju fizičkog prostora za učenje, u narednim godinama ostaje izazov da se radi, pored kontinuiranog povećanja školskih prostorija, i na obezbeđivanju upravljanja i adekvatnog održavanja infrastrukture i stvaranju bezbednijih, zdravih i prijateljskih okruženja.

Cilj

Glavni prioriteti u ovoj oblasti ostaju izgradnja kapaciteta za upravljanje na centralnom, opštinskom i školskom nivou. Na nivou škole su obuhvaćene i strukture kao što su školski upravni odbor, savet roditelja, itd. Profesionalizacija uloga menadžera vaspitno-obrazovnih in-stitucija je prioritet od velikog značaja koji treba izgraditi na poslu urađenom u uspostavljanju standarda profesionalne prakse direktora i podizanju standarda regrutovanja direktora. Drugi prioritet ostaje, takođe, i unapređenje mehanizama finansiranja preduniverzitetskog obrazovanja, kako bi se adresirale različite specifičnosti vaspitno-obrazovnih i institucija osposobljavanja kako bi se omogućile razvojne aktivnosti. Unapređenje postojećeg sistema upravljanja podacima u obrazovnom sistemu i nji-hova upotreba u kreiranju politika će ostati još jedan prioritet u narednom periodu. Iz ugla infrastrukture prioritet za naredni period se smatra obezbeđivanje i održavanje adekvatnog funkcionalnog prostora i bezbednog i zdravog okruženja. Jačanje uloge roditelja i zajednice u procesu odlučivanja u školi, kao i jačanje mehanizama odgovornosti u obrazovnom sistemu, će biti glavne karike u razvoju obrazovnog sistema na Kosovu u narednom periodu.

Povezana pitanja

Efikasno upravljanje obrazovnog sistema se nadovezuje, pre svega, sa podizanjem svesti strana u sistemu za reforme u obrazo-vanju koje su u toku. Stvaranje mehanizama odgovornosti i kontrole trebao bi da bude vodeći princip u izgradnji kapaciteta za upravljanje u sistemu. Štaviše, decentralizacija ovlašćenja obrazovnog sistema zavisi i od posvećenosti i kapaciteta rukovodećih organa na nivou škole kao što su: upravni odbor škole, savet roditelja, savet učenika i akademska zajednica škole. Važna tema u razvoju efikasnog upravljanja obrazovnog sistema su i jednake mogućnosti i podsticanje učešća žena na rukovodećim pozici-jama. Takođe, upravljanje obrazovnim sistemom treba da adresira i druge aspekte kao što je sveobuhvatnost i kvalitet, kao os-novni principi u izgradnji mehanizama za upravljanje obrazovnim sistemom. Jačanje škole kao organizacija treba da bude pov-ezano i sa aktivnostima obezbeđivanja kvaliteta (oblast 3), kako bi se uspostavila veza i koherentnost između ovih inicijativa.

Kvalitetnoiefikasnoupravljanjeobrazovnimsistemom,zasnovanonatransparentnostiiodgovornosti.


46

Mogu‡e aktivnosti


Rezultat 2.1: IzgraΩuju se kapaciteti za efikasno i odgovorno upravljanje sistemom na centralnom i lokalnom nivou, kao i efikasno upravljanje na nivou škola

2.1.1 Restrukturiranje organizovanja ODO-a u skladu sa decentralizovanom strukturom obrazovnog sistema. Zbog različitih veličina opština, njihovi resursi za obrazovanje variraju na značajan način. Ideja je da se sadašnje osoblje iskoristi na što efikasniji način kako bi se prilagodili novim odgovornostima u oblasti razvoja obrazovanja na opštinskom nivou. Zbog toga, različiti modeli za organizacionu strukturu ODO-a moći će da upućuju opštine da ojačaju međusobnu saradnju, posebno među manjim opštinama. Sprovođenje će biti urađeno u saradnji sa nadležnim ministarstvima.

2.1.2 Obuka osoblja ODO-a na osnovu identifikovanih potreba i u skladu sa decentralizovanom strukturom obra-zovnog sistema. Aktivnosti bi trebalo zasnivati na dosadašnjim aktivnostima i treba da budu orijentisana prema specifičnim oblastima stručnih nadležnosti ODO-a, kurikularne reforme i drugih politika kao što su aktivnosti obezbeđivanja kvaliteta. To će biti zasnovano na proceni potreba ODO-a za razvoj kapaciteta.

2.1.3 Izrada uredbi i podržavajućih smernica za upravljanje obrazovanja na opštinskom nivou. S obzirom na trenutni kontekst dinamičkog prenosa nadležnosti na opštinski nivo, standardan vodič bi trebao da doku-mentuje sve uredbe, postojeće i nove zakone koji određuju delokrug i rad ODO-a. Vodič treba ažurirati najmanje jednom godišnje. On treba da sadrži niz smernica koje se bave specifičnim oblastima upravljanja obrazovnim sistemom če služiti boljoj koordinaciji.

2.1.4 Obuka osoblja MONT-a za planiranje, kreiranje politika i nadzor. Ovde će se uzeti u obzir aktivnosti koje su se realizovale u prošlosti u ovoj oblasti, ciljajući izraženiji fokus na kreiranju politika, planiranju, sprovođenju i nadzoru, kao i povezivanjem sa različitim podsektorima u sistemu.

2.1.5 Razvoj mehanizama za efikasnu komunikaciju između različitih strana u sistemu putem izveštavanja i drugih redovnih procesa koordinacija. Aktivnosti takve prirode će biti usmerene ka proširenju aktivnosti koordinacije koje se trenutno praktikuju, u funkciji koordinacije i sadržajnijeg izveštavanja. Sastanci MONT – ODO mogli bi se transformirati u redovne forume sa utvrđenim

OΔEKIVANI REZULTATI:2.1. IzgraΩujusekapacitetizaefikasnoiodgovornoupravljanjesistemomnacentralnomilokalnomnivou,kaoiefikasnoupravljanjenanivouškola;

2.2. OdreΩujuseprofesionalstru‡nistandardizaregrutovanjeimehanizmizaupravljanjekarijeromrukovodilacavaspitno-obrazovnihinstitucija;

2.3.Sprovodisefunkcionalnimehanizamfinansiranjapreduniverzitetskogobrazovanjakojidoprinosirazvojuškolele;

2.4.Pripremajuseiobjavljujuredovniizveštajinaosnovuanalizaiinterpretacijapodataka(izSUIO-a)iioveanalizeseupotrebljavajuukreiranjupolitika;

2.5. Zakonodavstvo je usklaΩenoikompletiranozacelokupansektorpreduniverzitetskogobrazovanjakakobiseodrazileizmeneuzakonodavstvuidrugimpolitikama;

2.6.Školesustvorilebezbedna,prijateljskaizdravaokruženjazasve;

2.7. IzgraΩujeseefikasnisistemupravljanjaobrazovnimobjektimakojidoprinosistvaranjuodgovarajuΔihokruženjazau‡enje;

2.8.Poboljšavaseobrazovneinfrastrukturekrozizgradnju,renoviranje,proširenjeiopremanjeobrazovnihinstitucijasaadekvatnimsredstvimazanastavniproces.

47

pod-temama, i takođe i sastanci sa drugim stranama u procesu. Dok, izveštavanja bi mogla ići dalje od formalnih i statis-tičkih izveštaja, ali sa sadržajnijim analizama. Godišnji izveštaji MONT-a će biti pripremljeni u formi analiza funkcionisan-ja sistema i biće zasnovani na empirijskim i statističkim podacima, kao i na nalazima domaćih i međunarodnih istraživanja, a biće objavljeni prema potrebama interne publike i javnosti.

2.1.6 Funkcionalizacija i osnaživanje saveta roditelja na nivou škole, opštine i države kroz pružanje podrške za njihov rad i nadzor njihovog rada.Učešće roditelja je često prečica za neke dobrovoljne doprinose za funkcionisanje škole. Obrazovanje, u stvari, ima potrebu za partnerstvom između nastavnika, roditelja i učenika. Roditelji treba da budu uključeni u proces obrazovanja: da podrže redovno pohađanje, da pomognu u rešavanju problema, da izraze svoje očekivanja na pitanja menadžmenta. Roditelji treba da se informišu u vezi sa svojim pravima i da se motivišu da aktivno doprinesu punom razvoju dece i poboljšanju rezultata škole. Posebnu pažnju treba posvetiti zastupljenosti i angažovanju roditelja iz nevećinskih zajednica.

2.1.7 Obuka administrativnog osoblja i članova upravnih organa škole za upravljanje i rukovođenje. Obuke Upravnog odbora će biti usmerene ka jačanju njihove uloge u donošenju odluka i nadzoru, kao i u povećanju odgovornosti u školi.

2.1.8 Stvaranje mreže saradnje i komunikacije između škola u oblasti rukovođenja i stručnog razvoja nastavnika (Zajednica učenja).Mreže škola su efikasan pristup, (skoro) bez dodatnih troškova, za uzajamnu razmenu iskustava i učenja između škola. Prva iskustva su veoma obećavajuća i pokazuju značajne pozitivne promene. Ovaj pristup treba proširiti u celoj zemlji.

2.1.9 Jačanje integrisanog pristupa u planiranju između MONT – ODO- Škola.SPOK je osnovna strategija koja nudi konkretne osnove za planiranje na svim nivoima. Uspešna realizacija SPOK-a u velikoj meri će zavisiti od dobre komunikacije i saradnje između centralnih, lokalnih i nivoa škole. To je razlog zašto sprovođenje SPOK-a treba da bude sastavni deo redovnih radnih planova – u MONT-u, ODO-u i u školama. Pristup integrisanog planiranja Vlade Kosova nudi pogodan način za stvaranje povezanosti između različitih nivoa: planiranje nivoa MONT, ODO-a i nivoa škole treba da budu povezana odozdo ka vrhu, tako i od vrha na dole, Razvojni plan škole i Opštinski razvojni plan obrazovanja treba da sadrže reference za SPOK. Redovni izveštaji o napretku i problemima treba da obaveste MONT o stanju sprovođenja SPOK-a: na ovaj način MONT može raditi za napredak i da obezbedi potpunu primenu.

2.1.10. Upravljanje mrežom škola MONT organizuje proces planiranja mreže škola, uzimajući obzir podatke o infrastrukturi, demografska kretanja u zemlji i na osnovu konsultacija sa svim opštinskim odeljenjima obrazovanja za određivanje najefikasnijeg modela za upravljanje mrežom škola.

2.1.11. Jačanje autonomije škola Ovo se odnosi na reviziju zakonodavstva na snazi, uključujući zakon o obrazovanju u opštinama Republike Kosova i rele-vantnim administrativnim uputstvima za jačanje donošenja odluka na školskom nivou u pogledu zapošljavanja nastavnika i rukovodilaca vaspitno-obrazovnih institucija. Ova dalja decentralizacija će biti usklađena sa idejom decentralizacije kuri-kularnih ovlašćenja na nivou škola, kao i planiranja za procenjivanje škole kao deo inicijative za obezbeđivanje kvaliteta u preduniverzitetskom obrazovanju.

Rezultat 2.2: OdreΩuju se strułni standardi za regrutovanje i mehanizmi za upravljanje karijerom rukovodilaca vaspitno-obra-zovnih institucija

2.2.1 Određivanje statusa direktora i zamenika direktora vaspitno-obrazovnih institucija. Na osnovu važećeg zakonodavstva potrebno je pojašnjenje o poziciji rukovodilaca vaspitno-obrazovnih institucija i insti-tucija za osposobljavanje i, u slučaju potrebe, razvoj i razmatranje zakonodavstva kako bi pozicija direktora postala pozicija stručne karijere.

2.2.2 Stvaranje mehanizama za nadzor i procenjivanje učinka direktora i zamenika direktora. Produženje ugovora direktora će biti izvršeno na osnovu procene učinka od strane Upravnog odbora škole i ODO-a, u skladu sa utvrđenim okvirima iz nivoa MONT-a.

2.2.3 Funkcionalizacija mehanizama za izbor direktora i zamenika direktora, uključujući i obuku Komisija za iz-bor.


48

Razvojni mehanizmi u prošlom periodu trebalo bi da se funkcionalizuju na nivou zemlje kako bi osigurali da je izbor di-rektora škole usmeren prema primenjivim standardima učinka za ovu profesiju.

2.2.4 Razvoj sistema za upravljanje karijerom direktora i zamenika direktora na osnovu važećih standarda. Treba uspostaviti pravnu osnovu za upravljanje karijerom direktora škola uključujući standarde učinka u različitim fazama, instrumente za praćenje njihovog učinka i modalitete napredovanja u karijeri.

2.2.5 Pružanje jednakog pristupa za žene i muškarce u programima stručnog razvoja direktora i zamenika direkto-ra i nastavnika koji imaju za cilj ostvarivanje karijere u upravljanju, obezbeđujući sveobuhvatnu ponudu i održivo finansiranje. Treba uspostaviti mehanizam za akreditaciju programa za direktore škola i menadžere, kao i utvrditi mehanizam finansir-anja programa za menadžere i one koji ciljaju ovu karijeru, uključujući osoblje koje radi na jezicima zajednica. To implicira proširenje postojeće ponude programa za stručni razvoj, sa ciljem izgradnje domaćih kapaciteta.

Rezultat 2.3: Sprovodi se funkcionalni mehanizam finansiranja preduniverzitetskog obrazovanja koji doprinosi razvoju škole

2.3.1 Razmatranje formule finansiranja preduniverzitetskog obrazovanja pružanjem mogućnosti rešavanja različi-tih specifičnosti škola u korist kvaliteta. U celini, sadašnji nivo finansiranja obrazovanja ne zadovoljava potrebe za mnoga neophodna poboljšanja kvaliteta u obra-zovanju u školama. Stručne škole imaju neke naglašene potrebe za materijalom koji omogućava realizaciju praktičnog rada, tako da formula finansiranja treba da se bavi ovim specifičnostima. Takođe, formula finansiranja treba da tretira i realnost škola koje nude usluge deci sa posebnim obrazovnim potrebama, dok treba da se cilja povezanost između stanja u infrastrukturi škole i budžeta za održavanje. Formula finansiranja, takođe, treba da nastavlja da uzima u obzir veće potrebe finansiranja za škole koje pohađaju zajednice, a posebno škole koje rade na jezicima zajednica.

2.3.2 Povećanje efikasnosti procesa planiranja budžeta obrazovanja na lokalnom nivou.Na godišnjem nivou MONT pokreće postupke u saradnji sa drugim relevantnim akterima kako bi se razmotrili efikasnost procesa planiranja na lokalnom nivou i u školi, u cilju povećanja efikasnosti planiranja budžeta.

2.3.3 Razvoj kapaciteta u školi i u ODO-a za finansijsko upravljanje. Ove aktivnosti će se zasnivati na dosadašnjem radu i prethodiće im detaljna analiza potreba, povezivajući ih sa novom formulom finansiranja preduniverzitetskog obrazovanja i poteškoćama identifikovanih do sada u sprovođenju finansijske reforme.

2.3.4 Utvrđivanje pokazatelja troškova realizovanih u obrazovanju u cilju procene efikasnosti troškova u obrazo-vanju.

Rezultat 2.4: Pripremaju se i objavljuju redovni izveštaji na osnovu analiza i interpretacija podataka iz SUIO, i ove analize se upotrebljavaju u kreiranju politika

2.4.1 Restrukturiranje divizije za koordinaciju politika i statistika kako bi se razjasnile uloge u vezi sa SUIO. Ne radi se o suštinskom restrukturiranju već više o reorganizaciji postojećih resursa ka osiguranju procesa koji vode u većem korišćenju izveštaja SUIO-a za donošenje odluka.

2.4.2 Razvoj kapaciteta za prikupljanje, analizu i naprednu interpretaciju podataka.Aktivnosti se trebaju zasnivati na obukama obavljenim u prethodnim godinama i na analizi potreba za prikupljanje, obradu i izveštavanje podataka. U okviru ove oblasti uključeno je i razmatranje postojećih administrativnih uputstava za prik-upljanje podataka, kao i razvoj uputstava za prikupljanje osetljivih podataka o etničkoj pripadnosti/pripadnosti zajednica.

2.4.3 Razvoj procedura za upravljanje podacima i njihovo korišćenje.Ove procedure će se formulisati u dve nove politike. Jedna će biti usmerena prema internim procesima nakon završetka izveštaja i analiza, uključujući i modalitete pokretanja dodatnih analiza koje mogu biti potrebne za određene podsektore. Druga politika će biti usmerena ka komunikaciji sa stranama i širom javnošću.

2.4.4 Razvoj platforme za integraciju postojećih sistema informacija i baze podataka za sve nivoe. Treba izraditi platformu za integraciju i razmenu automatizovanih podataka sa četiri baze podataka za licenciranje nastavni-ka, procenu učenika, kartu škole i troškove postojećeg sistema, omogućavajući razmenu podataka i njihovu integraciju za određene ciljeve i potrebe, kao i izbegavajući dvostruko prikupljanje podataka.

49

2.4.5 Izgradnja kapaciteta za korisnike podataka iz škola, ODO-a, centralnog nivoa i univerziteta.Podizanje kapaciteta za nivo MONT-a će biti planirano u kontekstu promena koje se vrše u platformi SUIO-a, dodatnim podacima koji će se prikupiti i potrebi za korišćenje podataka i analiza za donošenje odluka. Podizanje kapaciteta za ODO, škole i univerzitete treba da bude povezano za procedurama prikupljanja podataka i unosa podataka u sistemu, a sa poseb-nim osvrtom na njihovo korišćenje u odlučivanju.

2.4.6 Dopuna okvira pokazatelja prema UNESCO, EUROSTAT i OECD.Uzeće se u obzir dosadašnji rad u razvoju pokazatelja u oblasti obrazovanja prema pokazateljima UNESCO-a u cilju nji-hovog daljeg ažuriranja.

Rezultat 2.5: Zakonodavstvo je usklaΩeno i kompletirano za celokupan sektor preduniverzitetskog obrazovanja kako bi se odrazile izmene u zakonodavstvu i drugim politikama

2.5.1 Analiza koherentnosti primarnog i sekundarnog zakonodavstva u odnosu na nacrte zakona koji su u procesu usvajanja, drugim politikama i zakona izvan sektora obrazovanja. Analiza zakonodavstva se vrši da bi se identifikovale kolizije u okviru zakonodavstva i da se obezbedi koherentnost u za-konodavstvu obrazovanja sa drugim relevantnim nacionalnim zakonima. Posebnu pažnju treba pridati mogućnosti razvoja, a posebno povećanju stručne autonomije i odgovornosti škola i nadležnosti Upravnog odbora škola.

2.5.2 Izrada dinamičkog plana za razmatranje zakonodavstva. Dinamički plan može da se menja na godišnjoj osnovi, u zavisnosti od dešavanja i prioriteta koji mogu nastati u međuvre-menu.

2.5.3 Izrada i dopuna zakonskih i podzakonskih akata.Biće identifikovani najefikasniji modaliteti za izradu politika i podzakonskih akata koje sprovode vladine propise za takva razmatranja, obezbeđujući učešće javnosti i koordinaciju dimenzija novih politika.

2.5.4. Nadgledanje sprovođenja zakonskih i podzakonskih akata.Dok sve mora biti učinjeno za sprovođenje zakonskih i podzakonskih akata, nadzor pokazuje ne samo nivo trenutnog sprovođenja, već i uspehe i nedostatke. Na osnovu ovih rezultata MONT može raditi i upravljati procesom pune primene. Tako nadzor MONT-a nije cilj sam po sebi, već osnova za diskusiju, upravljačke odluke i raspodelu sredstava. MONT ima potrebu za razvijanje okvira praćenja kako bi pratio sprovođenje zakonodavstva.

Rezultat 2.6: Škole su stvorile bezbedna, prijateljska i zdrava okruženja za sve

2.6.1 Aktivnosti podizanja svesti za životnu sredinu i zdravlje. Ideja je da se izrade različiti materijali za podizanje svesti i da se organizuju različite aktivnosti na nivou škola i medija, uključujući roditelje i zajednicu. Ove aktivnosti treba da prepoznaju potrebe i različite zabrinutosti što se tiče zdravlja i bezbednosti dečaka i devojčica.

2.6.2 Stvaranje mehanizama za promociju zdravlja na opštinskom i školskom nivou.Upravni odbor škole treba da preuzme na sebe odgovornost za rešavanje pitanja zdravog okruženja. Aktivnosti na nivou škole će biti koordinirane iz opštinskog nivoa.

2.6.3 Izrada materijala o zdravlju i školskom okruženju.Izrađuje se vodič za zdrave škole, objavljuju se i organizuju promotivne aktivnosti u svim školama.

2.6.4 Analiziraju se potrebe za pijaćom vodom i sanitarnim čvorovima, i razvijaju se mehanizmi za njihovo održa-vanje.

2.6.5 Izrada vodiča o bezbednosti u vaspitno-obrazovnim institucijama Nakon objavljivanja vodiča organizuju se promotivne aktivnosti u svakoj školi.

2.6.6 Izgradnja mehanizama za reagovanje u vanrednim situacijama. Vanredne situacije treba da uključuju rizike svih priroda, uključujući i prirodne nesreće.

2.6.7 Postavljanje vatrogasne opreme u školama.


50

2.6.8 Opremanje škola kompletima za prvu pomoć. To će biti praćeno obukom najmanje tri nastavnika/osoblja za svaku školu i opštim vodičem Prve pomoći.

2.6.9 Aktivnosti podizanja kapaciteta škola i ODO-a za sprečavanje nasilja.Aktivnosti koje doprinose u sprovođenju trenutne regulative za sprečavanje i izveštavanje nasilja u vaspitno-obrazovnim i institucijama osposobljavanja i, takođe, aktivnostima povezanim sa obavezama obrazovnih institucija za identifikaciju, referisanje i podršku dece, koja su, potencijalno, direktne žrtve nasilja u svojim kućama, ili svedoci nasilja u porodici, u svo-jim domovima. U okviru aktivnosti za izgradnju kapaciteta, pažnja će biti posvećena nasilju na osnovu pola unutar škola.

2.6.10 Obuka školskog osoblja za bezbednost i zdravlje u školi. Biće obučeno 50% rukovodećeg i nastavnog osoblja za bezbednost i zdravlje u školi.

Rezultat 2.7: IzgraΩuje se efikasni sistem upravljanja obrazovnim objektima koji doprinosi stvaranju odgovaraju‡ih okruženja za ułenje

2.7.1 Razvoj normi i standarda za projektovanje obrazovnih objekata za sve nivoe. Norme i standardi postoje za nivo 1-9 i biće razvijeni za predškolsko obrazovanje, stručno obrazovanje i visoko obrazovanje.

2.7.2 Promocija normi i standarda izgradnje objekata na svim nivoima i kod svih strana.Organizuju se sastanci u svim regionima, uključujući ODO, odeljenja urbanizma, projektantske biroe, direktore škola, itd.

2.7.3 Nadgledanje sprovođenja normi i standarda izgradnje standarda. Izrađuju se redovni izveštaji u vezi poštovanja standarda izgradnje u zavisnosti od određenih projekata i prema potrebama.

2.7.4 Procena fizičkog stanja vaspitno-obrazovnih objekata. Ova procena se vrši kroz podatke databaze za školske objekte. Ova procena je neophodna za planiranje investicija za izgrad-nju, renoviranje i proširenje prostora za nastavu. Na osnovu ovoga MONT nudi tehničku pomoć u sprovođenju standarda izgradnje prostora za nastavu.

2.7.5 Izrađuju se smernice za održavanje i zaštitu školskog prostora svih profila i nivoa.

2.7.6 Unapređenje baze podataka za obrazovne objekte. Biće urađeno ažuriranje baze podataka za nivo 1-12 i proširenje programa za predškolski nivo i visoko obrazovanje. Biće urađeno povezivanje sa centralnim nivoom SUIO-a.

2.7.7 Izrada smernica za planiranje investicija u novim školskim zgradama. Vodič treba da obuhvati procedure podnošenja zahteva opština za odobravanje izgradnje školskih objekata.

2.7.8 Izrada investicionog plana za školske prostorije za period od 3 do 5 godina.Na osnovu zahteva opština, prema postojećim kriterijumima, MONT izrađuje planove za srednjoročne i dugoročne in-vesticije. Kriterijumi investicija će biti razmotreni na kontinuiranim osnovama u zavisnosti od razvoja i dostignuća u oblasti infra-strukture.

Rezultat 2.8: Poboljšava se obrazovna infrastruktura kroz izgradnju, renoviranje, proširenje i opremanje obrazovnih institucija sa adekvatnim sredstvima za nastavni proces

2.8.1 Izgradnja novih školskih objekata u nastojanju da 1/3 učenika pohađa nastavu u jednoj smeni.Identifikacija lokacija za izgradnju novih škola će biti urađena na osnovu analiza izvedenih iz školske karte (plan investicija) prema primenjivim normama i standardima i očekivanim demografskim promenama. Tokom petogodišnjeg perioda se očekuje da bude izgrađeno 25 novih školskih objekata.

2.8.2 Izgradnja objekata za predškolsku/predosnovu nastavu. Planirana je izgradnja 18 predškolskih/predosnovnih institucija prema normama i standardima.

2.8.3 Renoviranje vaspitno-obrazovnih objekata. Renoviranje se vrši na osnovu procene fizičkog stanja objekata i prema važećim normama i standardima kako bi objekti postali funkcionalniji za sistem obrazovanja i reformu kurikuluma. Tokom petogodišnjeg perioda će biti renovirano 250

51

objekata.

2.8.4 Opremanje škola sa paketima sportskih sala. Obezbeđivanje ove opreme će biti urađeno prema specifičnostima koje su već definisane od strane MONT-a, a koje su u skladu sa međunarodnim standardima. Ukupno 40 škola će biti opremljeno sa paketima sportskih hala tokom petogodišn-jeg perioda.

2.8.5 Opremanje učionica sa adekvatnim inventarom za učenje.Nabavka inventara za učenje će biti zasnovana na principu pružanja prijateljskog i adekvatnog okruženja za učenje. Biće uzeti u obzir važeći standardi i norme za vaspitno-obrazovnu infrastrukturu. Ukupno 60 objekata će biti opremljeno adek-vatnim inventarom za učenje.

2.8.6 Opremanje škola sa ličnim ormarima za učenike. Ormari će biti osigurani prema specifičnostima koje su izrađene od strane MONT-a i uzimajući u obzir trenutnu realnost u školskom prostoru. Tokom petogodišnjeg perioda biće opremljeno 30% škola sa individualnim ormarima za učenike.

2.8.7 Proširenje i poboljšanje nastavnog okruženja u institucijama visokog obrazovanjaIzgradnja novih prostorija i poboljšanje postojećih objekata na osnovu programa koji pružaju institucije visokog obrazo-vanja. Biće izgrađeno tri novih objekata za institucije visokog obrazovanja.


Ključne pretpostavke za obezbeđivanje postizanja gore navedenog cilja su:• Opštinski nivo izvršava u potpunosti svoje odgovornosti i nadležnosti definisane zakonom.• Priprema procesa i strukture podeljene u fazama što školama omogućava da preuzmu veću nadležnost i da ih drže odgovornim. • Povećanje posebnog granta za obrazovanje kako bi se omogućilo održivo finansiranje za sve škole i da bi se podstakle razvojne aktivnosti.• Direktori i upravni saveti preuzimaju dodatnu ulogu u razvoju škole.

Međutim, faktori koji dovode u pitanje realizaciju onoga što je planirano su:• Ograničeni kapaciteti za stručno upravljanje na školskom i opštinskom nivou.• Nedostatak finansijskih resursa za kapitalne investicije.


52

8. STRATEŠKI CILJ 3: OBEZBEÐIVANJE KVALITETA

Obezbeđivanje kvaliteta u obrazovanju je svaki sistematski proces koji služi da se potvrdi da li usluga koja se pruža učeniku ispunjava određene uslove. Primarni cilj pravog sistema za obezbeđivanje kvalitete je da se obezbedi visoko kvalitetno obrazo-vanje za sve, da se omogući pronalaženje mogućih nedostataka u procesu obrazovanja, kao i da se preduzmu konkretni koraci za moguća poboljšanja. Na ovaj način će se poverenje građana u obrazovni sistem povećati.

Obezbeđivanje kvaliteta zahteva mehanizme različitih nivoa, u zavisnosti od načina organizacije obrazovnog sistema. Ovi mehanizmi treba da budu u stanju da podrže procenu stanja u školi43, ali i da podrže poboljšanje stanja na osnovu preporuka procene. U principu, školi je potrebna nezavisna procena, ali i stručna podrška za postizanje postavljenih standarda. Razvojno planiranje škole se smatra procesom putem kojeg škola preuzima odgovornost o njenom razvoju, npr za poboljšanje svog učinka i doprinos u sprovođenju nacionalnih politika. U kontekstu politika decentralizacije, razvojno planiranje ima za cilj da poboljša efikasnost i efektivnost upravljanja školom. Razvojno planiranje počinje sa analizom potreba i, na osnovu toga, određuju se razvojni prioriteti u kontekstu trogodišnje perspektive.

Novi pristupi zahtevaju izgradnju kapaciteta za njihovo sprovođenje. Ova vrsta izgradnje nadilazi obuke, protežući se na jačan-ju novih struktura za obavljanje njihovih poslova. Kao važan element u obezbeđivanju kvaliteta pojavljuje se pritisak „odozdo prema gore“ koji trebaju vršiti građani, pre svega učenici i njihovi roditelji, tražeći da škola pruži kvalitet. To podrazumeva podizanje svesti i njihovo osnaživanje za povećanje zahteva ove prirode koji obavezuju škole i donosioce odluka na centralnom i lokalnom nivou da rade kako bi se obezbedio kvalitet. Međunarodni i nacionalni testovi, kao i test postignuća, nakon obaveznog obrazovanja, državni ispit mature ili PISA, smatraju se važnim instrumentima za obezbeđivanje kvaliteta, budući da pružaju sistematsku informaciju o anomalijama sistema i nas-tavnog programa i, kao takvi, mogu se koristiti za preduzimanje koraka u pravcu njihovog izbegavanja.

Izazovi

Nefunksionalni mehanizmi za obezbeΩivanje kvaliteta

Obezbeđivanje kvaliteta je jedna od najslabijih tačaka preduniverzitetskog obrazovanja na Kosovu. Mehanizmi koji su postojali ranije, kao Pedagoški zavod Kosova, državni ispit za nastavnike, pedagoški zavodi u nekim opštinama i pedagozi u školama, ukinuti su 2000. godine, odlukom UNMIK-a, i nisu zamenjeni novim funkcionalnim mehanizmima. U međuvremenu, formirane su institucije kao Pedagoški Institut Kosova i Inspektorat za obrazovanje, ali njihova je dužnost pokrivanje samo nekih aspekata obezbeđivanja kvaliteta, dok njihovi izveštaji nisu imali sistematski uticaj na donošenje odluka. Takođe, u zadnjih sedam godina uočava se trend ponovnog zapošljavanja pedagoga i psihologa u školama, ali njihova aktivnost ostaje nekoordinisana i bez nadzora izvana. Nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, Zakon o obrazovanju je doneo u opštinama nove dinamike u oblasti obezbeđenja kvaliteta, prenoseći neke odgovornosti i ovlašćenja u ovoj oblasti sa centralnog na lokalnom nivou. Međutim, usvajanje ovog zakona zateklo je opštine nepripremljene u pogledu kadrova, ali i u pogledu logistike, za iza-zov kao što je obezbeđivanje kvaliteta, naročito kada ne postoji jedinstveni sistem za obezbeđivanje kvaliteta na mestu, stoga nedostaju kriterijumi, standardi i transparentni procesi za obezbeđivanje kvaliteta.

Dok Inspekcija obrazovanja ima pravo da se bavi administrativnim pitanjima i opštine snose formalnu odgovornost za obez-beđivanje kvaliteta, u stvarnosti postoji konfuzija o podeli odgovornosti između centralnih i lokalnih vlasti. S druge strane, mehanizmi na nivou škole su nepostojeći, u najboljem slučaju nefunkcionalni.

Izazovi školkog razvojnog planiranja/RPŠ

Kontinuiranim prenosom odgovornosti sa centralnog nivoa u opštine, i iz opština u školama, razvojno planiranje škole je za-datak na nivou svake škole, što je dosta veliki izazov, ali i mogućnost. Nisu sve škole na Kosovu primorane da imaju razvojne

43 Uovompoglavlju,re‡“škola”sekoristizaopisivanjepreduniverzitetskihobrazovnihustanovanivoaISCED0-3.

53

planove, sa izuzetkom centara nadležnosti. Oslanjajući se na zvaničnoj obuci za upravljanje u obrazovanju za direktore škola, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je odobrilo zvaničan format za RPŠ i objavilo ga je na zvaničnoj elektronskoj stranici. U jednom broju opština, ovaj format se dosta koristi. Opštinska odeljenja za obrazovanje su izgradila mehanizme za procenu i raspravu o RPŠ-u, koordinirajući ih sa njihovim planovima. Ova iskustva se smatraju dobrim praksama.

Ipak, kvalitet većine razvojnih planova škola nije na zadovoljavajućem nivou. Izgleda da škole često kopiraju od drugih škola. Glavni fokus razvojnih planova škola, do sada, bio je poboljšanje školske infrastrukture, odnosno aspekti koji zavise od spol-jnog finansiranja (opštine, donatori, zajednice). Fokus nije postavljen na ono što bi škole mogle uraditi u uslovima pruženim za poboljšanje njihovog glavnog svojstva funkcije, tj poboljšanja procesa nastave i učenja. Pravno, škole nisu obavezane da prate plan koji su izradile, dok je nadzor obično slaba tačka. Veliki problem je u tome što razvojno planiranje škole nije koordinirano sa državnim i lokalnim politikama za obrazovanje.

Takav formalizam u razvojnom planiranju škole predstavlja opasnost da se razvojni planovi škola smatraju aplikacijama za do-datne resurse umesto školskim instrumentima zasnovanim na obezbeđivanju kvaliteta, sa fokusom na one aktivnosti koje škola može/treba preduzeti za poboljšanje kvaliteta usluga koje pruža. S druge strane, razvojno planiranje škola smatra se važnim sredstvom obezbeđivanja kvaliteta, obzirom da je „kultura kvalitete“ na nivou škole preduslov za efektivan razvoj kvaliteta, posebno u okviru veće autonomije škole i jačeg fokusiranja na rezultate.

Nedostatak kapaciteta za obezbeΩivanje kvaliteta

Uspostavljanje celokupnog sistema obezbeđenja kvaliteta zahteva promene u zakonodavstvu i novu podelu odgovornosti između centralnog, lokalnog i školskog nivoa. Ovo mora biti praćeno merama izgradnje kapaciteta koje uključuju stručni razvoj osoblja u obrazovanju, inspektorata u Opštinskim odeljenjima za obrazovanje, kao i značajnim naporima za razvoj kapaciteta na svim nivoima.

Sa 57 inspektora koji pokrivaju teritoriju Kosova i specijalizuju se u različitim oblastima, Inspektorat za obrazovanje ima po-trebu za razvijanje kapaciteta kako bi vršio svoju ulogu u obezbeđivanju kvaliteta obrazovanja, kao u pogledu strukture osoblja i njihovog broja, tako u njihovoj pripremi za novu ulogu. S druge strane, uticaj opština u kvaliteti obrazovanja je, u većini slučajeva, sveden na pokrivanje dnevnih troškova škole, bez obzira na njihovo obavezno prisustvo u školskim savetima i ulozi u izradi dela nastavnog programa. Oni imaju potrebu za ojačanje svojih stručnih kapaciteta za adresiranje pitanja obrazovanja. Takođe, škole kao direktni pružaoci obrazovnih usluga, treba da poboljšaju svoje kapacitete kako bi se obezbedila dobra nas-tava, podržao stručni razvoj nastavnika i nadzirao kvalitet procesa nastave / učenja.

Niska svesnost o obezbeΩivanju kvaliteta

Generalno, postoji niska svesnost o potrebi da se obezbedi kvalitet obrazovanja, iz razloga što postoji malo dokaza lošeg kvaliteta obrazovanja i njegovih rezultata. Kvalitet nastave u školama se ne može utvrditi sve dok ne postoje mehanizmi za obezbeđivanje kvaliteta na mestu koji se fokusiraju na ovom aspektu, kao što je na primer procena učinka nastavnika i verodos-tojna procena rezultata učenja koji se javno objavljuju. Učešće roditelja je preduslov za povećanje odgovornosti i značaja obra-zovnih procesa. Roditelji na Kosovu nemaju ni mentalitet ni odgovarajuće mehanizme da bi uticali na šire obrazovne procese; njihova briga preostaje postizanje svog/svoje deteta/dece i kada su nezadovoljni sa rezultatima obrazovanja, oni se oslanjaju na individualne odbrambene mehanizme (na primer vršeći pritisak nastavniku/nastavnici ili premeštanjem deteta u drugu školu). Uobičajeno je da roditelji dobijaju informacije o napretku njihovog deteta u obliku ostvarenih ocena. Analiza spoljne procene učenika na kraju 9-godišnjeg ciklusa pokazuje da je prosek razlike između unutrašnje procene nastavnika i postignuća učenika na spoljnom testu do dve ocene. Dok informacije o dostignućima deteta nisu dovoljno pouzdane, nema nimalo informacija o učinku škole. Takođe, roditelji na Kosovu imaju veoma malo informacija o novom nastavnom planu i programu na osnovu kompetencija. I kod učenika se ne primećuje upornost za kvalitet, iako aranžmani učenika imaju potencijal da povećaju zahteve za kvalitetnu nastavu. Pravno, škole odgovaraju opštinama, ali pošto one nisu obavezne da imaju razvojne planove škola, a niti imaju mehanizme za procenu celokupnog učinka škole, linije odgovornosti su dosta slabe. Generalno, građani ne smatraju opštine odgovornim za loš učinak lokalnih škola.

Slabosti spoljne procene Upotreba rezultata nacionalnih testova za poboljšanje kvalitete smatra se kao oblast koju treba razviti u budućnosti. Potrebno je razviti mehanizme putem kojih će se detaljne analize rezultata nacionalnih testova izveštavati na nivou zemlje, opštine i škole,


54

na načinu i obliku koji će uticati na izbegavanje slabosti u procesu nastave i učenja, kao i funkcionisanju škole. Posebno, treba podsticati zahteve iz Opštinskih odeljenja za obrazovanje za rezultate testova, u cilju vršenja analiza na lokalnom nivou. Niska pouzdanost rezultata utiče negativno na motivaciju obrazovnog osoblja da bi adresiralo nezadovoljavajuće rezultate svojih uče-nika, jer ne pruža dobru osnovu za poređenje rezultata spoljne procene sa rezultatima unutrašnje procene. Izuzetak je test petih razreda koji se smatra najpouzdanijim. Takođe, takva pojava utiče na slabljenje veza odgovornosti, ukoliko ne stvara prostor za objektivnu procenu rada nastavnika i škole. Dalje učešće u PISA i pravim analizama, kao i interpretacija rezultata testa u vezi sa drugim socijalnim, ekonomskim i obrazovnim faktorima biće, bez sumnje, podsticaj za sve predlagače obrazovnih politika da preduzmu sve odgovarajuće korake u poboljšanju kvaliteta u sistemu preduniverzitetskog obrazovanja.

Cilj Sistem obezbeđivanja kvaliteta zavisi od funkcion-alnosti mehanizama koji se primenjuju unutar ovog sistema, kao i od ljudskih i logističkih kapaciteta za postavljanje u funkciju ovog sistema. Zbog tog razlo-ga, predviđena je podela nadležnosti između centralnog, lokalnog i školskog nivoa. Nivo škole je od posebnog značaja u lancu obezbeđivanja kvaliteta, stoga je predviđeno da razvojno planiranje škole bude glavni instrument koji podstiče obezbeđivanje kvaliteta na ovom nivou. Izgradnja kapaciteta na svim nivoima predstavlja ključni korak za funkcionalizaciju novog sistema obezbeđivanja kvaliteta. U uslovima Kosova potrebne su i aktivnosti podizanja svesti u kombinaciji sa okvirom nagrada i kazni koje stvaraju okruženje gde se podstiče odgovornost na svim nivoima. U funkciji podsticanja odgovornosti je i podizanje na-cionalnih instrumenata za procenu, što podrazumeva intervenciju u njihovom formatu i sadržaju.

Povezana pitanja

Sistem obezbeđivanja kvaliteta zavisi od zakonodavnih promena, ali i od poboljšanja upravljanja obrazovnim sistemom (oblast 2). Takođe, ovaj sistem pruža organizacionu osnovu i okvir kvalitete koji pomaže u primeni novog nastavnog plana i programa (oblast 5), kao u pogledu organizovanja nastavnog procesa, tako i u pogledu procene. Pošto je kvalitet u obrazovanju povezan, u najvećoj meri, sa kvalitetom nastave, nemoguće je da ne postoji organska veza između sistema za obezbeđivanje kvaliteta i stručnog razvoja nastavnika (oblast 4). I kod obezbeđivanja kvaliteta postoje neke specifičnosti podsektora obrazovanja i stručnog osposobljavanja (oblast 6). Posebno, to se odnosi na zakonodavstvo koje predviđa posebne procedure za spoljnu pro-cenu obrazovnih institucija i stručnog osposobljavanja.

Mogu‡e aktivnosti

U nastavku su predstavljene moguće aktivnosti za postizanje svakog od očekivanih rezultata zasebno, zajedno sa njihovim kratkim opisom.

RazvojfunkcionalnogsistemazaobezbeΩivanje kvaliteta, u skladu sa meΩunarodnim standardima.

OΔEKIVANI REZULTATI:3.1.Do2020.godinesuufunkcijiefektivnimehanizmizaobezbeΩivanjekvalitetaupreduniverzitetskomobrazovanjuKosovazasnovaninapodeliovlašΔenjaizmeΩuMONT-a,Opštinskihdirektoratazaobrazovanjeiškole;

3.2.SveškoleiopštineizraΩujuipovezujurazvojneplanoveuskladusazakonodavstvomnasnaziisarazvojnomstrategijomobrazovanja;

3.3. Do 2020. godine se izgraΩujukapacitetizaobezbeΩivanjekvalitetanacentralnom,opštinskomiškolskomnivou;

3.4.Stru‡njaci,politi‡ari,roditeljiiširajavnostimajudovoljnoinformacijaoobezbeΩivanju kvaliteta u preduniverzitetskomobrazovanju;

3.5.PoveΔavasepouzdanostrezultatanacionalnihtestovainjihovokorišΔenjezapolitiku,uzrezultatemeΩunarodnih testova.

55

Rezultat 3.1: Do 2020. godine su u funkciji efektivni mehanizmi za obezbeΩivanje kvaliteta u preduniverzitetskom obrazovanju Kosova zasnovani na podeli ovlaš‡enja izmeΩu MONT-a, Opštinskih direktorata za obrazovanje i škole

3.1.1. Uspostavljanje efikasnog sistema za procenu učinka škole.Procenu učinka škole vrši Inspektorat obrazovanja na osnovu unutrašnje procene škole, u periodu 3-5 godina. U među-vremenu, za stručne škole procena je deo procesa akreditacije koji vodi KAA, na osnovu Zakona o stručnom obrazovanju i Zakona o nacionalnim kvalifikacijama.

3.1.2. Primena ciklusa upravljanja kvalitetom u obrazovanju. Ciklus upravljanja kvalitetom se sastoji od dobro definisanih koraka koji su opisani u Evropskom referentnom okviru za obezbeđivanje kvaliteta (EROOK) i Nacionalnom okviru za obezbeđivanje kvaliteta za AAP (NOOKAAP). U ovom okviru, za EROOK u opštem obrazovanju treba definisati kriterijume koji određuju kvalitet nastave, na osnovu najboljih međunarodnih praksi.

3.1.3. Jačanje školskih organa (aktive i saveti) za obavljanje njihovih funkcija OK-a.U školama će biti imenovani koordinatori kvalitete i reorganizovati će se rad aktivnosti i školskih saveta na način da se ojača obezbeđivanje kvalitete. U fazi pripreme je Administrativno uputstvo za utvrđivanje odgovornosti koordinatora kvaliteta na nivou škole i opštine.

3.1.4. Definisanje uloge opštinskih direktorata za obrazovanje u OK i uspostavljanje relevantnih struktura za OK u opštinskim direktoratima za obrazovanje. U skladu sa restrukturiranjem predloženim u aktivnosti 2.1.1 svaki opštinski odeljenje za obrazovanje treba da imenuje koordinatora kvalitete na opštinskom nivou, kao i stručne grupe predmetnih oblasti za podršku školama u procesu razvoja nastavnog plana, obuke nastavnika, itd.

3.1.5. Funkcionisanje Inspektorata u pravno-administrativnom i pedagoško-stručnom smislu.Novi pristup zahteva da se Inspektorat obrazovanja bavi specifičnijim pitanjima koja se odnose na obrazovanje, kao što je institucionalna periodična spoljna procena. Takav pristup zahteva promene u zakonodavstvu, a takođe i novu strukturu os-oblja u Inspektoratu obrazovanja. Pedagoško-stručni inspektori treba da se specijalizuju u određenim preduniverzitetskim nivoima obrazovanja, počevši od predškolskog, osnovnog i nižeg srednjeg, kao i višeg srednjeg nivoa. Takođe, zakonske promene treba da dozvole mogućnost da inspektori obrazovanja imaju ulogu u procesu procene učinka nastavnika, ako će se ovaj proces odvijati kao što je predviđeno trenutnim administrativnim uputstvima. Nova struktura osoblja u Inspektor-atu obrazovanja treba da odražava raznolikost nastavnih jezika koji se pružaju u obrazovnom sistemu Kosova.

3.1.6. Efektivna upotreba podataka iz nadzora obrazovanja za obezbeđivanje kvaliteta na svim nivoima i na svim nastavnim jezicima Opštinska odeljenja za obrazovanje i direktori škola koriste podatke iz nadzora obrazovanja, uključujući podatke iz SUIO, kao i podatke o spoljnoj proceni učenika, za poboljšanje kvaliteta obrazovanja.

Rezultat 3.2: Sve škole i opštine izraΩuju i povezuju razvojne planove u skladu sa zakonodavstvom na snazi i sa razvojnom strategijom obrazovanja

3.2.1. Razmatranje procedura i instrumenata za razvojno planiranje.Biće razmotrena postojeća uputstva za razvojno planiranje škole i sumiraće se u obliku Administrativnog uputstva koje će učiniti razvojni plan obaveznim za sve javne institucije preduniverzitetskog obrazovanja na Kosovu. U stručnim školama će se pratiti procedura određena od strane KAA.

3.2.2. Nadgledanje sprovođenja razvojnih planova škola.Na osnovu iskustava i dobrih praksi Opštinskih odeljenja za obrazovanje i direktora škola, uspostavi se sistematski pristup za nadzor i koordinaciju.

3.2.3. Usklađivanje opštinskih planova sa školskim planovima, prema oblasti kvaliteta, kroz integrisano planiranje.Opštinski razvojni planovi obrazovanja treba da budu usklađeni sa školskim planovima u skladu sa oblastima kvaliteta. Osim toga, svaki opštinski plan obrazovanja treba da odražava razvojne prioritete škola i u okviru opštine.

3.2.4. Podsticanje razmene najboljih praksi.Najbolje prakse u planiranju razvoja škole i razvoja kvaliteta sa bazom u školi biće podeljene na nivou opštine i kroz portal obezbeđivanja kvaliteta MONT-a. Dodavanje, na nacionalnom nivou, umrežavanja škola može pružiti pogodan format za


56

razmenu i međusobno učenje.

Rezultat 3.3: Do 2020. godine se izgraΩuju kapaciteti za obezbeΩivanje kvaliteta na centralnom, opštinskom i školskom nivou

3.3.1. Izgradnja kapaciteta Inspektorata za nove odgovornosti. Inspektorat za obrazovanje treba da izradi unutrašnje uredbe i uputstvo za obavljanje novih zadataka. Sledeći korak u izgradnji kapaciteta Inspektorata obrazovanja za nove odgovornosti je da razmotri strukturu osoblja u ovom organu, kao u pogledu broja, znanja i jezičkih veština, tako i u pogledu kvalifikacije inspektora škola, nastavljajući nakon toga sa obu-kama.

3.3.2. Izrada priručnika za školske aktive sa jasnim fokusom na razvoj kvaliteta. Priručnik će postaviti u posebnom fokusu ulogu školskih aktiva za obezbeđivanje kvaliteta sa bazom u školi, kao zajedničko planiranje, koordiniranje među-predmetne nastave, ali i kolegijalna podrška (npr nadzori u učionicama).

3.3.3. Obuka osoblja Opštinskih odeljenja za obrazovanje, direktora i osoblja škola odgovornog za upravljanje kvalitetom. Razviće se poseban modul obuke za osoblje Opštinskih odeljenja za obrazovanje, direktore škola i koordinatore kvaliteta u školama. Takođe, ovaj modul će biti uključen u postojećem programu obuke za direktore škola.

3.3.4. Pružanje pomoći od strane stručnih grupa na opštinskom nivou.MONT će izraditi uputstvo za obezbeđivanje kvaliteta sa bazom u školi, kao i dotične instrumente za funkcionisanje stručnih grupa. Za stručne škole, to je uloga KAA.

3.3.5. Obuka predstavnika škola i opština za razvojno planiranje.Na nacionalnom nivou, relevantni pružaoci obuka će biti podstaknuti da razviju kapaciteta za obuku, što može ispuniti zahteve opština i škola za obuku. Opštinski nivo i, kada je potrebno, centralni nivo će imati odgovornost za sprovođenje programa obuke, dok će MONT nadgledati proces obuke.

3.3.6. Osniva se Agencija za nastavni plan, procenu i standarde (ANPPS) u skladu sa Zakonom o preduniverzitets-kom obrazovanju.Ideja je da se relevantne organizacione jedinice iz MONT-a transferišu u agenciju, bilo u celini ili delimično.

Rezultat 3.4: Strułnjaci, kreatori politika, roditelji i šira javnost imaju dovoljne informacije o obezbeΩivanju kvaliteta u pre-duniverzitetskom obrazovanju

3.4.1. Razvija se sistem za izveštavanje rezultata nacionalnih testova.Takva mera bi učinila da stručnjaci, roditelji, učenici i šira javnost budu svesni o učinku obrazovnog sistema i obrazovnih institucija. Aktivnost će biti podržana od strane Svetske banke.

3.4.2. Promovisanje uspeha i nagrađivanje dostignuća.Primeri dobre prakse koji se odnose na kvalitet obrazovanja biće široko promovisani kroz Portal za obezbeđivanje kvaliteta.

3.4.3. Informisanje roditelja o različitim aspektima kurikuluma i obezbeđivanja kvaliteta.MONT je dizajnirao kampanju koja informiše roditelje i učenike o ključnim aspektima novog nastavnog programa pre implementacije na nacionalnom nivou. Informativne kampanje treba organizovati na svim jezicima zajednica i trebaju se prostirati u svim zajednicama.

3.4.4. Promocija javnih rasprava vezano za kvalitet u obrazovanju.U saradnji sa Udruženjem kosovskih opština, MONT će organizovati godišnju konferenciju o kvalitetu obrazovanja.

3.4.5. Stvaranje portala za obezbeđivanje kvaliteta.Portal će biti kreiran od strane MONT-a u cilju informisanja nastavnika, roditelja, učenika i šire javnosti o aranžmanima obezbeđivanja kvaliteta, i pružiće resurse i instrumente za podržavanje mehanizama za obezbeđivanje kvaliteta na central-nom, lokalnom i školskom nivou.

Rezultat 3.5: PoveΔava se pouzdanost rezultata nacionalnih testova i njihovo korišΔenje za politiku, uz rezultate meΩunarodnih testova

57

3.5.1. Razmatranje uputstva o administraciji i nadgledanju ispita.Specifikuju se opšta pravila i modaliteti izbora rukovodilaca i nadzornog osoblja za sprovođenje nacionalnog testa.

3.5.2. Obuka administratora i nadzornika testova.Redovne obuke za upravljanje testom i za nadzor će poboljšati kvalitet i kredibilitet nacionalnih testova.

3.5.3. Obezbeđuje se napredak i transparentnost procesa testiranja.Preduzimaju se odgovarajuće mere za obezbeđivanje napretka procesa testiranja, uključujući i pružanje bezbednosti i trans-parentnosti celokupnog procesa.

3.5.4. Stvaranje banke pitanja sa kompletnim karakteristikama pitanja.Banka mora sadržavati dovoljan broj pitanja relevantne kvalitete koja se mogu koristiti za nacionalne testove.

3.5.5. Analiza testova nakon njihovog završetka.Rezultati nacionalnih testova se analiziraju i interpretiraju u cilju dobivanja zaključaka o kvaliteti zahteva i postizanju rezultata učenja.


Glavne pretpostavke kako bi se obezbedilo postizanje gore navedenog cilja su:• Finalizacija zakonodavstva za reorganizaciju Inspektorata za obrazovanje.• Zalaganje i spremnost opština u podršci sprovođenja procesa za obezbeđivanje kvaliteta.• MONT, opštine i škole će zajednički obezbediti da će saradnja nastavnika u školskim strukturama (kao što su funkcije za obezbeđivanje kvaliteta, PRTAN, itd) biti pokrivena postojećim ugovorima. • Promene u formuli finansiranja trebaju uzeti u obzir aktuelne potrebe škola za finansiranje, uključujući moguće trošk-ove za obezbeđivanje kvaliteta od strane škola.• Volja nastavnika da se angažuju i u dužnostima upravljanja srednjeg nivoa, kao koordinatori kvaliteta ili rukovodioci školskih aktiva.

Međutim, faktori koji stavljaju u pitanje uspeh ostvarivanja onoga što je planirano su:• Nedostatak kapaciteta na opštinskom i školskom nivou za obavljanje zadataka koji se odnose na obezbeđivanje kvaliteta definisanih ovom Strategijom. • Nedovoljan budžet za podršku srednjeg menadžmenta (koordinatori kvalitete, rukovodioci aktiva) u školama, kao i izgradnju relevantnih struktura na opštinskom nivou. • Formalizovanje u izradi školskih i opštinskih razvojnih planova.


58

9. STRATEŠKI CILJ:RAZVOJ NASTAVNIKA

Jedan od ključnih faktora koji utiče, na direktan način, na podizanje kvaliteta nastave i učenja je stručni razvoj nastavnika. Što bolje pripremljeni nastavnici će lakše prevazići brojne izazove sa kojima se mogu suočiti tokom nastavnog procesa, a sprovesti će i reforme koje su u funkciji povećanja kvaliteta nastave i učenja. Nastavnici su nosioci promena u bilo kojem sistemu obra-zovanja, stoga je važna njihova stručna priprema.

Razvoji u oblasti obrazovanja zahtevaju da nastavnici poseduju istaknute stručne i pedagoške veštine, kao i povećana ovlašćenja za donošenje odluka u školi i učionici. Potreba za optimalnu pripremu mladih za globalizovani svet, sa zahtevima i mogućnos-tima koje se stalno menjaju, zahteva nastavnike koji mogu stvoriti podsticajno okruženje učenja, koje se podržava na učenju i razvoju kompetencija i služi kao model za njegove/njene postupke. To podrazumeva potrebu za jačanje uloge nastavnika u odnosu na planiranje obrazovanja, sprovođenje savremene metodologije nastave i učenja, procenu učenika, pripremu i upotre-bu online materijala, kao i različitih sredstava konkretizacije. Sve ovo je povećalo potrebu za stalni stručni razvoj nastavnika.

Izazovi

Nedostatak efektivnog i održivog sistema za strułni razvoj nastavnika

Postojeći model stručnog razvoja nastavnika zasniva se na programima koji su pruženi za nastavnike, stoga treba definisati prioritetne programe obuke, kako bi se zadovoljile praktične potrebe nastavnika za stručni razvoj i za sprovođenje reforme nastavnog plana i programa. Da bi se pružio stručni razvoj bliži potrebama nastavnika, MONT je izvršio razne aktivnosti za strukturiranje SRN-a, kao što su: izrada administrativnih uputastva, akreditacija ponuđača/institucija i programa obuke, izrada kataloga za obuke44, itd. Analiza ovog kataloga pokazuje da postoji veoma malo specifičnih akreditovanih obuka, npr didak-tičko-predmetne obuke zasnovane na analizi potreba, kao i za sprovođenje okvira nastavnog plana i programa.

Sve veća potreba za stručni razvoj prema određenim obrazovnim oblastima je izazov za okvir SRN-a, obzirom da naglašava potrebu za primenu modela za stručni razvoj nastavnika na osnovu zahteva. Za uspešnu realizaciju ovog modela pojavljuju se najmanje dva izazova: prvi je da se identifikuju potrebe za stručnu kvalifikaciju na redovnoj osnovi, na tri nivoa: na nacional-nom nivou za primenu reforme nastavnih programa, na opštinskom nivou što predstavlja potrebe škola, kao i na pojedinačnom nivou za ispunjavanje potreba nastavnika za stručni razvoj. Sve ove potrebe za stručni razvoj treba sakupiti, proceniti i, na osnovu njihovih rezultata i strateških ciljeva, organizovati pružanje stručnog razvoja nastavnika. Drugi izazov je koordinacija aktivnosti SRN-a između različitih aktera, kao što su Pedagoški institut i fakultet obrazovanja, kao i usklađivanje njihovih aktivnosti sa doprinosima razvojnih partnera i različitim obrazovnim organizacijama.

Do pre nekoliko godina, stručni razvoj nastavnika je bio organizovan, uglavnom, u obliku klasičnih obuka. Takav pristup se pokazao nedovoljnim, zato jer su nastavnici često imali potrebu za stalnu stručnu podršku kako bi sproveli u praksi stečeno znanje. Iskustva sa Kosova pokazuju da drugi oblici stručnog razvoja, kao savetovanje na radnom mestu, mentorstvo, reflek-tivne prakse, itd, omogućuju prenos znanja i veština u učionici. Takve prakse su bile deo nekoliko programa stručnog razvoja nastavnika, ali ipak, i dalje postoji izazov da ovaj sveobuhvatni pristup postane deo kulture stalnog stručnog razvijanja nastavni-ka. Ovaj široki pristup može biti podržan stručnim aktivnostima svake škole i umrežavanjem škola.

Opštinski nivo i škole imaju više direktnih informacija u vezi sa potrebama nastavnika za stručni razvoj, prema tome Mini-starstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je delegiralo ovu odgovornost, u velikoj meri, ovim nivoima. Takođe, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je izradilo i pravnu regulativu za podelu sredstava za ovu namenu i definisalo je odgovornosti svake strane u ovom procesu. Za MONT ostaje izazov da izgradi održivi mehanizam finansiranja za stručni razvoj nastavnika koji bi, između ostalog, razmotrio alternative sufinansiranja SRN-a iz centralnog i opštinskog nivoa.

44 Katalogakreditovanihprogramazaprofesionalnirazvojnastavnikairukovodiocaobrazovanja,MONT,2011.http://edukimi.webs.com/dokumente%20shkollore/katalogu_i_programeve_per_zhvillim_1.pdf

59

Nefuncionalizacija procene ułinka nastavnika

Član 33. Zakona o preduniverzitetskom obrazovanju definiše osnovna pravila za licenciranje nastavnika, čiji je deo i procena učinka. Na Kosovu je sprovedeno pilotiranje procesa procene učinka nastavnika. Pilotiranje je pokazalo da postoji potreba za poboljšanje instrumenata i procesa procene, budući da je dokazano da ovo zahteva više resursa nego što je na raspolaganju.

Zaostatak u sprovoΩenju procesa licenciranja nastavnika

Proces licenciranja nastavnika se zasniva na sistemu promocije koji se sastoji od četiri nivoa, svaki od njih je uslovljen ispunjen-jem određenih kriterijuma, uglavnom pohađanjem akreditovanih programa za stručni razvoj i postizanjem najmanje zadovol-javajućeg nivoa povodom procene učinka. Dakle, uspeh u sprovođenju procesa licenciranja zavisi od dva preduslova: od real-izacije stručnog razvoja i procene učinka nastavnika. U pogledu stručnog razvoja, proces licenciranja zahteva da svaki nastavnik pohađa najmanje 20 sati ili 2.5 dana obuke godišnje. Ostaje izazov za Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije da sarađuje sa Opštinskim odeljenjima za obrazovanje i donatorima da bi pružilo ovu mogućnost svim nastavnicima. U međuvremenu, drugi zahtev je procena na najmanje zadovoljavajućem nivou učinka, u cilju obnove ili promovisanja na višem nivou licence. Međunarodna istraživanja pokazuju da nastavnici reaguju pozitivno ako se njihova stručna dostignuća zvanično priznaju. MONT treba voditi brigu da se proces licenciranja zasniva na principu meritokratije kao podsticaj za motivisanje nastavnika za bolji učinak. Bilo koja odluka u ovom kontekstu treba uzeti u obzir budžetska ograničenja, zato jer plate nastavnika trebaju biti povezane sa njihovim licencama.

Rezultati iz procesa licenciranja su dragoceni izvor informacija za potrebe nastavnika za stručni razvoj. Izazov ostaje izgradnja mehanizama za njihovu upotrebu u politici i određivanju prioriteta u vezi sa stručnim razvojem nastavnika.

Nekvalitetna priprema nastavnika pre službe

Priprema svih nastavnika za sve nivoe preduniverzitetskog obrazovanja sprovodi se od strane fakulteta za obrazovanje (FO). I pored napora MONT-a i FO-a da organizuju studijske programe koji su u skladu sa zahtevima i potrebama profesije nastavni-ka, nešto takvo još uvek nije postignuto. Trenutno, FO-ovi ne pripremaju na zadovoljavajućem nivou nastavnike u skladu sa politikama MONT-a za implementaciju Okvira nastavnog plana i programa Kosova. U cilju pronalaženja efikasnijih rešenja u vezi sa ovim problemom, MONT treba da poveća saradnju sa fakultetima za obrazovanje.

Da bi se obezbedila kvalitetnija priprema nastavnika, fakulteti za obrazovanje trebaju posvetiti pažnju prijemu novih studenata, obezbeđujući da se u obrazovnim fakultetima upisuju studenti sa solidnom osnovom znanja koja omogućava njihov stručni razvoj tokom studiranja. Izbor studenata za upis u obrazovnim profilima bi omogućio da fakulteti za obrazovanje, putem studi-jskih programa, pripreme nastavnike koji su spremni za suočavanje sa zahtevima njihove profesije.

Cilj

Glavni prioritet u ovoj oblasti je izgradnja održivog sistema za stručni razvoj nastavnika, koji će doprineti sprovođenju školske reforme.

Stručni razvoj nastavnika omogućava bolju organizaciju nastavnog procesa. Takođe, kroz stručno usavršavanje nastavnici uspevaju da poboljšaju njihov učinak, prilagođavajući ga potrebama učenika. Takav pristup će imati direktan uticaj na postizanje najboljih rezultata učenika. Takođe, važno je da inovacije postanu deo programa za pripremu nastavnika koje se razvijaju od strane fakulteta za obrazovanje.

Podizanje kvaliteta nastaveputemefikasnogiodrživogsistemazapripremanjei stru‡ni razvoj nastavnika.


60

Povezana pitanja

Učešće u programe stručnog razvoja pomaže nastavnicima da budu kreativniji u pripremi nastavnih sadržaja za učenike, kao i efikasniji u njihovom sprovođenju. To bi pomoglo u sticanju kvalitetnijih nastavnih sadržaja od strane učenika (oblast 3). Programi za stručni razvoj pomažu nastavnicima da budu fleksibilniji u izboru nastavnog sadržaja za njihove učenike, kao i u upotrebi različitih sredstava IKT-a ili drugih sredstava za njihovu konkretizaciju. Takođe, učešće u programu obuke za primenu OKK-a pruža informacije o tome kako da nastavnici razviju kod učenika određene nadležnosti putem realizacije različitih nastavnih sadržaja (oblast 5).

Izbor nastavnika za učestvovanje u različitim programima stručnog razvoja zavisi od rukovodstva škole (oblast 2). Izbor zas-novan na potrebama nastavnika bi pomogao u njihovom osposobljavanju za realizaciju kvalitetne nastave i učenja (oblast 3). Takođe, učešće u različitim programima pomoglo bi nastavnicima da ostvare sveobuhvatnost učenika u procesu učenja, posvećujući dodatnu pažnju učenicima sa posebnim potrebama i učenicima iz marginalizovanih grupa (oblast 1).

Nastavnici stručnih škola, takođe, trebaju imati pedagošku pripremu pre službe i trebaju učestvovati u programima za stručni razvoj kako bi se osposobili za primenu nastavnog plana i programa u njihovim oblastima i za organizovanje nastave prema relevantnim modulima (oblast 6). Priprema nastavnika pre službe obavlja se od strane institucija visokog obrazovanja, tako da je ovaj proces neizbežno povezan sa podsektorom visokog obrazovanja (oblast 7).

MoguΔe aktivnosti


Rezultat 4.1: IzgraΩuje se održivi sistem stru‡nog razvoja nastavnika u funkciji realizacije reforme obrazovanja

4.1.1 Razmatranje, izrada i usvajanje dokumenata za SRN. Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije treba da pregleda sve dokumente koji se odnose na SRN i da uskladi njihove sadržaje. Takođe, treba da izradi AU koje će ispuniti zakonske propise za realizaciju SRN-a. MONT treba da izradi i stan-darde nastavnika „pre službe“ i nastavnika „u službi“ i da izvrši njihovo usklađivanje.

4.1.2 Izgradnja mehanizama na nivou škole za identifikaciju potreba za SRN.Ako škola ima pedagošku službu, ta služba će razmotriti pojedinačne planove nastavnika za stručni razvoj i savetovaće direktora škole i Upravni savet škole o prioritetima SRN-a. Ovi prioriteti će biti integrisani u Razvojnom planu škole i dostaviće se Opštinskim odeljenjima za obrazovanje za razmatranje mogućnosti organizovanja obuka prema potrebama i zahtevima nastavnika na opštinskom nivou.

4.1.3 Razvijanje nacionalnog okvira za SRN na osnovu potreba i prioriteta.MONT će razviti dugoročni okvir za SRN (2017-2021, kao i naredne godišnje planove) koji će sadržati potrebe i zahteve nastavnika za stručni razvoj identifikovane na nacionalnom i opštinskom nivou, prema nastavnim jezicima, zahtevima za implementaciju prioriteta određenih na centralnom nivou, kao i rezultatima koji proizlaze iz procesa procene učinka nas-tavnika. Ovaj okvir će biti distribuiran ponuđačima za SRN kako bi koordinirali njihove aktivnosti. Na osnovu ovog ok-vira, MONT će odrediti i koordinirati doprinose iz sopstvenih izvora (IPK, FO…), iz resursa razvojnih partnera i civilnog društva. Ovaj okvir će se koristiti i kao važna referentna tačka u procesu akreditacije novih programa i ponovne akreditacije postojećih programa.

OΔEKIVANI REZULTATI 4.1. IzgraΩujeseodrživsistemstru‡nograzvojanastavnikaufunkcijirealizacijereformeobrazovanja;

4.2.Realizujeseprocesproceneu‡inkanastavnika;

4.3.Funkcionalizujeseupotpunostisistemzalicenciranjenastavnika;

4.4. ObezbeΩujesekvalitetnapripremanastavnikapreslužbe.

61

4.1.4 Izrada godišnjeg plana SOR-a za finansiranje SRN-a. MONT i Opštinska odeljenja za obrazovanje treba da pripreme godišnje planove u vezi troškova za SRN. Ovi planovi treba da budu u skladu sa planom SOR-a.

4.1.5 Angažovanje stručnih timova na nivou opštine.Opštine, koje imaju mogućnost, angažovati će stručne timove da pomognu školama u izradi godišnjih i mesečnih planova rada, kao i u realizaciji različitih savetodavnih i mentorskih aktivnosti za nastavnike.

4.1.6 Podsticanje izrade programa obuke prema prioritetima (za OKK, metodologiju, predmetne nastave, sveobuh-vatno obrazovanje, IKT, integrisano učenje, itd.).Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije će podstaći izradu programa obuke na osnovu prioriteta koje je utvrdilo ili potreba koje se pojavljuju u međuvremenu.

4.1.7 Podsticanje izrade programa za stručni razvoj nastavnika ne-obrazovnih profila.MONT će podstaći izradu programa za SRN prema specifičnim potrebama koje imaju nastavnici različitih profila stručnih škola.

4.1.8 Izgradnja mehanizama održivog finansiranja za SRN.MONT, u saradnji sa Opštinskim odeljenjima za obrazovanje, treba da izgradi mehanizam za finansiranje SRN-a, koji bi obezbedio da svaki nastavnik može pohađati minimalni broj satova obuke unutar perioda od 5 godina. Ovo treba obuh-vatiti sve vrste modela sufinansiranja, uključujući i model plaćanja za obuku, npr napredne obuke.

4.1.9 Nadgledanje i procena sprovođenja programa za SRN. Divizija za stručni razvoj bi pripremila okvir koji bi odredio rokove i modalitete nadzora i procene realizacije programa za SRN. Ovaj okvir bi bio dostavljen svim akterima spremnim da podrže SRN. Na osnovu ovog okvira će se realizovati nadzor i procena sprovođenja programa za SRN. Nadzor se može obaviti od strane MONT-a ili različitih organizacija koje imaju iskustva u nadzoru i proceni programa obuke.

4.1.10 Organizovanje obuke za nastavnike na centralnom i opštinskom nivou (za sprovođenje NOK-a, sveobuh-vatnost, IKT, metodologije nastave, programa prema predmetnim oblastima, za marginalizovane grupe, procenu učinka, mentorstvo, pripremu za registrator, izradu PIA, itd). MONT, u saradnji sa Opštinskim odeljenjima za obrazovanje i razvojnim partnerima, će obezbediti minimum sati za stručni razvoj svih nastavnika, uključujući nastavnike koji drže nastavu na jezicima zajednica, kako bi se omogućilo ob-navljanje licence ili promocija na najvišem sistemu gradiranja. Obuke će se prema mogućnostima organizovati na jezicima zajednica.

4.1.11 Organizovanje aktivnosti za SRN u školi prema potrebama škole i u skladu sa dugoročnim okvirom za stručni razvoj. Škole će organizovati obuke, mentorisanje, različitu stručnu podršku, prema potrebama nastavnika.

4.1.12 Organizovanje obuka za sprovođenje nastavnih planova i programa, jezgara kurikuluma, i okvira profila za AAP. S obzirom da su profili stručnih škola potpuno drugačiji od opšteg obrazovanja, a postoje i razlike unutra stručnog sekto-ra, nastavnicima iz ovog sektora će biti pružene posebne predmetne obuke. To će se realizovati pod nadzorom Divizije za stručno obrazovanje i podržavanjem specifičnih zahteva za AAP.

4.1.13 Podrška centara za stručno usavršavanje na nivou opštine.MONT, u saradnji sa Opštinskim odeljenjima za obrazovanje, će podržati, u različitim oblicima, aktivnost centara za stručno usavršavanje na nivou opštine.

4.1.14 Obezbeđivanje materijala/literature za SRN.MONT će obezbediti uputstvo, materijale i priručnike za sprovođenje OKK-a na različitim nivoima obrazovanja kao i na svim nastavnim jezicima na Kosovu.

4.1.15 Podrška saradnji na regionalnom nivou i šire. Prema potrebi, biće omogućeno učešće stručnjaka na sastancima, obukama i različitim konferencijama u regionu i šire.


62

Rezultat 4.2: Realizuje se proces procene u‡inka nastavnika

4.2.1 Finalizacija dokumenata za procenu učinka nastavnika.Pilotirani instrumenti moraju biti korigovani, kako bi se uključili nalazi iz procesa pilotiranja. Paket instrumenata procene učinka treba ispuniti dodatnim dokumentima, koje treba odobriti Državni savet za licenciranje nastavnika.

4.2.2 Razvoj licenciranja nastavnika na osnovu učinka i šema promocije koja definiše ključne nadležnosti za svaku vrstu licence u postojećoj šemi i njihovo povezivanje za platnim sistemom.MONT treba pripremiti šemu za promovisanje koja jasno definiše ključne nadležnosti za svaku vrstu licence. Takođe, MONT će izvršiti povezivanje licenci sa platnim sistemom.

4.2.3 Izgradnja kapaciteta inspektora i procenjivača za procenu učinka. Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije bi trebalo da poveća broj stručnih inspektora i procenitelja kako bi se omo-gućilo sprovođenje procene učinka na svim nastavnim jezicima na Kosovu. Za postojeće inspektore, novi inspektori i procenitelji koji će biti angažovani treba da organizuju radionice i druge oblike podrške za izgradnju njihovih kapaciteta za procenu učinka.

4.2.4 Izgradnja kapaciteta škole (direktora, stručnih saradnika, nastavnika) za procenu učinka.Neki aspekti procene učinka nastavnika će se sprovesti od strane direktora škole i samih nastavnika. Da bi se ostvarile ove obaveze, potrebno je izgraditi kapacitete direktora škola i samih nastavnika za upotrebu instrumenata za procenu učinka.

4.2.5 Izrada uvodnog programa za nove nastavnike i druge planirane aktivnosti u cilju poboljšanja i institucional-izacije procene učinka nastavnika i stručnog razvoja.MONT treba da izgradi mehanizme za omogućavanje uvodnog programa za nove nastavnike, koji bi omogućio razvoj njihovih nadležnosti za planiranje i organizaciju nastavnog procesa.

4.2.6 Izrada akcionog plana za procenu učinka. Procena učinka se po prvi put realizuje na Kosovu i ovom procesu mogu biti podvrgnuti svi nastavnici. Kancelarija inspek-torata će izraditi plan u kojem će odrediti dinamiku organizovanja procesa procene učinka. Ovaj plan će biti pripremljen u saradnji sa Opštinskim odeljenjima za obrazovanje kako bi se obezbedila koordinacija aktivnosti za njegovu realizaciju, uključujući one koji drže nastavu na jezicima zajednica.

4.2.7 Organizovanje procesa procene učinka.Proces procene učinka nastavnika biće organizovan za sve nastavnike prema akcionom planu koji izrađuje Kancelarija inspektorata.

4.2.8 Nadzor i procena sprovođenja akcionog plana za procenu učinka.Za ovu svrhu treba da postoji posebna posvećenost tima stručnjaka koji će razviti okvir nadzora, pregled informacija iz izveštaja i pripremu preporuka koje proizlaze iz ovog procesa.

4.2.9 Korišćenje podataka iz procesa procene učinka za politiku i određivanje prioriteta za SRN na nacionalnom nivou. MONT treba posvetiti pažnju analiziranju podataka koji proizlaze iz procesa procene. To bi pomoglo MONT-u u izradi politika i u utvrđivanju prioritetnih programa za SRN.

Rezultat 4.3: Funkcionalizuje se u potpunosti sistem za licenciranje nastavnika

4.3.1 Izrada Akcionog plana za sprovođenje procesa licenciranja.Treba izraditi plan u kojem će se odrediti modaliteti sprovođenja procesa licenciranja. Ovaj plan treba da bude u skladu sa dinamikom akcionog plana za procenu učinka nastavnika.

4.3.2 Saradnja sa institucijama koje su odgovorne za obezbeđivanje financijskih sredstava za proces licenciranja nastavnika (MF, MDU, Skupština Kosova).Licenciranje nastavnika je povezano sa sistemom promocije, koji se treba odražavati na platnom sistemu. Dodatni troškovi se trebaju odražavati i na SOR.

4.3.3 Informisanje nastavnika o sistemu licenciranja.Nastavnici moraju biti informisani o procesu njihovog licenciranja. Zbog tog razloga, treba organizovati različite aktivnosti

63

u cilju informisanja nastavnika o ovom procesu, kao što su: informativne kampanje, debate, sastanci, okrugli stolovi, TV spotovi, distribucija informativnog materijala, itd.

4.3.4 Sprovođenje procesa promocije i harmonizacija sa platnim sistemom.Na osnovu akcionog plana treba organizovati proces ponovnog licenciranja ili promocije nastavnika na različitim nivoima licenciranja. Nakon 5 godina, najmanje 35% nastavnika će biti licencirano kao promovisani nastavnici. Promocija nas-tavnika na drugim nivoima biće praćena povećanjem u platnom sistemu.

4.3.5 Organizovanje procesa licenciranja za nastavnike početnike.Prema Zakonu za regulisane profesije, nastavnici početnici trebaju položiti državni ispit i trebaju dobiti licencu za obavl-janje svoje profesije. To bi omogućilo da na konkursu za nastavnike apliciraju oni koji su odabrali karijeru nastavničke profesije. Takođe, to bi olakšalo proces licenciranja nastavnika, zato jer bi se obezbedilo da u sistem uđu licencirani nas-tavnici i da se sistem ne bavi njima na retroaktivan način. To će se povezati i sa uspostavljanjem mehanizma za podršku nastavnika početnika u školama (i veza sa probnom licencom) i sa pružanjem podrške u obliku mentorstva u školama za nastavnike početnike. Posebna pažnja će biti posvećena zadovoljavanju potreba nastavnika početnika koji drže nastavu na jezicima zajednica.

4.3.6 Nadzor i procena sprovođenja Akcionog plana za licenciranje nastavnika.Za ovu svrhu treba da postoji posebno angažovanje tima stručnjaka koji će razviti okvir nadzora, rezime informacija i pri-premu preporuka koje proizlaze iz ovog procesa. Treba posvetiti pažnju analizi podataka koji proizlaze iz procesa nadzora. To bi pomoglo MONT-u u izradi politike i utvrđivanju prioritetnih programa za SRN na nacionalnom nivou.

Rezultat 4.4: ObezbeΩuje se kvalitetna priprema nastavnika pre službe

4.4.1 Definisanje standarda za prijem studenata na fakultetima obrazovanja (FO).FO treba da razviju kriterijume za prijem studenata. Nakon njihovog odobravanja od strane MONT-a, FO treba da prila-gode njihove procese izbora u skladu sa ovim.

4.4.2 Usklađivanje programa FO-a sa politikama MONT-a.FO treba da razviju programe za pripremu nastavnika pre službe koji su u skladu sa novim nastavnim programom. Ovi programi moraju biti akreditovani od strane Kosovske agencije za akreditaciju.

4.4.3 Povećanje kapaciteta FO za izradu i primenu programa prema OKK-u. FO treba da pomognu nastavnicima u izradi programa koji omogućavaju osposobljavanje njihovih studenata da uspešno sprovedu OKK u određenim nastavnim oblastima i na različitim nivoima obrazovanja. FO treba da povećaju saradnju sa istaknutim nastavnicima kako bi se uspešno realizovala stručna praksa, kao mogućnost za kvalitetnu pripremu njihovih stu-denata. MONT, u partnerstvu sa FO, može naći različite oblike podsticaja za nastavnike koji su uključeni u ovom procesu.

4.4.4 Organizacija istraživanja od strane osoblja FO-a u odnosu na sprovođenje OKK-a, metodologija, sveobuhvat-nost, itd. Osoblje FO-a treba podstaći za sprovođenje istraživanja koja bi analizirala različite aspekte sprovođenja OKK-a, uticaja različitih metodologija u nastavnom procesu (npr predmetni nastavnici za neke predmete u četvrtom i petom razredu), u obezbeđivanju sveobuhvatnosti u učionicama učenika sa posebnim potrebama, kao i marginalizovanih učenika, itd.


Glavne pretpostavke kako bi se obezbedilo postizanje gore navedenog cilja su: • Stvaranje mehanizma za financiranje SRN-a, koji bi omogućio da svaki nastavnik pohađa najmanji broj časova obuke u periodu od 5 godina.• Kapaciteti direktora škola, nastavnika i inspektora obrazovanja za uspešno ostvarivanje postupka procene učinka nastavnika.• Transparentnost i odgovornost mehanizama koji ostvaruju postupak procene učinka i licenciranja nastavnika. • Obezbeđivanje neophodnih budžetskih sredstava kako bi nadovezali postupak licenciranja nastavnika sa platnim sistemom.

Međutim, faktori koji dovode u pitanje realizaciju onoga što je planirano su: • Nemogućnost pružanja obuka za sve nastavnike kako bi obezbedili najmanji broj časova obuke u periodu od pet


64

godina. • Nedovoljan broj inspektora obrazovanja i nedostatak stručnih kapaciteta za ostvarivanje procene učinka nastavnika. • Nesprovođenje procedura i kriterija za ostvarivanje postupka procene učinka i licenciranja nastavnika. • Budžetska ograničenja za nadovezivanje sistema licenciranja nastavnika sa platnim sistemom.

65

10. STRATEŠKI CILJ 5: NASTAVA I UΔENJE

Sva istraživanja pokazuju da učenici uče najbolje kada znaju kako se uči i posvećuju se učenju. Nastavnik i škola pružaju na-jbolje mogućnosti za ove učenike, ako se koriste prihvaćeni principi učenja. Između ostalog, takvi principi podrazumevaju: savetovanje učenika, procenu učenja, razvoj veština razmišljanja i aktivnosti koje podstiču proces učenja. Sve ovo treba biti deo nastavnog plana i programa, na način da učenici razviju stepen autonomije u procesu učenja.

Nastava i nastavnici su ključni faktor koji utiču na poboljšanje rezultata učenja. Osposobljavanje dece da nezavisno uče, je sama srž ekspertize jednog nastavnika. Istraživanja pokazuju da orjentisano učenje prema osposobljavanju učenika za učenje može vidljivo da utiče na same rezultate učenja, uz proizvodnju pozitivnih efekata u određenim oblastima nastavnog plana i programa.

Školski tekstovi i ostali nastavni materijali imaju direktan uticaj na nastavu i učenje. Zato, potrebni su mehanizmi koji, nepre-kidno, obezbeđuju da udžbenici i ostali materijali budu odgovarajuće kvalitete, u pogledu relevantnosti, sadržaja, pedagoškog pristupa i delotvornosti. Podsticanje učenja putem tehnologije zahteva više nego jedan hardver ili softver. To su samo radna sredstva, dok je nastavnik taj koji će staviti u upotrebu različite elektronske materijale kako bi uticao na postizanje rezultata učenja.

Izazovi

TeškoΔe u primeni novog kurikuluma

Okvir kurikuluma Kosova (OKK) predstavlja premeštanje iz nastave i učenja zasnovanih na ciljevima i nastavnom sadržaju ka nastavi i učenju zasnovanim na očekivane rezultate i na razvoju nadležnosti učenika. Takav pristup podrazumeva veću odgov-ornost škole i nastavnika, koji su zaduženi za razvoj nastavnih sadržaja, izbor nastavnih metoda, kao i nastavnih materijala i sredstava. Takođe, opštine imaju odgovornosti za pružanje podrške u primeni novog nastavnog plana i programa, dok centralni nivo za koordinaciju i nadgledanje procesa proširenja novog nastavnog plana i programa u svim školama.

Probolem udžbenika i ostalih školskih materijala

Novi kurikulum promoviše fleksibilnost nastavnika pri izboru školskih tekstova i nastavnih materijala koji će omogućiti posti-zanje rezultata učenja u oblastima nastavnog plana i programa i u određenim predmetima. Za uslove Kosova, smatra se da su udžbenici neophodni, ali se takođe treba raditi na razvoju elektronskih materijala prikladnih za korišćenje u učionicama, kao i da se podstaknu nastavnici da razviju sopstvene materijale i da ih podele sa ostalima. Stručni aktivi (ili odeljenja) trebaju pre-duzeti meru obezbeđivanja kvaliteta materijala i da obuhvate nastavnike u diskusiji o Standardima Kvaliteta za školske udžbe-nike45, koji su, u principu, relevantni za celokupan materijal. Razvoj školskih udžbenika koji prate jedan kurikulum osnovan na kompetencijama predstavlja izazov, pošto ne postoji iskustvo izrade takvih školskih udžbenika. Takođe, obezbeđivanje kvaliteta školskih udžbenika i ostalih materijala nije uvek funkcionisao kako treba.

Nedovoljno korišΔenje IKT-a i ostalih sredstava konkretizacije u školama

Korišćenje elektronskih izvora za primenu novog nastavnog plana i programa je nužnost vremena koje treba da ispuni praćenje redosleda nastavnih jedinica iz školskih udžbenika i ostalih materijalima. Sa druge strane, tehnički uslovi u školama za ko-rišćenje takvih izvora su nepogodni, prvenstveno zbog ograničenog prisustva IKT opreme, ali i zbog nedostatka njenog održa-vanja. Takođe, veštine nastavnika za postavljanje IKT-a u prilogu kvalitativne nastave nisu na prikladnom nivou. Škole imaju takođe naglašen nedostatak ostalih sredstava konkretizacije koji se ne mogu zameniti adekvatnim hardverom ili softverom. Oprema za praktično demonstriranje, kao i specijalizovane laboratorije ili tabele ili jednostavne mape koje se trebaju postaviti na zidu, vidljive kao dugotrajno izlaganje za učenike, takođe su deo sredstava za konkretizaciju.

45 MONTAdminstrativnouputstvobr.5/2011ustandardimazaškolskeudžbenikehttps://gzk.rks-gov.net/ActDocumentDetail.aspx?ActID=8050


66

Cilj

Primena novog nastavnog plana i programa u svim školama je ključni prioritet u ovoj oblasti. Osim obuka za nastavnike ovo će se pripremiti i izradom udžbenika i nastavnih materijala koji su u skladu sa novim kurikulumom, uz obuhvatanje i elektronskih nastavnih materijala. Ovo podrazumeva da se posebna pažnja treba pridati školskoj opremi sa IKT sredstvima, ali i drugim sredstvima konkretizacije.

Nadovezana pitanja

Uspešna primena novog nastavnog plana i programa u svim školama, u velikoj meri, zavisi od aranžmana za obezbeđivanje kvaliteta (oblast 3), pogotovo vezano za organizaciju rada školskih aktiva (odeljenja), kao i u pružanju podrške školama od strane opštinskog nivoa. Takođe, aktivnosti za stručno osposobljavanje nastavnika (oblast 4) pomažu u primeni novog nas-tavnog plana i programa, pošto ovaj proces zavisi, suštinski, od pripreme nastavnika. Primena nastavnog plana i programa u stručnom obrazovanju (oblast 6) zahteva specifičan pristup koji je obrazložen u sledećem poglavlju. Od škola se zahteva da se kurikuralni pristup prilagodi deci sa posebnim potrebama, dok specifičan pristup trebaju imati škole sa značajnim brojem učenika iz marginalizovanih grupa (oblast 1). Svakako, novi kurikulum treba da promoviše polnu ravnopravnost i uopšte, ravnopravnost među ljudima koja se treba odraziti u nastavnom sadržaju, školskim udžbenicima i nastavnim materijalima.

MoguΔe aktivnosti

U nastavku su predstavljene moguće aktivnosti za postizanje svakog od očekivanih rezultata, posebno, zajedno sa njihovim kratkim opisom.

Rezultat 5.1: Kurikulum zasnovan na kompetencijama primenjuje se u svim školama i nivoima preduniverzitetskog obrazo-vanja na Kosovo

5.1.1. Razvoj kurikuluma i plana programa prema razredima i predmetima. Kako bi se podržala primena novog kurikuluma, MONT će razviti kurikulum kao i plan programa za svaki razred i pred-met. U ovom procesu, integrisanje predmeta se smatra kad god je to moguće, i treba da se uzme u obzir razvijeni materijal od strane nastavnika u pilot školama kurikuluma. Kurikulumi i nastavni planovi obuhvatiće teme o istoriji, kulturama i zajednicama koje žive na Kosovu. Ovo se treba standardizovati kao deo obaveznog opšteg kurikuluma, ali u i specifičnim modulima za pripadnike zajednica, u podršci i očuvanju njihovog identiteta, jezika i kulture.

5.1.2. Izrada programa obuke i pratećih materijala obuke. Ovi programi služe za pripremu nastavnika, direktora i upravnika obrazovanja za sprovođenje novog kurikuluma.

5.1.3. Obuka nastavnika iz svih škola za primenu novog kurikuluma.Ova vrsta obuke se treba organizovati putem npr: aktivnosti stručnog osposobljavanja planiranih unutar ciljeva 4 (aktiv-nosti 4.1.13-4.1.15). Stručni aktivi/ odeljenja mogu dobiti bitnu ulogu kao forum za razmenu i zajedničko planiranje.

5.1.4. Obuke za direktore, opštinske službenike obrazovanja i inspektore za primenu novog kurikuluma.

UnapreΩenjeu‡enjaputemkvalitativnenastave,uzprimenunastavnogplanaiprogramazasnovanognakompetencijamaiuzkorišΔenjenastavnihresursavisokogkvaliteta.

OΔEKIVANI REZULTATI 5.1.KurikulumzasnovannakompetencijamaprimenjujeseusvimškolamainivoimapreduniverzitetskogobrazovanjanaKosovu;

5.2. IzraΩujuseškolskiudžbeniciidruginastavnimaterijalizasverazredeisvepredmete;

5.3.SveškolesuopremljenesasredstvimaIKTiostalimsredstvimakonkretizacijeneophodnimzauspešnuprimenunovognastavnogplanaiprograma.

67

5.1.5. Informisanje roditelja o procesu primene novog kurikuluma i neprekidne konsultacije sa njima.Informativna kampanja može se organizovati na državnom ili lokalnom nivou, ali se i škole trebaju osposobiti kako bi organizovale takva informisanja i razvile neprekidne konsultacije sa roditeljima.

5.1.6. Sistematsko nadgledanje primene novog kurikuluma sa školskog, opštinskog i centralnog nivoa.Zbog ove svrhe treba da postoje posebni aranžmani nadgledanja koji podrazumevaju razvoj jednog okvira nadgledanja, sažetak i analizu rezultata i vraćanje rezultata nivou politika za donošenje odluka.

5.1.7. Redovno revidiranje novog kurikuluma.Proces revidiranja je nadovezan sa nadgledanjem i procenom primene kurikuluma i vodi se od strane MONT-a.

5.1.8. Organizovanje procene za kurikuralne stepene Ovo je potpuno novi pristup za obrazovni sistem na Kosovu, pošto se procenjuje dostignuće kompetencija na nivou kuri-kuluma. Zato, treba da se izgradi sistem spoljnje procene koji omogućava preduzimanje takvog koraka. Poželjno je da se intervali podudaraju sa spoljnom procenom koji su usvojeni od strane Vlade Kosova u Ciljevima za održivi razvoj, poka-zatelji koji se nadovezuju sa ciljem 446.

Rezultat 5.2: IzraΩuju se školski udžbenici i ostali nastavni materijali za sve razrede i sve predmete

5.2.1. Utvrđivanje procesa izrade novih školskih udžbenika.Kako bi se obezbedio kvalitet školskih udžbenika treba se definisati proces njihove izrade gde se određuju relevantni mo-daliteti. Ovo treba biti praćeno informativnim aktivnostima za autore udžbenika. Proces treba da predvidi mehanizme za prepravku grešaka. Izrada svih novih školskih udžbenika i ostalih nastavnih materijala treba da obezbedi promovisanje vrednosti raznolikosti i tolerancije među kulturama, kao i promovisanje polne ravnopravnosti.

5.2.2. Priprema udžbenika za sve predmete i za sve razrede opšteg obrazovanja.Ovaj proces se treba vršiti uz podsticanje objavljivanja alternativnih udžbenika i uz pružanje mogućnosti njihovog izbora od strane škola. Takođe, tražiće se načini kako se može poboljšati obezbeđivanje kvalitativnih školskih udžbenika za zajednice.

5.2.3. Obuka nastavnika za razvoj i korišćenje elektronskih materijala. Nastavnici se trebaju osposobiti za pripremu elektronskih materijala iz njihove oblasti, ali i za efektivno traženje, usvajanje i korišćenje ostalih materijala koji su na raspolaganju putem elektronske platforme. Takođe, trebaju se podstaknuti nas-tavnici da razvijene elektronske materijale podele sa ostalima, tako što će stimulirati stvaranje i obogaćivanje elektronske platforme.

Rezultat 5.3: Sve su škole opremljene sa sredstvima IKT-a i ostalim sredstvima konkretizacije, neophodnim za uspešnu pri-menu novog kurikuluma

5.3.1. Obezbeđivanje pristupa širokopojasnom internetu za sve škole.Svaki školski objekat na Kosovu treba da ima pristup internetu sa dovoljnim opsegom za efektivno korišćenje izvora sa interneta. Takođe, škole trebaju imati lokalnu mrežu koja pokriva prostore gde se razvijaju nastavni procesi.

5.3.2. Snabdevanje škola sa kompjuterima i sa IKT infrastrukturom i ostalim potrebnim sredstvima. Ideja je da se škole opreme sa dovoljnim brojem kompjutera, projektora ili televizora tipa SMART koji omogućavaju korišćenje IKT-a u učionicama. Takva oprema, u velikoj meri, ispunjava ostala sredstva konkretizacije, kao što su mape, posteri, pa čak i laboratorijska oprema.

5.3.3. Izrada planova za održavanje i ažuriranje IKT opreme. U uslovima Kosova, održavanje IKT opreme treba organizovati od strane škola i opština. Škole trebaju biti odgovorne za izbegavanje defekata u softveru i hardveru do mere u kojoj se ne zahteva stručna intervencija, dok opštine za ugovaranje usluga i popravki.

5.3.4. Promovisanje korišćenja lične opreme IKT-a.Uzimajući u obzir da značajan broj učenika i nastavnika imaju ličnu opremu kao laptopi ili SMART telefoni, treba podstaći njihovo korišćenje i u školskom okruženju. Na taj način kako se ne bi ugrozio princip uključenja, ova mera se treba pratiti jednom šemom subvencija za kupovinu funkcionalnih tableta s niskom cenom, za učenike iz ekonomsko nerazvijenih porodica.

46 http://www.un.org/sustainabledevelopment/sustainable-development-goals/


68

5.3.5. Subvencionisanje laptopova za nastavnike.Država će raditi na sklapanju sporazuma sa distributerima kompjutera kako bi omogućili nastavnicima da kupe laptope sa subvencioniranim cenama od strane države ili uz povoljne uslove kreditovanja.

5.3.6. Snabdevanje škola sa sredstvima konkretizacije potrebnim za primenu novog kurikuluma. Svaka škola će biti opremljena sa standardnim paketima sredstava konkretizacije potrebnim za efektivnu primenu kuriku-luma u školama.


Glavne pretpostavke kako bi se obezbedilo postizanje gore navedenih ciljeva su: • Uspešni završetaks pilotiranja Kurikuluma u 92 škole i primena preporuka za izbegavanje propusta koji su primećeni tokom ovog procesa.• Spremnost opština za podržavanje procesa primene novog kurikuluma u školama.• Kapacitet kosovskih izdavača kako bi se obezbedili kvalitetni udžbenici, uz praćenje dinamike prostiranja kurikuluma po školama. • Motivisanje nastavnika da bi dali doprinos u razvoju elektronskih nastavnih materijala, deleći ih sa ostalima. • Spremnost i kapacitet opština da preduzmu sami održavanje opreme IKT-a i da se pobrinu o njenoj povremenoj zameni.

Međutim, faktori koji dovode u pitanje realizaciju onoga što je planirano su: • Ograničeni kapaciteti za obuku nastavnika za primenu novog kurikuluma. • Nedostatak kapaciteta za pružanje podrške školama pri primeni novog kurikuluma. • Kašnjenje novih nastavnih udžbenika i stvaranje situacija gde se treba raditi sa postojećim udžbenicima koji mogu rezultirati povratkom starog pristupa – osnovanog na sadržaj. • Nedostatak budžeta na opštinskom nivou za održavanje opreme IKT-a.• Slab kvalitet elektronskih materijala izrađenih od strane nastavnika i komercijalnih materijala. • Ograničenja u korišćenju elektronskih materijala sa međunarodnih platformi zbog nepoznavanja engleskog jezika. • Nedostatak udžbenika i nastavnih materijala na jezicima zajednica. • Neuspeh obezbeđivanja dovoljne rodne ekspertize kako bi se razvio potreban pregled i analiza u procesu izrade udžbe-nika i drugih nastavnih materijala za obezbeđivanje promovisanja polne jednakosti i eliminisanja rodnih stereotipa i predrasuda.

69

11. STRATEŠKI CILJ 6:STRUΔNO OBRAZOVANJE I OBUKA I OBRAZOVANJE ODRASLIH

Cilj stručnog obrazovanja i obuke (SOO) je da opremi pohađače sa potrebnim nadležnostima i veštinama kako bi bili konkurentniji i kako bi se postavili na tržištu rada. Nedostatak veština, u većini relevantnih stručnih oblasti, ograničava ekon-omski razvoj države. Kvalitet stručnog obrazovanja i osposobljavanja, kao i harmonizacija sa zahtevima obrazovnog sistema sa tržištem rada, utiču na stručni razvoj pojedinaca, socijalno blagostanje, ekonomski razvoj zemlje, odnosno, u povećanju samozapošljavanja i zaposlenosti.

Rezultati istraživanja tržišta rada su esencijalna osnova za razvoj i poboljšanje stručnih standarda i programa SOO-a. Za njih-ovu primenu potrebno je da se izvrši obuka i neprekidni stručni razvoj nastavnika i instruktora. Razvoj nastavnih materijala, kao i snabdevanje radionica stručnih škola kako bi omogućili primenu kurikuluma SOO-a i praktične nastave sa osnovom u školama, su još izazov, zato se trebaju naći načini i mogućnosti saradnje sa biznisima za ostvarivanje praktičnog učenja na radnom mestu.

Bitno je da se radi na podizanju svesti roditelja i društva, uopšte, vezano za orijentisanje mladih u njihovoj stručnoj karijeri. Učenici koji nemaju interesovanja za akademske studije trebaju imati podršku roditelja i nastavnika za obrazovanje i osposo-bljavanje u stručnim školama. Sa pametnom kombinacijom spoznajnih sposobnosti (kognitivnim) kao i tehničkim, mogu se unaprediti opšte i stručne nadležnosti doprinoseći razvoju profesija koje se traže od strane tržišta rada.

Stručno obrazovanje i obuka je deo preduniverzitetskog obrazovanja, i kvalifikacije SOO-a trebaju biti osnovane na zahteve Okvira Kurikuluma Kosova, osnovnog kurikuluma SOO-a i Nacionalnog Okvira Kvalifikacija.

Nacionalni okvir kvalifikacija (NOK) je bitna komponenta unutar reformi obrazovnog sistema i stručnog osposobljavanja na Kosovu. NOK je nacionalni mehanizam za klasifikaciju kvalifikacija datih unutar nacionalnog sistema kvalifikacija, prema vrsti kvalifikacija i opisima nivoa. NOK cilja da poboljša pristup u zapošljavanju i daljem učenju, uz osiguranje da kvalifikacije budu u saglasnosti sa zahtevima tržišta rada, da ispune zahteve kandidata, ekonomije i institucija obrazovanja i osposobljavanja. Ključna struktura NOK-a sastoji se od osam nivoa u kojima se mogu postaviti kvalifikacije. Svaki nivo NOK-a je određen opisivanjem rezultata učenja, u obliku znanja, veština i proširenih kompetencija.

SOO se prostire na nekoliko nivoa obrazovnog sistema, pokriva potrebe mladih i odraslih za neprekidni stručni razvoj i zapošl-javanje, obuhvatajući socijalne partnere, kao privredne komore, sindikate i različita ministarstva, u procesu planiranja, razvoja i primene politika SOO-a. Ovo čini podsektor SOO-a dosta složenim za upravljanje, zato je neophodno da se razjasne i podele dužnosti i obaveze između zainteresovanih strana i da se postavi efikasna saradnja između njih.

Nacionalni Autoritet Kvalifikacija (NAK) uspostavljen je Zakonom br. 03/L-060 o nacionalnim kvalifikacijama na Kosovu. NAK je odgovoran za razvoj i nadgledanje nacionalnih kvalifikacija i razvoj politika i strategija za sprovođenje Nacionalnog sistema kvalifikacija. NAK definiše vrste i nivoe certifikata i diploma, koje će se obuhvatiti u NOK-u, kao i odobrava pred-ložene kvalifikacije da se obuhvate u NOK-u. NAK vrši spoljno obezbeđivanje kvaliteta, koji vodi na davanje kvalifikacija NOK-a i ostvaruje proces akreditacije za institucije za procenu kandidata i izdavanje certifikata za kvalifikacije u NOK-u. Takođe, NAK je odgovoran za proveru standarda zanimanja/profesija/struka.

Agencija za stručno obrazovanje i obuka odraslih (APOOO) uspostavljena je na osnovu Zakona br. 04/L-138 o Stručnom obrazovanju i osposobljavanju, i ima u cilju nadgledanje i razvoj stručnog obrazovanja i osposobljavanja i za odrasle na Kosovo. APOOO je odgovorno za upravljanje i vođenje institucija stručnog obrazovanja i osposobljavanja i za odrasle (IPOOO) vezano za financijske, ljudske resurse, građevinske objekte i infrastrukture svih javnih institucija SOO-a i da nadgleda postepeni prenos relevantnih odgovornosti stručnih škola bazirajući se na njihove kapacitete. Takođe, APOOO nadgleda i koordiniše razvoj standarda profesije. Na osnovu procene perioda pilotiranja trebalo bi tačno da se odrede oblasti delovanja Agencije koje mogu rezultirati i sa zakonodavnim promenama.

Savet za stručno obrazovanje i obuka i za odrasle (SPOOO) uspostavljen na osnovu Zakona br. 04/L-138 o Stručnom obra-zovanju i osposobljavanju je savetodavni organ za politike SOO-a i obrazovanja odraslih na Kosovo. SPOOO pruža savete


70

i preporučuje za usvajanje profile, na koje se trebaju osnovati programi stručnog obrazovanja i osposobljavanja, standardi za svaki profil, stručni sadržaj plana i programa stručnog obrazovanja i osposobljavanja, koji se trebaju obuhvatiti unutar okvira kvalifikacija, i preporučuje školske knjige i nastavne materijale za korišćenje u takvim programima. SPOOO je odgovoran za usvajanje standarda za profesije.

Izazovi

NeprilagoΩavanje programa SOO-a sa zahtevima tržišta rada

Trenutno, IPOO pruža oko 140 profila u različitim ekonomskim sektorima, čiju relevantnost treba neprekidno revidirati i prilagoditi zahtevima tržišta rada, obuhvatajući postepenu optimizaciju mreže IPOO-a. Izazov je razvoj kapaciteta za analizu potrebe veština i kapaciteta za predviđanje, ograničeni broj standarda profesije, revidiranje i razvoj kurikuluma prema standard-ima profesije, obuka nastavnika i instruktora, oprema radionica, nastavni i podržavajući materijali, kao i ostvarivanje stručne prakse. Stručne škole trebaju da ispune zahteve kvaliteta i da se pripreme za proces akreditacije koji će se vršiti od strane NAK-a, u saglasnosti sa zakonodavstvom.

TeškoΔe u obezbeΩivanju nastavnih materijala za SOO

Iskustvo nam pokazuje da se materijali razvijeni od strane nastavnika, u nedostatku udžbenika u SOO, mogu prikupiti, urediti i objaviti na elektronskim platformama, gde se mogu koristiti od strane nastavnika i svih škola. Ipak, potrebno je da se izgradi kapacitet nastavnika za razvoj nastavnih i podržavajućih materijala, i bazirajući se na potrebe ekonomskih sektora.

Nedostatak osnovnog kurikuluma za SOO

Procedure akreditacije programa u SOO jasno definišu da svi kurikulumi trebaju biti modularni, osnovani na kompetencijama i sa jasnim kriterijumima procene. Sve ovo će se razviti u osnovnom kurikulumu za SOO, koji će biti u saglasnosti sa principi-ma osnovnog kurikuluma za SOO, i zahtevima Nacionalnog Okvira Kvalifikacija. Osnovni kurikulum za SOO treba da pruži više časova stručne prakse, kao i više specifičnijeg sadržaja profesije. Tokom procesa tranzicije bitno je da osnovni kurikulum za SOO omogući fleksibilnost za nekoliko profila, na osnovu relevantnih kapaciteta škola, za dalji razvoj pristupa učenja sa osnovom na radnom mestu.

Ozbiljni problemi u vezi praktiłnog rada i strułne prakse

Koncept SOO je izgrađen na stručnoj praksi u školama i preduzećima. Izazov ostaje nedostatak opreme radionica za ost-varivanje praktičnog učenja u školama. IPOO ima nedostatk saradnje sa sektorom poslovanja, u pružanju adekvatne stručne spreme i ostvarivanju praktičnog rada kandidata tokom stručnog osposobljavanja. Stručne prakse visoke kvalitete povećale bi mogućnost kandidata za samozapošljavanje, ali i mogućnost za zapošljavanje u onim preduzećima gde završe praksu.

Nedostatak savetovanja i strułne orijentacije

Savetovanje i stručna orijentacija je neophodna usluga za jedan funkcionalni sistem SOO-a jedne države. Ova usluga, putem stručnog savetovanja, obezbediće se za sve škole SOO-a.

Problem održivosti centara za kompetenciju i njihov dalji razvoj

Uz pomoć razvojnih partnera, uloženo je u infrastrukturi i ljudskim resursima ovih institucija, ali izazov ostaje njihova fi-nancijska i upravna održivost, kao i njihova transformacija u centre koji pružaju raznolike usluge. Formula za financiranje SOO-a treba se revidirati i prilagoditi sa potrebama stručnog obrazovanja i osposobljavanja i, posebno, sa potrebama centara za kompetenciju. Trebaju se unaprediti pravila za mogućnost generisanja i korišćenja sopstvenih sredstava. Neprekidni stručni razvoj treba da se vrši za upravnike i nastavno osoblje IPOOO-a.

71

Nedostatak efikasnog i kvalitetnog sistema obrazovanja za odrasle

Iako statistike pokazuju da je struktura stanovništva na Kosovu mlada, treba pokazati spremnost u pružanju mogućnosti obra-zovanja tokom celog života za osobe koje nisu završile osnovno obrazovanje, nemaju neku kvalifikaciju ili žele da se ponovo kvalifikuju zbog zapošljavanja ili izgradnje karijere. Odgovornost za obrazovanje i osposobljavanje odraslih na Kosovu je podel-jena u nekoliko ministarstva, ali aktivnosti se sprovode i od strane NVO-a, privatnog sektora i ostalih. MONT će doprineti da ova oblast bude otvorena za sve ponuđače, i da izgradi svoje ljudske i fizičke kapacitete za upravljanje obrazovanjem za odrasle putem konkretnih mera.

Cilj

Glavni prioritet ove oblasti stoji u uspešnoj sarad-nji između škola i tržišta rada. stručno obrazovanje i obuka u dva nivoa, visoko srednji i post sekund-arni, trebaju se dobro financirati i sprovesti na efe-ktivan način.

Pitanja Nadovezana

Promovisanje rodne ravnopravnosti i sveobuhvatnosti u SOO-e zauzima posebno mesto, zato se ova pitanja blisko nadovezuju sa prvim ciljem (oblast 1) ove strategije. Financiranje ove oblasti ostaje bitno pitanje na svim nivoima u kojima se pruža, zato je i predloženo revidiranje financijske formule u SOO školama i CK; koje detaljno tretira upravljanje obrazovnog sistema (oblast 2) ovog dokumenta. Stručni razvoj nastavnika u SOO ima svoje specifičnosti, stoga neke specifične aspekte treba i dalje ovde tretirati. Dok se najveći deo stručnog razvoja, gde se obuhvata metodičko-didaktički aspekat, stručna didaktika i stručna praksa, tretira detaljno u oblasti stručnog razvoja nastavnika (oblast 4).

Mogu‡e aktivnosti

U nastavku su predstavljene moguće aktivnosti za postizanje svih očekivanih rezultata, odvojeno, zajedno sa njihovim kratkim opisom.

Rezultat 6.1: Svi strułni profili koji se pružaju u SOO školama su harmonizovani sa potrebama tržišta rada

Harmonizacija stru‡nog obrazovanja i obuke sa zahtevima tržištaradauzemljiišireistvaranjeotvorenogsistemaobrazovanja za odrasle.

OΔEKIVANI REZULTATI:6.1.Svistru‡niprofilikojisepružajuuSOOškolamasuharmonizovanisapotrebamatržištarada;

6.2.PoveΔanjeza30%upisu‡enikaudeficitarnimsmerovimaiza20%brojdevojakautehni‡kimsmerovima;

6.3.Razvilisusenastavnimaterijalizanajmanjedvausko-stru‡napredmetazasveprioritetneprofile;

6.4.KurikulumiSOOiobrazovanjeodraslihsuharmonizovanisaOkviromkurikulumazapreduniverzitetskoobrazovanjeisaNacionalnimOkviromKvalifikacija;

6.5.Sviu‡enicistru‡nihškolaostvarujuprakti‡nunastavuuškolamaistru‡nupraksuvanškoleusaglasnostisanastavnimprogramom;

6.6.Savetovanjeistru‡naorjentacijajefunkcionalnauškolskomsistemuzau‡enikeiodrasle;

6.7.InstitucijeSOipružaociobrazovanjaodraslihimajupunufinancijskuiupravnuautonomiju;

6.8.Postojeljudskiiinfrastrukturnikapacitetizaupravljanjeobrazovanjemodraslih;

6.9.PoveΔanajeponudaškolovanjana5.nivoukvalifikacija.


72

6.1.1. Poboljšanje sistema informacija tržišta rada kako bi se analizirao i poboljšao mehanizam za identifikaciju i predviđanje potreba tržišta rada za veštine i planiranje u SOO sistemu. Ovde treba predvideti aktivnosti za nadovezivanje SUIO –a sa sistemom informacija iz civilnog registra, KAS-a, službi za zapošljavanje, i ostalo.

6.1.2. Revidiranje profila koji se pružaju u SOO školama i usklađivanje sa potrebama tržišta. Ovo se revidiranje bazira na rezultate istraživanja koji se vrše od strane odgovornih institucija. Istraživanje tržišta rada treba, takođe, uzeti u obzir, specifične potrebe, brige i prioritete zajednica u cilju davanja doprinosa za zastupanje i jednako učešće muškaraca i žena na tržištu rada. Istraživanje tržišta rada koje se razvija i procenjuje za ovu meru takođe obuhvata podatke podeljene prema polu, kako bi se omogućila analiza rodnog aspekta. U cilju pružanja doprinosa za zastupanje i jednako učešće muškaraca i žena na tržištu rada, specifične potrebe, brige i njihovi prioriteti trebaju se integrisati u pružanju podrške za određene stručne profile.

6.1.3. Razvoj standarda pruženih profesija. Standardi se mogu razviti od strane različitih organizacija odgovornih za SOO, industrija ili drugih stručnih grupa.

6.1.4. Analiza potreba na centralnom i lokalnom nivou za ispunjenje uslova za pružanje profila iz revidirane liste. Ove potrebe su nadovezane sa ljudskim, nastavnim resursima, opremom i infrastrukturom. Ova analiza se treba bazirati na proceni stanja pružaoca SOO-a.

6.1.5. Izgradnja kapaciteta SOO škola za pripremu izveštaja samoprocene i postupka za akreditaciju. NAK ima jasne zahteve za obezbeđivanje kvaliteta u SOO i oni se zahtevaju u procesu akreditacije.

Rezultat 6.2: PoveΔan je za 30% upis ułenika u deficitarnim smerovima i za 20% broj devojaka u tehniłkim smerovima

6.2.1. Organizovanje kampanja podizanja svesti i redovnih prezentacija u SOO školama iz industrije, za učenike 8. i 9. razreda. Iniciranje ovih aktivnosti može biti izvršeno od bilo koje strane, škole ili poslodavca ali koordinacija se vrši od strane škole putem informisanja, savetovanja i orijentacije.

6.2.2. Stvaranje stimulativne strukture (zajednički fond) od strane vlade i biznisa, za podršku školovanja u deficita-rnim smerovima za žene u tehničkim smerovima. Iz ovog fonda se mogu dodeliti stipendije ili druge nagrade za učenike u određenim smerovima i za učenice koje pokažu izuzetan uspeh u tehničkim smerovima, kao i za podsticanje početnog upisa u određenim smerovima gde su žene nedovol-jno zastupljene. Posebne aktivnosti se trebaju razviti kako bi se podržala i promovisala na aktivan način uključenost žena u tehničkim smerovima.

6.2.3. Ostvarivanje televizijskih emisija i članaka sa uspešnim pričama žena u tehničkim profesijama. Takve emisije bi mogle da privuku žene da se upišu u tim smerovima.

Rezultat 6.3: Razvili su se nastavni materijali za najmanje dva usko-strułna predmeta za sve prioritetne profile

6.3.1. Prikupljanje najboljih postojećih modela nastavnih materijala pripremljenih od strane nastavnika različitih profila. Oni se prvenstveno biraju iz stručnih aktiva, a onda se objavljuju na elektronskim platformama za korišćenje od strane drugih nastavnika istih oblasti.

6.3.2. Obuka nastavnika za korišćenje elektronske platforme.

6.3.3. Izgradnja kapaciteta nastavnika za razvoj nastavnih materijala koji će pokriti najmanje dva stručna predmeta iz svakog ekonomskog sektora. Pošto je broj profila koji se pružaju veliki, izabraće se po dva predmeta iz prioritetnih profila, vodeći računa da se zastupaju svi ekonomski sektori.

6.3.4. Razvoj nastavnih materijala za najmanje dva stručna predmeta izabrana iz svakog ekonomskog sektora koji se pružaju u SOO školama. Ovi materijali će se razviti od strane obučenih nastavnika prema opisu u gore navedenoj tačci.

73

6.3.5. Izgradnja kapaciteta nastavnika opštih predmeta u SOO za razvoj nastavnih materijala koji se primenjuju u profesiji. Nastavnici predmeta će biti grupisani prema relevantnim nastavnim oblastima, i biće obučeni da razviju nastavne materi-jale primenjive u struci.

6.3.6. Razvoj nastavnih materijala iz oblasti/ opštih nastavnih predmeta primenjenih u profesiji. Opšti predmeti u SOO mogu se razviti za svaki ekonomski sektor. Ekipe za izradu ovih materijala trebaju sadržati nastavni-ke relevantnih opštih oblasti, ali i nastavnike stručnih predmeta određenih sektora.

Rezultat 6.4: Kurikulumi SOO-a i obrazovanja za odrasle harmonizovani su sa Okvirom Kurikuluma za preduniverzitetsko obrazovanje i Nacionalnim Okvir Kvalifikacija

6.4.1. Obuka izrađivača kurikuluma u SOO za modularne kurikulume. Nastavnici se izaberu kako bi pokrili sve ekonomske sektore koji se pružaju u SOO-u.

6.4.2. Razvoj osnovnog kurikuluma za SOO. Osnovni kurikulum za SOO treba da poštuje zahteve Okvira Kurikuluma za Preduniverzitetsko obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija.

6.4.3. Izrada testova zaključnog ispita pruženih profesija u SOO. Ovi testovi se mogu razviti uz grupisanje na osnovu ekonomskih sektora.

6.4.4. Revidiranje administrativnog uputstva za zaključni ispit profesije.

Rezultat 6.5: Svi ułenici strułnih škola ostvaruju praktiłnu nastavu u školama i strułnu praksu van škole u saglasnosti sa nastavnim programom

6.5.1. Razvoj instrumenata za motivaciju preduzeća za primanje učenike na praksi. Ovo podrazumeva i uključivanje drugih aktera.

6.5.2. Razvoj uredbe za zaštitu zdravlja učenika tokom prakse.

6.5.3. Obuka osoblja kancelarija za saradnju sa privredom. Deo ove obuke treba da bude i izrada dinamičnih trogodišnjih planova za podršku učenika u preduzećima.

6.5.4. Opremanje radionica za 15 stručnih škola. Izbor škola za opremanje pokriće prioritetne ekonomske sektore.

6.5.5. Potpisivanje sporazuma o saradnji sa preduzećima za praksu učenika i njihovo sprovođenje.

6.5.6. Izrada podzakonskih akata koji određuju kriterije za uspostavljanje javno-privatnog partnerstva (JPP) u oblasti obrazovanja. Ovo će se ostvariti u bliskoj saradnji sa Ministarstvom financija i ostalim relevantnim institucijama. Takođe, trebaju se izraditi i smernice za upravnike škola za sprovođenje JPP-a.

Rezultat 6.6: Savetovanje i strułna orjentacija je funkcionalna u sistemu školovanja za ułenike i odrasle

6.6.1. Obuka nastavnika SOO-a za razvoj kurikuluma savetovanja i stručne orijentacije za mlade i odrasle.

6.6.2. Razvoj standarda i kvalifikacija profesija savetnika karijere. Radne grupe standarda obuhvatiće i stručnjake i relevantne aktere.

6.6.3. Razvoj kurikuluma za obrazovanje i savetovanje karijere za stručne škole. Ovaj proces će imati za osnovu prethodno usvojeni standard. Ovde se predviđaju i ostali mehanizmi za procenu učenika kao instrument za dalje orijentisanje u karijeri.

6.6.4. Razvoj programa obuke za nastavnike savetovanja i orijentacije u karijeri.


74

6.6.5. Obuka i certifikovanje nastavnika savetovanja i orijentacije u karijeri za mlade i odrasle.

6.6.6. Određivanje savetnika karijere u školama. Nastavnici će biti određeni na ovom zadatku unutar redovnog fonda časova.

6.6.7. Razvoj mehanizama za praćenje diplomiranih u SOO školama.Nadovezivanje sa postojećim mehanizmima kao SUIOS, SUIVO, Centrima studentske službe i ostalim postojećim meh-anizmima podataka.

Rezultat 6.7: Institucije SO i pružioci obrazovanja za odrasle imaju punu financijsku i upravnu autonomiju

6.7.1. Revidiranje uredbe za generisanje i korišćenje sopstvenih prihoda u školama. Ovde se podrazumeva revidiranje podzakonskih akata koja sređuju ova pitanja, u saradnji sa ostalim akterima i u saglasnosti sa zakonodavstvom na snazi.

6.7.2. Obuka osoblja institucija PO za izradu projekata koji generišu prihode.

6.7.3. Revidiranje programa SOO institucija koji pružaju obrazovanje za odrasle. U postojećoj mreži ima slučajeva dupliranja profila, zato treba izbeći takve slučajeve. Takođe, trebaju se izbeći i slučajevi sličnih profila sa različitim nazivom.

6.7.4. Povećanje učešća učenika iz ostalih opština u Centrima za kompetenciju. Povećanje registracije učenika u Centrima za kompetenciju iz drugih opština putem promovisanja mogućnosti školovanja u tim centrima, na nivou države. Ovde se obuhvataju mere za obezbeđivanje jednakog pristupa za sve kandidate iz ostalih opština.

6.7.5. Revidiranje formule financiranja SOO institucija. Nova formula će omogućiti financijske izvore sa centralnog, lokalnog i školskog nivoa, a takođe će se podržati sistemom periodične procene troškova.

6.7.6. Promovisanje jednog modela poslovanja u određenim IPOO-ima, koji obezbeđuje financijsku i upravnu održivost. Ovaj model obuhvata izgradnju novih mehanizama koji pokrivaju tri upravna stuba: nadovezivanje sa biznisom i pružanje savetodavnih usluga za karijeru, promovisanje aktivnosti za generisanje prihoda, i obrada podataka, nadgledanje i procena. Poseban značaj treba pridati razvoju adekvatnog sistema za nadgledanje i procenu.

Rezultat 6.8. Postoje ljudski i infrastrukturni kapaciteti za upravljanje obrazovanjem za odrasle

6.8.1. Prikupljanje, obrada i održavanje podataka o obrazovanju odraslih u SUIO.

6.8.2. Pružanje mogućnosti osposobljavanja upravnog osoblja na centralnom, lokalnom i školskom nivou.

6.8.3. Obuka školskog osoblja za primenu OO-a. U ovom slučaju se obuhvata i uprava škole, koordinatori, nastavnici, nadzornici, itd.

Rezultat 6.9. PoveΔana je ponuda školovanja na 5. nivou kvalifikacija

6.9.1. Identifikovanje potreba za kvalifikaciju 5. nivoa. Analiza zakonodavstva na snazi i identifikacija kao i prilagođavanje 5. nivoa u obrazovnom sistemu i na tržištu rada.

6.9.2. Razvoj novih programa za postizanje post-sekundarnih kvalifikacija 5. nivoa prema NOK-u.

6.9.3. Pružanje novih post-sekundarnih programa 5. nivoa u IPOO, a pogotovo u Centre za Kompetenciju.

75


Ključne pretpostavke za obezbeđivanje postizanja gore navedenih ciljeva su: • Preduzeća ukazuju spremnost za organizovanje stručne prakse.• Mogućnost saradnje sa spoljnim donatorima.• Uključenost poslovnih organizacija za posredovanje stručne prakse.

Međutim, faktori koji dovode u pitanje realizaciju onoga što je planirano, su: • Nedostatak dovoljnog budžeta.• Nedostatak interesovanja biznisa za saradnju.• Formula financiranja prikladnih SOO-a.• Nedostatak nastavnika sa tehničkim veštinama.• Niski ekonomski razvoj države i neodrživost MSP-a. • Degradacija imidža SOO škola. • Nedostatak predstavnika ekonomije u internoj proceni učenika SOO-a. • Smanjenje fonda od strane donatora. • Nedostatak programa prikladnih za obrazovanje odraslih. • Nedostatak fondova za obrazovanje odraslih.• Harmonizacija zakonodavstva između relevantnih institucija.


76

12. STRATEŠKI CILJ 7: VISOKO OBRAZOVANJE

Visoko obrazovanje je suštinska javna odgovornost, od posebnog značaja za razvoj društva. Kroz stvaranje znanja i veština, kao i podsticanjem inovacije, kritičkog mišljenja, tolerancije i otvorenog uma, institucije visokog obrazovanja pripremaju građane za njihovu ulogu u društvu i ekonomiji. U XXI veku, visoko obrazovanje je jedan od ključnih pokretača demokratske konsolidaci-je i ekonomskog razvoja zemlje. Stručno osposobljavanje i znanje stečeno kroz visoko obrazovanje su važni faktori za stvaranje radnih mesta i društvenog blagostanja. Posebno, u društvima u tranziciji, visoko obrazovanje je jedan od bitnih komponenti socijalne i političke transformacije, što direktno utiče na održive državne institucije i stvaranje preduslova za ekonomski razvoj. Kao što su pokazala iskustva iz mnogih drugih zemalja, visoko obrazovanje utiče, u značajnoj meri, u obezbeđivanju kvalitet-nog i konkurentnog osoblja na tržištu rada.

Standardi kvalitete u visokom obrazovanju su ključni preduslov za razvoj modernih institucija visokog obrazovanja. U kontek-stu primene ovih standarda, odnos nastavnik-učenik je kvantitativni pokazatelj kvaliteta. Standardi kvaliteta su fokusirani na razvoj mehanizama obezbeđivanja kvaliteta i stvaranje adekvatnih uslova infrastrukture za akademski rad i istraživanje. Visoko obrazovanje treba da odgovori, da se prilagodi i da prethodi promenama na tržištu rada i razvoju države. U tom kontekstu, saradnja sa predstavnicima ekonomije je od suštinske važnosti za visoko obrazovanje. Ova saradnja je važna, posebno u procesu razvoja novih standarda i novih studijskih programa i u obezbeđivanju prikladnih uslova za praktično osposobljavanje.

Naučno istraživanje spada među deset prioriteta Bolonjske deklaracije. Integrisana veza između visokog obrazovanja i is-traživanja je definiranje karakteristika modernih univerziteta.

Održivo finansiranje visokog obrazovanja je od suštinske važnosti za normalno funkcionisanje i razvoj institucija visokog obra-zovanja. Finansiranje institucija visokog obrazovanja vrši se na osnovu njihovog rada, kroz modele koji uzimaju u obzir nastave, naučno-istraživački i institucionalni razvoj. Rast i diversifikacija prihoda kroz obezbeđenje sopstvenih prihoda je važan aspekt za razvoj institucija visokog obrazovanja.

Promocija međunarodne saradnje kroz učešće u međunarodnim programima visokog obrazovanja za akademsku razmenu i izgradnju mreže partnerstva međunarodne saradnje su dobra prilika za internacionalizaciju visokog obrazovanja i integraciju u evropskom prostoru visokog obrazovanja.

Izazovi

Nepoštovanje standarda kvaliteta u institucijama visokog obrazovanja

U posljednjih deset godina, visoko obrazovanje na Kosovu je prošlo kroz izuzetnu masovizaciju svojih kapaciteta i mogućnosti. Ova masovizacija, bez obzira na važnost koju ima kao politika obrazovanja za povećanje učešća u visokom obrazovanju, ipak je doprinela u padu, ponekad dramatičnom, kvaliteta visokog obrazovanja.

Dok je broj studenata i studijskih programa povećan, odnos nastavnik-učenik je znatno pogoršan. Poboljšanje nepovoljnog odnosa nastavnik-učenik u javnim ustanovama zahteva ulaganje u stvaranju okvira, ali i dodatnih financijskih sredstava.

S druge strane, izgradnja internih mehanizama za obezbeđenje kvalitete ostaje važan zadatak institucija visokog obrazovanja. Takođe, uslovi za naučno-istraživačke infrastrukture ostaju vrlo ograničeni. Pitanja koja takođe zahtevaju posebnu pažnju, su povećanje nivoa etike, transparentnosti i integriteta u visokom obrazovanju.

NeusklaΩivanje programa studija sa zahtevima tržišta rada

Strukturalni nedostatak visokog obrazovanja na Kosovu je razvoj studijskih programa koji ne odražavaju stvarne potrebe tržišta rada. U isto vreme, ovim programima nedostaje i interdisciplinarnost, deo praktične obuke, kao i veza sa naučnim istraživan-jem. Neusklađenost potreba tržišta rada sa znanjem stečenim u visokom obrazovanju je identifikovana kao glavna prepreka za

77

povećanje zaposlenosti i ekonomskog razvoja u zemlji. Poslovna zajednica se žali da radna snaga ima nepotpune i neuskladive veštine sa njihovim potrebama. S druge strane, saradnja institucija visokog obrazovanja sa poslovnom zajednicom je vrlo niska, dok institucije visokog obrazovanja imaju neefikasne i još uvek nerazvijene usluge za orijentaciju i savetovanje studenata u karijeri. Prema tome, izazov ostaje revidiranje studijskih programa da bi se odrazile potrebe tržišta rada i orijentacije studenta ka studiranju deficitarnih i strateških oblasti za razvoj zemlje u cilju poboljšanja mogućnosti za zapošljavanje.

Nedovoljno prisustvo naułnog istraživanja u institucijama visokog obrazovanja

Iako prepoznat kao važan aspekt razvoja visokog obrazovanja, naučno-istraživački rad nije u potpunosti integrisan u redovne aktivnosti institucija visokog obrazovanja na Kosovu. Broj naučnih publikacija u međunarodnim indeksiranim časopisima osoblja institucija visokog obrazovanja i dalje je izuzetno mali. Povećanje broja naučnih publikacija osoblja institucija visok-og obrazovanja u međunarodnim indeksiranim časopisima zahteva podršku istraživača u objavljivanju radova i prezentaciji naučnih rezultata na međunarodnim konferencijama. Osim toga, potrebno je da se poboljša okruženje nepogodno za nauč-no-istraživački rad, imajući u obzir nedostatak adekvatne fizičke infrastrukture, laboratorije i nefunkcionalnu opremu i nedo-statak pristupa naučnim resursima u elektronskim bibliotekama.

Nepotpun zakonski okvir u visokom obrazovanju

Stupanjem na snagu novog Zakona o visokom obrazovanju u Republici Kosovo treba razmotriti i dopuniti sve podzakonske akte u cilju pružanja što efektivnijeg okruženja za razvoj visokog obrazovanja na Kosovu u skladu sa novim zakonom. Takođe, novi Zakon neminovno podrazumeva promenu i usklađivanje statuta i propisa svih institucija visokog obrazovanja unutar određenog vremenskog perioda.

Financiranje visokog obrazovanja nezavisno od ułinka

Zakon o visokom obrazovanju predviđa izgradnju efikasnih mehanizama za transparentno finansiranje koje podstiče odgov-ornost. Ovo finansiranje se vrši na osnovu trogodišnjih planova koji su dogovoreni između institucija visokog obrazovanja i MONT-a, a izveštavanje treba da se zasniva na dogovorenim pokazateljima. Primena formule finansiranja institucija visokog obrazovanja na osnovu učinka mora biti praćena izgradnjom efikasnih mehanizama za izradu i nadzorom primene razvojnih planova javnih institucija visokog obrazovanja. S druge strane, obezbeđenje sopstvenih prihoda je važan aspekt funkcionisanja formule financiranja kroz ugovor o učinku. To zahteva razvoj mehanizama za generisanje dodatnih fondova putem angažovanja u projekte i druge savetodavne aktivnosti koje mogu biti profitabilne za institucije visokog obrazovanja.

Neefektivna meΩunarodna saradnja u visokom obrazovanju

Međunarodna saradnja i akademska mobilnost su važni instrumenti kako bi se olakšala integracija Kosova u evropskom pros-toru visokog obrazovanja. Glavna prepreka za međunarodnu mobilnost nastavnog osoblja i studenata i dalje je nedovoljno poznavanje engleskog jezika. Za ove svrhe, potrebno je razviti posebne programe za učenje stranih jezika i veštine studija. S druge strane, institucije visokog obrazovanja trebaju uspostaviti kancelarije za razvoj projekata i pružanje stručnih usluga u cilju informisanja o mogućnostima za apliciranje u okviru programa EU.

Cilj

Izgradnja kvaliteta institucija visokog obrazovanja je prioritet u ovoj oblasti. Osim prilagođavanja studijskih programa sa potrebama tržišta rada, to treba biti praćeno promocijom istraživačko-naučnog i umetničkog rada i inovacijom u institucijama visokog obrazovanja. Posebnu pažnju treba posvetiti usklađivanju i kompletiranju pravnog okvira u visokom obrazovanju, kao i finansiranju visokog obrazovanja na osnovu učinka. Takođe, u pogledu internacionalizacije visokog obrazovanja, pri-oritet je povećanje akademske mobilnosti akademskog osoblja i studenata, kao i učešće u međunarodnim programima visokog obrazovanja i naučnom istraživanju.

Poboljšanje kvaliteta i konkurentnosti visokog obrazovanjakrozpromocijusavršenstva u nastavi, nau‡nom istraživanju,umetni‡komstvaralaštvu, inovaciji i internacionalizaciji.


78

Nadovezana pitanja

Visoko obrazovanje je usko povezano sa podsektorom preduniverzitetskog obrazovanja, kako u pogledu učešća, tako i u kvalitetu i sadržaju. Na taj način, može se postići raznolika uključenost studenata u visokom obrazovanju, ako se u nižim nivoima obrazovanja uključuju na zadovoljavajućem stepenu lica iz marginalizovanih grupa (oblast 1). S druge strane, kvalitet preduniverzitetskog obrazovanja (oblast 3) i sadržaji koji se odvijaju na ovom nivou (oblast 5), u velikoj meri utiču na uspeh mladih kao studenti u institucijama visokog obrazovanja. Razvoji u stručnom obrazovanju i osposobljavanju (oblast 6) utiču na pružanje odgovarajućih studijskih programa za diplomirane iz ovih oblasti. I, na kraju, priprema nastavnika preduniver-zitetskog obrazovanja je zadatak specijalizovanih institucija visokog obrazovanja i treba da se razviju u skladu sa zahtevima za kvalitetu nastavu (oblast 4).

MoguΔe aktivnosti

U nastavku su predstavljene moguće aktivnosti za postizanje svakog očekivanog rezultata, odvojeno, zajedno sa njihovim kratkim opisom.

Rezultat 7.1: Odnos akademsko osoblje - student u IVO je najmanje 1:40

7.1.1. Razvoj novih programa doktorskih studija.U cilju stvaranja kadra u javnim institucijama visokog obrazovanja razvija se 10 novih programa doktorata u raznim oblastima studija, obuhvatajući i među-disciplinske programe doktorata, na osnovu procene za kadrovski razvoj. Kako bi se obezbedilo ispunjenje potreba javnih institucija visokog obrazovanja za stvaranje kadrova, odvojeni su fondovi za podršku učešća međunarodnih profesora/mentora u programima doktorskih studija.

7.1.2. Podrška studentima doktorskih studija u međunarodnim institucijama visokog obrazovanja.Da bi se zadovoljile potrebe javnih institucija visokog obrazovanja za stvaranje kadrova, odvajaju se sredstva za podršku 100 studenata (20 svake godine) u doktorskim studijima u deficitarnim / strateškim pravcima u 500 najboljih svetskih uni-verziteta, u relevantnim oblastima. U cilju dalje podrške jednakog zastupanja muškaraca i žena u programima doktorata, trebaju se postaviti kriteriji kako bi se obezbedilo da muškarci i žene imaju jednake koristi od šeme stipendija.

7.1.3. Razvoj mehanizma,a za planiranje prijema studenata u IVO.Da bi se obezbedio kvalitet, IVO razvijaju politike za upis studenata koje uzimaju u obzir njihove kadrovske kapacitete, i primenjuju kriterije poznavanja engleskog jezika kao kriterij za upis u doktorske programe putem međunarodnih stan-dardiziranih testova. Ovi mehanizmi trebaju uzeti u obzir potrebu da se obezbedi ravnopravno učešće svih zajednica u

OΔEKIVANI REZULTATI:7.1.Odnosakademskoosoblje-studentuIVOjenajmanje1:40;

7.2.Mehanizmizastru‡noosposobljavanjeakademskogosobljauIVOsupotpunooperativni;

7.3. Mehanizmi za obezbeΩivanjekvalitetauvisokomobrazovanjusupotpunofunkcionalni;

7.4. NadgraΩenainfrastrukturaitehnologijazanastavu,nau‡no-istraživa‡kiiumetni‡kirad;

7.5.Do2019.godinesistemupravljanjainformacijamauvisokomobrazovanju(SUIVO)jepotpunofunkcionalan;

7.6.Studijskiprogramiuskladusazahtevimatržištaradaislužbezastru‡nuorijentacijuisavetovanjesufunkcionalneuIVO;

7.7.Brojnau‡nihpublikacijaumeΩunarodnimindeksiranim‡asopisimaodstraneakademskogosobljarasteza25%godišnje;

7.8.Do2018.godinejerevidiranaiokon‡anapravnainfrastrukturazavisokoobrazovanje;

7.9.Do2020.godinepo‡injeprimenaformulefinansiranjavisokogobrazovanjanaosnovuu‡inka;

7.10.PoveΔavasemobilnostakademskogosobljaistudenataIVO-a;

7.11.PoveΔavaseu‡ešΔeumeΩunarodnimprogramimazavisokoobrazovanjeinau‡no-istraživa‡kirad.

79

obrazovanju i primenu nadovezanog zakonskog okvira.

Rezultat 7.2: Mehanizmi za strułno osposobljavanje akademskog osoblja u IVO su potpuno funkcionalni

7.2.1. Uspostavljanje i funkcionalizacija kancelarija za izvrsnost nastaveCilja se uspostavljanje novih kancelarija za nastavnu izvrsnost u svim institucijama visokog obrazovanja, što će omogućiti akademskom osoblju usluge akademskog razvoja, odnosno razne programe obuke u vezi sa novim nastavnim metodologi-jama i naučnim istraživanjima.

7.2.2. Procena potreba akademskog osoblja za stručni razvoj. Sve IVO trebaju identifikovati potrebe za stručni razvoj akademskog osoblja na osnovu razvojnih prioriteta institucija. Pro-cena potreba je namerena da se ostvari putem sredstava samoprocene i analize i treba rezultirati analizom potreba za stručni razvoj u svakoj instituciji visokog obrazovanja.

7.2.3. Izrada plana stručnog razvoja akademskog osoblja.Plan za izgradnju kapaciteta akademskog osoblja Institucija visokog obrazovanja treba da se zasniva na analizi potreba izgradnje kapaciteta akademskog osoblja svake institucije. Plan može uključivati razvoj i sprovođenje različitih programa obuke za unapređenje nastave i mentorstva. Akademsko osoblje treba da bude upoznato sa etičkim principima i smernica-ma za etičko ponašanje, na osnovu relevantnih evropskih preporuka.

7.2.4. Razvoj mehanizma za nadgledanje i procenu rada akademskog osoblja. U tu svrhu treba da postoje posebni aranžmani za nadgledanje što znači razvoj okvira za nadzor i procenu akademskog osoblja u Institucijama visokog obrazovanja.

Rezultat 7.3: Mehanizmi za obezbeΩivanje kvaliteta u visokom obrazovanju su u potpunosti funkcionalni

7.3.1. Razvoj i širenje ljudskih i finansijskih kapaciteta za KAA za sprovođenje evropskih standarda i smernica za obezbeđivanje kvaliteta u Evropskom prostoru visokog obrazovanja.

7.3.2. Razvoj i širenje ljudskih kapaciteta Odeljenja za visoko obrazovanje u MONT.

7.3.3. Podrške IVO-a u sprovođenju politike obezbeđivanja kvaliteta.IVO će se podržati na razvoj i primenu politika koje se odnose na proces izrade i usvajanja programa, uključujući studente i druge zainteresovane strane; ohrabrivanju učenika da preuzmu aktivnu ulogu u procesu učenja; sprovođenju poštenih i transparentnih procesa za zapošljavanje i razvoj osoblja; podsticanju inovacija u nastavnim metodama i korišćenju novih tehnologija; i na cikličnoj proceni efikasnosti procedura procene za studente. Mehanizmi za obezbeđenje kvaliteta i regula-torne mere trebaju biti dopunjene pristupom zasnovanom na principe etike, transparentnosti i integriteta u obrazovanju.

7.3.4. Dopuna akreditacije sa procesom rangiranja programa i institucija prema Evropskom multidimenzionalnom okviru.

7.3.5. Uspostavljanje i funkcionalizacija Agencije za standarde i procenu u regulisanim profesijama.

Rezultat 7.4: NadgraΩena infrastruktura i tehnologija za nastavu, naułno-istraživałki i umetniłki rad

7.4.1. Procena potreba infrastrukture za nastavu i naučno-istraživački rad.Sve IVO identifikuju potrebe akademskih jedinica za infrastrukturu, odnosno potrebe za unapređenje postojećih labora-torija i kupovinu laboratorijska sa novom opremom.

7.4.2. Institucionalna podrška za razvoj naučno-istraživačke infrastrukture. Poboljšanje uslova infrastrukture javnih institucija visokog obrazovanja i naučnog istraživanja putem podržavanja otvaranja pet novih laboratorija.

7.4.3. Izrada planova za održavanje i ažuriranje laboratorijske opreme. Planovi za održavanje laboratorijske opreme u javnim institucijama visokog obrazovanja će uključivati izradu uredbi i obuku akademskog i administrativnog osoblja za upotrebu laboratorija.


80

Rezultat 7.5: Do 2019, Sistem za upravljanje informacijama u visokom obrazovanju (SUIVO) je potpuno funkcionalan

7.5.1. Razvoj SUIVO uz mogućnost prikupljanja i obrade informacija na nivou IVO.Razvoj softvera i kompletiranje adekvatne infrastrukture informacione tehnologije u institucijama visokog obrazovanja za korišćenje SUIVO.

7.5.2. Izrada smernica i obuka osoblja za prikupljanje i analizu podataka.Razvoj programa obuke i izrada smernica za prikupljanje i analizu podataka, za osoblje institucija visokog obrazovanja.

7.5.3. Razvoj nacionalnih pokazatelja visokog obrazovanja.

Rezultat 7.6: Studijski programi u skladu sa zahtevima tržišta rada i službe za strułnu orijentaciju i savetovanje su funkcio-nalne u IVO

7.6.1. Osnivanje i funkcionalizacija industrijskih saveta.Industrijski saveti za pojedine oblasti su mehanizmi IVO-a funkcionalizovani na nivou akademskih jedinica kao forumi saradnje sa biznisima. Ovi saveti treba da se angažuju i u realizaciji aktivnosti koje su povezane sa IVO, određene Strategi-jom inovacije Kosova.

7.6.2. Podsticanje partnerstva sa biznisima. U tom cilju će biti podržano najmanje 50 inicijativa partnerstva između IVO i javno/privatnih preduzeća u različitim sek-torima privrede koji obuhvataju i komponentu stručne prakse studenata.

7.6.3. Ostvarivanje prave studije za nadovezivanje programa visokog obrazovanja i tržišta rada, koja bi trebala poslužiti kao osnova za plan profilisanja javnih univerziteta, na osnovu razvojnog potencijala zemlje i različitih regiona na Kosovu.

7.6.4. Revidiranje postojećih programa studiranja.Izvršiće se razmatranje postojećeg programa studija u IVO kako bi se odrazili zahtevi tržišta rada. IVO će osnovati speci-jalizovane grupe za istraživanje i procenu potreba tržišta rada prema odgovarajućim oblastima. Takođe, svi novi studijski programi će morati dokazati prilagođavanje potrebama tržišta rada kao pravni preduslov za akreditaciju, kroz studije spro-vedene u skladu sa standarda utvrđenim od strane KAA.

7.6.5. Podrška novim programima u primenjivim naukama i stručnim programima u skladu sa zahtevima tržišta rada.Razvoj i sprovođenje najmanje 10 novih stručnih studijskih programa u relevantnim oblastima u javnim ustanovama vi-sokog obrazovanja.

7.6.6. Pružanje stručnih usluga za biznise. IVO treba razviti katalog stručnih usluga za poslovanja. Pružanje ovih usluga treba da se sredi prema propisima institucija.

7.6.7. Stvaranje sistema za analizu tržišta rada na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Sistem mora prikupiti, obraditi i pružiti podatke za analizu tržišta rada u cilju predviđanja potreba veština u sektorima ekonomije kroz razvoj koherentnog pristupa. Glavni fokus mere je da obezbedi stvaranje mehanizama za predviđanje sektorskih veština, na osnovu ankete poslodavaca i radnika, kako bi se zadovoljile trenutne potražnje za pružaoce visokog obrazovanja, za one koji diplomiraju i učesnike na tržištu rada koji traže ponovnu kvalifikaciju. To će uključivati izgradnju administrativnih kapaciteta za vršenje i korišćenje sektorskih prognoza i da se razviju efikasne politike kako bi se smanjila nejednakost veština. Prikupljene informacije na tržištu rada treba da obuhvaća mehanizme za procenu pristupa, učešće i zastupljenost žena i muškaraca na tržištu rada, kao i moguće mere koje se mogu preduzeti za ublažavanje bilo kojih nesug-lasica.

7.6.8. Uspostavljanje Centra za razvoj karijere u IVO. Centri za razvoj karijere u IVO moraju razviti programe za razvoj karijere i podršku za studente.

7.6.9. Razvoj standarda zanimanja/struke/profesije u visokom obrazovanju. Ovde se obuhvata i razvoj uputstava za standarde zanimanja/struka/ profesija u visokom obrazovanju.

81

Rezultat 7.7: Broj naułnih publikacija u meΩunarodnim indeksiranim łasopisima od strane akademskog osoblja raste za 25% godišnje

7.7.1. Analiza istraživačkih aktivnosti akademskog osoblja.Sprovođenje studije za angažovanje akademskog osoblja IVO u naučnoistraživačkom radu, na osnovu postojećih kapaciteta i istraživačke prioritete iz Nacionalnog programa nauke.

7.7.2. Razvoj akcionih planova za naučno-istraživačke delatnosti.IVO treba razviti akcione planove za razvoj naučno-istraživačke delatnosti. Ovi planovi moraju biti u skladu sa Nacional-nim programom nauke i trebaju uključiti izradu okvira za nadgledanje njihovog sprovođenja.

7.7.3. Osnivanje i funkcionalizacija etičkih saveta u IVO.

7.7.4. Podrška objavljivanju naučnih radova u indeksiranim časopisima i prezentaciji rezultata na međunarodnim konferencijama.Podrška akademskog osoblja IVO-a za objavljivanje naučnog rada u naučnim indeksiranim časopisima i njihovo učešće u međunarodnim konferencijama u cilju predstavljanja naučnih rezultata.

7.7.5. Obezbeđivanje pristupa elektronskim bibliotekama i podsticanje njihovog korišćenja. U tu svrhu će biti omogućen pristup akademskog osoblja u najmanje 5 međunarodnih elektronskih biblioteka akademskih i naučnih izvora.

7.7.6. Stvaranje nacionalnog registra naučnih istraživača.Registar će služiti kao mehanizam za identifikaciju i upravljanje informacijama za naučnoistraživački rad akademskog oso-blja IVO-a i naučnoistraživačkih instituta.

Rezultat 7.8: Do 2018. revidirana je i okonłana pravna infrastruktura za visoko obrazovanje

7.8.1. Pregled i izrada podzakonskih akata u skladu sa novim zakonodavstvom.

7.8.2. Usklađivanje statuta i drugih pravnih akata IVO-a sa novim zakonodavstvom.

7.8.3. Razvoj zakonskog okvira za SUIVO.

Rezultat 7.9: Do 2020. połinje primena formule financiranja za visoko obrazovanje na osnovu ułinka

7.9.1. Izrada podzakonskih akata za formulu finansiranja visokog obrazovanja.

7.9.2. Razvoj rodno osetljivih pokazatelja učinka u visokom obrazovanju.

7.9.3. Razvoj strateških planova za razvoj IVO.

7.9.4. Razvoj okvira za nadgledanje i procenu sporazuma učinka.

7.9.5. Razvoj posebnih pozitivnih mera i pripremnih programa za upis i zadržavanje učenika u IVO iz socijalno ugroženih kategorija i nedovoljno zastupljenih zajednica. U cilju primanja studenata iz socijalno ugroženih kategorija u IVO, podržaće se razvoj posebnih pripremnih programa. Praktični primeri ovih mera su pružanje intenzivnih kurseva za kandidate iz zajednice kako bi se pripremili za prijemni ispit, pružanje uslova za kandidate iz zajednica da održe prijemni ispit na svom maternjem jeziku i politika rezervisanih mesta u IVO u cilju postizanja ravnopravnog učešća. Isto tako, programi za podršku studenata treba da budu razvijeni kako bi se zadržali u visokom obrazovanju studenti iz marginalizovanih zajednica i grupa putem intenzivnih kurseva jezika za poboljšanje znanja o jeziku nastave, ili putem mentorskih programa, obezbeđivanja prevoza i studenskih domova.

Rezultat 7.10: PoveΔana mobilnost akademskog osoblja i studenata IVO

7.10.1. Implementacija zajedničkih studijskih programa sa međunarodnim institucijama visokog obrazovanja.U cilju povećanja mobilnosti akademskog osoblja i studenata, podržaće se razvoj i sprovođenje 2 zajednička programa studija u javnim institucijama visokog obrazovanja sa međunarodnim institucijama visokog obrazovanja.


82

7.10.2. Učešće u regionalnim i međunarodnim programima akademske mobilnosti.U okviru programa akademske razmene biće podržano najmanje 300 meseci studijskog boravka akademskog osoblja IVO-a u međunarodnim institucijama visokog obrazovanja i naučnim institutima. Takođe, biće podržano najmanje 300 mobilnosti studenata u IVO.

Rezultat 7.11: Pove‡ava se ułešΔe u meΩunarodnim programima za visoko obrazovanje i naułno-istraživałki rad

7.11.1. Osnivanje i funkcionisanje institucionalnih mehanizama za razvoj i koordinaciju projekata.IVO podrška za osnivanje i funkcionisanje kancelarija za razvoj i koordinaciju projekata i pružanje stručnih usluga.

7.11.2. Jačanje kapaciteta IVO za upravljanje projektom na osnovu procene.U ovom cilju vrši se procena potreba akademskog i administrativnog osoblja u javnim institucijama visokog obrazovanja za izgradnju kapaciteta za upravljanje projektima. Na osnovu izveštaja procene izrađuju se planovi za izgradnju kapaciteta na osnovu potreba akademskog osoblja za upravljanje projektima. Plan za izgradnju kapaciteta obuhvatiće pružanje programa obuke za upravljanje ciklusom projekata za 30% akademskog osoblja javnih institucija visokog obrazovanja.

7.11.3. Podrška za aplikaciju u evropskim programima za visoko obrazovanje i naučno-istraživački rad.U cilju podrške IVO-a, biće uspostavljen fond za podršku 50 projekt predloga za aplikaciju u evropskim programima Erasmus + i Horizon 2020. Podrška može obuhvatiti sve aspekte pripreme projektnih predloga, uključujući i izgradnju međunarodnih partnerstva.

7.11.4. Promovisanje evropskih programa za visoko obrazovanje i naučno-istraživački rad. U ovom cilju, organizovaće se 50 informativnih sesija za studente i akademsko osoblje u odnosu na informacije o mo-gućnostima, uslovima i financijskim aspektima aplikacije u okvirnim programima EU-a.


Ključne pretpostavke kako bi se postigao gore navedeni cilj su:• Javne institucije visokog obrazovanja su spremne da pružaju doktorske programe.• Interesovanje kandidata za doktorske studije.• Spremnost poslovne zajednice za saradnju sa institucijama visokog obrazovanja.• Interesovanje i zalaganje akademskog osoblja visokoškolskih institucija za objavljivanje naučnih radova.• Usvajanje zakona o visokom obrazovanju.• Interesovanje akademskog osoblja visokoškolskih institucija da učestvuju u međunarodnim programima za visoko obrazovanje i naučna istraživanja.

A faktori koji stavljaju u pitanje uspeh realizacije onoga što je planirano su:• Odbijanje akreditacije novih doktorskih programa u javnim institucijama visokog obrazovanja.• Nedostatak kapaciteta za sprovođenje zajedničkih doktorskih programa.• Nedostatak spremnosti javnih institucija visokog obrazovanja da zapošljavaju doktore podržano od strane javnih institucija visokog obrazovanja, kako bi se ispunila potreba za kadrove.• Ne-zapošljavanje diplomiranih zbog ekonomskih strukturnih problema javnog i privatnog sektora na Kos-ovu.• Nezainteresovanost akademskog osoblja da prate programe obuke za izgradnju kapaciteta.• Nedostatak kapaciteta javnih institucija visokog obrazovanja da generišu sopstvene prihode.• Ograničenja za učešće u međunarodnim programima visokog obrazovanja zbog njihovog nepoznavanja engleskog jezika.• Neuspeh integracije Univerziteta u Severnoj Mitrovici u sistemu visokog obrazovanja na Kosovu.

83

13. SPROVOÐENJE SPOK

13.1. Mehanizmi za spovoΩenjeMONT će osnovati Grupu za sprovođenje SPOK kojom će rukovoditi ministar (ili zamenik ministra u njegovo/njeno ime); koordinirati Generalni Sekretar i čiji članovi će biti direktori glavnih departmana u MONT-u. Glavni zadaci ovog tela su:

• Sastavljenje godišnjih planova delovanja u skladu sa SPOK, NRS i agendom za Evropske integracije;• Sastavljanje godišnjih budžeta za spovođenje SPOK u okviru budžetskih granica određenim srednjoročnim okvirom troškova (SOT) i budžetskim cirkularima;• Analiza progresa u spovođenju SPOK, na osnovu informacija prikupljenih od MONT i drugih izvora;• Razmatranje i usvajanje dodatnih mera za obezbeđivanje sprovođenja SPOK;• Sastavljanje zahteva za podršku iz donatorskih programa sa ciljem da se obezbedi sprovođenje SPOK.

Grupa za sprovođenje SPOK će sarađivati sa drugim ministarstvima, opštinama, razvojnim partnerima i organizacijama civil-nog društva na izgradnji efektivnog mehanizma za nadgledanje sprovođenja SPOK. Prema potrebi, u radu Grupe za spro-vođenje SPOK će se uključiti i drugi službenici MONT, kao i domaći i međunarodni eksperti.

13.2. Vodił za sprovoΩenjeVodič koji je izrađen za SPOK 2017-2021 kombinuje elemente "mape za transformaciju", sa više konvencionalnim pristupom putne mape i dozvoljava mogućnost dodavanja rezultata na mapi povezivajući ih u elektronskoj verziji SPOK-a. Ovaj pristup se može veoma lako prilagoditi da bi se stvorila internet stranica koja će obezbediti informacije o SPOK-u, pre svega za MONT, ODO i školsko osoblje. Ovaj pristup može poslužiti takođe i kao mehanizam za komunikaciju sa zainteresovanim stranama (uključujući učenike i pružaoce usluga) kao i za širenje informacija u društvu.

Mapa za transformaciju ima svoju prednost pošto dozvoljava korisnicima da uzmu u obzir, u isto vreme, sve različite kompo-nente svakog predloženog razvoja, u ovom slučaju celog SPOK-a 2017-2021, sa sedam strateških ciljeva, kao i da predstavi u vizuelnom obliku povezanost između različitih elemenata. Na ovaj način, pomaže korisniku da razume kontekst razvoja svake pojedinačne komponente, kao i da uskladi aktivnosti u pravcu konačnog zajedničkog cilja. Što više dugoročnih elemenata u mapi za transformaciju, efiktivnije je "predviđanje" aktivnosti, koje se često nalaze u jednom formatu, recimo, tekst je prikazan u "oblaku" umesto kutije - koja odražava ovo.

Ovde obuhvaćena mapa je samo jedan primer. Slične mape, mogu se razviti za svaki strateški cilj u okviru SPOK-a, sa poseb-nim odeljkom za svaki od ciljnih rezultata. To bi omogućilo da mapa sadrži više detalja nego što je moguće opisati u punoj mapi SPOK-a.

Efikasna mapa za transformaciju obično nije postupak koji se vrši samo jednom. Korisno je da se ponovi postupak dok početne ideje ne budu ponovo osmišljene, uzimaju se u obzir implikacije vremenskih rokova i povezivanja, a institucionalni akteri počinju da "preuzimaju vlasništvo" plana. Takođe, moguće je da mape treba razmotriti, ukoliko ima promena spoljašnjih ili unutrašnjih okolnosti.


84

Glavne skra‡enice koriš‡ene u ovoj mapi:SOU Stručno obrazovanje i usavršavanje OD Obrazovanje u dijasporiVO Visoko obrazovanjeOOPP Obrazovanje osoba sa posebnim potrebama OO Obrazovanje odraslihASPRP Agencija za standarde i procenu za regulisane profesijeODO Opštinsko odeljenje za obrazovanje DIT Dar i talenatTONSN Timovi za odgovor na neupisivanje i sprečavanje napuštanjaPF Pedagoški fakultetGIS Geografski informacioni sistemIVO Institucije visokog obrazovanja SE Saveti za etikuIS Industrijski savetiOKK Okvir kurikuluma Kosova NOK Nacionalni okvir kvalifikacijaNI Naučno istraživanjeNP Nadgledanje i procena UK Upravljanje kvalitetomRU Rani uzrast NM Nastavni materijaliSU Sporazumi učinka IPO Individualni plan za obrazovanjeNPN Nacionalni program nauke CK Centri za kompetencijuCRK Centar za razvoj karijereAO Akademsko osobljeOK Obezbeđivanje kvalitetaSUIU Sistem za upravljanje informacija u obrazovanjuSUIVU Sistem za upravljanje informacija u visokom obrazovanjuSC Standardi profesije SITR Služba za informisanje tržišta radaPU Pokazatelji učinkaTR Tržište radaAU Administrativno uputstvo SRN Stručni razvoj nastavnika

101

85

101


86

14. BUDŽET ZA SPROVOÐENJE SPOK-A

Izračunavanje budžeta za sprovođenje SPOK-a se vrši u ove svrhe:• Odrediti finansijski okvir za sprovođenje SPOK-a;

• definisati obim fondova potrebnih za sprovođenje Strategije za period 2017-2021;• identifikovati prazninu između finansijskih mogućnosti za ispunjavanje potrebe obrazovanja i njegovih stvarnih troškova prema SPOK-u;

• Proceniti razvojne troškove u periodu 2017-2021, što podrazumeva nove investicije u oblasti obrazovanja, kao i kapitalne investicije u ovoj oblasti. Pored toga, procenjeni su i operativni troškovi koji potiču od razvojnih, dakle troškovi koji nepre-kidno nastaju kao ishod novih investicija.

• Da se predstavi raspodela izvora finansiranja i potrošnje u narednim godinama:

a. iz Kosovskog budžeta - MONT;b. iz Kosovskog budžeta – druge potrošačke agencije;c. iz opštinskih budžeta;d. iz donacija i finansijske pomoći;e. iz drugih izvora, gde su i krediti od međunarodnih institucija.

• Da se predstavi potrošnja prema ekonomskim kategorijama:1. Plate i dnevnice,2. Robe i usluge3. Subvencije i transferi4. Kapitalni troškovi

Procena troškova za SPOK je ishod širokog procesa konsultacija u okviru kosovskih institucija, ali i sa razvojnim partnerima i civilnim društvom. Ovom prilikom, su uzeti u obzir potrebe zemlje za dalji razvoj obrazovnog sistema koja proističe iz čin-jenice da Kosovo još uvek ima najmlađe stanovništvo u Evropi, uprkos svog postepenog demografskog "starenja". Pored toga, Kosovo ima najveću stopu siromaštva i hitnu potrebu za ubrzani ekonomski razvoj koji se upućuje putem razvoja obrazovanja. Uzeti su obzir i srednjoročni okvir troškova 2017-2019, kao i spremnost i planovi donatora da podrže obrazovanje na Kos-ovu. U ovom slučaju nije bilo moguće da budžet bude u okviru tekućih finansijskog planiranja vlade, pošto ovi planovi su vršeni pre nacrta SPOK-a 2017-2021. Shodno tome, obezbeđivanje sredstava za realizaciju SPOK-a podrazumeva razmatranje budžetskih mogućnosti vlade i dodatnih konsultacija sa donatorima i opštinama, za koje se veruje da obezbeđuju deo sredstava.Ukupni troškovi za sprovođenja SPOK-a u periodu 2017-2021 procenjuje se na 176,94 miliona evra, što je skoro tri puta manje od finansijske procene SPOK-a 2011-16 koja je dostigla iznos od 480,42 miliona evra. To ne znači da potrebe nisu veće od njihove finansijske procene, ali MONT je pažljivo odredilo prioritete, s obzirom na najbolje interese zemlje, kao i budžets-ka ograničenja. Tabela 2 daje kratak pregled budžeta za sprovođenje SPOK-a prema prioritetima i godinama, a zasniva se na detaljnim proračunima troškova za svaku planiranu aktivnost, koja je dostupna MONT-u.

Tabela 2. Pregled budžeta SPOK-a prema godinama

Prioritetna oblast Shpenzimetotale

2017 2018 2019 2020 2021 Gjithsej

1.U‡ešΔeisveobuhvatnost € 442,243 € 565,705 € 571,950 € 561,890 € 550,140 € 2,691,927

2.Upravljanjeobrazovnogsistema € 15,129,350 € 22,520,540 € 22,052,225 € 19,664,695 € 18,663,950 € 98,030,760

3. ObezbeΩivanje kvaliteta € 605,646 € 526,698 € 458,640 € 328,400 € 314,400 € 2,233,784

4.Usavršavanjenastavnika € 1,057,900 € 1,989,950 € 2,896,900 € 3,822,500 € 4,783,500 € 14,550,750

5. Nastava i ułenje € 2,970,990 € 6,240,790 € 6,614,840 € 6,961,690 € 7,640,560 € 30,428,870

6. Stru‡no obrazovanje i obrazo-vanje odraslih

€ 1,699,959 € 1,567,035 € 1,238,225 € 1,143,707 € 1,124,020 € 6,772,946

7. Visoko obrazovanje € 2,647,960 € 3,478,880 € 3,648,980 € 5,099,120 € 7,357,560 € 22,232,500

€ 24,554,048 € 36,889,598 € 37,481,760 € 37,582,002 € 40,434,130 € 176,941,537

87

Tabela obuhvata razvojne troškove u iznosu od 168.757.777 evra i tekuće troškove od 8,193,960 evra. Budžet za 2017. godinu je nešto niži i u velikoj meri, se zasniva na sredstava koja su već na raspolaganju.

Tabela 3. Pregled budžeta SPOK-a prema ekonomskim kategorijama

Tabela 3 pokazuje da kapitalne investicije čine oko 53% od ukupnog budžeta za sprovođenje SPOK-a i to čini da prioritetna oblast 2 ima veći budžet. Dok, plate i dnevnice su veće u oblasti razvijanja nastavnika, gde je predviđen iznos od 9.6 miliona evra za povećanje plata u okviru procesa licenciranja nastavnika, a iznos od 9.48 miliona evra za angažovanje osoblje u visokom obrazovanju. Visoko obrazovanje vodi u kategoriji subvencija i transfera gde se predviđaju 7.6 miliona evra za podržavanje akademske mobilnosti i istraživački rad. Dok, najveći deo potrošnje u kategoriji roba i usluga predstavlja snabdevanje škola sa opremom IT i sredstava konkretizacije, za podršku u sprovođenju novog okvira kurikuluma (polje 5).

Tabela 4. Najveća potrošnja za sprovođenje SPOK-a prema ekonomskim kategorijama

Prioritetna oblastUkupnitroškovi

Plate i dnevnice Robeiusluge Subvencijeitransferi Kapitalnitroškovi Ukupno

1.U‡ešΔeisveobuhvatnost € 864,000 € 591,927 € 1,236,000 € 2,691,927

2.Upravljanjeobrazovnogsistema € 100,000 € 4,646,760 € 93,284,000 € 98,030,760

3. ObezbeΩivanje kvaliteta € 556,500 € 1,677,284 € 328,400 € 2,233,784

4.Usavršavanjenastavnika € 9,663,000 € 4,801,350 € 86,400 € 14,550,750

5. Nastava i u‡enje € 30,428,870 € 30,428,870

6. Stru‡no obrazovanje i obrazovanje odraslih

€ 288,000 € 6,144,146 € 91,000 € 260,000 € 6,783,146

7. Visoko obrazovanje € 9,478,680 € 5,153,820 € 7,600,000 € 22,232,500

€ 20,950,180 € 53,444,157 € 8,927,000 € 93,630,400 € 176,951,737

Plate i dnevnice

Kod aktivnosti Opis troškova Iznos

4.3.4 Troškovizaplatevezanozalicenciranjenastavnikapremanivoima € 9,600,000

7.1.1Angažovanjenovihnastavnikaujavnimuniverzitetima,kaoiangažovanjeprofesoraudoktorskimstudijama

€ 7,677,000

Iznos 1 € 17,277,000

Robeiusluge


5.3.1 Instaliranjeinfrastrukturezabeži‡aninternetu1,000škola € 5,000,000

5.3.1 Troškovi obezbeΩivanjapristupaInternetuzaobrazovnesvrheza5godina € 1,750,000

5.3.2 ObezbeΩivanje 11.000 novih ra‡unara za u‡enike € 5,720,000

5.3.2 KupovinaSmartTVza9.000uΔionica € 5,175,000

5.3.6 Snabdevanješkolasaminimalnimpaketomnastavnihsredstavaza330,000u‡enika € 9,900,000

Iznos 2 € 27,545,000


88

Tabela 4 daje kratak pregled budžetskih stavki koje predstavljaju najveću potrošnju SPOK-a i dostiže iznos od 145,7 miliona evra ili 82% procenjenih troškova. Upravo ovaj pregled može da posluži za utvrđivanje prioriteta potrošnje i eventualno pon-ovljeno planiranje aktivnosti. Dok, tabela 5 prikazuje strukturu troškova prema prioritetnim oblastima i izvora finansiranja, Tabela 6 prikazuje željeni protok novca tokom godina iz različitih izvora finansiranja.

Tabela 5. Struktura potrošnje prema prioritetnim oblastima i izvoru finansiranja

Tabela pokazuje da oko 80% sredstava potrebnih za sprovođenje SPOK-a proizilaze iz budžeta Kosova ili opštinskih budžeta.

Subvencijeitransferi


7.1.2, 7.6.2, 7.7.4, 7.9.5, 7.10.2, 7.11.3

Raznesubvencijezavisokoobrazovanje € 7,600,000

Iznos 3 € 7,600,000

Kapitalnitroškovi


2.8.1 Izgradnja 25 školskih objekata (85,000 m 2) € 35,880,000

2.8.2 Izgradnja18vrtiΔa € 11,904,000

2.8.3 Renoviranesu250školskezgrade(100,000m2) € 20,000,000

2.8.4 Opremanjesportskimpaketimaza40škole € 1,600,000

2.8.5 Kupovinapotrebnoginventarazastarosnegrupeodabranihškola(60školax50.000evra) € 3,000,000

2.8.6Kupovinapojedina‡nihormariΔa(30%škola=50.000u‡enikax100evra)zaosnovnoinižesrednješkole

€ 5,000,000

2.8.7 Izgradnjatrizgradezavisokoškolskeinstitucije(3zgradex5milionaevra) € 15,900,000

Iznos 4 € 93,284,000

Ukupan iznos €145,706,000

Prioritetna oblast

Ukupnitroškovi

BK-MONT OpštinskibudžetBK-Ostaleagencije

Donatori Ostalo Ukupno

1.U‡ešΔeisveobuhvatnost € 715,896 € 570,000 € 6,950 € 1,399,081 € 0 € 2,691,927

2.Upravljanjeobrazovnogsistema € 88,441,960 € 1,673,600 € 0 € 6,746,150 € 1,169,050 € 98,030,760

3. ObezbeΩivanje kvaliteta € 881,324 € 773,760 € 0 € 161,500 € 417,200 € 2,233,784

4.Usavršavanjenastavnika € 11,134,000 € 391,700 € 26,900 € 2,460,400 € 537,750 € 14,550,750

5. Nastava i u‡enje € 6,087,870 € 23,870,000 € 0 € 471,000 € 0 € 30,428,870

6. Stru‡no obrazovanje i obrazo-vanje odraslih

€ 3,967,180 € 639,100 € 41,250 € 1,933,116 € 192,300 € 6,772,946

7. Visoko obrazovanje € 7,636,020 € 0 € 10,488,040 € 4,108,440 € 0 € 22,232,500

€ 118,864,250 € 27,918,160 € 10,563,140 € 17,279,687 € 2,316,300 € 176,941,537

89

Tabela 6. Željeni novčani tok prema godinama i izvora finansiranja

Tabela pokazuje postepeno povećanje troškova počevši od 2018. godine, dok troškovi za 2017. godinu su znatno manji, zbog prilagođavanja akcionog plana sa ciklusom planiranja budžeta.

Da bi se odredila praznina između potrebnih sredstava i onih koji su dostupni osnivali smo se u SOT 2017-2019, ali i na informacijama prikupljenim iz drugih izvora. Tabela 7 daje projekciju prihoda koji se mogu koristiti za sprovođenje SPOK-a, koji mogu biti dopunjeni dodatnim informacijama.

Tabela 7. Procena prihoda za sprovođenje SPOK-a

Duke krahasuar shpenzimet me të hyrat vërehet boshllëku prej €89.6 mil. për një periudhë 5-vjeçare, mjetet që mund të sig-urohen nga burimet e brendshme dhe ato të donatorëve nëse specifikohen qartë kërkesat dhe e gjithë veprimtaria zhvillimore në fushën e arsimit bazohet në PSAK.

IzvorfinansiranjaUkupnitroškovi

2017 2018 2019 2020 2021 Ukupno

BK-MONT € 17,095,146 € 24,186,664 € 25,217,210 € 26,056,090 € 26,309,140 € 118,864,250

Opštinskibudžet € 2,675,165 € 5,729,645 € 6,194,745 € 6,442,560 € 6,876,045 € 27,918,160

BK-Ostaleagencije € 257,570 € 571,890 € 888,780 € 3,286,760 € 5,558,140 € 10,563,140

Donatori € 3,544,257 € 5,814,489 € 4,752,665 € 1,622,832 € 1,545,445 € 17,279,687

Ostalo € 981,910 € 586,910 € 428,360 € 173,760 € 145,360 € 2,316,300

€ 24,554,048 € 27,918,160 € 37,481,760 € 37,582,002 € 40,434,130 € 176,941,537

KategorijaprihodaUkupnitroškovi

2017 2018 2019 2020 2021 Ukupno

Kapitalnitroškovi-BK € 10,145,000 € 11,090,000 € 10,690,000 € 10,690,000 € 10,690,000 € 53,305,000

Kapitalnitroškovi-EU € 640,000 € 2,560,000 € 1,920,000 € 0 € 0 € 5,120,000

Kredit Svetske banke € 2,200,000 € 2,000,000 € 2,861,036 € 0 € 0 € 7,061,036

Obukanastavnika-BK € 705,291 € 705,291 € 705,291 € 705,291 € 705,291 € 3,526,455

Razvijanjeplanaiprograma-BK € 200,000 € 200,000 € 200,000 € 200,000 € 200,000 € 1,000,000

Prihodi od raznih donatora (procena)

€ 3,544,257 € 5,814,489 € 4,752,665 € 1,622,832 € 1,545,445 € 17,279,687

€ 17,434,548 € 22,369,780 € 21,128,992 € 13,218,123 € 13,140,736 € 87,292,178


90

Registar glavne grupe za SPOK 2017-2021

Br Imeiprezime Institucija/Pozicija Zadatakugrupi

1 Alush Istogu MONT v.d.GeneralniSekretarMONT-a; Koordinatorgrupe

2 Ferit Idrizi MONT Direktorodeljenjazaevropskeintegracijeikoordinacijupolitika z. Koordinatora

3 AgimBerdyna MONT DirektorSektorazarazvojpreduniverzitetstkogobrazovanja. ‡lan

4 Drita Kadriu MONT Direktor odeljenja za visoko obrazovanje ‡lan

5 FadileDyla MONT Direktorodeljenjazaizgradnjuobrazovneinfrastrukture ‡lan

6 DefrimGash MONT Direktorodeljenjainspekcije ‡lan

7 HakiSfishta MONT DirektorOdeljenjazabudžetifinansije łlan

8 Isni Kryeziu MONT Direktor Pravnog odeljenja łlan

9 Murteza Osdautaj MONT Direktor odeljenja za nauku i tehnologiju łlan

10 Valbona Fetiu – Mjeku MONT Šef odeljenja obrazovanja i profesinalnog osposobljavanje I obrazovanja odraslih łlan

11 Diana Qarkagjia AKM Šef kolegiuma obrazovanja łlan

12 Adnan Ahmeti Ured premijera Viši sluzbenik za strateško planiranje u GM łlan

13 Mevlude Shamolli MF Viši sluzbenik u Ministarstvu finansija łlan

14 Azem Guri MONT Savetnik ministra łlan

15 Lah Nitaj MONT Savetnik ministra łlan

16 Ramë Likaj MONT Savetnik ministra łlan

Sekretariagrupe

1 Hanëmsha Latifi MONT Šefodsjekazaevropskeintegracije

2 Afërdita Kryeziu MONT Službenik za Koordinaciju Politika i statistiku

Documents

STRATEŠKI PLAN OBRAZOVANJA NA KOSOVU 2017-2021 · uporediti sa svakom zemljom regiona, čak i sa mnogim razvijenim evropskim zemljama, u aspektu razvoja dece i mladih u os-novnom,