STRoO

Kulturni köd-,ECA SU UI-TIMATIVI{IS -ATIJSNI SIMBOLI

ooolo

Moda-VE SEZONE','RACAMO

SE

-l 70-e I BO-e

ooooeReportaZa-,'ORARLBERG:

],1ALA POKRA]II{AS VEI,JKOM_ RFlI

ANASTUNIc

televlz11 ska vo dlteliica1 digltainl stra teg zadruitvene rnrele

Ft'{

d

\,

Toplinu doma osvje2ite ponekom

trendovskom sitnicom u staklu ili si

iednostavno priuitite kristaliie koie

ste odavno Zetieti

Kulturni ködZelite [i svima pokazati kotiko ste

dobrostoieci, trebali biste zaboraviti

torbice Birkin, privatne avione ili

skupa zimovania i poöeti radati diecu

t '.:'ia--

Ii

IntervjuAna Stunii, poznata voditetjica'lNmagazina' i 'Red Carpeta' na Novo j

TV, potpuno se posveiu ie digitalnomemarketingu na toi teteviziii

Broi 49ies en2015.

LIDEROV MAGAZIN ZAKULTURU ZIVLJENJA

ParfemiTko ie Kitian Hennessy, ekscentriöna

zviiezda na parfemskom nebu

ModaPreporuke su svietskih modnih kuiaza na jhladniie godiinie doba:krzno,

koZa, plii, resice, gumena obuia,

kolorit iti crno-biiete prugice, hlaöe iz

70-ih ilivoluminozni ogrtaöi iz 80-ih

LjepotaNiega tica niie samo dnevna obveza,

Dok spavamo, koZa se obnavlia i

pokuiava popraviti Stetu nastatu

tiiekom dana

Naslovnicu snrmio DraZen Laprc

Trendovi u liieöenjuHrvatska se svrsta[a medu

desetak zematia EU u koiima le

dopuitena upotreba marihuane

u medicinske svrhe. Sto su

prednosti, a 5to nedostaci

ZdravljeStiZe sezona viroza i gripa.

Nalbotia ie preventiva iaöanieimunosti, Sto ie posebno vaZno

kad ie riieö o dieci

Moi uredPotiktiniku Glumiöii Medicat

Group tiieönik Sini5a Glumiöii,estetski kiru rg, zamistio iekao miesto gdie ie se dobroosieiati i paciienti i

tiieöniöki tim

GL AVNI URTDNIK

tliodrag SaiatoviG

UREDNITA IZI]ANJA

Duianka Figenwald

POMOCNICA UREI]NICE

Dariia Tabulov-Truta

SURADNICi Sandra BabiG, Vania

Figenwald, lvo Kozaröanin, Sania

Muzaferiia, Valentina Staröevic, Kata

Pranii, Jelena Gotovac, Gordana V.

Popovif

DTREKTOR Zeliko VukeliG

MARKETING I PR0DAIA Boiana Boäanic

lvanodc (dircttorica), Jasmina Däanovig

Hrvoie Klanac, Vedran ViiniiG

P R 0M 0 C IJA Biliana Staröf

tZnnVnC Lider media d.o.o.,

Savska l,Zagreb

TISAK Radin print d.o.o.

Gospodarska 9, Sveta Nedelia

K0NTAKT Zn Crr.Rrrlir

01 / 6333-sos (ta lniitvo)

E-mait trendpliderpress.hr

GastrodestinacijeMakedoniia ie zemtia moinihcrniaka, posebno vranca, ati

nade se ondie i poneko izvrsno

biielo vino koia savrieno godi uz

ohridske kamenice

Poznati kuhariMate Jankovii o svoiim novim

proiektima i ponekom receptu

ReportaZaKako ie najzapadniia austriiskapokraiina Vorartberg posta Ia

poznato mlesto svietskea rh ite ktu re

f, '-#;"S**

\%*t \

\. I

\*J rL-\#s r! ''

FenomeniKako ie viski zauzeovetiki ekran od

prvih vesterna do ZF-a

t

Malapokral ina svelikom arhitekturorrNAJZAPADNIJA AUSTRIJSKA POKRAJINA VORARLBERG POZNATA JE I KAO MJESTO SVJETSKE ARHITEKTURE, SVE J:poörlo 60-rH GoDTNA pnoSloc srourCn KAD su GRADANT voRARLBERe R oor-uörr-r oR rurcr Dopusrr sRO:: . :GRADITELJSKE KULTURE ZR NRCUITI EKONOMSKIH INTERESA. DANAS SE O NJIHOVU KRAJU PISU STUOIIE IOONZRT :. -

SvJETSKE tztolsen5e mrw trc

ema mnogo ruralnih regiia u sviietu

u koiima ie potpuno normatno kada

iedan polioprivrednik, s ne pret-

ierano velikim posiedom, za podi-

zanie svoie omanie manufakture

orga n izir a m edu na rod n i a rh itekto n ski n atieöa i.

Takvo ito uopie niie öudno u regiji Bregenzerwald(Bregenika iuma), i uopie u Vorarlbergu, naiza-padniioi austriiskoi pokraiini.

Upravo to ie uöinio potioprivrednik Ingo Metzter, öiie ie

imanie nedateko od miestaica Egg u Bregenzerwal-

du, Danas uspieian proizvodaö kozmetike i drugih

proizvoda na bazisirutke, koii upoStiava 25 dletatnika,

potkrai 1 990 -ih odluöio ie rastuiu manufakturu

sm i estit t u zgr adu koia ie biti vrh u nsko a rh itek-

tonsko rieienie. Pobiednici natieöaia proiektirati su

Metzterov pogon kao 'seliakov dalekoz or' ,Zavriena

2}lz,,izradena od stakla i betona, sa Stiunkom iz

obti2nie riieke, ta gradevina zrcati okotni atpski kra-

iobraz stiöno obiektivu kamere, Metzlera smo prvi

put posietili priie sedam godina, pa ponovno ovog

tieta. Posao mu ide vrlo dobro, a i arhitektura ga niie

prestata zanimati. Na niegovom arealu sada ie ne-

kotiko novih poslovnih gradevina, kutiiastih kuia od

drveta, iasnih tiniia.

Takav ie sti[5irom sviieta proslavio suvremenu

arhitekturu Vorartberga,'Ne postoii niiedan

tako matenidio zematiske kugle s tako velikomarhitekturom', stuiali smo 2008, godine u Arhi-tektonskom centru Beöa Marie-Hötöne Conta[,

zamien icu d i rektora Fra n cuskoga a rh itektons -kog instituta, Contatova ie bita iedna od iniciiato-raizlolbe'Konstruktivna provokaciia', o suvre-menoi arhitekturi Vorarlberga. Postavliena prvo

u Pa rizu 2003. godine, u iduiih nekotiko godina

ta ie iztoäba bila u tridesetak gradova zapadne i

sieverne Europe,

TRADICIIA I SUVREMENOSTVorarlberg ie neveliko podruöie, koie ima 2601 km2

(za usporedbu, lstarska Zupaniia ima 2820 km2),

0ndie Zivi 380.000 stanovnika, tako da ie ta austri-

iska pokraiina, posliie Beöa, druga relativno naina-

selieniia u Austriii, No niiedan od pet vaZniiih gradova

Vorartberga nema viie od 50,000 stanovnika,

U obitazak smo krenuli od stikovitog miestaica Bitd-

steina, starog miesta hodoöaiia iznad Bregenza,

glavnoga grada Vorarlberga, Btizu seoske crkve, s

divnim pogledom na Bodensko iezero, vei 150 godi-

na stoii Mesmerhaus, kuia nekadainieg crkveniaka,

Renovirana ie priie nekoliko godina i u - : : . :' --- :-

apartmana za turiste.

- Dolaze nam mnogi arhitekti, ali i gos: :' - . - : : -

mania koii iskazuiu interesza arhitekt,'- - . :: : - :

Evi Haller, rodena Böhter,

Niezin predak bio ie crkveniak ivlasnik ','= : - : .- : -

sa, sada spomenika kulture,Zaiedno s- ; -: '- : : --Jürgenom, gradevinsko-proiektantsk ^- : : - - : : -'

kom, Evi Hatler odluöita ie obnoviti Mes^-:'- : - .

pomocdomaiih maistorskih obrtnika -= :' : . -

iznutra potpuno osuvremenili. Interiie-: ^- - . -

odtiöno obradeno drvo i nekompticira' '= , ' -- : .

dizain, Ne bez razloga, Hallerovi su za ',': : -- : - - :

dobiti ovogodiSniu Nagradu za turisticr: - - : .

Vorarlberga.

Jürgen nas vozi do obtiZniega graditiita - : - - : :

ovog tieta gradilatipiöna obitetiska ku:: - = ''- -' - -

zerwaldu, regiii koia ie odavno poznate : : -.' '- :

obrade drveta i kucama od tog mater = = '. = , '

-

ditiitu su, uz pomoi dizatice, postavti: - -' . . - - -

elementi. Osobnosmose uvieriti da s- :'. -'- - -

metarski precizno. Medu vi5e postag.- - - : - : -' :

niiedan nigdie nlmato ne str5i.

Gotovo sve stare, a iveiina novih porc = -'

- - - :: .

Bregenzerwaldu su od drveta, Posvu c= : - -' . - ' ,

S Helgom Rädter obi5ti smo isvih sedam arhitek-

tonski iedinstvenih autobusnih postaia Krum-

bacha, 5 proiektom'BU5:ST0P Krumbach'to seto

proöuto se u sviietu, ne samo u arhitektonskim

krugovima, Sedmero medunarodno etabtiranih

arhitekata pozvano ie da proiektiraiu svaki po

iednu,sedam autobusnih postaia uz regionalne

ceste oko Krumbacha, Pozivu se zaista odazvalo

sedmero odliönih arhitekata, s raznih strana svi-

ieta, iako ie nagra dazasvakog od n jih bila samo

ptaieni put i sedam dana punog pansiona za dviie

osobe u Krumbachu, Jedan od niih ie hrvatskih

koriiena Smitian Radii iz Citea koji je idrugim

svolim proiektima po sviietu iskazao svoi kalibar,

Radic ie u Zwingu kod Krumbacha reinte': '. - '= -

tradicionalnu sobu seoske kuie, U proz '- - - , -

staklenihzidova icrnoga betonskog= -':, : : - :-

vio ie tritradicionalne drven € s:: . :: : :: ' : -

krovautobusne pcs:i € :::-.=, : : : " ::zaptice suvren^€- -;: -=' = - : : :- . - - :

pOZOfnOSt C€.1-i'==--.-----' - i-

46

- = Jrvetom, po krovu i öitavoifasadi. Fasade starih

' - :3 prekrivene su drvenim ptoöicama, a novih tetvi-:: ^- 3 koie vremenom dobiiu sivkastu patinu,

DRVO IE GTAVNOI - ' ena optata ima kraii iti duziviiektrajania, u zavis-' : sii od strane sviieta prema koioi ie kuia okrenuta,_ : zenostivjetru, kiii i sniiegu, ati svakako izdrzi viie:

= ,:ttieia', kaZe Jürgen,

I - : llerom smo posietiti i viie drugih gradevina, od

- r ie u gradnji nekih iosobno uvelike sudielovao:: . 3nu Angelikahöhe u Schwa rzenbergu, osigu_: , : tuiu udrugu Wätder u Andelsbuchu, na kraiu i

': ?rovu obitetisku kuiu ipoduzeie u miestu Mett-Posvuda je drvo, veiinom prirodno, nelakirano,

= - aulieno, neriietko obradeno samo posebnom

:: rinom sapuna, vetike staktene povriine povezuju- -:rainiost i okolnu prirodu.

: ; ledno ie zadovoljstvo boraviti u takvim pros-- - -a, To se vidi na licu tamoiniih dietatnika, Turisti

, - - ier mogu provesti viie vremena u mnogim inte_

- - .: u Krone (nu), hotetu post (Bezau; brat iefice- : = :oznati je arhitekt Oscar Leo Kaufmann), u

- :: - (rone (Hittisau) itO,

vorarlberg ie od 1950. poöeo graditi reputaciiu kao

iedno od srediSta suvremene arhitekture u Europi.

- Ukorijen jeni konzervativizam ,uzprivredni rast i

btagostanie, bilisu idealna kombinacija za revoluciiu -kazala nam ie arhitektica Marina Hämmerle,

REVOTUCITA ZNALACA0d 2005 , do2012, na öelu Arhitektonskog institutaVorartberga, Hämmerleova znatno ie pridoniietadodatnom jaöan ju graditeliske kutture pokrajine, kaoi razvo ju sviiesti o vaznostivisokokvatitetne arhitek-ture i u drugim sferama: Skolstvu, obrtniitvu, politici,mediiima i kulturi uopie.Revolucija u arhitekturiVorartberga poöeta je u

1960-im kada ie ta pokra jina, kao icijeta Austriia, bitau velikom gospodarskom uzletu. lako probtemiVo-rarlberga nisu biti raztiöitiod onih u susjednim zem[-jama (rast gradova, radikatne privredne i druitveneprom jene, postepena dezintegraci ja tradicionalnihdruitvenih i kutturnih struktura), pokazao je da iemoguie izbieiisrozavan je graditetiske kulture zaraöun kratkoroönih ekonomskih interesa,Tih ie godina relativno mala grupa intetektuataca

Nastavak na sliedeioi stranici

l-h-

Mesmerhaus, kuia nekadainieg crkveniaka, staraie 150 godina. Renovirana ie priie nekotiko godina iunioisu sada triapartmana koia se iznaimtiuiu

Vanjskidio kuce Mesmerhaus obnovtien jetako da ie potpuno saiuvana izvorna fasada, aliunutrainiost ie osuvremeniena

Manufaktura Metzler nalazise u zgradikoia ieprimier suvremene arhitekture

Feldkirch, stari, elegantnigradVorarlb e rga, smatra se

rnergetski najuöinkovitiiim austrijskimIradom, Dobitnik je i zlatnog Europeaninergy Awarda

Velikiudio dffa ureEiete domaci obrtrriciipoduzeia snaZni su adut

Vorarherga u raspravi o odrZivom razvoju i ekoloikoi qradnii

Zgr adaosi guravaiuia kuie Wätder u Andelsbuchudostiedno sliiediarhitekutru pokraiine - drvo ie i

ondie osnovni materiiaI

,"*'.JJ

Pavilion s dviie sobe, prenofiite za posietitetieObrtnickog centra u Andelsbuchu

i Stambena arhitektura u pokraiininaibolie spaiai staro (materiiat - drvo)inovo (t:ste tiniie, staklo)u, miesta ugodna za Zivot

Zanimtiiva autobusna postaia u Kressbadu. S iedneie strane prostor za cekanie autobusa, a s drugetribina za gledatelie tenisa

Nastavak s prethodne stranice

form u [i ra [a alternativu uobi öa ienom naöi nu Zivota.

Poöeti su graditi drvene kuce radikatno novog dizaina,

laganog izgleda, sviiette, s mnogo stakla, Pritom su

ciieto vriieme niegovati princip intenzivne suradnie

arhitekta, izvodaöa radova i ktiienta. Zahvatiuiuci

revolucionarnim a rh itektima, sm ieti m ktiienti ma i

vieitim maistorima (tesari, zidari, stotari idr.), uniiet

ie svieZ dah u svakodnevnu arhitekturu. Usprkos

poöetnom protivtieniu, novi le pristup Siroko prih-

vaien u ciieloi pokraiini.

VLAZAKUELITUStiedeia generaciia arhitekata, u 1980-ima, postata

ie medunarodno priznata kao'vorartberiki umietnici

graditelistva', Pobiiedila ie na mnogim arhitektons-

kim natieöaiima, posebice na onima za vetike iavne

zgrade,Tako ie arhitektura Vorarlberga izaS[a iz

segmenta obitetiskih kuia i na velika vrata uSta na

kutturnu scenu, Visokokvatitetne gradevine s inova-

tivnom arhitekturom u tom diietu Austrije danas n

samo privatne kuce, nego i postovne i iavn e zgrad

Ne na kralu, vetiki udio drveta iz regiie kao i domac

obrtnika i poduze(a snaZni su adutiVorarlberga u

raspravi o'odrZivom razvoiu' i graditetistvu s eko-

toikim premisama. U Dornbirnu, naiveiem gradu

Vorarlberga, u5[i smo u Life Cycte Tower (lCf 0ne)

Otvorena u iesen 2012,,ta ie postovn azgrada prv;

osmerokatna drveno - h ibridna zgr adana sviietu.

ekoloikim principima utemetien ie i Montforthau:

u Fetdkirchu, nedateko od granice s Lihtenitainon

Fetdkirch, stari, etegantni grad Vorarlberga, smatt

se energetski naluöinkovitiiim gradom Austriie, a

dobitnik ie i ztatnog European Energy Awarda, Nor

kongresno-scenski centar Feldkircha, Montforth

s vetikom glavnom dvoranom, nizom maniih dvor

ana, restoranom i drugim prostorima za okuptianl

takoder ie primier suvremenog, promiStienoga

graditelistva. Montforthaus se gri)e/ htadi toptotn

crpkama i energiiom podzemnih voda, fotovolta2

postroienle proizvodi struiu, kao i dizata tiiekom

voZnie nadotie.,, 6

Novi kongresno-scenski centar Montforthaus u Feldkirchu primier ie suvremenoga, odriivoga graditelistva. Gt

se i hladi toplotnim crpkama i energiiom podzemnih voda, fotovoltaini pogon proizvodi struiu, kao i dizata tiiekcvoinie prema dolie, a u ponudi restorana prevladavaju regionalni proizvodi

U 19 8 0 -ima arhitektivp olsai inemedunaro dno su prunati kao

'voradb eriki umj ebrici Eaditeli sfr,a' Po b tr e di

48

su na mnogim arhitektonskim narleÖa;:-m,a