TABOO dnevne vesti na sajtu: www.taboomagazine.org

Magdalena 2009.Organizatori međunarodnog festivala kreativne komunikacije za mlade

– Magdalena, koji će se održati u Mariboru, od 21. do 23. maja, uputili supoziv mladim kreativcima, profesionalcima i amaterima mlađim od tridesetgodina, da pošalju svoje radove i učestvuju na ovogodišnjem takmičenju urazličitim kategorijama, kao što su: interaktivno i spoljno oglašavanje, di-zajn časopisa, novina i knjiga, štampani oglas, eksperimentalni mediji,logotipi, itd. Jedno od najzanimljivijih takmičenja je tzv. kreativni brif,koncipiran po ugledu na one koji se sprovode u agencijama prilikomotpočinjanja nove kampanje. Žiri sastavljen od stručnjaka iz celoga svetanagradiće inovativnost, ideje koje uvode nove strategije i forme medija.

U pismu upućenom potencijalnim učesnicima festivala Magdalena uMariboru, Srđan Trifunović, predsednik festivala, citira izjavu učesnikajednog od prethodnih festivala: Organizatori i učesnici festivala podsetilisu me zašto sam postao dizajner. Hteo sam da menjam svet. Među ovimljudima sam ponovo postao onaj koji se nada da stvaramo dizajnere kojisu kreativni i čiji rad biva prepoznat na tržištu.

Više o festivalu na www.magdalena.org

(Ne)proverena vest

BelgrADe RegionalFestival ADCE

Kako piše obično dobro informisaniEkrem Dupanović u MEDIA MAR-KETINGU u martovskom broju no-vine čiji je izdavač, glavni i odgovorniurednik, od ove godine BeogrAD Fes-tival odlukom borda Art directorsClub Evrope postaje regionalni festi-val ADCE.

Već je počeo rad na organizaciji pr-vog konstitutivnog festivala koji će seodržati u Beogradu od 16. do 18. julaove godine. Sada kao konstitutivni(ma šta značio ovaj pojam – primedbared.), a od naredne BelgrADe RegionalFestival ADCE biće takmičarskog ka-raktera. To znači da će finalisti festiva-la automatski biti plasirani u finaleza prestižne ADCE Award (nagrade).

Ovogodišnji festival počinje 16. julaprijemom i koktelom na Belom dvoru.

Za 17. juli zakazane su prezentaci-je ADC Evrope. Aktuelni i prethodnipredsednik ADCE Franko Moreti(Franco Moretti) i Johan Nevrkla (Jo-hanes Newrkla) su potvrdili svoje pri-sustvo ovom događaju od izuzetnevažnosti za razvoj kreativnosti u celojregiji.

ADC Berlin će takođe predstavitisvoje aktivnosti, kao i drugi predstav-nici ADC iz regije.

Uveče će biti otvorena godišnja iz-ložba ADCE i neverending party.

Za 18. juli planirano je otvaranjeizložbe ADVERTISING koja spajaart i oglašavanje, kojom će se predsta-viti mladi umetnici iz novonastalihdržava na prostoru bivše Jugoslavije.

Redakcija časopisa TABOO nije us-pela da dobije potvrdu ove informa-cije. Konsultovani članovi Art direk-tor kluba Srbije nisu mogli da pot-vrde istinitost ove vesti.

Effie konferencija u RovinjuDvodnevna konferencija posvećena efikasnim marketinškim komunika-

cijama u Centralnoj i Istočnoj Evropi održavaće se 7. i 8. maja u hoteluPark u Rovinju.

Efikasan marketing nikada nije bio važniji nego u vremenima ekonomskihturbulencija. Kompanije širom sveta traže načina kako bi povećale dobit odmarketinških ulaganja, kaže se u pozivnici koju je organizator, časopis BestMarketing, uputio potencijalnim učesnicima konferencije.

Piter Fild, jedan od autora izveštaja pod nazivom Marketing u eri isplati-vosti koji je objavio britanski Institut marketinških praktičara (IPA) i kojemje prethodila analiza 880 poslovnih slučajeva, odnosno kampanja koje sudobile Effie priznanja za efikasnost, održaće predavanje pod nazivom Mar-keting u eri efikasnosti. Prema najavama organizatora, Fild će učesnicimakonferencije dati odgovore na pitanja kao što su: Koji su najvažniji krite-rijumi za projektovanje optimalnog budžeta za marketing? Kako odrediticiljeve kampanje? Koji su to ključni pokazatelji uspešnosti marketinškekampanje? Da li je televizijsko oglašavanje manje efikasno u digitalnoj eri?Kakav kreativni pristup daje najbolje prodajne rezultate?

Pored Filda, najavljeno je i učešće dobitnika Effie priznanja za kampanje,kao što su Jana Vajdeman iz bečke kancelarije agencije BBDO, kao i pred-stavnici oglašivača – Petar Curk (Si Mobil, Slovenija), Aleksandar Smigiel-ski (Unilever, CEE), Soren Flensburg (Carlsberg, Hrvatska), Dorjan Zadko-vić (Vipnet, Hrvatska) i drugi. Predviđeno je i održavanje okruglog stola natemu Pola mog budžeta namenjenog oglašavanju je protraćeno, ali ne znamkoja polovina, u kojem će učestvovati predstavnici hrvatskih kompanija kaošto su: Podravka, Zagrebačka banka, Croatia airlines i T-mobile.

Više informacija o konferenciji u Rovinju dostupno je na veb-sajtuwww.best-marketing.com.

Udarne vesti

TABOO NEDELJNIK 2

Poslovne vesti

Tokom sedamdesetih godina proš-log veka, američka privreda bila jeu ozbiljnoj recesiji. Profesor FilipKotler izučavao je posledice po ame-ričku privredu. Iako to nije predvi-deo, radio je dva autonomna istra-živanja.

Rezultatima prvog istraživanjanije bio posebno iznenađen. Firme

koje su smanjile ili obustavile tr-žišne komunikacije, po izlasku iz re-cesije, bez obzira na finansijska ula-ganja u izrazito ofanzivne promotiv-ne aktivnosti, nisu uspele da se vra-te na tržišne pozicije koje su zau-zimale. Pogotovo nisu uspele da ost-vare profitne stope primerene rani-jem poslovanju.

Firme koje su nastavile sa uobi-čajenim tržišnim i promotivnim ak-tivnostima, vidno su poboljšale svojetržišne pozicije. Logično, samim timpovećale su i profit.

Profesora Kotlera je zanimalo ka-ko je moguće da, po njegovom viđe-nju, dobro projektovane, progra-mirane i realizovane kampanje, saznačajnim finansijskim ulaganjem,nisu doprinele ostvarenju projekto-vanih ciljeva. To je bio predmet no-vog istraživanja.

Dobijeni rezultati bili su, u stvari,prijatno iznenađenje za Filipa Kot-lera.

Potrošači su bili od presudnogznačaja. I za uspešne a još više zaneuspešne. U najgorem mogućemsmislu za ove druge.

Potrošač prati, zapaža i ocenjujeprivrednike. Voli borce koji se nepredaju, koji se bore do poslednjegdaha.

U prevodu, više vole fajtere negooprezne ili uplašene.

Pošto su se pasivizirali u vremetrajanja recesije, napori nakon togabili su skoro uzaludni. Prezir premauloženom trudu da povrate ranijepozicije, bio je, u ogromnoj većini,odgovor potrošača.

Ponovo je potvrđena teza da suprivrednici javne ličnosti i da mnogipotrošači i te kako prate aktivnostivodećih menadžera, pogotovu onihčije proizvode ili usluge koriste. (Otome više nekom drugom prilikom.)

Možda o ovim iskustvima znajuzaposleni u agenciji Medija invent injihov čelnik Vlado Markanović, ko-ji su, uz zdušnu podršku i organi-zaciju Fakulteta tehničkih naukaUniverziteta u Novom Sadu, te pri-vrednih komora Srbije i Vojvodine,stigli do, devete po redu, svečanostidodele priznanja najuspešnijima.Uspeh kojim se malo organizatoraistih ili sličnih manifestacija možepohvaliti.

Nagrade su, po oceni stručnogžirija, otišle u ruke onih privred-nika čija su navedena dela prover-ljiva, odnosno, po nizu poslovnihparametara bitno se razlikuju oddrugih.

Domaćin skupa, predsednik Priv-redne komore Vojvodine Nikola Stoj-šić, u pozdravnom govoru izneo jesvoje mišljenje da bi kriza u Srbija

Priznanje Kapetan Miša Anastasijević

Privrednicisu javne ličnosti

Pozdravni govor slavodobitnicima održao je domaćin skupa, predsednik Privredne komoreVojvodine, Nikola Stojšić

Priznanje Kapetan Miša Anastasijević

TABOO NEDELJNIK 3

Poslovne vestibila i teža i oštrija da nema priv-rednika kao što su izabrani laureatipriznanja Kapetan Miša Anastasi-jević.

Svoj govor poentirao je ne baš rab-ljenom filozofskom porukom: Dabog-da se večno peli ali nikada stigli dovrha!

Nagrade su uručili profesor drNeđo Balaban i dr Anđelko Kova-čević, potpredsednik Privredne ko-more Srbije.

Uvodnu besedu, sa mnogo poukai paralela koje bi mogle podosta daobjasne „lobiranje”, bitku za vlast,tajkune i njihove napore da „zaduže”političare kao i narodne poslanike,sjajno je besedio novosadski pesnikPero Zubac. Bio je to doživljaj nagra-đen toplim aplauzom.

Stručni žiri radio je u sledećemsastavu: kopredsednici profesor drIlija Ćosić, dekan Fakulteta teh-ničkih nauka Univerziteta u No-vom Sadu, i profesor dr Neđo Bala-ban sa Ekonomskog fakulteta uSubotici, novinari Veroslava Tadići Vladimir Harak, te direktor agen-cije Medija invent Vlado Marka-nović.

Uz stručna obrazloženja (koja pre-nosimo u celini) o slavodobitnicimai zbog čega su izabrani, Povelju saplaketom (statuom) Kapetan MišaAnastasijević, dobile su i sledećefirme i pojedinci (izbor Redakcijevodeći računa o tržišnim pozicija-ma s aspekta struke koja je pred-met uređivačke politike Taboo iz-danja):

Slavodobitnici priznanja Kapetan Miša Anastasijević, u svečanom raspoloženju

Priznanje Najuspešnijakompanija Srbije 2008. godine

CARLSBERG SRBIJA

Kompanija Carlsberg Srbija savelikim uspehom posluje na srp-skom tržištu već petu godinu. Od2004. godine ovaj svetski pivarskigigant u pivaru u Čelarevu i njenuokolinu investirao je 160.000.000evra, a investicije još nisu finalizo-vane.

Shodno potrebama tržišta nakome posluje, kompanija širi svojeproizvodne kapacitete što se ogledau konstantnom, strateškom proširi-vanju portfolija kompanije novimbrendovima. Carlsberg Srbija zauzi-ma čvrstu drugu poziciju na tržištupiva i smatra se jednim od najboljihposlodavaca u regionu.

Nagradu je primila AleksandraRanković, direktorka komunikacijaCarlsberg Srbija.

Priznanje Korporativni imidžu 2008. godini

BEOGRADSKI SAJAM

Iako se nalazi u toku privatiza-cije, odnosno u procesu traženjastrateškog partnera, Beogradski sa-jam postiže odlične rezultate i jedanje od retkih sajmova koji svake go-dine beleži rast u poslovanju. Premarečima Anđelka Trpkovića, direk-tora, Beogradski sajam je ubedljivonajbolji sajam na Balkanu, koji or-

ganizuje 40 sajmova svake godine,od čega sedam od apsolutno regio-nalnog značaja.

Treba li podsećati na to da je Be-ogradski sajam državno preduzeće,koje ne uzima ni dinar iz budžeta ikoje se samofinansira iz brojnih de-latnosti.

Nagradu je primio Anđelko Trpko-vić, direktor Beogradskog sajma.

Priznanje Naj brend Srbije2008. godine

KONCERN BAMBI-BANAT

Nakon 42 godine postojanja, Kon-cern Bambi-Banat, koji deluje u ok-viru Holdinga Denjub fuds grup,ima lidersku poziciju u regionu.Krajnji cilj menadžmenta definisanje odrednicom – da godišnje svakičovek pojede jedan kilogram „plaz-ma” keksa, kao i sprovođenjem jed-nog korporativnog brenda – Bambi,pod čijim će okriljem biti celokupnalepeza proizvoda.

Do pre nekoliko godina imao jesamo jedan brend – „plazmu”, adanas je postao kuća brendova, kojana pravi način zadovoljava želje ipotrebe potrošača, a sve pod okri-ljem korporativnog brenda Bambi.Samo u 2008. godini plasirane sunove robne marke: čokoladni bar„juhu”, „čoko plazma”, „jo-jo”, „vel-nes” i drugi.

Nagradu je primila Monika Živo-jinović, menadžerka za odnose sajavnošću Bambi-Banata.

TABOO NEDELJNIK 4

Poslovne vesti

Priznanje Najuspešnijimenadžment 2008. godine

POTISJE KANJIŽA AD

Lepe krovove možete videti svuda,ali najlepše – samo na našem štan-du. Ovo je bio slogan kompanije Po-tisje Kanjiža za Sajam građevinar-stva u Beogradu, gde je zapaženuulogu imala ova poznata fabrika zaproizvodnju građevinskog materi-jala. Sadašnji menadžment, na či-jem je čelu Ištvan Jenei, u delo pro-vodi viziju, poslovnu hrabrost iumešnost Hermana Grinfelda, in-dustrijalca iz Kanjiže i osnivača fab-rike daleke 1903. godine. KompanijaPotisje Kanjiža, iz porodice austri-jske Tondach group, pokrovitelj jeIzbora za najlepše krovove Srbije,koji promoviše arhitekturu, tradi-ciju, lepotu i stil u građevinarstvu.

Nagradu je primio Ištvan Jenei,generalni direktor Potisja Kanjiža.

Priznanje Najbolja banka Srbijeu 2008. godini

KOMERCIJALNA BANKA AD

Slogan Komercijalne banke ad Be-ograd nije nimalo slučajno Sa namaje lakše. Ova najveća bankarskamreža u Srbiji, kojom rukovodi poz-nati menadžer Ivica Smolić, i u naj-novijim potresima i neizvesnostimana bankarskom tržištu, pouzdan jefinansijski brend sa vodećom pozici-jom u najvažnijim segmentima pos-lovanja.

Svoj budući razvoj baziramo na si-nergiji banke, klijenata i dva naj-veća akcionara – države i Evropskebanke za obnovu i razvoj, ističu umenadžmentu ove finansijske insti-tucije.

Nagradu je primio Goran Mili-ćević, direktor marketinga najboljebanke Srbije.

Priznanje Marketinška ličnostu 2008. godini

Žozef-Ivan Lončar, osnivač i di-rektor Izdavačkog-edukativnog cen-tra u i o svetu marketinga Mark--planetak i glavni i odgovorni ured-nik Taboo izdanja

Uručivanju priznanja Žozefu Lon-čaru prethodilo je obrazloženje žirijakoje, u integralnom izvodu glasi:

Čudnovat je životopis Žozefa-Iva-na Lončara. Dva imena, rođen uznaku blizanaca, podznak blizanci.

Sačuvana dokumenta kažu da jeu svet reklame ušao 01. aprila 1962.godine. Tako je odlučilo poslovod-stvo Fabrike aviona UTVA iz Pan-čeva a da nije pitan. Bio je, dotle,uspešan i srećan prodavac mešaonai fabrika stočne hrane, opreme zasilose i podna skladišta.

Napustivši UTVU radi na agen-cijskim poslovima, ulazi u čarobnisvet grafičke industrije i savremenogpakovanja, da bi novembra 1968.godine organizovao Prvi međuna-rodni simpozijum privrednih propa-gandista „5+1” u Herceg Novom.Naredne četiri godine to organizujena Bledu, u Budvi, u Opatiji i uBeogradu. Najveća svetska imena izmarketinga, privredne propagande,marketinških i društvenih istraži-vanja, obrazovanja i slično biće nje-govi gosti koji će nesebično prenositisvoja znanja i iskustva.

Februara 1969. pokrenuo je časo-pis Privredna propaganda a novem-bra iste godine na Bledu organizujePrvi jugoslovenski festival propa-gandnih ostvarenja.

Stvaranje imena firmi ili proiz-voda i tržišna pozicioniranost Vita-la, Medele, Bonžite, Sojaproteina iSojavita, Bambija, Potisja Kanjiža,Bambi FIC kupa itd. projekti su ko-jima je neposredno rukovodio.

Podaci govore da je potpisao preko630 celovitih marketinških proje-kata.

Po vlastitom kazivanju, vrlo je po-nosan na jedinstveni rekord međuprivrednicima Jugoslavija i Srbije:nosilac je povelja i plaketa Privrednekomore Jugoslavije i Privredne ko-more Vojvodine, Priznanja Privred-ne komore Srbije za razvoj marketin-ških istraživanja i Nagrade Kapeta-na Miše Anastasijevića na nivou Re-gionalne privredne komore Pančeva.

U poslednjih sedam godina stvaračasopis U i o svetu marketinga Ta-boo, časopis Taboo nedeljnik da bi,10. januara ove godine, pokrenuoTaboo dnevne vesti u elektronskomizdanju.

Uskoro će, tačnije 10. jula ovegodine, obeležiti 50 godina radnogstaža i planira kako da se zahvalizemlji i njenoj privredi koja mu je toomogućila.

Priznanje Naj urednik 2008.godine u Srbiji

Manojlo Vukotić, Kompanija NO-VOSTI AD

Beogradske Novosti i njihov glav-ni i odgovorni urednik Manojlo Vu-kotić, koji je i generalni direktorKompanije Novosti ad, i u prošloj go-dini dale su izuzetan doprinos anga-žovanom i kvalitetnom informisa-nju. Kako kaže Vukotić, Novosti idalje imaju zadatak da budu najti-ražnije, najčitanije, najautoritativ-nije i najozbiljnije novine u Srbiji,koje stalno dograđuju kvalitet, uduhu vremena i prema zahtevimačitalaca. I ostali listovi KompanijeNovosti, kvalitetom i zanimljivošću,našli su put do čitalaca, uz značajnuizdavačku delatnost Kompanije No-vosti.

Priznanje Najbolji partner u Srbiji2008. godine

PRIVREDNA KOMORA BEOGRAD

Vizija moderne Privredne komoreBeograda utemeljena je pre neko-liko godina, kada su privrednici ned-vosmisleno izrazili posvećenost ev-ropskom modelu poslovanja i željuda se kroz reprezentativnu asocija-ciju – Komoru Beograda, bore za in-ternacionalizaciju poslovanja, pros-peritet i stalno povećanje konkurent-nosti. Treba li uopšte podsećati na toda, sa preko 30 procenata učešća udruštenom proizvodu i broju zaposle-nih, Beograd odlučujuće utiče na pri-vredni život Srbije. Za napore ustvaranju razvojne i prosperitetneposlovne klime i stalno unapređenjedelatnosti, Privredna komora Beo-grada značajan je partner, koga suprepoznali i članovi Žirija u projektuPut ka vrhu, kao najboljeg partnerau Srbiji u prošloj godini.

Nagradu je primio Zoran Milo-šević, predsednik Skupštine Priv-redne komore Beograda.

TABOO NEDELJNIK 5

Poslovne vesti

Jedna od najvećih kompanija zaistraživanje javnog mnjenja, marke-tinga i medija u svetu – Ipsos i regio-nalna istraživačka kompanija Strate-džik Puls, 23. aprila su u hotelu Ha-jat zvanično obeležile početak poslo-vanja nove kompanije Ipsos Strate-džik Marketing, nastale udruživa-njem ove dve kompanije.

Prema rečima prof. dr Srđana Bo-gosavljevića, direktora agencije Ip-sos Stratedžik Marketing, integra-cija Stratedžik Puls grupe omogu-ćiće korišćenje velikog broja sofisti-ciranih istraživačkih modela po ko-jima je Ipsos poznat, kao što su is-traživanja oglašavanja, brend me-nadžmenta i zadovoljstva potrošača,medija, itd. U svom uvodnom izlaga-nju osvrnuo se na istorijat, struktu-ru i poslovanje ove agencije, na nje-no članstvo u ESOMAR-u i u Među-narodnom institutu istraživača, kaoi na motive zbog kojih se ova agencijaodlučila prvo za partnerstvo sa Pul-som, a onda i sa Ipsosom.

Predstavnici Ipsosa, Karlos Hard-ing, generalni direktor, Šane Farel,direktor za Centralnu i Istočnu Ev-ropu, i Ces Faber, direktor market-inških istraživanja za Centralnu iIstočnu Evropu, održali su prezenta-cije o ovoj francuskoj kompaniji nas-taloj 1975. godine koja danas imasvoje kancelarije u 64 države sveta,a istraživanja sprovodi u njih sto.

Ipsos, prema Hardingovim rečima,broji 9.100 zaposlenih i 5.000 klije-nata. Živimo u svetu u kome mo-ramo biti brži, efikasniji i jeftiniji,istakao je i dodao da je Ipsos neza-visna, rastuća kompanija sa global-nom pokrivenošću i setom specija-lizovanih aktivnosti: istraživanje og-lašavanja, marketinška istraživa-nja, istraživanja medija, javnog mnje-nja i zadovoljstva potrošača.

Prof. dr Srđan Bogosavljević,direktor Ipsos Stratedžikmarketinga

Došli smo do zaključka da je vre-me da ili napadnemo kompanije kojesu svetske, jer smo prerasli regijukada smo se spojili sa Pulsom, ili daim se pridružimo. Ipsos je sa drugestrane počeo da gleda Balkan kaoregion koji ih interesuje. Stupili smou kontakt i pustili glas da želimo dapronađemo stalnog strateškog part-nera jer nismo mogli, kao StratedžikPuls, sami da krenemo na zapadnotržište. Mi smo po veličini došli doivice ove regije. Morali smo da idemoili izvan regije ili da dobijemo po-dršku van regije. Odlučili smo se zaovo drugo. Javno smo to saopštili ipraktično sve velike istraživačke kom-panije javile su se sa ponudom zapregovore. Ipsos je jedini insistiraona ekskluzivnim pregovorima. Naša

ideja kako treba da izgleda našstrateški partner i ono što je Ipsospredstavio, potpuno su se podudari-li. Pronašli smo ljude koji govore istijezik kao mi.

Sve ostale kompanije sa kojimasmo ušli u razgovore, uglavnom sugovorile finansijski jezik. Ipsos jegovorio jezikom istraživača. Narav-no da velike kompanije razmišljajuo finansijama, ali mi smo se jedno-stavno sporazumeli i pristali smo naekskluzivnost pregovora. To je zna-čilo da u vreme dok pregovaramo sanjima, nismo smeli da pregovaramoni sa kim drugim.

Sa druge strane, ovi pregovori tra-jali su dugo i zbog naše kompleks-nosti. Mi imamo kancelarije, kaoposebne kompanije ali su u našemvlasništvu, u Sloveniji, Bosni, Alba-niji, Crnoj Gori, Makedoniji, na Ko-sovu, tako da nije bilo lako napravitijednu jasnu sliku za budućeg stra-teškog partnera. To sređivanje poda-taka trajalo je 18 meseci od našegprvog kontakta. Međutim, to je us-pešno urađeno na obostrano zado-voljstvo.

U narednom periodu sledi obukanaših ljudi za radne metode i alateIpsosa. Mi smo dosta toga radili idosta toga smo znali, ali to nije bilobrendirano i skupljeno u jednu ce-linu kao kod njih. Sada smo već po-čeli da šaljemo svoje ljude na semi-nare kako bi unapredili svoja znanjao onome što je već pripremljeno kaoalat.

Radićemo još i na unapređenjuupravne linije, to su finansije, načinvođenja evidencije, način nalaženjaranojavljajućih signala da nešto nijeu redu ili da je sve u redu, kako bi sesve znalo unapred. Mi to nismoradili do sada. Bili smo brzorastućafirma i jednostavno nismo poklanja-li mnogo pažnje svim tim evidenci-jama. Dakle, uvodimo seriju novihevidencija na koje nismo navikli i toće biti izazov za rukovodeći deofirme.

Karlos Harding,generalni direktor, Ipsos

Jedan od glavnih razloga zbogkojeg smo došli ovde, jeste taj što jetržište Centralne i Istočne Evroperastuće tržište. Mnogi naši interna-

Početak Ipsos StratedžikMarketinga

Prof. dr Srđan Bogosavljević, Karlos Harding, Šane Farel i Ces Faber (sa leva na desno)

TABOO NEDELJNIK 6

cionalni klijenti vide ovaj region kaovrlo interesantan za investicije. Nekiod njih su se raspitivali kod nas uvezi sa tim investicijama. Istovreme-no, pojavila se prilika da usposta-vimo saradnju sa Stratedžik Pulsom,koja je za nas vrlo važna zbog nji-hove odlične pozicije koju imaju natržištu. To je bio način da rapidnopoboljšamo svoje prisustvo na Bal-kanu i postanemo jedan od glavnihaktera u ovom podneblju.

Sledeći koraci koji slede vrlo supragmatični. Srpskom timu omogu-ćićemo pristup svim našim istraži-vačkim metodama, alatima i infor-macijama koje imamo, a organizo-vaćemo i treninge za ovaj region.Ovde rade vrlo talentovani ljudi imnogi alati koje oni već koriste vrlosu dobri. Zbog toga mislim da nećebiti problema da se svi dobro uklo-pimo i uspešno sarađujemo.

Šane Farel, direktor Ipsosaza Centralnu i Istočnu Evropu

Ono što Ipsos dobija ovom integra-cijom, jeste, pre svega, kompletna us-luga za naše globalne klijente kao štosu Prokter end Gembl, Unilever, Nestle,itd. u ovom regionu. Treba istaći dase to neće dogoditi preko noći, da ćeobuka ovdašnjih istraživača trajatineko vreme, po mome mišljenju, iz-među šest i dvanaest meseci.

Kada je reč o Stratedžik Pulsu,mogu da kažem da se radi o velikimprednostima, budući da ova agenci-ja pokriva veliki deo ovdašnjeg tr-žišta kada je reč o istraživanjima,nove usluge koje će zajedno sa Ip-sosom moći da ponude, biće veomakorisne klijentima. Takođe, Strate-džik Puls će imati uvid i u nekaglobalna istraživanja koja na tomnivou radi Ipsos.

Kada je reč o predstavništvimaglobalnih kompanija, klijenata Ipso-sa u Srbiji, istina je da neki nisudirektno prisutni, ali iskustvo mikaže da se to menja. U redu, centriodlučivanja nekih klijenata za ovajregion nalaze se u Bukureštu i Bu-dimpešti, kao što je to slučaj sa Uni-leverom i P & G, ali sa druge stranene radi se uvek samo o proizvodimaneke kompanije. Ako nam klijent ka-že: Želeli bismo da radimo istraži-vanje za Srbiju, mi možemo da im

kažemo: Dogovoreno! Mi tamo ima-mo najbolju istraživačku agencijukoja vam može pružiti odličnu us-lugu.

Imamo još dosta posla u regionuBalkana. Moramo ojačati svoje po-zicije u Rumuniji i Bugarskoj. Nis-mo prisutni u svim zemljama. Naprimer, ove godine ćemo otvoriti svo-je predstavništvo u Kazahstanu, aline verujem da ćemo to uraditi i uTadžikistanu, Uzbekistanu, itd. Jed-nostavno, nije nam potrebno za us-pešno poslovanje u tom delu sveta.

Srđan Dumičić, direktorIpsos Stratedžik Puls, Hrvatska

Spajanje Pulsa i Stratedžika saIpsosom počelo je pre tri godine kadasu se ove dve kompanije dogovorileda počnu sarađivati i nađu zajed-ničkog strateškog partnera za celuregiju. Kada je reč o ovoj regiji,bivšoj Jugoslaviji i Albaniji, trebaistaći da je ona specifična. Razlikepo osnovu razvijenosti, jezika, reli-gija, počevši od Slovenije, pa do Al-banije, velike su. Kada govorimo oHrvatskoj i njenoj poziciji u regionu,interesantno je da je ona u ovom tre-nutku najveće tržište iako ima rela-tivno mali broj stanovnika, manje odčetiri i po miliona. Kada kažem naj-veće tržište, mislim na broj aktivnihagencija za istraživanje tržišta, takoda postoji velika konkurencija. Onošto mi očekujemo od integracije saIpsosom, jesu svetski alati koji sustandard za mnoge firme u Evropi, iveze sa globalnim klijentima, jer seugovori, zbog preuzimanja firmi iz

regije usled globalizacije, sve višepotpisuju izvan Hrvatske, pa i re-giona, pa i Istočne Evrope. Svimanama je bilo sve teže da dođemo doklijenata. U Hrvatskoj naša agencijaje imala 30 odsto tržišta i sve ostaleagencije su, da bi napravile nešto,prvo morale nas da napadnu. Sličnokao Stratedžik Marketing u Srbiji. UHrvatskoj postoji ukupno tridesetakistraživača koji rade u industriji saviše od pet godina staža, a njih dva-deset je zaposleno u Pulsu. Shvatilismo da njima jedina motivacija možebiti rast kroz svetsku kompaniju.Takođe, ideja nam je bila i da udru-živanjem sa Ipsosom dobijemo malotzv. međunarodnog imidža.

Kada me pitate da li globalne kom-panije, klijenti Ipsosa, imaju svojapredstavništva u Hrvatskoj, moramvam reći da je situacija slična kao iu Srbiji – neke imaju, a neke ne. Na-žalost, činjenica je da su tržišta kojasu nastala na teritoriji bivše Jugo-slavije veoma mala, kao i da velikesvetske kompanije ne troše na istra-živanja u ovom regionu. To je biojedan od razloga zašto smo se mispojili sa Stratedžikom, jer smo senadali da će to biti dovoljno za jedanodrživi i dugoročni razvoj. Međutim,pokazalo se da te kancelarije beže izregije i grupišu se za celu Centralnui Istočnu Evropu. Na primer, P & Gi Unilever uopšte nemaju svoja pred-stavništva u Hrvatskoj, a više niKoka-Kola za istraživanje. Donosiociodluka su u Beču, Budimpešti, Bu-kureštu, nažalost. Ove zemlje namnisu smele biti konkurencija, ali tusmo gde smo.

Poslovne vesti

Potrošači na prvom mestu

Da se zbog svetske ekonomske krize potrošačine bi odricali njihovih proizvoda, kompanijaKnjaz Miloš pokrenula je akciju pod nazivomKnjaz časti. Akcija obuhvata niz specijalnihpromocija i sniženja, a otvorili su je, sredinomaprila, u restoranu Kalemegdanska terasa, gene-

ralni direktor Slaven Živić, brend menadžerka Marija Šućur i voditelj VojaNedeljković.

Tradiciju proizvodnje zdrave vode, dugu dva veka, Knjaz Miloš planirada nastavi dodatnim iznenađenjima jer, kako ističu u kompaniji, potrošačisu na prvom mestu. A da bi uvek bio na raspolaganju svojim kupcima isaslušao njihove želje, srpski lider u proizvodnji vode uveo je besplatnutelefonsku liniju za potrošače, koja je otvorena 24 sata dnevno.

TABOO NEDELJNIK 7

Prof. dr Sajmon Čedvik održaopredavanje u Beogradu

Sponzorstvasu deo marketinškekomunikacije

Ko u utorak, 28. aprila, nije prisu-stvovao predavanju prof. dr Sajmo-na Čedvika (Simon Chadwick) natemu Sponzorstvo u sportu – kakoizvući maksimalnu korist iz njega,propustio je mnogo. Naime, ovajsvetski stručnjak u oblasti marke-tinga u sportu, inače profesor bri-tanskog Univerziteta Koventri, upunoj Kristalnoj sali hotela Hajatgovorio je o svojim iskustvima u ob-lasti sponzorstva iznoseći niz teorij-skih postavki potkrepljenih sliko-vitim primerima.

Tokom ovog predavanja, koje jeorganizovala agencija Executive Gro-up, zanimljivo je bilo slušati primereiz poslovanja koje je profesor Čedvikizdvojio iz svog bogatog iskustvaradeći sa fudbalskim klubovima kaošto su Barselona i Atletiko Madrid,sa Međunarodnom teniskom federa-cijom, Australijan openom, Master-Cardom (sponzor Evropskog prven-stva u fudbalu), Ligom šampiona idrugima.

Globalno sponzorsko tržište u po-slednjih nekoliko godina, naročito uposlednjoj dekadi, beleži impozan-tan rast. Na kraju 2002. godine onoje vredelo dvadeset pet milijardidolara, 2005. trideset jednu milijar-du dolara, da bi ta cifra u 2008. go-

dini iznosila četrdeset dve milijardedolara. Od te sume 50 do 60 pro-cenata odnosi se na sponzorstvo usportu, dok je ostatak namenjensponzorisanju drugih društvenihoblasti, poput npr. kulture.

Mnogobrojnim predstavnicimakompanija Sajmon Čedvik je pre-zentovao šta je svrha sponzorisanjai šta se njime dobija a šta eventu-alno gubi. Međutim, ono što je in-teresantno, naglasio je da za razlikuod klasičnog advertajzinga, nijemoguće dati preciznu definiciju nakoji način sponzorstvo funkcionišejer ne postoji naučno utvrđeni metodkoji bi dokazao vezu između pobolj-šanja prodaje i sponzorisanja.

Mnogi sponzorstvo poistovećujusa marketingom, a ono je zapravosamo deo marketinške komunika-cije. Ono što je sigurno, jeste to dasponzorstvo ima uticaj na podizanjesvesti i poboljšanje imidža nekekompanije ili proizvoda kod potro-šača. Sport je univerzalan ljudskiproizvod. Strast za sportom jeste onošto privlači ljude a samim tim isponzore. Sponzorstvo mora uvekbiti plod uzajamnih odnosa, tačnije,uvek je neophodno ostvariti tako-zvani trougao u kome se nalazesponzori, oni koji su sponzorisani ipotrošači tj. navijači. Bez jednoga odta tri nije moguće ostvariti uspeh,kako na sportskom, tako i na mar-ketinškom polju, rekao je Čedvik.

Redakcija časopisa Taboo bila jemedijski sponzor ovog događaja i unarednom broju našeg magazina bi-ćete u mogućnosti da pročitate spe-cijalni intervju koji smo uradili saprof. dr Sajmon Čedvikom. Saznaće-te kakav uticaj na globalni sport iindustriju sportskog marketingaima svetska ekonomska kriza, ko sunajveći gubitnici ali i dobitnici utrenutnoj situaciji, zbog čega sekompanije odlučuju na sponzorisa-nje, čime se rukovode pri toj odluci igde najčešće greše, na koji način ipod kojim uslovima neka sportskaudruženja ili klubovi mogu da pri-vuku sponzore i da li je korporativnadruštvena odgovornost u sportu sa-mo maska za još bolji profit.

Takođe, saznaćete zašto mnogižele da rade u kompaniji Carlsbergupravo zbog njene dugogodišnje po-vezanosti sa fudbalskim klubom Li-

verpul, kako su na Evropskom pr-venstvu u fudbalu, uz pomoć tako-zvanog „ambush marketinga” rato-vali proizvođači piva Badvajzer iBavarija, kakva je razlika izmeđuNajkija i Adidasa po pitanju spon-zorisanja, zbog čega propast jednogod najvećih sponzora na svetu kaošto je američka kompanija AIG uop-šte nije uticala na vrednost i pos-lovanje fudbalskog kluba Mančesterjunajted, kao i zbog čega Čedviksmatra da ženama, pre nego muš-karcima, treba poveriti poslove ve-zane za sponzorstva.

Predstavićemo vam takođe i in-teresantno Čedvikovo mišljenje zbogčega se u našoj zemlji, kao i u dru-gim istočnoevropskim državama,sportski klubovi i udruženja nalazena ivici ambisa (zbog nedostatkasponzora), i šta je potrebno učinitikako bi se ovaj problem rešio.

Na kraju predavanja u hoteluHajat, učesnici su dobili sertifikat aomogućeno im je i da lično razgo-varaju sa Sajmonom Čedvikom.

Iako je bilo mnogo predstavnikakompanija koje su ujedno i poten-cijalni sponzori, izostali su predstav-nici vodećih sportskih klubova Sr-bije, poput Crvene zvezde ili Parti-zana, kojima je ova lekcija o moder-nom poslovanju iz oblasti sponzor-stva itekako potrebna. Čast sportis-ta odbranio je proslavljeni košarkašVlade Divac koji je predavanju pri-sustvovao u svojstvu predsednikaOlimpijskog komiteta Srbije

Poslovne vesti

U poslednji čas

Dodeljene nagrade naSajmu građevinarstva

Na Međunarodnom sajmu građe-vinarstva koji se održava u Beogra-du, dodeljene su nagrade najuspeš-nijim izlagačima. Priznanje Novavizura dobili su Polimit iz Šapca,Rehau iz Zemuna, beogradski Mete-or, Naša sloga iz Kovina i Milinkovićkompani iz Boljevaca. I udruženjeekonomskih propagandista dodeliloje nagrade za najuspešnije promo-tivne nastupe izlagača. Gran pri sudobili Potisje Kanjiža i Henkel Sr-bija

Peta verzija

P R E D L O GNa osnovu tačke 4. Deklaracije o odgovornom tržiš-

nom ponašanju koja je usvojena na Drugoj plenarnojsednici Grupacije marketinških agencija PKS-GMADrugog saziva koja je održana 20. oktobra 2006, na Tre-ćoj plenarnoj sednici PKS-GMA koja je održana _______usvojen je

P R A V I L N I KO ETIČKOM KOMITETU

GRUPACIJE MARKETINŠKIH AGENCIJAPKS-GMA PRIVREDNE KOMORE SRBIJE

Tačka 1.

Etički komitet je organ PKS-GMA koji sam, ili u ne-posrednoj saradnji sa Sudom časti PKS, prateći razvoji aktivnosti koje se odvijaju na tržištu marketinškihusluga u Srbiji, svojim merama i odlukama utiče naponašanje učesnika po ugledu na dobre privrednike, nadoslednu primenu dobrih poslovnih običaja i zakona naosnovu kojih se regulišu tržišni odnosi.

Tačka 2.

Etički komitet PKS-GMA sa posebnom pažnjom pratiprimenu Pravilnika o objavljivanju, sprovođenju i reali-zaciji konkursa za izbor agencije za poslovnog partnera,usvojenog na Trećoj plenarnoj sednici Grupacije marke-tinških agencija GMA Prvog saziva, koja je održana 22.aprila 2004. godine, kako od strane članica PKS-GMAkoje se odazivaju na konkurse oglašivača raspisanih su-protno principima i načelima citiranog Pravilnika, takoi na ponašanje oglašivača koji krše principe Pravilnika,delimično ili generalno.

Tačka 3.

Etički komitet PKS-GMA će posebnu pažnju posvetitidoslednim primenama svih kodeksa samoregulativedonetih od strane Međunarodne trgovinske komoreMTK (ICC) i ICC-ESOMAR-a u zajednici sa Među-narodnim udruženjem istraživača, a iniciranih od stra-ne Komisije za marketing ili Komisije za intelektualnusvojinu ICC.

Etički komitet PKS-GMA će isti odnos imati i uprimeni i tumačenju Lisabonske deklaracije kada su u

pitanju poslovi agencija za planiranje i realizaciju od-nosa sa javnostima i drugih agencija koje se bave ovimuslugama.

Etički komitet će posebnu pažnju posvetiti primenistandarda i načina ponašanja oglasnih i svih drugihagencija koje se bave pružanjem usluga na tržištu mar-ketinških usluga, propisanih od Evropske asocijacijeAlliance. Isti kriterijum primenjivaće i u praćenju po-našanja oglašivača.

Etički komitet će iste kriterijume primenjivati premasvim učesnicima na tržištu marketinških usluga u Sr-biji, bez obzira da li su članovi PKS-GMA ili ne. Uzima-jući u obzir činjenicu da je PKS-GMA organizacioni deokomorskog mehanizma jedino će procedura pokretanjasankcionisanja prema mogućim prekršiocima koji nisučlanovi PKS-GMA biti različita, kako je napisano uovom Pravilniku.

Tačka 4.

Etički komitet PKS-GMA broji devet članova.Etički komitet bira se na izbornoj skupštini PKS-GMA.Mandat Etičkog komiteta traje četiri godine. Posle

dve godine obavezno se menja dve trećine njegovogsastava. Član Etičkog komiteta PKS-GMA ili pojedinacmože biti izabran samo u još jednom mandatu.

Tačka 5.

Odluka o izboru člana Etičkog komiteta PKS-GMA jepunovažna ako je u radu Izborne skupštine na kojoj sebiraju njeni članovi, učestvovalo 50%+1 članova odukupnog broja članova Grupacije marketinških agencijaPKS-GMA i ako je za člana Etičkog komiteta PKS-GMAglasalo 2/3 prisutnih članova PKS-GMA, učesnikaIzborne skupštine.

Postojanje kvoruma utvrđuje se od strane Verifika-cione komisije koja podnosi pismeni izveštaj na osnovuzapisničke konstatacije o broju ovlašćenih predstavnikačlanica PKS-GMA koji na godišnjoj izbornoj skupštiniprisustvuju uz pisanu punomoć.

Verifikacionu komisiju biraju članovi PKS-GMA nasamoj Izbornoj skupštini javnim predlaganjem a potomi glasanjem za njihov izbor. U slučaju da se predloži višeod tri kandidata izabrani su oni članovi koji su dobilinajveći broj glasova.

Predsednik Verifikacione komisije, koja se sastoji odtri člana, podnosi izveštaj o broju prisutnih ovlašćenihdelegata.

U slučaju da na izbornoj skupštini ne prisustvujeodređeni broj delegata, početak skupštine se odlaže zajedan sat. Nakon toga Izborna skupština može dapunovažno radi ako njoj prisustvuju delegati 1/3 članica+ 1. U suprotnom, Izborna skupština se odlaže i može seponovo održati nakon 30 dana od dana odlaganjaizborne skupštine.

Tačka 6.

Izbor članova Etičkog komiteta PKS-GMA obavlja setajnim glasanjem.

TABOO NEDELJNIK 8

TABOO NEDELJNIK 9

Kandidacionu komisiju od pet članova predlažu apotom i biraju članovi Izborne skupštine. Izbor se vršijavnim glasanjem za listu u celini. U slučaju da je pred-loženo više od pet kandidata izabrani su oni koji sudobili najveći broj glasova.

Kandidate za članove Etičkog komiteta predlažu učes-nici izborne skupštine javnim obrazlaganjem svojihpredloga.

Tačka 7.

Za članove Etičkog komiteta PKS-GMA izabrano jeprvih devetoro sa biračkog spiska koji su osvojili 50%+1glasova od ukupnog verifikovanog broja učesnika izbor-ne skupštine.

Tačka 8.

U slučaju da svi ili pojedinačni kandidati nisu izab-rani za člana (članove) Etičkog komiteta PKS-GMA,ponavlja se procedura kandidovanja i glasanja i to zaonoliko kandidata koliko nije izabrano u prethodnomkrugu glasanja.

Kandidat koji nije osvojio potreban broj glasova nemože biti ponovo kandidovan već se pristupa izboru no-vog kandidata.

Predviđena procedura se ponavlja dok se ne dobijedevet članova Etičkog komiteta PKS-GMA na samojIzbornoj skupštini.

Tačka 9.

Konstituisanje Etičkog komiteta PKS-GMA mora dase okonča najkasnije u roku od petnaest dana od danaodržane Izborne skupštine PKS-GMA.

Etički komitet PKS-GMA o tome podnosi pismeniizveštaj naslovljen na Predsedništvo PKS-GMA.

Predsednik je izabran ako je za njega glasalo najma-nje pet članova Etičkog komiteta PKS-GMA.

Pri izboru predsednika, kandidat za predsednika Eti-čkog komiteta PKS-GMA nema pravo glasa.

Tačka 10.

Za člana Etičkog komiteta PKS-GMA može biti izab-rana osoba:

● ne mlađa od 35 godina starosti,● sa fakultetskim obrazovanjem,● sa najmanje pet godina radnog staža na poslovima

marketinga, bez obzira gde,● poznata i uvažavana u profesionalnim krugovima.

Tačka 11.

Za člana Etičkog komiteta PKS-GMA ne može bitiizabrana osoba:

● osuđivana od nadležnog suda po bilo kojoj osnovi,● koja je pod istragom nadležnih organa,

● pod istragom ili kažnjavana odlukom Suda častiPKS,

● pod istragom ili kažnjavana od strane Etičkogkomiteta PKS-GMA.

Tačka 12.

Etički komitet PKS-GMA zaseda:● po vlastitom saznanju o mogućoj povredi tačaka 2.

i 3. ovog pravilnika,● po pojedinačnoj ili grupnoj prijavi redovnih članova

PKS-GMA,● po prijavi bilo kog rukovodstva komorskog

mehanizma koje funkcioniše u Srbiji,● po prijavi bilo kog građanina Srbije ako članovi

Etičkog komiteta PKS-GMA ocene da su pruženivalidni dokazi kojima se može pokloniti poverenje.

Tačka 13.

Etički komitet PKS-GMA punovažno zaseda ako unjegovom radu učestvuje najmanje šest članova. Odlukaje punovažna ako je za istu glasalo najmanje petčlanova.

Tačka 14.

Etički komitet PKS-GMA obavezno zaseda i donosiadekvatnu odluku po saznanju da je neko od vlasnika iličlanova uprava bilo kog člana PKS-GMA pravosnažnoosuđen od strane sudskog organa po osnovu krivičnihdela ili dela privrednog kriminala.

U pojedinim slučajevima, Etički komitet PKS-GMAmože odlučiti da zaseda i odlučuje po prvobitnoj presudinadležnog suda, a u pojedinačnim slučajevima prime-njujući i druga saznanja i izvore informisanja i prepresude nadležnog suda, koja su relevantna i kojima semože pokloniti poverenje, donoseći mere iz svoje nad-ležnosti.

Tada je moguće doneti odluku o suspenziji u članstvoPKS-GMA koja traje do donošenja pravosnažne pre-sude.

Tačka 15.

Na odluke iz nadležnosti Etičkog komiteta PKS-GMA,oštećeni podnosi žalbu Grupaciji marketinških agencijaPKS-GMA.

Odluka Grupacije marketinških agencija PKS-GMA,koja zaseda u plenumu na kojoj se razmatra žalbaoštećenog, kojem prisustvuje 50%+1 član, je odlukaprvostepenog organa.

Drugostepeni organ je Skupština PKS čija je odlukakonačna.

Tačka 16.

U zavisnosti od stepena povrede ovog pravilnikaEtički komitet PKS-GMA može da odluči da bude

TABOO NEDELJNIK 10

pokretač postupka pred Sudom časti Privredne komoreSrbije.

Tačka 17.

U zavisnosti od odluke Suda časti PKS, odnosnotužioca Suda časti PKS, Etički komitet PKS-GMA ćedoneti adekvatne mere:

● odustati od disciplinskog postupka,● uložiti žalbu Skupštini PKS na odluku tužioca

Suda časti PKS o odbijanju inicijative Etičkogkomiteta PKS-GMA,

● doneti jednu od mera koje su predviđene ovimpravilnikom, a u zavisnosti od težine povrede.

Tačka 18.

Etički komitet PKS-GMA doneće meru prve javneopomene sa objavljivanjem u glasilu PKS-GMA usledećim slučajevima:

● u slučaju povrede autorskih prava i pravaintelektualne svojine,

● u slučanju narušavanja slobodne konkurencije idrugih povreda i u drugim slučajevima kojima senanosi šteta drugim privrednim subjektima,potrošačima i drugim učesnicima u pravnomprometu,

● u slučaju povrede dobrih poslovnih običaja iposlovne etike u međusobnim poslovnim odnosima,

● nepoštivanjem Zakona o preduzeću kojim sereguliše obavezno isticanje određenih informacija ipodataka na prepisnom i informativnom materijalu,kako bi primalac ponude odnosno poruke,nedvosmisleno utvrdio pravni status partnera,

● postupaka i akata privrednih subjekata kojima seugrožava javni interes ili nanosi šteta društvenojzajednici, izigrava duh i smisao zakona i drugihpropisa i ruši ugled učesnika na tržištumarketinških usluga u Srbiji koji se ponašaju kaodobri privrednici,

● neistinitim predstavljanjem na tržištu dodajućisvom imenu, koje je registrovano kod Agencije zaprivredne registre, ime ili imena svojih poslovnihpartnera na osnovu ugovora o afilijalnom odnosu ada to nije zvanično uvedeno u Registar privrednihpreduzeća kod jedino nadležne Agencije zaprivredne registre,

● predstavljajući se kao složeniji organizovani oblik(grupa, koncern, holding …) a da ta formaudruživanja nije, na propisani način, urednoregistrovana kod Agencije za privredne registre,

● formiranjem nove (novih) firme (firmi) kako bi seučestvovalo na tzv. „pičevima” a da se ne povrediPravilnik o objavljivanju, sprovođenju i realizacijikonkursa za izbor agencije za poslovnog partnera,a da je iz registracionih lista podnetih Agenciji zaprivredne registre nesumnjivo da je u pitanju

povreda dobrih poslovnih slučajeva,● angažujući radnike suprotno Zakonu o radu, sa

gotovinskom isplatom zarade, čime se stiče ikonkurentska prednost snižavanjem troškova štoomogućava davanje povoljnije ponude,

● ako u konkurentskoj utakmici primenjuje„damping” cene suprotno dobrim poslovnimobičajima,

● ako, bez izričitog odobrenja klijenta, preneseukupan ili deo posla nekom drugom. Produkcioniposlovi se ne odnose na ovaj stav.

Da li smo se približili njegovom usvajanju

Predlog Pravilnikao Etičkom komitetu PKS-GMA

Posle četiri radne verzije na kojima je tokomcele protekle godine radilo Predsedništvo PKS-GMA, pogotovu posle održane sednice Predsed-ništva koja je održana u proširenom sastavu i kojaje izazvala (ne)očekivani interes članova Grupa-cije, te dobijenih primedbi i sugestija, nastala jepotpuno nova verzija – Predlog Pravilnika o Etič-kom komitetu PKS-GMA, koji će biti ponovo raz-matran na Devetoj sednici Predsedništva, koja ćeopet raditi u proširenom sastavu.

To će se desiti 28. maja u Privrednoj komoriSrbije, sala 7 (promena sale) sa početkom u 13.13časova.

U čemu je bitna razlika predloga u odnosu nadosadašnje nacrte?

Dokumenat je samo Grupacije. Nije više zajed-nički dokumenat PKS i Grupacije.

Sud časti PKS je samo mesto gde se, kao dru-gostepeni organ, koristi u slučaju rešavanja žalbipo odlukama Etičkog komiteta, koji se sastojiisključivo od predstavnika članova Grupacije.

Sud časti PKS je mesto koje razmatra inicijativeEtičkog komiteta PKS-GMA u slučajevima povrededobrih poslovnih običaja na tržištu marketinškihusluga u Srbiji od strane učesnika koji nisu članoviGrupacije marketinških agencija PKS-GMA.

Urađene su i druge intervencije po predlozimai sugestijama, jasno i po dobijenim kritikama ko-je su se mogle usvojiti i ugraditi u predlog pravil-nika.

Amandmani se dostavljaju na adresu predsed-nika PKS-GMA (mejl: zozef@panet.rs) zaključnodo 15. maja.

Amandmani će biti razmatrani na sednici Pred-sedništva koja će prethoditi zakazanoj sednici uproširenom sastavu.

TABOO NEDELJNIK 11

Tačka 19.

Etički komitet PKS-GMA, u slučaju ponovljenog delau trajanju od jedne do tri godine u zavisnosti od povredeodređenog stava iz prethodne tačke ovog pravilnika,doneće meru izricanja druge javne opomene sa objav-ljivanjem u glasilu PKS-GMA, sa istovremenim oba-veštavanjem sredstava javnog informisanja i Upravnogodbora PKS.

Tačka 20.

Etički komitet PKS-GMA, u zavisnosti od težine po-vrede Pravilnika, umesto izricanja prve ili druge javneopomene, može odmah doneti odluku:

● o suspenziji članice PKS-GMA iz svog članstva naperiod od jedne, odnosno do tri godine,

● o trajnom isključenju iz članstva PKS-GMA sajavnim objavljivanjem u svom glasilu i obaveštavajućiposlovnu i drugu javnost preko sredstava javnog infor-misanja.

Tačka 21.

Etički komitet PKS-GMA isključivo postupa kada suu pitanju članice PKS-GMA.

Tačka 22.

U svim drugim slučajevima Etički komitet PKS-GMApojavljuje se kao pokretač inicijative i/ili podnosilacprijave tužiocu Suda časti PKS.

Kada su u pitanju pojave suprotne zakonima, pro-pisima i dobrim poslovnim običajima, Etički komitetmože da objavljuje javna saopštenja, upozorenja i slično,ne bi li uticao na javno mnjenje u formiranju stavovakoji će zahtevati ponašanje učesnika na tržištu pougledu na dobre privrednike.

Tačka 23.

Tužilac Suda časti PKS u slučajevima iz stava 1.prethodnog člana, može proglasiti Etički komitet PKS-GMA kao zainteresovanu stranu u procesu.

Tačka 24.

Sud časti PKS je autonoman u svom ponašanju i udonošenju svojih odluka.

Na odluke Suda časti PKS primenjuju se odredbePKS donete od strane Skupštine ili Upravnog odboraPKS

PredsednikGrupacije marketinških agencija

PKS-GMA,

(Žozef-Ivan Lončar)

Tužna vest

Ode još jedan

Miodrag Miki Marić(1924) imao je čast dabude jedan od osnivačaUdruženja ekonomskihpropagandista NarodneRepublike Srbije. U tovreme bio je na radnom

mestu propagandiste u Zavodu za ekonomski pu-blicitet OZEHA, Zagreb, Poslovni centar Beograd(tada OOUR).

Oglasni zavod Hrvatske, kasnije preimenovan uOZEHA, prva je agencija koja je registrovana naprostorima bivše Jugoslavije, maja 1945. godine.OOUR OZEHA osnovan je u Beogradu 1959. godine.Miodrag Miki Marić umro je nakon duže bolestiprošle sedmice u Beogradu.

Sa spiska osnivača još je nekoliko živih. Možda bitrebalo čuti njihov glas povodom pripreme obele-žavanja 50. godišnjice osnivanja UEPS-a koja je pla-nirana da se obeleži decembra naredne godine.

Festival In VinoŠesti međunarodni sajam vina tradicionalno se odr-

žava u Centru Sava u periodu od 7. do 9. maja i na njemuse očekuje rekordan broj izlagača. Organizator ovogsajma jeste agencija In vino, a za izgled scenografije ištandova pobrinuće se preduzeće Beoexpo system.

Uz glavni program koji obuhvata predstavljanjevinarskih kuća, proizvođača prateće opreme i ponuđačausluga iz oblasti vinogradarstva i vinarstva, posetiociCentra Sava imaće priliku da prate i prezentacije,somelijerske degustacije i predavanja. Očekuje se da ćeove godine naročito pažnju privući dva posebna do-gađaja: Probus 2009 – profesionalna degustacija vina, iSofra 2009 – izložba i degustacija autentične hrane kojaprati vina.

Svet sajmova

TABOO NEDELJNIK 12

TV spot meseca - MART

Članovi žirija

Re

dn

ibro

j

1. 2.

VLADIMIR ČEH

ŽOZEF LON

PRVOSLAV PLAVŠI

Dr SVETLANA LOGAR

Dr TATJANA MAMULA

MIROSLAV MUŠI

LJUBOMIR RATKOVI

Ć

Ć

Ć

ČAR

ZBIR (1-7)

RANG

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

AG

RIM

ES

Jan

kovo

liM

ilicu

3. 4. 5.

TV SPOT MARTA 2009.TV SPOT MARTA 2009.

25

47

48

52

40

49

53

314

7

BA

MB

IP

lazm

a,

pu

stik

ora

k

BA

NC

AIN

TE

SA

Hit

teku

ira

cun

ć

25

51

55

53

54

59

49

346

4

50

55

60

50

45

61

61

382

2

IML

EK

Viv

aim

un

ofo

rmu

la

STA

RS

Sta

rssj

ajn

ijep

ako

van

je

TE

LE

NO

RD

ese

tp

ara

min

ut

US

CE

SH

OP

PIN

GC

EN

TER

Nov

icen

targ

rada

6. 7. 8.

25

49

53

49

52

55

51

334

5

60

55

56

46

35

58

42

352

3

50

56

60

54

58

65

59

402

1

9.

55

46

55

49

26

61

35

327

6

Tekst TV spota

Za 10 para, menjaćeš se….…postepeno……biti u toku...…delimično……probićeš led……šarmantno……i moći da pričaš ……neprekidno!Pozovi *111#, izaberi opciju 10 para

minut, i razgovaraj po neverovatnoj ceniod 10 para po minutu u mreži!Telenor prepaid

Autorski tim

Tekst: Bojan TanaskovićMuzika: Nemanja MosurovićFotografija: Vladan PavićIlustracije: DigitalkraftDizajn: Karim SalimReditelj: Jovan TodorovićSnimatelj slike: Aleksandar PavlovićSnimatelj zvuka: Aleksandar ProtićIzvođač: Nenad StojmenovićDrugi autori: Zoran Pajić

Rekli su o pobedničkom TV spotuTELENOR - Deset para minut (Leo Burnett)

Prvoslav S. Plavšić

Poruku nam šalje provajder kojije već postao poznat ne samo posvojim uslugama i novim (tarifnim)paketima, nego i po oglašavanju,odnosno spotovima sa minijaturnompričom iz života. Prepoznajemo i likobičnog ali prijatnog klijenta iz cilj-ne grupe mlađih, ne naročito situi-ranih ljudi koji mnogo drže do ko-munikacije. Geg na kiosku je iz noveserije „Value for Money” a benefitpostaje očigledan. U vreme krize po-sebno je zanimljiva aktuelizacija većzaboravljene „parice”, kao delića di-nara koji vredi sve manje. Malo višenije tako malo – ako imate šta dakažete.

Ljubomir Ratković

Šarmantno, lepo, protkano emoci-jom.

Usluga koja se promoviše namećemi dilemu – koliko zapravo koštaimpuls i kad nastupa trenutak da ćese moći razgovarati „za džabe”. Ustvari, ta kampanja je bila u CrnojGori i ta usluga se zvala „za DŽ”.Ali, o toj temi van komentara o po-bedničkom spotu.

1.

2.

4.

5.

3.

Miljenko Dereta nije učestvovao u glasanju

Poštovani,Šaljem Vam linkove za spotove

koje smo radili za MakedonskiTelekom pre tri godine. Kampa-nja za Telenor koja je trenutnona TV-u, neobično podseća naovu kampanju koju smo radili zaagenciju Publicis Makedonija.Mislim da se slučajnosti deša-vaju, ali isto tako mislim da je ucilju unapređenja kreativnog du-ha, neophodno da se takve slučaj-nosti spomenu u vašem časopi-su, koji se specijalizovano baviovom tematikom.

Što se budu češće objavljivaleovakve sličnosti, verovatno će tobiti podstrek za kreativne timoveda se malo ozbiljnije pozabavekampanjama koje plaćaju nji-hovi klijenti.

Srdačan pozdrav,

Saša Radović, direktor,Semio film

http://www.youtube.com/watch?v=GpoOsLPKKFshttp://www.youtube.com/watch?v=2kVyd3LyNk8

TABOO NEDELJNIK 13

Srpskotržište

oglašavanjaće se

smanjitiIndustrija oglašavanja je naj-

osetljivija na krizu naziv je inter-vjua sa Ninom Martinović, direk-torkom agencije Kreativa Unlimi-ted, objavljenog u martovskomizdanju časopisa Biznis posveće-nog temama kao što su: direktnimarketing, uticaj krize na tržištemarketinških usluga, odnos sa kli-jentima, i dr.

Tržište usluga direktnog marke-tinga u Velikoj Britaniji veće je odpoljoprivredne ili turističke indus-trije u toj zemlji. Još jedan primer:u Nemačkoj građani primaju pro-sečno oko 60 pošiljki i direktnepošte mesečno u svoje poštanskosanduče, dok je taj prosek kod nasveoma nizak. Na ovaj način Mar-tinovićeva objašnjava na kom ste-penu razvoja se, kada je reč o ov-dašnjem tržištu, nalazi direktnimarketing, oblik komunikacije zakoju je Kreativa Unlimited speci-jalizovana. Ona dodaje da su ob-lasti koje su se kod nas najvišerazvijale poslednjih godina upravodirektna pošta, promocije na mes-tu prodaje i oglašavanje na Internetu, mediju koji je po njenom mišljenju,srušio granice među zemljama i tržištima.

Martinovićeva misli da je industrija oglašavanja najosetljivija na eko-nomsku krizu jer se, kako kaže, klijenti prvo odlučuju za smanjenje ilipotpuno ukidanje budžeta za marketing. Tako nešto se desilo kod nas udrugoj polovini prošle godine. Takođe, svi marketing budžeti su za ovugodinu znatno smanjeni, tako da se može očekivati i da će se znatno smanjitiukupno tržište usluga oglašavanja. Ovo će, svakako, pogoditi u velikoj merii medije u Srbiji, zaključuje Martinovićeva. Ipak, na novinarsko pitanjekako ocenjuje stanje na marketinškom tržištu Srbije, direktorka KreativeUnlimited odgovara: Naše tržište je trenutno najrazvijenije tržište u regionubivše Jugoslavije, uprkos činjenici da smo kao tržište doživeli veliki udarac1999. godine. Tokom bombardovanja, ali i ranijih godina, otišla je većinaiskusnih kreativaca koji sada rade u velikim svetskim agencijama. I danasse na tržištu oseća nedostatak ovakve vrste profesionalaca.

Kada je reč o daljem razvoju marketinških usluga u Srbiji, Nina Mar-tinović podseća na činjenicu da su se u svetu poslednjih dvadeset godinabudžeti klijenata sve više kretali u pravcu ispod linije, odnosno u pravcudirektnog marketinga. Smatram da se čitava industrija sve više okreće ka„jedan na jedan” komunikaciji sa potrošačima, zaključuje Martinovićeva idodaje da je upravo ta interaktivna komunikacija ključ direktnog mar-ketinga

Drugi o namaTV spot meseca - MART

Miroslav A. Mušić

Na pitanje šta se može dobiti za 10para koliko košta minut razgovora uTelenorovoj mreži, usledila je topla,pitka i razumljiva priča u slikama.Ukazala je na to da se radi o zane-marljivoj vrednosti koja postoji samou obračunima. Za koju se pojedinač-no ne može ništa dobiti, osim kodTelenora za minut razgovora u mo-bilnoj telefoniji. Stvorena je iluzija daje nešto jevtino, da ga treba koristiti,pa makar preterali u priči. I tada ćeračun biti „zanemarljiv”

Žozef-Ivan Lončar

Svaki kadar potvrđuje jedinstvenuporuku. Siromašniji, skromnog pri-hoda, ponašajte se domaćinski.

Spot koji izaziva simpatije jer su ikadrovi puni emocija (sa mogućnoš-ću poistovećivanja – korak do inter-aktivnog odnosa).

Kandidati za TV spot 2009.

1. JanuarTelekom Srbija - Uspeću,mogu (Profile)

2. FebruarFruvita premium - Leptir(Orange studio)

3. MartTelenor - Deset para minut(Leo Burnett)

Novo okruženje zakomunikaciju

Internet nije samo još jedan me-dij u medija planovima koje klijentidobijaju od svojih agencija, nitiizolovana pojava u industriji ogla-šavanja, već novo okruženje za ko-munikaciju koje omogućava isporu-čivanje najrelevantnije poruke cilja-nom potrošaču, na najbrži mogućinačin. Kompanije koje savladaju novnačin komunikacije, biće u velikojprednosti jer će moći da uspostavebliski odnos i moći će da svoje po-trošače targetiraju mnogo precizni-je. Sve to čini i veb marketing, naj-vitalniji marketing čak i u kriznimuslovima.

Nina Martinović

Biramo slogan 2009.godine

Kandidati● U sve se meša – Dijamant

margarin● Tečno stanje optimizma –

– Fruvita● Izuzetnost počinje ovde –

– Brand Fair 5● Novi centar grada – Ušće

Shopping Center● Neodoljivo neodoljiva –

– Somborska feta

U izboru Redakcije časopisaTABOO

TABOO NEDELJNIK 14

Jelena Ivanović: Dame u marketingu

Mislim da potrošač u Srbiji dvojako doživljavaDeltu. Sigurna sam da je prosečan potrošač, kojiodlazi u kupovinu u naše objekte ili koristi drugeusluge, zadovoljan. Sa druge strane, potrošač seprilagođava javnom mnjenju – radite ono što i drugirade. Staro je to pravilo: lakše je kritikovati negoučiniti nešto. Ipak, sigurna sam da i oni koji naskritikuju koriste naše usluge. Takođe, da im se sutraponudi posao u Delti, svi bi ga rado prihvatili jerznaju za kvalitet našeg poslovanja.

* * *Jelena Ivanović: Sve devojčice maštaju o tome šta

će biti kad porastu. Ja sam htela da budem kasirka jermi se činilo da nema boljeg i zanimljivijeg posla odnjihovog. Šta ste Vi želeli da postanete kad porastete?

Jelena Krstović: Da, gotovo sve devojčice su htele dabudu kasirke. Imala sam i ja tu fazu, ali bilo je i drugihideja o tome čime bih jednog dana volela da se bavim.Tokom gimnazijskih dana mnogo toga me je intereso-valo i dosta vremena sam posvećivala i vanškolskimaktivnostima. Kada je trebalo da se odlučim koji ćufakultet upisati, bilo je muke, ali sam znala da to morabiti nešto veliko, ozbiljno i odgovorno. To mi je bilapolazna tačka. Upisala sam fakultet koji sam želela, to

je bio proizvod mojih afiniteta, a ne razmišljanja onekom budućem poslu. Bilo mi je jasno da osoba koja jeobrazovana i ima svestrana interesovanja, može da radirazličite poslove.

Kineski jezik umesto „već viđenog”

J. I.: Kako se donosi odluka o studiranju kineskogjezika i kakva razmišljanja prate onoga ko se u toupušta a živi usred Evrope?

J. K.: Da, to jeste pomalo neobičan izbor, ili je moždabolje reći da ga ljudi ovde takvim smatraju, ali za meneje on predstavljao izazov, budući da se mnogi pitaju dali ga je uopšte moguće naučiti. Naravno, nisam imalamnogo kontakata sa kineskim pre nego što sam upisalafakultet, osim onoga što se odnosilo na istoriju kineskecivilizacije, a ona mi je delovala drugačije od svega štoje evropsko i za mene u tom trenutku „već viđeno”.

J. I.: Nema filologa koji ne voli knjige…J. K.: Da, volim da čitam. Razmišljala sam neko vre-

me i da upišem književnost, ali sam onda shvatila dabih to mogla da studiram i kad odem u penziju.

J. I.: Ekonomski fakultet nije postojao kao moguć-nost? Mnogo je onih koji su u strahu od matematike,

SagovornicaJelena Krstović,

direktorka Odeljenja za marketingi odnose sa javnošću

Delta Holdinga

Moj zadatak jeda budem

lice kompanije

TABOO NEDELJNIK 15

Jelena Ivanović: Dame u marketingustatistike i sličnih predmeta „pobegli” na društvenefakultete.

J. K.: Znala sam da se ekonomijom neću baviti uonom operativnom smislu koji podrazumeva statistiku,metode analize, proračuna i slično, tako da nisam sebevidela na Ekonomskom fakultetu. Znala sam da i akose nađem u nekom velikom menadžmentu, da ću naćineki model koji mi odgovara. Ispostavilo se kasnije dasam bila u pravu.

J. I.: Magistarske studije ste upisali na Fakultetuorganizacionih nauka? Zadovoljni ste praktičnim zna-njima stečenim na ovom fakultetu?

J. K.: Da, ali pošto je došlo do izmena u sistemustudiranja nakon potpisivanja Bolonjske deklaracije,ispostavilo se da sa dva-tri diferencijalna ispita završa-vam doktorske studije, tako da ću umesto magistarskeraditi na doktorskoj tezi.

J. I.: Jeste li se već odlučili koja će to tema biti?J. K.: Nisam još definitivno, stalno se pojavljuju neke

novine. Svakako, biće to nešto iz oblasti odnosa sa jav-nošću. Što se tiče kvaliteta znanja ponetog sa FON-a,mogu Vam reći da sam bila vrlo iznenađena načinomna koji se pristupa praktičnom obrazovanju. Činjenica jeda je fakultet naučna institucija, ali mislim da je tomesto na kome pažnja treba da se posveti i praktičnom.Dakle, lično sam bila zadovoljna onim što sam naučilana FON-u, ali je činjenica da kod nas taj optimum

između teorijskog i praktičnog znanja još uvek nijepostignut. Mislim da bi na osnovnim fakultetskim stu-dijama trebalo da se naprave dve katedre – za budućenastavnike i naučne radnike i, sa druge strane, katedrukoja će stavljati akcenat na praksu.

J. I.: Kaže se da su ljudi zaduženi za odnose sajavnostima jedne kompanije zapravo njeno lice. Kakvoje onda lice Delta Holdinga?

J. K.: Da, upravo je tako. Smatram to svojim za-datkom. Ono čemu, pre svega, težim jeste otvorenost ukomunikaciji. U savremenom društvu i modernom nači-nu poslovanja kvalitetna, dvosmerna komunikacija jesteimperativ. Zato mislim da je, pored uspešnog obavlja-nja osnovne delatnosti, neophodno da kompanija us-pešno komunicira, da je dostupna kada je reč o infor-macijama, i da komunicira i onda kada naš mentaliteti praksa ne nalazi za shodno tako nešto.

J. I.: Koliko je Delti, kao velikom i moćnom sistemu,teže da bude uspešna u poslu koji se zove komunikacija?

J. K.: Zadatak je, u najmanju ruku, složeniji budućida se komunicira veliki broj informacija koji dolazi izrazličitih poslovnih jedinica, a to podrazumeva dobropoznavanje svake od njih kako biste mogli uspešno dakomunicirate. Sa druge strane, tu je i veliki broj za-poslenih, u ovom trenutku njih više od dvadeset pethiljada…

J. I.: Neki mediji su ovih dana emitovali podatak dase Delta u ovoj godini sprema da zaposli još pet hiljadaljudi. Je li to podatak kojim se spekuliše ili realna broj-ka?

J. K.: Da, to je naš plan za ovu godinu, pošto se ma-loprodajna mreža razvija nezavisno od svetske ekonom-ske krize, odnosno u skladu sa njom se razvija. Svevelike kompanije u ovoj godini racionalizuju velikeinvesticije, odlažu ih ili sporije realizuju, ali neke manjeinvesticije kao što je razvoj maloprodajne mreže i daljestoje i u tom segmentu će biti najveći deo novih radnihmesta. Po prvobitnom planu, početkom ove godine bilo jepredviđeno zapošljavanje oko pet hiljada ljudi. Nadamose da ćemo plan ostvariti. Naravno, jedan deo u zemlji,drugi u regionu gde poslujemo. U svakom slučaju, poštotržišno poslujemo, moraćemo da osluškujemo tržište idonosimo odluke u skladu sa kretanjima na njemu.

J. I.: Kakva je slika Delte u medijima? Kako je Vi do-življavate?

J. K.: Svesna sam da na sliku u medijima utiče višerazličitih faktora. Činjenica je da kada je neko uspešannije jednostavno odati mu samo priznanje. Ne sviđa mise stav onih koji hvale sve što je strano, a kritikuju onošto je iz Srbije. Definitivno je da se ovde radi o manjojsredini zbog čega je sve teže. I moj posao je zbog toga teži,ali pokušavam da razumem neke medijske poduhvate.Ipak, naš zadatak je da komuniciramo i damo ljudimodo znanja šta su naši ciljevi, prioriteti, kompanijskevrednosti i ono čemu težimo. Teško je, ima novinara, iuopšte ljudi koji istupaju u javnosti, a nemaju dovoljno

Organski periodOglašavanje u Srbiji je u razvoju, i dalje je neorga-

nizovano i nesređeno, ali to je organski period urazvoju naše profesije i posla uopšte. Neće proći mno-go vremena dok ovdašnja marketinška industrija nebude u stanju da se uhvati u koštac sa evropskom,odnosno svetskom.

Istina je da ne pratimo u svemu svetske trendoveali, sa druge strane, mislim da ima stvari u kojima smoisti, ako ne i bolji od profesionalaca u zapadnoj Evro-pi. Činjenica je da je ovde još uvek najdominantnijeTV oglašavanje. Mada je bilo najava da bi moglo doćido preokreta već ove godine, svetska ekonomska krizaje učinila svoje i oglašivači se uglavnom opredeljujuza masovnije medije.

Kada je reč o Delta Holdingu, najveći deo posla kojise tiče marketinga i odnosa sa javnošću obavljamounutar same kompanije, samostalno, naravno u okvirusvog marketinškog tima. Zakup medijskog prostora ra-dimo preko agencije, kao i posebne tematske pro-jekte, i veoma smo zadovoljni kako je to dosad izgle-dalo budući da se radi o zdravom partnerskom odnosuu kojem svako zna koji su mu ciljevi i prioriteti, a za-jednički kreiramo svoju poslovnu klimu. Godinama sa-rađujemo sa malim brojem agencija, tako da je točinjenica koja govori sama za sebe.

Jelena Krstović

TABOO NEDELJNIK 16

Jelena Ivanović: Dame u marketingu

informacija, niti su dovoljno kompetentni da govore onekim temama. Sa druge strane, jasno mi je da jenovinama potrebna dobra vest, šokantna…

J. I.: U januaru ove godine dnevni list Blic i agencijaTNS Medium Gallup objavili su rezultate istraživanjameđu potrošačima o tome kako doživljavaju kompanijeu Srbiji. Rezultati su pokazali da je Delta Holding prvapo tzv. opštem ugledu. Dakle, moje pitanje glasi: Kakopotrošač u Srbiji doživljava Deltu?

J. K.: Po mome mišljenju, mislim da potrošač u Srbijidvojako doživljava Deltu. Sigurna sam da je prosečanpotrošač koji odlazi u kupovinu u naše objekte ili koristidruge usluge, zadovoljan. To je rezultat toga što se u Del-ti potencira visoka profesionalnost i kvalitet proizvoda iusluga. Tako da potrošač, iako čuje svakakve priče osamoj kompaniji, biva zadovoljan onim što dobije odnaše kompanije. Naravno, ne treba zaboraviti i na kon-kurentne cene, ma kako to mediji interpretirali.

Sa druge strane, potrošač se prilagođava javnommnjenju: radite ono što i drugi rade. Staro je to pravilo:lakše je kritikovati nego učiniti nešto. Ipak, sigurna samda i oni koji kritikuju, koriste naše usluge. Takođe, daim se sutra ponudi posao u Delti, svi bi ga rado prih-vatili jer znaju za kvalitet našeg poslovanja.

J. I.: Da li su i u kojoj meri društveno odgovornekampanje i projekti u kojima je Delta učestvovala i čijije bila pokrovitelj, unapredile njen imidž? Takvimakcijama se sve više poklanja pažnja…

J. K.: Takve aktivnosti su veoma bitne za imidžkompanije, doduše, mnogo više u svetu nego kod nas.Delta Holding je odavno usvojio društvenu odgovornostkao integralni deo poslovne filozofije i radimo na višepolja kada je o tome reč – od očuvanja životne sredinedo odgovornosti prema društvenoj zajednici. Po mommišljenju, to je prirodan model poslovanja jer, akoposlujete u jednoj sredini, treba i da joj vratite deo onogašto joj uzimate. Kod nas se još uvek ne priča mnogo otome, i najveći deo takvih akcija preduzimaju stranekompanije koje ovde posluju. U okviru Delta Holdingaimamo dva humanitarna fonda i vrlo organizovanoradimo na tom polju. Mislim da će javnosti informacijeo tome biti mnogo dostupnije u nekom narednomperiodu. Domaće kompanije, kažem, još uvek zaostajukada je reč o društveno odgovornom poslovanju, ali toje logična posledica toga što nema baš mnogo velikihdomaćih kompanija koje bi svojim budžetima mogle dapokriju ovakav vid poslovanja. Osim toga, percepcijamarketinških komunikacija odgovornih u domaćimkompanijama jednostavno nije ista kao kod onih umultinacionalnim kompanijama. Ipak, tendencije supozitivne i biće ih sve više na ovdašnjem tržištu. U svetuveć sve postoji, nema potrebe da nešto izmišljamo, većda što pre nešto prihvatimo i primenimo; biće bolje zanaše kompanije i za društvo u celini.

J. I.: Poštovanje standarda u oblasti marketinškihkomunikacija. Koliko smo blizu ili daleko od prakse urazvijenim zemljama Evrope?

J. K.: Kao i u drugim oblastima, i u marketingu ima-mo problem sa standardima i sa usvajanjem integralnihprincipa na kojima će da posluje svaki učesnik natržištu marketinških usluga. Ipak, optimista sam i poovom pitanju i mislim da će stvari doći na svoje u nekomdoglednom periodu. Na svima pojedinačno je odgovor-nost da na bolji, odgovorniji način postižu svoje ciljevekada je marketing u pitanju. Ali, pošto je oslanjanje naindividualni nivo neefikasno i ne može se računati nanjega, pred nama je period kada će se tržište regulisatii kada će se diferencirati pravi učesnici i sa straneagencija i oglašivača, ali i medija. Od nas samih najvišezavisi kako će se ovaj proces odvijati, nadam se da će seto dogoditi u narednih nekoliko godina, jer ulazak uEvropsku uniju, koji nam je tako blizu ili tako daleko,podrazumeva postojanje uređenog sistema.

J. I.: Ekonomska kriza je u velikoj meri odredilapozicije i ponašanje svih učesnika na tržištu u nared-nom periodu. Kada je sektor za koji ste Vi zaduženi upitanju, kakve su mere preduzete i kakvi se efektiočekuju?

J. K.: Kada je reč o svetskoj ekonomskoj krizi i njenimefektima u Srbiji, Delta je već preduzela određene korakeu vidu revidiranja marketinških budžeta i planovakomunikacija, a i kanale komunikacije smo promenili.Ma koliko budžeti bili smanjeni, a smanjeni su svuda usvetu, pa i kod nas, trudićemo se da što prisutnije iintenzivnije komuniciramo sa svojim ciljnim grupama.Mnogo preciznije ćemo profilisati poruku koju šaljemo iciljnu grupu kojoj se obraćamo, kako bi efekat bio

TABOO NEDELJNIK 17

Jelena Ivanović: Dame u marketingu

snažniji. Radiće se o znatno integrisanijem pristupu.Korporativne komunikacije se ne stavljaju u ovomtrenutku u drugi plan, ali se koristi drugi način, neoglašavanje, ali zato proizvode i usluge intenzivnijekomuniciramo.

Borba Milke Forcan

J. I.: Došli ste na mesto osobe čije je ime sinonim zakompaniju Delta Holding. Osim toga, Milka Forcan jeosoba od velikog autoriteta, znanja i stručnosti kada sukomunikacije u pitanju. Dolazak na njeno mesto je,pretpostavljam, bila velika čast ali, sa druge strane, iviše nego težak zadatak.

J. K.: Da, činjenica je da je Milka Forcan sinonim zaDelta Holding i drago mi je što nastavljam posao jednetako uspešne osobe kao što je ona. Naravno, neke stvarije lakše raditi u ovom trenutku ali, isto tako, mnogo je ionih koje je teže obavljati, pre svega zbog uspeha koje jeMilka Forcan ostvarila. Ipak, sve to zajedno donosijedan pozitivan podstrek i energiju, a to je najvažnije uovom poslu. Ona je osoba od koje sam mnogo naučila,pre svega o značaju marketinga za uspešno poslovanjejedne kompanije. Iako su u našim kompanijama mar-keting i pi-ar menadžeri postali deo top menadžmenta,još uvek se dešava da oni moraju bordu da objašnjavajuzašto je nešto važno uraditi u datom trenutku, kao naprimer, zašto treba uložiti više novca u komuniciranje udoba krize i slično. Borba Milke Forcan da se to shvativeoma je važna i ja ću tu borbu nastaviti.

J. I.: Je li slobodno vreme luksuz za Vas?J. K.: Ima slobodnog vremena, mada ono najviše

zavisi od organizacije osobe koja se na odgovornojfunkciji nalazi. Kada posao ne doživljavate kao radnovreme koje traje od devet do pet, već kada živite svojposao, onda vam je to sastavni deo života, onda i unjemu nalazite neke vrste hobija, aktivnosti u kojimauživate i koje vas dopunjavaju kao ličnost. Kada sve totako funkcioniše, nalazite vremena i za sport, čitanje…Kada ste zadovoljni, i ne baš mnogo slobodnog vremenavam je dovoljno.

Moj mobilni telefon i mejl dostupni su i pošto izađemiz kancelarije. Doduše, postoje dani kada sam ne-dostupna za širu javnost, ali ne i za predsednikakompanije i svoje najbliže saradnike. Izuzetak je jedinoodlazak u neke daleke krajeve gde nema dometa.

J. I.: Posetili ste Kinu. Kakav je utisak ostavila naVas?

J. K.: Da, posetila sam je i ostavila je na mene snažanutisak. Treba zaista videti zemlju koja tako brzo na-preduje i menja se. Oduševljena sam njihovom disci-plinom i voljom da prihvate ono što dolazi sa strane,budući da su dugo odbijali uticaje Zapada. Sada sushvatili da im se treba pridružiti da bi ih pobedili iupravo tu devizu koriste na najbolji mogući način.

Kinezi sve povezuju sa duhovnim životom, jer to i jestesuština: da vas posao koji radite upotpunjuje kao ličnost.Ono što čini srž njihove filozofije, jeste osnaženje duha ikvaliteta života kao krajnji cilj koji vas motiviše.

(In)Diskretnost pi-arova

Pi-ar je vrlo diskretan kada je reč o njegovoj pozicijiu kompaniji i poverenju koje treba da zavredi odstrane borda ili generalnog direktora kompanije. Uposlednje vreme on je postao vrlo vidan i izloženjavnosti, mnogo više nego ranije kada je bio u ulozisavetnika. Ne zbog pozicije na kojoj se ja sada na-lazim, ali meni je ova današnja varijanta transpa-rentnih pi-arova prirodnija jer, ako ste vi taj kojikreira javni nastup i korporativne komunikacije odstrateškog do praktičnog nivoa, mnogo je jedno-stavnije i da vi odradite deo javnog nastupa, jer jeonda taj efekat potpuniji. Onda možete da ustanoviteda li je neko razumeo ono što ste vi želeli da kažete ida li će na pravi način da iznese poruku koju steosmislili. Naravno, takva pozicija zahteva i veću odgo-vornost. Mom temperamentu više odgovara ovakavpristup, ali čini mi se i da čitavoj profesiji više od-govara da ima pod kontrolom posao od početka dokraja. Osim toga, u savremenom načinu poslovanjaevidentno je da prvi ljudi kompanija nisu više takovoljni da izlaze u javnost, po mom mišljenju, i zbognekih možda opravdanih razloga.

Jelena Krstović

Tri udisaja pred rešavanje problema

Ne bih mogla da preciziram šta je to, mada su mojeambicije i želje ogromne, ali ne patim zbog njih i nedoživljavam ih kao nešto bez čega ne mogu da živim.One su veliki podstrek koji me vuče napred i svesnasam da mnogo drugih okolnosti utiče na njihovo ostva-renje. Ako se ne ostvare u potpunosti, ništa strašno,ali zato želim najviše. Sama profesija kojom se bavimstalno se razvija i donosi nove izazove, tako da ih sazadovoljstvom iščekujem.

Spadam u grupu ljudi koji ne umeju da prasnu,imam visok prag nerviranja jer zaista ne vidim nikadrazlog za to. Kada naiđem na neki problem, udahnemtri puta i samoj sebi kažem: Sve će biti bolje, hajde davidimo kako to da rešimo. Po prirodi sam veoma prak-tična i optimistična. Ako u okruženju imam nekog pe-simistu, uopšte ne ulazim u diskusiju sa njim i nepokušavam da ga promenim. Istina je da kadagovorimo o poslu, zapravo, više spadam u individu-alce, ali mogu da radim u timu. Pošto sam perfek-cionista po prirodi, to u timu zna da bude nezgodno.Ali, svi smo mi deo nekog tima, i u poslu, i u životuuopšte, pa moramo da se prilagođavamo.

Jelena Krstović

TABOO NEDELJNIK 18

Baš, baš, sveže!

Agencija Buzz Advertising kreira-la je kampanju za efes draft točenopivo. Klijent je United Serbian Bre-weries, a kampanju prate TV spot ištampana oglasna rešenja. Efesdraft, prvo točeno pivo u boci nanašem tržištu, napravljeno je po re-cepturi točenog piva. Baš zbog toga,efes draft pruža slobodu da se u ne-običnim situacijama uživa u svežinitočenog piva.

Efes draft. Sveže pivo. Sveže ide-je

Britanske agencijemoraju da sarađuju

Marketinške agencije u Velikoj Bri-taniji moraju raditi zajedno ako želeda demonstriraju jedinstvene vred-nosti koje nude klijentima i tako ra-

de na razvijanju industrije, izjavio jeRori Saterlend, novi predsednik IPA(britanskog instituta marketinškihposlenika) u svom pozdravnom go-voru.

Poruka Rorija Saterlenda, pot-predsednika agencije Ogilvy Groupu Velikoj Britaniji, došla je u tre-nutku kada se na ovom tržištu za-oštrava podeljenost i suprotstavlje-nost među agencijama koje se bavetradicionalnim oglašavanjem i onihkoje su specijalizovane za nove, di-gitalne komunikacije. Objašnjava-jući ovaj trend, Saterlend je istakaoda nije nikakva novost da se oveagencije ponašaju kao da su direk-tna konkurencija jedne drugima, ane kao komplementarne, kao i danije nikakva retkost da odvraćajuklijente od drugih oblika komuni-kacije, različitih od onih koje onenude. Zbog toga Saterlend predlažeuspostavljanje kooperativnijeg od-nosa među agencijama i napuštanjeuvreženog stanovišta da nove tehno-logije oglašavanja automatski značegubitak klijenata agencija koje sebave pružanjem usluga u domenutradicionalnog oglašavanja.

Beogradska premijera

Jedna od najnagrađivanijih krea-tivnih agencija u ovom delu Evrope,Bruketa & ŽinićOM iz Zagreba,predstaviće od 4. do 22. maja svojedizajnerske projekte beogradskojpublici.

U zgradi predratnog Trgovinskogdruštva u Beogradu (Geozavod, Ka-rađorđeva 48) održaće se izložba podnazivom Bruketa & ŽinićOM / Dizajn // Proces. Zagrebačka agencija kojaje za svoj rad nagrađena nekim odnajprestižnijih nagrada u Americi,Evropi i Japanu, prvi put će na tajnačin predstaviti svoj rad u Srbiji. Sciljem da se pokrene regionalna kul-turna razmena i iz potrebe da se na-glasi važnost ideja u kulturnom, alii u ekonomskom životu zajednice,izložbu suorganizuje Kulturni frontBeograd u saradnji s institutomGeozavod, beogradskom opštinomSavski venac i uz podršku RTV B92.

Nakon prve nedelje izložbe, orga-nizovaće se okrugli sto na kome ćeučestvovati eminentne ličnosti di-zajnersko-marketinške scene uzemlji.Ubiti građanina Kejna

Robert Čoban o krizi umedijskoj industriji

U hotelu Splendid u Bečićima (uCrnoj Gori), od 22. do 25. aprila tra-jao je PRO PR kongres koji je, kao isvake godine, okupio stručnjake izoblasti marketinga, pi-ara i komu-nikacija iz celog regiona. Među bro-jnim predavačima iz zemalja bivšeJugoslavije, ali i iz Portugalije, Ru-munije i Bugarske, prezentaciju jeodržao i Robert Čoban, predsednikColor Press Group.

Tema prezentacije Ubiti građani-na Kejna bila je kriza u medijskoj in-dustriji u regionu ali i u celom svetu.Na kongresu je većina predavača is-takla činjenicu da, u vremenimakrize, kompanije koje žele da saču-vaju svoj udeo na tržištu treba danastave marketinške i pi-ar ak-tivnosti jer im se, u suprotnom,može dogoditi da ih posle recesijepotisnu firme koje su nastavile daulažu u ove oblasti.

Izveštaji - novosti - najave - aktuelnosti

TABOO NEDELJNIK 19

TABOO NEDELJNIK u elektronskoj formi emituje se svakog drugog petka u 15.15 sati, a štampano se distribuira ponedeljkomČasopis TABOO izlazi četiri puta godišnje Godišnja pretplata iznosi 12.000 dinara/neto, PDV 8% Pretplatnici časopisa

TABOO besplatno dobijaju 26 brojeva TABOO NEDELJNIKA u elektronskom izdanju Godišnja pretplata na TABOONEDELJNIK (26 brojeva godišnje) iznosi 3.000 dinara neto na elektronsko i 6.000 dinara neto na štampano izdanje Urednicii novinari privrednih rubrika u srpskim medijima kao i nastavno osoblje sa svih univerziteta koji predaju marketing i srodnepredmete na spisku su počasnih primalaca Glavni i odgovorni urednik: Žozef-Ivan Lončar Urednik: Dušan ŠunjkaGrafički dizajn: Đorđo Ivanišević Novinari: Jelena Ivanović i Petar Stakić Osnivač i izdavač: MARK-PLANETAK d.o.o.Časopis je upisan u Registar sredstava javnog informisanja u Pokrajinskom sekretarijatu za informisanje Izvršnog većaAP Vojvodine, pod rednim brojem 1, 27. marta 2002. godine, ISSN 1451-2068 TABOO je i glasilo Grupacije marketinškihagencija (PKS-GMA) Privredne komore Srbije a:Stevana Šupljikca broj 71, 26000 Pančevo t/f:013/300-093, 300-094e:nedeljnik@taboomagazine.org w:taboomagazine.org Štampa: Jovšić Printing Centar, Beograd Ta

boo

&Jo

všić

Prin

ting

Cen

tar

Piše: Miroslav A. Mušić

Oglas se gleda i čitaKreatori Fruvitinog oglasa 100 % (Orange studio)

opredelili su se za čarobnu dolinu,bogatu plodovima, zelenim rastinjem i

leptirima, učinili je zavodljivom i očaravajućom.I, uspeh nije izostao.

uočeni sa stalnom procenom uspešnosti oglašava-nja, kreatori moraju da iznalaze nove puteve danjihova oglasna poruka bude uočena i zapamće-na. Prema teoriji direktnosti Dejvida Bernštajna

– VIPS (Visibility, Identity, Promise, Singleminded-ness),oglasna poruka mora da bude vidljiva, što značida u prvim sekundama mora da privuče pažnju gle-daoca, slušaoca, čitaoca. Istovremeno gledalac mora od-mah da prepozna identitet oglašivača. Dobro oglasnodelo mora da pruži obećanje i u tome mora biti nedvos-misleno. Jedan od obrazaca koji se do sada takođe po-kazao veoma uspešnim jeste iznenađenje gledaoca,čitaoca ili slušaoca. To znači da oglašavanje mora daiznenadi, izazove pozitivnu ili negativnu emociju, alinikako da nas ostavi ravnodušnim.

Kreatori Fruvitinog oglasa 100 % (Orange studio)opredelili su se za čarobnu dolinu, bogatu plodovima,zelenim rastinjem i leptirima, učinili je zavodljivom iočaravajućom. Uspostavili su vanvremenski, ujednosingularni prostor pun prijatnih iznenađenja. Pokazalisu da „obećanje raja”, kao sastavni deo svake poruke,čini svet oglašavanja jedinim utočištem savremenogčoveka. To je mesto gde je moguće biti večito mlad i lep,srećan i uspešan, ukoliko se upotrebljava određeni pro-izvod ili se, naprosto, jednim potezom ruke može pro-meniti život. Da bi ga otkrili, potrebno je zatvorenihočiju maštati kako se leti čudesnom zemljom gde rastevoće bogato vitaminima…I, gle čuda, videćete da nistesami, jer i drugi traže isto! Traže čudesni nektar koji ćebiti 100 odsto tvorevina prirode i poznatih ruku. Upa-kovan i smešten na dohvat ruke. Potrebno ga je otvoriti– i popiti. Tada ćemo spoznati njegove vrednosti nazna-čene sentencom tečno stanje optimizma.

U kreiranju oglasne poruke oslonili su se na ilu-straciju, ne baš čestu formu u oglašavanju, koja zahtevaveliku umešnost i dugotrajni stvaralački proces digita-

lizacije. Zapravo, cela oglasna kampanja: TV spotovi,plakatne forme i novinski oglasi, tehnološki je dovedenado savršenstva. Zato nije ni čudo što je TV spot premaoceni žirija Taboo nedeljnika izabran za TV spotfebruara meseca. Za razliku od sličnih oglasnih kam-panja, kreativci Orange studija vešto su izbegli zamkuu kojoj se često nađu mnogi stvaraoci kada jedan odkadrova TV spota uzmu za oglasno rešenje na plakat-nim mestima ili u novinama i časopisima. Zaboravljajuda se na televizijskom ekranu ili kompjuterskom mo-nitoru gleda i sluša, na oglasnoj površini pored saobra-ćajnice (bilbord) beleži treptajem oka, a u novinama ičasopisima gleda i čita, mnogo duže i više puta, pa og-lasno rešenje prema tome treba i definisati ne remetećiuspostavljenu retoriku slike.

Oglasna kampanja Fruvite u celini pripada ostva-renjima koja se svojim vizuelnim bogatstvom namećukao celovito i uspešno delo. Oglas je pokazao da možebiti i različit ukoliko je rezultat promišljenog dizajner-skog postupka, gde svaki element ima svoje mesto iznačenje. Gde ništa nije prepušteno slučaju

Očima stručnjaka

S

TABOO NEDELJNIK 20

Bez teme nema ni dileme

aslovom teksta najavljuje se koncert Mileta Kiti-ća koji će se održati u Beogradskoj areni. Nad-naslov teksta je bio (valjda još uvek jeste) pozi-cioni slogan za vodu „gala”, koju je na samom

početku promovisao niko drugi – nego Novak Đoković.Kampanja je bila vrlo ambiciozna a medijski pritisakizuzetan.

Medijska najava za koncert Mileta Kitića – nikad ja-čeg, sudeći po fotografiji na bilbordima, ne zaostajemnogo za pomenutom kampanjom.

U međuvremenu, Novak ne promoviše vodu „gala”,ali kao sponzor voda „gala” trenutno podržava koncertMileta – nikad jačeg. Koncert je „snagom krilatog lava”podržan i od Delta Generali osiguranje.

S obzirom na to da i iza jednog i drugog sponzora (imaih još – ali oni nisu tema) stoji kompanija koja vrlo držido nivoa korporativne kulture, ova pojava upućuje narazmišljanje šta se to dogodilo u međuvremenu, odnosnošta se to trenutno dešava što se tiče podrške sponzora jav-nim ličnostima, odnosno ulozi javnih ličnosti i njihovomdoprinosu uspehu kampanja domaćih privrednika.

Elem, vratio se i Lazar Ristovski (istina, ne više uoglasnoj kampanji za „MB” pivo), već za „heba” vodu...

Ali ni to nije tema. Tema je strategija, dugoročno pla-niranje promotivnih aktivnosti, procesuirane kampa-nje... Znate već ono: autentičnost i doslednost?!

Inače, zanimljivo je iskustvo, nikog drugog do DejvidaOgilvija, koji je o slavnim ličnostima u TV spotovimanapisao: Ovakve poruke su ispod proseka po svojoj moćida promene privrženost nekoj robnoj marki. Gledaocipogađaju da je poznata ličnost plaćena za tu oglasnuporuku. I u pravu su. U svakom slučaju, gledaoci uvekna kraju zapamte poznate ličnosti, dok zaborave naproizvode koje su oni preporučivali. Ovu rečenicu nisamznao kada sam platio Eleonori Ruzvelt 35.000 dolarada oglašava margarin. Obavestila me je da su reakcijegledalaca bile podeljene: jedni su bili tužni jer jenarušila svoju reputaciju, dok su drugi bili tužni (?) izistog razloga. Ovo nije nešto na šta sam ponosan i čegase rado sećam.

Moj prijatelj me uverava da je Ogilvijevo poimanjeoglašavanja „prevaziđeno” pravdajući to „da smo mi tuda uradimo šta klijent traži, i kraj!”

Kada mu spomenem da svako razmišljanje treba dapočne od interesa potrošača, vešto izbegne temu tvrdećida je „TV reklama (TV spot) postala i sama proizvod” ionda efektno poentira: „Pa vi iz Tabooa uostalom birateTV spot, a ne birate najuspešniju kampanju. A znaš što:zato što takvih kampanja nema. A znaš što ih nema:promeni se vlasnik, direktor marketinga ili agencija, i

sve se menja. A ovo je vreme velikih, čestih i brzihpromena...”

Fransoa Ksavije Mao, generalni direktor Ujedinjenihsrpskih pivara, u Biznisu (dodatku dnevnog lista PRESS– koji između ostalih podržava koncert Mileta nikad ja-čeg) najavljuje: „Blic krig za srpsko tržište piva: besmis-leno je da se sa kompanijama koje imaju veće tržišnoučešće od nas takmičimo tako što ćemo kopirati njihovepoteze. Zbog toga smo izabrali sasvim drugačiju stra-tegiju.”

Nesumnjivo kompetentan i autoritativan, otkriva namda je od „planinske vode teško napraviti dobro pivo” inajavljuje da neće biti iznenađenje ako „pils plus” u blis-koj budućnosti zauzme ozbiljan deo tržišta imajući dru-gačiji imidž od glavnih konkurenata.

Iz dosad viđenog, uočljivo je da pivopije tog piva „ze-zaju krizu” i to „samo ladno”. S aspekta strategije ko-munikacije, imam dilemu šta je to drugačije u odnosuna već viđenu kampanju, istina liderskog piva „teško je,ali ćemo se snaći”.

Zajednička je tema prevazilaženja krize.Čak i pomenuti PRESS od 28. aprila do 1. maja nudi

specijalnu cenu oglasa, u akciji „Press pomaže srpskoj pri-vredi”, uz saradnju sa Privrednom komorom Beograda iRepubličkom agencijom za razvoj malih i srednjih predu-zeća. Goran Džafić upozorava da „kriza prvo udara nabudžete za oglašavanje, ali bez reklame gubi se i tržište”.

Oglasnom kampanjom koja „zeza krizu” izgleda danovca za oglašavanje ima. Sudeći po kampanji za kon-cert Mileta nikad jačeg, tu novca za oglašavanje tekimade. Možete čak glasati kojom pesmom će „gala” kon-cert otpočeti.

Priroda problema je u tome što je potrošač – konzu-ment, brzinom promena kampanja za isti proizvod iliuslugu sve više zbunjen. Možda je moj prijatelj u pravu,ali moram da zaključim da je potrošačima uvek po-treban racionalni izgovor da bi opravdali svoje odlukebazirane na emocijama. Zato uključite barem jedan ra-cionalni razlog. Ali, zapamtite, ne izazivajte emocijeukoliko ne možete da ih zadovoljite! (Dejvid Ogilvi).

Racionalni izgovor za odbranu od uticaja krize, možebiti što ćemo je „zezati” ismejavajući je dok ne izvetri, ilise ne oladi, poznajući „našu prirodu” metaforično sejunačeći izraženo refrenom jednog drugog pevača: Nemože nam niko ništa, jači smo od sudbine, mogu samoda nas mrze oni što nas ne vole...

Ovde nije reč o ljubavi i mržnji. Ovde se radi o ključ-noj analiziranoj dilemi: žrtvovati proizvod, žrtvovatinjegove atribute ili žrtvovati ciljno tržište. U procesupromena, sve se to ovde izdešavalo i, nažalost, dešava.

Da li ste ikad pomislili da će se logo vode „gala” po-javiti na bilbordima Mileta nikad jačeg?

Priznajem, ja nisam.Želeći vam srećne praznike, nazdravljam vam čašom

svog omiljenog piva, prisećajući se slogana koji je krei-rao gospodin Panos Rigas, tada kreativni direktor agen-cije GLOBAL DIABOLO ATINA, uključen u tim jednedomaće agencije: Ne morate biti junak da biste uživaliu svom pivu.

Kampanja, naravno, nije prošla...

Piše: Ljubomir Ratković

Upoznaj svoju prirodu

Nikad jači (?)Smejte se do suza: savet optimistima i pesimistima

N