UPUTSTVO ZA KORIŠ ENJEĆ

Teleskopi na EQ1 & EQ2 montaži

060103V1

REFRAKTOR

A

BC

D

E

F G

H

I

J

12 3

45

678

109

1112

a

b

c

L K

EQ2

A

BC

D

FE

L

M

H

IJ

K

12

34

5

6

78

910

1112

a

b

G

EQ1

A. B.C. D. E. F. G. H. I. J.K.L.M.

Zaštitna maska/poklopac (skloniti pre posmatranja)Antirosnik/SeniloObjektiv/so ivočTubus teleskopaFotonavoj za fotoaparatTražilac (nišan)Nosa tražioca (nišana)čŠrafovi za centriranje tražiocaKo nica za fokuserčFokuser

Dijagonalno ogledaloTo ak fokuserač

1. 2. 3. 4. 5. 6.

7. 8. 9.10.11.12.

Sajla za fino pomeranje deklinacije (Dec.)Sajla za fino pomeranjeR.A. (Rektasenzije)Šraf za kontrolu visineŠraf za kontrolu azimutaKontrategKo nica kontrategač

Šipka kontrategaR.A. skalaDec. skalaDec. ko nicačNosa prstena teleskopačPrsten tubusa

a. b.

Korpa za sitnice, okulareTronožac

A. B.C. D.E. F. G. H. I. J.K.L.

Zaštitna maska/poklopac(skloniti pre posmatranja)Antirosnik/SeniloObjektiv/so ivočTubus teleskopaFotonavoj za fotoaparatTražilac (nišan)Nosa tražioca (nišana)čŠrafovi za centriranje tražiocaOkularDijagonalno ogledaloFokuserTo ak fokuserač

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

8. 9.10.11. 12.

Sajla za fino pomeranje deklinacije (Dec.) Šraf za kontrolu visine Šraf za kontrolu azimutaKontrategKo nica kontrategačŠipka kontrategaSajla za fino pomeranjeR.A. (Rektasenzije) R.A. skala R.A. ko nicač Dec. skala Dec. ko nica č Prsten tubusa

a. b.

Korpa za sitnice, okulareTronožac

EQ1 EQ2

Okular

EQ1 EQ2

A

B

CD

E F

G

H

I

1

2

3

a

b

45

6

7

8

9

10

11

12

J

K

12

34

5

6

78910

11

a

b

B

C

D

EF

G H

J

I

K

a. b.

Korpa za sitnice, okulareTronožac

a.

b.

Korpa za sitnice, okulare

Tronožac

1. 2.

3. 4. 5.

6. 7. 8.

9.

10.

11.12.

R.A. skalaSajla za fino pomeranje deklinacije (Dec.)Šraf za kontrolu visineŠraf za kontrolu azimutaSajla za fino pomeranjeR.A. (Rektasenzije)KontrategKo nica kontrategačŠipka kontratega

R.A. ko nicačDec. skala

Dec. ko nicačPrsten tubusa

1.

2.

3. 4. 5. 6. 7.

8.

9.

10.11.

Sajla za fino pomeranje deklinacije (Dec.)Sajla za fino pomeranjeR.A. (Rektasenzije)Šraf za kontrolu visineŠraf za kontrolu azimutaKontrategKo nica kontrategačŠipka kontratega

R.A. skala

Dec. skala

Dec. ko nicačPrsten tubusa

EQ2EQ1

A.B. C. D. E.F.

G. H. I.J. K.

Sekundarno ogledaloAntirosnik/Senilo(skloniti pre posmatranja)FokuserNosa tražioca (nišana)čTražilac (nišan)Šrafovi za centriranje tražiocaOkularTo ak fokuseračFotonavoj za fotoaparatTubus teleskopaPrimarno ogledalo

A.B. C. D. E.F.

G. H. I.J.K.

Sekundarno ogledaloAntirosnik/Senilo(skloniti pre posmatranja)FokuserNosa tražioca (nišana)čTražilac (nišan)Šrafovi za centriranje tražiocaOkularTo ak fokuseračFotonavoj za fotoaparatTubus teleskopaPrimarno ogledalo

Red Dot tražilac

Fokus-ko nicač

Dijagonalnoogledalo

To ak fokuserač

Okular

Antirosnik/Senilo skolinitipre posmatranja

MAKSUTOV tip teleskopa – sistem so iva i ogledalač

1/4"-20 Adapter

REFLEKTOR/MAKSUTOV

A

Sklapanje vašeg teleskopa

Centriranje tražioca i koriš enje Red Dot-a ćBalansiranje teleskopaKoriš enje EQ1 montažećKoriš enje EQ2 montažećKoriš enje Barlow so ivać čFokusiranjeUseveravanje (polarno) teleskopaPra enje nebeskih objekataćKoriš enje R.A. i Decl. skale ćNišanenje teleskopomOdabir okulara

KORIŠĆENJE TELESKOPA

Za EQ1 montažePostavljanje tronošcaPriprema montažePostavljanje teleskopaPostavljanje tražioca i Red dot tražiocaPostavljanje okulara

Za EQ2 montažePostavljanje tronošcaPostavljanje teleskopaPostavljanje tražioca i Red dot tražiocaPostavljanje okulara

Pravilno održavanje vašeg teleskopa

Posmatranje noćnog nebaVremenski usloviOdabir posmatra kog mestačOdabir najboljeg vremena za posmatranjeTemperaturna adaptacija teleskopaAdaptacija o ijuč

Kolimacija (štelovanje) njutn-teleskopaiš enje teleskopaČ ć

5

11

55677

1112121313141415151620

2121212121

2222

8 89/1010

21

22

SADRŽAJ

KADA POSMATRATE SUNCE POMO U SPECIJALNOG FILTERA, POKLOPITEĆTRAŽ ILAC TELESKOPA KRPOM DA NE BI DOŠLO DO OŠTE ENJA OPTIKE.ĆNIKADA NE KORISTITE FILTERE ZA SUNCE KOJI SE ŠRAFE NA OKULAR!!!NIKADA NE KORISTITE TELESKOP ZA PROJEKCIJU SUNCA NA DRUGIMPOVRŠINAMA JER JE TELESKOP VELIKA LUPA KOJA MOŽ E NAPRAVITIŠTETU NA DRUGIM MATERIJALIMA DOK FOKUSIRANA SVETLOST MOŽ EOŠTETITI UNUTRAŠNJOST TELESKOPA STVARAJU I JAKU TOPLOTU!Ć

NIKADA NE POSMATRAJTE SUNCE TELESKOPOM UKOLIKO NEMATE SPECIJALNI FILTER NAMENJEN ZA TO!!! ISTOG TRENUTKA MOŽ E NASTUPITI SLEPILO I NEPOVRATAN GUBITAK VIDA!!!

PAŽ NJA! !!!!!!SLEDEĆE UPUTSTVO PAŽLJIVO PROČITAJTEI PRATITE INSTRUKCIJE.

5

ZA EQ1 MONTAŽU

Nameštanje nogara tronošca (Fig.1)1) Polako odvrnuti stezaljke za podešavanje visine i lagano izvucite donji deo svake nogare tronošca. Zategnite stezaljke da bi držite nogare u mestu.

2) Razdvojiti nogare tronošca

3) Nivelisati svaku nogaru tronošca pojedina nočtako da sve tri nogare budu podjednake visine

Montiranje korpe za okulare i opremu (Fig. 2)1) Postavite metalni trougao (korpu) na plasticni trougaokoji povezuje nogare tronošca i zašrafite ga odozgoleptir-šrafovima koje dobijate u kompletu

Montiranje glave montaže na tronožac (Fig. 3)

1) Postavite glavu montaže na tronožac, kao na slici

2) Pogurajte šraf za azimut u glavu montaže i zašrafite ga okretanjem u smeru kao na slici

Fig. 1

POSTAVLJANJE TRONOŠCA

Fig. 2.

Fig. 3

Repozicioniranje montaže (Fig.4.1 - 4.5)

Pratite slike da biste okretanuli montažu u poziciju za koriš enje ć

(otpustiti šraf)

Otko ite R.Ačko nicu i zarotirajtečza 180°

Otko ite ko nicu zač čvisinu i pomo u šrafaćdignite montažu na geografskuvisinu

Zarotirajte za 180°

Pritegnuti ko niceč(šrafove) Dec, RA,visine i azimuta (horizontale).

Otko ite DECčko nicu i zarotirajtečza 180°

(otpustiti kočnicu)

Fig.4.1 Fig.4.2Fig.4.3

Fig.4.4 Fig.4.5

PRIPREMA MONTAŽE

6

POSTAVLJANJE PRSTENOVA TUBUSA (Fig.7)

1) Skinite prstenove teleskopa sa tubusa odvratnjem šrafova.

2) Postavite prstenove na gornji deo montaže, ta no iznad predvidjenih rupa.čZašrafite prsten stavljanjem šrafa sa donje strane montaže. Zategnuti dok celakonstrukcija ne bude solidna (Fig.7)

POSTAVLJANJE TELESKOPA NA PRSTENOVETUBUSA (Fig.8)

1) Uklonite teleskop iz celofana i zaštitne folije.2) Postavite teleskop (tubus) na, sada ve postavljenje, ćprstenove. Probajte da nadjete dobar balans maseteleskopske cevi (tubusa) i zategnite prstenove ali ne previšeda ne bi došlo do manjih ošte enja farbe. ć

POSTAVLJANJE SAJLI ZA FINO POMERANJE (Fig.6)

1) Ubacite metalni deo sajli u deo predvidjen na montaži.Pritegnite šrafove da se sajle ne bi opustile.

POSTAVLJANJE KONTRATEGA (Fig.5)

1) Dogurajte kontrateg do pola dužine šipke. Držite kontrateg jednom rukom i drugom rukom ušrafite šipku sa tegom u glavu montaže (kao na slici).

2) Pritegnite šraf kontratega da bi se održao na šipcii ne bi spao. Isti šraf služi za balansiranje mase tega.

(duža sajla)

(kraća sajla)

POSTAVLJANJE TELESKOPA

Fig.5Fig.6

Fig.7

Fig.8

POSTAVLJANJE TELESKOPA

POSTAVLJANJE TELESKOPA (Fig.9)

1) Postavite tubus teleskopa na adapter sa fotonavojem 1/4"-20. Prika ite teleskop šrafovima za montažu klju em dok č čdrugom rukom pridržavate teleskop.

Fig.9

za teleskope tipa Maksutov ili katadioptri ke modele č

7

UBACIVANJE OKULARA U FOKUSER (Fig.14)

1) Popustite sigurnosne šrafove koji se nalaze na fokuseru. Skinite poklopac sa fosuera.2) Ubacite dijagonalno ogledalo (diagonal mirror) i dotegnite dva šrafa (ne previše da se ne bi oštetili šrafovi i dijagonal) da bi dijagonal ostao na mestu.3) Popustite šrafove na samom dijagonalu.4) Ubacite željeni okular u dijagonal i dotegnitešrafove da bi okular ostao na mestu. Nadjite željenifokus i objekat za posmatranje.

UBACIVANJE OKULARA U FOKUSER (Fig.13)

1) Popustite sigurnosne šrafovekoji se nalaze na fokuseru. Skinitepoklopac sa fokusera.

2) Ubacite željeni okularu fokuser (za po etakčonaj sa najve om žižnomćdužinom – npr. 25mm,32mm itd. Fokusirajteto ki ima fokusera č ćdok ne dobijete zadovoljavaju u oštrinućslike.

(reflektor – njutn ) (refraktor i Maksutov)

POSTAVLJANJE OKULARA

MONTIRANJE TRAŽIOCA (Fig.10, 11)

1) Odvojite tubus tražioca sa strane.

2) Otšrafite dva pljosnata, valjkasta šrafa koja se nalaze blizu fokusera (kao na slici).

3) Uglavite nosa tražioca u dva navoja koja su ostalačpošto ste skinuli valjkaste šrafove.

4) Ponovo vratite valjkaste šrafove i zategnite ihda biste osigurali nosa tražioca. Postavite tražilacču nosa – pripazite na tri šrafa za centriranje tražioca. č

POSTAVLJANJE TRAŽIOCA

Fig.10 Fig.11

Fig.13

Fig.14

Fig.12

POSTAVLJANJE RED DOT-a

MONTIRANJE RED DOT TRAŽIOCA (Fig.12)

Postavite Red dot tražilac u mali nosa pravougaonogčoblika i pritegnite šraf da biste osigurali stabilno koriš enje. ć

8

ZA EQ2 MONTAŽU

POSTAVLJANJE KONTRATEGA (Fig.18)

1) Dogurajte kontrateg do pola dužine šipke. Držitekontrateg jednom rukom i drugom rukom ušrafitešipku sa tegom u glavu montaže (kao na slici).2) Pritegnite šraf kontratega da bi se održao na šipcii ne bi spao. Isti šraf služi za balansiranje mase tega.

POSTAVLJANJE SAJLI ZA FINO POMERANJE(Fig.19)1) Ubacite metalni kraj sajli u deo predvidjen na montaži. Pritegnite šrafove na krajevima sajli da sajla ne bi ispala iz ležišta.

2) Kra a sajla služi za fino pomeranje i ćcentriranje objekta u RA osi (osa teleskopakoja treba da je okrenuta ka zvezdi Severnja i)čdok duža sajla služi za fino pomeranje u Dec osi.

(duža sajla)

(kratka sajla)

POSTAVLJANJE TELESKOPA

Fig.18

Fig.19

Nameštanje nogara tronošca (Fig.15)1) Polako odvrnuti stezaljke za podešavanje visine i lagano izvucite donjideo svake nogare tronošca. Zategnite stezaljke da bi držale nogare u mestu.

2) Razdvojiti nogare tronošca.

3) Nivelisati svaku nogaru tronošca pojedina nočtako da sve tri nogare budu podjednake visine.

Montiranje korpe za okulare i opremu (Fig.16)1) Postavite metalni trougao (korpu) na plasticni trougaokoji povezuje nogare tronošca i zašrafite ga odozgoleptir-šrafovima koje dobijate u kompletu.

Montiranje glave montaže na tronožac (Fig.17)

1) Postavite glavu montaže na tronožac, kao na slici.

2) Pogurajte šraf za azimut u glavu montaže i zašrafite ga okretanjem u smeru kao na slici.

Fig. 15

Fig. 16

Fig.17

POSTAVLJANJE TRONOŠCA

9

POSTAVLJANJE PRSTENOVA TUBUSA NA MONTAŽU (Fig.20)

1) Skinite prstenove teleskopa sa tubusa odvratnjem šrafova. 2) Postavite prstenove na gornji deo montaže, ta no iznad čpredvidjenih rupa. Zašrafite prsten stavljanjem šrafa sa donje strane montaže. Zategnuti dok cela konstrukcija ne bude solidna.

POSTAVLJANJE TELESKOPA NA PRSTENOVE (Fig.21)

1) Uklonite teleskop iz celofana i zaštitne folije.2)Postavite teleskop (tubus) na, sada postavljenje, prstenove. Probajte da nadjete dobar balans mase teleskopske cevi (tubusa) i zategnite prstenove ali ne previše da ne bi došlo do manjih ošte enja farbe. ć

Fig.20

Fig.21

Fig.22

(reflector) (refractor)

MONTIRANJE TRAŽIOCA (Fig.24)

1) Crna gumica se postavlja u kružno udubljenje na tražiocu. Postavite tražilac u njegov nosa . č2) Sada ubacite tražilac sa nosa em č

(manji tražilac 5x24) (ve i tražilac 6x30, 8x50...)ćMONTIRANJE TRAŽIOCA (Fig.23)

1) Odvojite tubus tražioca sa strane.2) Otšrafite dva pljosnata, valjkasta šrafa koja se nalaze blizu fokusera (kao na slici). 3) Uglavite nosa tražioca u dva čnavoja koja su ostala pošto ste skinuli valjkaste šrafove. 4) Ponovo vratite valjkaste šrafove i zategnite ih da biste osigurali nosa tražioca. čPostavite tražilac u nosa č– pripazite na tri šrafa za centriranje tražioca.

POSTAVLJANJE TRAŽIOCA

Fig.23

Fig.24

POSTAVLJANJE TELESKOPA

POSTAVLJANJE TELESKOPANA MONTAŽU (Fig.22)

1) Postavite tubus teleskopa na adapter sa fotonavojem 1/4"-20.

2) Zašrafite teleskop za montažu klju em čdok drugom rukom pridržavate teleskop.

POSTAVLJANJE TELESKOPAza teleskope tipa Maksutov ili katadioptri ke modeleč

10

UBACIVANJE OKULARA U FOKUSER (Fig.27)

1) Popustite sigurnosne šrafove koji se nalaze na fokuseru. Skinite poklopac sa fosuera.2) Ubacite dijagonalno ogledalo (diagonal mirror) i dotegnite dva šrafa (ne previše da se ne bi oštetili šrafovi i dijagonal) da bi dijagonal ostao na mestu.3) Popustite šrafove na samom dijagonalu.4) Ubacite željeni okular u dijagonal i dotegnitešrafove da bi okular ostao na mestu. Nadjite željenifokus i objekat zaposmatranje.

UBACIVANJE OKULARA U FOKUSER (Fig.26)

1) Popustite sigurnosne šrafovekoji se nalaze na fokuseru. Skinitepoklopac sa fokusera.2) Ubacite željeni okularu fokuser (za po etakčonaj sa najve om žižnomćdužinom – npr. 25mm,32mm itd. Fokusirajteto ki ima fokusera č ćdok ne dobijete zadovoljavaju u ćoštrinu slike.

POSTAVLJANJE OKULARA

Fig.26

Fig.27

Fig.25

POSTAVLJANJE RED DOT-aMONTIRANJE RED DOT TRAŽIOCA (Fig.25)

Postavite Red dot tražilac u mali nosa pravougaonogčoblika i pritegnite šraf da biste osigurali stabilno koriš enje. ć

(reflektor – njutn ) (refraktor i Maksutov)

KORIŠĆENJE TELESKOPACentriranje tražioca

11

Fig.a2

Fig.a3

Fig.b1

Fig.a1

Ovi mali opti ki dodaci su vrlo korisne stvari koje svaki teleskopčmora da poseduje. Kada su pravilno centrirani i usmereni u istom smeru kao i teleskop, željeni objekat se pronalazi lako u vidnom polju okulara teleskopa. Tražilac je, ustvari, opti ki nišan teleskopa č- isti princip koriste snajperske puške.

Centriranje tražioca je najbolje vršiti napolju, po danu, pre no nog ćposmatranja. Prvo izoštrite sliku. Za tražioce 5x24 se fokusiranje vrši zadnjimreckavim okularom (fig.a). Za tražioce 6x30 se fokusiranje vrširotiranjem prednjeg dela. Prstenomse zako i prednji deo poštočse pronadje fokus (Fig.a1).

Uperite teleskop prema nekom upe atljivom objektu, vrhu čdalekog drveta ili vrhu velike antene na soliteru. Potrebno jekoristiti manje uveli anje tako što ete npr. staviti okular od č ć25mm u vaš teleskop.

Sada proverite da li je centar nitnog krsta u tražiocu usmerenka istom objektu koji imate u okularu teleskopa npr. vrh antene.Za 6x24 tražioce, koristite tri šrafa za doterivanje objekta ucentar preseka nitnog krsta u tražiocu (Fig.a2).Za 6x30 tražioce, koristite samo dva šrafa za centriranje (Fig.a3)Da bi ste kvalitetno posmatrali, centar slike u okularu teleskopamora da se poklapa sa centrom slike u tražiocu. Slika u tražiocu je uvek manjeg uveli anja nego u teleskopu!č

1)

2)

3)

Koriš enje Red Dot-ać

Red Dot tražilac je osnovna oprema svakog teleskopa. Nema uveli anječi daje realnu sliku za razliku od opti kih tražilaca. Poseduje crvenu člampicu koja se prikazuje kao crvena ta kica - nišan(otuda i ime red Dot).čOpremljen je šrafovima za centriranje, prekida em za uklju ivanječ čcrvene lampice i baterijama ukupnog napona od 3V.

a

Koriš enje Red Dot tražioca je vrlo jednostavno. Samo treba ćpogledati kroz otvor tražioca, uklju iti crvenu lapmicu kojačpredstavlja nišan, izabrati objekat na nebu.Bitno je da vam oba oka budu otvorena kada centrirate npr. zvezdu.Pošto je vidite u centru crvene ta kice, zna ete da je ista zvevda u okularuč ćvašeg teleskopa.

Šraf za štelovanjevisine

ON/OFFKotrola svetline

Poklopac za baterije

Mesto za posmatranje

Providna plasti na čfolija

Centriranje Red Dot tražioca

Kao i svi tražioci, Red Dot mora biti usaglašen sa opti kom putanjomčteleskopa. Centriranje tražioca se vrši pomeranjem šrafova za štelovanje(Fig.b).

Ukoliko je oprema nova i nekoriš ena, Red Dot ima providnu plasit nu ć čpresvlaku koja se nalazi izmedju baterije i poklopca. To je sigurnosnapresvlaka koja onemogu ava slu ajno uklju ivanje Red Dot-ać č č (Fig.b1).Uklju ite Red Dot rotiranjem šrafa (ON/OFF) u pravcu suprotnom odčkazaljke na satu koji je istovremeno i potenciometar za ja inu svetlinečcrvenog nišana.U fokuser teleskopa ubacite okular koji e vam dati malo uveli anje,ć čnpr. 25mm. Teleskopom pronadjite neki referentni objekat kao što jeiznad opisano u koriš enju tražioca.ćPri posmatranju kroz Red Dot, koristite oba oka da biste lakšemanipulisali pri centriranju objekta. Ukoliko se centar slike u Red Dot-u ne poklapasa centrom slike u okularu teleskopa, potrebno je da docentrirate Red Dot pomo ućšrafova za štelovanje u azimutu (horizontali) i visini.

1.

2.

3.

4.

Fig.a

Fig.b

Proces centriranja tražioca

Šraf za štelovanjeazimuta(horizontale)

12

Balansiranje teleskopa

Fig.c

Pre svakog posmatranja, teleskop bi trebalo balansirati. Balansiranje smanjuje otpor pri koriš enju montaže i ćomogu ava lakše i preciznije koriš enje finog pomeranja, kao i pra enja pomo u motora (dokupnih) koji se koristeć ć ć ćradi lagodnijeg posmatranja ili astrofotografije – motori poništavaju uticaj Zemljine rotacije oko svoje ose.Balansiranje teleskopa treba zapo eti stabilnom postavkom tronošca i montaže i proverom stabilnosti. Ukoliko planirate čfotografisati teleskopom ovaj korak je vrlo bitan. Obratite pažnju da je pre balansiranja potrebno staviti sve planiranedodatke na teleskop – npr. okular, tražilac, fotoaparat itd.

1)

2)

3)4)

5)

Da biste dobili najbolje rezultate balansiranja uR.A. osi, doterajte visinu montaže na oko 15º-30ºvisine (geografske širine – Beograd je ~ 44º.30' )Otpustite R.A. i Dec ko nice i istovremenočpridžavajte teleskop da ne bi udario u montažui oštetio se ukoliko je debalans izrazit. Teleskoppostavite horizontalno sa zemljom (Fig.c).

Zako ite Dec ko nicu.č čR.A. ko nica treba da bude otpuštena. Ukoliko teleskopčpada ka svojoj strani, pomerite kontrateg niže ka krajušipke. Nadjite dobar balans sve dok se teleskop nebude pomerao u R.A. osi. Pošto ste našli dobar balans izmedju kontratega iteleskopa, obavezno proverite da li je ko nica kontrategačstegnuta. Može do i do ozbiljne povrede ukoliko teg sklizne saćšipke.

R.A. balans

DEC. balans

1)2)

Svi planirani dodaci treba da su na teleskopu pre balansiranja. R.A. treba uraditi pre Dec. balansiranja.

Da bi dobili najbolje rezultate, doterajte montažu na oko 60º-75º gledaju i Dec. skalu. ć Otpustite R.A. ko nicu i zarotirajte ponovo teleskop kao na slici (Fig.c). Teleskop treba dačbude paralelan sa zemljom.

3)4)

5)

Otpustite dec. ko nicu i istovremeno pridržavajte teleskop da se ne bi oštetio udarcem u montažu.čUkoliko se teleskop pomera isuviše na jednu stranu, morate blago otpustiti šrafove na prstenovima teleskopai pogurati tubus ka kontra-strani od one na koju pada. Pošto ste pronašli dobar balans, ponovo zategnite prstenove teleskopa ali ne previše da ne bi došlo do ošte enja.ćPritegnite i ko nicu Dec. ose i teleskop je spreman za koriš enje. č ć

Koriš enje EQ1 montažeć

Šraf za podešavanjevisine

Ko nica za čpodešavanje visinei skala geogr.šir.

R.A. ko nicač

Šraf za azimut (levo-desno pomeranje)

EQ1 montaža ima standardne šrafove za pomeranje u visini i azimutu ( levo-desno ).Ova dva šrafa su predvidjena za koriš enje pri dnevnom ćposmatranju. Za otpuštanje montaže u azimutu, iskoristitešraf koji se nalazi na mestu iscrtanom kao na slici Fig.dPošto blago otpustite šraf (ne skroz!), možete pomeriti teleskopu azimutu, a pošto ga postavite u željenu poziciju za posmatranjetreba pritegnuti šraf da se montaža sa teelskop ne bi pomeralaili došlo do teškog ošte enja, pada ili povrede.ćOva montaža ima asovnik rektasenzije (R.A.) kao i asovnikč čdeklinacije (Dec.) koje mogu olakšati posmatranje ukolikopoznajete trenutni zvezdani položaj, a motor za pra enje jećuklju en.čZa fino centriranje objekta u okularu i vidnom polju se koristesajle za fino pomeranje u R.A. i Dec.Šraf za pozicioniranje montaže u visini treba doštelovati takoda se montaža podigne na geografsku širinu vašeg posmatra kog mesta.čZa Beograd je geografska širina oko +44º50' dok je geografska dužina oko19ºE (isto no). Geografsku dužinu ne možete podešavati ali je treba znatičzbog koriš enja astronomskih programa i sli no.ć č

Fig.d

Koriš enje EQ2 montažeć

010203040

5060

708090

13

Dec. sajlaza finopomeranje

R.A. sajlaza fino pomeranje

R.A. skala

Dec. ko nicačDec. skala

EQ2 montaža poseduje šrafove za podešavanje teleskopau visini (gore-dole) i azimutu (levo-desno).Ova dva šrafa se obi no koriste pri ve im pomeranjimač ćili dnevnom posmatranju ukoliko želite da lakše koristiteteleskop u tu svrhu. Šraf za visinu se koristi za podizanje ilispuštanje montaže, tj. pronalaženje geografske širinemesta posmatranja. Pogledajte stranu 12. za detaljnije.Šraf za pomeranje teleskopa u visini je na slici Fig.e

Ova montaža, kao i EQ1, poseduje asovnike i skale za R.A.či Dec. koji se lako koriste ukoliko je teleskop motorizovan i dobro useveren (R.A. osa je usmerena u smeru zvezde Severnja e Fig.d2 – geografska širina za Beograd je ~ 44º.30') čObratite pažnju na ko nice R.A. i Dec. osovine (Fig.e1). č

Šraf za pomeranje u visini (gore-dole)

Šraf za pomeranje u azimutu (levo-desno) Dec. sajla za fino pomeranjeR.A. sajla za fino pomeranje

R.A. skala

Dec. ko nicač

R.A. ko nicač

Dec. skala

Fig.fKoriš enje dodatnog Barlow so ivać č

Barlow je negativno so ivo koje služi za pove anje žižne dužineč ćteleskopa (F), tj. za kompletno pove anje. Stavlja se izmedju ćfokusera i okulara. Time se smanjuje i veli ina vidnog polja aličse dobija duplo ve e uveli anje ukoliko je Barlow so ivoć č čozna eno sa 2x ili trostruko ukoliko ozna eno sa 3x itd.č č

Kod reflektorskih teleskop se stavlja izmedju fokusera i okularadok se kod refraktora obi no postavlja izmedju dijagonalači okulara, mada se može postaviti i izmedju fokusera i okularakao kod reflektora. Kod refraktora se može postaviti ak i izmedjučfokusera i dijagonala, ime se dobija još ve e uveli anje, tako dač ć čnpr. ukoliko to uradite sa barlow so ivom od 2x, dobi eteč ćuveli anje od 3x ukupne žižne dužine teelskop (F – pogledajtečserijsku plo icu na tubusu vašeg teleskopa za info o F).čPored osobine da zna ajno pove ava uveli anje vašeg teleskopač ć čBarlow so iva imaju i osobinu koja umanjuje sfernu aberacijučokulara dok se celokupna slika iz okulara pove ava sa odstojanjemćvašeg oka od površine so iva tako da mnogo lakše mogu posmatratiči oni koji nose nao are. U suštini, kombinacija Barlow so ivo-okular č čobi no daje svetliju i kvalitetniju sliku pri istom uveli anju u poredjenju č čsa okularom koji ima iste performanse kao i ta kombinacija Barlow-okular.

a

BarlowOkular

(Reflektorski teleskop tipa njutn)

Barlow

Dijagonal

Okular

(Refraktor i Maksutov Teleskopi)

Fig.d1

Fig.d2

Fig.e1Fig.e

14

Fokusiranje Fig.g

otko itič

0

908070

605040

302010

EQ2EQ1

Fig.h

Fokusiranje se vrši okretanjem toški a fokusera u smeru ili suprotnomćsmeru od kretanja kazaljke na satu sve dok slika u okularu ne budezadovoljavaju e oštra (Fig.g). Ponekad je potrebno proferavati fokusćs vremena na vreme tokom posmatranja ukoliko je došlo do nagle promenetemperature koja se obi no javlja zimi pošto se teleskop naglo premestičsa ku ne temperature na spoljašnju. Tu treba biti oprezan jer teleskop ne bićtrebalo forsirati sa naglim i ekstremnim promenama temperature. Fokusuvek treba naštelovati pri promeni okulara ili stavljanju Barlow so iva.č

EQ1:

Ukoliko želite što lakše i udobnije posmatranje koje ne e zahtevatićpomeranje teleskopa u obe ose jer objekti 'beže' iz vidnog polja okulara,trebalo bi useveriti teleskop. To zna i da ukoliko imate i dodatni motorčza pra enje koji poništava rotaciju Zemljine sfere, ima ete konstantnoć ćobjekat u okularu koji ne e 'bežati' iz vidnog polja.ćUseveravanje se vrši podizanjem montaže teleskopa pomo u šrafa ćza visinu gde ete pritom gledati da vam tronožac bude nivelisanć, a skala za visinu (geografsku širinu) bude podešena na koordinatemesta vašeg posmatra kog mesta. Za Beograd je to oko 44º.30' i začpovremena posmatranja vam nije bitna izuzetna preciznost skale.Pošto ste nivelisali tronožac i postavili skalu na geografsku širinuposmatra kog mesta, potrebno je usmeriti R.A. osu montaže u smeručzvezde Severnja e koju ete locirati pomo u dodatnih mapa neba.č ć ćPošto ste montažu usmerili ka Severnja i, ne zaboravite dačzako ite šraf za visinu i azimut.č

"Polarna zvezda" ili Severnja a se nalazi na manje od jednog lu nog č čstepena od Pravog Nebeskog Severnog Pola. Da biste imali savršenopra enje, potrebno je useveriti teleskop 'Drift Metodom' (Drift Method)ć(Fig.i) koja nije neophodna za jednostavna posmatranja.

Fig.i

Useveravanje

+Severnja ač

Kasiopeja

Mali Medved

Veliki Medved

Severni Nebeski Pol

030

6090

otko itič

Otko ite Dec šraf i zarotirajte tubus teleskopa sve dok na Dec.čskali ne piše 90°. Ponovo zako ite Dec. ko nicu. č čZatim, otko ite ko nicu za azimut (horizontalu) i otprilike usmeriteč čosovinu R.A. ka zvezdi Severnja i u sazveždju Malog Medveda.čZategnite ko nicu azimuta. Pogledajte kroz tražilac traže i zvezduč ćSevernja u. Koriste i šrafove za azimut i visinu, doterajte Severnja uč ć ču centar ili blizinu centra nitnog krsta tražioca. Ukoliko se vršesamo posmatranja, ovaj proces ne mora biti precizno uradjen.

Otko ite Dec šraf i zarotirajte tubus teleskopa sve dok na Dec.čskali ne piše 90°. Ponovo zako ite Dec. ko nicu. č čNa R.A. skali se sa gornje strane nalaze bela slova 'R.' 'I' 'A.'Upravo 'I' predstavlja centar skale R.A. ose koja treba biti uperenaotprilike ka zvezdi Severnja i tako što ete otko iti ko nicu azimutač ć č či pomeriti celu konstrukciju levo ili desno. Pošto otprilike uperiteR.A. osu ka Severnja i, zako ite šraf azimuta i pogledajte kroz tražilac.č čAko zvezda Severnja a nije u vidnom polju tražioca, doterajte je učcentar nitnog krsta tražioca ponovnim pomeranjem teleskopa u azimutu i visini. Ukoliko se pomo u teleskopa planira vršiti samo posmatranjećovaj proces ne mora biti precizno uradjen.

EQ2:

Pošto ste useverili teleskop, posmatranjem kroz okular teleskopa, npr. Meseca, ete lako primetiti kako Mesecć'beži' iz vidnog polja. Tu vam pomaže proces useveravanja jer ete sada mo i vratiti Mesec u vidno poljeć ćkoriste i samo R.A. sajlu za fino centriranje. Ukoliko teleskop nije dobro useveren, da biste vratili 'pobegli' objekatću centar vidnog polja, mora ete koristiti i Dec. i R.A. sajle za fino centriranje. Ukoliko to primetite, možda bi trebaloćponoviti procedutu useveravanja.

R.A. osovina

15

Fig.j

Za južnu hemisferu

Ukoliko se nalazite na južnoj hemisferi Zemlje, potrebno je dateleskop centrirate u Južni nebeski pol (Fig.j), na na in sli anč čkao za Severnu hemisferu..

alphaCentauri

betaCentauri

alphaCrucis

betaCrucis

SCP +

0 1232 31

222

321

420

519618

7178

169

1510

14

Nišan skale

R.A. skalaR.A. ko nicač

EQ1Koriš enje R.A. i Dec. skaleć

Najbrži na in za pronalaženje nebeskih objekata je dačprvo nau ite osnovna sazveždja pomo u nebeskihč ćkarti ili softvera koje možete prona i na internetu. Ipak,ćneki objekti su isuviše tamni da biste ih locirali u okularuzbog ega se koriste skale R.A. i Dec. pomo u koordinatač ćkoje svaka ta ka na nebu ima, baš kao što svaka taškačna Zemlji ima geografsku dužinu i širinu (GPS radi na tomprincipu). Pre koriš enja ovog metoda, treba kalibrirati R.A.ćskalu, dok za Dec. skalu to nije potrebno jer je to ve fabri kić čuradjeno.

the

object is too faint you may want to use setting circles on

itanje R.A. skaleČ

R.A. skala teleskopa je podeljena na asove od 1-24, sa čmalim linijama izmedju dva asa i svaka predstavlja deset minuta.čGornji set asova predstavlja skalu koju koriste astronomi načSevernoj hemisferi, a donji set asova se koristi na Južnoj.č(Fig.k).

Kalibriranje R.A. skale

Da biste koristili ove skale pri traženju nebeskih objekataprvo useverite teleskop pa onda kalibrirajte R.A. skalu na slede i na in:ć čpronadjite zvezdu koja vam je poznata, a da pritom većznate njene koordinate koje ste saznali gledaju i neki odćastronomskih softvera ili mapa. Primer je zvezda Vega usazveždju Lire, ije su koordinate R.A. 18h 36m. PronadjitečVegu i centrirajte je u vidnom polju okulara, zako ite R.A. i čDec. osovine.Otko ite mali šraf iznad nišana skale i rotirajte R.A. skalu na č18h i 36m što preciznije.

Pra enje nebeskih objekatać

Dok posmatrate kroz teleskop, astronomski objekti e se polako pomerati kroz vidno polje kre u i se uvek kać ć ćzapadu. To se dešava zbog Zemljine rotacije oko svoje ose. Sunce, Mesec i zvezde izlaze na istoku, a zalaze nazapadu, što smo svi navikli. Takvo vidjenje je svakodnevno i predstavlja realnu brzinu izlaska i zalaska nebeskihobjekata. Ipak, kada posmatrate kroz teleskop, ta (prividna) kretanja nebeskih objekata zbog Zemljine rotacije ećbiti ubrzana zbog samog uveli anja teleskopa. Ako npr. posmatrate Mesec pri zalasku na zapadu sa 100x uveli anjem,č čtaj zalazak ete videti u 100x detaljnijem prikazu nego golim okom.ćUkoliko vam kojim slu ajem smeta 'bežanje' objekata u okularu i ponovno centriranje sajlom za fino pomeranje u R.A.čonda možete razmišljati o nabavci dodatnog motora za pra enje u R.A. i ak u Dec. ukoliko želite lagodnijeć čposmatranje ili astrofotografiju.

Fig.k

Nišan skale

R.A. skala

R.A. ko nicač

EQ2

177

168

159

1410

1311

186

195

2 04

213

222

231

0

16

Pronalaženje objekata pomo u R.A. i Dec. skaleć

Primer – pronalaženje planetarne magline M57 u sazveždju Lire.

Pošto smo pronašli zvezdu Vegu koriste i metod opisan na prethodnoj stranici, sada ete brzo pogledati slede eć ć ćkoordinate planetarne magline M57 koju treba da lociramo u okularu teleskopa. Koriste i informacije iz programaćili sa mapa, znamo da su koordinate M57magline - Dec. 33º i R.A. 18h52m. Otko ite Dec. ko nicu i namotajte teleskopč čsve dok na Decl. ne piše 33º i zako ite Dec. ko nicu.č čOtko ite R.A. ko nicu i namotajte R.A. sve dok na pokaziva u ne bude pisalo 18h i 52m. Zako ite ponovo R.A.č č č čPogledajte u tražiocu gde je teleskop uperen i izvršite proveru u okularu traže i maglinu. Ukoliko ne vidite maglinuću vidnom polju okulara, koristite tražilac i sajle za fino pomeranje u obe ose da biste doveli maglinu u vidno polje jer je ovaj metod traženja objekata precizniji ukoliko na teleskopu imate dodatne motore za pra enje. ćTakodje je vrlo bitno da teleskop bude dobro useveren pri ovakvom traženju astronomskih objekata.

EQ montaža je oznaka za model montaža Skywatcher i istovremeno predstavlja popularnu oznaku za sve montažeovog tipa – Nema ke Ekvatorijalne Montaže. Ove vrste montaže su najkorisnije za udobno posmatranje i najbolječrezultate daju u astrofotografiji upravo zbog mogu nosti 'poništavanja' rotacije Zemlje oko svoje ose.ćNišanenje željenog objekta na no nom nebu e u po etku možda biti problemati no za svakog po etnika ali ć ć č č čtokom vremena e to postati praksa. da bi koriš enje teleskopa bilo što jednostavnije, bitno je savladatić ćbar osnovne potrebe balansiranja teleskopa, ko nica osovina, useveravanja..č

Problem za mnoge po etnike je taj što ovakva montaža, pravilno useverena, ne funkcioniše poptpuno istočkao prostiji modeli tzv. Alt-Azimut montaže. Takve montaže koriste 2 jednostavne ose – 1.Levo i Desno i 2.Gore – Dole dok se kod ekvatorijalnih montaža može sra unati ukupno 4 ose – Dec., R.A., visina i azimut.čIpak, pri nišanenju željenog objekta EQ montažom, treba koristiti jedino R.A. i Dec. osu. To su u stvarialt-azimut ose koje su samo podignute pod uglom (geografske širine mesta posmatranja).

Fig.l

Linija horizonta Nadir

(Severna hemisfera)

Useverena montaža treba dabude u pravcu Severnja eč

Zenit

RektasenzijaR.A.

Prividni smer kretanja zvezda

Linija nebeskog ekvatora

Linija Meridijana

Deklinacija

Objekat kojiposmatrate

Severnja ač

Visina

W

SE

N

Nišanenje teleskopom

17

Nišanenje ka Severnom Nebeskom Polu

za slede a objašnjenja se podrazumevaćda su posmatra i na severnoj hemisferi. čU prvom slu aju (Fig.m), slika 2.,čteleskop je usmeren ka severnom nebeskom polu. Pošto je teleskopparalelan sa osom rotacije Zemlje,on e samo rotirati oko te osećpomeraju i se u položaje 1 i 3, a pritomće ostati useveren. Da biste imali kvalitetnoć

i udobno posmatranje ili astrofotografisanjebitno je da montaža teleskopa i osa R.A.bude useverena.

Nišanenje ka isto nom ili zapadnomčhorizontu

Teleskop možete pomerati levo ili desnoka isto nom ili zapadnom horizontu, a dačteleskop ostane useveren. To se postižeradom na Dec. osi (Fig.n).

Fig.m

1.

2.

3.

Severni Nebeski Pol

+

Fig.n

Teleskop usmeren ka zapadudok je kontrateg usmeren ka severu

Teleskop usmeren ka istokudok je kontrateg usmeren ka severu

+Severni Nebeski Pol

1. 2.

18

Primeri okretanja teleskopa u osama R.A. i Dec

Fig.o

Teleskop usmeren ka jugu – uo ite kako ječso ivo teleskopa usmereno suprotno od vrha čR.A. ose koja je usmerena ka severu

Fig.p

1. 2.

Usmeravanje teleskopa na ostale strane sveta

Usmeravanje teleskopa na ostale strane svetasem na sever zahteva pomeranje u obe ose - u R.A. i Dec. istovremeno (Fig.o). U praksi se teleskop koristi u obe ose istovremenonaro ito ukoliko su u pitanju velika pomeranja. čPotrebno je otko iti obe ose, centrirati teleskopčpomo u tražioca, zako iti obe ose i potražitić čtraženi objekat u okularu.Pomeranje teleskop pri traženju želejnog objektaje najbolje vršiti tako da levom rukom držite teleskopza tubus u visini so iva ili otvora (kod njutna) i pazitičda ne dotaknete so ivo prstima, dok desnom rukomčpomerate tubus u obe ose, a desnim okom pratitesituaciju kroz tražilac. Bitno je da R.A. i Dec. osa buduotko ene pri pomeranju teleskopa jer svaka ja a silač čna zako eni mehanizam može oslabiti, skratiti radni vekčili pokvariti montažu.Takodje je bitno da, pošto nadjete željeni objekat,zako ite montažu.č

Usmeravanje teleskopa ka odredjenim objektima

usmeravanje ka nekom objektu, koji se npr. nalazina jugu, se može izvršiti okretanjem tubusa sa obe stranemontaže u R.A. i Dec. (Fig.p 1 i 2). Kada imate izbor koriš enja obe strane montaže,ćnaro ito ukoliko se planira posmatranje na dužečvreme tokom no i, treba izabrati onu stranu koja jećna istoku ili bliža istoku jer ete montažu pomeratićvremenom sve više ka zapadu. Time ete teleskopćpomerati od nogara stativa i ima ete ve u manipulacijuć ćprilikom posmatranja. Treba obratiti pažnju na te detalje jer može do i do sporog ali jakog priklještenja teleskopaćmedju nogare tronošca što dalje dovodi do mogu ihćošte enja unutrašnje mehanike montaže, navoja,ćnaro ito motora za pra enje, ukoliko su montirani.č ć

N

19

Teleskopi sa velikom žižnom dužinomi duga kim tubusom obi no imaju problemč čsa usmeravanjem ta ke u zenitu zbogčtakozvane 'slepe ta ke'. Tako postavljenčteelskop može udariti u nogaru tronošca sasvojim zadnjim delom gde se nalazi fokuser.To se može delimi no rešiti laganim guranjemčteleskopa pošto se blago odšrafe prstenovi.Treba pripaziti da u tom trenutku teleskopne sklizne i dodje do ošte enja. Ne trebaćpreterivati sa repozicioniranjem tubusa unutarprstenova da ne bi doslo do velikog debalansa.Pošto budete promenili poziciju posmatranja,vratite teleskop u dobar balans.

Nešto što može predstavljati problem zapo etnika je i povremeno neugodnočposmatranje ukoliko je pomeranjem teleskopana odredjene pozicije teleskop rotiran. U tom slu aju je okular teško dostupan,ču nezgodnoj poziciji, okrenut na dole.To se može rešiti ili rotacijom tubusapošto se blago optuste prstenovi tubusa ilirotacijom dijagonalnog ogledala u komese nalazi okular (kod refraktora).

the

Jedna od bitnih stavki pri posmatranju jevisina tronošca, tj. visina na koju ste postaviliteleskop. Pronalaženje dobre visineza posmatranje je proces upoznavanjavašeg teleskopa koje se rešava ve poslećpar posmatranja. Prvo se namešta visina tronošcakoju možete obeležiti blagim markerom saunutrašnje strane nogara ukoliko vam je problemda se prisetite mesta gde ste nogare zako iličprošli put. Da biste posmatrali udobno, treba sepridržavati ovih saveta.Vrlo duga ki teleskopi se moraju montirati maločviše ka spoljašnjosti prstena da ne bi dolazilodo problema pri posmatranju (za refraktore).S druge strane, kratki teleskopi se mogu montirati niže zbog smanjivanja vibracija ili udara vetra.

Pošto ste se pridržali gore navedenih saveta,kvalitetno posmatranje ili snimanje nebeskihobjekata može zapo eti! č

Fig.q 1.

Teleskop usmeren ka zenitu

2.

20

Kada posmatrate kroz teleskop, ne zaboravite da u tom trenutku gledate kroz ogromnu masu vazduha, vodene pare,estica, adji, isaprenja, turbulencija itd. Svaka navedena distorzija u atmosferi predstavlja dodatnu prepreku zač č

kvalitetno posmatranje. Sli no je kada u sred leta vidite u daljini 'vodenu površinu' zbog isparavanja i refleksije oblaka.čPove avanjem uveli anja se pove ava i svaka od tih nepravilnosti pa slika tokom posmatranja može biti mutna, ać č ćna trenutke savršeno oštra. Ne treba preterivati sa uveli anjima (koriste i gore napisanu formulu) i maksimum koji optika može da podrži se č ćizra unava formulom: 2.2 x PRE NIK OBJEKTIVA/OGLEDALA(D) = MAKSIMALNO KORISNO UVELI ANJE, č Č Č npr. 2.2x70= 154xIzra unavanje vidnog poljač

Veli ina vidnog polja koje vidite pri posmatranju kroz teleskop se naziva PRAVO (STVARNO) vidno polje i zavisičprvenstveno zbog modela okulara i prividnog vidnog polja okulara. Svaki okular ima svoju vrednost PRIVIDNOGVIDNOG POLJA koje odredjuje PRAVO VIDNO POLJE koje ete videti posmatraju i kroz teleskop. To sve zavisić ćod proizvodja a, modela, geometrije okulara (naravno i cene) i na novijimokularima obi no piše na okularuč čnpr. 25mm i FO 52°(FIELD OF VIEW – VIDNO POLJE izraženo u lu nim stepenima). čZa izra unavanje stvarnog (pravog) vidnog polja su bitni upravo tih npr. FO52°.čSlede om formulom se dobija vidno polje, kružnog oblika, izraženo u lu nim stepenima ili lu nim minutima i ć č čsekundama ali u dekadnom obliku. Da biste pretvorili dekadni oblik u prave stepene, minute i sekunde pratite slede e:ć

STVARNO VIDNO POLJE = prividno vidno polje

uveli anječ= 1.44° - na digitronu u ra unaru idite na č

EDIT/SCIENTIFIC, ukucajte 1.44 i klikna DMS (gore levo na tabli digitrona)1°26'40'' je stvarno vidno polje.

52°

36X=

Odabir odgovaraju eg uveli anjać č

UVELI ANJE = Č = = 36X ŽIŽNA DUŽINA TELESKOPA 'F'

ŽIŽNA DUŽINA OKULARA

900mm

25mm

Izra unavanje teleskopskog uveli anja č čUveli anje koje teleskop prikazuje zavisi od žižne dužine teleskopa i žižne dužine okulara.čŽižna dužina teleskopa je ispisana na nalepnici ili plo ici koja se nalazi na tubusu teleskopa i ozna avač čse sa F=......mm ili F:......mm - npr. F=900mmNa nalpnici možete pro itati npr. D=70mm F=900mm gde je D=70mm pre nik objektiva ili ogledala u milimetrima.č čNa okularu takodje postoje oznake i npr. Okular 25mm ozna ava žižnu dužinu od 25mm. čUveli anje se dobija:č

Obratite pažnju na to da je Mesec 0.5° ili 30' u pre niku gledan golim okom. čDa biste imali ceo Mesec u vidnom polju, sra unajte ovom formulom vama najpovoljnije uveli anje.č čNe treba preterivati sa forsiranjem uveli anja jer je najbitnija stavka kod svakog teleskopa pre nik objektiva ili č čogledala, a ne uveli anje. Zato uvek zapo nite posmatranje sa najmanjim uveli anjem pa postepenoč č čmenjajte okulare po potrebi.

Izra unavanje pre nika izlaznog snopa svetlosti teleskopač čIzlazni snop svetlosti meren pre nikom u milimetrima je najuži snop svetlosti koji izlazi iz okulara teleskopa. čPoznaju i vrednosti dobijene kombinacijom teleskop-okular vam mogu pomo i u izra unavanju pre nikać ć č čithat your primary lens or mirror is providing. Prose na osoba ima širinu zenice oko 7mm u skoro potpunom mraku. čŠirina zenice varira od osobe do osobe i od uslova posmatranja teleskopom. Zenica e biti najšira pošto se adaptiratećna mrak i ne koristite baterijske lampe sa belom ili žutom sijalicom ve one sa crvenom lampom jer ljudsko oko slaboćreaguje na niže talasne dužine. Da biste izra unali pre nik izlaznog snopa svetlosti, treba da podelite pre nikč č čobjektiva ili ogledala vašeg teleskopa sa uveli anjem, slede om formulom: č ć

Izlazni snop svetlosti = PRE NIK OGLEDALA ILI OBJEKTIVA (mm)Č

UVELI ANJEČ

Na primer, teleskop sa 200mm ogledalom i 1000mm žižne dužine, u kombinaciji sa okularom od 40mm, daje uveli anječod 25x i primenjuju i jednostavnu formulu, dobija se pre nik izlaznog snopa svetlosti od 8mm.ć č

21

POSMATRANJE NOĆNOG NEBA

Kvalitet neba se obi no ocenjuje sa dve atmosferske karakteristike: č1.stabilnost atmosfere; 2.transparentnost atmosfere.Stabilnost atmosfere ozna ava stepen mirno e slojeva vazduha koji zbog razli itih razloga nije isti u razli itimč ć č čslojevima atmosfere. Dobar primer je treperenje zvezda. Ukoliko primetite da zvezde prilikom kristalno sjajne no ićizrazito jako trepere, mogu e je da takva atmosfera ne e biti pogodna za posmatranje planeta ili Meseca zbogć ćmutne slike koju stvara nestabilan vazduh. Ipak, ukoliko je nebo prozirno, to je odli na prilika za 'deep-sky session'.čTransparentnost ili prozirnost atmosfere se ocenjuje vizuelno, posmatranjem grani ne magnitude najtamnijih zvezda čkoje možete videti golim okom. To zavisi od svetlosnog zagadjenja, smoga, niske ili visoke slabe obla nosti, vlage itd.č

Vremenski uslovi

Odabir posmatra kog mestač

Odabir najboljeg vremena za posmatranje

T emperaturna adaptacija teleskopa

za modernog amatera-astronoma važi pravilo 'što tamnije nebo i što manje svetla grada'. Zbog toga se esto putuječvan grada po 100km da bi se izbeglo svetlosno zagadjenje gradova, varošica pa ak i sela. Tamno nebo ječpreduslov za odli no posmatranje ili fotografisanje svemira jer je u takvim uslovima lako dosegnuti do tamnih galaksija,čmaglina, zvezvdanih jata, dalekih planeta i kometa. Za posmatranje planeta svetlosno zagadjenje ne pravi toliki problemkao kod posmatranja objekata dubokog neba. Slede a bitna stavka pri odabiru posmatra kog mesta je da ne bude mnogo vlage i vetra. Birajte poziciju da ne budeteć čokruženi visokim drve em ili preprekama zbog ograni enosti vidnog polja. Najbolji izbor je da vam mesto bude orijentisanoć čka potezu istok-jugoistok-jug-jugozapad-zapad ili ka bar jednom delu navedenih. Ne bi trebalo da posmatrate prekougrejanih krovova ku a leti jer e topao vazduh sa njih da vam poremeti sliku – vidi ć ć stabilnost atmosfere.

Posmatranje kroz prozorsko staklo ne treba praktikovati jer e slika u okularu uvek biti mutna. Posmatranje izćsoba, ku e ili stana je takodje nepoželjno zbog velike razlike spoljašnje i unutrašnje temperature koja kvari sliku.ćAstronomija je hobi za napolje.

Najbolji uslovi za posmatranje i fotografisanje nebeskih objekata su kada je atmosfera stabilna, mirna, temperaturaujedna ena bez velikih varijacija tokom dana i no i. Naravno, uz sve to treba dodati isto nebo.č ć čNije poželjno posmatrati neposredno posle zalaska sunca jer se tada zemlja još uvek hladi, razlika u tempraturi zemljei vazduha je velika, a atmosfera nemirna. esto je pravilo da e najbolji uslovi za posmatranje biti od pono i paČ ć ćdo svitanja jer je tada uravnotežena razlika u temperatuti izmedju zemlje i vazduha.Najviši stepen na nebu objekti dostižu prolaskom kroz meridijan. Linija meridijana je zamišljena linija koja se pružaod severne ta ke na horizontu, preko zenita (najviše ta ke na nebu) pa do južne ta ke na horizontu. Prolaskom krozč č čmeridijan, objekti na nebu dostižu najvišu ta ku iznad horizonta izbegavaju i zagadjen vazduh, smog, svetlosno č ćzagadjenje, gust sloj atmosfere itd. koji umanjuju kvalitet posmatranja.

Teleskopima je potrebno bar 10-30 minuta da se temepraturno stabilizuju pošto ih iznesete napolje. Ova adaptacijatraje najduže zimi ukoliko je teleskop bio na sobnoj temperaturi i potom iznesen napolje na hladno. Razlika u temperaturitada može biti i do 30 stepeni. Nije preporu ljivo iznositi teleskope ukoliko e razlika u temperaturi biti izuzetno velika.č ćZa pojedine modele treba i do sat vremena da se temperaturno adaptiraju na spoljašnju temperaturu.

Adaptacija o ijuč

Pri ozbiljnom posmatranju treba izbegavati koriš enje baterijskih lampi. Astronomi koriste specijalne baterijske lampećsa crvenim svetlom jer ljudsko oko ne reaguje burno na crvenu boju. Koriš enjem takvih baterijskih lampi eteć ćposti i maksimalnu posmatra ku spremnost za traženje najtamnijih objekata u okularu teleskopa.ć čUkoliko imate problema sa lociranjem nekog tamnog objekta u okularu teleskopa, primenite jedan 'trik' kojim ne ete gledati ćdirektno u objekat ve ete malo pomeriti pogled u stranu. To se primenjuje zbog fizi ke gradje oka budu i da u centralnomć ć č ćzadnjem delu o ne jabu ice ne postoje elije osetljive na svetlo. Na taj na in ete gledati perifernim vidom jer seč č ć č ću tim delovima o ne jabu ice nalaze elije osetljive na svetlo. Zbog toga se takva vrsta posmatranja zoveč č ć'posmatranje perifernim vidom'.

Kolimacija (štelovanje) njutn-teleskopa

PRAVILNO ODRŽAVANJE VAŠEG TELESKOPA

22

Fig.r

Pravilno kolimiranteleskop

Fig.s

Primarno ogledalo

Nosa i sekundarnogčogledala

Sekundarno ogledalo

Fokuser

Potrebna kolimacija

Fi.t

Kolimacija je proces štelovanja sistema ogledala u njutn-teleskopima. Da biste izvukli maksimum iz vašeg teleskopa, bitno je da se svetlost pri prolasku kroz teleskopdovede u precizan i ta an fokus. Da biste saznali da li ječvašem teleskopu potrebna kolimacija, nacentrirajte zvezduSevernja u u okularu (u ta an centar). Defokusirajte zvezduč čali ne previše. Trebalo bi da vidite centralni kruži (Erijev disk)ćokružen brojem prstenova (difrakcioni prstenovi). Ako su ti difrakcioni prstenovi simetri ni, na simetri nim rastojanjima,č čonda je teleskop naštelovan (Fig.r), a ukoliko nisu, vašem teleskopuje potrebna kolimacija. Ukoliko niste upoznati sa sistemomkolimacije, najbolje bi bilo javiti se serviseru.

you your

Pogledom kroz fokuser teleskopa ete videti crni prstenćnacrtan na primarnom ogledalu. Teleskop je kolimiranukoliko je centar tog prstena prividno u centru fokusera.To možete proveriti pomo u kutijice za film od 35mm,ćtako što ete probušiti malu rupu u centru iste kutijice, a zatimćje postaviti u fokuser. Pogledom kroz tu rupicu bi trebalo davidite crni prsten. Da biste naštelovali teleskop, koristitetri velika šrafa na zadnjem delu teleskopske cevi za doterivanje

iš enje teleskopać ČOkulare i so iva možete istiti finim papirnim maramicamač čili medicinskom vatom sa par kapi alkohola. Nemojte grubobrisati so iva okulara. Ukoliko na okularima ima prašine,čprvo skinite sloj prašine pa pristupite brisanju finim maramicamaili krpicama za specijalnu optiku.Ogledala i so iva teleskopa nemojte brisati 'magi nim' krpama,č čobi nim krpicama za nao are i sl. Nemojte koristiti abrazivna sredstva,žč čjake hemikalije, te nost za pranje stakala. Pravilno iš enje se izvodič č ćkoriš enjem destilovane vode sa malo sapunice pomo u najfinijeć ćmedicinske vate.Ukoliko niste upu eni u pravilno iš enje optike, kontaktirajte servis.ć č ć

NIKADA NE POSMATRAJTE SUNCE TELESKOPOM UKOLIKO NEMATE SPECIJALNI FILTER NAMENJEN ZA TO!!! ISTOG TRENUTKA MOŽ E NASTUPITI SLEPILO I NEPOVRATAN GUBITAK VIDA!!!

KADA POSMATRATE SUNCE POMO U SPECIJALNOG FILTERA, POKLOPITEĆTRAŽ ILAC TELESKOPA KRPOM DA NE BI DOŠLO DO OŠTE ENJA OPTIKE.ĆNIKADA NE KORISTITE FILTERE ZA SUNCE KOJI SE ŠRAFE NA OKULAR!!!NIKADA NE KORISTITE TELESKOP ZA PROJEKCIJU SUNCA NA DRUGIMPOVRŠINAMA JER JE TELESKOP VELIKA LUPA KOJA MOŽ E NAPRAVITIŠTETU NA DRUGIM MATERIJALIMA DOK FOKUSIRANA SVETLOST MOŽ EOŠTETITI UNUTRAŠNJOST TELESKOPA STVARAJU I JAKU TOPLOTU!Ć

PAŽ NJA!