Click here to load reader

STRUČNA REVIJA br. 61slivi prinos za pojedina područja. Potvrđene informaci - je sa prostora centralne, istočne i južne Srbije i Kosova, ukazuju na prinose koji su se kretali

  • View
    1

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of STRUČNA REVIJA br. 61slivi prinos za pojedina područja. Potvrđene informaci - je sa prostora...

  • * za p

    reuz

    iman

    je el

    ektr

    onsk

    e ver

    zije č

    asop

    isa p

    oset

    ite n

    ašu

    web

    stra

    nicu

    www.agrom

    arke

    t.rs

    septembar2014.

    BESPLATAN PRIMERAK

    god.XIbr. 61

    AGROSVETSTRUČNA REVIJA

  • AGROSVET 61Stručna revijaISSN 1820-0257

    Izdavač: Agromarket dooAdresa: Kraljevačkog bataljona 235/2,34000 Kragujevactel: 034/308-000 fax: 034/308-016www.agromarket.rs

    DISTRIBUTIVNI CENTRI:Kragujevac: 034/300-435,Beograd: 011/74-81-920,Valjevo: 014/286-800,Niš: 018/514-364,Subotica: 024/603-660,Zrenjanin: 023/533-550,Sombor: 025/432-410,Sremska Mitrovica: 022/649-013

    AGROMARKET CRNA GORAPodgorica: +382 20 872 165AGROMARKET BIHBijeljina: +387 55 355-230,Banja Luka: +387 51 535-705 AGROMARKET KS Priština +386 49 733 814. Direktor, glavni i odgovorni urednik:

    Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

    Grafički urednik: Srđan Stevanović Sekretar redakcije: Dušica Bec

    REDAKCIJA:Dr Ivan Krošlak, Dragan Lazarević,Radmila Vučković, Miloš Stojanović,Slobodanka Bulatović, Momčilo Pejović, Goran Radovanović, Zdravko ĆorovićVeselin Šuljagić, Duško SimićMilan SudimacIvan Valent

    ŠTAMPA: „Grafostil“ KragujevacTiraž 8000 primeraka

    STRUČNA SLUŽBA:Dr Ivan Krošlak - Direktor marketinga, 063/106-63-55Dragan Lazarević - Šef stručne službe, teren Srema 063/580-958Dragan Đorđević - DC Niš 063/102-23-45Radmila Vučković - DC Kragujevac 063/105-81-94Slobodanka Bulatović - DC Sombor 069/430-19-91Momčilo Pejović - DC Subotica 063/693-147 Milan Sudimac, DC Beograd, 063/628-051 Ivan Valent , DC Zrenjanin, 063/628-175Miloš Stojanović - Ishrana bilja u povrtarstu i voćarstvu, Zapadna Srbija 063/414-722 Milan Raković, Navodnjavanje i ishrana bilja, 062/213-078Goran Radovanović - Ishrana bilja u povrtarstu i voćarstvu, Centralna i Južna Srbija 069/50-70-979Zdravko Ćorović, Ishrana bilja, ratarstvo, Vojvodina 063/112-44-01

    SLUŽBA PRODAJE:DC KragujevacVladimir Dragutinović, 063/438-483Veselin Šuljagić, 063/658-307Vladimir Milovanović, 063/415-924Zoran Radovanović, 063/10-58-091Neša Milojević, 063/10-58-278

    DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929

    DC NišBojan Đokić, 063/668-165Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

    DC BeogradVelibor Hristov, 063/658-312

    Ivan Gnjatović, 063/11-24-540Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

    DC ZrenjaninNebojša Lugonja, 063/10-58-223Srđan Protić, 069/507-09-78

    DC SuboticaDejan Milinčević, 063/106-74-79

    Miloš Tomašev, 063/635-495

    DC SomborNada Jovanović, 063/693-501Daniel Grnja, 063/438-641

    DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41

    Dejana Klisurić, 063/11-24-570

    DC PodgoricaMiodrag Bogdanović, + 382 69 300-844Miroslav Jokić, + 382 69 300-845Gojko Ljumović +382 69 183-032

    DC BijeljinaMilenko Krsmanović, +387 65 643-466

    Zoran Hamzić, +387 65 823-046Mladen Bijelić, +387 66 365-978

    Jovo Vujević, +387 66 394-750Miroslav Vesić, +387 66 394-750

    DC Banja LukaBojan Krunić, +387 65 713-435Slobodan Lukić, +387 66 001-352Dragan Ćurković, +387 65 823-046Maja Mirković, +387 65 146-875Lolo Marčeta +387 65 867-775

    DC PrištinaNaser Spahiu +386 49-733-814Eljmaz Orana +386 49-733-815

  • S A D R Ž A JREČ UREDNIKA 4

    SIRTAKI, DOKAZANA VREDNOST 6

    NS SORTIMENT PŠENICE, DANAS, SUTRA 9

    Nezara viridula STENICA KOJA NAPADA NAŠE POVRĆE 12

    Tuta absoluta LISNI MINER PARADAJZA 14

    ERVINIJA – NEMOJTE SPAVATI, PRATITE JE 17

    Esca i Eutipa POŠASTI DOBROG GROŽĐA I KVALITETNOG VINA 19

    TAMO, AMO PO BAČKOJ 28

    DRUGI PIŠU 30

    PROFESIONALIZAM U AMATERSKOJ POVRTARSKOJ PROIZVODNJI 32

    SA AGRARNIH MERIDIJANA 35

    POLJOSTATISTIKA 39

    MIRIS I UKUS KOJI NOSI ZDRAVLJE 41

    SLOVENIJA PREPOZNAJE KVALITET 43

    STOČARSKI KUTAK 44

    PČELARENJE 46

  • AGROSVET

    4

    REČ

    UR

    EDN

    IKA

    “Lito, lito vilovito” i “Varljivo leto” su nazivi dva domaća filma, prvi sniman početkom sedadesetih godina, a drugi sredinom devedesetih i pričaju o potpuno različitim temama koje nemaju veze sa poljoprivredom ali bi ih potpuno mogli da primenimo kada analiziramo ovo leto kojem se bliži kraj. Ili možda grešim. Kroz evo gotovo osamdeset dana koliko traje, najmanje smo posla imali sa Suncem i letnjim temperaturama, a mnogo više sa kišom, opet poplavama, olujnim vetrovima, gradobitnim padavinama, bolestima, korovima…Uz sve to, poljoprivrednike je morila i situacija u Ukrajini, Rusiji, Iraku, Briselu, Kosovu, sankcijama, stimulaciji ili ne na izvoz robe za Rusku Federaciju, privatizacija fudbalskih klubova i ko zna šta još.

    U celom tom zamešateljstvu, nekako nečujno se provuklo usvajanje “Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024” (u daljem tekstu Strategija) od strane Vlade Republike Srbije. Ako me sećanje ne vara, ovo je u XXI veku već treća. Karakteristike sve tri su bile da su završetak vezivale za učlanjenje u EU (prva 2010, druga 2020, treća 2024.). No, nije samo to zajedničko. Strategija je napisana na 103 stranice, do 62. stranice daje presek dosadašnjeg stanja, a u ostalom delu je spisak lepih želja kako bi srpska poljoprivreda mogla da izgleda kada uđemo ili i dalje budemo pred vratima EU. Ako se dotad ne raspadne, mislim EU.

    Kao i prethodne dve, i ova polazi od toga da je poljoprivreda naša razvojna šansa i karta za izlazak iz krize. Možda ali bez jake industrijske proizvodnje koja će uposliti mnogo veći broj radnika, stvoriti znatan broj sigurnih firmi i kompanija koje će moći da redovno i kvalitetno pune budžet, dati veći broj pouzdanih krajnjih potrošača koji će plaćati tržišnu cenu proizvoda, to nije realno. Zemlja koja nema (“u životu”) niti jednu fabriku za proizvodnju traktora, čiji su stanovnici jedni od najstarijih na kugli zemaljskoj, u kojoj se navodnjava manje od 1% zemljišta, gde je veličina poseda do 5 hektara, u kojoj je manje specijalizovanih, a mnogo više domaćinstava sa brojno raznovrsnom proizvodnjom, gde se preko 350000 hektara zemljišta ne obrađuje, gde je Agrarni budžet znatno niži od zemalja u okruženju koje su sličnog poljoprivrednog potencijala, gde se zapostavlja stočarstvo, a to je jedini način održavanja plodnosti zemljišta, jednostavno ne može da polaže na poljoprivredu kao razvojnu šansu.

    Voleo bih da verujem da nisam u pravu sa prethodno iznetim i da ćemo sprovesti reonizaciju i intenziviranje proizvodnje, podmladiti izvođače poljoprivrednih radova, otpočeti korišćenje zaparloženih njiva, izvršiti procenu realnih količina vode raspoloživih za poljoprivredu, pravovremeno i pravilno rasporediti subvencije i …

  • 6

    AGROSVET

    SIRTAKI, DOKAZANA VREDNOSTPriredili: Dragan Đorđević dipl. inž. polj, Duško Kalajdžić dipl. inž. polj.

    Poslednjih desetak godina ponuda i tržište semen-ske pšenice obogaćuje se novim sortama kako iz domaćiih selekcionih kuća tako i iz inostranih. Isprva je bilo malo rezerve prema inostranim sorta-ma ali poslednjih godina od kako se i semenska proi-zvodnja i dorada ostvaruje na našim oranicama, to je sve više njiva pod uvoznim sortama. Jedan od primera takvog sortimenta su i selekcije koje dolaze od strane francuske selekcione kuće “Momont”, a koje na tržištu Srbije distribuira kompanija KWS. Ova velika porodica koja je kod nas do sada bila prepoznatljiva po hibridi-ma kukuruza, suncokreta, šećerne repe i uljane repi-ce, okrenula se ozimim pšenicama koje su zahvaljujući svom kvalitetu i rodnosti ušle i na naše tržište.

    Među ovim sortama treba pomenuti sortu Feria, srednje kasna sorta sa osjem, sa izraženim bokorenjem, tolerantna je na bolesti, odlične reakcije biljke u stre-snim uslovima i na lakim zemljištima, dobrog kvaliteta brašna uz visok prinos. Sličnih osobina je i sorta Qua-lity, takođe osata, s tim što je niža od prethodne i izu-zetnog kvaliteta brašna. Sorta iz tzv. “nove genetike”, Solehio je srednje rana, prinosna i sa zadovoljavajućim kvalitetom brašna, a na svoje mesto u sortimentu čeka i sorta Farinelli, za koju samo treba reći da daje izuzetan kvalitet brašna, naravno uz visoke prinose.

    Pa ipak, ono što se izdvaja iz kompletne ponude se-menskih pšenica kompanije KWS čiji je slogan “Sejemo

    budućnost od 1856”, je sorta Sirtaki. Šta karakteriše sortu Sirtaki? Izrazito prinosna, srednje kasna sorta sa izraženim koeficijentom bokorenja. Prosečna visina biljke iznosi oko 78 cm, koeficijent poleganja 1,35 (niži u odnosu na standard 1,85). Sorta Sirtaki je toleran-tna na najznačajnije bolesti pšenice (pepelnica, lisna pegavost, fuzarioze i virus mozaika pšenice). Odlikuju je i visoki prinosi u stresnim uslovima i na lakim tipo-vima zemljišta. No treba reći i da shodno najnovijim pravcima selekcije svih svetskih selekcionih kuća, ne mogu uporedo i prinos i kvalitet. Sortu Sirtaki odlikuje osrednji kvalitet brašna, sadržaj proteina 12,7 %, a fa-rinografski, odnosno kvalitativni broj 64,6 (standard u komisiji 85,1). I to je sasvim logično jer je Sirtaki pše-nica za prinos.

  • 7

    AGROSVET

    Da se radi o vrlo prinosnoj sorti pokazalo se još to-kom prvih ispitivanja Komisije za priznavanje sorata u sezoni 2009/2010. godine, kada je sorta Sirtaki ostvari-la je prosečan prinos od 7768 kg/ha, odnosno za 728 kg više u odnosu na standard u ispitivanju. Ipak, ogledi su ogledi ali su proizvodni uslovi na velikim površinama i u različitim agroekološkim uslovima nešto sasvim drugo. No i tu se sorta Sirtaki izdvojila. Kako u Zaječaru, tako i Karavukovu i Beloj Crkvi na preko 200 ha ostvaren je prosečni prinos viši od 6750 kg/ha i to u specifičnoj pro-izvodnoj sezoni 2011/2012. Tokom sezone 2012/2013. nastavilo se sa postepenim širenjem površina pod ovom sortom pre svega kod dobrih domaćina koji su mogli da ispoštuju sve norme za ostvarenje kvalitetnog rasta i ra-zvića. U tekućoj proizvodnoj sezoni 2013/2014. godina, sorta Sirtaki je pokazala sav svoj potencijal ne samo u žitnici Srbije, Vojvodini, već je ostvaren nekad nezami-slivi prinos za pojedina područja. Potvrđene informaci-je sa prostora centralne, istočne i južne Srbije i Kosova, ukazuju na prinose koji su se kretali od 7 do 8 tona po hektaru. Tako je npr. u Zaječaru na parceli “Zvezdan” (11 ha) prosečan prinos iznosio 7300 kg/ha, a na parce-li “Grljan” (20 ha) ostvareno 7650 kg po hektaru. Ipak rekord je ostvaren na parceli “Granica (67 ha) sa 8225 kg/ha. Na parcelama Kosovskog Pomoravlja, proizvo-đači su bili iznenađeni prinosima koji su se kretali do 8 tona po hektaru što je otvorilo vrata za nove količine semenske pšpenice i naravno nove površine.

    Male “cake” za proizvođače.Sorta Sirtaki odlično reaguje na povećano đubrenje azotnim đubrivima. Sva-koj proizvodnji mora da prethodi analiza zemljišta, a zatim na bazi iste unošenje celokupne količine fosfora

    i kalijuma i oko 1/2 - 2/3 azotne komponente sa osnov-nom obradom, dok se ostatak azota dodaje u prolećnoj prihrani, a na bazi N-min metode Zbog visokog koefici-jenta bokorenja, norma setve iznosi 350 do 400 klijavih zrna po m2 što odgovara količini od 180 do 220 kg/ha, u optimalnim rokovima setve (10 do 25. oktobar), a sa kašnjenjem u setvi normu semena treba povećavati za 10% na svakih 10 dana kašnjenja. Dubina setve zavisi od tipa zemljišta i vremena setve ali je preporuka na 3 do 6 cm, a pravovremena setva, do kraja druge dekade oktobra garantuje optimalne uslove za klijanje, nicanje i rast i razviće biljaka do zime, kao i bezbedan ulazak u zimu.

    Dalja nega tokom vegetacije zavisi od uslova i narav-no problema koji se mogu pojaviti.. Tretman protiv korovskih biljaka pre svega zavisi od fenofaze razvića i spektra korovskih biljaka može se izvesti herbicidima Mustang, Metmark, Lodin, Cerealis, Velox, a zaštita od štetnih insekata insekticidima Vantex 60 SC, Nurelle D, Cythrin 250 EC ili Reldan 22 EC. Bez obzira na tole-rantnost na važnije prouzrokovače biljnih bolesti, sor-ta Sirtaki povoljno reaguje na tretmane fungicidima u fazi bokorenja odnosno vlatanja, a mogu se koristiti Fluoco, Taurus, Tilt 250 EC, Excorta, Acanto Plus. Kako su poslednjih godina sve veći problem padavine tokom perioda klasanja i cvetanja to je preventivna zaštita od Fusarium spp. neophodnja, a tu pomoć stiže od prepa-rata Funomil odnosno Excorta Plus. Tekuća proizvodna godina pokazala je i svu osetljivost pojedinih sorata na bolesti lista i stabla (septorioze, pepelnice i ponajviše rđe). Međutim, ovo nije važilo za Sirtaki o čemu dovolj-no svedoči slika načinjena 9. jula, neposredno pre žetve gde se vidi zelen list zastavičar (slika 1.).Naravno, pri svim ovim tretmanima, folijarni tretmani mineralnim đubrivima FitoFert Kristal 20:20:20 i FitoFert Humi-super kondiciono su jačali biljku i pospešili optimalan prinos i kvalitet zrna.

    Da li treba podsetiti da je proizvodnja i dorada seme-na ove visoko prinosne sorte organizovana i provedena na već proverenim površinama i kod iskusnih semenara i u doradnim centrima u Kikindi i Zaječaru? Naravno da ne, kvalitet se nadaleko prepoznaje.

    Proizvođači, ipak da ne bi sve ostalo na lepim rečima i samo našim preporukama, posejte Sirtaki i lično se uverite u kvalitet i rodnost ove nove sorte pšenice na našim poljima.

  • 9

    AGROSVET

    NS SORTIMENT PŠENICE, DANAS, SUTRAPriredili: Akademik Srbislav Denčić, Dr Zorica Jestrović

    Sorta kao autonomni biološki i agronomski entitet jedan je od presudnih faktora kako na kvantita-tivnom tako i na kvalitativnom nivou proizvodnje. Drugim rečima, prinos i kvalitet zrna pšenice koje do-bijamo u proizvodnji u velikoj meri zavise od toga koje smo sorte sejali. Sorte pšenice stvorene u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dominantne su na našim prostorima u proizvodnji od početka 70-tih go-dina prošlog veka do danas. Počelo je sa prvom visoko-prinosnom sortom Sava, koja već 1973. godine zauzima 20% od ukupnih polja pod pšenicom u tadašnjoj Jugo-slaviji, pa do Pobede koja danas zauzima oko 25% od ukupnih pšeničnih površina u Srbiji.

    Sortiment se tokom vremena permanentno menja, dok nove, prinosnije, kvalitetnije i otpornije sorte za-menjuju one starije, što je jedan od vodećih faktora kojim se proizvodnja podiže na viši nivo. Koliko jedna sorta „živi“ u proizvodnji zavisi od njene vrednosti koja se reflektuje kroz nivo adaptabilnosti, odnosno visine prosečnih prinosa i stabilnosti tih prinosa u vremenu i prostoru. Kod nas kao i u drugim zemljama je bilo, a i sada je prisutno to, da pojedinačne sorte imaju veliku dugovečnost i zadržavaju se u proizvodnji više od jedne decenije, a poneke i preko dvadeset godina. Kod nas su takve sorte bile San Pastore, Libelula, Bezostaja 1, Par-tizanka, Novosadska rana 2, Balkan. I danas imamo u proizvodnji sorte kao što su Pobeda, Evropa 90 i Rene-sansa koje su u značajnoj meri prisutne već više od jed-ne decenije i upravo predstavljaju okosnicu sortimenta.

    Celokupan sortiment pšenice možemo podeliti u tri grupe: a) sorte u punoj eksploataciji, b) sorte u ekspan-ziji širenja i c) sorte za budućnost.

    Sorte pšenice u punoj eksploataciji - Sorte Pobeda, Evropa 90, Renesansa, Dragana, Ljiljana i Rusija, već duži niz godina dominiraju u proizvodnji u Republici Srbiji zauzimajući preko 70% pšeničnih površina. Po-red izuzetno visoke adaptabilnosti, karakteristika ovih sorti je i odličan hlebopekarski kvalitet. Sve ove sorte pripadaju grupi odličnih hlebnih sorti ili čak grupi po-boljšivača. Po tehnološkom kvalitetu ni jedna evropska zemlja u aktuelnom sortimentu nema toliku zastuplje-nost sorti odličnog kvaliteta. Verovatno da će smena ovih sorti novim sortama, doneti povećanje ukupne proizvodnje, ali će istovremeno i nivo kvaliteta biti niži. Ali stoji i činjenica da ove sorte nisu do sada u punoj meri imale u proizvodnji potpunu ekspresiju kvaliteta koje one poseduju iz razloga niskog nivoa agrotehni-ke posebno ishrane fosforom. Zato nove sorte koje po

    potencijalu za kvalitet zaostaju za danas dominantnim sortama, ne moraju ultimativno u proizvodnji ostva-rivati značajno lošiji kvalitet ukoliko se nivo agroteh-nike podigne, što se posebno odnosi na ishranu NPK hranivima. U tabeli 1. se može videti kakav potencijal za kvalitet imaju sada dominantne sorte u proizvodnji. Prikazani su rezultati iz više godina (od 4 do 7) u uslo-vima manje-više optimalne agrotehnike. Ovakvi prose-ci parametara kvaliteta bi po bilo kojim kriterijumima svrstavali ove sorte u najviše kategorije.

    Sorte u ekspanziji širenja - Sorte Simonida, NS 40S i Arija su već par godina prisutne na našim žitnim po-ljima, a NS 40S i u nekim stranim zemljama (Sloveni-ja, Mađarska, Uzbekistan). U proizvodnji su ove sorte već davale rekordne prinose (Tab. 2) dok se u buduć-nosti očekuje da primenom savremene agrotehnike one ostvare još bolje rezultate.

    Tabela 2. Rekordni prinosi sorti pšenice u ekspanziji širenja u Srbiji

    Sorta Godina Prinos Površina Lokalitet

    Simonida 2008 9,32 5,0 Sombor

    NS 40S 2008 9,80 2,8 Kuzmin

    Arija 2008 8,79 1,3 Leskovac

    NS 40S 2008 9,82 1,0 Platičevo

    Simonida 2008 8,90 20,0 Golubinci

    Arija 2008 8,20 1,1 Požarevac

    NS 40S 2009 9,07 1,0 Platičevo

    Simonida 2009 7,20 1,0 Vršac

    Arija 2009 7,17 5,0 Čurug

    Ove sorte su različite što se tiče kvaliteta - Simonida je najbolja, dok su Arija i NS 40S nešto lošijeg kvaliteta ali uz dobru agrotehniku (optimalna ishrana NPK hra-nivima) i one mogu biti veoma solidne hlebne sorte

    Sorte za budućnost - Od priznavanja jedne sorte pa do njenog ulaska u proizvodnju, obično treba dve do tri godine da bi se one ispitale u mreži makro-ogleda u što različitijim agroekološkim uslovima. U slučaju do-brih rezultata u makro-ogledima, obično se nakon prve godine zasnivaju i malo veće površine sa visokim kate-gorijama semenarstva, kako bi se nakon druge i treće godine testiranja u makro-ogledima raspolagalo sa zna-

  • 10

    AGROSVET

    čajnijom količinom predbaznog i baznog semena. Sorte koje ulaze u ovu kategoriju mogu se podeliti generalno u tri grupe: one koje su prošle testiranje u makro-ogle-dima, one koje su u toku testiranja i one koje su tek priznate, a za koje postoje indikacije iz preliminarnih rezultata da se radi o sortama sa velikim potencijalom.

    Sorte koje su uspešno prošle dvogodišnji period te-stiranja kroz makro-oglede, zauzimajući visoka mesta u rangovima po prinosu i od kojih se očekuje da uđu u široku proizvodnju jesu Zvezdana (priznata 2005) i Eti-da (priznata 2006). Ove sorte su značajne jer svaka od njih predstavlja veoma perspektivan genotip: Zvezdana sa velikim potencijalom za prinos i veoma dobrim kvali-tetom namenjena savremenoj i intenzivnoj agrotehnici, a Etida takođe sa visokim potencijalom za prinos i do-brim kvalitetom, ali za razliku od prethodne izuzetno adaptabilna i tolerantna čak na oskudnu agrotehniku i minimalne inpute.

    Vrednost ovih sorti se pored povećanja prinosa od preko 5% u odnosu na Pobedu (standard) još više pove-ćava kada se uzmu u obzir i vrednovanje po parametri-ma tehnološkog kvaliteta. Iako postoje male prednosti standardne sorte Pobeda, koje sigurno statistički nisu značajne, ove dve nove sorte Zvezdana i Etida sigurno spadaju u grupu veoma kvalitetnih sorti. Prema rezul-tatima koje su postigle ove dve sorte po svim parametri-ma kvaliteta ove sorte bi u svim zemljama Evrope bile izuzetno vredna sirovina za spravljanje hleba.

    U drugu grupu sorti namenjenih budućnosti žitnih polja Srbije, a možda i nekih drugih zemalja, ističu se dve koje su priznate krajem 2009. godine Natalija i Gora. Natalija je veoma prinosna i poseduje veoma do-bar kvalitet. Sorta Gora je sorta koja treba da se suprot-stavi sortama koje dolaze iz stranih zemalja a koje su lošeg tehnološkog kvaliteta („stočne pšenice“) i dobrog potencijala za prinos. Naime, u novosadskom Institutu su stvorene i sorte koje imaju izuzetno visok potencijal za prinos, a kvalitet im je nešto bolji ili jednak kvali-tetu inostranih sorti koje su počele da se šire upravo zbog visokih prinosa. Jedna od takvih sorata je Gora, a o ostalima će biti reči kasnije.

    Pri kraju 2010. Institutu za ratarstvo i povrtarstvo je priznato 10 novih sorti ozime pšenice.. Gledano ana-litički, sorte iz ovog ciklusa koje su perspektivne za budućnost gajenja pšenice u Srbiji mogu se svrstati u dve grupe: (i) sorte sa izraženo velikim potencijalom za rodnost a zadovoljavajućim kvalitetom (hlebne sorte)

    i (ii) sorte sa izuzetnim potencijalom za kvalitet (po-boljšivači), a sa prinosom malo boljim ili na nivou stan-dardnih sorti. U prvu grupu sorti ulaze sledeće sorte: NS Avangarda, NS Desetka i NS Ilina. Svaki procenat povećanja prinosa preko 5% u odnosu na Pobedu, još ako je on izražen na većini lokaliteta u Srbiji, rezultat je od velikog značaja. Veći prinos zrna sorti NS Avangarda i NS Ilina od sorte Pobeda za više od 13% u proseku re-zultat je koji ukazuje da se radi o sortama sa ekstremno visokim potencijalom za prinos.

    Sledeća grupa sorti iz ovog ciklusa, a koje se karak-terišu izvanrednim kvalitetom su sorte: NS Futura, NS Dika i NS Enigma. Ovo je jedinstveni ciklus u istoriji priznavanja sorti pšenice u Institutu, jer su registrova-ne tri ekstra prinosne i tri ekstra kvalitetne sorte ozime pšenice.

    Po svim analiziranim parametrima kvaliteta ove tri sorte su bile bolje od standardno dobre sorte Pobede, već su svi parametri kvaliteta na veoma visokom nivou, i između njih postoji optimalna izbalansiranost.

    Ovakav sortiment ozime pšenice koji se nalazi u pro-izvodnji i koji je namenjen za budućnost, predstavlja veoma dobar potencijal da pre svega naša zemlja bude obezbeđena odličnom sirovinom za najviše korišćeni produkt ishrane – hleb. S druge strane veliki potencija-li za rodnost ovih sorata uz adekvatnu agrotehniku su garancija da i uz smanjene površine od 500.000 hekta-ra, naša zemlja svake godine obezbedi znatne viškove za izvoz.

    Šta reći na kraju! Domaće sorte pšenice imaju po-tencijal za rodnost ravan sortama iz zemalja mnogo bo-gatijih i razvijenijih u pogledu poljoprivrede, nauke i uopšte privrede. Klima i zemljište u Srbiji su pogodni za gajenje i ozime i jare pšenice tako da ni ova dva fak-tora nisu barijera za visoku proizvodnju. Zašto je onda naša proizvodnja mala u odnosu na potencijale? To je isključivo posledica ekonomskog stanja i nemogućnosti da se primeni ni elementarna tehnologija gajenja, a na mestima gde, kako smo videli napred, samo posejemo u oktobru i primenimo oko 100 kg azota po hektaru mo-žemo da dođemo do prinosa koji su izuzetno visoki i za uslove Velike Britanije, Holandije, Francuske gde se postižu najveći prinosi na svetu. Srbija može realno da ostvaruje prosečne prinose između 5 i 5,5 t/ha ukoliko primeni ne optimalnu već samo oko 60% agrotehničkih mera koje se prosečno primenjuju u Francuskoj ili Ho-landiji.

  • 12

    AGROSVET

    Nezara viridula STENICA KOJA NAPADA NAŠE POVRĆEPriredio: Milan Sudimac, dipl. inž. polj.

    Na sve muke koje su navalile na naše povrtare po-slednjih godina (nekontolisani uvoz, gradobitne padavine, suša, olujni vetrovi, plamenjača i crna pegavost, Tuta...), nadovezala se još jedna koja preti da dalje ugozi povrtarsku proizvodnju. Reč je o Nezara vi-ridula iliti povrtna sovica.

    Povrtna sovica je rasprostranje-na svuda u svetu (Amerika, Central-na i Južna Amerika, Brazil, Bliski Istok, Japan...) i predstavlja ozbiljnu štetočinu na soji, dok kod nas naj-veće štete pravi uglavnom na po-vrtarskim usevima. Zbog ozbiljnih klimatskih promena a u potrazi za novim staništima ova stenica počela je da naseljava mesta gde ranije nije bila prisutna. U predhodnim godinama kod nas je pravila manje ili veće štete ali se procenjuje da će u budućnosti predstavlja-ti ozbiljan problem. Polifagna je štetočina, hrani se na velikom broju biljaka ali najviše preferira mahunarke. Tu pre svega spadaju soja, pasulj, boranija. Kod nas za sada najveće štete pravi na povrtarskim kulturama (pa-radajz, paprika, krastavac). U nekim zemljama zabele-žena su oštećenja i na žitaricama ali u mnogo manjoj meri.

    Jaja su položena na naličje lista u grupi od 70 ko-mada i liče na burence. Sveže položena jaja su žutobele boje dok kasnije prelaze u rozenarandžastu boju. Ispi-ljene larve prolaze kroz pet larvenih stadujuma. Ono što je karakteristično za ovog insekta je veoma velika raznolikost u boji. Četvrti i peti larveni stadijum je sve-tlo do tamno zelene boje do crne sa karakteristični žu-tim, zelenim i crvenim oznakama. Stenica prolazi kroz pet nimfalnih stadijuma koji nemaju krila. Odrasle je-dinke su zelene ili crvenkasto braon boje i dobri su leta-či. Larve nakon piljenja ne napuštaju jajna legla 48 sati.

    Kakve štete pričinjava povrtna sovica? Pre svega di-rektne jer ishranom utiče na gubitak prinosa. Svojim stiletom prodire u biljno tkivo ubacujući svoj pljuvač-ni sadržaj izazivajuću promene u boji, pojavu mrlja i brojne druge promene. Direktnom ishranom dovodi do usporenog porasta. Mrlje smanjuju kvalitet i konku-rentnost proizvoda. Svi biljni delovi mogu biti napad-nuti ali najviše štete nastaju na plodovima. Ali Nezara viridula pričinjava i indirektne štete jer je utvrđeno da prenosi spore gljivičnih oboljenja dok povrede nastale ishranom postaju ulazna vrata za brojne viruse. Na soji povećava udeo suvih mahuna i smanjuje klijavost. Ako su mahune napadnute u ranom stadijumu obrazovanja endosperma ne dolazi do formiranja zrna. Brazil kao zemlja velikom površinom pod sojom već ima sorte koje su tolerantne na stenicu tj. ispoljavaju otpornost.

    Mere zaštite od ove štetočine podrazumevaju kom-binaciju konvencionalnih (primena insekticida) i inte-gralnih metoda (bio kontrola, primena bioinsekticida i dr.). U mnogim zemljama gde ova štetočina predstavlja problem uvedena je biološka kontrola tako da insek-ticidi nisu potrebni. Parazititi kao što su Trichopoda pilipes, Trichopoda pennipes i Trissolcus basalis uvede-ni su kao redovna mera. Prve dve pomenute su muve koje parazitiraju odrasle jedinke stenice. Polažu jaja na odrasle jedinke i larve koje se ispile prodiru u imaga i hrane se njima. Trissolcus basalis je osa koja parazitira jaja. Ženke ove ose odlažu svoja jaja u jaja stenice gde završavaju svoj razvoj u njima. Prosečna stopa paraziti-ranosti može biti i do 95%.

    U velikoj meri fenološki metod može da pomogne u pravilnom pozicioniranju insekticida. Da bi smo pri-menjivali fenološki model neophodno je početi raču-nanje stepen dana od prvog ulova odraslih jedinki. Za ovaj štetni organizam donji razvojni prag je 120C, a gor-nji 370C. Za ovakav način praćenja neophodan nam je

  • 13

    AGROSVET

    pristup dnevnim temperaturama. Većina nimfi će biti prisutna oko 310. stepen dana kada treba primeniti in-sekticide i tada se može očekivati najveća efikasnost.

    Naravno, pun uspeh se postiže primenom hemijskih mera zaštite. Kada je niska brojnost stenica hemijske mere nisu neophodne. Na lokacijama gde je brojnost značajnija i gde izaziva kozmetičke promene na plo-dovima potrebno je primenjivati insekticide. Rano utvrđivanje prisustva je veoma bitno. Ako je brojnost u nekom usevu velika onda je veoma teško kontrolisati. Drugi problem je taj što većina insekticida koji dobro deluju na nju imaju najmanje 7 dana karencu. S obzi-rom na to da ova štetočina napada plodove pred berbu vrlo je teško uskladiti primenu insekticida sa berbom, tj. ispoštovati karencu  preparata. Četvrti i peti larveni stadijum koji i prave najveće štete pojavljuju se u naj-toplijem delu dana kada treba i primenjivati insektici-de. Izuzetnu pažnju treba posvetiti kvalitetu aplikacije. Kako su prva tri larvena stadijuma dosta mala i žive skriveno poželjno je koristiti nešto veće količine vode prilikom tretmana da bi se dobila bolja pokrovnost. Kod nas su registrovani preparati iz nekoliko hemijskih gru-pa dok se samo nekoliko njih zbog svojih karakteristika mogli da primenjuju. Prilikom pregleda useva u ranijim fazama kada se primete sveže položena jajna legla može se primeniti Prince u koncentraciji 0,1% (karenca 3 dana). U kasnijim fazama kada se bliži berba primenji-vati insekticide sa kraćom karencom. Kada dominira-ju mlađi larveni stadijumi primeniti Vantex 60 ml/ha (karenca 7 dana). Takođe pored gore navedenih može primeniti i Afinex 0,5 kg/ha (karenca 14 dana).

    Iskustva iz predhodnih godina koja se odnose na njenu rasprostranjenost, brojnost i štete koje izaziva kod nas upozoravaju da ovu štetočinu treba pratiti i ne dozvoliti njeno masovno širenje. S obzirom na to da predstavlja invazivnu insekatsku vrstu i da se hrani na velikom broju biljnih vrsta, procena je da će se brojnost povrtne stenice, Nezara viridula, značajno povećavati.

  • 14

    AGROSVET

    Poslednjih godina povrtari, pre svega proizvođači paradajza širom Mediterana suočavaju se sa pro-blemom koji im je donela nova štetočina, pozna-tija kao Tuta. Ni naši proizvođači, od juga do severa nisu pošteđeni pojave i šteta koje im pričinjava Tuta. I ove godine, i pored permanentnog rada stručnih službi na terenu tokom zime ali i u vegetaciji, brojne su pri-tužbe kako profesionalaca, tako i amtera proizvođača paradajza na pojavu i štete koje je pričinio ovaj insekt. Pred nastupajuću sezonu proizvodnje ranog povrća ne bi bilo zgoreg da se radi lakšeg suzbijanja podsetimo osnovnih karakteristika Tuta absoluta.

    Dakle, ko je Tuta absoluta? Lisni miner paradajza je prvi put registrovan 1917. godine na južnoameričkom kontinentu i to u usevima na preko 1000 m nadmor-ske visine. Prvi naziv je Phythorimaea absoluta Meyrick, a od 1994. godine menja ime u Tuta absoluta Povolny, odnosno južnoamerički lisni miner paradajza (South American Tomato pinworm). Fam. Gelechidae, Red Lepi-dopterae. Kao štetočina na paradajzu pominje se i 1962., 1964. i 1987. godine. Njeno prisustvo je utvrđeno pre svega na paradajzu, koji je glavni domaćin, zatim na plavom patlidžanu ali i paprici, kao i korovskim vrsta-ma iz fam. Solanaceae, pre svega Solanum nigrum – po-moćnica ili kereće grožđe i Datura stramonium – tatula, Nicotiana glauca i dr.

    Njeno intenzivno širenje beležimo početkom XXI veka. Kako bi se sprečio njeno unošenje u zemlje EU, 2004. godine, je stavljena na A1 listu karantinskih šte-točina. Izgleda da ni to nije pomoglo jer je u pojedi-nim španskim provincijama registorvana 2006. godi-

    ne, 2008. u Italiji, a 2009. godine i Francuskoj, Tunisu, Malti, Maroku, Alžiru i drugim zemljama mediterana. No nisu samo oni ugroženi. Registrovana je i u Velikoj Britaniji, Holandiji, Grčkoj, Portugaliji i Albaniji. Ovo ukazuje s jedne strane da je upravo povećan promet povrća, pre svega paradajza umnogome doprineo nje-nom brzom širenju, s druge strane da je i fitosanitarna kontrola možda zakazala u nekom trenutnu, i sa treće strane, za nas najpogubnija, da smo “opkoljeni” jer je Tuta absoluta problem u Makedoniji, Crnoj Gori, Alba-niji, Grčkoj, Turskoj.

    Lisni miner paradajza Tuta absoluta je toploljubiva vrsta koja razvija od 5 do 12 generacija godišnje u za-visnosti od prostora u kome se paradajz gaji. Na otvo-renom polju razvije 5, a u staklenicima i plastenicima 10 do 12 generacija. Karakteriše je visok potencijal raz-množavanja – ženka položi od 250 do 300 jaja u jednoj generaciji. Životni ciklus jedne generacije traje od 24 do 76 dana, a u optimalnim uslovima generacija se pot-puno razvije za 29 do 38 dana. Stadijum jajeta traje od 3 do 5 dana, a 4 larvena stadijuma od 11 do 19 dana, dok razvoj lutke traje od 6 do 10 dana. Tako je utvrđeno da na temperaturi od 140C jedna generacija završi ceo ciklus za 76,3 dana, na 19,70C 39,8 dana, a na 27,10C za 23, 8 dana. Prezimljava kao jaje, lutka ili odrasla jedinka.

    Odrasla jedinka, imago, odnosno leptir je dužine 5 do 7 mm i skriva se u lišču. Ženka nakon parenja pola-že belokrem boje jaja na naličju lista, a iz jaja se pile u početku krem, a kasnije zelenkasto do ružičaste larve sa karakterističnom tamnom glavom. Larve se ubušuju u list, plodove ali i stabljike i peteljke i hrane se praveći nepralilne izgrizline što dovodi do sušenja i propadanja zelene mase, odnosno cele biljke. Odrasla larva je zele-

    Tuta absoluta LISNI MINER PARADAJZAPriredio: Nemanja Radmanovac, dipl. inž. polj.

  • 15

    AGROSVET

    noružičaste boje veličine oko 7.5 mm. Larva se odmah po piljenju ubušuje u biljku, a na površinu izlazi samo povremeno kada traje presvlačenje. Živeći između lica i naličija lista, larve prave hodnike ,,mine’’, a ubušu-ju se i u stablo, vršne pupoljke, zelene i zrele plodove u kojima izgrizaju plitke galerije. Kada larva četvrtog stupnja završi svoj razvoj pretvara se u lutku koja se obično nalazi u zemljištu. Usled velikog broja generaci-ja tokom godine dolazi do preklapanja generacija pa se u isto vreme mogu naći svi razvojni oblici.

    Larva svojom ishranom pričinjava glavne štete tako što ”minira” sve nadzemne delove biljaka. Hraneći se mezofilom lista, larva uzrokuje pojavu prozirnih polja, odnosno „mina“ na epidermisu lica i naličja lista. Ošte-ćenja na stabljikama i plodovima se najčešće uočavaju po izlaznim otvorima. Jedna gusenica tokom svog ra-zvoja može oštetiti više listova ili drugih biljnih organa.

    Biljke paradajza ova vrsta može napasti od momen-ta sadnje pa sve do sazrevanja plodova. Šete koje pri-činjava svojom isharanom mogu biti od 50% do 100%. Ženka za polaganje jaja bira mlade biljke pa su i naj-veća oštećenja zabeležena na njima. Kao posledica na-pada dolazi do opadanja prinosa i smanjenja kvaliteta plodova. Pored direktnih šteta koje pričinjava svojom ishranom moljac stvara i povoljne uslove za razvoj se-kundarnih patogena.

    Proces suzbijanja Tuta absoluta je veoma težak i komplikovan zbog velikog broja generacija tokom go-dine koje se preklapaju. Pored hemijskih mera treba primenjivati i preventivne mere kao što su: plodored, iznošenje i uništavanje biljnih ostataka nakon berbe, prostorna izolacija, uništavanje korova u blizini stakle-nika i plastenika, uklanjanje već napadnutih biljaka i postavljanje feromonskih klopki, postavljanje antiin-sekt mreža na otvorima objekta.

    Hemijske mere se moraju sprovoditi planski. To podrazumeva da se koriste jedinjenja različitog meha-nizma delovanja kako ne bi došlo do stvaranja rezisten-tnosti. Dezinfekcija zemljišta ali i primena zemljišnih insekticida npr. Force 0,5 G (Teflutrin) pri proizvodnji rasada i pre rasađivanja mogu dati dobru prevenciju i dobre efekte. U toku leta leptira i tokom vegetacije pri-menjuju se preparati koji su se veoma dobro pokazali kao što su Coragen (Hlorantraniliprol), Avaunt 15-SC, (Indoksikarb), Affirm (Emamektin benzoat). Takođe, i preparati iz grupe regulatora razvoja su imali odlične rezultate. Oni (Match, Prince...) se mešaju sa Abamek-tinom (Vertimec, Akaristop, Abastate...). U ovoj kom-binaciji (npr. Vertimec+Match) delovanje se produža-va i na jaja koja su tek snesena ili će tek biti položena. Ako se neka larva ,,provuče’’ u prostor između lista i naličija ,,čeka’’ je abamektin (Vertimec) koji je transla-minarni insekticid. Poslednji tretman mora biti insekti-cidom sa kraćom karencom i tu se izdvajaju Coragen (1 dan), odnosno Avaunt (3 dana).

    Pored agrotehničko-sanitarnih mera, hemijskih tre-ći aspekt borbe je biološka borba u suzbijanju lisnog minera paradajza Tuta absoluta. Prema dostupnim po-dacima, u ovu svrhu se mogu koristiti parazitne osice iz fam. Braconidae - Bracon, Chelonus, Orgilus, Pse-udopanteles dingus, zatim fam. Berhylidae:- Goniozus nigerifemur kao i Chalcidoidea - Conura, Copidosoma, Galeipsomya, Trichogramma spp. Među predatorskim vrstama za jaja i mlađe larvene stadijume izdvajaju se predstavnici fam. Pentatomidae - Podisus nigirispinus, fam. Miridae - Nesidiocoris tenuis, Macrolophus melano-toma, M. pigmaeus i fam. Anthocoridae:- Xylocoris sp. Takođe, primena bioloških preparata na bazi Baccilus thurigiensis var. kurstakii je mera koju treba kombi-novati zajedno sa ostalim kako bi se sprečilo širenje i štete koje donosi Tuta absoluta, ali i istovremeno i što duže sačuvali visoko efikasane insekticide koji su sada u primeni.

    Kao i kod nekih drugih štetočina koje poslednjih go-dina ugrožavaju proizvodnju pojedinih biljnih vrsta u našoj zemlji, i borba protiv Tuta absoluta pokazuje da moramo dobro da upoznamo protivnika, da nema jed-nog i jedinstvenog rešenja, već u strategiji borbe kombi-novati različite pristupe jer samo to može doneti uspeh.

  • Kratka i dugoročna održivost i ekonomika...

    • Efikasan • Jedinstven • Održiv •

    Temeljit, ciljan na vaši

    Belchim Crop Protection d.o.o.Vojvode Stepe 78, 11000 Beograd, [email protected]: +381 69 670 455 www.belchim.com

    Teppeki® proizvodi

    Teppeki u jabuci

    AgromarketKraljevačkog bataljona 235/234000 Kragujevactel: 034/308-000 fax: 034/308-016

    Najprikladnije vreme tretiranja (prskanja) je pre cvetanja – pogotovo protiv jabučne pepeljaste vaši (kao redovna mera koristi se u Južnom Tirolu) - kada je populacija vaši mala, a lisna masa još nije oštećena. Zdrava lisna masa značajno utiče na efi kasno sistemično i translaminarno premeštanje po biljkama. Dugotrajno delovanje omogućava zaštitu od biljnih vaši tokom celog perioda cvetanja. Predatorski insekti

    normalno se razvijaju i doprinose boljoj kontroli vaši. Primena insekticida Teppeki pre cvetanja, osigurava zaštitu tokom celog perioda cvetanja, tako da dolazi do vrlo sporog množenja vaši nakon cvetanja – zaštita protiv vaši preko cele vegetacije time je olakšana. Teppeki se može uspešno koristiti i iza cvetanja. Preporuka: upotrebiti najviše dva puta za redom i najviše tri puta u sezoni. Doza: 140 g/ha.

    Glavne (ciljane) vaši: jabučna pepeljasta vaš (Dysaphis plantaginea), kruškina pepeljasta vaš (Dysaphis pyri), jabučna zelena vaš (Aphis pomi), bitno smanjuje populaciju jabučne krvave vaši (Eriosoma lanigerum) i izuzetno se nadopunjuje u programu sa drugim afi cidima (npr. triametoksam).

    Teppeki u papriciPrskati već kod prve pojave vaši. Najviše 3 prskanja u sezoni. Kombinovati sa drugim insekticidima. Doza 120 g/ha.Karenca za papriku: samo 5 dana!

    U EU ,Teppeki je nepogrešiv u suzbijanju vaši u breskvi.

    Glavni cilj je suzbijanje zelene breskvine vaši (Myzus

    persicae) za koju je poslednjih godina ustanovljena

    otpornost na neonikotinoide u skoro svim testiranim

    regijama u EU. Najbolje je upotrebiti ga pre cvetanja

    (prvo prskanje) iako vaši nisu još ni prisutne. Teppeki

    upotrebiti najviše 2 puta u sezoni. Upotreba preparata

    Teppeki ne preporučuje se u blok primeni.

    Preporučena doza: 120-140 g/ha

    Teppeki u breskvi

    KARENCA 5DANA

    Tepp

    eki_

    SRBA

    3_AR

    BO_2

    012

    Teppeki u zemljama EU pokazuje vrlo dobro delovanje na kruškinu buvu (Psylla pyri). Optimalna primena je u vreme faze žutih jaja kruškine buve, te u isto vreme odlično suzbija i

    vaši Dysaphis spp.. Druga generacija kruškine buve, suzbija se preparatom na osnovi abamektina.

    Teppeki u kruški

    Teppeki u povrćuU zemljama EU, Teppeki se upotrebljava i u drugim povrtarskim kulturama (npr. sve tikvenjače, paradajz, krompir,…) pa i za suzbijanje bele mušice (Trialeurodes vaporariorum / Bemisia tabaci) preko sistema kap po kap. Teppeki se u dozi od 200 g/ha preko tla upotrebljava rano iza presađivanja (od kada se biljke ukorene, do najkasnije

    2 do 3 nedelje nakon presađivanja); prema potrebi ponoviti tretman posle 1-2 nedelje; u slučaju dve aplikacije preko sistema za navodnjavanje moguća je i treća upotreba insekticida Teppeki – folijarno – ali pod uslovom, da je toj primeni prethodio insekticid za suzbijanje bele mušice sa drugim mehanizmom delovanja.

    Teppeki_SRBA3_ARBO_2013.indd 1 5/12/2013 7:59:10

  • 17

    AGROSVET

    S obzirom na okolnosti i vremenske prilike i nepri-like koje su nas zadesile i iznenadile ove godine sigurno je da moramo biti spremni na sve pa i na neke bolesti koje nisu tako česte svake godine.

    Podsetimo se malo ervinije, tj prouzrokovača bakte-riozne plamenjače, Erwinia amylovora. Ne prođe godina da je ne zateknemo u nekoj formi u nekom voćnjaku ali s druge strane čim prođe sezona brzo je zaboravimo i sa istim „malim“ znanjem krenemo iznova.

    Iskoristio bih ovu pauzu da i sebe i vas podsetim na neke činjenice vezane za samu biologiju, opasnosti i na-čine borbe protiv Erwinia amylovora.

    Domaćini ovog oboljenja su jabuka, kruška, dunja, kao i neke ukrasne vrste iz Fam. Rosaceae. Inače ervini-ja je prva bakterija koja je definisana kao patogen bilja-ka, a danas je svakako značajna bolest kako na kruška-ma tako i na jabukama.

    Što se same infekcije ovog patogena tiče, najznačaj-nija u ekonomskom smislu je infekcija koja se desi u samom cvetanju. Simptomi su nakon tih infekcija vid-ljivi 1 do 2 nedelje nakon precvetavanja. Cvetni delovi, tučak i plodnik postaju tamniji i „vodenasti“. Kasnije dolazi do venjenja i sušenja tih delova. Do širenja zara-ze može doći i sprovodnim sudovima. Tokom vlažnijeg perioda dolazi do formiranja i „kapljica“ kao još jednog prepoznatljivog simptoma infekcije. Infekcije se dalje šire i na grane i stablo, a u kasnijim fazama dolazi i do pucanja kore.

    Biologija - Ervinija se može naseliti na površini tuč-ka, gde se i umnožava. To se naziva epifitnim porastom

    i taj porast ne uslovljava zarazu, ali zajedno sa preno-šenjem bakteriozne plamenjače insektima definiše se i nivo rizika od nastajanja iste.

    Ervinia ima sposobnost preživljavanja i na drugim zdravim biljnim delovima i to i po nekoliko nedelja (li-šću, granama), ali je razlika u tome što na ovim biljnim delovima ne dolazi do epifitnog umnožavanja.

    Ćelije bakteriozne plamenjače formiraju veliku koli-činu polisaharida koji u stvari štiti bakteriju na površini biljke.

    Sam patogen prezimljava u malom procentu na „ra-kovima“ koji su formirani nakon infekcija iz prethodne godine. Sa povećanjem temperatura vazduha ćelije na obodima raka postaju aktivne i uz pomoć insekata ili putem kiše dolazi do njihovog širenja na cvetove.

    Vremenski uslovi u toku cvetanja tj temperature u toku umnožavanja parazita na samom tučku regulišu ukupnu brojnost i „pritisak“, koji u slučaju ostvarenja uslova za zarazu može dovesti do izuzento jake infekci-je. U idealnim uslovima za umnožavanje, broj bakterija na tučku može dostići 106.

    Primarne infekcije cvetova...Ono čega se najviše i plašimo. Do infekcije dolazi kada kiša spere ćelije bak-terije sa tučka u ovarium, gde preko sekretornih ćelija koje se nalaze u dnu plodnika ulazi u samu biljku. Zbog karakteristika tj biologije same kruške i produženog cvetanja, kao i sekundarnih cvetova koji se pojavljuju tokom kasnog proleća i rano u leto infekcija kroz sam cvet je jako opasna.

    Što se sekundarnih infekcija tiče, one mogu nastati na novim porastima, plodovima, i podlogama. One do-laze kao posledica zaraze i velikog broja bakterija na-stalih u periodu cvetanja, tj kroz primarne infekcije. Rane su neophodne za nastanak zaraze, a one nastaju ishranom insektima koje grickaju listove kao i ishra-nom kruškine buve. Tu su i oluje, gradobitne padavine, mehanička oštećenja koja mogu stvoriti ulazna vrata za nastanak infekcije.

    Rane tj. rakovi nastali kao posledica infekcije u slu-čaju skoka temperatura tokom leta se mogu jako brzo i invazivno širiti, a do usporavanja dolazi tek sa padom temperatura krajem leta.

    Mere zaštite - Što se tiče borbe protiv ervinije, postoji više mera i načina i uglavnom su kombinacija preven-tivnih mera higijene voćnjaka kao i hemijskih mera.

    ERVINIJA – NEMOJTE SPAVATI, PRATITE JEPriredio: Dragan Lazarević, dipl. inž. polj.

  • 18

    AGROSVET

    Zimska rezidba, podrazumeva i ukljanjanje obolele-ih grana i biljnih delova, njihovo iznošenje iz objekta i spaljivanje. Dezinfekcija makaza je izuzetno važna pre i posle svakog reza. Uklanjanje zaraženih delova ne sme se raditi po vlažnom vremenu, da ne bi došlo do još većeg širenja. Takođe, po potrebi se rezanje zaraženih delova krune izvodi i tokom vegetacije poštujući napred navedene postupke. Naravno, u uslovima jake zaraze i zahvaćenosti celog stabla, preporučuje se krčenje poje-dinačnih stabala.

    Što se hemijskih mera tiče razvijeni su brojni pristu-pi. Po nama, najbliža i najrealnija u rešavanju problema sa ervinijom jeste Holandija. U toj uređenoj zemlji EU poljoprivredni inspektor nadležan za proizvođača može da ispiše „recept“ i sa njime se na ovlašćenom mestu kupuje streptomicin, naravno ukoliko za tim ima potre-be. Ova proizvodnja se prati do kraja sezone i posebno evidentira. U drugim zemljama Evrope, streptomicin se zvanično ne koristi. Dakle najefikasnija mera je prime-na antibiotika radi dezinfekcije biljnih delova tj tučko-va. U Sloveniji koriste preparate na bazi bakra, ako to vremenski uslovi nalažu (kiša u vreme cvetanja), raču-najući da je bolje izgubiti delimično rod u jednoj godini nego ostati bez celog stabla u narednim godinama.

    Sagledavajući sva rešenja, mi smo se okrenuli ne to-liko invazivnim, već merama koje su prilagođene nivou znanja, praksi, zakonskoj regulativi. Tako smo u pret-hodnim godinama krenuli smo sa primenom fungicida Fostonic 80 WP (aktivna materija Fosetil-Al) koja ima u principu nepesticidno delovanje. Ona ustvari utiče na jačanje imuniteta biljke i stvaranje fitoaleksina kojima se biljka štiti. U početnim in vitro (laboratorijskim) i ogledima na otvorenom, a kasnije i u proizvodnim zasa-dima, ovaj pristup je dao dosta dobru efikasnost. Naša preporuka je 3 tretmana po 1,0 kg po hektaru preparata Fostonik u najosetljivijem periodu tj. u pred samo cve-tanja i u cvetanju. Uz sve to, redovne mere zaštite od drugih patogena i štetnih insekata i balansirana ishra-na, daju dodatnu kondicionu stabilnost gajenoj biljci.

    Nakon eksplozije ervinije na celom području Srbije tokom poslednje decenije prošlog veka, nekako se sredi-nom prve decenije XXI veka malo primirila. Međutim, zadnjih godina ponovo, možda i zbog naše nebudnosti javlja se u brojnim zasadima. Prema tome, ervinija je podmukla, zato nemojte spavati, pratite je.

    Erwinia ... Infekcija kroz sekundarni cvet

    Erwinia kroz letorast Erwinia na plodu kruske

  • 19

    AGROSVET

    Esca i Eutipa POŠASTI DOBROG GROŽĐA I KVALITETNOG VINAPriredila: Radmila Vučković, dipl. inž. polj.

    Podizanje i nega vinograda je težak i zahtevan posao i traži velika finansijska ulaganja, puno znanja, ljubavi, discipline. Naše područje je ge-ografski vrlo povoljno za gajenje vinograda i postali smo poznati po uspešnom gajenju mnogih sorti grožđa i kvalitetnim vinima. Za vreme ex Jugoslavije izgrad-njom vinskih podruma i prodajom grožđa u gradovima severnih republika tadašnje zemlje, vinogradarstvo je doživelo veliki procvat. Proizvođaći se sa nostalgijom sećaju vremena kada su od jedne “ture” od 20 tona koje su prodavali u Hrvatkoj ili Sloveniji mogli da kupe nov traktor. Gašenjem i propadanjem podruma u društve-noj svojini, kao i sužavanjem tržišta za prodaju stonih sorti, vinogradarstvo doživljava nagli pad u površina-ma, jer postaje neisplativo. Danas se proizvodnjom vina bave veliki entuzijasti i zaljubljenici u grožđe i vino.

    Jedan od razloga, što je vinograda sve manje, su i razne bolesti koje doprinose propadanju vinograda koje izazivaju gljive, bakterije, virusi, fitoplazme. Tu je i druga grupa, tzv. abiotske bolesti, kao što su nepovoljni uslovi spoljne sredine, nedostaci hranljivih elemenata u ishrani i dr.

    Koliko je vinograd teško sačuvati i negovati podseti-la nas je i ova ekstremna 2014 godina. Svoje pravo lice su pokazale veoma destruktivne bolesti kao što su pla-menjača, pepelnica, crna i siva truleč. U fazi cvetanja i precvetavanja zbog velike količine padavina i vlažnosti, došlo je do pojave plamenjače, koja se kasnije teško mo-gla obuzdati. Dobre rezultate je dala primena sistemič-nih preparata pred cvetanje i 3 puta posle cvetanja u in-tervalima od 7 do 10 dana kao što su Ridomil i Fostonic,

    a protiv pepelnice smo se borili standardima u zaštiti, sistemicima kao Tilt, Postalon, Systhane u kombinaci-ji sa sumpornim preparatom Microthiol disperss. Crnu trulež koja se javila u jakom intenzitetu smo stavili pod kontrolu kombinovanjem preparatima Blu bordo, Cap-tan, Queen. U kišnim godinama, kao što je ova, veliki problem je i siva trulež, do sada je primenjen Pyrus dva, a ponegde i tri puta, a pred berbu glavni adut kao što je Switch.

    Pre nekoliko godina imali smo problema sa fitoplaz-mozom koja je desetkovala vinogorja oko Župe, Niša. Pored nje, u pojedinim vinogorjima registrovane su i dve manje poznate bolesti, koje izazivaju sušenje čoko-ta vinove loze, a to su Esca i Eutipa. Ovaj tekst ima za-datak da ih predstavi kako bi na vreme sprečili njihovo ovladavanje našim vinogradima.

    Esca je kompleksna bolest koju izaziva više vrsta glji-va i koja se ispoljava u vidu bele truleži čokota. Bolest

  • 20

    AGROSVET

    se najčešće javlja u uslovima toplije klime. Simptomi se mogu javiti na svim delovima vinove loze. Postoje dva tipa bolesti: jedan je hronični i odlikuje se sušenjem i opadanjem lišća, a drugi je akutni i karakteriše se izne-nadnim sušenjem (apopleksijom) čokota. Na listu se javljaju velike nekrotične zone između nerava, potom se suši i opada, bobice se smežuravaju i suše se. Naj-destruktivniji tip simptoma bolesti Esca je iznenadno sušenje celog čokota. Iako je Esca već dugo prisutna, njeni prouzrokovači nisu još pouzdano utvrđeni. Gljive Phaeomoniella chlamydospora, Stereum hirsitum i Pheli-nus ignirarius su najčešće izolovane kao uzročnici ove bolesti.

    Da li se može boriti protiv ove bolesti? Da, kombino-vanjem ampelotehničkih i hemijskih mera. Pri oreziva-nju loze izbegavati pravljenje velikih rana, dezinfekcija alata posle rezidbe je obavezna, odstranjivati obolele delove te jačati biljke dobrom ishranom u stresnim uslovima. Redovnim merama zaštite protiv gore nave-denih bolesti održavati visoku kondicionu stabilnost vinove loze.

    S druge strane, Eutipa je poznata kao “odumiruća ruka”, jedna od najdestruktivnijih bolesti drvenastog tkiva vinove loze. Njeno širenje je uslovljeno količinom padavina. Bolest je značajna u oblastima gde je godiš-nja kolićina padavina veća od 600 mm/m2, a retko se javlja gde su padavine godišnje ispod 250 mm. Bolest je dobila ime po prouzrokovaču, gljivi Eutipa lata. Eu-tipoza se retko javlja na čokotima mlađim od osam go-dina. Prvi simptomi se uočavaju tokom proleća na la-starima dugim 25-50 cm u vidu deformacija i promene boje lastara. Lastari koji izbijaju iz zaraženog drveta su zakržljali, skraćenih internodija sa sitnim, hlorotičnim

    i deformisanim lišćem, uvijenim prema licu. Grozdovi na zahvaćenim čokotima imaju mešavinu normalnih i sitnih bobica. Simptomi na lišću su svake sledeće vege-tacije sve jači i izraženiji, dok na kraju ne prestane pot-puno izbijanje lastara iz zaraženog dela čokota. Pato-gen ne prodire u zeljaste lastare vinove loze, smatra se da simptomi na lišću nastaju od toksina, koji nastaju u starijem drvetu, koje je zahvaćeno micelijom gljive. Pa-žljivim pregledom stabla, uočavaju se rak rane , koje su nastale kao povrede nekoliko godina ranije. Na popreč-nom preseku zahvaćenog dela čokota uočavaju se ne-krotične zone tvrdog drveta u obliku slova V koje se šire od mesta prodiranja patogena. Organi za razmnožava-nje gljive dozrevaju rano u proleće, do infekcije dolazi kada askospore padnu na svež presek vinove loze. Za klijanje spora je neophodna kiša, a rane načinjene reza-njem su osetljive oko dve sedmice. Bolest sporo napre-duje, simptomi na lišću se očavaju tek posle tri do četiri godine. Orezivanje loze omogućuje stvaranje rana, kroz koje patogen prodire svake godine, te je preventivna mera dezinfekcije odmah nakon rezidbe veoma bitna u suzbijanju bolesti. Dobre rezultate može dati prime-na bakarnih preparata odmah posle rezidbe (Blu bordo, Funguran-OH, Cuprablau Z). Takođe je bitno zaštititi preseke na dvogodišnjoj i starijoj lozi, posebno velike preseke na glavnom stablu pri obnavljanju čokota ili prekalemljavanju loze. Efikasna mera je premazivanje tih velikih rana rastvorom fungicidom Funomil.

    Možemo zajedno doći do zaključka da je u suzbija-nju ove dve bolesti, koje su “tihe ubice” vinograda, kao i kod bolesti iz redovnog programa zaštite, veoma bit-na preventiva. Naravno i redovna prihrana je od velike važnosti. Tokom cvetanja treba dodavati FitoFert Bor Max 20 ili FitoFert liquid, a kasnije formulacije sa kal-cijumom (FitoFert Calcium 15 ili Fitofert Calcium Or-gano) i kalijumom (FitoFert Kristal 10:40:10) zajedno sa biostimulatorima (FF Aminoflex ili FF Humisuper). Ako vinovoj lozi pružimo sve što joj je potrebno, zauz-vrat ćemo uživati u slatkom groždju i ukusnom starom vinu.

  • 28

    AGROSVET

    Avgustovski dani uz naizmeničnu smenu kiša i sunca tromo se valjaju po ravnici Bačke. Ko je imao para, a i sreće otišao je nešto južnije, a vojska Boga poljoprivrede, kako god se zvao, ostala je s brižnim pogledom ka nebu. Gledaju oni i u svoju teš-ku paorsku zemlju, a rukama su obuhvatili zabrinuto lice. Da li će biti grada, tuče, oluje? Kako će roditi, a još više, kako će platiti? Možda najteže pitanje, kako ću se razdužiti? Šta mi je činiti? Biti s ljudima, dati im malo volje i podrške jer smo u ovom poslu zajedno. Krećem na teren.

    Prva stanica, Ruski Krstur. Po prohladnom danu uz smenjivanje oblaka i sunčevog sjaja na poljima u okoli-ni Ruskog Krstura, a u organizaciji Udruženja proizvo-đača paprike “Capsicum” iz Ruskog Krstura, održan je 16. avgusta Dan polja paprike i kulturno zabavna ma-nifestacija “Dani paprike“. Polako se okupljaju učesnici manifestacije, a zatim se odlazi na nepregledne površi-ne pod paprikom .Na poljima vrednih paprikara, mogli su se videti kvalitetno odnegovani usevi u tipu babure, paradajz-paprike, ljute, industrijske paprike. Njalepši kolorit koje priroda može da učini. Priča se, razmenju-ju iskustva, skupljaju “fore”. Nije bilo lako ove godine proizvesti paprika. Preobilne količine padavina u toku proleća i leta ove godine, donele su i povrtarima dodat-ne probleme i povećan broj tretmana u zaštiti paprike od korova, bolesti i štetočina. Blaga zima donela je izu-zetno povećan broj insekata, posebno vaši. Proizvođači naglašavaju da imaju veoma pozitivno iskustvo u pogle-du efikasnosti insekticida Tepeki, kao I sa Avauntom i Coragenom. Takođe sve više proizvođača se uverilo u efikasnost primene folijarnih đubriva linije FitoFert i to pre svega formulacija Pepper. U priči se dolazi i do neophodnosti primene formulacije Humisuper koja je

    pomogla u prevazilaženju stresnih uslova kojih je bilo i previse ove godine. Svoje mesto među ovim vrednim ljudima našao je i HumiStart pogotovu u prvim faza-ma razvića, dok za kraj biraju FitoFert Calcium Organo 30, kristalnu formulaciju za folijarnu primenu u cilju sprečavanja truljenja ploda kao posledice nedostatka kalcijuma. Diskusija se nastavila uz ručak i druženje na štandovima izlagača. Da bi se bar malo zaboravile teškoće koje nosi poljoprivreda, potrudili su se domaći-ni organizujući raznovrsni kulturno – umetnički pro-gram.

    „Sve mi je ravno ko severni Banat...“ peva u svojim stihovima Đole Balašević, ali nije samo Banat ravan... Nepregledna ravnica u okolini Bečeja, na putu za Bačku Topolu, samo što sam umakao u atar, još u retrovizuru vidim poslednje kuće, odvaja se put desno sa putoka-zom „Poljanice“.

    Nekada je tu bilo mnogo više salaša, sada su ostali oni najuporniji, oni koji su znali da sjedine savremenu proizvodnju sa tradicionalnim stilom života u ravnici. Upravo sam se uputio kod jednog od njih. Nakon par kilometara uskim afaltnim putem stajem kod salaša koji po objektima koji ga čine više liči na veliko poljo-privredno preduzeće. Široka kovana kapija, moderna zgrada za stanovanje i kancelarije, savremeni magaci-ni za repromaterijale i mehanizaciju, uredno parkirane mašine, benzinska pumpa, sve ovo prošarano uredno pokošenim travnjakom.

    U prostranoj kancelariji ljubazno me dočekuje na-smejani domaćin, dugogodišnji prijatelj, Imre Gortva. Pričamo o protekloj žetvi pšenice. Zadovoljan je rezul-tatima, pored sopstvene proizvodnje, tu je i kooperaci-

    TAMO, AMO PO BAČKOJPriredio: Zdravko Ćorović, dipl. inž. polj.

  • 29

    AGROSVET

    ja, ukupno oko 1000 hektara pšenice sa prosečnim pri-nosom od 7 tona po hektaru. Zadovoljstvo je veće, jer pored stabilnih prinosa, kvalitet zrna pšenice je u klasi poboljšivača, a to obezbeđuje i višu cenu kod kupaca koji cene kvalitetan proizvod. Uljana repica je na 300 ha u proseku donela 4,0 t/ha. Prinos bi bio i veći da na pojedinim tablama nije bilo poleganja.

    Imre je zadovoljan i izgledom kukuruza koji je po-sejan na 1200 ha, soje na 500 ha, šećerne repe koja od-lično izgleda na 400 ha, a dobar prinos se očekuje i od lepotice polja, suncokreta na 500 ha.

    Ovaj nadasve prijatan čovek, priznaje, ne iz kur-toazije da u svim ovim uspesima svoj doprinos ima i Agromarket. Imre je višegodišnji kupac i poslovni partner Agromarketa koji naglašava da je zadovoljan saradnjom, korektnim odnosom, brzom i tačnom is-porukom kvalitetnih artikala, veoma korektnim odno-

    som. Pa ipak izdvaja ono što je svakako u novije vreme zastupljeno na njegovim njivama, a to su folijarna đu-briva linije Fito Fert. Prvenstveno FitoFert BorMax20, folijarno đubrivo koje Imre koristi u prihrani šećerne repe sa ciljem podsticanja sinteze šećera (digestije) „Sa folijarnim đubrivom BorMax sam izuzetno zadovoljan. Primenjujem ga poslednje 3 godine i uverio sam se da povoljno utiče na digestiju„ navodi Imre, a takođe na-glašava da bez potpune primene agrotehničkih mera, u koje spada i folijarna prihrana, ne može se očekivati visok i kvalitetan prinos.

    Nakon par sati prijatnog druženja pozdravljam se sa domaćinom i napuštam uskim putem salaš sa uvere-njem da se pravilan i uporan rad prikazuje kroz rezltate koji su vrhunski, uostalom, upravo kako Imre Gortva radi.

  • 30

    AGROSVET

    DRUGI PIŠU

    Preuzeto: Beta-Ap, 06. 05. 2014. godine

    Americi preti klimatska kata-klizma

    VAŠINGTON – Globalno zagreva-nje rapidno pretvara Ameriku u oluj-no i opasno mesto - od poplavama zahvaćene Floride, do divljih požara na zapadu SAD, ocenjeno je u naj-novijem izveštaju američke Nacio-nalne klimatske službe, objavljenom danas. Očekuje se da će nepogode izazvane klimatskim promenama „izuzetno ugroziti SAD u ovom veku i posle”, dodaje se u izveštaju na 840 strana i ističe da ipak nije kasno da se spreče njihovi najgori efekti.

    U izveštaju čiju je izradu podržala Bela kuća koja će ga upotrebiti za ra-zvoj politike zaštite okoline, ukazuje se da će SAD i druge zemlje, ukoliko ne promene način korišćenja ener-gije, ostati na putu sve veće štete i opasnosti od prirodnih katastrofa. „Klimatske promene, koje su nekad smatrane temom daleke budućnosti, sada su se čvrsto ušančile u sadaš-njosti. Proizvođači kukuruza u Ajo-vi, uzgajivači ostriga u državi Vašin-gton i oni koji prave javorov sirup u Vermontu, svi se suočavaju sa pro-menama uslovljenim klimom, koje u nedavnom iskustvu nisu zabeleže-ne”, rekao je jedan od autora studije.

    Jedna od autorki izveštaja na-

    vela je da obični ljudi ne mogu da primete promene poput rasta pro-sečne temperature koja je od 1895. kada je započeto njeno merenje, skočila za 1,9 stepeni, ali oni na svojoj koži itekako sve češće ose-ćaju sušu, talase vrućina i oluje. U izveštaju se zaključuje da su se intenzitet, frekvencija i trajanje na-jačih atlantskih uragana povećali od početka 1980-tih, ali još nije dovolj-no ispitano koliki deo se može pri-pisati zagrevanju čiji je uzrok aktiv-nost čoveka. To isto važi i za zimske oluje, poplave, talase vrućine, suše, kao i za povećanje nivo mora i oke-ana za 20 centimetara od 1880. go-dine, a predviđa se da će do 2100. porast biti između 0,3 i 1,2 metra. Od januara 2010. godine 43 od 48 južnih država SAD zabeležile bar jedan mesečni rekord u visini tem-perature. Tako je Kalifornija ove go-dine imala najtopliji januar od kako se meri temperatura. U poslednjih 51 mesec, države SAD su imale 80 mesečnih rekorda po vrućini, 33 po vlažnosti, 12 po suši, i tri po hladno-ći, navela je agencija AP.

    U izveštaju se takođe upozorava da „klimatske promene prete ljudskom zdravlju i ljudima na mnogo načina” što uključuje pojačano zagađenje vazduha od požara, smoga, povećan broj bolesnih zbog zaražene hrane, vode, komaraca i krpelja. Takođe,

    zbog sve toplijeg vremena povećana je količina polena, kao i negativne posledice ugljen-dioksida po biljke. Polenska sezona se produžila za 24 dana u regionu Minesote i Severne Dakote između 1995. i 2011, navodi se u izveštaju.

    Ono što je posebno loše su ogro-mni troškovi klimatskih promena: po najgorem scenariju, samo popla-ve bi mogle do 2100. godine da ko-štaju SAD 325 milijardi dolara, od čega bi 130 milijardi dolara otpadalo na Floridu. Do sada su suše i talasi vrućine u 2011. i 2012. koštali poljo-privrednike 10 milijardi dolara, na-vodi se u studiji.

    Vremenske katastrofe koje nanose milionske štete, pogađaju najčešće Teksas, Ohlahomu i jugoistočni deo SAD, zaključuje se u izveštaju.

    Preuzeto: Politika, 24. 07. 2014.

    Jun 2014., najtopliji od 1880. godine

    Iako nas česti pljuskovi i promene temperature u Srbiji ne navode na takav zaključak, prethodni mesec bio je najtopliji jun od početka me-renja 1880.godine, objavila je ame-rička agencija za klimu. Prosek od 16,22 stepena Celzijusa najviši je zabeležen za taj period godine, što je za 0,72 stepena više od prosečne junske temperature u 20. veku. Do-sadašnji najtopliji šesti mesec kalen-

  • 31

    AGROSVET

    darski mesec bio je 2010. godine. Svi kontinenti izuzev Antartika, najhladnijeg mesta na Zemlji, dosti-gli su temperaturne rekorde.

    “Toplota je uzrokovana rekordnim zagrevanjem okeana što ima veze i sa fenomenom El ninjo”, kazala je naučnica iz ove agencije I dodala da su veliki delovi Pacifika i Indijskog okeana dostigli najviše temperature do sada ili su bili znatno topliji od proseka za to doba.

    I mnoge kopnene površine su, takođe, zabeležile toplotu veću od prosečne, posebno se to odnosi na delove jugoistočnog Grenlanda, se-vera Južne Amerike, delova istočne i centralne Afrike i južne i jugoistoč-ne Azije. Bilo je međutim, i krajeva u kojima je bilo hladnije od proseka, kao na primer u delovima Severne Amerike, Evrope i na istoku Rusije.

    Kako pokazuje ovaj izveštaj, pro-sečne mesečne temperature za sva-ki od poslednja 352 meseca u nizu, bile su više od prosečne globalne temperature za to doba godine. Od 1880. prosečna globalna temperatu-re porasla je za 0,85 stepeni.

    Naučnici upozoravaju da bi do kraja ovog veka temperatura mo-gla da poraste za četiri stepena Celzijusova ako se nikakve mere ne preduzmu. Ukoliko bi se taj rast dr-žao na dva stepena ili manje, porast nivoa mora i okeana bio bi manji, kao i opasnost od suša.

    M. B.

    Preuzeto: Tanjug, 08. 08. 2014.

    Šansu imamo, imamo li robu za Ruse?

    Ekonomske sankcije koje je Rusija uvela pojedinim državama otvara-ju prostor za ogroman rast izvoza domaćih proizvoda, kaže predsed-nik Privredne komore Srbije Željko Sertić. On dodaje za šljivu, ali i za druge poljoprivredne proizvode i

    prerađevine, pre svega mleka, kao i konditorske proizvode. Sertić je apelovao na domaću privredu da organizuje svoje potencijale i na-veo da je Privredna komora Srbije poslala zahtev svim opštinama da detektuju kompanije koje imaju mogućnost izvoza na rusko tržište. Takođe, kompanije koje imaju oba-veze prema kompanijama u regio-nu, EU ili nekim drugim područji-ma treba svoje obaveze da nastave da ispunjavaju, naglasio je Sertić. «Važno je napomenuti da naši pri-vrednici koji žele da izađu na rusko tržište moraju da budu svesni da je ono danas potpuno drugačije nego što je nekada bilo. Rusko tržište je danas mnogo složenije, zahtevi su daleko specifičniji i veći, a kontrole inspekcijskih službi su veće nego ra-nije», naglasio je Sertić. Prošle go-dine je oko 768 firmi izvezlo neku robu na rusko tržište i svima smo poslali uputstvo za izvoz robe koje sadrži uputstvo o dozvoljnim nivoi-ma i sredstvima kojima sme da bude tretirano voće i povrće, kao i na koji način ruske inpekcijske službe vrše kontrolu. «I pre 1. avgusta kada su uvedene sankcije na uvoz poljopri-vrednih proizvoda iz Poljske, a po-gotovu kada je doneta odluka da se uvedu ekonomske sankcije svim ze-

    mljama koje su uvele sankcije Rusi-ji, imali smo specifičan sporazum sa Rusijom i mogućnost da najveći deo proizvoda izvezemo na jedinstveno rusko tržište bez plaćanja carine i posebnih taksi», objasnio je Sertić. Tada smo, kako je kazao, imali pro-stor za ogroman rast, a sada još više kada je definitivno jasno da će se u Rusiji pojaviti potreba za uvozom novih proizvoda kako bi se supstitu-isao dosadašnji uvoz. Sertić je naveo da je u 2013. godini Ruska Federa-cija uvezla prehrambenih proizvoda u vrednosti od 42 milijarde dolara, dok je Srbija u tom periodu izvezla 185 miliona, te da ta velika razli-ka predstavlja potencijal za Srbiju. Kada je reč o proizvodima koji sada mogu da budu traženiji, Sertić je kazao da imaju neograničene potre-be za suvom šljivom, ali je problem što je ove godine imamo malo čak i za domaću rakiju. Zatim, nisu is-punjenje ni kvote izvoza mesa i me-snih prerađevina za Rusiju i EU.

  • 32

    AGROSVET

    Na obali Trgoviškog Timoka, a nešto pre nego što se sastaje sa Svrljiškim, gradeći Beli Timok, podno planinskog prevoja Tresibaba sa svojih 787 m nadmorske visine, odvija se buran život povrća u zaštićenom prostoru. Ova priča odvija se u realizaciji Knjaževčanina Radiše Đorđevića, koji se primarno bavi trgovinom mešovite robe i građevinskog materijala. Već duži niz godina ovaj čovek vedra duha živi i radi u Gurgusovcu, kako se nekada zvao Knjaževac (sve do 1859.), a u rimsko doba Timacum Minus. U ovom kraju se uglavnom proizvodi voće i to najčešće višnja, mane kupina ali navike potrošača su takve da postoji stalna tražnja za svežim povrćem. Tako već nekoliko godina zaredom gospodin Radiša Đorđević, čineći izuzetak, raduje svoje mušterije ukusnim i zdravim plodovima povrća, koje proizvodi uz pomoć stručne službe Agro-marketa na skromnoj površini zaštićenog prostora od nepunih 1000 m2. Po sličnim principima proizvodnji pristupa i Radišin dobar prijatelj, Dragan Dragutinović iz Štipine kraj Knjaževca sa oko 1500 kvadrata zaštiće-nog prostora i oko 2000 m2 otvorenog polja pod povr-ćem.

    Tako već početkom godine konsultujući se među-sobno, ali i sa strukom, ovi vredni povrtari počinju se-tvu povrća za ranu proizvodnju. Nega mladih biljčica paradajza, paprike i krastavca u neretko surovim uslo-

    vima Timočke krajine, predstavlja pravi izazov. Uz malo truda i pomoći proizvoda linije FitoFert, FF Humistart, FF Kristal 10:40:10, FF Aminoflex i AGM pesticida (Proplant, Fostonik, Funomil, Afinex...) počinju ciklu-si proizvodnje ovih profesionalnih po pristupu, a hobi proizvođača po veličini. Nadalje se tu koriste specijali iz “FF kuhinje” i to Melon, Pepper i Tomato, u kombi-naciji sa kalcijum nitratom redovno, a po potrebi sa FF Kristal 24:6:10, FF Kristal 4:10:40, ili biostimulativnim proizvodima FF HumiFlex i formulacijama sa mikroe-lementima (FF Zink Organo, FF Mangan, FF Fero Shell i dr.).

    PROFESIONALIZAM U AMATERSKOJ POVRTARSKOJ PROIZVODNJIPriredio: Goran Radovanović, dipl. inž. polj.

  • 33

    AGROSVET

    Radiša i Dragan postižu vrhunske rezultate, na ko-jima mogu da mu pozavide mnogi “profesionalni” pro-izvođači povrća. Glavni likovi naše priče se bave i dru-gim privatnim delatnostima, tačnije sa više njih, što im je verovatno dalo sposobnost da se i ovom poslu posvete na pravi način, uz obaveznu kalkulaciju proizvodnje i sagledavanje investicija i prihoda. Još jednan važan de-talj u ovoj priči je posvećenost detaljima, zapravo nema površnosti i nasumičnog izbora. Tako ovi proizvođači uspevaju da bude uzorni i da posluže kao primer osta-lima kako treba raditi i privređivati. Kada bi i svi ostali proizvođači poput junaka naše priče postali svesni an-gažovanja radne snage, proizvodnih kapaciteta, vreme-na, novca i svega što se ulaže u jednu proizvodnju, ve-rovatno bi i Srbija postala zapaženiji proizvođač povrća u ovom regionu.

    Ovakav primer uzajamne saradnje, razumevanja, nesebičnog deljenja iskustva i velike posvećenosti de-taljima, rezultira vrhunskim rezultatima u proizvodnji. Bilo bi dobro da ovi skromni i radni ljudi posluže kao primer ostalim proizvođačima.

    Intenzivna povrtarska proizvodnja poput pomenute po akumulaciji kapitala na 1 hektar površine može da zameni po nekim podacima oko 300 ha ratarske proi-zvodnje. Uz to ne zahteva skupe radne mašine i oruđa, ali angažuje se više manuelnog rada. Tako se može u uslovima usitnjenog poseda, viška nezaposlenog sta-novništva, dobrih edafskih i ekološko klimatskih uslova po ovom principu vršiti privredna akumulacija kapitala na mikro nivou.

    Ponovo se priča vraća na profitabilnost i onih no-vih 5K u proizvodji (kvalitet, kvantitet, kontinuitet, kontrola i konkurentnost), koji se mogu sa mikro nivoa preslikati na ozbiljnije površine. Komapnija Agromar-ket sa svojim stručnim osobljem i kvalitetnim proizvo-dima nastoji da bude od pomoći u ovome obezbeđujući kvalitetan repromaterijal i davajući stručnu podršku u procesu proizvodnje.

  • 35

    AGROSVET

    SA AGRARNIH MERIDIJANAPriredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

    U SAD rekordna proizvodnja sojeAmeričko ministarstvo za poljoprivredu (USDA) revidiralo je naviše prošlomesečnu prognozu ovogodišnjeg prinosa pšenice i soje. U saopšte-nju američkog ministarstva se navodi da će ovogodišnji prinos soje biti 113,1 milion tona, a ne kako se očekivalo prošlog meseca 98,93 miliona tona. Prošlogodošnji prinos iznosio je 89,51 milion tona, preneo je AFP. Proizvodnja pšenice će premašiti prošlomesečna očekivanja od 52,85 mi-liona tona, i prema novoj prognozi iznosiće 54,21 milion tona. Ministar-stvo je snizilo prošlomesečnu prognozu ovogodišnjeg prinosa kukuruza za dva miliona tona na 352 miliona tona, zbog povećanja površine pose-jane sojom.

    SAD očekuje rekordnu žetvuProizvođači kukuruza i soje u SAD su na putu da proizvedu rekordne količine ove godine jer je blago leto pružilo optimalne uslove. Američko ministarstvo poljoprivrede (USDA) predvidelo je rekordan rod soje od 3,8 milijardi bušela (1 bušel = 0.02 metričke tone). Ministarstvo poljopri-vrede je prošlog meseca procenilo rod kukuruza na jedva nešto manji od prošlogodišnjeg rekorda od 13,9 milijardi bušela, ali analitičari i poljo-privrednici očekuju da se ta procena revidira naviše u novom izveštaju. Prognoza žetve je znatno oborila cene kukuruza i soje, ali se ne očekuje da će uskoro zbog toga pojefitniti hrana u maloprodaji.

    Najviše elektrana zagađivača u Nemačkoj i BritanijiSve elektrane najveći zagađivači čovekove okoline u Evropskoj uniji su na ugalj a 18 od 30 najprljavijih je u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, poka-zalo je novo istraživanje nevladinih organizacija koje je finansirala EU. Iako je ugalj gorivo koje je jedan od vodećih zagađivača životne sredine, proizvodnja struje iz tog energenta je poslednjih godina porasla, istina ne mnogo. Tome su delom doprinele niske cene uglja uz visoke cene gasa. Ekolozi upozoravaju da Nemačka i Poljska planiraju otvaranje novih rudnika lignita a Britanija želi da razvije mehanizam zahvaljujući kojem bi elektrane na ugalj mogle da dođu do sredstava za ulaganja u povećanje kapaciteta.

    Italija preteruje sa prijavljivanjem prevaraRazlike među članicama EU vide se i kada prijavljuju neregularnosti u trošenju novca EU za poljoprivredu i regionalnu politiku pa se Italija u prijavljivanju «malo zanela» a ostali jedva da su izvestili o nekoj prevari. Među revnosnijim u prijavljivanju prevara sa fondovima EU su i Rumu-nija, Grčka, Bugarska, Danska, dok su u grupi onih koji se nisu istakli Irska, Luksemburg, Holandija. Novi izveštaj Komisije pokazao je i da su slučajevi korupcije retki među prijavljenim nepravilnostima u trošenju novca EU. Prevare su u 2013. predstavljale manje od 0,2% ukupnih fon-dova EU ili 248 miliona evra, navodi se u godišnjem izveštaju Evropske komisije o zaštiti finansijskih interesa EU.

  • 36

    AGROSVET

    ”Magično” drvo koje daje 40 različitih voćkiKada je Sem Van Aken 2008. otkrio da je jedan voćnjak u Njujorku, koji sadrži stabla koštuničavih voćki starih 200 godina, prepušten propada-nju, odlučio je da ga otkupi da bi spasao sorte, ali i da bi eksperimenti-sao. Kalemnjenjem postojećih stabala, ovaj njujorški umetnik i naučnik uspeo je da stvori «magično drvo» koje rađa više od 40 različitih vrsta koštuničavih voćki kao što su kajsije, šljive, nektarine, trešnje, breskve i bademi. Jedna od prednosti ovog hibridnog drveta je što voćke sazrevaju u različitim vremenskim razmacima. Van Aken je dosad proizveo 16 ma-gičnih stabala koja su predstavljena u njujorškim muzejima. Ideja ovog projekta je da se pospeši kultura diverziteta.

    Svetu preti nestašica čokolade?Cene kakaoa će i dalje rasti pod uticajem povećane tražnje, smanjene proizvodnje i spekulacija do kojih će neizostavno doći u novonastalim okolnostima. Naime, veliki broj poljoprivrednika na zapadu Afrike pre-šao je sa uzgajanja kakaa na gajenje kaučuka ili proizvodnju palminog ulja. Pored toga, proizvodnja kakaoa opala je širom Venecuele, koja je nekada proizvodila polovinu roda ukupne svetske proizvodnje ove kultu-re. Danas Obala Slonovače i Gana daju više od polovine svetske proizvod-nje ove kulture, neophodne za pravljenje čokalade. Proizvođači čokolade i dalje cene venecuelanski kakao kao jedan od najboljih na svetu, pogo-tovo sortu Krioljo.

    Rast proizvodnje vina u FrancuskojOvogodišnja proizvodnja vina u Francuskoj biće nešto bolja nego dve prethodne godine. Prema proceni francuskog ministarstva poljoprivre-de, ovogodišnji prinos grožđa u Francuskoj biće za deset odsto bolji nego prošle i 2012. godine, odnosno za dva odsto veći u odnosu na poslednji petogodišnji prosek, pre svega zbog povoljnijih ovogodišnjih vremenskih uslova za uzgoj ove kulture. Procenjuje se da će se od ovogodišnje berbe grožđa dobiti 46,4 miliona hektolitara vina. Najavljeni rast proizvodnje vina u svim francuskim oblastima, međutim, doveden je u pitanje zbog grada koji je pao 21. jula i izazvao štetu na 28.000 hektara, najviše u vi-nogradima u oblasti Langdok-Rusijon.

    Francuski poljoprivrednici moraju da vrate novac EUEvropska komisija utvrdila je da su francuski poljoprivrednici između 1992. i 2002. neopravdano dobili 336 miliona evra pomoći. Skoro deset godina kasnije povraćaj koji potražuje EU sa kamatama mogao bi da do-stigne i 600 miliona evra, iako francusko Ministarstvo poljoprivrede od-bija da potvrdi taj iznos. Slučaj je počeo u ranim 90-im kada su proizvo-đači voća i povrća imali finansijske probleme. Da bi pomogla, Francuska je uvela vanredne mere kojima je obezbedila skladištenje, uništavanje, preradu i izvoz. Mere je trebalo da budu privremene. Međutim, sistem pomoći koji je sprovodila Nacionalna kancelarija proizvođača voća, povr-ća i hortikulture (ONIFHLOR) i poljoprivredno-ekonomski komitet tra-jala je sve do 2002. godine. O davanju pomoći Francuska je propustila da obavesti Evropsku komisiju.

    Nakon duge istrage Brisel je odlučio 2009. da traži nadoknadu jer je po-moć dolazila iz zajedničke pomoći za pojoprivredu u EU, ali je pomoć da-vala i sama Francuska, čime su sredstva duplirana.U poslednjih nekoliko nedelja prvi zahtevi za povraćaj sredstava su upućeni proizvođačima koji su dobijali dvostruku pomoć. Prema navodima Ministarstva poljoprivre-

  • 37

    AGROSVET

    de Francuske trebaće dosta vremena dok se ne obradi svaki pojedinačni slučaj i uputi zahtev za povratak sredstava.

    Početak rešavanja tog komplikovanog pitanja počinje posle skoro deset godina od kada je ministarstvo poljoprivrede Francuske u nezgodnoj si-tuaciji, između različitih zahteva proizvođača i EU. Ministar poljopri-vrede Francuske više puta je ponovio da treba ispuniti obaveze prema Briselu, ali takođe ne želi finansijski da optereti proizvođače.

    Zainteresovane strane razmatraju svaki slučaj da bi se dogovorio što ma-nji iznos odštete koja će biti plaćena. Takođe vremenski rok za koji će se vraćati sredstva za sada je utvrđen na period od 1998. do 2002. godine.Ipak neki poljoprivrednici smatraju da je odgovornost na državi. Poljo-privredni sindikat Ruralna koordinacija smatra da je “država odgovorna za povraćaj sredstava jer je jedinu grešku u sistemima pomoći ona učinila propustivši da obavesti Brisel o sistemu pomoći koji sprovodi”. Organiza-cija iz tog razloga poziva državu da preuzme svoju odgovornost.

    AGROSVET

  • NAŠA MALA GALERIJA

    I mi (holandsku) bradu za trku imamo

    Muke po snimateljima I

    Muke po snimateljima II

    Na naš način

    No coment

    Radilice

  • 39

    AGROSVET

    POLJOSTATISTIKAPriredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

    U SRBIJI GODIŠNJE NESTANE DO 30.000 HEKTARA ORANICA

    U Srbiji svake godine «nestane» između 6.000 i 30.000 hektara po-ljoprivrednog zemljišta zbog urba-nizacije, izgradnje infrastrukture i kopova, izjavio je direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Zoran Kne-žević. On je istakao da treba doneti planske akte kako bi se zaštitilo naj-kvalitetnije zemljište, dodajući da je modernizacija neophodna, ali da se mora voditi računa o tom prirodnom bogatstvu. Knežević je na okruglom stolu o stanju i plodnosti poljopri-vrednog zemljišta u Srbiji rekao je da je kvalitet zemljišta u Srbiji ge-neralno dobar, ali da je neophodno što pre preduzeti mere kako bi se sprečila njegova degradacija. To se odnosi na sprečavanje erozije, regu-laciju reka, poljozaštitne pojaseve, kao i mere u sprečavanju antropoge-nog uticaja, odnosno sankcionisanje zagađivača, kazao je Knežević u Pri-vrednoj komori Beograda. On je re-kao da se podaci o poljoprivrednom zemljištu razlikuju, pa tako po sta-tističkim podacima, u našoj zemlji njegova ukupna površina iznosi 3,8 miliona hektara, a po podacima Re-publičkog geodetskog zavoda - oko pet miliona hektara. «Mi smo Evrop-

    skoj uniji prijavili da imamo između 4,2 miliona i 4,5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta», rekao je Knežević. Napomenuo je i da stati-stika, odnosno podaci poslednjeg po-pisa govore da se ne koristi 424.000 hektara, a geodetskog zavoda gotovo dvostruko više - 805.000 hektara. On je ukazao i na problem usitnje-nosti poseda, čija veličina u proesku iznosi 5,4 hektara, a skoro 15 mili-ona parcela je površine do hektara. Knežević je ukazao da će u novi Za-kon o poljoprivrednom zemljištu čija je priprema u toku, biti ugrađena rešenja u skladu sa evropskim pravi-lima kako bi se sprečilo pretvaranje kvalitetnog poljoprivrednog u gra-đevinsko zemljište i očuvanje njego-vog kvaliteta. Direktor Instituta za zemljšte Srboljub Maksimović upo-zorio je da je u Srbiji ogroman pro-cenat zemljišta neiskorišćen, pa je tako, u centralnoj Srbiji neobrađeno 12 odsto poljoprivrednih površina. On je rekao da zemljište po zakonu mora da se obrađuje, a do sada niko nije odgovarao za to što ne koristi zemlju. «To bi ubuduće moralo da se sankcioniše, kao i zanemarivanje brige o kvalitetu tla. Sve stoji u zako-nu, ali ga mi ne poštujemo», ocenio je Maksimović.

    VIŠE HEKTARA POD ORGAN-SKOM PROIZVODNJOM

    Površine pod organskom poljo-privrednom proizvodnjom u Srbi-ji su u toku 2013. povećane za 32 odsto u odnosu na prethodnu godi-nu i iznosile su 8.228 hektara, po-kazali su podaci Privredne komore Srbije. Radi se o proizvodima koji su već sertifikovani ili onima koji su u procesu dobijanja sertifikata za organski proizvod, a navedenim brojem hektara nisu obuhvaćene površine korišćene za sakupljanje divljeg jagodičastog voća, pečuraka i lekovitog bilja. Preliminarni poda-ci Ministarstva poljoprivrede i za-štite životne sredine pokazuju da je broj organskih proizvođača 218 (bez uračunatog broja kooperanata), dok je 19 onih koji sakupljaju organske proizvode iz prirode.

    NAŠA MALA GALERIJA

    I mi (holandsku) bradu za trku imamo

    Muke po snimateljima I

    Muke po snimateljima II

    Na naš način

    No coment

    Radilice

  • 40

    AGROSVET

    IZVOZ HRANE U RUSIJU VEĆI ZA 68 ODSTO

    U prvoj polovini 2014. izvoz pre-hrambenih proizvoda iz Srbije na rusko tržište vredeo 117 miliona do-lara, što predstavlja rast od čak 68 odsto. Očekuje se da do kraja godine vrednost izvoza srpskih prehrambe-nih proizvoda u Rusiju bude 300 mi-liona dolara, navela je Privredna ko-mora na svom sajtu. Povećanje pla-smana najviše je izraženo kod sve-žeg i prerađenog voća i povrća, svih vrsta sira, svinjskog i goveđeg mesa i mesnih prerađevina, sladoleda, so-kova, vina i ostalih alkoholnih pića, ali i semena suncokreta, semenskog kukuruza, sadnica voća i kalemova ruža. U 2013. izvoz prehrambenih proizvoda u Rusiju vredeo je 184,6 miliona dolara i bio je za 13% veći nego godinu ranije.

    IZVOZ AGRARA VEĆI OD MILIJARDU EVRA

    Izvoz poljoprivrede Srbije je u pr-voj polovini 2014. bio za 24,2 odsto veći nego u istom periodu prošle go-dine i iznosio je milijardu i 22 mili-ona evra, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Uvoz poljoprivrednih proizvoda je u prvoj polovini ove go-dine iznosio 577,2 miliona evra, što je za 9,3 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, tako da je ostvaren suficit od 445,1 miliona evra. Višak u razmeni poljoprivred-nih proizvoda od 445,1 miliona evra 2,4 puta je veći nego u istom periodu 2013. godine, kad je iznosio 186,6 miliona evra. Stopa pokrivenost uvoza izvozom je 1,8, dok je u istom periodu 2013. godine iznosila 1,3, navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede

    U 2013. POD VODOM BILO 4.767 HEKTARA

    Površinskim vodama u 2013. go-dini bilo je poplavljeno 4.767 hek-tara površina, od čega je 79,8 odsto korišćeno poljoprivredno zemljište. Prošle godine je bilo poplavljeno 109 naselja, 2.643 zgrade, 112 industrij-skih i 403 ostalih privrednih objeka-ta 403, pokazuje istraživanje Repu-bličkog zavoda za statistiku. Ukupna površina branjena od poplava izno-sila je 995.000 hektara, što je u od-nosu na 2012. godinu manje za 32,3 odsto. Korišćena poljoprivredna po-vršina čini 86 odsto od ukupno bra-njene površine, što je u odnosu na 2012. godinu manje za 32,1 odsto. Sistemom za odvodnjavanje bilo je pokriveno 2.131.678 hektara površi-na, odnosno 1,1 odsto manje nego u 2012. godini.

  • 41

    AGROSVET

    MIRIS I UKUS KOJI NOSI ZDRAVLJEPriredila: Olivera Gavrilović, dipl. inž. polj.

    Od davnina se koristi kao hrana, lek i začin, odno-sno Foeniculum officinale Mill. (F. vulgare Mill.), pripada familiji Apiaceae, u narodu poznat kao morač. Jedna od najstarijih začinskih biljaka. Kulti-visani morač se označava kao Foeniculum vulgare var. sativum, a postoje dve podvrste, jedna je lišćar, slična mirođiji (ssp. azoricum), a druga sa zadebljalim, sočnim lisnim drškama, koje su grupisane u glavicu sličnu cr-nom luku (ssp. dulce).

    Morač je jedna od najstarijih uzgajanih biljaka, a posebno su je cenili Rimljani. Gladijatori su ga mešali u svojim svakodnevnim obrocima, a nakon borbi, no-sili su venac od morača. Naročito je bio popularan kod rimskih dama, koje su ga grickale radi njegovog diu-retičkog svojstva i topljenja masnog tkiva oko struka. Rimljani su verovali da zmije sišu sok biljke morač da bi poboljšale vid, a Plinije ju je preporučivao za “zamuće-nost vida” kod čoveka. Moraču se pripisivala i sposob-nost da podstiče gubljenje kilograma, čemu odgovara i njegov grčki naziv marathron, izveden od glagola koji znači “oslabiti”. Ratnici su koristili morač da bi sačuvali dobro zdravlje i snagu.

    Poreklom je sa Mediterana. Gaji se u zemljama sred-nje i južne Evrope, a značajni proizvođači morača su Rusija, Nemačka, Poljska, Rumunija, Italija i Grčka. U našoj zemlji gaji se pretežno u Banatu, gde raste i samo-niklo. Divlji morač je nešto drugačijeg izgleda i ima go-rak ukus. Morač je začinska, industrijska, medonosna i lekovita biljka. Gaji se radi plodova u kojima se nalazi etarsko ulje (Foeniculi fructus; F. aetheroleum). Koristi se u parfimeriji, kozmetici i industriji proizvoda širo-ke potrošnje (sapuni, šamponi, zubne paste...). U pre-hrambenoj industriji služi za izradu likera, dezertnih pića, u proizvodnji sireva, peciva, slatkiša. U humanoj medicini i veterini ulazi u sastav raznih lekova, kao si-rovina ili kao aromatik. Posle izdvajanja etarskog ulja dobijaju se uljane pogače koje mogu poslužiti kao kon-centrovana hrana za stoku. Tehnološkim postupkom iz biomase morača dobija se biljni ekstrakt koji se koristi kao biopreparat u preventivnoj zaštiti protiv pepelnice.

    U ishrani, morač se koristi za supe i poneki sos, a na-ročito se kombinuje sa ribom i morskim specijalitetima. Koristi se i u čorbama, jelima s mesom, varivima. Nje-govi listovi se dodaju salatama kako bi obogatili ukus.

    Morač sadrži mnoštvo antioksidanasa, vitamina A, vitamina C, folne kiseline, minerala kalcijuma, magne-

    zijuma, kalijuma i mangana. Antioksidansi doprinose pravilnoj funkciji imunog sistema. U moraču ima i ete-ričnih ulja  – fenhema i atenola koji doprinose boljoj funkciji creva. Takođe, u ovoj biljci ima dijetetskih vla-kana koja doprinose zdravlju srca.

    Morač se koristi u lečenju kašlja, bolova u grudima, grčeva, loše probave, prehlade, a naročito se prepo-ručuje za lečenje gripa. Koristan je za lečenje bolesti bubrega, želuca i creva, organa za varenje i disanje, za jačanje apetita. Svojim veoma prijatnim mirisom i slat-kim ukusom morač, pre svega, služi za popravljanje ne-prijatnog mirisa i ukusa lekova koji se nerado uzimaju. Gotovo svi čajevi i slični lekovi koji se upotrebljavaju protiv nadimanja i drugih tegoba, nastalih od nagomi-lanih gasova u organima za varenje, sadrže kao glavni i obavezni sastojak morač. Isto tako, i lekovi koji treba da olakšaju iskašljavanje, uvek sadrže manje ili više mora-ča. Ukus mu je sladak i prilično je aromatičan.

    Uslovi i načini gajenja - višegodišnja, zeljasta bilj-ka svetlo zelene boje, kod nas se gaji kao dvogodišnja. Stablo je uspravno, visoko do 2 m. Listovi su višestruko perasto deljeni (slično listovima mirođije), plavo zelene boje, različite veličine, zavisno od položaja na stablu. Na osnovu morfološkog izgleda razlikuje se više vrsta i varijeteta morača. Unutar vrste razlikuju se varijeteti ‘Dulce‘ (jednogodišnja), gaji se radi zadebljalog bazal-nog stabla i lisne drške, ‘Piperitum‘, italijansko povr-će sa mladim belim stablima, ‘Purpureum‘, koji se gaji zbog lepe bronzane boje i koristi kao ukrasna biljka. Vegetacija morača traje više godina. Seme klija i niče za oko 20 dana na temperaturi 6 - 80C. Odrasle biljke su u fazi rozete otporne na niske temperature do – 20