SWOT analiza turistike destinacije Leskovac
SWOT analiza turistike destinacije Leskovac
Leskovac najvei grad u Jablanikom okrugu nalazi se u jugoistonom
delu Srbije, regionalni, privredni, zdravstveni, kulturni i
obrazovni centar.Leskovac sebe posmatra sa nadmorske visine od 228
metara. Smeten je u plodnoj kotlini, koja predstavlja tektonsku
potolinu krajnjeg ogranka nekadanjeg Panonskog mora. Oiviena je
Babikom gorom, Selievicom i Suvom planinom na istoku, Radanom i
Pasjaom na zapadu i Kukavicom i emernikom na jugu. Na povrini
kotline od 2250 km2 nalazi se oko 300 naselja. Sa severne strane,
kotlina je otvorena prema Nikoj, a na jugu, preko Grdelike klisure,
prema vranjsko-bujanovakoj kotlini.
Na mapi, Leskovaka optina se nalazi izmeu koordinata 42o 13' i
43o 07' severne geografske irine i 21o 27' i 22o 33' istone
geografske duine. Sam grad se nalazi na ukrstu 43o 00' uporednika i
21o 57' podnevka.
Godinama se na ovom podruju na turistiku privredu gledalo sa
nipodatavanjem kao na oblast nepogodnu za ulaganje. Negativno
naslee prethodnog privrednog sistema posebno je vidljivo u
turistikoj privredi ovog podruja. Zaokret tokom prethodnih godina
stvara uslove da se ovaj kraj prikljui drugim regionima.
Meutim, da bi se dostigao planirani nivo razvoja turizma u ovoj
regiji je potrebno uiniti mnogo vee napore nego u onim regionima,
koji su na vreme uoili svoje komparativne prednosti. Strategija
turizma tretira ovo podruje kao jo uvek nedirnuto i
neotkriveno.
Kao turistiki proizvod, ova regija moe ponuditi aktivnosti na
otvorenom, istoriju i ouvanu okolinu. Prednost ovog podruja vidi se
u ouvanosti, tradicionalnosti, orijentisanosti ka masovnom turizmu,
u izazovnosti nezaga|ene okoline.
Jedan od problema razvoja jeste budet koji je limitiran, a u
postojeim uslovima Turistika organizacija ne moe da finansira
potrebne aktivnosti to dovodi do toga da ne moe da ispuni zakonske
obaveze u promovisanju i unapreenju turizma na teritoriji grada
Leskovca. Rezultat takvog ophoenja lokalnih vlasti prema turizmu
je, da su sve aktivnosti koje zavise od sredstava iz javnog sektora
potpuno zamrle (izdavanje broura, vodia, izrada suvenira,
savremenih promotivnih sredstava, suvenira...).
Neto bolje stanje je kod manifestacionih aktivnosti jer se tu
sredstva obezbeuju delom iz kotizacije i zakupa prostora, ali se
pak tu oitava nedostatak marketinkih i promotivnih aktivnosti.
Poslednjih godina je iz nevedenih razloga (nedostatak
propagandnog i promotivnog materijala i nedostatak sredstava),
gotovo zapostavljeno uee na specijalizovanim izlobama i
sajmovima.
Istovremeno,procena je i da je nedovoljno manifestacionih
aktivnosti za grad i optinu veliine Leskovca (primedba ministra da
je nedovoljno 7 dana manifestacija u godini), pa je planirano
organizovanje nekih novih manifestacija i priredbi.Ove
karakteristike su prednosti za jaanje njegove turistike ponude I
stvaranje konkretnog turistikog proizvoda. Godine za nama I
drutvene okolnosti bile su nepovoljne za razvoj turizma. Promena u
kulturno-istorijskim pogledima smanjila je interesovanje prema
turistikom proizvodu grada, a drutveno ekonomske prilike I pad
standarda prebacili su teite interesovanja lokalne vlasti na druge
grane privrede.Meutim, poslednjih godina je pojaana svest graana da
je turizam visoko produktivna delatnost, koja je podsticaj i dopuna
ostalih privrednih grana.
Uslune delatnosti u svetu preuzimaju primat I sve je vei broj
ljudi I kapitala vezan za njih, to namee potrebu prestruktuiranja
privrede u Srbiji. To se odrazilo kroz vea ulaganja u razvoj
turizma u naoj zemlji, formiranje njenog turistikog proizvoda I
jaanja odreenih podruja kao primamljivih turistikih destinacija. U
skladu sa osnovnim dugoronim ciljevima I konceptom razvoja utvrena
je klasifikacija turistikih destinacija Srbije.
U ovoj podeli Jablaniki okrug, a posebno grad Leskovac ostao je
zaboravljen I nije mu posveena adekvatna panja. Grad nije uvrten u
gradske turistike centre, iako po svojim karakteristikama:
kulturno-istorijsko naslee, povoljan poloaj, postojea kulturna I
turistika ponuda I brojne manifestacije, ima sve uslove za to. To
je prvi zadatak u okviru razvoja turizma, zauzimanje mesta koje
Leskovac zasluuje na turistikoj mapi Srbije, sa zaokruenom I
polufunkcionalnom turistikom ponudom, koja e zadovoljiti zahteve
domae, ali I strane turistike tranje. Za sagledavanje postojeeg
stanja I mogunosti optimalnog valoritovanja potencijala u gradu I
okolini sprovedena je SWOT
analiza.TABELAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAtraktivne manifestacije
Leskovako leto
Leskovako leto je za nekoliko prethodnih godina profilisalo svoj
karater. Kao najdua manifestacija u zemlji, po sadraju i koncepciji
iz godine u godinu pobuuje sve veu panju.
Leskovako leto se odrava u etno komplesku op Doki, u samom
centru grada. Poinje kad i leto i traje do sredine jula .Progam je
podeljen u tri segmenata. Prvi ine sportske aktivnosti: revijalni
nastupi dudista, karatista, rolera, biciklista, motociklista, potom
turniri u odbojci i fudbalu na pesku, ulinom basketu...
Drugi segment je deiji program. Tu se predstavljaju najuspenija
dostignua dece iz oblasti dramskog, muzikog, literarnog, likovnog
stvaralatva, igre i zabave. Takoe se za decu razliitog uzrasta
organizuju gostovanja popularnih baletskih i pozorinih predstava iz
drugih gradova, potom nastupi plesnih grupa, modne revije, revije
pasa i kunih ljubimaca, takmienja u pevanju, plesu...
Trei deo progama ine zabavno umetniki sadraji namenjeni
graanstvu. U okviru ovog segmenta predstavljaju se umetnika
udruenja, kulturno umetnika drutva, horovi, orkestri zabavne,
narodne i ozbiljne muzike, pozorine predstave, knjievne veeri,
izlobe knjiga, slika i cvea, ptica , pasa i filmske
projekcije...
Jednom reju, organizuju se programi za profinjeniji ukus
prilagoen letnjim veerima.Rotiljijada
Rotiljijada je manifestacija po kojoj se poznaje Leskovac. Prema
broju posetilaca spada u sam vrh tiristikih priredbi u Republici.
Za sedam dana trajanja manifestaciju poseti oko 300.000. gostiju.
Organizator Rotiljijade, Turistika organizacija Leskovca, iz godine
u godinu koncepciju prilagoava evropskim normativima, trudei se da
manifestacija ne izgubi od osnovne zamisli afirmisanje spremanja
kulinarskih specijaliteta sa rotilja. Takoe, vodi se rauna da se
prateim sadrajima privue mlaa populacija.U tom smislu se iz godine
u godinu organizuju atratktivni koncerti, modne revije, karnevali,
izbori za mis... Do sada je dosta uinjeno da se sa podizanjem
kvaliteta, organizovanjem karnevla po formuli ''Oktober festa'' iz
Minhena, medijskim prezentacijama drugim markentikim aktivnostima
Rotiljijada privue turiste iz inostranstva.
Kao pratee manifestacije na Rotiljijadi se tradicionalno
odravaju takmienja za izradu pljeskavice za Ginisa, najveu
pljeskavicu iz ruke i tradiocionalna takmienja ugostiteljskih
radnika, majstora rotilja i takmienja uenika ugostiteljskih kola u
pripremanju specijaliteta sa Rotilja.
Uz pratee manifestacije koje su atraktivne za publiku,
organizatori nastoje da, putem seminara, okuglih stolova,
predavanja i strunih simpozijuma, afirmiu proizvodnju rotilj mesa i
spravljanje specijaliteta sa rotilja.
Karneval Leskovac
Posle tri uspeno organizovana Karnevala Rotiljijade,
manifestacija je sazrela i po kvalitetu i kvantitetu nadmaila
okvire dosadanje organizacije. Do sada vezivana uz Rotiljijadu od
2009. godine postala je zasebna manifestacija. Termin odravanja od
2010. godine bie termin tradicionalnih hrianskih karnevala, pred
veliki uskrnji post.
Time se vraamo tradiciji, jer je Leskovac izmeu dva svetska rata
bio jedan od retkih gradova u tadanjoj kraljevini u kojoj su se
organizovali karnevali.
Termin odravanja karnevala tokom 2009. bio je odreen uz
kosultovanje FECC-a (asocijacije karnevalskih gradova evrope), s
obzirom da se u maju 2009. oekivao prijem i punopravno lanstvo u
asocijaciju.
Karneval e biti i ubudue sinteza tradicionalnih i savremenih
karnevala, a oekuje se da privue preko 50.000 posetilaca.
U susret novom Karnevalu bie organizovane i neke pratee priredbe
(karnevalske izlobe, predtakmienja i deji karneval).
Izloba suvenira i tampanog propagandnog materijala
Polovinom novembra odrava se tradicionalna Izloba suvenira i
tampanog propagandnog materijala na kome uestvuju gotovo sve
Turistike organizacije iz Srbije. Izloba ima takmiarski karakter, a
pobednici se nagrauju.
Organizator izlobe je TO Leskovac.
Arheoloke lokacije
Arheoloki park na Hisaru
Arheoloka istraivanja na ovom lokalitetu zapoela su 1999.
godine, posle sluajnog otkria sada ve uvene Turovieve igle.
Iskopavanja sa kraim prekidima traju nekoliko godina pa se na
nekoliko mesta du puta mogu videti arheolohke sonde gde su iskopani
veoma znaajni nalazi.Utvreno je nekoliko slojeva sa izuzetno
znaajnim otkriima poev od vremena neolita do srednjeg veka i
kasnije.
Nalazi ukazuju na tragove tzv.,Brnjike kulturne grupe koja,
datira od 1300. do 1000. godine PNE. To govori o prisustvu Dardnaca
na ovim prostorima.Jedan od najznaajnijih pronalazaka na Hisaru je
gvozdena igla (ezlo) od istog, nerajueg gvoa. Komad je kompaktan i
bez ikakvih primesa. Ustanovljeno je da se ak i primenom savremene
tehnologije ovakvi primerci ne mogu izliti.
To ukazuje da je ovaj kraj bio metalurki i zanatski centar
znaajan za Evropu i da je narod ovog kraja, pre Hetita iz severne
Azije, poznavao tehnologiju proizvodnje gvoa. Lokalitet na Hisaru,
prema reima prof.dr. Milorada Stojia, rukovodioca istraivanja,
spada u red najznaajnijih u Evropi, a otkivena igla (ezlo) spada u
red epohalnih otkria.Cariin grad
Jedan od najznaajnijih arheolokih lokaliteta u Srbiji i
najznaajniji i najouvaniji na jugu Srbije.
Lokalitet Cariin grad (Justiniana prima) se nalazi na 29 km
zapadno od Leskovca, 7 km od Lebana, u blizini sela Prekopelica. Do
lokaliteta, jednog od najbogatijih iz vizantijskog perioda, dolazi
se asfaltnim putem dolinom reke Jablanice.
Grad se nalazi na uu reke Cariine u Svinjaricu koja se,
severoistono od grada, uliva u Pustu Reku.
Izgraen je na platou koji se na uu dveju reica zavrava stenastom
terasom. Osnovao ga je vizantijski car Junistijan I u VI veku, na
mestu autohtone gradine Bederijane. Ovakve tvrdnje potkrepljuju
ostaci monumentalne donjogradske bazilike sa autentinim
Justinijanovim monogramom i velika episkopska bazilika na
akropoli.
Grad je bio crkveno sredite celog severnog Ilirika. U gradu je,
pored profanih objekata, otkriveno i ak deset bazilika.
Grad je opasan zidinama i deli se na episkopski, srednji i juni
deo. Na akropolju, koji je prvi sagra|en, podignuti su bazilika i
episkopska plata. Iza crkve je veliki bazen uklesan u kamenu do
koga je vodio akvadukt sa Petrove gore, dugaak 16 kilometara. Ispod
ovog kompleksa je kruni forum na kome je bio postavljen monumetalni
pozlaeni kip Jusitnijana. Ulica to je od foruma vodila ka jugu bila
je oiviena zgradama za stanovanje. U ovom delu grada otkopani su
ostaci crkve sa mozaikom u devet nijansi boja. U ovom delu van
bedema otkrivene su terme.
Osnova grada slina je Hadronu (Philipolison) u Siriji, rodnom
mestu Filipa Arabljanina.
Grad je svoj najvei procvat imao od tridesete do pedesete godina
VI veka, kada su izgraeni, pored akropolja, srednji grad a, na
mestu kasnijeg donjeg grada, bazilika i cisterna.
Posle estih upada Avara i infiltracije Slovena, oko 615. godine,
grad naputa domae stanovnitvo.
Skobalji grad
Na padinama planine Kukavice iznad Vuja, 18 km juno od Leskovca,
nalaze se ostaci tvrave u ovom kraju poznate kao Skobalji grad. To
je utvr|enje iz XV veka koje je sagradio vojvoda Nikola Skobalji,
branei podruje Duboice od Turaka. U blizini grada nalazio se
Skobaljiev kladenac. Grad se prostirao na povrini od oko jednog
hektara. Na severozapadnoj strani tvrave nalazila se kula sa
spratovima. Na ovom prostoru su pronaeni ostaci amfora i
ranovizantijske grnarije. Skobalji grad je bio malo, ali znaajno
utvrenje koje potie jo iz rimskog i kasnoantikog doba.
Manastiri I crkve
Crkva (Odaklija( u LeskovcuU samom gradu se nalazi stara crkva
(Odaklija(, graena u vreme Karaorevog ustanka od 1805. do 1812.
godine, obnovljena 1839. godine. Graevina je ukopana u zemlju.
Arhitektura nije znaajna, ali je specifina po tome to u njoj
postoji ozidan odak, to ovu crkvu ini jedinstvenom u svetu.
Leskovani su to uradili zaplaeni pretnjom Turakametana da e sruiti
tu (avolsku bogomolju(. Dosetili su se da u crkvi naine ognjite i
dimnjak, izgovarajui se pred Turcima da grade konak za svetenika.To
je jednobrodna graevina bez kupole, ima trem sa arkadama i drvenim
stubovima na junoj i zapadnoj strani. Zanimljivo je da su tanki
drveni stubovi opkivani letvama i omotavani kudeljnim konopima pa
potom malterisani, to je doprinosilo monumentalnosti. Odaklija je
zidana od erpia sa debelim zidovima. Du celog svoda u njegovoj peti
i u samim zidovima ugraivani su zemljani lonci rasporeeni na
razmaku od po jedan metar, sa grliima okrenutim ka unutranjosti
crkve, pa se u zidovima mogu videti sitne rupe to pridonosi
izuzetnoj akustici. U crkvi se nalaze ikonostas i ciborijum,
uradjeni u duborezu od imirovog drveta. Ikonostas je, po predanju,
radio Zafir Zaa (Zama) Dimitrijevi iz Debra koji se oenio u
Vlasotincu, a preselio u Leskovac.Zvonik ove crkve sagraen je
6.septemba 1879. godine. Ima pet zvona. Na najmanjem pie: Sie zvono
sali Milosav Pekovi u Beogradu 1810. leta;Na malo veem zvonu
pie:
U cerkvu deligradsku hrama svetog arhistratiga Mihaila g.Georiju
Petroviu 1811 ljeta. Najvee zvono priloli su svi esnafi iz
Leskovca. To i druga dva su livana ~rez Stevana Bote 1879.u
Vrcu.Crkva Svete Trojice u LeskovcuLeskovaka Saborna crkva se
nalazi u samom centru grada. Graena je od 1922. do 1931. godine.
Sveanom osveenju prisustvovao je kralj Jugoslavije, Aleksandar I
Karaorevi.
Osnova je priblino kvadratnog oblika, a u osnovi je ravnokraki
upisani krst sa pet kupola.
Dominira vitko kube nad naosom i etiri manja na uglovima.
Graevina je ljupka, ivopisna, a ipak monumentalna. Ima stavova
da je ona kopija Graanice, mada je vie spoj moravske kitnjatosti,
kosovskometohijske elevacije sa neto malo rakih elemenata,
stopljenih u harmoninu i vrstu celinu.
Crkva je iznutra oslikana freskama.
Autor projekta je Vasilij Androsov.Crkva Svetog Ilije u
LeskovcuCrkva Sv. Ilije se nalazi na istonoj strani Hisara.
Podignuta je i osveena povodom obeleavanja petstote godinjice
Kosovskog boja, 1889. godine na mestu, kako predanje govori,
srednjevekovne bogomolje.
Crkvu je projektovao Svetozar Ivakovi, a ikonostas je izradio S.
Nikoli iz Bitolja.Jaunjski manastiriJaunjski manastiri se nalaze 13
km severo-istono od Leskovca, iznad sela Jaunja.
Manastir Sv. Bogorodice 1488/1499. godine je podigla monahinja
Ksenija sa monahinjama Teofom, Marijom i Martom iji se ktitorski
portret nalazi u priprati.
To je jednobrodna graevina sa pripratom i polukrunom apsidom. U
crkvi postoje dva ivopisa. Jedan iz vremena gradnje, a drugi iz 19.
veka.
Crkva manastira Sv. Bogorodice je mala graevina koja u osnovi
ima pravougaonik koji se na istoku zavrava polukrunom apsidom, a na
zapadu pravougaonom pripratom.
Od posebnog znaaja je ivopis iz 1499. godine na istonom zidu
priprate.
Manastir Sv. Jovana Krstitelja je 1517. godine osnovao Andronik
Kantakuzen sa braom.
Arhitektura manastira Sv. Jovana je reprezentativnija u odnosu
na manastir vavedenja presvete Bogorodice.
Zidana je kombinovanjem pravilno oblikovanog kamena i opeke. To
je jedinstvena graevina sa po dva pilastra na junom i severnom
zidu. Na istoku je polukruna apsida, a na zapadu pravougaona
priprata uz koju je otvoren trem. Freske su nastale tokom 1524.
godine, za vreme igumana Luke, a radio ih je majstor Petar iz
Sofije. Oslikavanje je nastavljeno 1693. pod Igumanom Jovanom i
spahijom Alajbegom. Ktitori su bili Roman i pop ivko.
Po narodnom predanju u ovoj crkvi koja se nalazila na ovom mestu
se priestila srpska vojska pre odlaska na Kosovski boj.Crkva Sv.
Petke u RudaruManastirski kompleks koga ine crkva Sv. Petke,
skladan i lep konak i staro groblje, udaljen je od Leskovca 4 km.
Crkva je obnovljena 1799. godine. U osnovi je jednobrodna graevina
zasvoena poluobliastim svodom sa polukrunom apsidom i pripratom na
zapadu. Pretpostavlja se da je nastala na temeljima jednobrodne
ranohrianske bazilike, od ega su prilikom obnove bili sauvani
centralni i oltarski deo.
Stare ikone sa ikonostasa su zamenjene 1907/8. godine novim koje
je naslikao ore Joko Zografski.
Rudarski konakRudarski konak je jedan od najlepih primeraka
profane graanske arhitekture balkanskog stila.
Smatra se da je podignut pre vie stotina godina. Zgrada ima
prizemlje i sprat, a osnova zgrade je u obliku slova (T(. Postoji i
veliki doksat ispog koga se ulazi u prizemlje, zatim veliki hol i
drvene stepenice koje vode na sprat. Na spratu je veliki hol. Uz
njega se nalazi doksat koji je za dva stepenika vii od nivoa
sprata.
Naroito je interesantan izbaeni doksat. Sauvani su i veliki
dimnjak i drveni kapci na spratu. Smatra se da je ovaj konak
najlepi objekat te vrste u Srbiji.
Tokom 2007. godine u poaru je uniten deo sprata i krovne
konstrukcije, pa objektu sledi rekonstrukcija i restauracija.Crkva
Sv. Jovana Krstitelja u VujuPodignuta na lepom mestu, u
vizantijskom stilu, u kanjonu reke Vujanke, crkva Sv. Jovana Pretee
(Krstitelja) je graena u periodu izmeu 19351938. godine na
temeljima stare crkve, zadubine Nikole Skobaljia. Graena u duhu
tradicionalnog srpskog stila, crkva predstavlja jedan od
najznaajnijih primera meuratne crkvene arhitekture.
Zadubinari su Vana, udova Mite Teokarevia i sinovi Vlada, Laza i
Slavko.
Izraena je od tesanog kamena.
Iznutra je oslikana freskama akademskog slikara Petra Suhoeva.
Graevina se sastoji od dugake otvorene priprate povezane tremom s
jednospratnim zvonikom na zapadu.
Crkva je osvetana na Jovanjdan, 7.jula 1938. godine.MuzejiMuzej
tekstilne industrije u StrojkovcuPreduzimljivi leskovaki trgovci
su, neposredno posle srpskoturskog rata, odluili da osnuju prvu
fabriku. Svoju ideju sproveli su u delo 1884. godine, kada su u
selu Strojkovcu, 11 km udaljenom od Leskovca ka Vuju podigli
fabriku gajtana. Fabrika je bila smetena u nekoliko tronih zgrada
pored vodenice i imala je 60 arkova.
Pogonska snaga je bila voda iz reke. Fabrika je proizvodila samo
gajtane koji su imali najbolju prou.
Na taj nain, udareni su temelji poznatoj leskovakoj industriji
tekstila, a sama fabrika danas je pretvorena u muzej.
Zanimljiva je pria kako su arkove ukrali leskovaki trgovci.
Naime, nakon krae, naopako su potkovali konje i time zavarali
poteru.Narodni muzej u LeskovcuNarodni muzej se nalazi u ulici
Stojana Ljubia br 2. Osnovan je 2. maja 1948. godine sa ciljem da
prikuplja, obrauje, uva i izlae muzejsku grau vezanu za prolost
leskovakog kraja
Muzej je ustanova kompleksnog tipa koja u svom sastavu ima vie
odeljenja:
- Odeljenje arheologije u kome postoje sledee zbirke:
praistorijska, antika, ranovizantijska i zbirka Cariin grad,
srednjovekovna i numizmatika
- Odeljenje istorije koje prati razvoj Leskovca i okoline od
srednjeg veka do danas
- Odeljenje etnologije koje prati razvoj materijalne i duhovne
kulture gradskih i seoskih oblasti optina Leskovac, Lebane, Bojnik,
Vlasotince i Crna Trava
- Odeljenje istorije umetnosti
- Odeljenje konzervacije i restauracije.
U sklopu muzejske zgrade nalaze se stalna postavka koja obuhvata
period od praistorije do 1974. godine, zatim galerija, sala za
naune skupove i struna biblioteka sa preko 14.000 naslova.
U sastav muzeja ulaze i izdvojeni objekti:
- Gradska kua
- Muzej tekstilne industrije u selu Strojkovcu
- Spomen-kua Koste Stamenkovia
- Arheoloki lokalitet Cariin grad.
03 bogato kulturno naslede i tradicija
Etnografske karakteristike i tradicija
Sarna etnografska karakteristika i tradicija Leskovca kao
turisticka destinacija. poznat je sirorn sveta po govoru. tj.
nacinu i dijalektu izgovaranja. Sarna tradicija poznata je od
parntiveka, ali ni do dana danasnjeg nije zaboravljena. U nekoliko
odlornaka sakupljenih beseda i salala poznatih Leskovackih pisaca.
rnozerno videti sve zanirnljivosti u sarnoj tradiciji Leskovca i
njegovog govora.
Ih, bre tija stari Leskovcani!...
Kam gi?
Kude se dedose, kude stuknuse, nestanuse? Rastikase se k'ko
manastirske
macke, potikase se po bel svet. Pomrese, otidose, izgubise se
...
Nema, bre, da cujes k'ko pre, da se s'lte od nji zbori: trgovac
iz Leskovae! Mancesterae! Iz srpski Mancestar, industrijalae! I
kude mrdnes, 6e nac1es Leskovcanina. Bese se razmi/eli po ee/u nasu
zemlju, po trgoviju, pa i po bel svet. A u Beograd: industrija/ae
Leskovcanini, a u Skoplje, a u Kumanovo, u Bitolj, u Karlovae i
kude ti ne, oni stvarav industriju, zidav fabrike, mlinovi... I
trguju, trguju i na go/emo i na malo. I on nji se zborese mlogo. A
i kude da otidnu, odma gi poznav: frljav se s padezif
I Leskovae bese rasja: industrija, fabrike onoliko! Puno odzaei
iznikli, pa se same
. pusiv. A trgovina? Toj si je pa baska prica. Umejase da
trguju.
I price od nji svud se pricasev, te ovakvi su te onakvi: jedev
paprike, pa zidav fabrike! I, istin , toj si bev sve em-em
coveeif... Em, radise! Em, stedise! Od pamtivek konopljari,
kudeljari. Em, trgovei, izvozniei, uvozniei, spekulanti! Em,
industrijalei, fabrikantif.. .
Em, civije, si6ardzije, podvaldzije, iIidzije!
I naraflije, inadzije!
Em, merak/ije, pesnopjei, oroigre, sevda/ije!
Em, saldzije, podsmedzije, sojtorije!...
Em, gurmani, a/amani na 6ebapci6i i ckembi6i, na pecene glave i
na erevea, na
tendzere i c1uveci, na paprikasi i gu/asi, na pindzuri i janije,
na punjene paprike, papazjanije i na pite katmerlije, na pitije i
tursije...
Ej, tej stare meraklije. mezetlije, sve uz vince i rakije...
Kam gi? Kam gi?
Dobrivoje Kapisazovic
Ovuj ubavinju sto si Leskovae ima, toj pa nigde nes'm videja ...
Vikav ga
Mancestar. Ali Mancestar nema Buretovi 6evapci6i, pa nema
leskovacke baniee, pa nema leskovacke punjete paprike, pa nema
hisarsko vino. Takav agark i takva ubavinja kude gu ima! Bre,
Hisar, bre Rudarska cuka, bre Mira, bre Cifrk, bre Sedrvan. Bre
Capljin bres! Bre njive, bre du6ani, bre fabrike, bre gajtani, bre
stofovi, bre kucina, bre metle, bre cetke, bre 6evapci6i, bre tesno
drustvo i sto ti jos nema u Leskovae!
Ako se Ijudi pazariv, same Ii reknu: nasa rabota! Jedn ok se
ugode!
Ako Ii se neki podzeveljaju, padne Ii ree: nasa rabota, sve
pada! Ako Ii se zeniv,odavav, jedev, pijev, svukud je uz nji: nasa
rabota. Ona razmrsuje, ona odvrzuje, ona podmazuje. Ona spsava.
Nasa rabota je leskovaeki zejtin, pa ako negde skreiv kola, oni
same sunu malo od nasu rabotu i kola se obrnu kako namazana... Ete,
toj ti je nasa rabota.
Sreten Dinic, Nasa rabota
03 gastronomska atraktivnost kraja koja omogucava
internacionalni branding
(tradicija ugostiteljstva)
Tradicija leskovackog rostilja duga je vise od dva veka.
Putopisci jos u 18. veku pominju izvanredne gurmanluke - cevapcice
u Leskovcu. Najbolje ih je spremao majstor Dimitrije Mita
Gligorijevic, deda kralja leskovackog rostilja Miodraga
Gligorijevica Bureta.
Majstorije Dragija Bureta izazivale su divljenje i postovanje
sirom sveta. Na medunarodnim kulinarskim izlozbama u Minhenu,
Franfurtu, Becu, Strezi, na svetskim izlozbama u Briselu i
Montrealu posetioci su cekali na red da probaju Buretove
Specijalitete. Novine su pisale 0 velikom sampionu iz
Jugoslavije
Tradicija ugostiteljstva u Leskovcu ima visevekovne korene.
Cuveni su hanovi jos iz turskog vremena. Ti "univerziteti" nisu
izgubili na znacaju ni do danasnjih dana. Na svakih pesedetak
metara u gradu, na svakom drumu koji vodi ka Leskovu nalaze se
restorani prilagodeni razlicitim ukusima i navikama. Jedno je
sigurno, u svakom ima na meniju dobre kapljice i dobrog
rostilja.
Izmedu dva rata, Leskovac je imao mnogo kafana, hotela, ba{ti i
vinskih podruma. Najveci broj kafana kafana nalazio se duz glavne
ulioe od zeleznicke stanice do mosta na Veternici, prema bolnici i
na putu prema lebanu i Bojniku. Mnogo kafana nalazilo se u Niskoj
ulici (tada ulica Kralja Milana), na vasaristu (panaduristu), u
Podvorcu, na nekadasnjoj drvnoj pijaci, na stocnoj, kudeljnoj i
zitnoj pijaci.
Sve kafane su obavezno imale skaru. Gotovo da nije bilo kafane
koja nije raznosila kuvana jela i cevapcice gazdama ducana i
bogatim Leskovcanima. Vecina kafana izvan centra imale su
nadstresnice i parkinge za konjske i volovske zaprege, za goste
koji su pristizali iz udaljenih mesta i najcesce i svoje avlije
(dvorista).
U sankovima su bili veliki drveni sanduci, oblozeni limom gde su
na tablama leda cuvane namirnice i pice. Kafene su svakodnevno
snabdevane ledom iz leskovacke pivare, koja je svakodnevno zapregom
prevozila led. Dostavljan im je u stanglama duzine jednog metra.
Neke kafedzije su sakupljale led tokom zime sa Veternice i
ukopavale u trapove u avlijama. Vlasnici sodara su takode posebnim
vozilima dovozili velike i male sifon boce, a prazne flase odvozili
na punjenje.
Sa izuzetkom hotela "Kostic" i hotela "Plug", rakija je sluzena
u cokanjima, a uz rakiju je isle meze. Kafa je sluzena sa kockom
secera i casom vode , a ako je neko hteo ratluk, morae je posebno
da ga naruci. Pljeskavice i cevapcici su obavezno sluzeni sa Ijutom
papricicom sa skare i seckan crni luk.
03 tradicija ugostiteljstva
Tradicija ugostiteljstva u Leskovcu, koji svojim polozajem
predstavlja "kapiju" na moravsko-vardarskom koridoru, ima dugu i
veoma bogatu tradiciju. Visoke je tranzitnoturisticke vrednosti.
Takav geografski polozaj snazno utice na razvoj ugostiteljstva u
gradu il na sirim prostorijama koji mu gravitiraju.
Duze od pola veka tradiciju ugostiteljsko-turisticke delatnosti
nastavlja, cuva, neguje i novim sadrZajima obogacuje hotelsko
ugostiteljsko preduzece "Balkan" u Leskovcu. Jedno je od najvecih u
svojoj grupaciji u Srbiji. i veoma znacajno u privredi
Leskovca.
03 tradicija obrazovanja kadrova ugostiteljske struke
Leskovac je Srbiji i sire poznat po svojim specijalitetima sa
rostilja, rostilj majstorima i veoma uspesnim ugostiteljskim
radnicima, ucenicima te struke koji su se takmicili na svim
takmicenjima u oblasti kulinarstva i ugostiteljstva i za sobom
ostavljali brojne pobede, medalje i pehare. Ugostiteljsko
trgovinska skola u Leskovcu je uspesno iskolovala generacije i
generacije kadrova koji su ne samo stekli znanja u toj oblasti vec
i dala veliki doprinos u ugostiteljstvu. Cuveni majstori rostilja,
iskusni i u svetu poznati ugostitelji sacuvali su tajne kulinarskih
vestina koje se ni do dana danas nisu otkrile.
03 geo-saobracajni. polozaj (koridor-10, blizina aerodroma
Nis)
Leskovac je svojim polozajem na veoma vaznom moravsko-vardarskom
pravcu. Od Beograda je udaljen 280 km, od Novog Sada 364 km, od
Kragujevca 194 km. Dobro je povezan i sa Sofijom, Skopljem i
Solunom.
03 interesantna sela u okrugu i opstini
Sela u leskovackom kraju i okrugu imaju prirodne i antropogene
resurse za razvoj seoskog turizma. Ovaj potencijal je do sad a bio
potpuno zapostavljan. Nezagadena priroda, povoljni klimatski
uslovi, bogata flora i fauna, tradicionalni narodni obicaji i etno
zaostavstina, kultura i folklor, geoloski blago zatalasane
povrsine, pruzaju mogucnost za setnje i rekreaciju, mogucnost lova
i ribolova, bavljenje seokim poslovima u poljoprivredi,
planinarenje, ubiranje sumskih plodova i lekovitog bilja, foto
safari...
Okrug i sam leskovacki kraj spada u vrlo vazna etnografska
podrucja juga Srbije. Ono je u najranijem periodu, zbog
nerazvijenosti, bilo van vaznih komunikacija cime su, u najvecem
delu, ocuvana prirodna svojstva sredine, duhovne i kulturne
vrednosti stanovnistva. Narocito u planinskom delu ovog kraja
posebno su izrazeni lepota i bogatstvo prirode, zivot i tradicije
Ijudi. Njih krase dobrota, srdacnost i gostoljubivost.
Po prirodnim bogatstvima, posebno interesantna sela smestena su
na padinama planina Kukavice, Babicke Gore, Radana, Selicevice i
cemernika. Osnova privredivanja za vecinu njih je poljoprivredna
proizvodnja (vocarstvo, vinogradarstvo, stocarstvo...). U nekim ili
bolje reci vecini, zemlja se obraluje u primitivnim uslovima i ne
retko domace zivotinje su pokretacka snaga. Sela su sa Leskovcem i
magistralnim putnim pravcima povezana modernim saobracajnicama, a u
njima postoje i usluzni sadrZaji, kulturni, negde sportski i drugi
objekti.
Od sela koja mogu da pruzaju adekvatne smestajne usluge
turistima isticemo podrucja u okolini Sijarinske Banje, Caricinog
grada, Skobaljic grada, Jasunjskih manastira, Vlasinskog i
Brestovackog jezera i jezera Barje.Na usluge u seoskom turizmu mogu
da se oslone i atraktivni izletnicki lokaliteti oko Vlasine, jedne
od najcistijih reka u Srbiji na svom toku od Vlasinskog jezera do .
Vlasotinca, u kanjonu reke Vucjanke uzvodno od Vucja, Veternice od
jezera Barje do Mirosevca i Pasine cesme kod Leskovca...
Selo takoae moze da bude ukljuceno u razvoj
zdravstveno-rekreativnog turizma. Najbolje uslove za to, recimo,
imaju selo Dusanovo, Podrimce i Milanovo kao granicna naselja sa
Pasinom cesmom na kojoj mogu da se, bez vecih ulaganja, realizuju
aktivnosti za preventivu u lecenju kardiovaskularnih bolesti
(setalista, trim staze, lagane fizicke vezbe itd). Tu su i sela oko
Sijarinske banje koja je vec poznata po gejzeru sa temperaturom
vode od 70 stepeni i visinom vodenog stuba od 9m ali i 26
termomineralnih voda od kojih je na 18 dokazana lekovitost.
Naravno, tu je i novi kompleks kupalista izgraajen prosle
godine.
Idealne uslove pruzaju i:
03 sela u Crnotravskom kraju zbog izuzetno lepe i etnoloski
vredne narodne nosnje koja se moze proizvoditi kao suvenir i
atraktivan odevni predmet, zatim za prizvodnju susenog lekovitog.
bilja, cajeva, dzemova i kompota od sumskih plodova jagoda, kupina
i sipuraka, izuzetno kvalitetne izvorske vode, reka bogatih
pastmkom, i suma bog atom divljaci,
03 sela u opsini Vlasotince i na podrucju Grdelice zbog
proizvodnje grozaa i vina, gde
pored degustacije, turisti mogu aktivno ucestvovati u berbi
grozaa,
03 u opstinama Medveaa i Bojnik, turistima se pruza mogucnost da
ucestvuju u berbi
sljiva, krusaka,visanja i jabuka radi pripremanja domace
rakije,
03 u selima na padinama planina Radan i Cemernik, kosioci jos
uvek na tradicionalan
nacin kose travu na prostranim livadama, a interesantna je i
proizvodnja mlecnih
proizvoda,
03 selo Lokosnica zbog proizvodnje paprike, (posebno atraktivno
u jesen u vreme berbe
i susenja) 03 selo pecenjevce zbog krompira, 03 sela uz Moravu,
Jablanicu i Vlasinu zbog povrtarske proizvodnje i pripremanja
zimnice, odnosno cuvenih ajvara, slatka i dzemova;
U svim selima leskovackog kraja neguje se kuhinja starih i
zaboravljenih jela, a turistima se pruza prilika da, zajedno sa
domacinom, ucestvuju u pripremanju hrane i izboru namirnica koje
mogu poneti svojim kucama. Posebno za turiste interesantno je
pripremanje trpeze na livadama, tame gde se obavljaju
poljoprivredni poslovi.Obicaj je da domacini turistima daruju
proizvode koje oni u svojim domacinstvima najcesce sami proizvode,
u znak zahvalnosti za boravak u njihovoj kuci i ispomoc u
obavljanju svakodnevnih poljoprivrednih i domacinskih poslova.
Sela ovog kraja, daleko od svakodnevne vreve, u miru zelenila,
cekaju svoje goste, seoski turizam ispunjava ocekivanja i mlalih i
starijih i to kroz sva godisnja doba uz poznato gostoprimstvo i pun
sto ukusnih specijaliteta autohtone, domce kuhinje.
Sanse Turisticke destinacije leskovacSanse iIi mogu6nosti su
nesto sto predsdtavlja dobro za preduzece. Na primer, pozitivna
resenja u ekonomiji predstavljaju sanse za mnoge firme, ili u ovom
slucaju sledece:Leskovac je svojim polozajem na veoma vaznom
moravsko-vardarskom pravcu. Od Beograda je udaljen 280 km, od Novog
Sada 364 km, od Kragujevca 194 km. Dobro je povezan i sa Sofijom,
Skopljem i Solunom. Grad na Veternici poznat je sirom sveta po
specijalizovanim medunarodnim sajmovima na kojima ucestvuju prioi
zvodaci tekstila, poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, namestaja
i unutrasnje dekoracije, kozmetike, nakita i mode.
Blizina aereodroma u Nisu i osposobljavanje istog u Leskovcu,
moze doprineti turistickoj destinaciji na veoma povoljan i koristan
nacin za turisticko ugostiteljske svrhe, poboljsanje trfisnih
odnosa, promenu odnosa prema klijentima i jos bolju sliku imidza u
svetu.
0J pozitivna reakcija inotiista (bivse SFRJ i okruienja) za
manifestacijePrema definiciji "Dogadaji" se odrfavaju jednom
godisnje u kontinuitetu, ali imaju jak uticaj na kreiranje imida 0
nekoj destinaciji. Na evropskom trfistu dogadaja vlada vrlo velika
konkurencija razlicitih manifestacija (Oktoberfest u Minhenu,
Karneval u Veneciji, Trka Bikova u Pamploni...). Istovremeno je
izrazen trend traznje upravo za ovakve aktivnosti. Za Balkanske
narode festivali su deo tradicije, stila zivota i kulturnog
naslelaOno po cemu se Leskovac prepoznaje na turistickoj mapi je
Leskovacka "Rostiljijada", manifestacija koja se odrfava svake
godine u prvoj nedelji septembra i koju redovno prati preko 200.000
posetilaca. Od nedavno, njoj se pridruzio i karneval, koji nas
tradicijom vraca na karnevale pre Drugog svetskog rata.
I pored izrazito slabe marketinske i promotivne kampanje,
poslednjih godina privlaci ucesnike i posetioce koji nisu deo
lokalne zajednice. U ovom trenutku najvise inostranih posetilaca
pristize iz Siovenije, Makedonije i Bugarske, ali i iz
srednjeevropskih drfava. Poslednjih godina pored individualnih
dolazaka belezimo i povecan broj organizovanih dolazaka.
Zbog atraktivnosti, relativno dobre dostupnosti, gostoljubivosti
naroda ovog kraja, sklonosti ka dobrom provodu, povecanjem
kvaliteta i kvantiteta turistickih informacija, vezanih za navedene
manifestacije, a uz povecan kvalitet smestajnih kapaciteta,
organizovanja alternativnih vidova smestaja, povecanjem nivoa
usluga, specijalizovanim kampanjama, povecanjem atraktivnosti samih
dogadaja, jedinstvenosti, izradom paketa/ponude, predstavlja sansu
za bolje koriscenje iskazanog interesovanja trfista i okruzenja pa
i Evrope. Osnova za ovakve stavove su ankete sprovedene 2004 i 2005
godine tokom trajanja manifestacije Rostiljijada na preko 2000
anketiranih osoba, od kojih blizu 500 sa navedenih podrucja.
Zakljucak vise .od 90 % anketiranih osoba je da bi ponovo
posetile manifestaciju uz sugestije na gore navedene razloge.
0.J privatizacija i uspostavljanje trfisnih odnosa, promena
odnosa prema poslu
Od kljucne vaznosti za poboljsanje smestajnih kapaciteta je
dolazak ozbiljnih investitora.
I ako je proslo vise od godinu dana od privatizacije HUP
"Balkan", objekti se raspadaju, menjaju namenu, i delimicno su u
gornjem stanju nego pre privatizacije. Ni u jednom primeru
privatizacije hotela na jugu Srbije nije data prednost
investitorima koji su sposobni i spremnida preuzmu obaveze
unapredenja smestajnih kapacitetau skladu sa strategijom razvoja
turizma. Putevi uspesne privatizacije u okruzenju govore da je
predhodno trebalo izvrsiti delimicno restruktuiranje turistickih i
ugostiteljskih preduzeca te ostvariti bolji marketing prema
investitorima.
0.J brendiranje (rostilj i bleh orkestri)
Jedan od prioritetnih kako za unapredenj eimidza ove destinacije
je i brendiranje pojedinih turistickih i ugostiteljskih
proizvoda.
Leskovacki rostilj je verovatno najpoznatiji proizvod ovog
kraja. Na zalost sem zastite samog rostilj mesa do ovog trenutka
nije zasticen leskovacki rostilj kao proizvod. Sem rostilj mesa i
mnogo kojih specijaliteta sa rostilja koja su stvorena, proistekla
iz ruku vrhunskih rostilj majsora, ubrajaju se i bleh orkestri koji
su poznati sirom zemlje a i sveta po svojim talentima i vrhunskoj
muzici.
0.J povratak tradicijiSam povratak tradicije u krajeve gde je
nekada sarna tradicija bila od veoma velike vaznosti, znacaja-koja
je bila postovana, moze unaprediti ne sarno turizam kao segment
ekonomse vrednosti, vec i povratiti one sto je Leskovac kao jedan
od vodecih gradova nekadasnje Srbije imao, bio p05tovan, cenjen i
rado posecivan zbog nje. Zadnjih godina duh te tradicije pocinje da
se oseca, ali predstoji neki period do celokupnog povratka.
4.4. Siabosti turisticke destinacije Leskovac
Siabosti su nesto sto preduze6e ima ili radi lose u odnosu na
svoju konkurenciju.
0.J 105a iskoriscenost potencijala
Statisticki podaci, podaci 0 broju prodatih ulaznica, podaci 0
zastupljenosti u medijima, ankete idr. govore 0 izuzetno niskom
stepenu iskoriscenosti turistickih potencijala podrucja.
Uzroci se nalaze u gotovo svim navedenim slabostima, u globalno
I05em odnosu prema turizmu, u izuzetno niskom stepenu svesti 0
vrednostima u nekonkurentnosti Inemogucnosti pracanja komporativnih
potencijala u okruzenju. a sa ekonomskog stanovnistvo utice na
~alje zapostavljanje istih.
03 105a signalizacija
Turistickim pravcem, koridorom e-70 u sezoni u jednom pravcu
prode vise od 5 hiljada vozila. Za trnzitnog gosta od posebne
vaznosti je prisutnost turistickihh informacija i dostupnost
turistickih atrakcijama. Samim tim pored izgradnja kvalitetne mreze
puteva i obnove postojecih ssaobracajnica obavezana je izgradnja
pratece infrastrukture.
Za turizam ovog kraja od veceg znacaja je postavljanje savremene
turisticke signalizacije koja utice na:
bolju iskoriscenost kulturnih znamenitosti, vecu popunjenost
smestajnih kapaciteta, bolji marketing,
stvaranje pozitivnog imidza.
03 Nepostojanje strate5kog dokumenta i strate5kih ciljeva
razvoja turizma u
op5tini i regionu
Sarno nepostojanje dokumenta i strateskih ciljeva razvoja
turizma u opstini i regionu iz godine u godinu u samom gradu i
regionu donosi negativne efekte za turizam. Nepostojanje strateskih
dokumenata sarno koci i sputava sav tok pozitivnih planova koji bi
trebali biti unapred isplanirani i samim tim strategija biti
ostvarena. Isto tako i sopstveni ciljevi razvoja turizma nisu
definitivno pojasnjeni, u globalu onii ne postoje zbog stalne smene
upravnih organa u turistickoj organizaciji Leskovac.
03 105a pristupacnost
I pored visegodisnje kampanje ni posle vise od 25 godina nije
zavrsen komplet trasa auto-puta (koridor 10). Izuzetno je losa
drumska infrastruktura do nekih turisticklh destinacija u opstini i
okrugu, sto uzrokuje nedovoljnim stepenom bezbednosti i relativno
niskim mogucim blizinama.
Javni prevoz u odnosu na standarde okruzenja i mesunarodne
standarde jedva da zadovoljava. a informacije 0 uslugama javnog
prevoza gotovo da ne postoje osim glavne autobuske stanice.
03 odsustvo savremenog promotivnog materijala
S obzirom na svoj geografski polozaj. prirodne lepote i
okruzenje. kulturno istirijsko naslede. atraktivne manifestacije
oovo podrucje je interesantna turisticka destinacija.
I pored toga trend razvoja turizma nije dovoljan. Da bi se
iskoristili evidentni potencijali, povecala posecenost neophodno je
izdavanje savremenog promotivno informativnog materijala. ali i
redovno azuriranje sajta i njegove verzije na engleskom jeziku. TO
Leskovac ima najbolju web stranicu u celoj Srbiji ali nije
dopunjivana od 2005. godine.
0.5 odsustvo identiteta
Turizam ovog podrucja. nema izgraden identitiet i stvoreni imidz
(uz izuzetak rostiljijade), pa samim tim nema ni jedinstvenosti i
konkurentnih prednosti u odnosu na druge.
Tako i pored brojnih etno i drugih vrednosti, nije stvoren
osoben turisticki proizvod ovog kraja, po kojem bi on bio
prepoznatljiv na turistickom trZistu po istoriji, tradiciji
itd.
0.5 neprofesionalnost osoblja u turizmu neposlovanost
Za razvoj turizma, kljucni faktor usdpeha su kadrovi.
Zadovoljstvo gostiju direkno zavisi od kvaliteta usluga. Jedan od
prioriteta za razvoj turizma je povecanje visokoobrazovanoh kadrova
i stalna edukacija u skladu sa novim trendovima turizma.
Na zalost struktura kadrova uTa, turistickim i ugostiteljskim
preduzecima je izuzetno losa.
Cak i uslovno obrazovani kadrovi se dodatno ne edukuju, bez
strucne prakse, radnog iskustva, zatim losom organizacijom
poslovanja itd. Drastican je visak kadrova, cime se smanjuje obim
poslova sto rezultira smanjenje budzeta.
0.5 katastrofalni marketing
Kao i u vecini drugih TO, ni u TaL ne postoji prakticno nikakva
marketinska strategija. Cak nema ni dovoljno kolicine promotivnog
materijala. Razlog su limitivna finansijska sredstva ali i odsustvo
kvalitetnih kadrova kao marketing menadzera. avo podrucje nije
dovoljno zastupljeno ni na turistickim sajmovima a ni u drugim
redovnim PR atraktivnostima.
Marketinska infrastruktura je takode na niskom stupnju
(nepostoje baze podataka, statistickih podataka, ne prate se
trZisni trendovi, nepovoljna je zastupljenost u medijima, a i
poslednje tri godine nema ni tradicionalnih poseta turistickih
novinara tokom rostiljijade.).
0.5 zastarelost smestajnih kapaciteta
Jedan od preduslova za povecanje iskoriscenosti smestajnih
kapaciteta je podizanje svih svih kapaciteta. U ovom trenutku
neophodno je kompletno proveriti kvaalitativnu strukturu hotelskih
smestajnih kapaciteta ali i svih ostalih cvrsto ostvarljivih
komplementarnih smestajnih kapaciteta pa cak i provere delatnosti
dosadasnjih smestajnih objekata (primer hotel "Dubocica").
Primeri lose privatizacije u okrugu uslovi su cak zatvaranje
pojedinih objekata (hotel "Caricin grad" u Lebanu). Nedovoljna
svest i razumevanje turistickog trZista uticace i na neke potpuno
nove smestajne objekte u opstini.
Da bi se ovako 105a situacija prevazisla neophodno je
uspostaviti kontak sa profesionalcima iz oblasti hotelijerstva
(menadzera, dizajnera, arhitekta itd.)
03 lose stanje arheoloskih lokacija
Kulturni potencijal ovog podrueja je izuzetno bog at, no
nazalost nema pregovora za dugoroeno oeuvanje i odrZavanje ovakvih
lokaliteta.
U prvom redu to su brojni lokaliteti bunjieke-kulturne grupe,
kojih i ako gotovo svuda ima po okolini, na lokalitetu Cariein grad
koji je arheloski biser juga Srbije, ali nije trenutno zastupljen u
turistiekoj ponudi, zatim arheoloski lokalitet "Hisar", itd.
03 prevazidena koncepcija i neinovinarnost postojecih
manifestacija
Moze se reci da i pored atraktivnoti koje poseduje grad
Leskovac, same turistieke i kulturne manifestacije u opstini
evidentne su jer nema nekog znaeajnog povecanja posecenosti osim
kad je u pitanju karneval. Evidentno je i da vise od 80%
posetilaca, za neke i preko 95% eine domicijelni posetioci,
stanovnici opstina ili blizeg okruzenja.
Ono sto je neophodno ovoj manifestaciji da bi je uvrstilo u red
najpopularnijih u
Republici jesu bolje osmisljeniji zabavni programi i nesto sto
ce joj dati vece jedinstvenosti, sto je bilo konkretno prednost u
odnosu na sliene.
03 nedostatak dobrih projekata
I pored veceg broja realizovanih projekata iz oblasti turizma u
proteklih nekoliko godina oseca se nedostatak dobrih i atraktivnih
projekata koji bi generalno promenili sam tok grada u smislu cilja
i misije kao turistiekog podrueja. Jedan od znaeajnih projekata za
ovaj kraj bio je projekat izrade turistieke signalizacije na
podrueju Juzne Srbije, koji na zalost ni do danas nije
realizovan.
Dobri projekti moraju da se temelje na volarizovanim
potencijalima, da budu konkretni i jedinstveni u odnosu na druge u
okruzenju, da slede viziju razvoja i da se baziraju na razvojnim
perspektivnim turistiekih proizvoda. Neophodno je i promeniti i
ostale faktore koji utieu na veolizaciju one kljuene faktore
uspeha.
03 Neuskladenost manifestacija U okrugu i opstini
U okrugu i samoj opstini postiji eitav niz lokalnih
manifestacija koje se izvode u isto vreme sa istim konceptom
(leskovaeko leto, leto u banji, vuejansko leto, itd.), sto
uspostavlja losu medijsku promociju i procenjenost i veliki utrosak
sredstava iz budzeta.
Razlika izmesu ovih manifestacija je u vremnu jer se jedna
izvodi nedelju dana pre ili posle druge, zbog eega dosta oslabljuje
konkurentnost i posecenost.
4.5. Opasnosti turisticke destinacije LeskovacOpasnosti su nesto
sto preduzecu moze da prouzrokuje problem. Za destinaciju ili
preduzece je to veoma vazno da se u najskorije vreme uoci ne bi Ii
konkurencija to uvidela i iskoristila u njenu prednost.
Jedan od glavnih Srpskih turistickih proizvoda su
dogadaji-manifestacije. U poslednje vreme beleze strahovito buru
ekspanzije, a nastali su kao produkt tradicionalno srpske
privrZenosti festivalima. U ovom trenutku Guca i Exit su dogadaji,
koji su se probili ka internacionalnoj sceni i prerastaju u
dogadaje za svetsko trZiste. Vezno za broj turista iz zemlje i
sveta leskovacka rostiljijada broji i preko 200.000 stalnih
posetilaca ali broj istih ne moze da se poveca iz vec pomenutih
razloga, a to su: izostajanje savremenijeg pristupa, odsustvo
inovativnog prisustva, katastrofalni marketing, nestrucno vodenje
manifestacije.
leskovac kao grad ima dosta konkurenskih opasnosti iz regiona.
Opasnosti se odnosa na manifesacije koje se organizuju i odrZavaju
u isto vreme i na isti nacin kao i Rostiljijad. Na primer, Vinski
bal u Vlasotincu, Banjske veceri u Sijarinjskoj banji, Bojnicke
veceri u Bojniku, Vucjanske veceri u Vucju i druge. Samim tim
opasnost leskovca je to sto izgodine u godinu ne menja sastav
svojih manifestacija i prema tome
gubi se njena originalnost i dinamicnost.Startna konkurentska
pozicija za leskovac je mogla biti ranijih godina, kada je
Rostiljijada bila u ekspanziji na zavidnom nivou, medutim kasnije i
do dana danasnjeg postoje opasnosti od gubljenja te startne
pozicije jer se pojavljuju nove manifestacije slicnog karaktera i
sa istim sastavom u zemlji i svetu.
U okrugu i samom gradu leskovcu postoji veoma 105 odnos a samim
tim i tretman u turizmu. U globalu kada se kaze 105 odnos i tretman
misli se na veoma velike neljubaznosti, gostoprimstvu turistickih
uposljenika prema samim tiristima. Samim tim ne postoji nikakvo
postovanje prema samom turizmu u leskovcu. Turisticke prednosti se
ne postuju i odrZavaju, prerastaju u slabosti i opasnost, a
posledica svega toga je neskolovani kadar bez strucnog obrazovanja
u ugostiteljstvu i turizmu.
Devastacija, gubljenje lokacija i prostora za turisticki razvoj
veoma je pogorsalo i moze pogorsati ugled i imidz samog grada kao
turisticku destinaciju. Stalna smena rukovodecih kadrova u
turistickoj oblasti grada. Sarna nestrucnost i neskolovanost novih
menadzera doprinelo je da pojedini prostori i lokacije grada budu
opustosene zbog nestrucnosti.
03 nizak nivo odnosa prema javnom dobru i investicijama
Velika opasnost za sam grad i regiju je nizak nivo odnosa prema
javnom dobru i investicijama, sto je uzrok pogresan odliv kapitala
iz budzeta prema drugim segmentima nebitnim, sto prouzrokuje
propadanje i zaborav istih.
03 veliki uplit politike u strucne poslove
Politika u ovom primeru ima veoma veliki uplit u strucne poslove
vezane za funkcionisanje samog turizma u opstini i sire. 5talno
smenjivanje rukovodecih kadrova doprinosi i pogorsanju misije i
cilja starih rukovodecih kadrova, pa samim tim usporava tok ravoja
samog turizma u destinaciji.
4. Buducnost turisticke destinacije Leskovac
Buducnost turisticke destinacije tezi ka boljitku turistickih
usluga, turistickog proizvoda i svega sto se podrazumeva turizmom.
Nadamo se boljim uslovima za rad, boljih kadrova i uspesnijoj
destinaciji.
5. Zkljucak
Turisticka destinacija Leskovac bi mogla bit; veoma na zavidenom
nivou kada bi se opasnosti i mane smenjile u tolikoj meri u kolikoj
bi prednosti i sanse mogle doci u prvom planu. Da za buducnost ove
destinacije ne odlucuje jedinka vec kolektiv, imidz i kvlitet
usluga bi postao na zavidnom nivou. Leskovac kao turisticka
destinacija ima potencija/a da pridobije svetsko triiste.
Z A K LJ U ^ A K
Poslednjih godina u Srbiji je mnogo ura|eno na dugoronom
planskom razvoju turizma, unapreenju turistike ponude, unapreenje
zakonodavne regulative, investiranje u oblast turizma... Veina
aktivnosti proistekla je iz Strategije razvoja turizma republike
Srbije i akcionih planova (plana poveanja konkurentnosti vezan za
unapre|enje usluga u ugostiteljstvu, postavljanju turistike
signalizacije, projekat - Edukacije zaposlenih u turizmu,
turistikih informacionih sistema...)
U ovom trenutku u toku je realizacija nekoliko akcionih planova,
pre svega zahvaljuju}i podsticajnim sredstvima iz nacionalnog
investicionog plana.
Srbija je na istorijskoj prekretnici jer prolazi zavrne
tranzicione reforme. Dogaaju se fundamentalne promene u turizmu u
kojem Srbija eli da uzme svoj deo kolaa, s obzirom da je dosad
turizam bio malo iskorieni potencijal za njen privredni rast.
Srbija danas ima samo komparativne, a ne konkurentske prednosti
u turizmu, a nije ni strateki pozicionirana na svetskom turistikom
tritu.
Srbija mora bitno podii atraktivnost svojih turistikih
proizvoda.
Otuda se smisao turistike politike Srbije svodi na izgradnju
konkurentnosti njenih turistikih klastera.
Izvedena SWOT analiza uputila je na 72 podruja internih
slabosti, gde je odmah potrebno zapoeti sa procesima brzih
promena.
Moe se konstatovati kako turizam u Srbiji karakteriu brojni
nasleeni problemi, od kojih neke nije mogue reiti u kratkom
periodu.
Jug Srbije kao vaan komunikacijski pravac, povoljnim geografskim
poloajem, bogatstvom raznolikih prirodnih atrakcija,
kulturno-istorijskim resursima, turistikom nadgradnjom,
sportsko-rekreativnim sadrajima i manifestacijama, predstavlja
izuzetan turistiko-privredni potencijal.
Sve sprovedene analize ukazuju da realni turistiki potencijali
Juga Srbije nisu iskorieni. Zapaene slabosti su pre svega rezultat
nedovoljne organizovanosti, pa je neophodno istrajati na
koordiniranju svih aktivnosti u partnerskom odnosu. Zahvaljujui
saradnji turistikih organizacija u regionu iniciranoj od strane
agencija i fondova EU stvoreni su uslovi za preuzimanje partnerskih
akcija u realizaciji buduih projekata i saradnje u cilju zajednikih
akcija i nastupa kako bi je jug Srbije pretvorio u interesantnu
turistiku destinaciju, vodei rauna o adekvatnoj zastupljenosti i
iskorienosti razliitih potencijala turistike ponude.
Juna Srbija je izrazito tranzitno podruje. Tranzitnim pravcima
kroz ovo podruje godinje proe nekoliko miliona putnika. Samo
glavnim tranzitnim pravcem, koridorom E-10 u sezoni, u jednom danu
proe i do 5 hiljada vozila. Za tranzitnog gosta od posebne je
vanosti dostupnost i obave{tenost.
Adekvatna i pravovremena informacija moe oblikovati
interesovanje tranzitnog turiste kroz:
Bolju iskorienost kulturnih znamenitosti (arheoloka nalazita,
manastiri i crkve, spomenici, muzeji ...);
Bolju popunjenost smetajnih kapaciteta (broj noenja, broj
gostiju u restoranima); Efikasnije usmeravanje ka prirodnim
atrakcijama regiona (jezera, banje, planine...);
Poveanje prihoda od trgovinskih delatnosti uz saobraajnice
(benzinske pumpe, etno-opovi, poljoprivredni proizvodi, proizvodi
domae radinosti ...)
Unapreenje kvaliteta usluge u smetajnim kapacitetima,
informativnim punktovima i drugim vidovima ponuda;
Indirektno, proirenje turistikih kapaciteta podruja ( izgradnja
prateih objekata ... );
Poboljan marketing;
Produenje sezone;
Stvaranje pozitivnog image destinacije; Osnovu Turisti~ke ponude
ovog podru~ja jo{ uvek ~ine brojne manifestacije, od kojih neke
imaju internacionalni karakter, dok atraktivni prirodni resursi i
kulturno-istorijski spomenici su jo{ uvek samo potencijali, ni
pribli`no iskori{}eni srazmerno vrednostima.
Sme{tajni kapaciteti i ugostiteljski objekti ni kvantitetom, ni
kvalitetom ne zadovoljavaju potrebe ovog podru~ja i predstavljaju
jedan od bazi~nih problema razvoja turizma.
Brojni kadrovi ugostiteljsko-turisti~kih zanimanja koji se
{koluju na ovom podru~ju nisu kvalitativno promenili generalno lo{
odnos prema turizmu niti su bitno pobolj{ali kvalitet turisti~kih
usluga, te je problem neophodno re{avati na institucijalnom
nivou.*
