Univerzitet u BeograduFilozofski fakultet

Sociogeneza i suprotnosti pojmova kultura i civilizacija u Nemakoj i Francuskoj

Profesor:Student:Dr. Mladen LaziNenad Brankovi so11/10

Beograd, 2014. godineUvodU svojoj knjizi Proces civilizacije N. Elijas se, izmeu ostalog, bavi i nastajanjem, razvojem i razlikama pojmova kultura i civilizacija. Ono to predstavlja sr poglavlja koja se bave ovom tematikom kod Elijasa jeste pre svega detaljan prikaz istorijskog razvoja ovih pojmova koji omoguava bolje razumevanje odnosa kultura civilizacija. Razumevanje razlike ova dva pojma je jedan od osnova razumevanja politikih dogaanja u Evropi u drugoj polovini XIX veka i prvoj polovini XX veka, a koji su pre svega za svoju osnovu imali odnos Francuske i Nemake.

Sociogeneza suprotnosti kultura i civilizacija u NemakojPojam civilizacija moe da se odnosi na nekoliko datosti, kako sam Elijas to kae. Te datosti mogu biti nivo tehnikog razvoja, vrsta manira, razvoj naunog znanja, verske ideje i obiaje. Kada se ispituje funkcija ovog pojma u Zapadnom svetu ta funkcija, koja je zajedniki element, izraava zapadnu samosvest[footnoteRef:1]. Ipak, civilizacija nema isto znaenje za sve nacije Zapada. Elijas, u prvoj i drugoj glavi svoje knjige Proces civilizacije opisuje upravo te razlike koje postoje u nemakom i francuskom shvatanju pojma civilizacija. [1: Elijas, 2001: 55]

U Francuskoj i Engleskoj pojam civilizacija predstavlja politike, kulturne, tehnoloke injenice. U Nemakoj u upotrebi je kultura koji istie nacionalne razlike i posebnosti grupa (Elijas, 2001: 57). Ono to je zajedniko ovim pojmovima jeste da i jedan i drugi oznaavaju nain na koji se pojedinac ponaa. Ono to ih razlikuje, istie Elijas, je to da civilizacija oznaava proces, ili njegov ishod, dok kultura ima razliita usmerenja. Kultura oznaava samosvest nacije.

-Razvoj suprotnosti kultura / civilizacija-Oivljavanje pojma kultura u Nemakoj i pre 1919. godine imalo je za funkciju suprotstavljanje pojmu civilizacija, pre svega jer je rat koji je voen protiv Nemake bio u ime civilizacije (Elijas, 2001: 59). U skladu sa tim, trebalo je podii samosvest Nemaca i redefinisati je u skladu sa situacijom koja je nastala potpisivanjem mira u Versaju.Koren ovog sukoba izmeu civilizacije i kulture u Nemakoj moe da se trai jo u XVIII veku. Kako Kant u Misli o optoj istoriji sa stanovita graanina sveta navodi u polemici srednjeg stalea protiv obiaja vladajueg drutva nastaje oprenost izmeu kulture i civilizacije (Elijas, 2001: 60). Istorija ovog sukoba, kae Elijas, moe dalje da se prati dalje u prolost, na srednjevekovne dvorove Nemake.-Primeri naina razmiljanja na dvoru u Nemakoj-Na dvorovima u Nemakoj tokom XVII i XVIII veka, kada je Nemaka bila rascepkana na mnogo sitnih drava labavo povezanih u Sveto Rimsko Carstvo nemake narodnosti, glavni jezik je bio francuski. Smatralo se da nemaki jezik ne treba da se pria na dvoru jer je to jezik naroda. Ako pak mora da se koristi nemaki poeljno je bilo umetati to vie francuskih rei (Elijas, 2001: 62). Upotreba francuskog jezika je bila statusni simbol. Srednji sloj nemakog drutva, intelektualci, pokuavao je da definie ono istinski nemako kae Elijas. Frisdrih Veliki, vladar Prusije, u O nemakoj knjievnosti predvia da e porastom blagostanja kod slojeva drutva koji ne pripadaju aristokratiji doprineti procvatu nemake kulture i nauke. Po objavljivanju ove knjige, dolo je do objavljivanja nekih od najveih dela nemake knjievnosti, filozofije i nauke ilerovi Razbojnici, Kantova Kritika istog uma i Geteova Ifigenija, sva dela pisana na nemakom jeziku (Elijas, 2001: 63).

-Srednji stale i dvorsko plemstvo u Nemakoj-U periodu XVIII veka, graanski stale se naglo bogati u Nemakoj. Fridrih Veliki ovo vidi kao srenu revoluciju. To je revolucija koja e doprineti razvoju nauke i umetnosti. Ono to Elijas istie kao glavni problem razdoblja je injenica da ideali dvora i samog kralja ne mogu biti u veoj suprotnosti sa idealima srednjeg stalea koji se budi u Nemakoj. itav knjievni pokret, olienje srednjeg sloja nemakog drutva, je suprotan Fridrihu Velikom, koji predstavlja dvorski sloj Nemake (Elijas, 2001: 68). Ovaj pokret, navodi Elijas, nije politiki pokret, to je izraz drutvenog kretanja nemakog drutva druge polovine XVIII veka i ne predstavlja ceo srednji stale. Elijas taj aktivni deo graanstva naziva graanskom avangardom i inteligencijom srednjeg stalea. Kao najbolji opis stanja svesti ovog sloja drutva Elijas navodi tvrdnju da ona, srednja klasa, eli da sauva zatvorena vrata prema dole, dok, istovremeno, eli da ona prema gore budu otvorena (Elijas, 2001: 70). Za ovaj sloj drutva Elijas kae da se nalaze u udnom zatvoru, nije smeo da misli o ruenju zidova prema gore da ne bi sruio zidove prema dole koji ga odvajaju od narodnih masa.Ipak, za razliku od drugih drava Evrope, u Nemakoj je zid koji rzdvaja aristokratiju od intelektualaca graanskog stalea vii (Elijas, 2001: 71). Elijas smatra da je neznatna integrisanost dvorsko-aristokratskih modela i njihovih unutranjih vrednosti i graanskih modela i vrednosti zasnovanih na meritokratiji odredila nemaki nacionalni karakter. I ovde nemaki razvoj karakterie naglaavanje specifinog, to ini sr razlike nemake kulture i zapadnoevropske civilizacije.Francuska je, za razliku od Nemake, u toku svog razvoja imala ne samo spoljnje kolonizatorsko irenje, ve i irenje unutar same zemlje. To irenje se odnosilo na dvorske manire i modele ponaanja uopte, pre svega usled elje aristokratije da asimiluje druge drutvene slojeve (Elijas, 2001: 71). Pristup aristokratiji je, kako kae Elijas, imao vie vrata. U Nemakoj, sa druge strane, imali smo pojavu usitnjavanja na veliki broj dravica i udaljavanje aristokratije od ostatka drutva. To je dovelo do toga da procesi unutar granica nemakog ivotnog prostora ne budu slini onima u Francuskoj. Oseaj ponosa i svesti nemakih srednjih stalea zasnivao se na vrednostima izvan ekonomije i politike, na knjigama, nauci, religiji, umetnosti. Svemu onome to se moe podvesti pod pojam kultura (Elijas, 2001: 76).

-Povlaenje drutvenog i napredovanje nacionalnog elementau suprotnosti kultura civilizacija-Posle Francuske revolucije krajem XVIII veka dolazi do izjednaavanja pojma civilizacija sa poimanjem Francuske kao takve. Elijas kao dokaz tome navodi citat iz Beleki kanonika Mejera u kojima se ovaj pojam odnosi na Francuze. Ovde se vidi promena u odnosu kultura civilizacija. Umesto drutvenog znaenja i funkcije ovi pojmovi dobijaju pre svega nacionalno znaenje i funkciju (Elijas, 2001: 80).U skladu sa ovim primerom transformacije civilizacije i njenog znaenja, i kultura i ono to ona predstavlja, ono nemako, isto prolazi kroz odreene promene. Ono to je predstavljalo samo odlike odreenog sloja drutva sada postaje nacionalno. Odlike srednjeg stalea postaju odlike cele nacije. Tako su, kae Elijas, potenje i iskrenost, kao nemake osobenosti, suprotstavljene lanoj utivosti civilizacije odnosno Francuske i aristokratskog stalea (Elijas, 2001: 80).Elijas istie da nemaka suprotnost kultura civilizacija nije zaseban fenomen. Ova suprotnost je izraz nemake svesti i ukazuje na razlike u karakteru i ukupnom ponaanju, koje su prvensrveno postojale izmeu odreenih slojeva ali su posle prerasle u razlike izmeu nemake nacije i drugih nacija (Elijas, 2001: 83).

O sociogenezi pojma civilisation u Francuskoj-O drutvenoj genezi francuskog pojma civilizacija-Za razliku od Nemake, u Francuskoj su srednji slojevi drutva rano postali ukljueni u dvorsko drutvo. Ono to se desilo usled toga je da je srednji sloj bio proet aristokratskim tradicijam (Elijas, 2001: 84).Ve u XVIII veku razlike izmeu ova dva sloja u manirima skoro da su iezle, smatra Elijas. U tom trenutku, za razliku od Nemake, francusko graanstvo je ve postalo razvijeno i imuno. Usled ove simbioze aristokratije i srednjeg sloja u Francuskoj, koji se preklapao po manirima nemakih dvorova, ovakvo ponaanje postalo je u Nemakoj olienje nacionalnog identiteta Francuza. Elijas kae da je usled manjih barijera i prisnijih kontakata izmeu aristokratije i graanstva, u Francuskoj ranije dolazi do politike delatnosti graanstva i smanjenja napetosti meu slojevima (Elijas, 2001: 85). U Nemakoj je situacija bila obrnuta i najvie dunosti drali su iskljuivo propadnici aristokratije. Iako je u Francuskoj moe plemstva prilino rano slomljena, u Nemakoj se to desilo tek sredinom XIX veka i ujedinjenjem Nemake u jednu dravu. Razlika izmeu kulture i civilizacije nastaje upravo kao posledica ovih razlika koje su postojale u razvoju Nemake i Francuske i njihovih najbitnijih slojeva.Prvo proirenje znaenja glagola civilizovati u imenicu civilizacija nalazi se kod Miraboa oca u njegovoj knjizi iz 1760. godine (Elijas, 2001: 86). On kae da civilizacija nita ne ini za drutvo ako mu ne daje i temelj i oblik vrline. Mirabo iz pojma civilizovai ovek izvodi civilizaciju.

-Sociogeneza fiziokratizma i francuskog reformistikog pokreta-Od kraja XVII veka u Francuskoj postoji potreba za reformom ekonomskog sistema. Kao glavna poketaka snaga reforme bili su odreeni visoki upravni inovnici (pokrajinski intedanti, na primer), koji su predstavljali moderne elemente i jedine funkcije u dravi koje nisu mogle biti kupljene ili nasleene (Elijas, 2001: 90). Jedan od naziva za borbe liberalnih i modernih slojeva francuskog drutva bio je fiziokratizam. To je sistem reforme, kako ekonomske, tako i politike i drutvene. Ipak, nisu svi pripadnici srednjeg, graanskog, sloja bili pobornici reformi. Elijas istie da veliki deo njih je u stvari bio anti-reformatorski. Ipak, u Francuskoj je graanski sloj drutva ve tada poeo da igra politiku ulogu, dok u Nemakoj jo dugo to nee biti sluaj i graanski sloj e imati akademsku ulogu (Elijas, 2001: 91). U Francuskoj je izraz civilizacija u trenutku nastajanja, navodi Elijas, odraavao reformatorske ideje. U Miraboovim Belekama civilizacija obuhvata itavu moralnost tog vremena. Prava civilizacija, smatra Mirabo, nalazi se izmeu varvarstva i lane civilizacije koja nastaje usled prevelike koliine novca. Kruenje od varvarstva, preko prave do lane civilizacije moe da se preokrene ako se merama vlade, smatra Mirabo, lana civilizacija vrati u pravu (Elijas, 2001: 93). Ovo odlino oslikava reformatorske stavove fiziokrata.Krajem XVIII veka dolazi do uvrivanja pojma civilizacija. Ona nije stanje. Civilizacija je neto to se unapreuje, ona je proces. Civilizovanje drave, ustava, obrazovanja, a samim tim i irih slojeva jednog drutva mora da usledi tek posle profinjivanja manira i pacifikacije drutva (Elijas, 2001: 96). Ovakav stav moe da se smatra loginim i u skladu sa razvojem francuskog drutva u XVII i XVIII veku. Inteligencija srednjeg stalea u francuskoj je vezana za aristokratiju. Oni, za razliku od inteligencije u Nemakoj, govore i usavravaju jezik aristokratije. Njihovo ponaanje je, kae Elijas, u skladu sa tradicijom francuske aristokratije. Njene ideje i pojmovi nisu suprotstavljeni idejama i pojmovima aristokratije (Elijas, 2001: 97). Sa druge strane, nemaka graanska inteligencija je bila direktno suprotstavljena ovakvom razvoju. Francuski pojam civilizacija odraava poseban razvoj i sudbinu graanstva u Francuskoj, ba kao to kultura to predstavlja za nemako graanstvo (Elijas, 2001: 97).Elijas navodi da su i civilizacija i kultura nastale kao sredstvo srednjeg stalea u borni protiv aristokratije, ma koliko ona bila drugaija u Nemakoj i Francuskoj. Kasnije, razvojem ova dva drutva, dolazi i do promena u znaenjima samih pojmova. U Nemakoj kultura se transforime iz sredstva za borbu protiv aristokratije u izraz nacionalnog oseaja. Sa druge strane, civilizacija postaje sredstvo za opravdavanje kolonijalnih irenja, kako Francuske, tako i drugih zapadnoevropskih drava (Elijas, 2001: 98). To se postie pre svega zahvaljujui poimanju civilizacije kao procesa koji slui razvoju drutva od varvarstva ka viem stanju svesti, ekonomije i politikke organizovanosti.

ZakljuakRazlike izmeu pojmova kultura i civilizacija nastaju, pokazao je Elijas, pre svega usled razliitih politikog, ekonomskog i socijalnog razvoja Nemake i Francuske. Te razlike su od dva pojma, koja su u trenutku nastajanja imala istu svrhu, borbu protiv vladajueg stalea, stvorile pojmove koji su transformisali istoriju Evrope pre svega usled izjednaavanja poimanja nacije i kulture ili civilizacije. Iako u Francuskoj civilizacija nije oslikavala samo francusko drutvo ili odlike francuske nacije, u Nemakoj je taj pojam poistoveen sa Francuskom po istom prinsicpu po kom je kultura predstavljala svest nemake nacije koja je sa velikim zakanjenjem u odnosu na Francusku poela proces ujedinjenja drave i razvoja jedinstva slojeva iste.

Literatura: Elijas, N. (2001). Proces civilizacije, S. Karlovci: Izdavaka knjinica Zorana Stojanovia