Neophodnost redukovanja so-cijalnih kontakata usled epi-demije virusa korona dovela je do petostrukog povećanja potro-šnje interneta. Veći deo privatnog, ali i javnog sektora se preorijentisao na rad od kuće, prilagodivši tako po-slovanje onlajn uslovima. Naglo op-terećenje i znatno uvećanje protoka podataka predstavljalo je svojevrstan test izdržljivosti za internet, gde se optika pokazala kao najbolje i najpo-uzdanije rešenje.

Supernova je upravo zahvaljujući optičkoj mreži spremno i bez većih problema dočekala vanredno stanje i period izolacije. Optička infrastruk-tura Supernove obezbeđuje internet brzine do hiljadu megabita u sekun-di što znači da su korisnici tokom vanrednog stanja imali neprimetan transfer poslovnih aktivnosti iz kan-celarija u svoje domove – učestvovali su na video konferencijama i sastan-cima, pratili onlajn panele i slično.

Nema sumnje da je internet u prethodnom periodu bio presudan kao sredstvo za rad i komunikaciju bez kojeg se ne može zamisliti biznis u budućnosti. Nevezano za vanred-no stanje, korisnici optičkog interne-ta mogu se uveriti u neograničene mogućnosti istog, kada istovremeno više različitih uređaja na istoj mreži skida sadržaje bez smetnji i zastoja. Najveća prednost je upravo stabil-nost interneta koji nema prekida, ne „secka“, nema oscilacija u brzini, što je od velikog značaja kako za velike kompanije, tako i početnike u predu-zetništvu i startap biznisu.

Optika Supernove nudi neogra-ničene mogućnosti u brzinama za preuzimanje podataka koje idu čak i do neverovatnih hiljadu megabita u sekundi, a za upload preko sto

megabita. Vrednosti minimalno va-riraju u zavisnosti od opterećenja i broja korisnika na samoj mreži, ali su i dalje dovoljni za sve potrebe poslo-vanja. Zbog velike brzine interneta, koja omogućava razmenu podataka na više uređaja u isto vreme (poput skidanja velikih fajlova, striming i sl.), optički internet je do sada poka-zao superiornost u odnosu na druge tehnologije trenutno dostupne na tržištu, omogućavajući besprekoran

protok informacija i visoke perfor-manse.

Optička vlakna su potpuno provid-na, samim tim ne narušavaju enteri-jer poslovnog prostora, niti su uočlji-va i jako su jednostavna za instalaci-ju. Prelazak na optiku nije zahtevan proces, a što se tiče dostupnosti, optička mreža Supernove se svakim danom sve više širi, tako da je sigu-ran i pouzdan partner za vaš biznis upravo na korak od vas.

SUPERNOVA OPTIČKI INTERNET – SIGURAN I POUZDAN PARTNER ZA VAŠ BIZNIS

OPTIČKA BUDUĆNOST U POSLOVANJU

4 B&F, broj 175/176, jul/avgust 2020.

TEMA BROJA

Saradnja mladih u poljoprivredi:

GRAD U SELU, SELO U GRADU

Mladi u selu i mladi u gradu nisu toliko udaljeni kao što se može učiniti na prvi

pogled. Sve je više mladih stručnjaka koji u gradovima prave različita inovativna rešenja za modernizaciju poljoprivrede, ali i za očuvanje

žive seoske baštine. Među njima ima i onih koji su i sami potekli sa sela. S druge strane,

iskustvo na domaćem tržištu pokazuje da su mladi poljoprivrednici najspremniji da

primene nove koncepte i tehnologije na svojim imanjima. Ali budućnost sela ne može spasiti tehnologija ako ono ubrzano stari i već sada

je prosečna starost nosioca gazdinstva u Srbiji preko 60 godina.

PERISKOP

6 SVEMIRSKI PROGRAMI MALIH DRŽAVA Od šegrta do majstora

10 STVARANJE NAJVEĆE ZONE SLOBODNE TRGOVINE U SVETU Odloženo zbog korone

12 KOLIKO SU KOMPANIJE U ŠPANIJI I ITALIJI SPREMNE ZA PANDEMIJSKI ŠOK Opasnost od prezaduženosti

14 KONTEJNERSKI GIGANTIUtakmica na kopnu za prevlast na moru

BIZNIS

18 KRITIČNA SITUACIJA U DOMAĆEM TURIZMU I UGOSTITELJSTVU Više zaposlenih nego gostiju

20 NIKOLA MARAVIĆ, GLOBALNI DIREKTOR MARKETINGA ZA BREND KRONENBOURG 1664 BLANC, CARLSBERGNaša velika prednost je u organskom rastu

22 STRUKTURA FINANSIRANJA DOMAĆE PRIVREDE Dam ti robu na „dođem ti“

24 PAD PROFITABILNOSTI PRIVREDE U SRBIJI U 2019. GODINIManjina koja pada, guši većinu koja raste

FINANSIJE

28 NOVA KRIZA PRODUŽILA ROKOVE NAPLATE POTRAŽIVANJANa pomolu „siva“ jesen

30 PORAST BEZGOTOVINSKIH PLAĆANJA U SRBIJIKartice uzvodno, keš nizvodno

32 OSIGURANJE OD MENADŽERSKE ODGOVORNOSTIKako sačuvati direktorski ugled, ali i džep

34 NOVI INVESTITORISvaka igra, svaka dobija

5

Izdaje: Novinsko izdavačko preduzeće BIF Press d.o.o. 11 000 Beograd, Čika Ljubina 6/II Telefoni: (011) 262 28 15; tel/fax: 218 70 96, Direktor: Biljana Romić Punoš; Glavni i odgovorni urednik: Zorica Žarković, Uređivački kolegijum: Zorica Žarković, Marija Dukić, Urednik fotografije: Marija Dukić, Fotografije: Pixabay, Stalni saradnici: Nenad Gujaničić, Vladimir Adonov, Milutin Mitrović (Italija), Marko Miladinović, Daniela Ilić, Dražen Simić, Mirko Miloradović, Milica Rilak, Marica Vuković, Srđan Bešir (Kanada), Milan Kokorić, Aleksandra Galić, Katica Đurović, Nataša Šutuljić, Jelena Bujdić Krečković; Marketing: Zoran Mijatović; Prepress: triD; Štampa: "Rotografika", Subotica; Godišnja pretplata: 8.000 dinara; cena za inostranstvo: 150 EUR. U cenu pretplate uračunati su svi specijalni dodaci koje "Biznis i finansije" objavljuje u toku godine; Žiro račun:170-300950534-65 Unicredit banka Srbija a.d, Beograd, Rajićeva 27-29; e-mail: office@bif.rs; marketing@bif.rs; pretplata@bif.rs; www.bif.rs

TEMAT

38 SARADNJA MLADIH U POLJOPRIVREDI:Grad u selu, selo u gradu

39 REGIONALNE RAZLIKE U PODMLAĐIVANJU SELA U SRBIJIBudućnost izlazi na severu, a zalazi na jugu

42 INOVATIVNA POLJOPRIVREDADeca savetuju roditelje

44 DOMAĆA IT REŠENJA ZA POLJOPRIVREDNIKE Metar moga sela, računarska mreža cela

46 KAKO DOMAĆI POLJOPRIVREDNICI PRIMENJUJU DIGITALNA REŠENJADronovi i sateliti nad selima

48 ŽIVA KULTURNA BAŠTINA Bogatstvo za koje još nije izmišljen metar

50 SELO JE OTAC GRADA Beograd u opancima

52 SELO I PRESTIŽ A što pa da ne dođu u Vrmdžu?

INTERVJU

56 VLADIMIR ĐURĐEVIĆ, KLIMATOLOG, INSTITUT ZA METEOROLOGIJU FIZIČKOG FAKULTETAUmereni optimista

SKENER

60 SPOROVOZNE ŽELEZNICE AMERIKE„Sve to košta previše i traje predugo“

62 TRŽIŠTE LULA PONOVO U USPONU Porok sa stilom

64 STARE POSLOVNE IDEJE U NOVOM ODELU Hrana iz prikolice koja glumi kuhinju

NOVE TEHNOLOGIJE

66 TRI REVOLUCIONARNE TEHNOLOGIJE ZA SMANJENJE UGLJEN-DIOKSIDAMiriše na čistije

NAUKA

68 ZAŠTO LJUDI TEŠKO MENJAJU MIŠLJENJERazum pod bodljikavom žicom

KOKTEL

70 PRAISTORIJSKI STANOVNICI SVRLJIŠKOG KRAJAStanari hrastovih prašuma

72 NADIMCI KAO DEO KULTURNOG IDENTITETAČuvaj se Stoleta Prevare

74 NATPROSEČNO USPEŠNI: ODNOS TALENTA I RADA Pravilo „deset hiljada sati“

KOMUNIKACIJE

76 RADIO O KOJEM SE NIŠTA NE ZNA Ko to tamo krči?

REPRINT

78 DŽESI OVENS: IZMEĐU NEMAČKOG NACIZMA I AMERIČKOG RASIZMAČoveka koji je ponizio Hitlera, ponizio je američki predsednik

VREMEPLOV

80 ULOGA VINA U RAZVOJU SRPSKE DRŽAVE Ja tebi burence bermeta „uz diškreciju“, ti meni privilegije

B&F, broj 175/176, jul/avgust 2020.

IMPRESSUM

Nacionalna svemirska agen-cija i vlastiti satelit obično nisu prva asocijacija na po-men Ruande. Ali u ovom slučaju radi se o činjenicama, mada se one ne uklapaju u naše stereoti-pe, pogotovu kada je riječ o afričkim državama. Svemirska agencija Ruan-de sa operativnim radom počinje u julu ove godine, nakon što su prošle godine lansirana prva dva satelita. Očigledno, ovdje se ne radi o jefti-noj političkoj promociji vlasti, već o ozbiljnom poslu.

Ruandski svemirski program je rezultat partnerstva sa japanskom

svemirskom agencijom JAXA, ko-ja spada u prvu ligu sa znanjem, tehnologijom i resursima. U suštini Ruanda nije bila zainteresovana sa-mo za kupovinu satelita, tek toliko da se računa da i oni imaju jedan, već za transfer znanja i izgradnju vlastitih kapaciteta, što se ne posti-že preko noći.

Prvi satelit spada u kategoriju ma-lih i jednostavnih „cubesat“ satelita i u njegovom pravljenju učestvovali su pored japanskih i ruandski inži-njeri. Logika Ruande je jednostav-na: na globalnom nivou trenutno se okreće oko 400 milijardi dolara

na poslovima vezanim sa svemirske tehnologije, proizvode i usluge, od satelitskih snimaka pa do lansiranja satelita i ostalog tereta, od čega na Afriku otpada skromnih sedam mili-jardi dolara.

Jasno je da će ova oblast po-stati poslovno i finansijski znatno privlačnija i Ruanda želi uzeti svoj dio kolača, što je puno lakše izve-sti kada se startne pozicije zauzmu ranije. Proteklih 15 godina Ruanda je sistematski ulagala u IT infrastruk-turu i tehnologije i sad namjerava to iskoristiti kao odskočnu dasku za ra-zvoj vlastitog svemirskog programa.

Ruanda, Bolivija, Ujedinjeni Arapski Emirati. Ove tri države, iako veoma različite u svakom pogledu, politički, ekonomski, kulturno i geografski, ipak imaju nešto zajedničko – nacionalne svemirske agencije i aktivne svemirske programe.

Piše: Dražen Simić

SVEMIRSKI PROGRAMI MALIH DRŽAVA

Od šegrta do majstora

B&F, broj 175/176, jul/avgust 2020.6

PERI

SKO

P

Finansijski, Ruanda niti može niti joj treba svemirski budžet u rangu SAD, Rusije ili Kine. Trošak izrade prvog ruandskog satelita bio je oko 200 hiljada dolara, što realno nisu neke pare.

S druge strane, Ruanda godišnje potroši oko milion dolara na kupo-vinu satelitskih snimaka za potrebe poljoprivrede, prevencije i sanira-nja prirodnih katastrofa, kao i za vojne potrebe, pa bi se ulaganje u razvoj vlastitih satelita isplatilo kroz uštede na kupovini satelitskih sni-maka od specijalizovanih zapadnih kompanija.

Afrički satelitiNije Ruanda jedina afrička država

koja ima ambicije da razvija vlastiti svemirski program. Južna Afrika je 1999. godine postala prva afrička država koja je lansirala vlastiti satelit, a slijedili su Egipat, Angola, Kenija, Gana, Nigerija, Alžir, Maroko i Etiopi-ja. Razlika je samo koga je svaka od ovih država izabrala kao strateškog partnera za razvoj vlastitih satelita. Dok su Ruanda i Kenija izabrale Ja-pan, ostale afričke države su partne-ra našle u Kini, Rusiji ili Francuskoj.

Kada se radi o komercijalizaciji svemira, afričke zemlje, pogotovu one u centralnom dijelu kontinenta, imaju jednu značajnu komparativnu prednost – geografiju.

Za lansiranje satelita idealna je lokacija koja se nalazi u pojasu ekva-tora, jer to samo lansiranje čini jed-nostavnijim i još važnije – jeftinijim, pošto je potrebno manje goriva. Ka-ko broj zainteresovanih za lansiranje vlastitih satelita raste svakodnevno, jer troškovi lansiranja padaju, tako će rasti i potreba za kosmodromima, sa rastom broja kompanija koje po-slovnu šansu vide u transportu tuđih satelita vlastitim raketama.

Za razliku od Ruande, naftom bo-gati Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) nemaju problema sa novcem. Ali kako je u životu sve prolazno, pa tako i konstantan priliv novca od iz-voza nafte, vlasti u UAE su riješile da se u budućnosti ne oslanjaju samo na naftne prihode, već i na razvoj i primjenu novih tehnologija koje vode prema ekonomiji znanja, ne samo stabilnijoj od nafte, već i znat-no profitabilnijoj. Tako je nacionalna svemirska agencija UAE formirana 2014. godine, a do sada je vlada UAE na razvoj svemirskog programa potrošila oko šest milijardi dolara.

I ovdje je inicijalno kao strateški partner odabran Japan i japanska svemirska agencija JAXA. Pošto se startovalo od nule, prvi korak je bio formiranje neophodnog broja mla-dih inžinjera okupljenih oko projekta izgradnje satelita. Po klasičnom prin-cipu šegrta i majstora, u prvoj fazi

inžinjeri iz UAE su praktično samo gledali kako „majstor“ pravi satelite. U drugoj fazi su preuzimali na sebe manje i jednostavnije segmente pro-jekta, da bi na kraju postali stvaran partner japanskim inžinjerima.

Od Emirata do MarsaIsti princip primjenjen je i u sa-

radnji sa Južnom Korejom na izradi prvog satelita UAE za posmatranje Zemlje, što na kraju dovodi do ra-zvoja domaće pameti. Kruna svemir-skog programa UAE je satelit „Ho-pe“ koji je namijenjen proučavanju atmosfere Marsa i koji je razvijen u kooperaciji sa američkim stručnjaci-ma. Lansiranje satelita u orbitu oko Zemlje više nije neki naročiti uspjeh, ali „dobaciti“ do Marsa je već druga priča. Dokaz je i da ukoliko lansiranje UAE satelita „Hope“ planirano za juli bude uspješno, UAE će postati jedna od pet zemalja koje su u stanju da pošalju satelit u orbitu oko Marsa, što je impresivno postignuće.

Za UAE uspjeh ove misije nije samo pitanje simbolike, jer nije slu-čajno da bi satelit nakon lansiranja u julu, u orbitu oko Marsa trebao stići iduće godine, na 50. godišnjicu nezavisnosti. Znanje stečeno tokom pripreme ovog i sličnih projekata, kao i razvijene tehnike i tehnologije, moći će se iskoristiti i za rješava-nje ovozemaljskih problema, poput globalnog zagrijavanja i praćenja kli-matskih promjena, dok se indirektna korist ogleda i u zadržavanju doma-ćih stručnjaka kao i razvoju vlastitih naučno-istraživačkih kapaciteta.

Pored UAE i Ruande, među ze-mljama koje su počele sa razvojem svojih nacionalnih svemirskih pro-grama u zadnjih deset godina nalazi se i Bolivija, koja je 2010. godine for-mirala svoju nacionalnu svemirsku agenciju. Bolivija je kao strateškog partnera za svoj svemirski program i izgradnju prvog domaćeg tele-komunikacijskog satelita izabrala Kinu i odmah po zvaničnom osniva-nju svemirske agencije potpisan je ugovor sa kineskim kompanijama i

7B&F, broj 175/176, jul/avgust 2020.

bankama o finansiranju i proizvod-nji satelita. Uporedo sa radom na dizajniranju i proizvodnji satelita, u Kinu je otišlo da se obuči za taj posao 64 mladih bolivijskih struč-njaka. Satelit nazvan „Tupac Katari“ lansiran je 2013. godine, a u funkciji je od 2014. godine.

Praktično sve južnoameričke dr-žave imaju vlastite svemirske progra-me i većina je formirala nacionalne svemirske agencije tokom posled-njih desetak godina, dok svemirski programi Brazila i Argentine potiču još iz šezdesetih i sedamdesetih go-dina prošlog vijeka.

Svemirsko rudarstvoSvoju šansu u svemirskoj eko-

nomiji vidi i Luksemburg, koji se ubrzano trudi da postane značajna karika u ovom lancu te je nacionalnu svemirsku agenciju formirao 2018. godine. Za razliku od većine dru-gih zemalja koje svoju šansu vide ili u proizvodnji satelita i pratećeg hardvera i softvera, ili u izgradnji svemirske transportne infrastruk-ture, raketa, kosmodroma i sličnih projekata, Luksemburg se fokusirao na svemirsko rudarstvo, tačnije na kompanije koje namjeravaju kopati rudu na Mjesecu, asteroidima i dru-gim nebeskim tijelima.

Iako na prvi pogled ovo zvuči više nego neozbiljno i uglavnom kao na-učna fantastika, luksemburška vlada je ozbiljna i izdvojila je 200 miliona eura u poseban fond iz koga bi se odobravali krediti kompanijama koje se namjeravaju baviti komercijalnom eksploatacijom svemira. Da pokaže kako je ozbiljna, luksemburška vlada je i sama za 25 miliona eura kupi-la vlasnički udio u američkoj kom-paniji „Planetary Resources“, čija je osnovna djelatnost – vađenje ruda sa asteroida.

Ključni preduslov za ovaj kredit je da kompanija preseli svoju evrop-sku, ili idealno globalnu centralu u Luksemburg, a Luksemburg vidi sebe kao mjesto susreta između kompanija fokusiranih na eksploa-taciju svemira, investitora i ostalih aktera. To, takođe, podrazumjeva ubrzanu izgradnju adekvatnog prav-nog okvira za eksploataciju svemira, koji bi dugoročno mogao pretvoriti Luksemburg u globalni centar sve-mirske ekonomije, kao što je danas London u finansijskom svijetu, za-hvaljujući ne samo svojim bankama i investicionim fondovima već i odgo-varajućem pravnom okviru.

Priča o eksploataciji svemira i rud-nih bogatstava izvan naše planete vi-še nije predmet samo pisaca naučne fantastike. Krajem maja, tokom hr-

vatskog predsjedavanja Evropskom unijom, održana je video-konferenci-ja ministara EU u čijoj nadležnosti je istraživanje svemira, gdje je raspra-vljano o značaju svemirske tehnolo-gije za održivu evropsku ekonomiju. U ovom trenutku na nivou EU, di-rektno i indirektno, svemirski sektor zapošljava oko 230.000 ljudi, dok je vrijednost ovog tržišnog segmenta oko 60 milijardi eura.

U međuvremenu, naučnici su pro-šle godine najavili da bi pod okriljem Evropske svemirske agencije (ESA) eksploatacija prirodnih resursa na Mjesecu mogla početi već 2025. go-dine, što se čini izuzetno optimistič-nim. Ko će prvi početi krampati po Mjesecu i po obližnjim asteroidima ostaje da se vidi, jer su pored Evro-pljana, za ovaj biznis podjednako, ako ne i više, zainteresovani i Ame-rikanci, Kinezi, Rusi, Indijci, Japanci.

Glavna premija na Mjesecu je He-lium-3, koji bi mogao biti ključ za pri-mjenu nuklearnih reaktora na prin-cipu fuzije. Trenutne procjene su da na Mjesecu ima oko milion tona Heli-uma-3, ali realno samo bi se četvrtina mogla transportovati na Zemlju.

Onaj ko prvi uspije donijeti Heli-um-3 nazad na Zemlju može raču-nati na lijepu zaradu, pošto je pro-cjena da jedna tona vrijedi barem pet milijardi dolara.

B&F, broj 175/176, jul/avgust 2020.8

PERI

SKO

P

ZATO ŠTO VAS SLUŠAMO, GODINAMA USPEŠNO SARAĐUJEMO!

Vredne vredi podržati

Sberbank Srbija nastavlja svoju tradiciju podrške maloj privre-di kroz akciju „Vredne vredi podržati“. U kampanji pokrenutoj 2017. godine, inicijalno namenjenoj klijentima iz mikro segmenta, ove

godine, po drugi put, moći će da učestvuju i klijenti iz segmenta ma-lih preduzeća. Cilj akcije „Vredne vredi podržati“ jeste da s klijentima ostvari čvrste i dugo-ročne partnerske odnose, pruži im po-

dršku, bude deo uspe-šnog razvoja njihovog poslovanja i nagradi lojalnost. Tokom traja-nja akcije, svim mikro i malim preduzećima, Sberbank Srbija po-nudiće široku lepezu raznovrsnih kreditnih proizvoda, koji će im omogućiti lakši i efika-sniji razvoj poslovanja. Svi klijenti Sberbanke, koji do 31. oktobra pro-šire svoju saradnju sa Sberbankom, naći će se u konkurenciji za odlične poklone. Na svečanom proglaše-nju, najboljim preduze-ćima u oba segmenta poslovanja, biće dode-

ljeni: automobil, lap top i mobilni telefon.Dodatne informacije, kao i pravila uče-šća u promotivnoj akciji „Vredne vredi podržati“, pronađite na veb-sajtu Sber-bank Srbija.

Svi Sberbank klijenti koji do 31. oktobra prošire svoju saradnju sa bankom, naći će se u konkurenciji za osvajanje vrednih poklona.

Afrički kontinentalni spora-zum o slobodnoj trgovini (AfCFTA) koji je trebalo da objedini tržište od Atlantika do Indijskog okeana, te od Kejptauna do Kaira – postao je jedna od najno-vijih žrtava korona virusa. Sporazum koji predviđa da zemlje potpisnice uklone carine na 90% robe trebalo je da stupi na snagu 1. jula ove go-dine, ali je stavljen „na led“ dok se ne obustavi pandemija. Prethodno zakazan samit Afričke unije krajem maja u Južnoj Africi, s ciljem da se zaključe pregovori o smanjenju tari-fa, pravilima o poreklu robe i drugim

potrebnim regulativama, verovatno će se održati tek u decembru ove godine.

Obrazlažući takvu odluku, gene-ralni sekretar AfCFTA Vamkele Mene je ocenio da sada nije najbolji tre-nutak za takve aktivnosti. Situacija je previše komplikovana imajući u vidu da su čak 42 od 55 afričkih država zatvorile svoje granice zbog širenja zaraze, što je u velikoj meri parali-salo i transport robe. Istovremeno, većina afričkih država je saglasna kako ne bi bilo ni primereno da se vlade bave formalnim ispunjava-njem rokova za primenu sporazuma

o slobodnoj trgovini, dok ogroman broj ljudi umire a lokalne ekonomije kolabiraju.

Tako je sprovođenje AfCFTA, koji je najavljivan kao ekonomski spasilac mnogih afričkih država, prolongira-no bar do početka sledeće godine, zavisno od toga kakva će biti zdrav-stvena situacija. Time je odloženo i formalno objedinjavanje tržišta od oko 1,2 milijarde stanovnika i ekono-mija čija se ukupna vrednost proce-njuje na 3.400 milijardi dolara.

Analize ukazuju da bi ukidanje ca-rina, dopunjeno inicijativama za olak-šavanje trgovine, moglo da poveća

STVARANJE NAJVEĆE ZONE SLOBODNE TRGOVINE U SVETU

Odloženo zbog koronePrimena Afričkog sporazuma o slobodnoj trgovini odložena je zbog širenja korona virusa bar do početka naredne godine. Reč je objedinjavanju tržišta koje je već nazvano „najveća zona slobodne trgovine u svetu“, iako je njegova ukupna vrednost od 3.400 milijardi dolara još uvek niža od BDP-a Nemačke, a broj stanovnika od 1,2 milijarde ljudi manji nego u Kini. Dok jedni veruju da će rastući „korona“ protekcionizam ne samo u Africi već i širom sveta potkopati ovaj sporazum, drugi smatraju da će sve manja pomoć sa strane naterati afričke države da se u nevolji ujedine.

Piše: Vladimir Adonov

B&F, broj 175/176, jul/avgust 2020.10

PERI

SKO

P

unutrašnji afrički promet za 34,6 mi-lijardi dolara do 2022. godine. Prema studiji Ekonomske komisije UN za Afriku (UNECA), stvaranje panafričkog slobodnog tržišta bi u istom periodu doprinelo rastu trgovine od 52% go-dišnje, dok Svetska banka tvrdi da bi od toga najveće koristi imala mala i srednja preduzeća koja zapošljavaju 80% afričke radne snage i učestvuju sa 50% u BDP-u kontinenta.

Sporazum, generalno, ima za cilj i da podrži afričku rastuću mladu po-pulaciju, da poveća trgovinu unutar Afrike i smanji zavisnost od volatilnih cena robe koje pogađaju sirovine, čiji je udeo u afričkom izvozu značajan.

Pomenute institucije, ali i Me-đunarodni monetarni fond (MMF), opisuju AfCFTA kao potencijalnu prekretnicu nalik onima koje su po-spešile privredni rast u Evropi i SAD, uz upozorenje da „samo snižavanje carina nije dovoljno“. Kao što po-kazuje praksa i u drugim delovima sveta, mnoštvo necarinskih barijera predstavlja veću prepreku trgovini nego tarife, a UN procenjuju da bi njihovim uklanjanjem afričke zemlje zajedno mogle da ostvare dobit od 20 milijardi dolara godišnje.

Skeptici i optimisti U trenutku kada je širenje korona

virusa neočekivano preokrenulo pri-oritete i vlade u afričkim zemljama su okupirane spasavanjem ljudskih života, a potom i malih firmi na ko-je se oslanja ekonomija, viđenja o tome kako će posledice pandemije uticati na dalju sudbinu Sporazuma su različita. Skeptici upozoravaju da bi ovakva situacija, za koju se ne zna koliko će trajati, mogla da natera više od 20 afričkih zemalja koje nisu rati-fikovale Sporazum da u potpunosti odustanu od te ideje. U tome ne ne-dostaje ni „pomoć“ sa strane, budući da pojedine države kao SAD i Velika Britanija, imaju kao svoj strateški cilj sklapanje sporazuma na bilateralnoj osnovi, uključujući i Afriku.

No i bez takvih „saveznika“, afričke države su u procepu jer potpisiva-

njem AfCFTA moraju da se odreknu prihoda po osnovu carina i akciza, pa se čini da im njegovo odlaganje ide na ruku u situaciji kada im je novac očajnički potreban. Spisak finansira-nja je dugačak, počev od servisiranja sve većeg javnog duga, troškova za zdravstvo, socijalnu i ekonomsku po-dršku stanovništvu radi ublažavanja posledica pandemije...

S druge strane, tako rascepkana tržišta, koja su iznutra još usitnje-nija na mnoštvo malih preduzetni-ka, nemaju mogućnosti da umanje troškove podelom na povezanijem tržištu. Zato oni optimstičniji, sa stavom da je svaka neprilika isto-vremeno i prilika, insistiraju da je ovo pravi trenutak da se pokrene realizacija nekih ciljeva sadržanih u Sporazumu. To je pre svega inten-zivnija industrijalizacija kontinenta kroz pojačanu regionalnu saradnju i unapređenje lanaca snabdevanja, sada sa vrlo konkretnom svrhom – da se svim afričkim zemljama obezbedi neophodna medicinska oprema, posebno respiratori u bor-bi protiv korona virusa.

Trenutno se i neki dugoročniji planovi obuhvaćeni sporazumom o slobodnoj trgovini pokazuju više ne-go opravdani, kao što je osnivanje afričke industrije generičkih lekova po uzoru na Indiju, koja u toj oblasti ima veliko iskustvo i veoma je uspe-šna. To bi, između ostalog, zahtevalo i dalju analizu sistema patentne za-štite u Africi. Ali pobornici ove ideje tvrde da sve eventualne prepreke postaju irelevantne ako se ima u vi-du da je upravo ovaj deo sveta, i bez korone, najpodložniji smrtonosnim zarazama i bolestima poput ebole i malarije.

Najrazjedinjeniji kontinent

Afrika je, inače, po većini standar-da najmanje integrisani kontinent, na kome unutrašnja trgovina trenut-no čini svega 16% ukupnog obima trgovine, što je minorno u poređenju s Azijom (59%), a pogotovo Evropom

(69%). Afrička unija još od 2012. sa-nja o „najvećoj zoni slobodne trgovi-ne na svetu“, koja bi obuhvatila čitav „Crni kontinent“. Doduše, taj super-lativ bi trebalo uzeti s rezervom, jer ukupan BDP svih zemalja Afrike (oko 3.400 milijardi dolara) je i dalje manji od onog koji ostvaruje Nemačka sa-ma, dok je u čitavoj Africi manje ljudi (1,2 milijarde) nego u jednoj Kini. Ali ova zona slobodne trgovine bi zaista bila najveća u jednom – po broju članica.

Za sada je taj broj više u domenu „šta bi bilo, kad bi bilo“, jer kako po-kazuje najnovije istraživanje Centra za trgovinsko pravo u Južnoj Africi, za primenu je spremno 49% člani-ca Afričke unije – dakle manje od polovine. Upućeni se slažu da bi taj procenat mogao dodatno da se smanji, jer uporedo sa širenjem pandemije raste i ekonomski pro-tekcionizam, što istine radi, u ovoj situaciji svakako nije specifično sa-mo za Afriku.

Ali više afričkih i međunarodnih finansijskih institucija nedavno je upozorilo da bi zbog rastućeg pro-tekcionizma, pada cena robe i pove-ćanog opterećenja servisiranja duga, negativni ekonomski efekti pande-mije mogli biti gori u Africi nego u ostatku sveta. Čak i najoptimističnije prognoze, poput one Svetske banke, ukazuju da će ekonomija podsahar-ske Afrike, za razliku od 2019. kada je imala rast od 2,4%, ove godine pa-sti za 5,1%. To znači da bi ovaj region ušao u prvu recesiju u poslednjih četvrt veka.

Veliki problem za Afriku, kojoj je potrebna pomoć, je sve očigledni-ji trend opadanja saradnje širom sveta, a rasta popularnosti izolaci-onističkih politika. Sa posledicama korona krize takva kretanja bi mogla da se ubrzaju. Pandemija je razvije-na tržišta okrenula sebi i rešavanju sopstvenih problema. Možda upra-vo to može biti najveći argument za afričke države da se ujedine i da ne „otpisuju“ AfCFTA sporazum, ma koliko im se njegovi ciljevi u ovom trenutku činili dalekim.

11B&F, broj 175/176, jul/avgust 2020.

Španija i Italija biće među eko-nomijama koje će najteže pogoditi Kovid-19, sa padom BDP-a od 12,8% i 13,6% u 2020. godini, prognozira se u analizi kompanije Coface o uticaju pande-mije na solventnost tamošnjih pre-duzeća, shodno njihovoj veličini i sektoru u kome posluju, a na osnovu podataka centralnih banaka.

Rezultati sugerišu da bi neke velike firme u automobilskoj i me-

taloprerađivačkoj industriji u Špa-niji mogle da se suoče sa manj-kom likvidnosti. Građevinarstvo i prodaju će opteretiti veći dug u obe zemlje, a isti problem će za-desiti i mala i srednja preduzeća iz tekstilne industrije u Italiji. Uz to, ranjivost velikog broja italijan-skih firmi na posledice pandemije

bitno će uticati na oporavak cele privrede.

Naredne godine, BDP Španije i Italije bi trebalo da se oporavi za 10,2% i 8,9%, što je i dalje za 3,9% i 5,9% ispod nivoa u 2019 godini. Iako se pretpostavljalo da će drugi kvartal ove godine biti najizazovniji za privredu, sada postaje vidljivo da će oporavak biti dug i težak.

Uprkos odlaganjima poreskih obaveza, garancijama za likvid-nost, subvencijama za plate i mo-ratorijumu na dugove, verovatno je da mnoge ranjive firme neće preživeti posledice aktuelne krize. Coface predviđa da će se ove i naredne godine nelikvidnost pre-duzeća povećati za 22% u Španiji i 37% u Italiji, u poređenju sa 2019. godinom.

KOLIKO SU KOMPANIJE U ŠPANIJI I ITALIJI SPREMNE ZA PANDEMIJSKI ŠOK

Opasnost od prezaduženostiUprkos ogromnim paketima pomoći, nelikvidnost preduzeća u Španiji će se ove i naredne godine povećati za 22% a u Italiji za 37% u poređenju sa 2019. godinom. Već sada je izvesno da će privredni oporavak biti dug i težak i da mnoge manje firme neće preživeti posledice pandemije. Rizici od rasta nenaplativih kredita su posebno izraženi u Italiji, zbog velikog broja „zombi“ firmi, pokazuje najnovija analiza kompanije Coface.

Piše: Marcos Carias*

Grafikon 1: Bruto dug kao % ukupne imovine, nefinansijskih korporacija

B&F, broj 175/176, jul/avgust 2020.12

PERI

SKO

P

Pored toga, mnoge kompanije bi mogle da prežive samo po cenu znat-no većeg leveridža. Čak i u situaciji izuzetno niskih kamatnih stopa, veći dug će dugoročno smanjiti ulaganja.

Stoga bi privremena kriza Ko-vid-19 mogla da izvrši dugotrajan pritisak na privredni rast, ubrzava-jući „japanizaciju“ evrozone, pri če-mu analiza četiri najveće evropske ekonomije ukazuje da su rizici od prezaduženosti privrede izraženiji u Španiji, a naročito u Italiji.

Zaduženost i produktivnost

U izveštajima centralnih banaka Italije i Španije o finansijskoj stabil-nosti tokom proleća ove godine, na-glašava se da je trenutna finansijska pozicija firmi zdravija nego uoči pret-hodne svetske krize. Na prvi pogled, zbirni podaci podržavaju ovakav za-ključak za Španiju, ali su argumenti za Italiju manje jasni.

Ako se uporede privrede u četiri glavne ekonomije evrozone, Nemač-koj, Španiji, Francuskoj i Italiji (Grafikon 1), vidljivo je da su u drugom kvartalu 2008. godine španske, italijanske i ne-mačke korporacije imale koeficijent leveridža od oko 50%. Od tada, špan-ske firme su uspele da znatno smanje gubitak, umanjivši koeficijent ukupnog leveridža na 37% u trećem kvartalu 2019. godine, što je uporedivo sa niskim nivoima francuskih kompanija.

Italijanske firme su takođe pobolj-šale svoj finansijski položaj u pore-đenju sa četvrtim kvartalom 2011.

kada je ovaj koeficijent bio najviši (59%), ali u znatno manjem stepe-nu. Sa koeficijentom od oko 50%, italijanski korporativni sektor je sada najzaduženiji među četiri velike eko-nomije, doduše samo nešto iznad Nemačke, ali sa slabijim kapacitetom za generisanje budućeg dohotka.

Prosečna godišnja dodata vred-nost po radniku u Italiji iznosi 48.000 evra, što je 17% niže od Nemačke (58.000 evra), ali više zabrinjava ra-zlika kada se vrše poređenja među kompanijama shodno njihovoj veli-čini. Velika preduzeća u Italiji sa 250 i više zaposlenih su prema ovom parametru uporediva sa nemačkim i značajno iznad španskog proseka, ali zabrinjava zaostajanje u produktivno-sti u sektoru malih i srednjih predu-zeća, koje upućuje na znatno slabije šanse da se obezbede prihodi koji će omogućiti redovnu otplatu dugova.

Italija opterećena „zombi“ firmama

Rizici su uočljivi i kada se anali-zira način na koji se upotrebljava-ju pozajmljena sredstva. U zdravoj ekonomiji firme koriste dugoročne kredite za ulaganja u dugoročnu imovinu, a kratkoročne pozajmi-ce za finansiranje obrtnog kapita-la. Stoga bi dominacija dugoročnih obaveza u ukupnom zaduživanju trebalo da bude znak da se kom-panija priprema za proširenje pro-izvodnih kapaciteta.

Podaci ukazuju da su se tako ponašale kompanije u Francuskoj

i Nemačkoj (Grafikon 2), koje su koristile pogodnost izrazito niskih kamatnih stopa kako bi obezbedile sredstva za dugoročnija ulaganja. U Italiji i Španiji je takođe primetno uvećanje dugoročnih obaveza, ali bez odgovarajućeg rasta ulaganja, koje stagnira ili je ispod nivoa koji je zabeležen neposredno pre izbijanja svetske finansijske krize.

Ovaj raskorak je posebno vidljiv kod italijanskih preduzeća, što upo-zorava na veliki broj takozvanih „zombi“ firmi koje koriste dugoročne kredite kako bi prikrile sadašnji slab rast, umesto za ulaganja koja će ge-nerisati prihode u budućnosti. Veliki deo ovog duga može lako postati nenaplativ u situaciji kada se očekuje pad prihoda usled ekonomskog šo-ka izazvanog pandemijom.

*Autor je ekonomista za južnu Evropu u kompaniji Coface

Grafikon 2 : Neusklađenost investicionog finansiranja: profil ročnosti duga i bruto investicije u osnovni kapital

13B&F, broj 175/176, jul/avgust 2020.

Godišnje svetom plovi preko 150 miliona kontejnera, u koje je upakovano 60% vrednosti svetske trgovine. Najveći prevoznik potiče iz male Danske, dok Istočna Azija prednjači po broju najvećih svetskih luka. Sve balkanske luke u svetskom pretovaru kontejnera učestvuju sa 1%, a luka Bar čini svega 0,6% pretovara balkanskih luka.

Piše: Vladan Žarković

Kada je Malkom Maklin pe-desetih godina prošlog veka razvio jednu od većih kom-panija za kamionski prevoz u SAD, shvatio je da je kao vozač gubio samo vreme čekajući na uto-var ili istovar, a da sada gubi i novac. Zainativši se da tome stane na kraj,

osmislio je i patentirao čelični kon-tejner koji se bez pretovara lako prebacuje između brodova, kamio-na i vozova.

Nešto slično povremeno je kori-šćeno i ranije, ali je on kontejnere unapredio, standardizovao i izborio se za njihovu ekspanziju. Dopustio je slobodno korišćenje patenta, a brzim usponom brodske kompanije „SeeLand“ koju je kupio i koja je od 1956. godine počela da uspostavlja kontejnerske linije među američkim, a kasnije i drugim lukama, dokazivao je isplativost koncepta.

Mnogo se štedelo na vremenu i radnom angažovanju, a jedan po-štovalac je to slikovito sažeo rekavši da je to prvo suštinsko unapređenje utovara i istovara brodova od vreme-na Feničana. Maklinov pogreb 2001. godine obeležile su brodske sirene širom sveta, odajući tako počast za-četniku „kontejnerske revolucije“ bez koje je nezamisliv savremeni obim svetske trgovine, a time i svetske po-dele rada i globalizacije.

Bio je među retkim vizionarima koji su dočekali uspeh svojih projekata, ali bi ga ipak zatekla današnja zastuplje-nost kontejnerskog i intermodalnog transporta. Morskim putevima se od-vija više od 90% svetske trgovine, a 60% njene vrednosti upakovano je u

preko 150 miliona kontejnera, koliko se godišnje nalazi u saobraćaju.

Oživljavanje protekcionizma u svetskoj trgovini je poslednjih godi-na usporilo stope rasta, a recesija izazvana pandemijom preti prvi put i smanjenjem njegovog obima ove go-dine. Pomorce uz to pogađa i direk-tiva IMO2020 Međunarodne pomor-ske organizacije, kojom se zahtevaju ulaganja s ciljem da se emisija sum-pornih oksida umanji za čitavih 85%.

Ne zna se koliko će kriza trajati, ali je izvesno da neće pogoditi sve jed-nako i da će se menjati pozicije uče-snika na ovom tržištu koje sada, osim činjenice da je ogromno, karakterišu i netradicionalna liderstva. Pred na-letom prilagodljivijih kompanija koje nekad dolaze iz zemalja koje more ni nemaju, izbledela je moć nekadašnjih perjanica trgovačke mornarice. Pri tom se ne nadmeću samo kompa-nije nego i plovila svojim sve većim gabaritima, brodogradilišta koja ih izgrađuju, luke koje su im odredišta, a pokušavaju da to čine i plovni putevi.

Plovilo veće od Zvezdinog fudbalskog terena

Pre nego se nešto kaže o naj-većim zvezdama ovog tržišta, nije zgoreg dodati reč-dve o merenju fi-

KONTEJNERSKI GIGANTI

Utakmica na kopnu za prevlast na moru

B&F, broj 175/176, jul/avgust 2020.14

PERI

SKO

P

zičkog obima pretovara. Kontejneri su i tu uneli promene, pa se zapre-minska merila sada koriste češće od težinskih, a najvažnija jedinica je TEU (Twenty-Foot Equivalent Unit), što se nezgrapno prevodi kao „ekvivalentna jedinica 20 stopa“. Jednom TEU od-govara zapremina kontejnera dužine 20 stopa (6.1m), širine 8 (2.44m) i visine 8 stopa i 6 inča (2.59m), dok se zapremina onih sa drugačijim dimen-zijama, ali očuvane modularnosti is-kazuje prevođenjem na taj standard.

Najveći brodski prevoznik na svetu je „Maersk“ sa 711 brodova nosivosti 4,1 milion TEU i godišnjim prihodima od 41,3 milijarde dolara koje ostva-ruje 84.000 zaposlenih. Osnovani su 1904. godine, a u vrh ih je vinulo brzo prilagođavanje kontejnerizaciji, što je uključivalo i preuzimanje Maklinovog „SeaLanda“ 1999. godine. „Maersk“ je u većinskom vlasništvu istoimene po-rodice i najveća je i najuticajnija kor-poracija bogate, ali malene Danske.

Oko Ženevskog jezera uspevaju palme, ali ne i more, što ne sme-ta švajcarsko-italijanskoj kompaniji „MSC“ da po veličini bude odmah iza „Maerska“ sa 524 broda nosivosti 3,3 miliona TEU. Sledi ih kineski „Cosco“ sa 461 brodom kapaciteta 2,8 milio-na TEU, francuski „CMA CGM“ sa 505 brodova nosivosti 2,6 miliona TEU, dok je peti među najvećima nemački „Hapag-Lloyd“ sa 231 brodom i 1,6 miliona TEU.

Rast prometa prati i rast veliči-ne brodova. Do pre nekoliko meseci je najvećim na svetu smatrano šest identičnih plovila klase „MSC Gülsün“ kompanije „MSC“, a onda ih je prete-kao brod „HMM Algeciras“ južnoko-rejskog prevoznika „HMM“. Iako su svi istih dimenzija - 399,9 m dužine i 61,5 m širine, konstrukciono unapređenje mu daje nosivost od 23.964 TEU, što je za 208 više od konkurenata.

Poređenja radi, ovo je 3,6 puta duže i samo 11,5 m uže od fudbal-skog terena Crvene Zvezde, čije su dimenzije 110x73 m. Dizel motori koji pokreću ovolika plovila takođe su bez premca jer su veličine če-tvorospratnice i snage koja može

prelaziti 80.000 KW, a najčešće iz-laze iz pogona nemačkog „MAN“-a, japanskog „Mitsubishia“ ili finske „Wärtsile“.

„HMM Algeciras“ sagradio je južno-korejski „Daewo“ čije je delo i polovi-na konkurentskih brodova „MSC“-a, za koga ostatak grdosija pravi „Sam-sungovo“ brodogradilište u istoj ze-mlji. Moglo je to da uradi i „Hyundaie-vo“ brodogradilište koje je najveće na svetu, kao i ono koje je južnokorej-ski „Hanjin“ posedovao na Filipinima pre bankrota 2018. godine. Iako je južnokorejska dominacija očigledna, barem kod gradnje najvećih plovila, slične kapacitete imaju i Japan, Kina i druge zemlje, uključujući i nama bliže tršćansko brodogradilište „Fincantie-ri“, najveće u Evropi.

Najveće luke u Istočnoj Aziji

Dalje uvećavanje plovila možda ni-je problem za graditelje, ali jeste za neke luke, a najveće ograničenje su gabariti Sueckog kanala - „Suezmax“. On je najvažnije usko grlo svetskih mora kojim prođe oko 900 miliona tona tereta godišnje, a najveći kontej-nerski brodovi su na granici veličine bezbedne za prolazak. Egipat odatle prihoduje preko pet milijardi dolara godišnje i već je produbljivao i proširi-vao kanal 2009. i 2015. godine, a uči-niće to ponovo do 2023. ali sa željom da poveća dnevni broj prolazaka, pre nego da omogući prohodnost za još veće pojedinačne brodove.

U Istočnoj Aziji se nalazi 15 od 20 najvećih svetskih luka, naspram tri u Evropi i jednoj u SAD. Šangaj je poslovni i finansijski centar Kine ali i najveća luka na svetu sa pretovarom koji premašuje 42 miliona TEU. Naj-bliži mu je Singapur sa 36,6 miliona, a onda kineski Shenzhen sa 27,7 miliona TEU. Četvrta i peta najveća luka su takođe sa kineske obale i to Ningbo-Zhoushan sa prometom 26,3 miliona i Guangzhou sa 21,9 miliona TEU. SAD ima veliki broj luka, a najve-ća je u Los Anđelesu gde se pretova-ra 9,3 miliona TEU, dok je Roterdam

tradicionalno najveći u Evropi sa 13,6 miliona TEU.

Otrežnjujuće je poređenje sa po-stignućima luka koje bolje poznaje-mo, jer su u našem okruženju. Tako je u Trstu promet 725 hiljada TEU, u Kopru 600 hiljada, u lukama u Rijeci i Solunu manje od 300 hiljada, u Draču 66 hiljada TEU. Luka Ploče ne preto-vari ni koliko staje u jedan od najvećih savremnih brodova - 21 hiljada TEU. Za luku Bar, građenu istovremeno sa onom u Kopru i sa sličnim kapa-citetima, teško je doći do podataka o zapreminskom prometu, ali dovoljno govori nedavna konstatacija Udru-ženja špeditera Crne Gore  kako sve balkanske luke u svetskom pretova-ru kontejnera učestvuju sa 1%, a da luka Bar čini svega 0,6% pretovara balkanskih luka.

Najopterećeniji plovni put na svetu je Lamanš kojim dnevno prođe oko 500 od preko 50.000 trgovačkih bro-dova koji u svakom trenutku krstare svetskim morima. Tuda teku linije koje spajaju Aziju sa najrazvijenijim delovima Evrope, a od Severnog mo-ra ide najviše trasa prema Severnoj Americi. Još više plovila kreće se Pa-cifičkim i Indijskim okeanom, gde se premestilo središte svetske ekono-mije i trgovine.

Ova preraspodela između Istoka i Zapada ostavlja i dalje Severnu ze-mljinu hemisferu mestom najznačaj-nijih i najfrekventnijih plovnih puteva, dok Suecki i Panamski kanal dodatno izopštavaju trase na Južnoj zemljinoj polulopti. Međutim, deo ovog sao-braćaja možda će se preusmeriti na „Severni plovni put“, jer je globalno otopljavanje smanjilo večiti led koji preči putovanja vodama oko Arktika.

More i klima su ovde surovi i te-ško da će ovo zameniti uobičajene trase, ali Rusija, čije obale su najbliže kopno na većem delu tog puta, zna da to skraćuje određena putovanja i dok ubrzano investira u neophodnu infrastrukturu uveliko lobira za ove trase. Maklinov nauk da je dobitak na vremenu dobitak u kasi prevoznika, Rusi tumače da korist ne zaobilazi ni one koji pružaju usputne usluge.

15B&F, broj 175/176, jul/avgust 2020.

Dušica Gaković, Deka inženjering

Moderna arhitektura i stambeni kompleksiDugogodišnja praksa koja je prethod-nih decenija vladala domaćom građe-vinskom industrijom bila je „minimal-na ulaganja – maksimalna zarada“. Onda se desio preokret. Izgrađen je A Blok, jedan od najlepših projeka-ta na Novom Beogradu, a početkom 2020. godine krenuo je da se gradi i Novi Dorćol. Da li su vaši projekti pre-poznati kao pioniri koji donose nove tendencije u modernom projektovanju i dokazani kvalitet? Kakav je trend i kakva su kretanja u oblasti gradnje nekretnina poslednjih godina?

Dušica Gaković: Deka inženjering je kompanija osnovana sa ciljem izgrad-nje tada novog stambeno-poslovnog kompleksa A Blok na Novom Beogra-du. U momentu kada smo krenuli sa realizacijom ovog projekta, naša je že-lja bila da tržištu ponudimo moderne stanove koji će dominirati kvalitetom materijala i završne obrade. U tom delu za nas nije bilo kompromisa, jer smo kupcima želeli da damo mogućnost kupovine stana u kom će zadovoljno živeti i u narednim decenijama. Arhi-tektonsko-strukturalni koncept kom-pleksa, koji se ogleda u upečatljivoj fasadi i blagim kaskadama u spratnosti lamela, odiše modernošću i toplinom. Kombinacija opeke, samoventilirajuće fasadne obloge i bojene fasade, stvara utisak humanizovanog i prirodnog me-sta za život. Projektom A Blok postavili smo veoma visoke standarde ne samo na tržištu, nego i za naše buduće projekte, tako da smo se sa velikim zadovoljstvom prihvatili projektovanja jednog tako za-htevnog urbanističko-arhitektonskog rešenja kao što je Novi Dorćol. Ovaj projekat čuva duh starog dela grada i kroz jedinstveni arhitektonski koncept reflektuje inspiraciju i kreativnost ur-banog dela Beograda. Kao pravi state-of-art, stambeno-poslovni kompleks u Venizelosovoj 29. predstavlja jedin-

stven spoj istorijskih elemenata koji se skladno inkorporišu u savremeno pro-jektovanje ovog dela grada, obezbeđu-jući ujedno udoban život u modernoj, urbanoj oazi.

Šta je danas ključ realizacije jednog kvalitetnog stambeno-poslovnog projekta? Gde ne smeju da se prave kompromisi u investicijama ovog tipa i koje su vaše preporuke za kupce koji kupuju stanove u izgradnji (na šta je potrebno obratiti pažnju)?

Dušica Gaković: Kupci su danas po-stali obazriviji i oprezniji u donošenju odluke o kupovini stana. Stoga se i sa-mo tržište profilisalo u pravcu da se kupci odlučuju za kupovinu stanova od renomiranih investitora. Na samom po-četku izgradnje A Blok-a, 2014. godine, odlučili smo da kao investitor želimo da donesemo nov kvalitet i postavimo vi-soke standarde na tržištu stanogradnje. Izabrali smo najkvalitetnije materijale, angažovali renomirane projektante i iz-vođače i kupci su prepoznali našu ideju i napor da budemo bolji od drugih. A Blok je postao sinonim za besprekoran kvalitet gradnje i visokokvalitetne ma-

terijale. A onda i više od toga. A Blok je postao sinonim za udoban život, sa obezbeđenim upravljanjem i održava-njem kompleksa, igralištem za decu, pažljivo odabranim mestima za kafe i restoran, uz garanciju od 5 godina na sve u stanu. Pružili smo kupcima osećaj sigurnosti, a zauzvrat smo dobili njihovo poverenje. Sada, pre nego što počnemo novi projekat, već unapred imamo listu rezervacija, a to je ono što nas motiviše da budemo još bolji i da stalno unapre-đujemo zgrade koje zidamo.Kvalitet, pouzdanost i odgovornost su dobitna kombinacija koja stvara pove-renje kod kupaca.

Izgradnjom A Bloka, Novi Beograd je postao bogatiji za jedan moderno projektovan stambeno-poslovni kom-pleks? Da li Dorćol, kao stariji deo gra-da, ima potencijal da se razvije u novi stambeni centar u Beogradu?

Dušica Gaković: Mi smo još na sa-mom početku izgradnje A Bloka pre-poznali zahteve tržišta i zapravo na osnovu toga formirali naš dalji pravac kretanja i razvoja. U tom periodu, Novi Beograd je polako, ali sigurno pravio

veliki prelaz iz naselja kojim dominiraju zgrade iz socijalističkog perioda u deo koji postaje novi biznis, ali i stambeni centar Beograda, i veliko nam je zado-voljstvo jer smo među prvima prepo-znali potencijal ovog dela grada. Sa druge strane, centar Beograda kon-stantno ima svoju ciljnu grupu. To su ljudi koji znaju da prepoznaju značaj života u centru prestonice. Ali, život u centru gra-da stavlja pred sebe i brojne izazove kao što su nedostatak slobodnog prostora, skučenost pojedinih ulica, kao i nedosta-tak parking prostora. Novi Dorćol se gradi na čitava 2 hektara i kao kompleks će se prostirati na 100.000m2 obezbeđujući budućim žiteljima pravu udobnost u jed-noj urbanoj oazi. Kada smo projektovali Novi Dorćol, vodili smo računa da budući stambeno-poslovni kompleks svojom modernošću i funkcionalnošću odgovara brojnim zahtevima i izazovima sa kojima se susreću ljudi koji žive u centru presto-nice. Sami objekti će biti okruženi sa oko 4.000 m² zelenih površina, a u okviru kompleksa je predviđena izgradnja više od 700 parking mesta koji će biti raspo-ređeni u dvoetažnoj garaži.

Investitori u svetu već godinama una-zad ulažu u devastirane objekte od kulturnog ili istorijskog značaja. Oži-vljavajući ove prostore daju im jednu potpuno novu namenu i udahnjuju im novi život – nekada oni postanu deo javnog prostora, nekada imaju komer-cijalni karakter. Koja će biti namena sta-re „Platnare“, kao jedinstvenog istorij-skog objekta inkorporiranog u stambe-no-poslovnom kompleksu Novi Dorćol?

Dušica Gaković: Na mestu Novog Dorćola začet je centar tekstilne indu-strije krajem 19. i početkom 20. veka otvaranjem “Prvog kraljevskog povla-šćenog preduzeća za preradu kudelje i pamuka Alekse Obradovića i kompa-nije”, a nakon Drugog svetskog rata na istom mestu je izgrađena fabrika liftova „David Pajić Daka“, koja je nazvana po jednom od najistaknutijih narodnih he-roja. Stoga, naš projekat sa posebnom pažnjom čuva sećanje na ove istorijske objekte afirmacijom vrednosti industrij-ske arhitekture tog doba i zahvaljujući njima Novi Dorćol predstavlja jedinstven i sofisticiran spoj modernog i istorijskog. „Platnara“ je jedan jedinstven istorijski objekat koji ćemo sačuvati u autentič-nom arhitektonskom obliku, kombinu-jući ga sa novim delovima kompleksa i

modernim materijalima svedenog ko-lorita. U želji da lepotu ovog koncepta podelimo sa svima, „Platnara“ će biti naš poklon Beograđanima! Njena moderna adaptacija će imati komercijalnu name-nu i na taj način neće biti ekskluzivno dostupna samo ljudima koji žive u No-vom Dorćolu.

Deka inženjering je domaća kompanija osnovana sa ciljem izgradnje A Bloka. Koje su to glavne novine koje je doneo Deka inženjering kao domaći investitor na srpskom tržištu? Na koji način jedna domaća kompanija, kao što je Deka inženjering, može da se pozicionira na trenutnom tržištu nekretnina u odnosu na multinacionalne kompanije, koje iz godine u godinu sve više pristižu na naše tržište?

Dušica Gaković: Deka inženjering je kompanija koja gradnjom A Bloka i No-vog Dorćola postavlja nove standarde u gradnji stambeno-poslovnih kompleksa. Biramo premijum lokacije i gradimo pra-ve stambene oaze u gradskim centrima.Da biste postali konkurentni na dana-šnjem tržištu, potrebno je da odgovorite na brojne zahteve, a stambeno-poslovni kompleksima koje gradi Deka inženje-ring, pored evidentnog kvaliteta gradnje, pokazuju i jedan autentičan projektantski pristup. Novi Dorćol je na primer proje-kat koji je svoje uzore našao u svetskim metropolama poput Njujorka i Londona nudeći jedinstveni arhitektonski koncept, koji ujedno reflektuje inspiraciju i kreativ-nost urbanog dela Beograda.

Šta nas čeka na tržištu nekretnina i stanogradnje u ovom post-Covid vre-

menu? Da li će doći do značajnijih pro-mena (porast ili smanjenje cena kva-drata, povećana ili smanjena ponuda/potražnja)?

Dušica Gaković: Početkom u 2020. godine, građevinarstvo je bio sektor sa najvećim rastom, prema svim eko-nomskim pokazateljima. A onda se pojavio virus Covid-19 koji je na global-nom nivou promenio ekonomsku sliku. Prema nekim preliminarinim istraži-vanjima, tokom marta i aprila jeste došlo do zastoja u kupovini stanova, što je potpuno prirodno, jer smo se nalazili u vanrednom stanju, ali dalji pokazatelji govore da je prodaja već od maja počela opet da raste. Generalno, potražnja za nekretninama je stabilna, posebno za novogradnju na presti-žnim lokacijama.Kada govorimo o potražnji i kupovi-ni stanova u Novom Dorćolu, ona je stabilna i do sada nismo imali velikih oscilacija. Tome je verovatno doprineo i naš pristup da maksimalno amorti-zujemo sve posledice pandemije Co-vid-19. Uz dobru organizaciju i sve epidemiološke mere zaštite, Novi Dor-ćol je aktivno radio i tokom pandemije. Gradilište nije prestajalo sa radovima. Shodno tome, nismo u zakašnjenju i kompletna dinamika radova se od-vija po planu. Ono što nam je možda i najbitnije jeste to da smo tokom pandemije uspeli da sačuvamo radna mesta svim našim zaposlenima, svim radnicima na gradilištu, koji su vredno radili u smenama, poštujući sve propi-sane mere vanrednog stanja.

Dušica Gaković, Direktor projekta, Deka inženjering

Ne bude li nova vlada brzo reagovala i obezbedila do-datnu pomoć turističkoj i ugostiteljskoj privredi, ka-tanac će biti stavljen na brojne turi-stičke agencije, hotele i restorane u Srbiji, a destine hiljada ljudi će ostati bez posla.

Ovakvo upozorenje je direktor Poslovnog udruženja hotelsko-ugo-stiteljske privrede (HORES) Georgi Genov uputio prvog dana posle parlamentarnih izbora, održanih 21. juna, ali nije uveren da je stiglo do onih koji će odlučivati o takvoj vrsti pomoći.

„Sada nemamo kome da se obra-timo i u ‘stanju za plakanje’ čekamo da prođe leto, da bude formirana nova vlada i parlament, da vidimo da li će, poput drugih zemalja, i Srbija doneti poseban paket pomoći za

turizam i ugostiteljstvo, koji su, kao i transport, najviše pogođeni pande-mijom korona virusa. Mi skoro da i ne radimo, a moramo da plaćamo velike troškove, to stanje je neizdr-živo“, rekao je Genov za „Biznis i finansije“.

Otići će najbolji radnici, a nama će ostati problemi

U turizmu i ugostiteljstvu u Srbiji radi oko 67.000 ljudi, a skoro još toliko je angažovano u sezoni. Pro-cene su da je od početka pandemije, odnosno od marta do kraja juna, bez posla ostalo njih 25 do 30 odsto. Od 386 hotela otvorena su 122, čija je popunjenost, bez Beograda, 22,3 odsto, a od beogradskih 115 hotela otvoreno je 46, sa popunjenošću od svega 12 odsto.

Bolja je situacija u banjama i planinskim centrima, pa su krajem juna hoteli u Vrujicima i Sokobanji bili popunjeni 88,5 odsto, u Vrnjač-koj Banji 67,3 odsto, a na Zlatiboru 47 odsto. Za period od 20. juna do 1. septembra ove godine rezer-visano je nešto više od 30 odsto smeštajnih kapaciteta i ti podaci su veoma zabrinjavajući jer ta indu-strija, direktno ili indirektno, najviše utiče na poslovanje drugih firmi, od prevoznika do snabdevača hranom i opremom.

„Najveći problem su hoteli u gra-dovima koji su skoro prazni a moraju da plaćaju porez na imovinu, dok oni koji čak i ne rade plaćaju naknadu za angažovanu struju. Stoga su naši predlozi novoj vladi da se ti troškovi ne plaćaju dok je ovakvo stanje, kao i da smanji PDV na hranu sa 12 na 10 odsto. Takođe, tražimo i da sezonski radnici u turizmu imaju ista zakon-ska prava kao i oni u poljoprivredi, kako bi mogli da ih angažujemo po

KRITIČNA SITUACIJA U DOMAĆEM TURIZMU I UGOSTITELJSTVU

Više zaposlenih nego gostijuU domaćem turizmu i ugostiteljstvu trenutno ima više zaposlenih nego gostiju, pod uslovom da ugostiteljski objekti i turističke agencije uopšte rade. Za goste je otvoreno manje od trećine ukupnog broja hotela u Srbiji, pa i pored toga popunjeno je tek nešto više od petine kapaciteta. Turističke agencije su praktično besposlene, pa se deo njih odrekao državne pomoći jer ne mogu da zadrže radnike koji nemaju šta da rade. Predstavnici ovih delatnosti tvrde da je situacija neizdrživa i da će na desetine hiljada ljudi ostati bez posla ako se hitno ne sprovedu sektorske mere podrške.

Piše: Marica Vuković

B&F, broj 175/176, jul/avgust 2020.18

BIZN

IS

danu i da budu prijavljeni“, rekao je Genov.

Njegova je procena da je do kraja juna gubitak u hotelijerstvu i ugo-stiteljstvu zbog toga što nisu pret-hodnih meseci imali goste kao u istom periodu prošle godine - oko 230 milona evra, a samo hotela 120 miliona.

„Najgore je što će, ako ovo stanje potraje, iz ove grane privrede otići najbolji radnici, koji su obučavani pet pa i desetak godina. Oni će najlakše naći nove poslove u drugim industri-jama, a nama će za narednu godinu ostati problem“, ukazao je Genov.

Krediti da bi se isplaćivale plate – utopija

Direktor Nacionalne asocijaci-je turističkih agencija Srbije (JUTA) Aleksandar Seničić smatra da bi prva pomoć tom sektoru bila da država nastavi da uplaćuje minimalne zara-de još tri do šest meseci, u zavisno-

sti od toga kada će pandemija biti okončana.

„Mi smo, možda pored BiH, je-dina zemlja u Evropi koja nije dala dodatnu sektorsku pomoć za turi-stičko-ugostiteljsku privredu koja je posle pojave pandemije prva bila na udaru a poslednja će izaći iz krize, kad pandemija prestane“, kazao je Seničić za „Biznis i finansije“.

On je istakao da su u velikim pro-blemima turističke agencije, kao i agencije koje iznajmljuju vozila (rent a car) i vodiči koji do sada nisu dobili nikakvu vrstu pomoći.

„Očekivali smo da će država do Nove godine zaposlenima u ovom sektoru da isplaćuje bar 80 odsto bruto plate. Ako se to ne dogodi bi-će nemoguće raditi. I sada se jedan broj agencija odriče državne pomoći jer je uslov da ne otpuštaju radnike, što je za njih neizbežno“, rekao je Seničić i dodao da nije velika pomoć to što je država ponudila povoljne kredite za likvidnost.

Za turističke agencije su po nje-govim rečima krediti koje bi uzimale da bi isplaćivale plate - „utopija“. Turističkim agencijama, kako je upo-zorio, rad otežavaju i tabloidi ko-ji vode „antikampanju“ letovanju u inostranstvu i „izmišljaju“ da srpski turisti imaju probleme u letovališti-ma u Grčkoj.

Leto koje ne liči ni na jedno do sada

Popunjenost kapaciteta beograd-skog hotela „Radison Collection” je u junu bila 10 do 15 odsto i u njemu su boravili samo poslovni ljudi ili oni u tranzitu.

„Obzirom da smo veliki lanac ho-tela, za sada se nekako borimo sa minusom. Moraćemo da tražimo kredit Fonda za razvoj jer nismo otpustili nikog od 90 zaposlenih, a u nedostatku gostiju tražimo način da ih nekako uposlimo. Ne očekujemo da će se stanje popraviti do aprila iduće godine, ali se nadamo pomoći države na čija vrata mnogi kucaju, svi nešto hoće jer je mnogo gladnih usta, pa je pitanje šta ćemo moći da dobijemo“, rekao je za „Biznis i finan-sije“ direktor „Radisona“ Aleksandar Vasilijević.

Predstavnik novosadske turistič-ke agencije „Kompas“ Boris Jeremić očekuje da će država za njihovih 27 zaposlenih isplatiti bar još tri minimalca, jer su za agenciju plate najveći trošak. Tome se nada i direk-tor kragujevačkog „Olimpik travela“ Branko Kovačević, koji mora da is-plati 13 zaposlenih i kaže da je stanje tog dela privrede „katastrofično“.

„Ovo ne liči ni na jedno leto do sada. Imamo poneki aranžman za putovanja u inostranstvo, preživlja-vamo od putovanja po Srbiji, ali ih je malo jer ljudi koriste svoje kuće van naselja i vikendice da odu na odmor. Grupna putovanja u inostranstvo su otkazana jer je problem ući u neku zemlju, a i propisi se tamo menjaju iz dana u dan. Ostaje samo da se nadamo da će pandemija proći što pre“, poručuje Kovačević.

19B&F, broj 175/176, jul/avgust 2020.

U Beogradu je nedavno završeno snimanje globalne marketinške kampanje za brend Kronenbourg 1664 Blanc. Ovo pivo je na svetskom tržištu udvostručavalo svoj rast u prethodnih pet godina, a kriza ga nije zaustavila, što najbolje govori o njegovom potencijalu za dalji razvoj, kaže Nikola Maravić, globalni direktor marketinga za ovaj brend u kompaniji Carlsberg.

Piše: Zorica Žarković

Beograd je ovog leta dobio priliku da obiđe svet u dru-štvu jednog pivskog brenda „spakovanog“ u neobičnu plavu bocu, u čijem pasošu piše: zove se Kronenbourg 1664 Blanc; proizvodi ga kompanija Carlsberg; to je premijum francusko svetlo pivo sa blagim ukusom citrusa i korijendera i sadrži 5% alkohola.

U njegovoj biografiji se navodi da je Kronenbourg peti najstariji pivski brend na svetu, koji još uvek postoji. Nastao je 1664. godine u porodič-noj pivari u Strazburu, čiji je vlasnik

Jerome Hatt počeo proizvodnju sa jednom bačvom odmah pošto je do-bio titulu pivarskog majstora. Posao se vremenom razvio, osnovana je pivara Kronenbourg koja je raširila poslovanje po Francuskoj, počela da izvozi i najzad postala članica grupa-cije Carlsberg.

Brend Kronenbourg 1664 Blanc je pre godinu dana zvanično promo-visan i na našem tržištu, a ovog ju-na je u Beogradu snimljena svetska kampanja za ovaj brend, koja će se emitovati širom planete. Da bi Beo-grad na ovaj način otputovao u svet, mnogo sveta je došlo ovde. U zgradi Geozavoda, gde je snimljen najveći deo materijala, zajedno sa domaćim, okupili su se stručnjaci iz različitih oblasti kreativne industrije pristigli iz Velike Britanije, Češke i Francuske...

Po prvi put je za promociju jed-nog pivskog brenda angažovan re-nomirani francuski modni fotograf Vincent Gapaillard, koji je radio sa najpoznatijim modnim kućama i brendovima visoke mode, objašnja-va u razgovoru za „Biznis i finansi-je“ Nikola Maravić, globalni direktor marketinga za brend Kronenbourg 1664 Blanc.

Pivo sa dvocifrenim rastom

Iako je iz neuobičajeno vrućeg Ko-penhagena stigao u kišni Beograd, Maraviću to nije pokvarilo zadovolj-stvo što je, kaže, na globalnom ten-deru izabran upravo njegov grad za snimanje reklame namenjene svet-skoj promociji. Na strani Beograda

su bili talenat, kvalitet, konkurentna cena, geografska blizina i nešto što mi, koji živimo ovde, možda dovolj-no ne primećujemo – kosmopolitski duh koji se odražava i kroz veoma različite fizionomije njegovih stanov-nika.

Kosmpolitska je i priča o ovom pivu koje, iako njegov naziv zvuči kao da je nemačko, promoviše fran-cuski stil života, a među više od 70 zemalja u kojima se prodaje neka od najvećih tržišta su Kina, Rusija, Kanada i Južna Koreja. Iako ima ve-kovnu tradiciju, njegova moderna verzija nastala početkom ovog veka pod okriljem Carlsberga i dalje se percepira kao relativno mlad brend koji još ima mnogo prostora za rast, ističe Maravić.

To je i razlog za odluku da se po-krene nova promotivna kampanja, usmerena pre svega na potrošače starosti od 25 do 40 godina, koji vole da svakodnevnicu učine posebnom kroz uživanje u detaljima i društvu dragih osoba. „To jesu ljudi koji mo-gu da priušte nešto skuplje proizvo-de jer ovo je super premijum pivo, ali ono nije elitističko po meri nečijeg džepa, već je namenjeno ljudima koji se izdvajaju po svom dobrom uku-su“, naglašava Maravić.

U Srbiji, kao i u većini drugih zemalja, Blanc se prodaje u trgovin-skim lancima i prepoznatljivim ugo-stiteljskim objektima, a nakon izbija-nja pandemije korona virusa poraslo je interesovanje i za onlajn prodaju. Blanc je, prema rečima Maravića, u poslednjih pet godina praktično udvostručavao rast svake godine na

NIKOLA MARAVIĆ, GLOBALNI DIREKTOR MARKETINGA ZA BREND KRONENBOURG 1664 BLANC, CARLSBERG

Naša velika prednost je u organskom rastu

B&F, broj 175/176, jul/avgust 2020.20

BIZN

IS

globalnom tržištu, sa stopoma i do 50%, a prošle godine prodaja je uvećana za 29% u odnosu na 2018. godinu.

Čak i u jeku globalne pandemije, kada je većina sveta bila pod karan-tinom, „mi smo prvi kvartal završili sa rastom od 5%, a sada, sa popušta-njem mera, brend na većini tržišta ponovo ima dvocifreni rast“, saop-štava Maravić najnovije podatke.

Žeđ za pivom u kućnoj varijanti

Sumirajući dosadašnje posledi-ce korona krize na pivsku industri-ju, napominje da se ona najviše odrazila na male proizvođače, koji nemaju dovoljne kapacitete da iz-drže ovako velike poremećaje. S druge strane, prednosti Carlsber-ga, pored jake finansijske pozicije, razgranate i raznovrsne distribu-tivne mreže, Maravić vidi i u dobro razvijenoj lokalnoj proizvodnji na velikom broju tržišta.

Na najvećima, poput Kine, proi-zvodnja je organizovana na više ra-zličitih lokacija, što se pokazalo kao dobra odluka kada je ova zemlja bila epicentar epidemije. Proizvodnja se odvija i u više zemalja u Evropi, ukljućujući i Srbiju, pa nije bilo za-stoja u nabavci potrebnih sirovina, ali je uloženo mnogo napora da se u vanrednim okolnostima obezbedi redovno snabdevanje potrošača.

Za razliku od trgovinskih lanaca, koji su se pokazali otpornijim na ova-ko velike krize, restriktivniji rad ugo-stiteljskih objekata, ogromne posle-dice po turizam i otkazivanje velikih manifestacija usloviće preraspodelu prometa između različitih kanala prodaje, procenjuje Maravić. Veliku šansu vidi u jednom koji, svakako, ne može sam da nadomesti sve ostale ali je važan ne samo u aktuelnoj krizi, već i kao način prodaje koji predsta-vlja budućnost, pre svega u Aziji. Reč je o – elektronskoj trgovini.

„Imajući u vidu da je Blanc najviše zastupljen na tržištima gde je elek-tronska trgovina izuzetno razvijena – na primer u Kini imamo odlične rezultate u onlajn prodaji – to zahte-va da budete veoma dobro organi-zovani i predstavljeni, kako ne biste rizikovali da izgubite potencijalne kupce. Zato je potrebno da još više radimo na globalnom razvoju tih ka-nala“, smatra Maravić, „jer je pivska industrija donekle tradicionalna, i mi moramo u tom smislu da se brzo prilagođavamo“.

Budućnost je u bezalkoholnom pivu

Upitan kako će se drastičan skok štednje u evrozoni zbog posledica pandemije eventualno odraziti na skuplje proizvode kojima pripada i Blanc, Maravić odgovara da iako je aktuelna kriza nešto potpuno novo

za sve, mogu se povući neke pa-ralele sa prethodnom finansijskom krizom. Tada se pokazalo da nisu sva tržišta podjedanko i u isto vreme bila pogođena posledicama, pa za razliku od nacionalnih brendova koji su izloženiji takvim poremećajima „naša prednost može biti upravo to što je Blanc prisutan širom planete“, ocenjuje Maravić.

Dodaje da ohrabruju podaci o rastu brenda i u vreme eskalacije pandemije, „što pokazuje da on ima realan potencijal i pored činjenice da su ljudi – pa i ja lično – postali mno-go obazriviji u tome kako troše svoj novac. Osim toga, pokazalo se da u velikim krizama na tržištu najbolje prolaze jeftiniji i premijum proizvodi, dok su najpogođeniji oni srednjeg cenovnog ranga“.

Prostor za organski rast ovog rela-tivno mladog brenda je preimućstvo posebno u situaciji kada, za razliku od prethodne krize, gotovo da nema prostora za veća ukrupnjavanja trži-šta kroz dobro isplanirane akvizicije. Maravić podseća da je pre izbijanja svetske finansijske krize tržište piva u svetu bilo mnogo fragmentisanije, dok je sada prisutnija koncentracija. To, naravno, ne isključuje moguć-nost dalje konsolidacije, ali ako sada-šnja kriza potraje jako dugo – u tom slučaju je veoma teško prognozirati šta će se događati, kaže Maravić.

Dugoročniji planovi već i sada po-staju sve izazovniji, priznaje Maravić koji je upravo završio trogodišnju razvojnu strategiju za Blanc. Kako to izgleda?

„Jako racionalno, tu nema mesta emocijama. Koristite podatke iz pou-zdanih izvora, zdrav razum, iskustvo koje ste stekli na velikom broju trži-šta i šta se od aktivnosti pokazalo do-brim tokom karantina. Nema drugog recepta“, kaže Maravić, koji je uveren da će, bez obzira na sadašnju krizu, budućnost pivske industrije u velikoj meri usmeriti elektronska trgovina i sve popularniji segment bezalko-holnih piva, što potvrđuje i rast inte-resovanja za bezalkoholnu varijantu Blanc piva.

Nikola Maravić: Sa popuštanjem mera, naš brend na većini tržišta

ponovo ima dvocifreni rast

21B&F, broj 175/176, jul/avgust 2020.

Prema podacima iz godišnjeg izveštaja o poslovanju do-maće privrede u 2019. go-dini Agencije za privredne registre (APR), uporedo sa rastom ukupne ekonomske aktivnosti una-pređeni su i finansijski kapaciteti preduzeća, što je uticalo i na blago poboljšanje finansijske strukture. Gubici su prethodne godine nasta-vili da se smanjuju, ali se to nije bit-nije odrazilo na probleme privrede sa zaduženošću i likvidnošću.

Poslovna imovina preduzeća se uvećala za 4,9% na 15.751.413 mi-liona dinara. Ulaganja u stalnu imo-vinu porasla su za 4,7%, ali je to povećanje vezano za kratkoročna investiciona sredstva, dok su dugo-ročna ostala na istom nivou kao i godinu ranije.

U obrtnu imovinu je uloženo 5,6% više u odnosu na 2018. go-dinu, najviše u zalihe (2.153.210 miliona dinara) gde je ulaganje po-većano za 10,2%, i u potraživanja na osnovu prodaje (2.128.908 miliona dinara), sa rastom od 11,8% u po-ređenju sa prethodnom godinom. Dobar deo obrtnih sredstava su či-nili gotovina i kratkoročni finansijski plasmani.

Najveći deo stalne imovine činile su nekretnine, postrojenja i opre-ma sa ukupnom vrednošću od 7.379.676 miliona dinara, većom za 3% u poređenju sa 2018. godinom. Za razliku od ranijih godina, inten-zivnije se ulagalo u dugoročne finan-sijske plasmane koji su uvećani za 11%, na 1.217.111 miliona dinara.

Zaduživanje veće od rasta kapitala

Tokom 2019. godine privreda se više zaduživala, najvećim delom iz pozajmljenih izvora u iznosu od 9.651.210 miliona dinara, što je rast od 4,8% u odnosu na prethodnu godinu. Zaduživanje je bilo veće od rasta kapitala, koji je uvećan za 2,7% i iznosio je 7.498.861 miliona dina-ra. S druge strane, primetno je da sopstveni izvori finansiranja i dalje vrlo sporo rastu.

Lane je ukupni kapital privrednih društava iznosio 4.362.034 milio-na dinara, neraspoređeni dobitak 3.403.346 miliona dinara, a rezerve 1.285.947 miliona dinara. Nereali-zovani dobici po osnovu hartija od vrednosti iznosili su 11.803 milio-na dinara, a nerealizovani gubici

29.031 milion dinara. Iz ove razlike se vidi da se vrednost kapitala uma-njila za 3.492.120 miliona dinara.

Prema roku dospeća u struk-turi pozajmljenih izvora finansira-nja preovlađuju kratkoročni izvori (69,5%) u iznosu od 6.702.859 di-nara, što je godišnji rast od 2,5%, dok su dugoročna rezervisanja i obaveze porasli za 10,5%, dostigav-ši 2.948.351 miliona dinara.

Dobavljači kao „kreditori“ Prethodne godine je ukup-

na vrednost kredita koji su plasi-rani privredi porasla za 4,4%, na 4.732.067 miliona dinara. Za razli-ku od prethodnih godina kada su

STRUKTURA FINANSIRANJA DOMAĆE PRIVREDE

Dam ti robu na „dođem ti“Iako je prethodne godine donekle poboljšana struktura finansiranja privrede, to nije znatnije umanjilo probleme sa likvidnošću. Podaci pokazuju da je zaduživanje bilo veće od rasta kapitala i da se preduzeća i dalje najviše finansiraju preko dobavljača neredovnim izmirivanjem obaveza. Piše: Biljana Romić Punoš

B&F, broj 175/176, jul/avgust 2020.22

BIZN

IS

preovlađivali kratkoročni krediti, u 2019. godini su dugoročni krediti povećani za 10,5% a kratkoročni smanjeni za 3,1%. Dugoročne oba-veze su iznosile 2.761.225 miliona dinara a kratkoročne 1.970.847 mi-liona dinara.

Obaveze iz poslovanja u vred-nosti od 2.750.262 miliona dina-ra finansirane su iz kratkoročnih izvora, i veće su za 5,9% u odnosu na prethodnu godinu. Iz navedenih podataka je jasno da se privredna društva i dalje najviše finansiraju preko dobavljača neredovnim izmi-rivanjem obaveza.

Gubitak privrede (3.492.120 mili-ona dinara) je manji za 4,1%, a gu-bitak iznad visine kapitala je takođe

smanjen za 6,8% u poređenju sa 2018. godinom. Uprkos tome, gu-bitak je pravio probleme u poslova-nju 43.321 privrednih društava, od kojih je 25.267 imalo gubitak iznad visine kapitala.

Skoro trećinu ukupnog gubitka privrede prouzrokovala su predu-zeća u stečaju i likvidaciji, koja su kumulirala 1.102.121 milion dinara gubitka, pri tome većeg za 4,7% od prošlogodišnjeg. Od toga, gubitak iznad visine kapitala iznosi 735.335 miliona dinara i on čini 52,6% gubit-ka svih privrednih društava.

Privredi nedostaje 398.947 mi-liona dinara dugoročnih izvora za pokriće stalne imovine. Iako je pret-hodne godine ublažena finansijska

neravnoteža i negativni obrtni ka-pital bio nešto manji u poređenju sa godinom ranije, on i dalje pred-stavlja ozbiljan problem u poslova-nju. Preduzećima je za finansiranje zaliha (2.153.210 miliona dinara) nedostajalo ukupno 2.462.157 mi-liona dinara dugoročnog kapitala, a zbog ovakve neusklađenosti imo-vine i izvora finansiranja sa aspekta ročnosti, i dalje je veoma izražen problem sa likvidnošću.

Mikro firme najnestabilnije

Najveći negativni neto obrtni ka-pital je zabeležen u dva sektora. To su sektor snabdevanja električnom energijom, gasom i parom sa ne-dostajućim sredstvima od 238.381 miliona dinara za optimalno finansi-ranje imovine i zaliha, i sektor sao-braćaja i skladištenja gde su nedo-stajuća sredstva iznoslila 122.422 miliona dinara.

Sektori sa najviše pozitivnog obrtnog kapitala su trgovina na ve-liko i malo, rudarstvo i prerađivač-ka industrija, s tim što je manjak dugoročnih sredstava najizraženiji upravo u trgovini i prerađivačkoj in-dustriji, što je vidljivo kroz nedosta-tak sredstava za finansiranje zaliha.

Finansijski položaj je naročito na-rušen kod mikro preduzeća kod kojih je negativni neto obrtni kapital dostigao 542.297 miliona dinara, dok su veliki sistemi iz kratkoročnih sredstava finansirali deo imovine u iznosu od 120.502 miliona dina-ra. Mikro privrednim društvima je za stabilno finansiranje nedostajalo 1.049.909 miliona dinara dugoroč-nog kapitala, a velikim 815.334 mi-liona dinara.

Mala i srednja preduzeća su uspela da uspostave dugoročniju ravnotežu uz pozitivan neto obrtni kapital od 226.673 miliona dinara i 127.178 miliona dinara, ali im je za finansiranje zaliha nedostajalo 313.493 miliona dinara, odnosno 283.421 milion dinara dugoročnih izvora.

23B&F, broj 175/176, jul/avgust 2020.

Najveći razlog za pad ukupne profitabilnosti domaće privrede u prethodnoj godini je pad poslovnog dobitka. Iako je poslovna profitabilnost rasla u većini posmatranih sektora, među kojima prednjači građevinarstvo kao pokretač privrednog rasta cele Srbije, manjina u kojoj je zabeležen pad bitnije utiče na ukupne poslovne rezultate.

Piše: Marina Vučetić

Domaća privreda je prethod-ne godine zabeležila blagi pad profitabilnosti u pore-đenju sa godinom ranije, čime je prekinut pozitivan trend pri-sutan od 2014. godine. Pad ukupne profitabilnosti je prevashodno po-sledica pada poslovne profitabilnosti koja je 2019. godine iznosila 5%, što je manje za 0,58% u odnosu na pret-hodnu godinu. To je, ujedno, i najniža stopa ostvarenog poslovnog dobitka još od 2015. godine.

Ovo bi mogao biti upozoravajući signal, ocenjuje se u najnovijoj analizi

Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN) o profitabilnosti privrede Srbije u 2019. godini. Autori Jovana Jugović, Maja Ribić i Milutin Živanović dodaju da bi, ipak, trebalo imati u vidu da su slična negativna kretanja prisutna i u privredama SAD i Zapadne Evrope.

Premda analiza odabranih sektora pokazuje da je većina ostvarila rast poslovnog dobitka, manjina koja je zabeležila pad ima veći uticaj na re-zultate ukupne privrede.

Rast poslovne profitabilnosti ostvarili su sektori poljoprivrede, ru-darstva, građevinarstva, trgovine na veliko i malo, informisanja i komuni-kacija, smeštaja i hrane i administra-tivnih i uslužnih delatnosti. Pad stope poslovnog dobitka zabeležen je u delatnostima prerađivačke industrije, snabdevanja električnom energijom, snabdevanja vodom, saobraćaja i

skladištenja i u sektoru stručnih i na-učnih delatnosti.

Građevinarstvo podstiče ostale

Poljoprivreda je prošle godine za-beležila rast poslovne profitabilnosti za 0,4%, što je dobar znak budući da je ova industrija imala pad poslovnog dobitka od 2016. do 2018. godine. No, to nije naročiti razlog za dugo-ročniji optimizam jer je ova delatnost, zbog nedovoljne modernizacije, ve-oma podložna promenljivim klimat-skim uslovima. Oni su prošle godine uslovili pad obima proizvodnje za 0,1%, što je uticalo na rast proizvo-đačkih cena koje su bile veće za 0,6% u poređenju s prethodnom godi-nom. Pad poljoprivredne proizvodnje nastaviće se i narednih godina ako

PAD PROFITABILNOSTI PRIVREDE U SRBIJI U 2019. GODINI

Manjina koja pada, guši većinu koja raste

Stopa poslovnog dobitka u Srbiji i svetu – uporedna analiza, 2013-2019

Godina Srbija SAD Zapadna EvropaZemlje u

razvojuSvetski prosek

2013 4,40% 10,60% 8,50% 8,30% 8,60%

2014 4,50% 11,30% 8,70% 8,50% 9,10%

2015 4,70% 10,70% 8,20% 8,20% 8,70%

2016 5,60% 10,40% 8,10% 8,20% 8,50%

2017 5,40% 10,70% 9,00% 8,90% 9,20%

2018 5,60% 11,30% 9,40% 9,30% 9,60%

2019 5,00% 10,70% 8,80% 9,40% 9,30%Izvor: Autori na bazi podataka APR i http://pages.stern.nyu.edu/~adamodar/

B&F, broj 175/176, jul/avgust 2020.24

BIZN

IS

ne dođe do primene odgovarajućih agrotehničkih mera, koje će povećati kvalitet i plodnost zemljišta, upozora-va se u analizi.

Nakon pada u 2018. godini, rast stope poslovnog dobitka ostvario je i sektor rudarstva, što pokazuje da je došlo do poboljšanja osnovnog poslovanja u sektoru. Budući da je prošle godine završen proces privati-zacije RTB Bor, to je verovatno uticalo na rast cele industrije u 2019. godini, a za očekivati je da će se sa najavlje-nim novim investicijama situacija u ovom sektoru dodatno poboljšati.

Do blagog napretka je došlo i u sektoru trgovine, gde je nakon pa-da u 2018. godini, poslovni dobitak porastao u 2019. kao rezultat bržeg rasta poslovnih prihoda u odnosu na poslovne rashode. Tome je, svakako, doprinelo povećanje prometa u trgo-vini na veliko za 5,63%, kao i rast pro-meta u trgovini na malo od 11,33% u tekućim cenama.

Značajan rast stope poslovnog do-bitka ostvario je sektor građevinar-stva. Stopa poslovnog dobitka u ovoj delatnosti je nastavila pozitivan trend iz prethodnih godina i porasla je za 1,2% u odnosu na 2018. godinu. Ova industrija je bila pokretač privrednog rasta Srbije kao i 2018. godine, kada je, prema podacima RZS, prepoznata kao sektor sa najvećim realnim ras-tom bruto dodate vrednosti.

Dobri rezulalti u poslednjih nekoli-ko godina su doprineli da se učešće građevinarstva u BDP-u Srbije poveća sa 3,2% u 2014. na 5% u 2019. godini. Uspešnost ovog sektora ogleda se i u rastu broja zaposlenih, broja izdatih građevinskih dozvola, kao i vrednosti izvedenih građevinskih radova. Viso-ke stope rasta građevinarstva omo-gućili su brza realizacija i završetak velikih infrastrukturnih projekata, ali i intenzivne investicije u visokogradnji.

Do blagog poboljšanja, nakon po-goršanja poslovnog rezultata pret-hodne godine, došlo je u sektoru informisanja i komunikacija. Rast poslovnog dobitka bio bi i viši, kon-statuju autori analize, da uporedo sa rastom fizičkog obima nije do-

šlo do blagog pada cena u sektoru telekomunikacija. Osim toga, i dalje raste upotreba interneta na račun klasičnog telefonskog saobraćaja, što telekomunikacionim kompanijama otežava upravljanje profitabilnošću. Iako se deo prenosa podataka za komunikaciju obavlja preko mobilnog interneta, najveći deo zarade od ser-visa na internetu ide kompanijama čije se aplikacije koriste.

U sektoru usluga smeštaja i hrane poboljšanje stope poslovnog dobit-ka uzrokovano je povećanjem broja noćenja turista, kao i rastom cena ugostiteljskih usluga za 1,6% u od-nosu na prethodnu godinu, što je dovelo do rasta poslovnih prihoda. U sektoru administrativnih i uslužnih delatnosti stopa poslovnog dobitka značajno je porasla, čime je pozitivan trend iz prethodne godine dodatno poboljšan. Rast u ovom sektoru je posebno značajan imajući u vidu da delatnosti koje ga čine predstavljaju podržavajuće delatnosti privrede, što upućuje i na rast industrija koje te usluge koriste.

Problematične cene struje i vode

Među delatnostima koje beleže pad poslovnog dobitka, prerađivačka industrija predstavlja sektor sa naj-značajnim učešćem u BDP-u zemlje, dok je učešće sektora snabdevanja električnom energijom među značaj-nijim. Iz tog razloga, za privredu nije dobro što ove dve bitne industrije od početka posmatranog perioda (2016. godina) pokazuju trend pada.

U prerađivačkoj industriji zabele-žen je pad od 0,9% jer su poslovni prihodi rasli po stopi od 4,80% u odnosu na poslovne rashode koji su porasli za 5,84%, što je dovelo do pada poslovnog dobitka u od-nosu na 2018. godinu. Bržem rastu poslovnih rashoda u prerađivačkoj industriji su doprineli rast troškova zarada, cene električne energije i rast cena poljoprivrednih proizvoda, što se negativno odrazilo na poslovnu profitabilnost.

Proizvodnja prerađivačke industrije je u prvoj polovini 2019. godine znat-no opala, što je uzrokovano remon-tom Rafinerije Pančevo i Petrohemije, kao i smanjenjem proizvodnje u Fijatu. Ipak, u odnosu na 2018. godinu, pre-ma podacima RZS, ostvaren je rast proizvodnje prerađivačke industrije od 0,2%. Mali rast je posledica pada u proizvodnji naftnih derivata, hemijskoj i prehrambenoj industriji, proizvodnji motornih vozila i prikolica.

Do pada stope poslovnog dobitka u sektoru snabdevanja električnom ener-gijom došlo je zbog bržeg rasta poslov-nih rashoda u odnosu na poslovne pri-hode što je, verovatno, prouzrokovano slabijom profitabilnošću EPS-a koji čini dominantan deo ovog sektora. Zani-mljivo je da su poslovne performanse sektora opale iako je cena struje za komercijalnu upotrebu u 2019. godini značajno porasla (20,2%) u odnosu na prethodnu godinu. Ovakvo poskuplje-nje ne može se opravdati rastom cene struje na tržištu, pa razlog verovatno treba tražiti u nedovoljno visokoj ceni struje za građane, koja je ispod troško-va proizvodnje i kao takva neodrživa, ocenjuje se u analizi.

Značajan pad stope poslovnog do-bitka za 10% u odnosu na 2018. go-dinu zabeležio je sektor saobraćaja i skladištenja, pre svega usled pada po-slovnih prihoda i donekle zbog nižih cena transporta i usluga u putničkom saobraćaju. Pad poslovnog dobitka za 0,3% u sektoru snabdevanja vodom nije iznenađenje s obzirom na isuviše niske cene vode, kao i velike gubitke u sistemu (od ukupno potisnute vode 35% se ne fakturiše). Zahtev da se cena vode po-veća nije odobren, ali je u oktobru 2019. godine usvojena naknada za pogonsku spremnost sistema vodovoda. Naknada se obračunava u fiksnom iznosu od 118 dinara po računu i predstavljaće doda-tan prihod koji će eventualno omogućiti bolje poslovne rezultate.

Sektor stručnih i naučnih delatno-sti zabeležio je pad stope poslovnog dobitka od 2,2%, u velikoj meri usled rasta rashoda na koji su najviše uticali rast troškova zarada i proizvodnih usluga.

25B&F, broj 175/176, jul/avgust 2020.

Imajući u vidu brojne negativne posledice prou-zrokovane pandemijom virusa Covid-19, poseb-no u oblasti turizma, Sava neživotno osiguranje je odlučilo da klijentima, koji planiraju da putuju na odmor u inostranstvo, omogući kupovinu poli-su Putnog osiguranja sa dopunskim osiguranjem za posledice izazvane virusom Covid-19.

Uz polisu Putnog osiguranja koja omoguća-va pokriće od brojnih standardnih rizika (polisa osiguranja lica za vreme putovanja i boravka u inostranstvu) na teritoriji Evrope, Turske, Ru-sije Egipta i Tunisa, u trajanju od najduže 31 dan, može se ugovoriti proširenje osiguravajućeg pokrića, koje pokriva troškove nastale tokom pru-žanja neophodne medicinske pomoći i troškove prevoza u slučaju bolesti koje su proistekle ili su posledica Covid-19. Proširenje osiguravajućeg pokrića se obezbeđuje Klauzulom za osiguranje lica za vreme putovanja i boravka u inostranstvu Covid-19 koja je sastavni je deo Ugovora o osigu-ranju (polise) lica za vreme putovanja i boravka u inostranstvu.

Prema Klauzuli, osiguranim slučajem smatra se isključivo razvoj infekcije izazvane virusom Co-vid-19, dijagnostikovane, u skladu sa zdravstvenim

protokolom zemlje u kojoj se osiguranik nalazi. Po osnovu uslova osiguranja, Sava neživotno osigura-nje je u obavezi da nadoknadi troškove neophod-ne medicinske pomoći i prevoza.

Prilikom kupovine polise Putnog osiguranja po-trebno je da klijenti navedu da žele dopunsko pokriće od posledica Covid-19 ili, ukoliko kupovinu polise realizuju preko webshop-a da izaberu opciju sa dopunskim pokrićem za Covid-19. Ukoliko se ne ugovori dopunsko pokriće, klijenti sa osnovnom polisom Putnog osiguranja, ne obezbeđuju sebi moguće odštete u vezi sa bolestima koje su posle-dica epidemije, bolestima koje su proistekle ili su posledica Covid-19 i njihovih varijacija ili mutacija.

U slučaju nezgode ili iznenadne bolesti u ino-stranstvu, sa uključenim COVID-19 pokrićem ili bez njega, potrebno je da klijenti kontakrtiraju asistentski kompaniju TBS Team 24 (opsmed@tbs-team24.com, +381 11 435 0 435).

Polisu Putnog osiguranja sa dopunskim pokri-ćem za Covid-19 klijenti mogu kupiti u poslovnim je-dinicama Sava neživotnog osiguranja, u turističkim agencijama–partnerima kompanije i preko aplika-cije webshop.sava-osiguranje.rs.

Sava neživotno osiguranje

Putno osiguranje sa dopunskim pokrićem za Covid-19 u Sava osiguranju

Epidemija korona virusa je produžila rokove naplate potraživanja firmi u Srbiji, a dodatni problem je što sudovi i drugi državni organi zaduženi za prinudnu naplatu ne rade punim kapacitetom. Istraživanja su pokazala da dve trećine privrednika ne uspeva da naplati svoja potraživanja, a ako kriza potraje duže nego što se očekivalo biće ih mnogo više.

Piše: Marica Vuković

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je, pozivajući se na izveštaj European Payment Report 2018, u kojem je analizirano 29 ze-malja među kojima i Srbija, objavila da kompanije u našoj zemlji svoja potraživanja naplaćuju u proseku za godinu dana i sedam meseci, a da firme pokreću sudski proces naplate tek nakon devet meseci čekanja (264 dana), dok je prosek u evropskim zemljma 82 dana.

Prema tom izveštaju, 72% firmi kasni u izmirenju duga jer nema no-vac, dok se time u Evropi pravda 54% kompanija. Sledeći veliki problem je administrativna neažurnost kupaca („zaboravio sam na fakturu“) koji u Sr-biji ima svaka treća kompanija (34%), dok je svaka četvrta (26%) upala u lanac nelikvidnosti zbog namernog

neplaćanja dužnika, a svaka deseta kompanija (11%) nije naplatila potra-živanje zato što se vodi sudski spor oko isporučene robe ili usluge.

U NALED-u očekuju da će deo problema u naplati potraživanja po-sle završetka epidemije biti rešen doslednom primenom izmena Za-kona o izvršenju i obezbeđenju ko-je su stupile na snagu 1. januara 2020. godine, u čijim pripremama je učestvovalo i to udruženje. Privreda, kako preporučuju, može da utiče na dužinu postupka naplate tako što će znatno ranije zahtevati pred sudom da dobavljač izmiri dug. Međutim, srpske kompanije su, kako smatraju u NALED-u, sklone pokušajima da se vansudski naplate jer tako izbegavaju troškove postupaka koji, prema Do-ing Business listi Svetske banke, iz-nose čak 40% vrednosti potraživanja.

Ukoliko naplata iziskuje prevelike troškove za kompaniju rešenje može da bude, smatraju u NALED-u, anga-žovanje specijalizovanih kompanija koje se bave ovom vrstom posla, medijatora, advokata i privatnih iz-vršitelja kojima je novi zakon o izvr-šenju dao mogućnost da sprovode i dobrovoljnu naplatu.

Članice NALED-a su zatražile da država pomogne i ublaži eventualni rast nelikvidnosti u vreme epidemije, tako što bi izmirila svoje obaveze prema privredi.

Većina zabrinuta da li će moći da izmiri obaveze

U istraživanju Privredne komore Srbije i USAID Projekta saradnje za ekonomski razvoj „Zajedno kroz kri-zu“, privrednici i preduzetnici su naveli da su efekti krize koje su najsnažnije osetili bili prelazak na rad od kuće i ograničenje radnog vremena, nemo-gućnost pokrivanja osnovnih troško-

va poslovanja i nemogućnost fizičkog prisustva kupaca, odnosno klijenata, zatim slede problemi u naplati potra-živanja od domaćih poslovnih partne-ra, odlaganje i otkazivanje porudžbina i teškoće u transportu i logistici.

Nalazi ankete sprovedene krajem aprila ukazuju na visoku osetljivost privatnog sektora po pitanju likvidno-sti i organizacije i optimizacije rada. Turizam i ugostiteljstvo se izdvajaju kao najpogođeniji sektori, a odmah potom kreativna industrija i sektor saobraćaja i skladištenja, navodi se u izveštaju i dodaje da je trećina preduzeća započela pregovore sa poveriocima o odlaganju otplate du-ga, da se za zatvaranje dela poslovnih procesa opredelilo 20% ispitanika, dok je 14,6% privremeno zaustavilo kompletno poslovanje.

Kao i nakon prvog talasa krize, sva-ka druga firma se, u proseku, izjasnila da veruje da su joj poslovni prihodi barem prepolovljeni u poređenju sa istim mesecom prošle godine. Ipak, udeo firmi koje očekuju veoma sna-žan gubitak, veći od 80%, blago je opao u odnosu na početak krize, i krajem aprila iznosio je 23%.

Među velikim firmama, svega 13% njih ocenjuje da im je gubitak veći od 80%, dok se preduzetnici i mi-kro firme prepoznaj