pc.edu

Štaoče ku ju po slo davci

U po sle dnjih 15 go di na pro fe si onal nog ra da u IKT in dus tri ji sa

fo ku som na po slov ni so ftver i kom plek sna re še nja i se dam go di na sa ra dnje sa vi so ko­škol skim us ta no va ma, čes to sam se sre tao sa pro ble mom in for ma tič kog zna nja o dno sno ra zli ke i zme đu pre po zna va nja ra ču na ra i po zna va nja te hni ka po slov nog ko ri šće nja ra ču na ra. Ne po sre dan po vod za ovaj tekst je re tros pek ti va i zla ga nja na kon fe ren ci ji „In for ma ci ono­ko­mu ni ka ci one te hno lo gi je u o bra zo va nju – stub ra zvo ja dru­štva za sno va nog na zna nju“ u or ga ni za ci ji Sre dnje ško le za eko no mi ju, pra vo i a dmi nis tra­ci ju – EPA, a ve ći na uti sa ka u ovom tek stu do la zi iz ra zgo vo ra na ovu te mu sa stu den ti ma na „Vi so koj ško li elek tro te hni ke

i ra ču nar stva stru kov nih stu­di ja“, sa ko ji ma sam imao za do­volj stvo da ra dim. Bi lo je na rav­no i ra zgo vo ra sa stu den ti ma dru gih fa kul te ta, pro fe so ri ma i po slo dav ci ma, ka ko iz o blas ti in for ma ti ke, ta ko i dru gih in­dus trij skih gra na.

Oče ki va nja mla dih: Go oglePro blem je u to me što ve ći na mla dih in for ma ci je o mo gu­ćim po slo dav ci ma i lo ka ci ja ma do bi ja po sred stvom In ter ne ta i to čes to iz naj ve ćih svet skih kom pa ni ja. Na tim in for ma ci ja­ma se gra de ide je gde bi da nas, su tra ili pre ko su tra mo gli da ra de. Ve li ka oče ki va nja, ako se ne os tva re, pro u zro ku ju ve li ka ra zo ča re nja. Na na šem trži štu ovo je čest slu čaj.

Ko li ko pu ta se mo glo ču ti ili pro či ta ti vest ka ko su u ve li kim

svet skim kom pa ni ja ma, po go­to vo iz o blas ti IT­ja, za za po sle ne obe zbe đe ni, po red vrhun skih u slo va za rad, i vrhun ski u slo vi za o dmor, re lak sa ci ju i ra zo no­du? Či ta mo o sto lo vi ma za bi li jar, sto ni te nis, sto ni fud bal, kon zo la­ma za i gru, vir tu al noj re al nos ti, te re ta na ma, sa una ma, ka fi ći ma i sli čnim za nim lji vos ti ma, za tim o flek si bil nom ra dnom vre me nu, pris tu pu od ku će. Čes to se go vo ri da je je ra dno vre me pre va zi đe no, da je pro duk tiv nost na prvom mes tu i da se ona pos ti že ras po­lo že nim i mo ti vi sa nim ra dni ci­ma. I to je sve u re du i ta čno.

Pro blem je što u ta kvim kom pa ni ja ma ve ći na mla dih lju di ko ji su se ško lo va li u Srbi ji ne će ra di ti (sva ka čast ma lo­broj nim izu ze ci ma). Vrlo je je dnos tav no – ta kvih kom pa ni ja u Srbi ji ne ma mno go, a i ako ih ima, one ni su nu žno na tom ni vou ra zvo ja. Za što? Za to što je trži šte ma lo i ta kve kom pa ni je, po slu ju ći u Srbi ji, ima ju ma le kan ce la ri je ili pred stav ni štva sa sa mo ne ko li ko za po sle nih ili spolj nih sa ra dni ka.

In for ma tič ko zna nje ši re po pu la ci je je, bu di mo is kre ni, lo še. Mla di ko ji tra že po sao po zna ju o sno ve o bra de tek sta, sli ke i ta be lar nih pro ra ču na, po zna ju o sno ve ko ri šće nja In ter ne ta i Web ser vi sa, ali im ne dos ta je iole ši ra slika

„Tehnologija je samo alat.

Nastav nik je taj koji motiviše

i pokreće decu da rade zajedno!

U tom smislu nastavnik je najvažniji!“

Bil Gejts

Staoče ku ju po slo davci

pc.edu

2 PC Press 04/2016

Re al nost priv redeRe al nost je zna čaj no dru ga či ja od oče ki va nja. Po po sle dnjem dos tu pnom i zve šta ju Agen ci je za priv re dne re gis tre Srbi je za 2014. go di nu, 88,9% pre du ze­ća spa da ju u ka te go ri ju mi kro pre du ze ća, a to zna či da ima ju do 10 za po sle nih. 9,4% spa da u ma la pre du ze ća, do 50 za po sle­nih. Da kle 98,3% (o grom na ve­ći na) či ne mi kro i ma la pre du­ze ća, a u tim pre du ze ći ma ra di dve tre ći ne od uku pnog bro ja za po sle nih. Da ne os ta ne ne po­me nu to – sa mo 1,7% su sre dnja i ve li ka pre du ze ća (pre ko 50 i 250 za po sle nih) i ona za po šlja­va ju pre os ta lu tre ći nu.

Ve li ka ve ći na onih ko ji se po sle ško lo va nja za po sle na ći će se, čis to sta tis tič ki, u mi kro i ma lim pre du ze ći ma. Ve ći­na stu de na ta bi se nam rgo di la ka da bih ovo po me nuo, ali to je na ša re al nost. Ne ka žem da ne tre ba te ži ti vi so kim stan­dar di ma, ali bu di mo re al ni – to se ne će za sva kog os tva ri ti, a pre te ra na oče ki va nja ra đa ju i ve li ka ra zo ča re nja. Re al nost

da na uče lju de šta je miš i ka ko se ko ris ti štam pač. Da nas se mi le ni jal ci (Ivan Klajn ka že da se ta ko pi še, pa da mu ve ru jem) ne pla še ra ču na ra i ima ju taj „pri ro dan“ o dnos sa nji ma, i da lje to ne zna či da su pro duk­tiv ni na ra dnom mes tu. Na pro­tiv, ve ći na je vrlo fa mi li jar na sa naj po pu lar ni jim a pli ka ci ja ma i ser vi si ma, ali i da lje u po slov­nom o kru že nju ko ris te tek mi ni mal ni skup op ci ja.

Pri me ra ima be zbroj, a naj­če šći je, na ža lost ele men tar ni

ni vo upo tre be ala ta za o bra du tek sta i sli ka. Ni šta na pre dno. Iz mog is kus tva ovo mo že bi ti mno go bo lje. Ne pla še se ra ču­na ra i te hno lo gi je, ra de vi še i te že, ali ne i pa me tni je.

Vo zač ni je ser vi serMo gu ći u zrok pro ble ma mo že bi ti i ne ade kva tnost nas tav nog pro gra ma u ško la ma i fa kul­te ti ma. O bra zo va nje na te mu in for ma ti ke se svo di na uče nje pro gra mi ra nja kroz re ša va­nje ma te ma tič kih za da ta ka

Sav re me ni po slo dav ci s pra vom oče ku ju od no vih ka dro va di gi tal nu pi sme nost. Uz sve bla go de ti sav­re me nog o bra zo va nja, re klo bi se da to ni je pre ve li ki za htev, ali nas stvar nost čes to de man tu je, pa prvi ra dni da ni po ka žu da su ru tin ske tvrdnje iz CV­ja o po zna va nju ra­da na ra ču na ru bi le o bma na. Ka ko će po slo da vac pre po zna ti di gi tal no pi sme nog kan di da ta, i šta taj kan di­dat da uči ni da bi una pre dio svo je in for ma tič ke ve šti ne?

Mi o drag Ra ni sav lje vić

uvek i zne na di, i zne ve ri oče ki va­nja i kre ira ra zo ča re nje. U slo vi za rad su naj če šće skrom ni, o pre ma ni je naj no vi ja, po sao ni­je na sa moj o štri ci te hno lo gi ja, a a ra zo no da se svo di na dru že nje sa ko le ga ma u pa uzi za ka fu.

Klju čno pi ta nje ko je se o tva­ra za sve za in te re so va ne stra ne (po slo dav ce, o bra zov ne in sti tu­ci je, u dru že nja, stu den te, đa ke i os ta le) jes te: šta mo že da se ura­di ka ko bi se usa gla si li surova re al nost i visoka oče ki va nja?

Di gi tal na pi sme nost na ra dnom mestuPos to ji op šte mes to da mla­di ko ji su o dra sli uz ra ču na re zna ju i da ih ko ris te na sko ro sve mo gu će na či ne. To na­pros to ni je is ti na. „Mi le ni jal ci“ je su o dra sli uz ra ču na re i oni im ni su stra ni. U zmi mo za pri mer si tu aci ju od pre 10, 15 i vi še go di na ka da su ra ču na ri i te hno lo gi ja bi li ba uk za ve ći nu i ka da su po slo dav ci, ba rem oni ko ji su u IKT­u pre po zna li kon­ku ren tnu pre dnost, mo ra li prvo da ot klo ne strah od ra ču na ra,

>>

3

(fo kus), uz spo ra di čne o svrte na prak ti čnu po slov nu pri me­nu in for ma ti ke kroz pri me nu a pli ka tiv nog so ftve ra. Kao ka da bi se u auto­ško la ma uči lo ka ko da na pra vi te auto mo bil, umes­to ka ko da ga vo zi te. Ško la za sav la da va nje ve šti ne vo žnje ne mo ra ni na tre nu tak da se ba vi pro ce som pro i zvo dnje auto mo­bi la, čak ni pro ce som nje go vog ser vi si ra nja, osim onog na o snov nog ni vou ko ji je po tre ban da bi smo ra zli ko va li auto mo­bil od npr. ka mi ona ili avi ona. Sva ka ko ima mno go vi še vo za ča auto mo bi la ne go ser vi se ra.

Ka da je in for ma tič ko zna nje u pi ta nju, ili ba rem onaj nje gov se gment ko ji se mo že do bi ti u o bra zov nim in sti tu ci ja ma, fo kus tre ba pre ba ci ti na kre ira­nju „vo za ča“ a ne „ser vi se ra“ ra ču na ra. Ovo na rav no ne va ži za fa kul te te ko ji ško lu ju de ve lo­pe re – tu će fo kus sva ka ko bi ti na pro gra mi ra nju.

Ako me ša mo ba be i ža be do bi će mo si tu aci ju da ve ru jem da umem da vo zim, ali ne umem si pam go ri vo ili da pro me nim gu mu. Ta kvo po na ša nje bi se sma tra lo di gi tal nom/vo zač kom ne pi sme no šću. Na rav no, ni je ne op ho dno da umem da si pam go ri vo ili da pro me nim gu mu – uvek to mo že ne ko za me ne da ura di – ali bu di mo re al ni, ta kav vo zač, čak i ako us pe da se za po­

To što ste pi sme­ni zna či da vla da te je zi kom, ter mi ni ma, gra ma tič kim i pra­vo pi snim pra vi li ma, zna či da mo že te da na pi še te i zve štaj i po slov no pi smo, ali ne i da ste spo­so bni da na pi še te ne ko re mek de lo sav re me ne li te ra tu­re ili kri mi na lis tič ki ro man. Sli čno je i sa di gi tal nom pi sme nošću

Državne škole u Srbiji koje u svom programu imaju IT profile

Srednja škola Adresa Obrazovni profil Kontakt

Tehnička škola Ada, Moše Pijade 47 Administrator računarskih mreža - ogled

024/852-031, 024/853-034 www.tsada.edu.rs iskolada@mts.rs

Tehnička škola „9. Maj“ Bačka Palanka, Kralja Petra I 2 Administrator računarskih mreža - ogled

021/6041-472, 021/750-122 www.9maj.rs direktor@9maj.rs, info@9maj.rs

Matematička gimnazija Beograd, Kraljice Natalije 37 Programer011/3628-375 www.mg.edu.rs mg@mg.edu.rs

Elektrotehnička škola „Nikola Tesla“ Beograd, Kraljice Natalije 31 Administrator

računarskih mreža - ogled

011/3999-666 www.teslabg.edu.rs etsnikolatesla@gmail.com

Elektrotehnička škola „Rade Končar“ Beograd, Braće Grim 32 Elektrotehničar računara

011/2763-062 koncar.edu.rs koncar@beotel.rs

Elektrotehnička škola „Stari grad“ Beograd, Visokog Stevana 37 Elektrotehničar računara

011/2627-784 www.etsstarigrad.edu.rs etsstarigrad@sezampro.rs

Mašinska škola „Radoje Dakić“ Beograd, Miška Kranjca 17 Elektrotehničar računara

011/3583-939, 011/3583-625 www.msradojedakic.edu.rs ms.radojedakic@yahoo.com

Mašinsko- elektrotehnička škola Bor, Zeleni bulevar 24 Administrator

računarskih mreža - ogled

030/456-022 www.mesbor.rs info@mesbor.rs

Elektrotehnička i građevinska škola „Nikola Tesla“ Jagodina, Bagrdanski put 7 Elektrotehničar računara

035/251-329 www.tesla-jagodina.edu.rs direktor@tesla-jagodina.edu.rs

Prva tehnička škola Kragujevac, Radoja Domanovića 8 Elektrotehničar računara 034/332-461 www.prvatehnicka.edu.rs

Prva tehnička škola Kragujevac, Radoja Domanovića 8 Administrator računarskih mreža - ogled

034/332-461 www.prvatehnicka.edu.rs

Elektro-saobraćajna tehnička škola „Nikola Tesla“ Kraljevo, Dositijeva 44b Elektrotehničar računara

036/312-601, 036/312-602, 036/318-540 www.estsnikolatesla.edu.rs estsnikolatesla@open.telekom.rs

Srednja škola Krupanj, Vuka Karadžića 16 Elektrotehničar računara015/7581-143 www.srednjaskola.edu.rs srednjaskola.krupanj@gmail.com

Mašinsko- elektrotehnička škola Kruševac, Ćirila i Metodija 26 Elektrotehničar računara

037/427-508 prva-tehnicka.edu.rs mesmesks@gmail.com

Elektrotehnička škola „Nikola Tesla“ Niš Elektrotehničar računara

018/588-583 www.etstesla.ni.ac.rs info@etstesla.ni.ac.rs

Elektrotehnička škola „Mija Stanimirović“ Niš, Bulevar Cara Konstantina 82-84 Administrator

računarskih mreža - ogled

018/550-884, 018/550-030 www.etsmijastanimirovic.edu.rs etsms@medianis.net

Tehnička škola Novi Pazar, Vuka Karadžića bb Administrator računarskih mreža - ogled

020/321-048, 020/311-945 tehnickanp.edu.rs tehnickanp1@mts.rs

Elektrotehnička škola „Mihajlo Pupin“ Novi Sad Elektrotehničar računara 021/6616-705, 021/421-566

www.etspupin.edu.rs

Elektrotehnička škola „Nikola Tesla“ Pančevo, Maksima Gorkog 7 Administrator

računarskih mreža - ogled

013/2352-615 www.etsntesla.edu.rs etsntesla@etsntesla.edu.rs

Elektrotehnička škola „Miladin Popović“ - Sušica Priština-Sušica, Patrijarha Pavla b.b. Elektrotehničar računara

038/64-808, 038/65-350 www.ets.edu.rs miladinpopovic@gmail.com

Tehnička škola Smederevo, Vuka Karadžića 13 Administrator računarskih mreža - ogled

026/617-389, 026/617-388 www.tehnickasd.edu.rs tehsd@eunet.rs

Mašinsko-elektrotehnička škola „Goša“ Smederevska Palanka, Industrijska 66 Elektrotehničar računara

026/317-310 www.skolagosa.edu.rs skolagosa@open.telekom.rs

Tehnička škola „Ivan Saric“ Subotica, Trg Lazara Nešića 9 Administrator računarskih mreža - ogled

024/552-031, 024/551-972 www.tehnickaskolasubotica.edu.rs messc@tehnickaskolasubotica.edu.rs

Tehnička škola Šabac Šabac, Banjičkih žrtava 2 Administrator računarskih mreža - ogled

015/341-031, 015/347-291 www.tehskolasabac.edu.rs skolateh@ptt.rs

Tehnička škola Valjevo, Koste Abraševića 1 Administrator računarskih mreža - ogled

014/221-529, 014/222-098 www.tehnickaskolava.rs tehnskola@sbb.rs

Elektrotehnička škola „Zemun“ Zemun, Nade Dimić 4 Elektrotehničar računara

011/2618-059, 011/3077-443, 011/3077-449 www.ets-zemun.edu.rs direktor@ets-zemun.edu.rs

Elektrotehnička škola „Zemun“ Zemun, Nade Dimić 4 Administrator

računarskih mreža - ogled

011/3161-849, 011/2618-059, 011/3077-443, 011/3077-449 www.ets-zemun.edu.rs direktor@ets-zemun.edu.rs

Elektrotehnička i građevinska škola „Nikola Tesla“ Zrenjanin, Narodnog fronta 1, Elektrotehničar računara 023/536-872

www.teslazr.edu.rs

4 PC Press 04/2016

pc.edu

Digitalno nepismeni zaposleni Digitalno pismeni zaposleniTroše vreme pokušavajući da pronađu funkcije koje aplikacija može da izvrši

Poznaju funkcije aplikacija i koriste ih za brzo izvršavanje poslovnih aktivnosti

Traže pomoć od tehničke službe ili korisničkog servisa prilikom instalacije i podešavanja uređaja, gubeći vreme dok čekaju pomoć kolega

Samostalno instaliraju i podešavaju uređaje i koriste ih u obavljanju poslovnih aktivnosti

Gube vreme na kucanju pojedinačnih pisama, adresnih i drugih podataka prilikom slanja tipskih pisama većem broju korisnika

Koriste funkciju mail merge u aplikaciji za obradu teksta kako bi u kratkom vremenskom roku pripremili tipska pisma za slanje na veći broj adresa

Troše više vremena za izradu dokumenata i prezentacija, koje posle treba ispravljati

Samostalno kreiraju dokumente i prezentacije

Ručno unose proračune u tabelama, povećavajući tako rizik greške Koriste formule i funkcije za efikasno obavljanje složenih proračunaOsećaju odbojnost prema bazama podataka i strah od njihove primene Koriste upite i brzo i efikasno generišu izveštaje za prikaz potrebnih

informacija, u skladu sa potrebamaImaju poteškoće u upravljanju elektronskom poštom i nemaju izgrađenu svest o bezbednosnim rizicima

Efikasno upravljaju elektronskom poštom, svesni su rizika i koriste bezbednosne sisteme.

Izvor: http://www.ecdl.rs/poslodavci.htm

Srednja škola Adresa Opis Kontakt

ITHS - Information Technology High School

Cara Dušana 34, Zemun, Savski nasip 7, Novi Beograd

Elektrotehničar računara, elektrotehničar informacionih tehnologija (it tehničar), administrator mreža, elektroteh-ničar multimedije, elektrotehničar telekomunikacija

011/2096-777www.iths.edu.rsoffice@iths.edu.rs

Tehnička škola Mladenovac Vuka Karadžića 75, Mladenovac

Smer elektrotehnika: Rad u Windows okruženju i u programima u okviru MS Office-a. Rad sa program-ima za crtanje električnih šema (AutoCAD, Protel, Orcad) i programima za simulaciju rada električnih kola i sistema

011/8230-143www.tehnickaskola.edu.rstsmladenovac@gmail.com

Savremena gimnazija Šumatovačka 45, Beograd, Cara Dušana 34, Zemun

Predmeti: računarstvo i informatika, ICT (informatika). Moderno okruženje, primena najnovijih tehnologija u nastavi, interaktivno učenje, nastava na srpskom i engleskom, prestižne Kembridž diplome

011/7856-120, 011/7856-120www.savremena-gimnazija.edu.rsoffice@savremena-gimnazija.edu.rs

EPA, škola za ekonomiju, pravo i administraciju Studentski trg 5, Beograd

Primena računara u savremenom poslovanju, osposoblja-vanje učenika za rad u digitalnom okruženju. Korišćenje najsavremenijih metoda i učila u nastavi. Predmeti: Računarstvo i informatika, poslovna informatika

011/328-7477 www.skolaepa.comkontakt@skolaepa.com

E-gimnazija Radnička 20, Novi SadProgramiranja, grafičkog dizajna i interneta, mogućnost polaganja u sertifikovanim centrima za Microsoft, Oracle i Adobe sertifikate, sertifikat za pohađanje programaranja

021/4778-220, 064/5000-008 www.e-gimnazija.orginfo@e-gimnazija.org

Računarska gimnazija „Smart“ Trg mladenaca 5, Novi Sad Primena računara i računarski sistemi, programiranje (i napredne tehnike programiranja) i programski jezici, modeli i baze podataka, računarske mreže

021/4728-200, 065/472-8211www.smart.edu.rsgimnazija@smart.edu.rs

IT Akademija Cara Dušana 34, Zemun

MS Windows i web programming, PHP programming, design & multimedia, administration (Cisco, MTCNA),Java development, CAD department, IT business department, Linux administration, master mobile application deve-loper, software engineering i IT management

011/7856-140www.it-akademija.com

sli u ne koj tran spor tnoj kom pa­ni ji, ne će du go za drža ti po sao.

Skrom no in for ma tič ko znanjeIn for ma tič ko zna nje ši re po pu­la ci je je, bu di mo is kre ni, lo še. Ni je ka tas tro fal no, ali sva ka ko ni je do bro. Mla di ko ji tra že po­sao, iz mog is kus tva i is kus tva po slo da va ca, ra zu me ju poj mo ve iz in for ma ti ke, po zna ju o sno ve o bra de tek sta, sli ke i ta be lar nih pro ra ču na, po zna ju o sno ve ko­ri šće nja In ter ne ta i Web ser vi sa, ali im ne dos ta je iole ši ra sli ka. Ne dos ta je ra zu me va nje ka ko se IT u kla pa u sav re me no po slo va­nje, a po se bno je va žno što, a to je po se bno i zra že no kod mla dih IT u sme re nja, ne pos to ji ele men­

tar no ra zu me va nje da IKT ni je sam po se bi svrha.

O bra zov ne in sti tu ci je mo gu da do pri ne su bo ljem in for ma­tič kom o bra zo va nju i usa gla­ša va nju sa za hte vi ma trži šta, kon stan tnom una pre đe nju i kon ti nu ira noj edu ka ci ji nas tav­ni ka i pro fe so ra iz ove o blas ti, a drža va tre ba da sti mu li še i vre dnu je na po re ko je o bra zov ne in sti tu ci je či ne na ovom po lju.

Šta po slo dav ci ma tre ba?Po slo dav ci ma su po tre bni di­gi tal no pi sme ni za po sle ni! To zna či da po slo dav ci mo gu ra ču na ti da će u star tu do bi ti pro duk tiv nog za po sle nog, bez po tre be za ve li kom ini ci jal nom

in ves ti ci jom u obu ke i tre nin ge. Uos ta lom, ve ći na pre du ze ća ni je u IKT bi zni su i ne že li mno go da se ba vi IKT edu ka ci jom, iako ra­zu me ju po tre bu za njom. To su mi kro i ma la pre du ze ća fo ku si­ra na na svoj sva ko dnev ni po sao i IKT im je ne što što im tre ba sa mo kao po drška nji ho vom o snov nom po slu, a ne kao to tal­ni za o kret ka IKT in dus tri ji.

U Ev rop skoj uni ji su odav no shva ti li da se ne što mo ra ura di ti po pi ta nju di gi tal ne pi sme nos ti.

Za to su uve li ev rop sku ra ču­nar sku vo zač ku do zvo lu (ECDL – European Computer Driving Li‑cence), pro gram obu ke, pro ve re i po tvrde di gi tal ne pi sme nos ti us kla đen sa za hte vi ma trži šta. Da o dmah na gla si mo: ovo ni je put za o bra zo va nje pro gra me­ra, pro jek ta na ta ba za po da ta ka, tvo ra ca i im ple men ta to ra ERP sis te ma... Ana lo gi ja je je dnos­tav na – to što ste pi sme ni zna či da vla da te je zi kom, ter mi ni ma, gra ma tič kim i pra vo pi snim pra vi li ma, zna či da mo že te da na pi še te i zve štaj i po slov no pi smo, ali ne i da ste spo so bni da na pi še te ne ko re mek de lo sav re me ne li te ra tu re ili kri mi­na lis tič ki ro man. Sli čno je i sa di gi tal nom pi sme no šću, ko ja ni je o kre nu ta ka vrhun skim pro gra mer skim ve šti na ma i na­pre dnim IT a dmi nis tra tor skim po slo vi ma. Di gi tal na pi sme nost je spo so bnost da ade kva tno i sa mos tal no ko ris ti te ra ču na re u sva ko dnev nom po slu. Iz ta be le će te vi de ti ka ko su to ko le ge iz ECDL or ga ni za ci je sro či li.

Ret ki su oni ko ji do bi ju po sao u Go o gle­u ili Fa ce bo ok­u – ve li ka ve ći na onih ko ji se po sle ško lo va nja za po sle će se, čis to sta­

tis tič ki, na ći u mi kro i ma lim pre du ze ćima

Privatne škole u Srbiji koje u svom programu imaju IT profile

5

Ži vi mo u vre me nu ka da je na pre dno ko ri šće nje sav re me ne te hno lo gi je

ne op ho dno u ži vo tu i mo ra pos­ta ti klju čni as pekt o bra zo va nja, po put či ta nja i pi sa nja. Go vo­ri mo o no voj vrsti pi sme nos ti – di gi tal noj pi sme nos ti, a ona ni je is to što i po kre ta nje iga ra i a pli ka ci ja na te le fo ni ma. U pra vo na ško la ma le ži oba ve za da po­dvu ku tu ra zli ku i uči ne sve da ge ne ra ci je uče ni ka iz njih iza đu pri prem lje ne za re alan in for ma­tič ki svet bu du ćnos ti.

Ta oba ve za o bra zov nih in sti­tu ci ja pre po zna ta je u Sre dnjoj ško li za in for ma ci one te hno­lo gi je ITHS. Me tod nas ta ve i nas tav ni plan i pro gram či ne ško lo va nje na ITHS­u dru ga či­jim od ono ga na šta smo na vi­kli. Ov de je te hno lo gi ja pri su tna na sva kom ko ra ku, u sva koj ak tiv nos ti, od prvog ra zre da do

ma tur skog is pi ta, na sva kom ča su, u uči oni ci i i zvan nje. Kraj nji cilj ova kvog pris tu pa je su ma tu ran ti ko ji su sprem­ni pro fe si onal no da od go vo re na sve iza zo ve di gi tal nog do ba, da kle, di gi tal no pi sme ne oso be u pra vom smi slu te re či.

Me tod nas ta ve na ITHS-u po me ri 21. vekaU do ba ka da su te hno lo gi je la ko dos tu pne, ško lo va nje za hte va i zme njen pris tup. U nas ta vi na ITHS­u tra di ci onal na ta bla za me nje na je in te rak tiv nom, ko­ris te se elek tron ske sves ke, elek­tron ski dnev nik, sva ki uče nik ima svoj lap top i ta blet to kom nas ta ve, ko ris ti o bra zov ne a pli­ka ci je, do pu nju je ste če no zna nje online kur se vi ma i ko ris ti online bi bli ote ku.

Uče nje je na ITHS­u mno go efi ka sni je za hva lju ju ći upo tre bi sav re me nih te hno lo gi ja. Uče ni ci Sre dnje ško le za in for ma ci one te hno lo gi je prvi u Srbi ji ima ju pri li ku da uče na ta ble tu, pa ma te ma ti ku ve žba ju ko ris te ći online tes to ve, lek ti ru či ta ju u elek tron skom o bli ku, a ge o­gra fi ju uče uz po moć Google Earth­a. Ono što su ne ka da bi le obim ne knji ge, re čni ci i pra vo pi­si, sa da se o tva ra sa mo je dnim do di rom e kra na na ta ble tu,

a za hva lju ju ći in te rak tiv nim ta bla ma, ča so vi se ne za sni va ju is klju či vo na pre da va nju pro­fe so ra, već pod sti ču ak tiv nost uče ni ka i nji ho vo u klju či va nje u nas tav ni pro ces.

Ova kav na čin or ga ni za ci je nas ta ve u cen tar o bra zov nog pro ce sa stav lja uče ni ka, či ni ga ak tiv nim i u klju ču je ga u rad na ča su i od ku će. Uči oni ce su pri la go đe ne po tre ba ma sav re­me nih uče ni ka i za to oni za is ta že le da pro vo de vre me u ško li, mno go brže i efi ka sni je u sva ja ju zna nje, a pre la zak iz te hno lo ške sva ko dne vi ce u am bi jent ško le i uče nja je pri ro dni ji. Ča so vi su in te rak tiv ni ji, a ste če no zna nje pri me nji vi je u prak si.

Va žno je da o zbilj no mi sli mo na bu du ćnostPo tra žnja za IT stru čnja ci ma u Srbi ji to kom po sle dnjih ne ko li­ko go di na po ra sla je za vi še od 80 od sto. Po zna to je da su IT pro fe si je me đu naj pla će ni ji ma na sve tu, a i kod nas pro gra me ri me se čno za ra đu ju tri pro se čne pla te. Me đu tim, IT ve šti ne već su pos ta le ne za obi la zne i u svim dru gim o blas ti ma.

Nas tav ni plan i pro gram na ITHS­u bo gat je stru čnim pre dme ti ma iz o blas ti in for ma­ci onih te hno lo gi ja, a uče ni ci se

ško lu ju na pro fi lu elek tro te hni­čar in for ma ci onih te hno lo gi ja ili elek tro te hni čar ra ču na ra, dok su u na ja vi i pro fi li za a dmi nis­tra to ra mre ža, elek tro te hni ča ra mul ti me di ja i elek tro te hni ča ra te le ko mu ni ka ci ja.

Me đu tim, mo der ni sis tem nas ta ve ni je re zer vi san sa mo za IT pre dme te. ITHS je prva i je di na ško la u Srbi ji za o bra zo­va nje IT te hni ča ra gde se osim stru čnog sti če i te melj no op šte o bra zo va nje. Nas ta va je i na ovim pre dme ti ma u pot pu nos­ti po me ri 21. ve ka, pa uče ni ci ra zvi ja ju di gi tal nu pi sme nost i na ča so vi ma li kov nog, is to ri je, he mi je ili srpskog je zi ka, lak še sav la da va ju gra di vo, po ka zu ju vi še kre ativ nos ti i mo ti vi sa ni ji su za uče nje.

Iza sve ga to ga sto ji ide ja da o bra zov ni sis tem mo ra da ra­zu me i pri hva ti ve šti ne 21. ve ka i pri pre mi uče ni ka za svet van uči oni ce, a u pra vo to se i de ša va na ITHS­u. U kom god sme ru da se ra zvi ja va ša ka ri je ra, ona mo ra po či va ti na sna žnim o sno va ma di gi tal ne pi sme nos ti, a te ve šti ne ne op ho dno je sti ca ti kon ti nu ira­no, kroz sve ni voe o bra zov nog pro ce sa. Zbog to ga je upis pra ve ško le naj bo lja in ves ti ci ja u bu­duć nost va šeg de te ta.ÎÎ www.iths.edu.rs

Sve vi še de ce, čak i ona ko ja još ni­su kre nu la u ško­lu, ko ris ti ta ble te i smart fo ne i sna la zi se na Google­u i Facebook­u pre ne go što na uči da na pi še svo je ime. Ško le sto ga mo ra­ju da se pri la go de nji ho vim na vi ka ma ka ko bi pro na šle na čin da lju bav i ta le nat za rad na ra ču na ri ma kod uče ni ka pre tvo re u prak ti čnu ve štinu

ITHS Com tra de sre dnja ško la za IT

oglas PC press 225x297+5 01.pdf 1 3/18/2016 10:56:48 AM

6 PC Press 04/2016

pc.edu

oglas PC press 225x297+5 01.pdf 1 3/18/2016 10:56:48 AM

Pro ce ne stru čnja ka i po zna va la ca o bra zov­nog sis te ma ka žu da je

ova ško la zna tno i znad pro se­ka o prem lje nos ti dru gih ško la u Srbi ji i re gi onu, i da mno go ula že u di gi tal ne pro jek te i rad sa svo jim uče ni ci ma. O dli ku je je pri me na in for ma ci onih te hno­lo gi ja u nas ta vi i ko mu ni ka ci ji pro fe so ra i uče ni ka.

E­gim na zi ja je gim na zi ja op šteg sme ra, o sno va na je 2008. go di ne i do sa da je i zve la tri ge ne ra ci je ma tu ra na ta. Na kon ove sre dnje ško le, uče ni ci ma­hom upi su ju te hnič ke fa kul te te ko je us pe šno stu di ra ju, ali ima i stu de na ta na eko no mi ji, pra vu, po ljo priv re di, tu ri zmu, fis kul tu­ri i me di ci ni. Uče ni ci ge ne ra ci je iz ove ško le po pra vi lu bu du i stu den ti ge ne ra ci je.

Ovu no vo sad sku ško lu po ha­đa 300 uče ni ka u re dov noj nas ta­

vi, a sva ki uče nik ima svoj lap top ko ji no si ku ći. Uče ni ci ula ze u o bje kat sa otis kom prsta, ka bi­ne ti su po kri ve ni audio i vi deo IP nad zo rom, pro fe so ri ko ris te Logi‑tech Air mi še ve u ra du dok še ta ju uči oni com, Web‑SMS sis tem do­zvo lja va re dov no oba ve šta va nje

ro di te lja i uče ni ka oko de ša va nja u ško li pu tem mo bil nih te le fo na. Škol ski cloud sis tem omo gu ća va pre uzi ma nje svih lek ci ja iz ško le za bo le sne uče ni ke ili spor tis te ko ji mno go izos ta ju da bi mo gli gra di vo da o bra de kod ku će. Sva ki uče nik ima svo ju e‑mail a dre su i la ko ko mu ni ci ra s pro­fe so ri ma. U slu ča ju bo les ti pra ve se kon sul ta ci je pu tem Skype­a iz ško le sa uče ni ci ma.

U slo vi za upis su: zav rše na o snov na ško la, o dno sno po lo že­

na ma la ma tu ra; sve do čan stva od pe tog do o smog ra zre da; ne pri ma ju se uče ni ci sa oce na ma 1 ili 2 iz vla da nja; uče ni ci sa Vuko‑vom diplomom ima ju po pust na ce nu ško la ri ne; ce na ško la ri ne i zno si 1.200 ev ra za škol sku go­di nu. Sve in for ma ci je oko upi sa

mo gu se na ći na saj tu E­gi man­zi je: www.e‑gimnazija.org.

Od ziv uče ni ka je ta kav da E­gim na zi ja ne ma vi še mes ta za pre pis uče ni ka iz dru gih sre­dnjih ško la, a re do van upis vrši se za tri ode lje nja prvog ra zre da. Ško la je na pra vi la i svoj dru gi o bje kat, u kom ra di vrhun ska spor tska aka de mi ja na me nje na uče ni ci ma ko ji se ak tiv no ba ve spor tom. E­gim na zi ja je ško la ko ja ima naj bo lji o dnos ce ne i kva li te ta u po gle du tro ško va,

po nu de i kom ple tne u slu ge ško­lo va nja, a ško la ri nu je mo gu će pla ća ti i na ra te.

U o kvi ru E­gim na zi je uče ni­ci ma su dos tu pni fa kul ta tiv ni pre dme ti iz o blas ti in for ma­ci onih te hno lo gi ja: pro gra mi­ra nje, gra fič ki di zajn, in ter­

net, ba ze po da ta ka, Android, AutoCad, vi deo­mon ta ža itd. Za te pre dme te uče ni ci na kra ju ško lo va nja, ne za vi sno od di plo­me, do bi ja ju stru čni ser ti fi kat o os po so blje nos ti. Ti pre dme ti ni su oba ve zni. Slo ga ni ove ško le su za to: Obrazovanje je snaga – snalažljivost je iluzija i Tvoj potencijal – naše angažovanje.

Sve in for ma ci je oko upi sa mo gu se na ći na saj tu E­gi mna zi je: www.e‑gimnazija.org.

Ka da se po gle da ju o prem lje nost, ori gi nal nost, kre ativ nost i pos ti gnu ti re zul ta ti, no vo sad ska E­gim na zi ja u bra ja se me đu tri naj bo lje pri va­tne sre dnje ško le u ce loj zem lji

Ško la ka kvu ste mo žda vi de li sa mo u fil mo vi ma

ObRazOvaNje je SNaGa – snalažljivost je iluzija

Preuzmite aplikaciju PC Press i čitajte interaktivna izdanja vaših omiljenih časopisa na tabletu ili smartfonu.

Digitalna PC Press izdanja

Uporedni test eBook čitača

Električni automobili: Od neverice do kupovine

PAMETNI GRADOVI SVETA

Dodajte svom sajtu SSL sertifikat

#225 / Oktobar 2015

ww

w.p

cpre

ss.r

s

CG 2 € / 4 KM 200 DEN / $ 5,00 / 4,70 €219din

#bizit2015

Tehnologija

u službi biznisa

SKYLAKETEHNOLOGIJA · PERFORMANSE · PRIMENA

Šesta generacija Core procesora

Lenovo Vibe Shot: Smartfon za one koji

vole dobre slike

Samsung Galaxy Tab S2: Ponovo na vrhu

EKSKLUZIVNO IFA 2015: Noviteti i

gadžeti

BIZIT: CLOUD INTEGRACIJA I MIGRACIJA

WINDOWS 10

ww

w.p

cpre

ss.r

s

Samsung S7 Po želji korisnika

Telefoni, bazne stanice i

zračenje

Barselona 2016 Vašar virtuelne taštine

#230 / Mart 2016

CG 2 € / 4 KM 200 DEN / $ 5,00 / 4,70 €219din

Voxellab: Magija 3D štampe

Antivirusi za telefone

GPS iza zatvorenih vrata

Transformacija bankarstva

TRIKOVI & PODEŠAVANJA ZA LAKŠI RAD

BIZIT: VIZUALIZACIJA POSLOVNIH PODATAKA

ww

w.p

cpre

ss.r

s

Office 2016 kao timski igrač

Nexus ??? Stiže nova verzija

Android-a

BlackBerry Priv Android s tastaturom

#231 / April 2016

CG 2 € / 4 KM 200 DEN / $ 5,00 / 4,70 €219din

Digitalna demokratija Mašine za brojanje glasova

NEC 4k projektori Dominacija lasera

Prvi programi za Gear VR

Kako se snima i beleži VR

VIDEO360°

8 PC Press 04/2016

pc.edu

Preuzmite aplikaciju PC Press i čitajte interaktivna izdanja vaših omiljenih časopisa na tabletu ili smartfonu.

Digitalna PC Press izdanja

Uporedni test eBook čitača

Električni automobili: Od neverice do kupovine

PAMETNI GRADOVI SVETA

Dodajte svom sajtu SSL sertifikat

#225 / Oktobar 2015w

ww

.pcp

ress

.rs

CG 2 € / 4 KM 200 DEN / $ 5,00 / 4,70 €219din

#bizit2015

Tehnologija

u službi biznisa

SKYLAKETEHNOLOGIJA · PERFORMANSE · PRIMENA

Šesta generacija Core procesora

Lenovo Vibe Shot: Smartfon za one koji

vole dobre slike

Samsung Galaxy Tab S2: Ponovo na vrhu

EKSKLUZIVNO IFA 2015: Noviteti i

gadžeti

BIZIT: CLOUD INTEGRACIJA I MIGRACIJA

WINDOWS 10

ww

w.p

cpre

ss.r

s

Samsung S7 Po želji korisnika

Telefoni, bazne stanice i

zračenje

Barselona 2016 Vašar virtuelne taštine

#230 / Mart 2016

CG 2 € / 4 KM 200 DEN / $ 5,00 / 4,70 €219din

Voxellab: Magija 3D štampe

Antivirusi za telefone

GPS iza zatvorenih vrata

Transformacija bankarstva

TRIKOVI & PODEŠAVANJA ZA LAKŠI RAD

BIZIT: VIZUALIZACIJA POSLOVNIH PODATAKA

ww

w.p

cpre

ss.r

s

Office 2016 kao timski igrač

Nexus ??? Stiže nova verzija

Android-a

BlackBerry Priv Android s tastaturom

#231 / April 2016

CG 2 € / 4 KM 200 DEN / $ 5,00 / 4,70 €219din

Digitalna demokratija Mašine za brojanje glasova

NEC 4k projektori Dominacija lasera

Prvi programi za Gear VR

Kako se snima i beleži VR

VIDEO360°

Nas ta va u Sav re me noj gim na zi ji je bi lin­gval na, na srpskom

i en gles kom je zi ku, a uče ni ci mo gu da iza be ru Na ci onal ni ili Kem bridž pro gram, dok na jam­bi ci o zni ji mo gu da se ško lu ju paralelno na oba je zi ka, na Kom­bi no va nom pro gra mu.

Plan i pro gram a kre di to va li su Ode lje nje za me đu na ro dne is pi te pres ti žnog Uni ver zi te ta u Kem bri džu, kao i Mi nis tar­stvo pro sve te, na uke i te hno lo­škog ra zvo ja Re pu bli ke Srbi je. Program je kre iran po naj vi šim o bra zov nim stan dar di ma i ne­pres ta no se una pre đu je.

Upravo zbog toga po zav ršet­ku ško lo va nja uče ni ci Sav re­me ne gim na zi je, po red zva ni­čnog sve do čan stva o zav rše noj sre dnjoj ško li, mo gu da ste knu i svet ski pri zna te Kem bridž di plo me, ko je im o tva ra ju vra ta na ju gle dni jih na ci onal nih i in­ter na ci onal nih fa kul te ta.

Stvar no dru ga či ja nas tavaSav re me nu gim na zi ju od dru­gih ško la i zdva ja ju kre ativ ni, in te rak tiv ni i mul ti dis ci pli nar ni ča so vi, na ko ji ma uče ni ci za­pra vo uži va ju u uče nju i traj no u sva ja ju no va zna nja na lak i za ba van na čin.

Pro fe so ri, vrhun ski stru čnja­ci u svom po slu, mak si mal no su po sve će ni sva kom uče ni ku, uva ža va ju nji ho ve po tre be i os­tav lja ju im pros tor za in di vi du­al ni ra zvoj. Uče ni ci se o hra bru ju da is tra žu ju, ra de pro jek te, po ve­zu ju zna nja iz ra zli či tih pre dme­ta i gra de kri tič ko mi šlje nje.

Ino va tiv ni Fu tu re Re ady kon ceptSav re me na gim na zi ja je je di na Future Ready ško la u re gi onu, što po dra zu me va da u svom ra du kom bi nu je kva li te tno o bra­zo va nje, sav re me nu nas ta vu i upo tre bu naj no vi jih te hno lo gi ja

ka ko bi uče ni ci ste kli fun kci­onal na i pri me nji va zna nja.

To, ta ko đe, zna či da se nas­ta va o dvi ja u po se bno di zaj ni­ra nim uči oni ca ma, Intelligent Classroom i Google Technology Classroom, u ko ji ma uče ni ci ot kri va ju svet i u sva ja ju gra di vo ko ris te ći mno go broj ne ga dže te.

Te hno lo gi ja u slu žbi o bra zo vanjaUče ni ci i pro fe so ri u nas ta vi sva­ko dnev no ko ris te iPad i Google Chrome ure đa je, smart ta ble, in te rak tiv ni sto, Node sto li ce, je din stve nu online plat for mu za uče nje i sla nje do ma ćih za da­ta ka, Google i dru ge o bra zov ne a pli ka ci je, elek tron ski dnev nik, online bi bli ote ku ebrary i još mno go to ga.

Me đu tim, Intelligent Classro‑om kon cept i te hno lo gi ja ni su svrha sa mi se bi, već su u slu žbi sav re me nog o bra zo va nja i što je dnos tav ni jeg sti ca nja zna nja. Sva ko dnev nom upo tre bom te­hno lo gi je u nas ta vi, uče ni ci sti­ču di gi tal na zna nja ne op ho dna za us peh u mo der nom sve tu.

O tvo re na vra ta uni ver zi te ta ši rom svetaSav re me na gim na zi ja pred­stav lja spoj sav re me nih me to da uče nja i pro gra ma ko ji je pri znat na in ter na ci onal nom ni vou, što nje nim uče ni ci ma omo gu ća va da ste knu dvos tru ku, me đu­na ro dno pri zna tu di plo mu i pri me nji va zna nja. Ne ma bo lje pri pre me za upis na fa kul te te! Za to su uče ni ci Sav re me ne gim­na zi je u star tu u pre dnos ti.

Pre dnost ško lo va nja u na­pre dnom o bra zov nom sis te mu o gle da se u sti ca nju prak ti čnih i fun kci onal nih zna nja za 21. vek. S dru ge stra ne, pre dnost na ci­onal ne i in ter na ci onal ne Kem­bridž di plo me o gle da se u pra vo u broj nim mo gu ćnos ti ma ko je uče ni ci Sav re me ne gim na zi je ima ju i izu ze tno vi so koj pro ho­dnos ti ka ko na fa kul te ti ma u Srbi ji, ta ko i na naj pres ti žni jim uni ver zi te ti ma ši rom sve ta.

ÎÎ www.sav re me na‑gim na zi ja.edu.rs

Po red to ga što je naj mo der ni ja Kem bridž gim na zi ja u re­gi onu, u Sav re me noj gim na zi ji uče ni ci ne no se te ške tor­be, jer umes to knji ga ko ris te ta ble te, ko ris te in te rak tiv ne ta ble, ša lju do ma će za dat ke pu tem In ter ne ta, ča so ve fi­zič kog pro vo de na ba ze nu ili u pri ro di, sprovode za nim­lji ve ek spe ri men te i gra di vo uče kroz prak ti čne pri me re. Sve to, po pro gra mu Uni ver zi te ta u Kem bridžu

Sav re me na gim na zi ja za sav re me na zna nja

10 PC Press 04/2016

pc.edu

PROLEĆNIUPISNI ROK 2016.

JE OTVOREN

PROGRAMIRANJE CAD

ADMINISTRACIJA IT POSLOVANJE

DIZAJN & MULTIMEDIJA

RAZVOJ MOBILNIH APLIKACIJA

WWW.IT-AKADEMIJA.COM

DO MEĐUNARODNIH SERTIFIKATA ZA SAMO GODINU DANA.

+381 (11) 7856.100BEOGRAD

+381 (21) 31.000.20NOVI SAD

Cara Dušana 34, Zemun

Danila Kiša 5, Novi Sad

PRIJAVITE SE!PROVERITE DA LI JOŠ UVEKIMA SLOBODNIH MESTA.

ve šti na na ci onal nu priv re du Ho­lan di je ko šta 19,3 mi li jar de ev ra go di šnje, a stu di ja ita li jan skog Uni ver zi te ta SDA Bocconi po ka­zu je da ce na i gno ri sa nja pra vil ne obu ke za po sle nih i zno si go di šnje mi li on ev ra na 250 za po sle nih.

Sa for mi ra njem Ev rop ske uni je do šlo je i do for mi ra nja je­din stve nih ven dor ski ne za vi snih me ri la in for ma tič ke pi sme nos ti: ECDL – European Computer Dri‑ving Licence. Da nas se ovaj stan­dard pri me nju je u 150 ze ma lja, na 40 svet skih je zi ka, i sa 15 mi li ona li cen ci ra nih gra đa na pos tao je naj ras pros tra nje ni ji svet ski ser ti­fi kat za pro ve ru zna nja ko ri sni ka ra ču na ra, što ga či ni naj va žni jim do pun skim ser ti fi ka tom sva koj stru kov noj di plo mi.

ECDL su po drža le broj ne ev rop ske i svet ske ini ci ja ti ve: Ev rop ska ko mi si ja do ne la je je din stve ni o kvir tran spa ren­tnos ti kva li fi ka ci ja i kom pe ten­tnos ti Europass, či jom je tač kom 1.2.5 de fi ni san ECDL za „pre­po zna tlji vu ven dor ski ne za vi­

U sled o grom nog uti ca ja na po ve ća nje pro duk tiv nos ti ra da, in for ma ci ono­ko­

mu ni ka ci one te hno lo gi je ra zvi ja ju se se dam pu ta brže od bi lo ko je dru ge

gra ne privrede, zbog če ga 75% za po­sle nih ni je ima lo šan su da to kom ra­

ni jeg ško lo va nja uči IKT – jer ni je pos­to jao. Za to je do da tna obu ka pos ta la ne op ho dna u svim ra dnim sre di nama

bo jan Sta no je vić

Da nas se ra ču na ri ma­sov no ko ris te za po­sao: u ko ju god ra dnu

or ga ni za ci ju da ode te, za te ći će­te slu žbe ni ke ko ji ra de za ra ču­na rom. Ali, is to ta ko, u mno gim sre di na ma na ći će te i slu žbe­ni ke ko ji se pro ti ve ko ri šće nju ovog dos ti gnu ća i in sis ti ra ju na tra di ci onal nim me to da ma ra da. Ra ču na ri su tu da obe zbe de ve ću efi ka snost ra da i i zve sno je da oni to mo gu. Ali, da li u to me i us pe va ju? Ne uvek: ana li ze po­ka zu ju ne što dru go, a to je da se oni ne ko ris te pra vil no.

ECDL pro tiv za bu ša vanjaČest je slu čaj „pri kri ve ne nes po­so bnos ti“, što zna či da slu žbe ni ci ra de na ra ču na ri ma ali spo ro, sa mo uko, s mno go gre ša ka i uo člji vim za os ta ci ma u o dno su na ra dne po tre be, a sve to za to što ni su pra vil no i or ga ni zo va­no obu če ni za rad na ra ču na ru. Re zul ta ti is tra ži va nja Uni ver zi­te ta u Tven teu iz 2012. uka zu ju da ne dos ta tak o snov nih IKT

Kom pju ter ske ve šti ne po ev rop skim

stan dar dima

12 PC Press 04/2016

pc.edu

snu obu ku i kva li fi ka ci ju za in for ma ci ono dru štvo i ra dna mes ta na ra ču na ri ma“. EUPAN (European Public Administration Network) je na konferenciji u Pra gu 2009. u svo jio ECDL za je din stve ni stan dard za po sle­nih u držav nim a dmi nis tra­ci ja ma Evrope. CE DE FOP (The European Centre for the Deve‑lopment of Vocational Training) pre po ru ču je ECDL kao uni ver­zal ni i je din stve ni stan dard in for ma tič ke pi sme nos ti za EU. Unes ko je glav ni no si lac ECDL ak tiv nos ti van Ev ro pe, po ma­žu ći obu ke u Egip tu, Či leu, Emi ra ti ma, Ira nu, Vi je tna mu i mno gim dru gim zem lja ma. Ev rop ski Okrugli sto po tvrdio je 2011. u Bri se lu po tre bu u klju­če nja di gi tal nih ve šti na u sva ev rop ska so ci jal na in ves ti ra nja.

Re fe ren ce u SrbijiNa prvi po gled, re klo bi se da je ne op ho dna ve li ka in ves ti ci ja za obu ku za ECDL ser ti fi ka te. Mo žda, ali ona je vrlo is pla ti va:

stu di ja Gemini Ernst & Young po ka zu je da se in ves ti ci je u in for ma tič ku obu ku vra ća ju na ni vou od čak 2400 od sto (do­bi ja se dva de set če ti ri pu ta vi še od ulo že nog). A ako u zme mo u ob zir to da je ni vo di gi tal ne pi sme nos ti npr. gra đa na Ho lan­di je, ko je smo po me nu li, ipak i znad Srbi je, mo gu ćnos ti u šte de i bržeg priv re dnog ra zvo ja u na­šoj zem lji još su ve će.

Srbi ja da nas ima oko 40.000 gra đa na sa ECDL ser ti fi ka tom, ali za in for ma tič ko dru štvo i eU­pra vu mo ra la bi da ima naj ma nje 500.000 ako že li da dos ti gne ev rop ski ni vo. Tim po vo dom o sno va no je 300 ECDL tes t cen ta­ra ši rom zem lje, omo gu će no je i online obu ča va nje sa tes ti ra njem, a nas tav ni pro gram sre dnjeg i vi so kog o bra zo va nja od 2012. us­kla đen je sa ECDL nor ma ma, pa

se is pi ti pri zna ju sa mo o dli čnim i vrlo do brim uče ni ci ma.

Šta je ura đe no i na če mu se radiPri me ri ra dnih or ga ni za ci ja ko je su spro ve le ECDL obu ku su: Voj ska Srbi je (oko 7000 za po sle­nih), Po res ka u pra va (oko 2700 za po sle nih), Vla da Voj vo di ne (svi za po sle ni: oko 900), mi nis­tar stva zdrav lja, ra da, inos tra­nih po slo va, pro sve te, unu tra­šnjih po slo va... uku pno ma nje od 1000 za po sle nih. Re ali zo van je i pi lot­pro je kat ser ti fi ka ci je 40 slu žbe ni ka Vla de Srbi je iz svih mi nis tar sta va, i pro je kat obu ke vi še od 400 nas tav ni ka o snov­nih i sre dnjih ško la ši rom Srbi je.

Za vod za za po šlja va nje obu ča va ne za po sle ne po ECDL stan dar du, i sva naj ve ća do ma ća pre du ze ća, kao što su Telekom (oko 2700 za po sle nih), EPS (oko 2000 za po sle nih), AirSERBIA (1000), PTT (1000), SDPR (300), Infostan (200), Enegroprojekt, NIS, PŠ, ŽTP i dru ga, spro vo di la su i pov re me no spro vo de par ci­jal ne ECDL obu ke.

Nas tav ni pla no vi u sre dnjim ško la ma i gim na zi ja ma us kla­đe ni su sa ECDL pro gra mom i mno gi uče ni ci os tva ri li su pra vo da do bi ju ECDL ser ti fi ka te na o sno vu o dli čnih ili vrlo do brih oce na iz in for ma tič kih gra di va. Ipak, i po red sve ga, na ša zem lja još uvek je na za če lju po bro ju ve ri fi ko va nih in for ma tič ki pi­sme nih gra đa na u o dno su na o kru že nje i ev rop ski pro sek.

Pre uze te oba ve ze i ak tu el na si tu aci ja u re gi onuVla da Srbi je pot pi sa la je SEE Agendu + u Sa ra je vu, ko jom se oba ve za la na i zgra dnju je din­stve nih stan dar da di gi tal nog ra zvo ja i obu ke u re gi onu. Mi nis tar stvo prav de Hrvat ske fi nan si ra lo je ECDL obu ku za­

po sle nih u sud stvu, a Mi nis­tar stvo pro sve te za 50.000 nas tav ni ka o snov nih i sre dnjih ško la. Svet ska ban ka fi nan si­ra la je 10 mi li ona ev ra za ECDL obu ku 27.000 nas tav ni ka na Ko so vu. Srbi ja još uvek ne ma ova kvih pla no va.

Sve okol ne zem lje: Ita li ja, Grčka, Ma đar ska, Ru mu ni ja, kao i sve čla ni ce EU, ima ju oba­ve zu po se do va nja ECDL ser ti fi­ka ta za nas tav ni ke o snov nih i sre dnjih ško la, a na stu di ja ma ECDL se pri zna je kao is pit iz in for ma ti ke. ECDL je u gra đen u sve na ci onal ne stra te gi je, ali kod nas još uvek ne do volj no.

Za os ta tak cen tral ne Srbi je u po gle du bro ja gra đa na sa IKT

ser ti fi ka ti ma per capita je 2x u o dno su na Voj vo di nu i 7x u o dno su na Ko so vo, 8x u o dno su na Crnu Go ru, 10x pre ma Ma­đar skoj i Ru mu ni ji, 15x pre ma Grčkoj i vi še od 20x pre ma za­pa dno ev rop skim zem lja ma.

Srbi ja još uvek ne ko ris ti do volj no bes pla tna sred stva ko ja se nu de za ove na me ne: u na­šem o kru že nju da nas vi še ne ma drža ve ko ja za ECDL ni je do bi la bar 10 mi li ona ev ra bes pov ra tne po mo ći od Svet ske ban ke ili IPA fon do va (sem Crne Go re ko ja je zbog ve li či ne do bi la tri­če­ti ri mi li ona za ECDL obu ku u zdrav stvu za 4000 zaposlenih i ini ci jal nu obu ku 3500 za po sle­nih u pro sve ti, in for ma ci onom dru štvu i pra vo su đu).

Ak tu el nom Na ci onal nom stra te gi jom ra zvo ja elek tron­ske u pra ve (Stra na 8 – 4 Ra zvoj ka drov skih po ten ci ja la) de fi­ni sa no je: „Da bi se e­u pra va us pe šno ra zvi ja la, ne op ho dna je os po so blje nost slu žbe ni ka ko ji pred stav lja ju ko ri sni ke in for­ma ci onih sis te ma i elek tron skih ser vi sa unu tar držav ne u pra ve, kao i stru čnja ka či ja se od go vor­nost o dno si na fun kci oni sa nje i

una pre đi va nje te hnič kih sis te­ma.“ Na ža lost, broj ECDL ser ti fi­ko va nih u ovom mi nis tar stvu još uvek je ma nji od 150.

Na rav no, sa ci ljem una pre­đe nja svo jih ra dnih spo so bnos­ti, ove go di ne i u na šoj zem lji mno ge kom pa ni je pla ni ra ju ECDL obu ke svo jih za po sle nih: Na ro dna ban ka Srbi je, Parking servis, Gradsko stambeno, Aero‑drom Ni ko la Te sla i mno ga dru ga pri va tna ili jav na pre du ze ća, a Na ci onal na slu žba za za po­šlja va nje po či nje ci klus in for­ma tič ke obu ke za oko 1500 ne za po sle nih, ko ji se fi nan si ra sred stvi ma fon da IPA.

ÎÎ www.ecdl.rs

Na prvi po gled, re klo bi se da je ne op ho dna ve li ka in ves ti ci ja za obu ku za eCDL ser ti fi ka te. ali, ona je vrlo is pla ti va in ves ti­ci je u in for ma tič ku obu ku vra ća ju se na ni vou od 2400 od sto

13

Or ga ni zu ju ći ovaj skup british Council je že leo da pru ži po dršku pred­škol skim us ta no va ma, ško la ma, uni ver zi te ti ma i dru gim or ga­ni za ci ja ma ko je se ba ve o bra zo­va njem. Te in sti tu ci je tre ba da pos ta nu ino va tiv ni je, da osav re­

me ne pro ces uče nja i na što bo lji na čin is ko ris te mo gu ćnos ti ko je no ve te hno lo gi je pru ža ju. S dru­ge stra ne, po moć je po nu đe na i pre du ze tni ci ma, kao i ve li kim kom pa ni ja ma ko je že le da pred­sta ve svo je te hno lo ške pro i zvo de i u slu ge od zna ča ja za o bra zo va­

nje bu du ćih ge ne ra ci ja. Svi ma nji ma pru že na je pri li ka da ču ju svet ski pri zna te stru čnja ke i na­đu in spi ra ci ju kroz ek pe ri men­ti sa nje sa no vom te hno lo gi jom i upo zna va nje sa in te re san tnim sa go vor ni ci ma i par tne ri ma iz re gi ona, pa i iz či ta vog sve ta.

Kon fe ren ci ja i sa jamO ko ri šće nju mo der nih te hno­lo gi ja u o bra zo va nju go vo ri lo se na ve li koj re gi onal noj kon fe ren­ci ji u Be o gra du ko ju je pra tio i sa jam ski pro gram, u o kvi ru ko­ga su kon kre tna re še nja pred sta­vi le kom pa ni je, i zda vač ke ku će i o bra zov ne in sti tu ci je iz Srbi je i re gi ona i iz Ve li ke Bri ta ni je.

Kao značajna no vi na u o dno su na pro šlu go di nu, skup se ba vio i pri me nom in for ma ci­ono­ko mu ni ka ci onih te hno lo gi­ja u pred škol skom o bra zo va nju. Ak ce nat je stav ljen na pri me nu IKT­a na ce lo ži vo tno uče nje, kao i na pri me re do bre prak se

ko je sti žu od stručnjaka iz ovih važnih o blas ti. Ne ke od klju čnih te ma bi le su: IKT u o snov nom i sre dnjem o bra zo va nju, IKT u vi so kom o bra zo va nju, li der stvo uz IKT, IKT u pred škol skom o bra zo va nju, in klu ziv no o bra zo­va nje uz IKT kao i IKT u ra zvo ju ljud skih re sur sa.

Skup „No ve te hno lo gi je u o bra zo va nju“ or ga ni zo van je u sa ra dnji sa am ba sa dom Ve li ke Bri ta ni je u Be o gra du, ti mom za so ci jal no u klju či va nje i sma nje­nje si ro ma štva Vla de Re pu bli ke Srbi je, Mi nis tar stvom pro sve te, na uke i te hno lo škog ra zvo ja, Mi­nis tar stvom trgo vi ne, tu ri zma i te le ko mu ni ka ci ja, Cen trom za pro mo ci ju na uke, Priv re dnom ko mo rom Srbi je, Stal nom kon­fe ren ci jom gra do va i op šti na, kom pa ni jom Skills i brojnim dru gim par tne ri ma.

Ovaj tekst smo realizovali u saradnji s British Council‑om

Tre ći put po re du u pri li čen je skup po sve ćen upo tre bi in for ma ci ono­ko­

mu ni ka ci onih te hno lo gi ja u o bra zo va­nju: kon fe ren ci ja i sa jam „No ve te hno­

lo gi je u o bra zo va nju 2016“ o drža ni su u Be lexpo cen tru u Be o gra du

26. i 27. fe bru ara ove go dine alek san dra Ma tić

No ve te hno lo gi je u o bra zo vanju

14 PC Press 04/2016

pc.edu

POSLOVANJA2-3, novembar 2016, Klub poslanika, Beograd

TRANSFORMACIJA

Save the date