Svajcarska - Cirih Grad bezbriznih tuzibaba.pdf

7/25/2019 Svajcarska - Cirih Grad bezbriznih tuzibaba.pdf

1/10

vajcarska - Cirih Grad bezbrinih tuibaba

vajcarska odavno nije poznata samo po satovima. Veprvi susretsa Cirihom, raskono dizajniranim, sa ureenim ulicama,sokacima, etalitima, parkovima, izlozima, besprekorne

arhitekture, odaje poslovnu, kosmopolitsku i elitistiku prestonicu.

Moni vrhovi Alpa nad Cirihom. Iz aviona, kao nikad do tada, gledalasam nestvarni prizor. Sneg, koji se s najviih vrhova ovog planinskog

masiva jo nije otopio, pretapao se u oblake koji su, na momente, liilina obrise padina. Pokuavala sam da razaznam gde prestaje sneg, apoinje nebo

Avion Swiss Air-a lagano se sputao ka kopnu. Beli vrhovi ostajali suiznad nas, a nepregledno zelenilo isprekidano linijama, bilo je podnama. I, kao pravilno poreane lego kockice, ukazao se grad.

Grad sireva, okolade, satova i banaka. Setila sam se replike iz filmaTrei ovek, kad Orson Vels kae svom prijatelju: Italija je imalaBordije i velike zavere, ratove, atentate, razne katastrofe, ali je stvorila


2/10

renesansu. vajcarska ivi u miru stotinama godina i stvorila je samosat sa kukavicom! Ku-ku...

Ve prvi susret sa Cirihom,pokazao mi je drugaije:

raskono dizajniran, saureenim ulicama, sokacima,etalitima, parkovima,izlozima, besprekornearhitekture, odaje poslovnu,kosmopolitsku i elitistikuatmosferu!

Dok je ak sedam ratova ukojima je Srbija uestvovala uproteklih samo 100 godina,razorilo i ono to je vredelo,stolea mira donela suvajcarcima (tako i Cirihu)obilje, bogatstvo i spokojanivot. I, uopte, ne udi to je

ovaj grad 2006. godineproglaen mestom sanajkvalitetnijim uslovima ivotana svetu.

Od svog nastanka, kao rimski carinski grad, Cirih je bio povezan sanovcem. Pridruivanjem vicarskoj konfederaciji polovinom 14. veka,nastavlja da se razvija kao trgovaki, ali i kulturni, umetniki,

intelektualni, poslovni centar. Vojna neutralnost i neuestvovanje uPrvom svetskom ratu bili su od presudnog znaaja da se veliki broj,izmeu ostalih, umetnika iz celog sveta skloni i u Cirih.

Tako je 1916. godine u kafeu Cabaret VoltAire nastao umetnikipokret koji akcenat stavlja na besmislenost civilizacije koja unitavasopstvene vrednosti dadaizam. Gotovo etiri decenije pre toga, 1877.godine otvorena je cirika berza, i danas najvanija u vajcarskoj, te uz

bankarstvo, turizam i proizvodnju svetski poznatih okolada, predstavljaosnov ekonomske moi.


3/10

Javni prevoz

Brodina Limatu, Foto: leojoe/Flickr

Ovaj grad banaka, satova, vojnikih peroreza, fontana, sireva iokolada, okruen planinama, a ispresecan jezerom Cirih i rekomLimat, spajaju beumni, brzi, isti i, nadasve, vajcarski preciznivozovi i tramvaji. Iako prebogat, te sa nebrojeno mogunosti za izbor

javnog prevoza, Cirih je grad bez metroa. I to, po izboru njegovihstanovnika, koji su se pre tridesetak godina, na referendum, izjasniliprotiv njegove izgradnje. Smatrali su da e to zagaditi vazduh, pa su

izabrali ekoloki prihvatljivije tramvaje, koji na stanicu stiu na svakihest minuta. Ovakva preciznost mogua je zahvaljujui tome to supruge opremljene specijalnim senzorima, koji prenose lokaciju i brzinusvakog pojedinog tramvaja u kontrolni centar. Tamo se, potom, popotrebi odreuje da vozilo smanji ili povea brzinu, kako bi stiglo tanona vreme. Ovu preciznost pokazuje i svetlei displej na svakoj stanici,koji odbrojava preostale minute. I kad na ovom ekraniu otkuca nula,tramvaj ulazi u stanicu.

Uz to, Cirih ima jednu od najguih mrea javnog prevoza na svetu,tako da se iz bilo kog kraja lako prevezete u koji god deo grada elite. Aosim tramvaja, pogotovo ako idete van gradskog jezgra, imate


4/10

mogunost da izaberete i voz. Jednospratni ili dvospratni. Na nekolikomesta u centru, mogue je prevesti se i uspinjaom (nismo utvrdilipravi naziv ove pokretne kabine), koja ima samo po jednu stanicu(uzbrdo i nizbrdo), a ruta koju prelazi, kraa je od pola kilometra. I ovo

je bila prva, od ukupno dve stvari, koje nisu funkcionisale po principu

uvreenog verovanja o vajcarskoj nepogreivosti. Sreom, odvezlismo se uzbrdo, kako bismo videli panoramu, ali kad smo pokuali da sena isti nain vratimo, ova sprava nije radila.

Verovatno najlepi, ali ne i najbri, nain da se obie ovaj vajcarskikanton, jeste brodiima. I sve to sa samo jednom kartom, koja vai zasve cirike javne prevoze, a koja se prodaje na specijalnim kioscima-automatima, sa touch-screen kontrolorom.

Iako tokom etvorodnevnog boravka u ovom gotovo polumilionskomgradu nijednom nismo naleteli na kontrolore, vodii Turistikeorganizacije Ciriha tvrde da su vrlo ljubazni, nepredvidivi po pitanjuvremena nailaska i nemilosrdni kad je re o naplati kazni. Ali, i daetkaju po prevozu pre svega zbog turista, koji umeju da seprovercuju. Na pitanje da li svi vajcarci redovno kupuju karte, samosu nas zbunjeno pogledali.

Ono za ta karte nisu potrebne, uz to ni na koji nain ne zagaujeivotnu sredinu, a u nevelikom centru grada slui kao prevoznosredstvo, jesu bicikli. I to besplatni. Rentiranje (ako se najam bez paratako moe nazvati) ovih dvotokaa je mogue na desetinamapunktova u gradu. Potrebno je, ipak, da se ostavi 20 franaka, kaozalog, i prevozno sredstvo je vae koliko god elite.

Jezik

Kao i u celoj zemlji, i u ovom finansijskom centru moi vajcarske,stanovnici govore neki od etiri slubena jezika: nemaki, francuski,italijanski i retoromanski. Najvie (u ak vie od 90 odsto) se, ipak, prianemaki, ali takozvani Swiss German.

Tako da, ako vajcarac ne eli da ga Nemac ili Austrijanac razume, on

e upotrebiti sleng, koji vie lii na holandski, sa dosta nazalnih vokala(hhhrrrrrr), pevanja, ali i rei koje su potpuno promenjene. Na ulici, urestoranu ili u prodavnici, ak i ako ih pitate neto na engleskom,odgovorie vam na svom jeziku.


5/10

Foto: John Yavuz Can/Flickr

Ali, kad zavrtite glavom, tuno pogledate i skrueno kaete kakonaalost ne govorite nemaki, ljubazno e razgovor s vama nastaviti naengleskom.

Dobrosusedski odnosi

Iako fini i ljubazni, stanovnici Ciriha vae za neviene tuibabe. A

svako ko kri i najmanji propis, najvie strepi od svog prvog komije.Recimo. U ovom gradu je iznoenje smea iz kue dozvoljeno samoodreenim danima, dva puta nedeljno. Ako ponedeljak nije jedan od tadva dana, a vi svoju kesu sa ubretom ipak bacite, budite ubeeni dae vam u roku od nekoliko dana na kunu adresu stii kazna. Neko vas

je sigurno video i odmah prijavio.

Taj isti komija e vas prijaviti i ako ste nepropisno parkirali automobile

(a nepropisno je i ako ste samo nagazili plavu parking liniju), istreslistolnjak preko terase, pustili muziku u vreme kad joj nije vreme ili, ak,prekrili gradski propis o tuiranju. A propis kae da je nakon 22 satazabranjeno kupanje, jer voda koja pada po kadi ili tu kabini pravi buku.


6/10

(Ovako neto sam videla samo u Madridu, ali je njihov tajming zazabranu, pomeren za dva sata, odnosno od ponoi.)

Foto: jeckman/Flickr

Taj isti komija e vas prijaviti i ako ste nepropisno parkirali automobile(a nepropisno je i ako ste samo nagazili plavu parking liniju), istreslistolnjak preko terase, pustili muziku u vreme kad joj nije vreme ili, ak,prekrili gradski propis o tuiranju. A propis kae da je nakon 22 sata

zabranjeno kupanje, jer voda koja pada po kadi ili tu kabini pravi buku.(Ovako neto sam videla samo u Madridu, ali je njihov tajming zazabranu, pomeren za dva sata, odnosno od ponoi.)

Na jednom od ovdanjih foruma o vici, dobrosusedske odnoseneko je prokomentarisao sledeim reima: Naravno, uvek postojemanje i vie tolerantni ljudi, ali u proseku ono staro da komiji crknekrava mislim da je jo mnogo zastupljenije u vici, naravno uvijeno u

kulturnu oblandu i prezentovano kao briga za bezbednost, za zelenilo,za marsovce...


7/10

Standard

Vieno oima turiste iz Srbije, ovaj tuibaba model ponaanja jesigurno doprineo da grad izgleda besprekorno isto i ureeno. Svakafasada je okreena, svaka klupa ofarbana, plonici su bez ijednog

okrnjenog kamenia, trava svuda uredno i podjednako pokoena,artikli u prodavnicama pod konac poreani.

Foto: Daquella manera/Flickr

I sve, ali ba sve, brutalno skupo: od garderobe ili aksesoara uprodavnicama, preko hrane i pia u restoranima i kafiima, do ulinihfast-food zalogaja. Cene su bar 20 odsto vie nego u drugimevropskim gradovima. A krediti se ne uzimaju samo za stanove,automobile ili neku drugu krupniju investiciju, ve ih je mogue podii iza izlazak u ekskluzivniji restoran.

Ovakav ivot omogu

avaju, zapravo, veoma (gotovo nestvarno)visoke prosene plate zaposlenih u Cirihu: 7.000 franaka (iliti oko5.500 evra). Prosek je, zapravo, posledica velikog broja zaposlenih ubankarskom (i uopte finansijskom) sektoru, gde se vrte milijarde i


8/10

milijarde (ega god) dnevno, a zaposleni meseno zarauju vie negouspean srpski bankar godinje.

Da ne bude zabune, nemaju ba svi toliko sree da sasvim bezbrinoive u gradu para. Jedna epizoda, ispriana na glavnom etalitu, u ulici

Banhoftrase, pokraj naikanih, jedna do druge, radnji u kojima seprodaju Prada, Chanel, Armani, Gucci, rastuila me je toliko da sam bilaspremna da svoj posao, koji, u principu, ne bih menjala ni za ta nasvetu, ustupim, tanije zamenim, sa enom koja nam je bila turistikivodi. Ona je, naime, pomalo ljutito, a vie tuno, govorila o svomskromnom ivotu i, pokazujui na izloge pomenutih robnih marki,izjadala se kako za svoju mesenu platu u ovim prodavnicama ne moeda kupi sve to joj je potrebno za tu sezonu. Uvek joj malo zafali.

Tuna pria, pomislih. A onda sam se setila onih kredita za veeru, pami pade na pamet da bi dotina dama svoju ekskluzivnu veeru togmeseca mogla da zameni za par Manolo Blanik cipela, te da nee ostatibosa.

okolada


9/10

Tako sam, umirivi savest, i otpivi gutljaj vode sa jedne fontane, moglada nastavim laganu etnju ka jezeru. U Cirihu se, inae, voda nekupuje. U gradu postoji vie od 1200 fontana i javnih esmi, sa kojih svipiju vodu, a vajcarci se die time da je ne samo ispravna, vei bolja

od onih flairanih.Die se i najboljom okoladom na svetu. Jedna od najuvenijihokolaterija u Cirihu je uvenog proizvoaa prungli, koja je uBanhoftrase gotovo uvek puna, iako je samo 100 grama ovog slatkiaoko 10 franaka, a kolai napravljeni u ovom carstvu okolade iviestruko su skuplji.

Neto jeftinije poslastice su u drugim poslastiarnicama, kojih ima nasvakom koraku, a gotovo da nema prodavnice u kojoj ne moe da senae na desetine razliitih veliina i varijanti, nama dobro poznatih,slatkih zalogaja Alpa, odnosno uvenih toblerona.

A kad smo kod okolada, jedna od najveih atrakcija su plavo-ljubiaste krave, kakve smo viali samo na omotima okolada. Ovdese nalaze na mnogim balkonima kua, napravljene su od razliitihmaterijala, a predstavljaju jedan od simbola Ciriha.

Turizam

Nakon etnje duge kilometar i po du Banhoftrase, stie se dojezera,okruenog restoranima i kafiima, velelepnim kuama i malimekskluzivnim prodavnicama. U ovim zanatskim radnjama prodaju sesuveniri, poslastice ili nakit, runo raeni tehnikama koje se uporodinim manufakturama prenose s generacije na generaciju. Takva

mesta je najlake prepoznati po luksuzno i minimalistiki ureenimizlozima, ali bez cena na izloenim artiklima, to pokazuje da su prilinoskupi.

Izduenog oblika i irine od jednog do etiri kilometra, jezero vie lii namirnu reku. Povrine je 88 kvadratnih kilometara, a najvea dubinaiznosi 143 metra. Od njega tee reka Limat, delei centar na istoi izapadni. Sedam velikih mostova povezuje obale, omoguavajui

prelazak u kom god delu grada poelite. Ili, kod koje god plae poelite.Zanimljivo je da Cirih, iako uvek pun turista, najvei broj poseta beleiupravo leti, u najtoplijim danima, jer je jezero, zbog svoje veliine, ali i


10/10

veoma iste vode, idealno za kupanje i sunanje na velikim travnatimplaama.

Foto: comzeradd

Osim jezera, posetiocima se nude razliite ture obilaska grada: poseteglavnim muzejima i kulturnim znamenitostima, sa odlaskom na pie uCabare VoltAire, poseta modernim delovima grada, obilazak sportskihobjekata, ili odlazak na neki od vidikovaca odakle se najbolje vidigradska panorama (kojom dominira crkva svetog Petra, iji zvonik krasisat prenika 8,7 metara (najvei u Evropi), a ija se velika kazaljka, da

bi otkucala jedan minut, pomera za 45 santimetara).A moda najveu atrakciju ini odlazak na oblinjebrdaceodakle se,s jedne strane vidi grad, a s druge prelepe zelene padine iz kojih kao dasu nikli Alpi. Venac od snega prekrio je gornji deo planinskog masiva.Moni vrhovi Alpa, kakve sam gledala iz aviona, sada su se pretapali uoblake. Pokuavala sam da razaznam gde prestaje sneg, a poinjenebo

IZVOR: STATUS

Documents

Svajcarska - Cirih Grad bezbriznih tuzibaba.pdf