svet kompjutera eTrgovina za pocetnike.pdf

7/27/2019 svet kompjutera eTrgovina za pocetnike.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/svet-kompjutera-etrgovina-za-pocetnikepdf 1/32





3SK 1/2011 • e-trgovina za poĀetnike

Šta je to eTrgovina?I šta þe to uopšte meni?

K oliko ste puta uhvatili sebe u traženju do-

datnih informacija vezanih za neki proizvodna Internetu, a kupili ste ga kasnije na tradicio-nalan naĀin: odlaskom u najbližu „fiziĀku” prodav-nicu? Dok je u razvijenim zemljama elektronskatrgovina odavno premašila polovinu svih kupopro-dajnih transakcija, ona u našoj zemlji tek trebada uzme maha. Na svu sreþu, sve se više stva-raju uslovi za razvoj ovog poslovnog modela. Iakosituacija u Srbiji nije idealna, biþe sve bolje. A dotada, nadamo se da þe uputstva i saveti iz ovog

dodatka pomoþi u što bezbolnijoj online trgovini.Elektronska trgovina (eCommerce) odnosi se na ku-povinu i prodaju proizvoda i usluga putem elektronskih sistema kakav je Internet. Razvoj svetske mrežei usluga i servisa na njoj omoguþio je da e-trgovina zbog brojnih prednosti postane dominantni oblik pro-daje i distribucije roba i usluga u svetu. Korene elektronske trgovine mogu se naþi i pre nego što su po-stojali moderni sistemi za procesiranje plaþanja i prijem i slanje finansijskih sredstava online. Naime, pr-vi e-trgovci pronašli su kreativan naĀin da prevaziāu nedostatak elektronskih servisa za naplaþivanje –oni su svoju ponudu izlagali na internet prezentacijama kao što se to radi i danas, a porudžbine su išletelefonskim putem. Pošto nisu postojali servisi kao što su PayPala ili Moneybookersa, o kojima þe biti vi-še reĀi, prodavci su koristili funkciju naplate predviāene za situacije kada su platna ili kreditna kartica

ošteþene, te su podaci unošeni ruĀno. Iako je zbog toga postojalo znatno više prevara nego danas (ka-da je kupovina putem Interneta priliĀno bezbedna), uz pridržavanje odreāenih jednostavnih pravila kojaþemo detaljnije objasniti, prodavci su bili spremni da posluju sa tim, uglavnom sitnim gubicima.Kada se ova praksa malo omasovila, banke i kreditne kompanije poĀele su da primeþuju Āudantrend – izgledalo je da na tržištu postoji veliki broj ošteþenih kartica. Naravno, ta situacija nije



4 SK 1/2011 • e-trgovina za poĀetnike

izazvala neke nepotrebne represivne mere, veþ je shvaþeno da je Internet stvorio potrebu za raz-vojem sistema za obradu razliĀitih vrsta transakcija. Internet, jednostavno, predstavlja najboljialat za promociju, marketing, direktnu ili indirektnu prodaju, ali i kupovinu. Da bi e-trgovina posta-la pouzdana i bezbedna, bilo je neophodno stvaranje sistema koji nudi sve pogodnosti tradicional-ne kupovine (sigurnost), ali u kombinaciji sa prednostima koje nudi Internet. Meāukorak se ogle-dao u postojanju velikog broja kompanija koje su nudile svoju virtuelnu valutu, koja se kupovalastvarnim novcem. Meāutim, nijedna takva firma nije uspela da pod svoj kišobran okupi najveþe in-ternet prodavnice, a kasnije se došlo do saznanja da se najbolje rešenje ogleda u iskorišþavanjupunog potencijala Interneta kao mreže sposobne da procesira plaþanja platnim i kreditnim karti-cama. Tako dolazimo do postepenog otvaranja banaka i njihovog sistema. Iako su u poĀetku bankebile konzervativne po pitanju e-trgovine, danas se one takmiĀe u pružanju što šireg spektrakvalitetnih usluga svima onima koji žele da imaju veze sa njom, bilo da je reĀ o prodavcima ilikupcima. Danas, zahvaljujuþi razvoju Interneta i brojnih servisa i usluga, može se govoriti oformi elektronske trgovine koja je stopostotno virtuelna. ReĀ je o vrsti transakcije koja uklju-

Āuje kupovinu usluga ili virtuelnih dobara – fiktivnih predmeta u online igrama, kredita za kla-āenje na sportske meĀeve, pristup odreāenim premijum sadržajima i sliĀno. ReĀ je najĀešþeo takozvanim mikrotransakcijama, koje retko prevazilaze vrednost od nekoliko dolara. Narav-no, nikako se ne sme zapostaviti ni znaĀaj kupovine stvarne, „opipljive” robe. U našoj zemljinije najrazvijeniji model namenjen prodaji krajnjem korisniku, veþ B2B (business to business)model elektronske trgovine, zahvaljujuþi kome veþi distributeri veoma jednostavno posluju samanjim prodavnicama.

Ivan VESIý



Inteligentni ljudi koji su uvideli moþ Inter-neta shvatili su da on predstavlja idealan

poligon za razvijanje usluga koje þe umno-gome olakšati svakodnevni život ljudi širomsveta. Ako to znaĀi da þemo sve manjemorati da Āekamo u redovima „institucijasa šalterima”, u koje se za svaki odlazakmorate pripremiti i mentalno i fiziĀki, to jeveþ fenomenalna stvar. Online bankarstvo

je ogroman korak ka krajnjem cilju – elimin-isanju Āekanja u redu. Taj cilj možda delujeutopistiĀki, ali za tako nešto treba razvitisvest proseĀnog graāanina o moguþnosti-ma koje pruža Internet. Meāutim, tehnolo-gija ne može da Āeka i narod mora da uĀiusput, jer þe sistemi nastaviti da se razvi-jaju. Upravo su tako nastale kompanije kojesu razvile sisteme za plaþanje i transfer

novca online. Ove kompanije uspostavljajuspregu izmeāu vas, vaše banke i novca kojiimate na raspolaganju. Konkretno, kadanapravite svoj raĀun na matiĀnom sajtuservisa koji ste odabrali za korišþenje (Pay-Pal, Google Checkout ili Moneybookers sutrenutno najpopularniji, a zbog toga i naj-rasprostranjeniji), moþi þete da kupujete

online bez unošenja liĀnih podataka na sva-kom pojedinaĀnom sajtu sa koga želite ne-što da kupite. Jedini uslov je, naravno, daonline prodavnica podržava plaþanje nekimod navedenih servisa.

PayPal

O ovom servisu mnogo smo pisali ranijeu smislu konaĀnog otvaranja vrata kori-

snicima iz Srbije, pa se sada neþemobaviti time veþ þemo pokušati da vamobjasnimo zbog Āega je ovaj servis do-bar za razvoj e-trgovine i zašto želimoda ga koristimo.Jedna od glavnih prednosti PayPala je tošto trenutno postoji više od 80 milionaljudi širom sveta koji ga koriste. Njegovarasprostranjenost je veliki plus zato što

danas svaki ozbiljniji inostrani sajt koji ne-što prodaje nudi moguþnost plaþanja pre-

ko ovog servisa. Kada plaþate prekoPayPala, sve što treba da uradite jeste dakliknete jedno dugme i direktno þeteostvariti komunikaciju sa svojim nalogom(kada budete u moguþnosti da ga otvori-te). To znaĀi da neþete morati svaki put dadelite poverljive informacije o sebi kada že-lite nešto da kupite. Tto umnogome uma-njuje rizik od prevare jer niko, pa ni sam

prodavac, ne može da vidi brojeve vašihkartica. Sredstva ne morate crpsti saplatnih kartica, veþ možete uplaþivati no-vac direktno na PayPal raĀun. Time se unarednim koracima kupovine može zaobiþikomunikacija sa bankom. U svakom trenut-ku možete podiþi sredstva sa PP raĀuna,ali þete za to morati da platite odreāenuproviziju. Pored kupovine, PayPal se može

koristiti i za prenos novca izmeāu samihkorisnika. Tako se može olakšati plaþanjeusluga, slanje novca na poklon ili prijemnovca kada vi nešto prodajete online. Ceosistem zaštiþen je od internet prevarana-ta. Sve što radite pod okriljem web sajtaove firme obavijeno je sigurnosnim proto-kolima i sertifikovanim šifrovanjem podata-

Elektronske olakšice

Paypal, Google Checkout i Moneybookers – sistemi za plaþanje i bezbedan transfer novca putem Interneta





ka. Kompanija zaraāuje na provizijama kojeuzima od pojedinih transakcija, a one mo-gu biti procentualne i fiksne.

Google Checkout

Googleova usluga za online plaþanje, kao i

sve ostale, suštinski cilja na to da pojed-nostavi proces plaþanja putem Interneta.Koristi se Google nalog u koji korisnik upi-suje ime, prezime, broj kartice, adresustanovanja i ostale potrebne podatke. Zarazliku od PayPala, Google Checkout nemaopciju transfera novca, pa se može kori-stiti samo za plaþanje. S druge strane,pozitivna strana je to što i korisnici iz Sr-bije mogu da otvore nalog i neometeno

kupuju. Google takoāe ima implementiranuzaštitu od zlonamernih korisnika Interne-ta. Najlakši naĀin za kupovinu prekoCheckouta je odlazak na adresu www.

google.com/products. Tu možete potražitiproizvode koji vas interesuju i na kraju izli-

stati samo one prodavnice koje podržava-ju plaþanje preko servisa Checkout. Goo-gleova usluga za olakšano plaþanje je naj-bolji izbor kada nešto kupujete baš od ovekompanije. Na primer, ako želite da paza-rite aplikaciju iz Chrome Web Storea(chrome.google.com/webstore) ili vam jepotreban dodatni prostor za skladištenjeelektronske pošte u Gmailu i fotografija uPicasi (www.google.com/accounts/

PurchaseStorage?hl=sr).

Moneybookers

Moneybookers je još jedanservis koji pruža uslugu onli-ne plaþanja i transfera novcaputem Interneta. Kada na-pravite nalog na ovom sajtu,imaþete nekoliko moguþnostimanipulisanja novcem (sliĀno

kao i kod PayPala) – uplaþiva-nje novca na MoneybookersraĀun, isplaþivanje novca saistog raĀuna, slanje novca sjednog MB raĀuna na drugi iplaþanje proizvoda i usluga

sa sopstvenog MB raĀuna. Do sada vam jeverovatno veþ postalo jasno da prodavcimoraju da podržavaju Moneybookers da bi-ste mogli da ga koristite za kupovinu. Nalinku www.moneybookers.com/app/

directory.pl možete naþi vodiĀ za kupovinuuz Moneybookers, gde su izlistani sajtovikoji podržavaju ovaj servis. Veliki plus za ovukompaniju jeste to što posluje i sa korisni-

cima iz naše zemlje, a za razliku od Google-ovog Checkouta radi i transfer novca. Akoste, na primer, fotograf i želite da prodaje-te fotografije na web sajtovima stock foto-grafija, to možete uraditi uz Moneybookersnalog (ako je podržan, a na ozbiljnijim sajto-vima te vrste uglavnom jeste). Dakle, odre-āeni sajt vam pruža moguþnost da zaraāu-jete, a MB obezbeāuje transfer novca kadaneko kupi vaš proizvod. U principu, PayPal

radi istu stvar, ali je Moneybookers trenut-no najbolja alternativa za tako nešto kodnas. Kao i konkurencija, i ova kompanijazahteva verifikaciju identiteta kako bi rizikod prevare bio sveden na minimum.

Uroš ZORIý



K upovina putem Interneta u svetu jeodavno uzela maha. Navikli smo na to

da kod nas svetski trendovi dolaze sa zaka-šnjenjem, a i na ovom polju veþ neko vremeprimetno kaskamo. Razlozi za to su razliĀi-ti: poĀevši od nepoverenja graāana u plat-ne sisteme koje ne mogu da „opipaju”, pre-ko neutvrāenih pravila za odreāivanje carin-skih stopa na proizvode poruĀene iz ino-stranstva, pa sve do odugovlaĀenja drža-ve u donošenju odreāenih izmenau zakonima potrebnih da

bi cela stvar stalana zdrave noge. Tuje i zakašnjenje naj-veþeg, PayPala, koji veþduže vreme odlaže svojeposlovanje na ovim prosto-rima, a vrlo je verovatno daþe se pojaviti u ovoj godini.Sigurno vam se više puta do sada desiloda pretražujuþi Web naletite na neki proiz-

vod koji ne možete kupiti u prodavnici ili jejeftinije poruĀiti ga preko Interneta. Akose takva situacija završila na tome da steuzdahnuli i iskljuĀili web browser, onda jeovaj tekst idealan za vas. Pokušaþemo davam pomognemo u kupovini putem Inter-

neta, uzimajuþi u obzir sve nedostatkesredine u kojoj se nalazimo, zakone koji su

trenutno na snazi, a skrenuþemo vam pa-žnju i na eventualne opasnosti s kojima je-dan kupac može da se sretne na Mreži.

Otvaranje internet platne kartice

Intuitivno je jasno da se gotovim novcemne može obaviti kupovina na Webu. Dakle,

potreban vam je novac pretoĀen u elek-tronski oblik. Platne kartice se u tu

svrhu koriste veþ godinama,

pa je prvi korak otvoritinovu karticu koja þe bi-ti specijalizovana zatransakcije koje

þete obavljati koristeþiraĀunar. Pitate se zašto biste

otvarali novi raĀun ako veþ posedujeteplatnu karticu koju biste mogli da koristiteu te svrhe? Savetujemo vam da ipak u naj-bližoj banci (besplatno) otvorite novu koja

þe biti samo za tu namenu. Tu þete novacuplaþivati tek onda kada budete imali na-meru nešto da kupite. Na taj naĀin sve-šþete rizik zloupotrebe kartice na mini-mum, a eventualne opasnosti na koje trebaobratiti pažnju razmotriþemo u nastavku

teksta. Postoje specijalizovane kartice zakupovinu putem Interneta. Na primer, uBanci Intesa možete otvoriti platnu karticuVisa Internet. Uz nju þete dobiti dodatnuplastificiranu karticu koja služi za uplatu ilipodizanje novca sa raĀuna. Dakle, sama

kartica sa brojem nikada ne mora da „iza-āe” u javnost veþ može bezbedno da stoji,na primer, u blizini raĀunara. Ona ne sadržiĀip, te se ne može koristiti na bankomati-ma ili u prodavnicama veþ je, kao što smoveþ rekli, specijalizovana za Internet. Karti-ca je devizna, što znaĀi da þete novacuplaþivati u evrima. Ne dajte da vas tozbuni, moþi þete da plaþate i robu Āija jecena izražena u dinarima, kao i u bilo kojoj

drugoj valuti. Banka þe izvršiti transakciju,ali þe pre toga uraditi konverziju iz valute ukojoj je izražena cena proizvoda u evro pokursu povoljnijem za banku na dan transak-cije, što je pošteno – moraju ipak i oni ne-gde da zarade.

Vrste proizvoda

Pre nego što uāemo u sam proces naru-Āivanja, korisno je znati razlike izmeāu

dva osnovna tipa proizvoda (u kontekstunjihove distribucije) koji se mogu kupitipreko Mreže. Grubo ih možemo podelitina dve kategorije: fiziĀki i virtuelni. FiziĀkiproizvodi su konvencionalni proizvodi nakoje smo navikli zato što ih kupujemo ve-


Od naruĀivanja do isporuke...i šta sve usput treba znati




oma Āesto: odeþa, obuþa, elektronika,knjige, Āasopisi, kompakt diskovi, igraĀkeitd. Drugim reĀima, to je sve ono štomožemo da dodirnemo. Roba se isporu-Āuje poštom na kuþnu adresu. Virtuelniproizvodi su proizvodi u elektronskom ob-

liku: muzika, filmovi, video igre, kredit zaSkype, virtuelni novac za video igre itd.Oni se isporuĀuju putem samog Interne-ta, i to u obliku linkova za download (usluĀaju muzike, na primer) ili jednostav-nog dodavanja kredita, tj. virtuelnog nov-ca, na korisniĀke naloge kupaca. Obe vr-ste proizvoda ima-ju svoje prednosti imane. Naravno,

oni se ne moguuvek porediti izprostog razlogašto neki proizvodine mogu da imajuoba oblika. Takopatike nikako nemogu biti virtueli-zovane kao što seni virtuelni novac

ne može pretvoriti u fiziĀki. Sjajan primerdvojnog postojanja (i u virtuelnom i u fi-ziĀkom obliku) jesu muzika i knjige. Muzikumožete kupiti kako na diskovima tako i uonline prodavnicama specijalizovanim zadistribuciju muzike u MP3 formatu. Za

knjige važi isto pravilo. Korisnik je taj kojiþe odluĀiti o tome da li mu je bitnije daneki muziĀki disk smesti u kolekciju nasvojoj polici bez bojazni da þe mu taj po-datak nestati, ili želi da se liši troškovapoštarine i preuzme plaþeni disk ili poje-

dine pesme online za nekoliko minuta.

Kupovina

Naoružani internet platnom karticom ko-ju ste prethodno „nahranili” izvesnomsvotom novca možete krenuti u kupovinu.

Taj put neþe biti mnogo dugaĀak, tek doobližnjeg raĀunara.Prva odluka kojumorate da done-

sete kada kreneteu online kupovinujeste izbor izmeāudomaþih i inostra-nih prodavnica. Tajizbor igraþe kljuĀnuulogu u razmatra-nju eventualnih po-reza pri kupovini,carine pri uvozu u

zemlju ako je u pitanju inostrani prodavaci transporta robe tokom celog puta. Ve-þina ovih stavki otpada ako ciljate na vir-tuelni proizvod koji vam se može dopremi-ti do raĀunara za vrlo kratko vreme.Upravo zbog toga u nastavku teksta ak-

cenat þemo baciti na kupovinu opipljivihstvari i naglasiti gde treba da budete pa-žljivi. Što se tiĀe kupovine u okviru ze-mlje, situacija je priliĀno jasna: proizvodþete platiti nekom od metoda koju vamnudi prodavac. Nažalost, kada su u pita-

nju naše firme, plaþanje karticom nijeuvek podržano, pa vam preporuĀujemo dauvek pre kupovine proĀitate deo o uslovi-ma prodaje. Nakon obavljene kupovine,prodavac vam šalje proizvod poštom ilidrugom kurirskom službom, a troškovetransporta najĀešþe þete snositi vi.Stvari þe se priliĀno zakomplikovati kadabudete želeli da poruĀite proizvod iz ino-stranstva. Prva stvar na koju treba da

obratite pažnju je, naravno, cena samogproizvoda. Nakon toga, proverite koja jestopa poreza koji þe biti uraĀunat u ko-naĀnu cenu. Ako vam uslovi odgovaraju,kupovinu þete vrlo verovatno moþi daobavite karticom. Meāutim, iako ste vidali sve od sebe da se ogradite od bilokakvog problema koji može da se javi zbognedostatka pažnje, postoje neke stvarina koje ne možete da utiĀete. Carina mo-

ra da se plati za bilo koju robu koja ulaziu zemlju, i tu nema niĀeg Āudnog. Meāu-tim, carinski propisi nisu dovoljno dobroprilagoāeni potrebama e-kupovine, te po-stoji opasnost od „improvizacije” cenecarinjenja, koju þete saznati tek kada vaš



paket stigne. Komplikacije dalje mogu dase nastave ako pošiljka uāe u kompletanproces špedicije, koji dodatno uveþavavaše troškove. Zbog ovakvih nejasnoþa usistemu dobro je istražiti kakva su isku-stva ljudi kada je reĀ o prodavcu od kog

nameravate da kupite odreāeni proizvod,bar dok ova vrsta trgovine ne ojaĀa i uSrbiji, a planovi za to svakako postoje.

Agencije za kupovinu putem

Interneta

Ako niste spremni da se sami upustiteu pustolovinu kupovine putem Interneta,uvek možete pomoþ potražiti od ljudi kojisu se specijalizovali u toj oblasti, stekli

odreāene veze sa inostranim dobavljaĀi-ma i s njima razvili saradnju. Glavnaprednost ovakvog pristupa jeste što þevam pomoþi ljudi koji su upuþeni u tre-nutno stanje stvari, pa vi ne moratemnogo da istražujete. Recimo, e-duþan(www.e-ducan.com) upravo je jedna takvaagencija. Vama ostaje da znate šta želi-te da kupite i da navedete na kom sajtuste to videli, sa što više dodatnih infor-

macija kako bi rezultati bili što bolji. Kaopovratnu informaciju dobiþete detaljneinformacije o ceni svakog koraka krozkoji mora da proāe vaš paket. Ovaj ser-vis, naravno, za svoju uslugu uzima od-reāenu proviziju.

Opasnosti

Pored navedenih opasnosti na koje ne mo-žete da utiĀete zato što proizlaze iz si-stemski loše postavljenih stvari, postoje ione koje i te kako možete da eliminišete.Osnovna stavka bezbednosti je da držite

internet karticu na sigurnom mestu zatošto ona nije zaštiþena PIN kodom. Brojkartice nikome ne treba da dajete. Ako do-āe do toga da vam neko ukrade karticu ilije izgubite, odmah o tome treba obavesti-ti banku kako bi raĀun bio blokiran. Ako tone uradite na vreme, a poslušali ste našsavet o uplaþivanju novca na raĀun tek ka-da želite nešto da kupite, onda šteta nemože biti velika. Kada je vaša kartica

spremna za kupovinu, tj. onda kada imatenovca na raĀunu, budite vrlo oprezni gdeupisujete njen broj. Svaka web stranicakoja to bude tražila mora biti osiguranaprotokolima sakrivanja i šifrovanja poverlji-vih podataka. Drugim reĀima, umesto pro-tokola HTTP, u web adresi sajta treba dastoji HTTPS, a nije na odmet da klikom nakatanac pored adrese proverite sertifikatkoji se koristi za enkripciju podataka. Ban-

ka vam nikada neþe slati elektronsku po-štu u kojoj od vas traži broj kartice da binešto proverila ili rešila neki problem, todobro zapamtite. Ako vam stigne email ukome se od vas traži da odete na odreāenilink gde þete ukucati broj svoje kartice,

nemojte to da uradite zato što je najvero-vatnije u pitanju prevara pod nazivom „fi-šing”. Sve poruke tog tipa oznaĀavajte kaoneželjene (spam) kako biste tokom vreme-na razvili filter koji þe sam prepoznavatipotencijalnu opasnost.

Detaljnije o savetima za bezbednu kupovinui sigurnost transakcija možete proĀitati utekstu koji je posveþen upravo toj temi.

Zakoni

Trenutni Zakon o elektronskoj trgovinimožete proĀitati na sajtu Ministarstvatrgovine i usluga: www.mtu.gov.rs/ dokumenti/propisi/zakoni/zakon-o-elektronskoj

-trgovini.pdf . Ovim zakonom ureāuju se uslo-

vi i naĀini pružanja usluga informacionogdruštva, obaveze informisanja korisnikausluga, pravila u vezi sa zakljuĀivanjemugovora u elektronskom obliku, raspodelaodgovornosti i prekršaji.Ministarstvo za telekomunikacije i infor-maciono društvo, na Āelu sa Jasnom Ma-tiþ, iznelo je plan rada za narednu godinu.U izradi su podzakonski akti koji þe se od-nositi na Zakon o elektronskim komunika-

cijama. Takoāe, planira se novi zakon uoblasti poštanskih usluga koji þe seuskladiti sa postojeþim okvirom Evropskeunije. Što se tiĀe samog odnosa graāanasa institucijama u smislu komunikacijepreko Interneta, ministarka je izjavila da




jednim pravnim aktom treba obavezatisve organe uprave da najveþi deo infor-macija i usluga postave na Internet. Sveod same informacije, kao i formulara kojisu neophodni za dobijanje razliĀitih potvr-da. Najbolje bi bilo kada bi cela transakci-

ja mogla da se obavionline

uz pomoþelektronskog potpisa• • •

Izvesno je da þe u buduþnosti Internet unašoj zemlji biti brži, a možda Āak i jefti-niji ako doāe do kolike-tolike liberalizacijetržišta. To je jedini naĀin da trgovina pu-tem Interneta stane na noge, jer bez In-terneta (ili sa vrlo malo kupovne moþi ko-ja je povezana na Mrežu) ona ne može

postojati. Nakon toga, domaþi preduzet-nici þe biti zainteresovani da prave sop-stvene online prodavnice. KonaĀno, narodne treba da se plaši novih tehnologija veþtreba da se privikava na njih zato što suone deo buduþnosti, a mi smo tu da po-mognemo. Polako se bliži vreme kada þese sve manje odlaziti u prodavnice, Āekatiu redovima itd. Skratiþe se nepotrebnoizgubljeno vreme zbog dostupnosti sve

više servisa na globalnoj mreži. Da li j e todobro ili ne, moþi þemo da procenimo po-smatrajuþi te sisteme u razvijenijim dr-žavama dok Āekamo da sliĀni laganim ko-rakom stignu i do nas.

Uroš ZORIý

Trenutno najznaĀajniji servis za graāaneSrbije koji podržava registraciju iz naše

zemlje je Moneybookers. ReĀ je o vrsti „virtu-elne banke”, koja omoguþava uplatu i isplatusredstava preko Interneta. Ovo je trenutnonajbolja alternativa za tradicionalne formepapirnog prenosa novca. Korisnici Moneyboo-kersa imaju moguþnost kupovine proizvoda iusluga, kao i transfera sopstvenih sredstavasa bankovnog raĀuna na Moneybookers raĀuni obrnuto. Proces registracije naloga delujekomplikovano, jer ukljuĀuje proceduru koja šti-

ti korisnike od eventualnih zloupotreba, ali jeu stvari reĀ o veoma jednostavnim koracima,koje þemo objasniti detaljno. Po registracijinaloga, vršenje uplata i isplata je veoma jed-nostavno i svodi se na unos email adrese i lo-zinke Moneybookers naloga u odgovarajuþapolja, bez potrebe za ponovnim unosom brojaraĀuna, kreditne kartice, adrese korisnika isliĀnih podataka. Zbog toga Moneybookers

predstavlja jednostavan i fleksibilan sistemkoji „olakšava život” na Internetu.

Prvi korak ukljuĀuje poseþivanje zvaniĀnogsajta, koji možete naþi na adresi www.moneybookers.com. Proces registracije zapoĀi-nje odabirom opcije Sign Up .

Primetiþete da je nova stranica nakon klikana Sign Up osigurana protokolom HTTPS. Da-kle, u polju vašeg internet pregledaĀa name-njenog unosu web adresa umesto standard-nog „prefiksa” HTTP stajaþe HTTPS kao znak

sigurnosti vaše registracije.Sledi izbor države, jezika (srpski nije ponu-āen) i vrste naloga. Poslovni korisnici koji pla-niraju da se bave e-trgovinom odabraþe Bu-


Korak po korakKako otvoriti raĀun…



siness account, ostalima je namenjen Perso-nal account. Proces registracije poĀinje kli-kom na dugme Sign up u okviru odgovaraju-þeg naloga (Personal za „obiĀne” korisnike).Polje I want to apply for the Moneybookers

MasterCard nemojte Āekirati, jer ta poseb-

na kartica nije dostupna u našoj zemlji.Sledi unos liĀnih podatak i to ovim redom:titula, ime, prezime, država, adresa i broj,region (nije obave-zno), poštanski broji mesto. Sledi pita-nje vezano za even-tualnu promenuadrese stanovanja(Did you move in

the last 2 years?) .U sluĀaju da se ni-ste selili ĀekirajteNo . U suprotnom odaberite Yes . Ostaje dase unese željeni broj telefona (ne mora dabude fiksni), kao i neobavezna opcija unoše-nja drugog broja (koji mora da bude mobilni).Potrebno je uneti i taĀan datum roāenja. Svipodaci moraju da budu istiniti.Na istoj stranici ispod ovih polja nalazi se

još jedna vrsta upitnika. U Currency se uno-si željena valuta, u Language se bira jezik(automatski je podešeno na engleski). Zatimje u segmentu nazvanom Account credenti-

als potrebno uneti vašu email adresu, dvaputa u prva dva polja, a zatim još dva puta

željenu šifru (polja pas-

sword i confirm pas-

sword) . Imajte u viduto da lozinka mora dasadrži kombinaciju slo-va i brojeva.

Zatim je potrebno Āe-kirati opciju Link my

credit/debit card, kojase nalazi ispod polja za potvrdu šifre, u slu-Āaju da želite da sa Moneybookers nalogompovežete vašu debitnu ili kreditnu karticuodmah tokom procesa registracije. Prepo-ruĀujemo da Āekirate ovu opciju. Tada þe seu istom prozoru otvoriti polje za unos po-dataka vezanih za kreditnu ili debitnu karti-

cu koje izgleda ovako:Card type odnosi se na vrstu vaše kartice.Nju birate iz padajuþeg menija obeleženogkao Please select . Obratite pažnju na taĀantip vaše kartice: na primer, VISA i VISA Elec-tron nisu iste. U polje Card Number unosi sebroj kartice, bez razmaka ili bilo kakvih znako-va izmeāu brojeva. Ostaje još datum istica-nja kartice (Expiry date), koji možete proĀitatina vašoj kartici (važi do, good thru, expires

end, validthru...).Druga opcija is-pod ove veþ jeĀekirana (Please

let me know...) i

odnosi se na potvrdu od strane korisnika daje u redu da dobija informacije o novim uslu-gama i ponudama Moneybookersa. OdluĀitesami da li želite da dobijate ovakav vid rekla-ma. Na kraju ostaje da se unese sigurnosnikôd sa slike (u ovom sluĀaju 448154) i da se

klikne na dugmeAccept and create account

.Sledeþi prozor, ako su svi uneti podaci isprav-ni, predstavlja potvrdu vaše registracije. Onnudi tri opcije. Prva, Upload money odnosi sena moguþnostprebacivanjanovca sa regi-strovane karticena Moneyboo-kers raĀun. Dru-

go žuto dugmeomoguþava veri-fikaciju identite-ta. Ako ne potvrdite svoje podatke, postojaþeizvesna ograniĀenja vezana za maksimalan iz-nos novca koji imate na raĀunu (obiĀno oko100.000 dinara). Ako ne planirate krupnijetransakcije, ovaj korak možete preskoĀiti. Po-slednja opcija Go to My Account korisnike vo-di do novootvorenog naloga. Da bi nalog funk-

cionisao neophodno je da potvrdite da stevlasnik kartice. Najlakši naĀin da to uradite jeda odaberete opciju Upload Money. Dalje jemoguþnost dodavanja novca sa kartice ilibankovnog raĀuna na Moneybookers raĀun,dostupna u jeziĀku Upload Funds .





Zavisno od kartice koju koristite za regi-straciju, proces verifikacije kartice i ban-kovnog raĀuna može da se razlikuje. Tre-nutno je za plaþanje putem Interneta naj-bolje koristiti Visa Electron karticu (BancaIntesa, Raiffeisen banka...) koja je besplat-na u veþini banaka. Dovoljno je u banci sa-mo zatražiti karticu za kupovinu putem In-terneta. Ako planirate da koristite neku

drugu karticu, Moneybookers þe od vasnajpre zahtevati proizvoljnu uplatu putemklasiĀnog bankovnog transfera na raĀunMoneybookersa. Neophodno je da imatedevizni raĀun. Da biste dobili sve podatkeza uplatu, po uspešnoj registraciji odaberi-

te jeziĀak Upload Funds i Āekirajte Bank Transfer . Prepišite sve podatke i uplatu iz-vršite sa svog raĀuna u svojoj banci kori-steþi sopstveno ime. Sredstva þe biti pre-baĀena na vaš Moneybookers raĀun. Ovuproceduru možete koristiti uvek kada želite

da dodate sredstva na Moneybookers ra-Āun. Po realizovanoj transakciji, vaša karti-ca þe biti otkljuĀana i spremna za korišþe-nje. Ipak, imajte u vidu to da sa karticamaiz Srbije nema jasnih pravila. Zato i prepo-ruĀujemo korišþenje Visa Electron kartice.U sluĀaju da ste se registrovali putem VisaElectron kartice verifikacija može biti u pot-punosti online . Umesto da Āekirate Bank

Transfer, oznaĀite Credit Card . U poljeCVV2/CVC2 unesite sigurnosni kôd sa pole-āine vaše kartice. Za Visa kartice taj broj jetrocifren, dok Mastercard koristi Āetvoroci-freni sistem. Sledeþi korak predstavlja izborsvrhe korišþenja Moneybookers naloga. AkoĀekirate prvu opciju neþete biti u moguþno-

sti da šaljete sredstva sajtovima povezanimsa klaāenjem ili kockanjem. U sluĀaju daoznaĀite svrhu kao Gaming (druga opcija),onda þe biti otkljuĀane sve moguþnosti Mo-

neybookers naloga. PreporuĀujemo ovu opci-ju. Ostaje još moguþnost Āekiranja opcijekoja se odnosi na automatsku primenu ovog

izbora i za buduþe kartice koje planirate dadodate svom nalogu.Kako bi Moneybookers potvrdio da je kar-tica vaša, neophodno je da sa nje „skine”nasumiĀni iznos izmeāu 1,01 i 2,99 evra.Sredstva þe biti prebaĀena na vaš Mo-neybookers raĀun. Sa ovim se možetesložiti Āekiranjem poslednje opcije nastranici i klikom na dugme Next. Da bisteverifikovali karticu neophodno je najpre dasaznate taĀan iznos koji je s nje skinut.Najlakši naĀin da saznate ovu informacijuje da pozovete vašu banku. Imajte u viduto da može proþi nekoliko dana dok iznosne bude bio poznat. Možete saznati koli-ko je skinuto s vaše kartice i putem

e-bankinga. Kada budete znali taĀan iz-nos (ako do tada niste koristili Visa elec-tron karticu, onda je jedina transakcijaupravo ta koja vas zanima), potrebno jeda posetite svoj Moneybookers nalog i daodaberete jeziĀak My Account, kao i dapored polja Credit/Debit card kliknete Ve-

rify . Odaberite još jednom Verify i u poljuVerification amount nakon uspešnog ski-danja pomenutog nasumiĀnog iznosa une-

site taĀan iznos (za nas je to bilo 2,13evra) i odaberite dugme Confirm Amount .Od tog trenutka vaš Moneybookers nalogje u potpunosti funkcionalan.

Tokom procesa registracije u bilo kom trenut-ku, prema trenutnoj Moneybookers procedu-



ri, neophodno je potvrditi Moneybookers na-log i putem email adrese. Da biste to uradilitokom procesa registracije ili nakon verifikaci-je kartice morate pristupiti svom email nalo-gu. Tamo þe vas u Inboxu saĀekati verifikacio-ni email, poslat od strane Moneybookersa. Utekstu poruke nalazi se link Simply verify your

email address . Klikom na njega vaš internetpregledaĀ þe pristupiti Moneybookers strani-ci, gde þe se možda ukazati potreba da uku-cate vaš email, lozinku Moneybookers naloga,koju ste prethodno definisali (Password) i si-gurnosni kôd sa slike. Nakon toga vaš Mo-neybookers nalog je verifikovan.U jeziĀku My Account u levom gornjem uglunalazi se informacija o raspoloživim sredstvi-

ma (Balance) na Moneybookers raĀunu. No-vac se dodaje pomoþu opcije Upload Funds.

Dodavanje sredstava putem bankovnog tran-sfera sa raĀuna vrši se na isti naĀin kao i pr-vobitna verifikacija bankovnog raĀuna, kojusmo opisali (opcija Bank Transfer). Ako doda-jete sredstva sa vaše kartice, Āekirajte opci-ju Credit Card, unesite željeni unos u poljeAmount to upload, sigurnosni kôd(CVV2/CVC2), koji praktiĀno igra ulogu PIN

koda i kliknite na Upload Funds. Provizija utom sluĀaju iznosi 1,9 procenata.Da bi se novac prebacio na bankovni raĀunneophodno je da odaberete jeziĀak With-draw. Ako želite da prebacite sredstva nabankovni raĀun, Āekirajte Bank Account, u

suprotnom odaberite vašu karticu (CreditCard). U Amount to be withdraw unesitetaĀan iznos u valuti koju ste odabrali to-kom registracije i kliknite na Next, pa po-tom „withdraw”. Sledi potvrda datuma ro-āenja kao metoda provere sigurnosti.Plaþanje putem Moneybookersa veoma jejednostavno. Ovaj servis funkcioniše kao in-ternet novĀanik. Željenu robu ili uslugu mo-žete kupiti odlaskom na odgovarajuþu webprezentaciju, gde þete odabrati Moneyboo-kers kao naĀin plaþanja. ObiĀno se prvo unosiiznos, a zatim vas internet pregledaĀ vodi naMoneybookers stranicu, gde treba samo idaunesete email i lozinku (koju ste koristili priregistraciji) i sigurnosni kôd sa odgovarajuþe

slike. Potom je potrebno kliknuti na Pay Now i transakcija je završena.

PayPal

Najrasprostranjeniji servis za plaþanje prekoInterneta je PayPal. Ovaj sistem, nažalost,još nije prisutan u Srbiji iako ima indicija da þeuskoro uþi i na naše tržište. Ipak, registracijanekih kartica je moguþa uz izbor države Hr-vatske ili Bosne i Hercegovine. PayPal je u vla-

sništvu eBaya, tako da je reĀ o jedinom oblikuplaþanja naruĀenih stvari sa ove lokacije. Pay-Pal je sistem izbora i mnogih drugih online

prodavnica i marketplacea.Registracija zapoĀinje biranjem opcijeSign Up na naslovnoj strani PayPala

(www.paypal.com). Sledi izbor države (probaj-te sa Bosnom ili Hrvatskom) i ispod Indivi-

dual odaberite dugme Open an Account .Sledi unos liĀnih podataka: email adresa,izbor lozinke, ime, prezime, datum i godi-na roāenja, država, adresa, grad, poštan-ski broj i broj telefona. PreporuĀujemo daĀekiranjem opcije Link my credit card...

odmah registrujete i svoju kreditnu iliplatnu karticu. Da biste to uradili, na is-toj stranici neophodno je da unesete brojkreditne kartice, datum i godinu isteka,kao i sigurnosni trocifreni ili Āetvorocifre-ni kôd koji možete naþi na poleāini vašekartice. Kada unesete sve ove podatke,dovoljno je da kliknete na dugme Agree

and Create Account .U sluĀaju da niste odabrali da vežete svojukarticu za PayPal nalog, to možete uraditinaknadno klikom na opciju u desnom gor-njem uglu svog naloga Link and confirm my

credit or debit card. U oba sluĀaja PayPalþe sa kartice skinuti 1,95 dolara u ciljuverifikacije. Novac þe biti vraþen na vašPayPal nalog, ali je najpre neophodno daunesete PayPal kôd, jedinstven za ovu

transakciju. Ovaj kôd možete videti u izve-štaju koji vam banka šalje meseĀno ili pu-tem online bankinga. ReĀ je o brojevimakoji se nalaze blizu informacije o PayPalrashodu od 1,95 dolara. Ovaj kôd unesiteu polju pod opcijom Credit Cards, koja se





nalazi u vašem profilu kada odaberete Fi-

nancial Information . Kôd se može uneti iako idete na My Profile –> My Money –>Debit and credit cards –> Update .Slanje novca putem PayPal naloga veoma jejednostavno. Dovoljno je odabrati jeziĀakSend Payment, uneti email primaoca (poljeTo) i iznos (polje Amount), odabrati valutu izpadajuþeg menija i Āekirati svrhu uplate(Goods – naruĀivanje robe, Services – pla-þanje usluge ili eBay Items – kupovina saeBaya). U sluĀaju da je slanje novca liĀneprirode, odaberite jeziĀak Personal Pay-

ments (odaberite Others) i pošaljite novacklikom na Continue .Plaþanje putem PayPala je lako koliko i pu-

tem Moneybookersa. Na veþini web sajto-va dovoljno je samo uneti email adresu i

PayPal lozinku, a raĀun þe vam gotovo od-mah stiþi putem elektronske pošte.Novac sa PayPal raĀuna možete prebacitina vašu karticu (My Account –> Withdraw,

Withdraw funds to your bank card –> une-site iznos –> Continue –> Submit) ili nabankovni raĀun. Procedura transfera novcana raĀun sliĀna je postupku pri prebaciva-nju novca na karticu, samo se umestoWithdraw funds to your bank card bira op-cija Withdraw funds to your bank account.

Amazon.com – naruĀivanje

Amazon predstavlja najpoznatiju internetprodavnicu. Registracija je veoma jednostav-na i ne zahteva komplikovane dodatne proce-

dure verifikacije identiteta, adrese, kartica isl. Zato þemo preskoĀiti taj korak. Plaþanjena Amazonu ne obavlja se putem PayPala iliMoneybookersa veþ je to jedan od retkih saj-tova sa sopstvenim sistemom transakcija.Vaša kartica (pokušajte sa Visom Electron)unosi se u podešavanjima vašeg naloga kojenalazite odabirom opcije Your Account (gor-nji desni ugao). Da biste dodali karticu, po-trebno je da kliknete na Add a Credit Card u

Payment segmentu podešavanja.Sledi izbor tipa kreditne kartice, unos bro-ja, imena na kartici i datuma isteka. AkoĀekirate opciju Make this my default

1-Click credit card, onda þe ta karticapredstavljati vaš podrazumevani izbor to-

kom kupovine. Bitno je naznaĀiti da pode-šavanje adrese na koju se šalje roba (Ship-ping address) ne mora da bude identiĀnoadresi vlasnika kartice (Billing Address).Važno je da se uverite u to da Amazon šalježeljeni proizvod na kuþnu adresu. Da bisteovo proverili neophodno je da ispod imena icene proizvoda kliknete na link tipa 20 new

from... Broj þe se razlikovati zavisno od brojarazliĀitih prodavnica koje imaju taj proizvod, analaze se pod kišobranom Amazona. U tabeliþete naþi spisak sa cenama i detaljnijim infor-

macijama. Ako prodavac samo nudi listu „do-maþih” poštanskih troškova (Domestic ship-

ping rates), onda on ne isporuĀuje robu vansvoje države. U sluĀaju da pronaāete prodav-ca koji nudi International & domestic shipping

rates, možete biti sigurni da þe vam paketstiþi i u Srbiji. Proces naruĀivanja poĀinje kli-kom na dugme Add to Cart.

Ako ne planirate da naruĀujete dodatne pro-izvode, odaberite Proceed to Checkout. Nasledeþoj stranici biþete zamoljeni da još jed-



nom unesete svoj email i password. Zatimbirate postojeþu (Ship to this address) iliunosite novu adresu, proveravate svoje po-datke i klikþete na Continue. Sledeþi korakodnosi se na izbor naĀina plaþanja. Ovde jeneophodno da Āekirate željenu karticu ili do-date novu i da odaberete opciju Continue.

Poslednji korak predstavlja pregled svih dosada unetih podataka. Ostaje još da kliknetena Place Your Order i saĀekate svoj paket.Neki prodavci tokom poslednjih koraka naruĀi-vanja nude izbor vrste pošiljke. Predlažemovam da odaberete Standard International

Shipping kako biste umanjili rizik od plaþanjacarine. U tom sluĀaju, moraþete da saĀekatedve do Āetiri nedelje da vam paket stigne. U

Srbiji su inaĀe diskovi i knjige osloboāeni carine.Ivan VESIý

K ada je internet trgovina bila u fazi na-stanka i ranog razvoja, nisu postojali stan-dardi i tehnologije koje su garantovale si-gurnost korisnicima. Meāutim, nije bilo po-trebno mnogo da proāe dok najveþi igraĀinisu napravili konsenzus oko tehnologija isistema koji pokrivaju svaki aspekt internettrgovine. Danas je možda i bezbednije ku-povati, plaþati, primati i slati novac prekoInterneta nego na tradicionalan naĀin. Me-āutim, pretnje i rizici postoje, ali su oni

svedeni na apsolutni minimum ako se pridr-žavate odreāenih nepisanih pravila koja þe-mo objasniti u ovom tekstu.Današnja tehnologija, internet protokoli,sigurnosni sertifikati i druge tehnologije imetodi zaštite podataka odgovorni su zavisok stepen bezbednosti vašeg novca.Najveþi broj problema nastaje zbog nepa-žnje samih korisnika. Otvorena priroda In-terneta ljudima omoguþava da se pred-

stavljaju kao bilo ko i da prodaju bilo šta.Dakle, lako je biti lakoveran na Internetu,ali iskusnijim korisnicima dovoljan je samopogled na sporni sadržaj da bi shvatili dase možda radi o prevari. Ako se pridrža-vate jednostavnih saveta iz ovog teksta,

možete biti sigurni u to da þe vaše tran-sakcije proþi u najboljem redu, sigurnijenego onda kada se odluĀite za tradicional-nu kupovinu proizvoda i usluga.

Protokoli

Najpre, imajte u vidu to da registracijekoje zahtevaju davanje liĀnih i osetljivihpodataka moraju da budu osigurane od-govarajuþim tehnologijama. Najlakši na-Āin da proverite da je vaša konekcija osi-

gurana, tj. da ne postoji opasnost da„treþa strana” doāe do vaših podataka,ogleda se u jednostavnoj proveri webadrese kojoj ste pristupili. Naime, u pro-storu vašeg internet pregledaĀa name-njenom za unos adresa obiĀno se ispred„www” dela nalazi ime protokola koji setrenutno koristi. Standardni protokol naInternetu je HTTP, meāutim, on nije dovo-ljan kada se radi o osetljivim liĀnim poda-

cima. Ako, pak, tokom registracije i ka-snijeg pristupanja željenom sajtu (Mo-neybookers, PayPal...) umesto HTTP stojiHTTPS, onda možete biti sigurni da supreduzete sve baziĀne mere vezane zasigurnost.


Sigurnost u trgoviniDanas je možda i bezbednije kupovati, plaþati, primati i slati novac prekoInterneta nego na tradicionalan naĀin




Hypertext Transfer Protocol Secure (HTTPS)predstavlja kombinaciju klasiĀnog HTTP-a ikriptografskog SSL/TLS protokola. HTTP jestub razmene podataka i komunikacije nasvetskoj mreži (WWW). Sloj koji obezbeāujesigurnost tokom HTTPS konekcije je TLS pro-tokol (ili njegov prethodnik SSL). ReĀ je o vr-sti zaštite koja, jednostavno reĀeno, onemo-guþava „prisluškivanje” onoga što se dešavatokom trajanja konekcije. Visa i Mastercardkoriste 3D Secure sistem sigurnosnih stan-darda, koji predstavlja dodatni sloj zaštite.Ovaj sistem razvila je VISA, a MasterCardga je prihvatio. Dakle, kada negde vidite nat-

pise kao što su Verified by Visa i Master-

Card Secure Code, znaþete da je i taj dodat-ni sloj prisutan. Ovaj sistem proveravaautentiĀnost trgovca, njegova banke i bankekoja je izdala karticu.Meāutim, najbolje je da dopustite trgovina-ma, pružaocima usluga i bankama da voderaĀuna o bezbednosti. Njihov deo posla ura-āen je odliĀno. Problemi obiĀno nastajuusled nepažnje korisnika ili zbog kupovine nasumnjivim mestima. Najveþi i provereniigraĀi (PayPal, Moneybookers, Amazon,eBay...) sigurno vas neþe prevariti. Ako ku-pujete kod internet prodavaca koji podrža-

vaju PayPal ili Moneybookers sistem napla-te, možete biti sigurni da þe sve proþi unajboljem redu. Na vama je, s druge stra-ne, da znate šta i od koga kupujete.Na primer, prilikom kupovine sa aukcijskihsajtova kao što su Limundo ili eBay proveri-te samog prodavca: kako je ocenjen, kakvisu komentari drugih o njemu, koliko je dugoprisutan, kakav je njegov asortiman. Istovaži i za npr. Amazon ili bilo koju drugu „in-ternet pijacu” ili shop. Ako postoje bilo ka-kve nedoumice, obavezno pre naruĀivanjakontaktirajte prodavca – verujte nam, od-govoriþe vam u 99 odsto sluĀajeva.



Phishing

NajĀešþi oblik prevare na Internetu je tzv.fišing (Phishing). ReĀ je o nehakerskim me-todama manipulacije koje, doduše, retkourode plodom. Prevaranti najĀešþe ciljajuna veliki broj ljudi, jer se mali procenat„upeca”. Najjednostavnije, fišing predsta-vlja metode kojima je cilj kraāa poverljivihliĀnih podataka ili identiteta. Ovakvi preva-ranti podatke dobijaju na najlakši moguþinaĀin – pristankom mete. Oni se, na pri-mer, mogu predstaviti kao korisniĀka službabanke putem telefona, chata ili najĀešþeputem elektronske pošte. Kako se godpredstavili, prevaranti od korisnika tražeodreāene liĀne podatke. Izgled eventualne

poruke ili komunikacija preko telefona ima zacilj da simulira izgled i oseþaj stvarne ko-munikacije sa „ovlašþenim licem”.Ljudi koji se bave fišingom najĀešþe svojemete odvode na web stranice koje neodolji-vo podseþaju na zvaniĀnu stranicu neke fir-me, banke ili provajdera drugih usluga. Zavi-sno od tipa prevare, to mogu biti lažna Fa-cebook strana, lažna strana banke, Money-bookersa, PayPala i sliĀno. Zato, da biste

bili sigurni u to da ste na pravom mestu,obavezno proverite adresu kojoj ste pristu-pili. Adresa je, ako unosite liĀne podatke,autentiĀna ako je zaštiþena HTTPS protoko-lom. Dalje, dobro je znati pravu adresu zva-niĀne stranice pružaoca usluga, banki i sl.

Ako se adrese ne poklapaju, onda znajte daneko pokušava da vas prevari. TaĀnu adresulako možete proveriti pretraživanjem u ne-kom internet pretraživaĀu kao što su Goo-gle ili Yahoo. Na primer, ako ste na sajt ne-ke banke došli putem linka iz sumnjivogmejla, proverite da li se ta adresa poklapasa stvarnom: ukucajte u Googleu, recimo,Banca Intesa Beograd. Prvi rezulat þe bitizvaniĀna stranica, jer Google sigurno ne-þe dati prioritet takvim „fišing prezenta-cijama”. Dakle, adresa, na primer, PayPalaje www.paypal.com i ona ne može biti www.paypal1.com niti byethost.paypal.com niti www.paypal.rs itd.U sluĀaju da ste

ipak prevareni, re-agujte odmah ibez oklevanja –pozovite banku,konsultujte se,ako je potrebnougasite kartice isliĀno. Ako vamneko ukrade po-datke, on lako mo-

že da manipuliševašim sredstvima,može da promenišifru ili da vam Āakzatraži otkup va-šeg starog nalo-

ga. Jednostavno, ne radite ono što ne bi-ste radili ni u fiziĀkom svetu – ne dajtesvoje liĀne podatke nepoznatim ljudima,uvek imajte zvaniĀnu potvrdu da se zaistaradi o ovlašþenim ljudima i kontaktima itd.Imajte u vidu to da vam banka nikada pu-tem elektronske pošte ili telefona neþetražiti broj raĀuna, korisniĀko ime i šifru,PIN, sigurnosni kôd s kartice i sliĀne stva-ri. Isto važi i za PayPal, Moneybookers, Go-ogle Checkout, ePassporte ili bilo koji drugiservis. Takoāe, ne možete dobiti na lutriji ilinekoj igri na sreþu – ako ne uĀestvujete.

Ivan VESIý




Uposlednjih nekoliko godina Srbija sevratila na kartu Evrope bar kada

se radi o dva važna sektora – bankar-skom i sektoru telekomunikacija. ÿak i uvreme kada svetska ekonomska kriza do-minira, uzimajuþi danak u svim ostalimaspektima svakodnevnog života, skoroparadoksalno zvuĀe vesti u medijima daje bankarski sektor prošao neošte-þen, štednja graāana raste, Telekomje najprofitabilnije preduzeþe iako je

u javnom sektoru, a statistiĀki gle-dano svako treþe domaþinstvo u Sr-biji ima brz pristup Internetu.Upravo je taj spoj izbalansiranogbankarskog tržišta, telekomunikacijai sveprisutnog broadband Internetaprirodno uslovio i nagli rast finansij-skih transakcija preko ovih platfor-mi. Banke su konaĀno poĀele da iz-daju Viza i Master kreditne kartice

uz otvorene tekuþe raĀune (nekestandardno i uz obiĀan devizni raĀun),kojima, po pravilu, bez problema možeteda vršite plaþanja preko Interneta u ze-mlji i inostranstvu i da podižete novacna ATM bankomatima.

Ipak, ove Āinjenice ne mogu da zamaglesuvu realnost devastacije koju je SEKAza sobom ostavila u svim ostalimaspektima života i rada u Srbiji. Jednaod oĀiglednih posledica ovakvog stanjaje sve veþi broj ljudi koji uhlebljenje tra-že u inostranstvu, privremeno ili stal-no. Razvojem Interneta otvorio se još

jedan važan prostor (bolje reþi šansa)za sve one koji imaju znanje, poznaju je-zik i služe se tehnologijom u komunika-ciji – da, ne menjajuþi adresu, naāu po-sao i zaradu preko Interneta.

U svim ovim sluĀajevima postavlja se lo-giĀno pitanje naplate usluga. Stoga þe-mo pokušati da osvetlimo trenutno do-stupne i za Srbiju relevantne (Āitajne-Paypal) naĀine primanja finansijskih

doznaka – uplata na raĀune fiziĀkihlica u Srbiji, ostvarene na bazi pru-žene usluge preko Interneta (Āitajne-Western Union).

ÿekovi

Ako do sada niste imali iskustva saprimanjem doznaka iz inostranstva,a cela priĀa o online transakcijamastvara kod vas višak želudaĀne kise-line, dobro je da znate da je stari,dobri Āek još živ i da dobro funkcio-niše. Veliki broj affiliate moderacija

(na primer Amazon i Google) ponudi-þe vam opciju slanja Āeka regularnompoštom kao standardnu, ukoliko nistespremni da dostavite bankarsku in-strukciju ili neku drugu opciju naplate.Veþinu Āekova možete naplatiti u bilo


Viza i MasterCard servisi… za primanje doznaka iz inostranstva koji rade u Srbiji (Payoneer, Epassporteitd.) – prednosti i mane u odnosu na klasiĀni wire transfer



kojoj banci, Āak i ako nemate otvorenbankarski raĀun (mada je tada bankar-ska provizija znatno veþa i postoji gor-nji limit iznosa na Āeku od 250 USD, aako hoþete više, morate da otvoritedevizni raĀun u toj banci) i zato ovo na-vodimo kao opciju jer podrazumeva naj-manje poĀetnih restrikcija. Sve štotreba dostaviti jesu što precizniji po-daci o primaocu Āeka (ime, prezime,puna adresa bez skraþenica).Ono što treba da znate o Āekovima je-ste to da postoje tri osnovna tipa: pri-vatni, kompanijski i bankarski. U najve-þem broju sluĀajeva, Āek koji dobijete odizdavaoca iz inostranstva je kompanijski

Āek (na njemu je pored imena banke kojazastupa kompaniju vidno oznaĀen i nazivkompanije). Za razliku od bankarskih Āe-kova koji mogu da se naplate na licumesta u banci, kompanijski Āekovi iduna dodatnu, takozvanu INCASO proveru,

a taj proces, pored vremenskog traja-nja od najmanje 45 dana, podrazumeva idodatnu bankarsku proviziju minimumdva odsto za obradu.

Bankarska instrukcija

– WIRE TRANSFER, IBAN i

SWIFT

Ako veþ imate otvoren devizni raĀin unekoj banci u Srbiji, mnogo elegantniji ibrži naĀin primanja novca od Āeka jestetakozvani Wire Transfer, gde se ceoproces prenosa sredstava odvija putembankarskih naloga sa raĀuna uplatiocana raĀun primaoca. Sve što treba dauĀinite u tom sluĀaju jeste da od svoje

banke zatražite bankarsku instrukciju(najĀešþe þe vam je bankar odštampatina papru, a u velikom broju sluĀajevamožete je dobiti u elektronskom forma-tu na svom raĀunaru ako imate pristupe-banking uslugama banke) i da je elek-

tronskom poštom do-stavite stranomuplatiocu. Bankarskainstrukcija sadrži po-

datke o vašem devi-znom raĀunu na kojitreba da se izvršiuplata, i to najĀešþeu IBAN formatu (In-

ternational Bank Ac-

count Number), koji možete lako prepo-znati po dva poĀetna latiniĀna slova RSkoja prethode nizu cifara. Takoāe, poredpunog imena primaoca, navedenog ime-na korespodentske banke, na bankarskojinstrukciji mora biti specificiran i tzv.SWIFT kôd ili BIC (Bank Identifier Code),

i to uvek kad se radi o transferima kojiukljuĀuju banke koje se nalaze u razliĀi-tim državama. Ponekad je u okviru ban-karske instrukcije potrebno navesti isvrhu uplate. Kada se uplati novac, po-trebno je da proāu do tri radna dana danovac stigne na raĀun.Prvo, više proceduralno ograniĀenjepredstavlja zvaniĀna izjava koja treba

da prati svaku ovakvu transakciju, ko-jom objašnjavate svrhu, odnosno osnovdoznake. Obavezno pitajte savetnika zaklijente koje su varijante najĀešþe uopticaju, a koje nisu dozvoljene u izja-vama, pa navedite onu najbližu kon-kretnom sluĀaju. Ukoliko þete od istoguplatioca primati redovne uplate, u iz-javi napišite i to da þete ubuduþe dobi-jati novac po istom osnovu, pa tako

neþete morati po tom osnovu da daje-te nove izjave.Meāutim, transakcije manje od 10.000evra, a ukupno 15.000 evra na godišnjemnivou ne podižu crvenu zastavicu u Mini-starstvu finansija, pa stoga ogromna ve-





þina ljudi prosto izbegava da plati ovajporez, i to zasad mahom prolazi.Upravo ta neeksplicitnost trenutnogpravnog okvira, pre svega kada se radio osnovama za oporezivanje, ostavljaveliki broj nedoumica u pogledu legalno-sti Āitavog postupka. Veliki broj pojedi-naca odluĀuje se da potraži alternativ-no, manje riziĀno rešenje za primanjenovca iz inostranstva, makar i po cenuveþih provizija. Tako dolazimo na pragonline sistema za plaþanje/naplatu.

Online Payment Providers

Najkraþa generalna definicija ovih ser-visa je da se radi o posrednicima u on-line plaþanjima koji vam omoguþuju pri-stup svim opcijama transfera sred-stava s jedne pozicije na drugu. Uosnovnoj opciji dobijate neki od virtu-elnih Visa ili Mastercard raĀuna kojivam omoguþavaju sve vrste plaþanjapreko Interneta ili Āak prebacivanjanovca sa tog raĀuna direktno na vašraĀun u lokalnoj banci (ova opcija, na-žalost, ne važi za srpske graāane).

Stvar postaje interesantna kada kodovih kompanija uz sitnu novĀanu kom-penzaciju (oko 30 USD) aplicirate zatakozvanu plastiku, fiziĀku platnu kar-ticu (Visa Electron ili Mastercard –radi se o debitnim karticama koje mo-

žete koristiti do limita uplaþenog izno-sa, bez kreditnih opcija), koja vam sti-že u koverti standardnom poštom i ko-ja vam omoguþava dodatnu uslugu po-dizanja novca na svim ATM bankomati-ma koji imaju istaknutu Visa ili Ma-stercard etiketu respektivno.

Tu stižemo do naj interesantn ijeg delauobiĀajenog scenarija. Poslodavac izinostranstva otvara biznis account kodOnline Payment Providera, i kao bizniskorisnik automatski dobija opciju pay-roll. Drugim reĀima, provajder otvaraodgovarajuþi broj podraĀuna (sub-acco-

unta) za sve zaposlene koji þe ovim pu-tem da primaju platu i izdaje za svakogvirtualnu ili plastiĀnu karticu (Visa iliMastercard). Svojevrsna „kvaka” u ce-loj priĀi je Āinjenica da iako kartica kojudobijete u poštansko sanduĀe (nakondve do pet nedelja) izgleda kao stan-dardna bankarska i sadrži standardnepodatke (vaše ime i prezime, broj raĀu-na, datum važenja), vaš dodeljeni raĀunostaje zapravo potpartija biznis raĀunaposlodavca. On u svakom momentu za-

država kontrolu nad vašim raĀunom isredstvima deponovanim na njemu imože ga otkazati po želji.S druge strane, svaka transakcija izvr-šena ovim karticama, ukljuĀujuþi tu ipodizanje novca na ATM bankomatima,

knjiži se na teret glavne partije, taĀnijebiznis raĀuna poslodavca, i upravo je tostvar zbog koje se veþina ljudi u Srbijiopredeljuje da aplicira za ovu opciju,anticipirajuþi sve prateþe velike rizike.Da sumiramo u jednoj reĀenici, pružavam se moguþnost da legalno primatenovac iz inostranstva, a da pri tom kaopojedinac sve pravne rizike i troškoveprebacite na poslodavca, koji je formal-ni vlasnik vašeg raĀuna.Pošto u Srbiji nije moguþe ostvariti wi-re transfer sa ovih raĀuna na lokalni,jedina opcija jeste podizanje novca kojivam je poslodavac uplatio preko ATMbankomata. Pored standardne provizijeza punjenje raĀuna i podizanje gotovi-ne, kao i izvesnog troška valutne kon-verzije, ovde dolazimo do prvog velikogograniĀenja u vidu enormnih provizijakoje banke u Srbiji uzimaju za svakoATM podizanje gotovine. Kod matiĀnihbanaka provizija iznosi tri evra, a mini-mum od 40 do 300 dinara; kada se no-vac podiže na bankomatima ostalih ba-naka, naknada je od jedan do Āitavih

3,25 odsto!Drugi faktor rizika kada se radi o Onli-ne Payment Providerima vezan je zasamu suštinu njihovog postojanja.Pretpostavka je da þe se veþina poje-dinaca i pravnih lica u normalnim okol-




nostima (Āitaj: ureāenim državama)uvek radije opredeliti u korist regular-nih metoda prenosa sredstava s jed-nog raĀuna na drugi. Istorijski gledano,prvi korisnici ovih sistema bile su velikeonline kladionice i porno sajtovi, koji suna ovaj naĀin, s jedne strane, sebi isvojim klijentima omoguþavali netran-sparentna finansijska poravnanja, a sdruge strane na izvestan naĀin vršilipranje novca jer su kao korespondent-ske banke koristili sumnjive offshorebanke, koje kao takve i nisu u potpuno-sti potpadale pod kontrolu ovlašþenihmeāunarodnih regulatornih tela.

To je i uslovilo usva jan je posebnog zako-na u Sjedinjenim AmeriĀkim Državama –Credit CARD Act of 2009, koji je nalo-žio kompanijama Visa i Mastercardstriktniju kontrolu banaka, pogotovuonih koje sklapaju ugovore sa OnlinePayment Providerima. Direktna posledi-

ca toga je gašenje jednog broja ovihservisa, a za nas je svakako najznaĀaj-niji prestanak rada najpoznatijeg meāunjima – sistema ePasseporte. Taj si-stem imao je ubedljivo najveþu zastu-pljenost meāu korisnicima u Srbiji. Veli-ki deo njih ostao je bez svih sredstavakoja su u tom momentu imali na virtuel-nim raĀunima i najverovatnije ne postojipravni mehanizam da ih povrate. Jasnoje da je pitanje rizika najvažnije kada sedonosi odluka da se uāe u neki od Onli-ne Payment Sistema. Najbolja alterna-tiva za ugašeni ePassporte u Srbiji jetrenutno izraelska kompanija Payoneer,koja (pored Āinjenice da je umesto Visedeo Mastercard sistema) nudi veomasliĀne uslove u pogledu raspoloživih op-cija i provizija. Takoāe, Choice BankLtd., koja stoji iza Payoneera, na belojje listi i trenutno funkcioniše u potpu-nosti u skladu sa pomenutim Credit

CARD Actom. Uz to da ima odliĀnu po-dršku i postojeþu bazu korisnika kada jeSrbija u pitanju, Payoneer se izdvaja izliste ostalih provajdera koji nude sliĀneusluge (da pomenemo samo neke:AlertPay, Neteller, Liberty Reserver,MoneyBookers i drugi).Kada konaĀno uporedimo sve iznete al-ternative za primanje uplata iz ino-stranstva, jasno se nameþe zakljuĀakda (kao i u veþini drugih segmenata) iovde stvari više diktira loš pravni provi-zorijum nego želja obiĀnih ljudi daostvare neku finansijsku korist nauštrb države i društva. Kada bi državajasnim zakonima i umerenom poreskompolitikom konaĀno regulisala ovu oblasti time omoguþila graāanima da na lega-lan i bezbolan naĀin u okviru domaþegbankarskog sistema obavljaju poslove ivrše naplatu od stranih kompanija,ogromnu korist od toga imala bi presvega ona sama, a zatim i njeni graāa-ni. Do tada, Online Payment Provideriostaju najsigurnija alternativa stan-dardnim bankarskim Wire doznakama,

što pruža koliku-toliku sigurnost davam jednog dana na vrata ne zakuca dr-žavni službenik sa sudskim nalogom iliporeskom prijavom sa X nula ispod pod-vuĀene crte.

Dušan KNEŽEVIý

Kada pojedinac direktno radi za stranu kompaniju koja nema predstavništvo – þerku firmu u Srbiji, taj odnos formalno pravno

potpada pod zakone države u kojoj se firma nalazi. No, za pojedinca kao radnika državljanina Srbije i dalje važe srpski zakoni, pogo-

tovo onaj o porezu na dohodak graāana. To znaĀi da je on u obavezi da sve prilive prijavljuje, pravda, sabira i, ako na kraju godine

zbir preāe odreāenu cifru, plati porez na dohodak, i to najĀešþe po stopi od 20 odsto.

TumaĀenje važeþeg Zakona kada se radi ouplatama iz inostranstva na raĀunepojedinaca:




Obavljanje bankarskih transakcija iz fo-telje postoji u Srbiji veþ nekoliko go-

dina, ali je tek veþom penetracijom široko-pojasnog Interneta i poboljšanjem kvalitetaveza postalo zanimljivije korisnicima. Doksu se poslovni klijenti vrlo brzo prilagodilinovom naĀinu poslovanja, ovaj vid korišþe-nja bankarskih usluga još je slabo razvijenkada se radi o fiziĀkim licima.

Prednosti

Elektronsko ili online bankarstvo je mno-go zgodnije, brže i jeftinije rešenje za

obavljanje bankarskih usluga jerne zahteva odlazak klijenta na šal-ter banke. Sledeþa prednost je tošto radi i vikendom, noþu i prazni-cima – elektronski šalter je dostu-pan 24 Āasa dnevno, sedam dana unedelji, 365 dana godišnje. Korišþenjemsvog kompjutera, Interneta i eventualnoštampaĀa (ukoliko želite izveštaje u pa-pirnoj formi) možete da obavite sve tran-sakcije kao i u ekspozituri banke – da pla-tite raĀune, prebacite novac s jednograĀuna na drugi, izvršite menjaĀke poslo-

ve, proverite stanje na svo-jim dinarskim i deviznim ra-Āunima, saznate vreme do-speþa oroĀene štednje itd.Sve što vam treba (osimveþ pomenute kompjuterskeopreme) jesu pristupni po-daci koje þete dobiti od svo-je banke.

Elektronsko bankarstvo imajoš jednu prednost. Ono je iza banke znatno jeftinije oddolaska na šalter. Osim štoplaþanje raĀuna putem In-terneta štedi vreme, štedi i

novac. Zašto jeto tako? Na sva-kom šalteru sedibankarski službe-nik koji ruĀno mo-ra da obavi proce-

duru unosa poda-taka za svaki raĀun

koji želite da platite. To njegovo angažo-vanje košta, što bi se u mnogo pojedno-stavljenoj formi moglo svesti na Āinjenicuda provizija koju plaþate na šalteru pred-stavlja cenu usluge koju je u vaše imeobavio službenik banke. S druge strane,dok sedite kod kuþe i sami u za to pred-viāeni formular unosite podatke za plaþa-nje, izbegavate posrednika (bankarskogslužbenika), pa je i ceo taj proces jeftini-ji. Pojedine banke za ovakve transakcijeuopšte ne uzimaju proviziju, kod pojedinihse plaþa provizija koja je znatno niža ne-go na šalteru, a kod nekih banaka postojii sistem da je odreāeni broj online tran-sakcija svakog meseca besplatan, nakon

Āega se naplaþuje puna provizija (što jeopet u proseku jeftinije nego da idete uekspozituru). Ovakav vid „privlaĀenja” ko-risnika online uslugama koristan je i zabanke jer se službenici banke oslobaāajubaziĀnih poslova i ostaju na raspolaganju

Elektronsko bankarstvoInternet kao alternativa odlasku u banku



za neke druge, kompleksnije operacije.Doduše, treba naglasiti i to da pojedinebanke paušalno, na meseĀnom nivou, na-plaþuju korišþenje elektronskog bankar-stva kao proviziju za korišþenje te uslu-ge, bez obzira na to da li ste je nekogmeseca zaista upotrebljavali ili ne.Pojedine banke nude i neke dodatne usluge.Na primer, elektronskim putem možete do-puniti kredit za mobilni telefon, platiti In-ternet, proveriti stanje Āekova i plaþanjakarticom, prilive i odlive sredstava sa svograĀunara, izraĀunati koliko þe vas zaistakoštati uzimanje kredita itd.Jedna od stvari koja Āesto muĀi graāane(naroĀito one iz starije generacije, naviknu-te na to da im se na šalteru lupi „štambilj”na plaþeni raĀun) jeste to što neþe imatikonkretan i opipljiv dokaz da su platili nekuuslugu. Banke su, naravno, predvidele i ta-kvu situaciju, pa omoguþavaju štampanjepotvrde o izvršenom plaþanju i/ili slanje me-seĀnih izveštaja na kuþnu adresu.

Sigurnost

Jedno od vrlo važnih pitanja u ovom tek-

stu je koliko je takvo poslovanje sa ban-kama sigurno? Ovo se najĀešþe pitajustariji stanovnici Srbije, koji su navikli nato da novĀanice osete u svojim rukama –da nije tako, penzioneri ne bi opsedalibanke i pošte onim danima kada stižu

penzije. Njihova filozofi-ja je i dalje takva daako „ne šuška u džepu,onda ni ne postoji”.Ako se tome doda istrah od novih tehnolo-gija (strah od nepozna-tog), dobija se pravirazlog zašto tek pro-centualno mali brojbankarskih klijenata ko-risti usluge elektron-skog bankarstva.Na pitanje o sigurnostiodgovoriþemo novim pi-tanjem. Zar mislite da bi banke pristaleda aktiviraju neki servis koji bi ugrozio nj i-hovu sigurnost i bezbednost transakcija ipodataka? Takva banka propala bi u rokuod nekoliko dana, pa stoga tvrdimo da sumnogo veþe šanse da vas, recimo, odže-pare u autobusu i da tako izgubite novacnego da se to dogodi u banci. A i tada seobiĀno radi o pokušajima posle kraāe do-kumenata, kojima se može stati na putodlaskom u prvu poslovnicu ili jednim tele-

fonskim pozivom da bi se blokirao raĀun.Sa svoje strane, banke se osiguravaju nanekoliko naĀina, Āesto koristeþi i više njihistovremeno. Obavezna je autentifikacijakorisnika prilikom pristupa servisima elek-tronskog bankarstva, a naĀina za to ima

nekoliko. NajĀešþe korišþeni naĀin je pu-tem unosa korisniĀkog imena i lozinke kojise dobijaju od banke kod koje se korisnikprijavi za usluge elektronskog bankarstva(odnosno kod banke kod koje ima otvorenraĀun). Drugi naĀin provere identiteta jeputem sertifikata, koji može da se drži naUSB fleš memoriji. Ovakve serfifikate izda-ju sertifikaciona tela iz banke koja podrža-va taj naĀin autentifikacije. Sledeþi veomasiguran naĀin jeste korišþenje tokena. To

je mali ureāaj koji može da stane u džep ikoji pruža najviši stepen zaštite u elek-tronskom naĀinu poslovanja, izmeāu osta-log i zbog toga što ne zahteva nikakvu in-stalaciju dodatnog softvera ili hardvera.

Tokeni imaju male displeje na kojima se u





odreāenim intervalima i po odreāenom al-goritmu smenjuju brojevi koji predstavljajušifre. Poveþana sigurnost ogleda se u to-me da se tokeni „vezuju” za odreāene na-loge i šifre s kojima moraju da se „upare”prilikom logovanja. KonaĀno, pojedine ban-ke koriste mini–CD-ove ili kartice sa Āipo-vima na kojima se smeštaju digitalni ser-tifikati, pomoþu kojih se takoāe ostvarujepotpuna i poveþana sigurnost prilikom pri-stupa vašem nalogu u banci.Opravdanja za izbegavanje elektronskogbankarstva više nema. Banke veþ odavnonude ovu uslugu, jeftinija je od posete šal-teru, dostupna je u svako doba dana i no-þi i efikasna jer se sve transakcije obavlja-ju trenutno. Jedino što nedostaje jesuljudska „bliskost” i „prisna” atmosfera ugužvi i redovima koji se formiraju ispredsvakog šaltera. A ako nas pitate, raduje-mo se što možemo da ih izbegnemo.

Branislav BUBANJA

Veþ smo navikli na to da je mobilnitelefon stvar bez koje se ne može i

univerzalni saputnik svakog od nas. Izdžepova i torbi svojih vlasnika veþ je is-tisnuo MP3/MP4 plejere pošto može dareprodukuje i muziku. Zamenio je i raĀu-nar, jer preko telefona možete da surfu-jete Internetom, da proveravate i odgo-varate na poštu, gledate filmove i prati-te novosti na Facebook nalogu. Ne tre-ba vam više ni fotoaparat jer modernitelefoni imaju integrisanu i tu funkcio-nalnost. Kako stvari stoje, neþe vamuskoro biti potreban ni novĀanik, jer þetelefon preuzeti i tu ulogu.

To je gotovo izvesno i u Srbiji, a li... Štasve danas može da se plati putem mobil-nog telefona kod nas? Ono što svi znamoi povremeno koristimo jeste dopunjavanjekredita za prepaid telefonske brojeveSMS-om, neka vrsta SMS bankarstva(provera stanja na raĀunu i informacije o

uplatama, odnosno isplatama), plaþanjeparking usluga, kao i plaþanje SMS-ommeseĀnih raĀuna (važi za vlasnike Dina-Card kartica). Nije mnogo, ali nije ni lošeza poĀetak. Najbolje od svega jeste tošto se korišþenjem ovih usluga izbegava

„omiljena” srpska sportska disciplina –Āekanje u redovima.LogiĀno, pitanje koje se nadovezuje naprethodno moglo bi da glasi: šta bismosve želeli da možemo da platimo putemmobilnog telefona? Prema istraživanju ko-je je sprovedeno 2009. godine na vrhu li-ste željenih servisa su moguþnost plaþa-nja meseĀnih raĀuna, plaþanje robe i uslu-ga u restoranima, prodavnicama ili butici-ma, kupovina preko Interneta, plaþanjerata za školarinu, kredit, osiguranje, lizingi sliĀne stvari, podizanje novca na banko-matima i slanje novca drugim licima.

PlatiMo

Mnoge od pomenutih usluga od novem-bra 2010. godine ponudio je Telenor svo-jom novom uslugom PlatiMo. PlatiMo jesistem elektronskog plaþanja sa kojimmobilni telefon postaje platno sredstvo,sliĀno kao kreditna ili debitna kartica.

Ovaj sistem vrši povezivanje tekuþeg ra-Āuna vlasnika sa njegovim telefonom, ta-ko da se uz samo nekoliko klikova po ta-staturi telefona može izvršiti sigurnoplaþanje robe ili usluga. PlatiMo je naj-kompleksnija usluga koju je Telenor ponu-

Mobilni novĀanikMobilni telefon kao zamena za platne kartice i novac




dio u našoj državi i razvijena je u saradnjisa firmom Halcom, i to sa ambicijama dapreraste okvire ovog provajdera i da po-stane univerzalno sredstvo mobilnog pla-þanja na teritoriji naše države.PlatiMo u ovom trenutku nudi sledeþeusluge: plaþanje meseĀnog telefonskograĀuna, dopunu bilo kog prepaid broja u

Telenor mreži, prebacivan je novca sa va-šeg raĀuna na raĀun drugog korisnika (uzograniĀenje da i on mora da ima aktivira-nu ovu uslugu), plaþanje preko Interneta,kao i plaþanje drugih usluga uz dogovorsa bankom kod koje imate raĀun. U tre-nutku pisanja ovog teksta Āetiri velikebanke (Raiffeisen, Komercijalna, Erste iCredit Agricole) potpisale su ugovor okorišþenju ovog sistema, tako da svi nji-hovi klijenti, koji su istovremeno i korisni-ci Telenor mobilne telefonije, mogu da ak-tiviraju servis. Naravno, tu postoje i ne-ka ograniĀenja koja se ogledaju u tomeda uslugu zasad mogu da aktiviraju samovlasnici postpaid brojeva.Kako ovaj sistem funkcioniše? Da bistemogli da koristite sistem PlatiMo neop-

hodno je da u nekoj od Telenor prodavnicazatražite novu SIM karticu. Ne morateda brinete, svi podaci sa stare kartice bi-þe prebaĀeni na novu, koja je specifiĀnapo tome što omoguþava da se na njoj Āu-va i kvalifikovani elektronski sertifikat. Uz

karticu dobijaju se isPIN i sPUK kodovi,koji služe za autenti-fikaciju korisnika. Poprijemu sertifikatakorisnik mora da gaaktivira kroz meni te-lefona i potvrdi uno-šenjem sPIN koda.Poslednji korak u pri-premi za ovaj servisjeste kontaktiranjebanke (zasad samoneke od onih koje su pomenute u prethod-nom delu teksta, a verovatno þe se vre-menom prikljuĀiti i druge), gde se digitalnisertifikat povezuje sa vašim bankovnimraĀunom.Kako se vrši plaþanje putem mobilnog te-lefona? U prodavnici, turistiĀkoj agenciji,kafiþu ili na bilo kom drugom mestu kojese nalazi u sistemu PlatiMo dovoljno je dakažete da plaþanje želite da izvršite pu-tem mobilnog telefona. Umesto kartice iligotovine, prodavcu þete dati broj mobil-nog telefona i za nekoliko trenutaka dobi-

þete poruku u kojoj se nalazi iznos kojitreba da platite, raĀun na koji treba dalegne novac, kao i informacije o prodavcu.Plaþanje potvrāujete unosom sPIN koda,nakon Āega þe se izvršiti transakcija, akupac i prodavac dobijaju informacije o

uspešnosti transakcije. To je ono što kori-snik vidi kod ovog sistema.Deo koji je sakriven od njegovih oĀiju iz-gleda ovako – nakon unosa sPIN koda vršise digitalno verifikovanje transakcije iona se sigurnim i zaštiþenim kanalomprosleāuje do vaše banke. Banka istogtrenutka obavlja nekoliko operacija. Pro-verava da li je sve u redu sa informacija-ma i ukoliko jeste, vrši transfer novca savašeg raĀuna na raĀun koji je naveden uporuci koju ste primili i prihvatili. U slu-Āaju da nešto nije u redu, transakcija þe

biti odbijena. U obe varijante i vi i proda-vac dobiþete informacije o uspešnosti,odnosno odbijanju obavljanja transakcije,tako da ne postoji moguþnost zabune.KonaĀno, i vi sami možete da proveritesve transakcije koje ste obavili na ovaj




naĀin pošto þe se one pojaviti na redov-nom izvodu sa vašeg bankarskog raĀuna.A koliko to košta? Jasno je to da jedanovakav sistem ne može da bude bespla-tan. Uostalom, i kad na šalteru banke ilipošte plaþate nešto, raĀun þe biti uve-þan za iznos provizije. U ovom sluĀajuprovizija je znatno manja nego na šalte-

ru. U promotivnom periodu, koji traje do

1. aprila 2011. godine, aktivacija uslugePlatiMo je besplatna, a svaka uspešnoobavljena transakcija naplaþuje se pet di-nara, i to na teret raĀuna za vaš mobilnitelefon. Nakon promotivnog perioda me-seĀna pretplata za ovu uslugu koštaþe

50 dinara, a transakcije þe se tarifiratisa po sedam dinara.

Intesa Mobi

Jedan sliĀan sistem, ali u nešto užimokvirima, razvila je i Banca Intesa zasvoje klijente. Intesa Mobi je usluga ko-ja omoguþava da se pomoþu mobilnog

telefona sigurnim pu-tem obave sva bezgo-tovinska plaþanja.

Transakc ije mogu dase obavljaju u bilo kojedoba dana i noþi – do-voljno je samo da ima-te telefon pri ruci. Os-im plaþanja raĀuna,ovaj sistem dozvoljavaproveru stanja i pro-met na svim raĀunimai karticama koje imateu banci, proveru kurs-ne liste i obavljanjemenjaĀkih poslova,proveru datuma isteka

dozvoljenog prekoraĀenja po tekuþem

raĀunu, pregled nerealizovanih Āekova imnoge druge stvari.Prva stvar nakon prijave za ovu uslugu jeinstalacija aplikacije I ntesa Mobi. PutemSMS-a dobiþete uputstvo i link za njenopreuzimanje (telefon mora da ima aktivi-

ran pristup Internetu). Pošto se radi oJava aplikaciji, ona bi trebalo da radi napraktiĀno svim modelima modernih mobil-nih telefona. Startovanje servisa obavljase preko aktivacionog koda koji se dobijaprilikom potpisivanja ugovora, nakon Āegaje potrebno definisati PIN kôd dužine odĀetiri do osam cifara koji þe se koristitiza pristup aplikaciji.U glavnom meniju aplikacije na raspolaga-nju je pet stavki. Stavka „RaĀuni” omogu-þava uvid u stanje i promet po tekuþim ideviznim raĀunima. Meni „Plaþanja” služiza obavljanje transakcija sa raĀuna koji sa-mi odaberete (ukoliko ih imate više). Stav-ka „Kartice” prikazuje stanje, raspoloživa irezervisana sredstva za svaku pojedinaĀnukarticu, kao i još nekoliko detalja koji zavi-se od tipa kartice i vrste raĀuna za koju jevezana. Preko menija „MenjaĀnica” može-te da kupujete i prodajete stranu valutu,uz ograniĀenje da je za ovu uslugu neop-hodno da posedujete otvoren devizni raĀunu Banca Intesi. KonaĀno, u opciji „Podeša-vanja” možete da promenite PIN broj, deli-miĀno prilagodite naĀin prikaza aplikacije,

ali i da proverite koliko je ona „pojela” in-ternet protoka kako biste mogli da kontro-lišete troškove mobilnog Interneta kojeplaþate svom mobilnom operateru.Za razliku od servisa PlatiMo koji je ve-zan za SIM karticu, aplikacija Intesa







Mobi vezana je za mobilni telefon nakom je instalirana i aktivirana. To znaĀida þete u sluĀaju da promenite mobilnikoji koristite za nesmetan nastavak ko-rišþenja ove usluge morati da u nekojekspozituri Banca Intese prijavite tip imodel novog telefona.Do kraja 2010. godine ova usluga bila jebesplatna, a sada se tarifira sa meseĀnompretplatom koja košta 50 dinara i 15 dina-ra po transakciji. Ukoliko ste vlasnik IntesaHit tekuþeg raĀuna, prvih pet transakcijameseĀno je besplatno.

MTS mobilne transakcije

Za razliku od prethodna dva sistema kojinude plaþanje najrazliĀitijih roba i uslu-ga, MTS je plaþanje preko mobilnih tele-fona ograniĀio samo na svoje servise, ito putem klasiĀnih SMS-ova. Ukoliko že-lite da na ovaj naĀin plaþate svoje post-paid raĀune, neophodno je da odete ubanku koja je izdala vašu Visa, Master-Card ili DinaCard karticu i da se tamoregistrujete, nakon Āega þete dobitimPIN kôd koji služi za potvrdu transak-cija. Plaþanje se obavlja tako što se nabroj 8686 šalje struktuirana SMS poru-ka koja izgleda ovako:KLJUÿNA_REÿ<razmak>PODATAK<razmak>YYMM<razmak>OZNAKA_TIPA_RAÿUNA

Detalje o kljuĀnim reĀima i ostalim parame-trima možete pogledati na sajtu http://www.

mts.telekom.rs/index.php/Mondo_WAP_dopuna.html .Sledi unos mPIN-a i ukoliko je sve bilo u re-du, dobiþete potvrdu u vidu SMS poruke.Na isti naĀin može da se izvrši i plaþanjeraĀuna za fiksni telefon, Open ADSL,Open IPTV, Web i Mail hosting. Bitno jenaglasiti to da se ove usluge moguostvariti bez plaþanja provizije – jedinidodatni trošak može da bude SMS poru-ka koju ste poslali (ukoliko ste potrošilisve besplatne poruke u okviru vašegpostpaid tarifnog profila).

Kako do pravih informacija?

Još jednom se pokazalo da je dobijanjeupotrebljivih i korisnih informacija najte-ži zadatak. Da bismo prikupili što kon-kretnije podatke, prvo smo telefonskikontaktirali korisniĀke servise oba pro-vajdera i korisniĀki servis Banca Intese.Jedini kvalitetan odgovor koji je razja-snio sve naše nedoumice dobili smoupravo od banke. Kada je reĀ o mobilnimoperaterima, u oba sluĀaja posavetovalisu nas da je najbolje da se liĀno obrati-mo korisniĀkom servisu, što smo mi iuradili. U Telenoru, u poslovnici, na pita -nje o servisu PlatiMo dobili smo njihovbesplatan Āasopis „Kontakt”, uz obra-zloženje: „Tu vam sve piše!”. Naravno,

to „sve” predstavlja najobiĀniju reklamubez ikakvih detalja, pa smo do traženihpodataka došli alternativnim putem, ko-rišþenjem liĀnih veza.Kada je MTS u pitanju, situacija bi, da ni-je tužna, bila komiĀna. Kada se autorovog teksta u korisniĀkom servisu na No-vom Beogradu predstavio kao novinar iobjasnio šta mu je potrebno, operatermu je odgovorio da on nije ovlašþen dadaje takve informacije(!?), a da šef tre-nutno nije prisutan. Zatražili su i broj te-lefona, uz obeþanje da þe se njihov pret-postavljeni javiti Āim stigne u poslovnicu.Epilog verovatno pogaāate – taj telefon-ski poziv nije nikad usledio.Po broju i prirodi servisa za plaþanje mo-bilnim telefonima Srbija ne zaostaje zazemljama u okruženju – u odreāenim slu-Āajevima može da se nosi i sa najrazvijeni-jim državama u svetu, jer su primenjenanajsavremenija rešenja za mobilno ban-karstvo. Ipak, da bi to zaživelo neophodnoje i da se zaposleni u struĀnim službamaedukuju kako bi mogli da informacije, kojesu inaĀe za proseĀnog graāanina Srbijevelika nepoznanica, prenesu na kvalitetani jednostavan naĀin. Bez toga teško da semože oĀekivati veþi prodor mobilnog ban-karstva, jer praksa je pokazala da se Srbiteško odriĀu redova.

Branislav BUBANJA




K upovina iz fotelje” je slogan koji je veþgodinama poznat svima koji prate do-

maþe TV stanice. Sama ideja o moguþnostišopinga iz udobnosti doma je veþ decenijamaprisutna, a Internet je tome dao mnogo in-teraktivniji pristup. Onima koji su željni da seupuste u ovaj poduhvat, nudimo adrese ne-koliko najpoznatijih virtuelnih prodavnica.Prva meāu njima je svakako eBay (www.ebay.com), preko koje možete da kupite (i prodate)skoro sve – od buve do slona. Posebno inte-resantan odeljak za potrošaĀe Āine dnevneponude (http://deals.ebay.com), gde sniženje zapojedine artikle može da dostigne i 80 odsto.Nažalost, s obzirom na to da je eBay vlasnikPayPala i mahom njega koristi kao sistemplaþanja na ovom sajtu, veþina potrošaĀa iz

Srbije još nije u moguþnosti da ih koristi. Nepostoji ni lokalizovana verzija ovog portala.Sledeþi je Amazon (www.amazon.com), najveþaameriĀka online prodavnica, koju je samo pro-šlog meseca posetilo više od 80 miliona in-ternet korisnika (http://siteanalytics.compete.com/ amazon.com). Amazon se isprva bavio iskljuĀivoonline prodajom knjiga, da bi se kasnije u po-nudi našli filmovi, audio diskovi, video igre,kompjuterski softver, odeþa, hrana... Pre ne-koliko godina Amazon je uveo tzv. CustomerVideo Reviews, koja omoguþava kupcima dapreko video recenzije komentarišu i razme-njuju utiske o proizvodima koji se prodaju naovom sajtu, što je originalna i jedinstvenaponuda ovakvog tipa na Netu. Plaþanje naAmazonu vrši se kreditnim karticama kaošto su Visa, MasterCard, American Expressitd., što omoguþava graāanima Srbije da ga

koriste. Roba se u našu zemlju isporuĀuje urasponu od 22 do 29 radnih dana, a za svakinaruĀeni predmet plaþa se i dodatna cenaisporuke po meāunarodnoj tarifi.Što se sliĀnih sajtova u Srbiji tiĀe, kod nas jenaroĀito popularan model online aukcije, od-nosno sistem preko kog korisnici sajta kori-ste licitaciju kao naĀin kupovine razliĀitih pro-izvoda. Jedan od najveþih sajtova ovog tipa jeLimundo (www.limundo.com). Meāutim, ovaj oblikonline trgovine takav je samo u nazivu, s ob-zirom na to da je kupoprodaju moguþe obavitisamo direktnim stupanjem u kontakt sa pro-davcem, dakle Limundo jedino obavlja uloguposrednika. SliĀna je situacija i sa Tiket ser-visom (www.tiketservis.com) koji se bavi prodajomkarata za sve vrste kulturnih i sportskih do-gaāaja kod nas. Plaþanje kreditnim karticamatrenutno je onemoguþeno, dostava na kuþnuadresu nije moguþa neposredno pred samdogaāaj, te je opet najĀešþi naĀin dobijanja

Mali vodiĀ za kupovinu iz foteljeNajveþe online prodavnice u svetu i kod nas




usluge – da se pojavite liĀno. Interesantnoje to da je i lanac prehrambene robe i uslu-ga Maxi ponudio online prodaju hrane naadresi http://shop.maxi.rs . Roba se naruĀuje re-gistracijom na sajt i telefonom, a isporuĀu-je se najĀešþe istog dana. Roba se plaþaslužbi za isporuĀivanje direktno, isto kao ikod sajta Donesi.com, koji je prvi u Srbijiomoguþio naruĀivanje hrane za kuþnu do-stavu preko Interneta.

Od 2008. godine JAT Airways vrši prodajuavio-karata i izdavanje elektronskih karatakorisnicima na adresi (www.jat.com/active/sr-latin/ home/main_menu/travel_info/kupovina_karte_preko_

interneta.html). Plaþanje se vrši Visa, Master-Card ili Dina karticom, a potvrdu o rezervaci-ji, kao i potvrdu o izdatoj elektronskoj karti

morate da odštampate i nosite sa sobomtokom putovanja.Prodaja putem Interneta vremenom þe po-stati sve popularniji izvor malog biznisa u Sr-biji i sigurno zaslužuje više pažnje. Onima kojirazmišljaju o tome da naprave sopstveni on-line shop predlažemo da proĀitaju nešto višeo open source e-commerce platformi Ma-gento (www.magentocommerce.com), koja im to uzminimalna ulaganja može i omoguþiti.

Iris MILJKOVIý

eTrgovina za poĀetnike

Izdaje i štampa:Politika AD

Glavni i odgovorni urednik:Dušan StojiĀeviþ

Priredili:Branislav BubanjaIvan VesiþUroš ZoriþDušan KneževiþIris Miljkoviþ

Oglasi: Ivana Ivankoviþ

TehniĀko ureāenje: Srāan Barac

Realizovano u saradnji saMinistarstvom za telekomunikacije iinformaciono društvo Republike Srbije

Ovo je besplatan primerak uzredovni januarski broj„Sveta kompjutera”

Ovaj informator u elektronskom oblikumožete naþi na sajtu Ministarstva zatelekomunikacije i informaciono društvo(www.mtid.gov.rs), kao i na sajtu„Sveta kompjutera” (www.sk.rs)





Documents

svet kompjutera eTrgovina za pocetnike.pdf