1. Osnovne pretpostavke javnog mnenja

Pojam javnog mnenja je neraskidivo vezan sa kategorijom graanske javnosti. Latinska re opinio (eng. opinion), znai nesiguran i ne potpuno dokazan sud. U znaenju rei mnenje, meutim, sadrano je i znaenje reputacije, glasa, ugleda, ocene i miljenja drugih. Tek se u XVIII veku javlja pojam javnog mnenja koji se odnosi na rezonovanje publike sposobne da sudi. Don Lok je u Ogledu o ljudskom razumu izloio tezu o zakonu mnenja ili reputacije, koji poiva na preutnoj drutvenoj saglasnosti i predstavlja neformalni splet miljenja ija je indirektna kontrola efikasnija od formalne cenzure. Kant je smatrao da javna upotreba uma treba da bude uvek slobodna, jer samo takva moe uneti prosveenost meu ljude. Prema Kantovom miljenju, publika koja rezonuje i javno ramenjuje svoje ideje, predstavlja politiki aktivnu javnost, koja u republikanskom ureenju postaje organizacioni princip liberalno pravne drave. Hegel je bio veoma kritian prema javnom mnenju, smatrajui da ono nastaje, kao plod ljudskog zdravorazumskog odnosa prema svetu, i da upravo zbog toga predstavlja izvor brojnih predrasuda. Najvaniji uslov za funkcionisanje demokratskog javnog mnenja jeste slobodna cirkulacija informacija, a to je mogue jedino tamo gde sredstva informisanja nisu predmet dravnog monopola, a tamo gde jesu, inilac javnog mnenja javlja se u oblku cenzure. Cenzura omoguuje kritiku funkciju javnosti. Razvitkom moderne tehnologije i modernih sredstava informisanja, javno mnenje je dobilo znaenje neeg vie pasivnog, na koje utiu organizovani drutveni mediji putem propagande i publiciteta. Ukazujui na iluzornost koncepta javnosti, Rajt Mils u svojoj studiji ukazuje na injenicu da iroka javnost u stvari niti pokree pitanja od sudbonosnog znaaja za oveka niti o tim pitanjima donosi konanu odluku. Javno mnenje preovlaujui kolektivni stavovi pripadnika nekog drutva ili drutvene grupe, o nekom dogaaju ili pitanju od opteg znaaja; nosilac publiciteta koji obezbeuje demokratsku kontrolu dravne delatnosti; savremeni pojam javnog mnenja sadri dva modaliteta, kritiku instanciu koja predstavlja normu ili uzor i, manipulativni publicitet koji predstavlja injenicu.

2. Koje su funkcije javnog mnenja?

Javno mnenje se bavi posrednim nevienim i zbunjujuim injenicama, u kojima nema niega oiglednog. Okolnosti kojima se javno mnenje bavi postoje samo kao miljenja slike unutar ljudskih glava, slike o sebi i drugima, o njihovim potrebama, namerama i odnosima. Predstave koje neki imaju u glavi esto zavedu one ije su, u saobraaju sa svetom iznad njihovih glava. Javno mnenje predstavlja podrutvovljenu kolektivnu svest u odreenoj situaciji koja moe postati povod reakciji politike javnosti. Jedan od utemeljivaa politike misli u Srbiji, Slobodan Jovanovi, govorei o politici i modernoj dravi podvlai znaaj javnog mnenja kao kljunog inioca u formiranju politikih ideala i principa, rako da mediji nezavisni od vlade i politikih stranaka imaju ogromnu ulogu. Prava priroda i funkcija javnog mnenja kreu se u rasponu od potpune glorifikacije njene svemoi do apsolutne negacije, ak i kada je u opasnosti odraz drutvene realnosti. Javno mnenje je nosilac publiciteta, koji obezbeuje demokratsku kontrolu dravne delatnosti.

3. U teoriji javnog mnenja pojam mnenja oznacava...?

Pojam mnenje potie od latinske rei opinio, znai nesiguran i ne potpuno dokazan sud. U znaenju rei mnenje, meutim sadrano je i znaenje reputacije, odnosno, glasa, ugleda, ocene u miljenju drugih. Sa gramatikog stanovita naeg

jezika, imenica mnenje je izvedena od glagola mniti koji je praktino iezao iz upotrebe. Grubo prevedeno, nekada se u prvom licu jednine govorilo ja mnim, sa znaenjem mislim, pretpostavljam, razmiljam, rasuujem, imam na umu... Platon tvrdi da nijedno mnenje ne izraava potpuno saznanje (episteme), odnosno naunu istinu, pa je ona vie posrednik izmeu istine i zablude, odnosno privida.

4. ta je javno mnenje?

Javno mnenje preovlaujui kolektivni stavovi pripadnika nekog drutva ili drutvene grupe, o nekom dogaaju ili pitanju od opteg znaaja; nosilac publiciteta koji obezbeuje demokratsku kontrolu dravne delatnosti; savremeni pojam javnog mnenja sadri dva modaliteta, kritiku instanciu koja predstavlja normu ili uzor i, manipulativni publicitet koji predstavlja injenicu. Javno mnenje predstavlja skup miljenja i stavova o odreenom drutvenom problemu ili situaciji, dobijen javnim politikoloko-komunikacijskim procesom, uz aktivno uestvovanje medija i graana u njihovom kreiranju. Mnenje se formira u sukobu argumenata oko aktuelnog drutvenog problema.

5. ta je javnost?

Znaenje termina javnost izvedeno je najpre iz znaenja rei java, kao pojavnog sveta koji se moe ulima opaziti. Politiko znaenje rei javnost u ovom smislu izvodi se iz latinskih rei publicus (javan), i populus (narod). Javno, shodno ovim terminima, oznaava neto polularno ili narodno. Javnost predstavlja materijalno neodreenu strukturu ljudi organizovanih oko zajednikih interesa ili ideja, povezanih socijalno-psiholokim vezama.

6. Gde je mesto javnosti?

Savremeni pojam javnosti neraskidivo je povezan sa pojmom demokratije. Javnost je prostor u kojem se prepliu sfera drutva i sfera drave, ali je istovremeno i ono polje koje omoguava slobodnu komunikaciju meu ljudima. Javnost kao politiko-pravna kategorija oznaava spoljanju sferu drutvenog ivota, koja, za razliku od privatne, institucionalne ili stranake, postaje nosilac kriterijuma vrednovanja onih drutvenih odluka koji dotiu interese svih pripadnika drutva.

7. Osim trga (agora) mesta zbivanja javnosti su takodje:

Javni ivot, BIOS POLITIKOS, odigrava se jednako na trgu (agori), ali isto tako i u razgovoru. Za antiki svet, javnost zapravo, predstavlja carstvo slobode, domen u kojem sve postaje vidno. Domen javnosti bio je ne samo pristupaan svim slobodnim ljudima, nego je uestvovanje u javnom ivotu zajednice bila istovremeno i njihova obaveza. Ono to je inherentno sistemu na kojem je konstituisan polis, svakako je prevlast rei nad svim drugim instrumentima moi. Donoenje politikih odluka u polisima se zasnivalo na vetini ubeivanja reima, a ne na nasilju i drugim oblicima moi. Na razliitim etapama drutvenog razvoja, pojam javnosti ogranien je samo na ui drutveni sloj koji je u stanju da stalno ili povremeno utie na politiku praksu.

8. Tri tipa javnosti?

U grko-rimskom svetu ali i kasnije, u feudalnim formacijama u kojima se javnost ispoljava jedino kao dvorska reprezentativna javnost nobiliteta i crkvenih rituala, kategorija javnosti ograniava se iskljuivo na slobodne ljude, odnosno, graane, dok su robovi i kmetovi iskljueni iz javnosti.

Za srednji vek je karakteristina pojava reprezentativne javnosti, koja se konstituie ne kao sfera javnosti u onom smislu koji je artikulisala grka ili rimska tradicija, ve predstavlja obeleje statusa. Redukcija reprezentativne javnosti, stvara prostor za jednu drugu sferu koja je povezana sa pojmom javnosti u modernom smilsu, a to je sfera javne vlasti. Ta kategorija javnog pretvara u sinonim za dravno, podrazumevajui sada delovanje jednog aparata smonopolom legitimne upotrebe sile prema postojeim zakonima. Javnost, iako prvobitno predstavlja sferu dostupnu svim slobodnim graanima, naporedo sa formiranjem javne linosti ili institucije koja poseduje autoritet, postaje slobodno polje za ispoljavanje voluntaristike hegemonije. Pojavi graanske javnosti u pravom smislu rei, prethodi fenomen formiranje tzv. literarne javnosti na koji je ukazao Habermas. Rana literarna javnost koja se formira u engleskim, francuskim, nemakim kafanskim drutvima, predstavlja prethodni oblik javnosti koja kritiki i politiki deluje. Razvijanje kritikog miljenja, postalo je sastavni deo onoga to je uestvovalo u stvaranju javnosti, ija je drutvena pretpostavka trite sa svojom tendencijom liberalizovanja odnosa meu lanovima drutva kao privatnim ljudima. Graanska javnost nastaje u XVIII veku izrastajui na temeljima one tradicije dijaloga i retorike prakse koje su se razvile u okviru tvz. literarne javnosti. Savremeni pojam javnosti neraskidivo je povezan sa pojmom demokratije. Ali protivrenost savremenog poimanja javnosti sadrana je u injenici da se njena kritika funkcija polako pretvorila u manipulativnu.

9. Nabroj pet sloboda licnosti...

PET OSNOVNIH SLOBODA Sloboda miljenja, sloboda tampe, (sloboda govora), sloboda linosti i sloboda izbora

10. ta je retorika i koji joj je cilj?

Retorika vetina lepog govorenja i tehnika besednitva uopte; deo stilistike; nauka o principima pravilnog govorenja, koji se menjaju prema svrhama svake govorne celine; u antikoj Grkoj je predstavljala deo logike, a osnovali su je sofisti. U staroj Grkoj, i uopte u antikom svetu, retorika doivljava procvat u okviru jednog demokratskog pokreta u ijem je seditu bila zajednica oslonjena na dve bitne ustanove: graansku ravnopravnost i slobodu govora u sudnici ili u narodnoj skuptini. U antikoj retorici se mogu izdvojiti dve dominantne struje koje na razliite naine definiu smisao i svrhu retorike. Logiko-etika struja pretpostavlja sadraj, dakle ono TA se govori. Prema ovoj koncepciji bitno je da se govori istina po cenu lepote, odnosno, da se dobro govori u skladu sa istinom. Formalno-estetika struja, meutim, naglaava upravo suprotno. A to je sama lepota govora, tj. KAKO se govori, stil i nameru koja se eli postii. Aristotelova tri tipa besednitva su: politiko (kada se na neto podstie ili od neeg odvraa), sudsko (optuba i odbrana) i epideiktiko (pohvala i pokuda). Postoje 3 vrste retorike: 1) vetina propovedi, 2) retorika stihova, i 3) pravnika retorika. Preovlaujui retoriki ideal u doba humanizma bio je elegantia pod kojim se podrazumevao duhom bogat i jasan stil izraavanja.

11. Definii demagogiju ili demagoga.

Demagogija zloupotrebljava neznanje, neinformisanost i neraspoloenje mase i odlina je tehnika zavoenja javnog mnenja. Iako zavoenje sutinski pripada ovekovom delovanju, ukoliko je njegovo korienje podreeno inu uveravanja, onda ono poiva na obmanjivanju. Jedan od naina zavoenja je zavoenje demagogijom. U

politici, demagog eli da ubedi druge da je dobar kandidat za odreenu funkciju. Kako bi u tome uspeo, on koristi razliite naine uveravanja svojih slualaca da su im stavovi istovetni. Pri tom se ne slui argumentacijom, niti iznosi sopstveno gledite, ve vlastiti iskaz prilagoava tuim shvatanjima.

12. ta je propaganda?

Termin propaganda, prema nekim teoretiarima, prvi put sreemo 1622. godine u Buli pape Grgura XV, kada je osnovan savet za veru kakvu treba iriti. Poreklo vodi od latinske rei propaganda ili propagare, to znai delatnost kojoj je cilj da utie na najire slojeve, irenje ideja, rasprostiranje ideja, nekog miljenja, pokreta itd. Pod propagandom podrazumevamo planski organizovano, smiljeno irenje politikih, religioznih, privrednih i drugih ideja radi pridobijanja javnog miljenja. Propaganda je uvek usmerena ka konsenzusu javnog mnenja, pa treba zapamtiti da cilj nije saoptavanje istine, ve da se ubeuje, osvajaju ljudske due, utie na promenu miljenja i stavova. Politika vlast elita nad pojedincima najlake se realizuje prenoenjem poruka, ideja, inicijativa i moi, kanalima medijske interakcije, koji postaju poluge kontrole i oblikovanja masovne svesti. Masmediji transponuju vladajuu politiku volju kao normu ponaanja, obrazujui novu strukturu svesti sa napomenutim pogledima na svet. Za politiku elitu je bitno da socijalno kontrolie odnose u drutvu i upravlja tehnikama komunikoloke prakse, jer tako namee sopstvene ideje i sistem vrednosti.

13. Osnovni elementi propagande.

Persuazivnost je samo jedna od njenih osobina. Ona je uporite propagandnog dejstva: u njoj je smetena intencija propagandiste da uticajem na stavove, u razliitim stepenima, usmeri ponaanje publike u skladu sa predeterministikim ciljevima. A uticaj na ponaanje jeste glavni cilja propagande. Metodoloki, za akciju propagandnog delovanja potreban je: poiljalac poruke (pojedinac, politika grupa ili organizacija, preduzee, ustanova itd), poruka (igra rei koja ima svrhu da ubedi) i primalac (ciljna grupa kojoj je poruka namenjena). Prema izvorima, propaganda se deli na belu (kada je poznat izvor, npr. zvanina dokumenta drave), sivu (izvor poluprikriven, ali se moe pretpostaviti; npr. leci kojima se Srbima sugerie da se ne vraaju domovima na Kosovu i Metohiji, jer je mnogo bolje iveti u Beogradu) i crnu (laan izvor ime se objekt propagande dovodi u zabludu, npr. rad hrvatskih elektronskih medija tokom Oluje, kada su se predstavljali kao srpski). Osnova svake propagande je prethodno i dugotrajno indoktrinirajue delovanje, a njen cilj, ujednaavanje miljenja i delanja populacije prihvatanja vladajue ideologije. Termin koji je srodan pojmu propagande je pojam manipulacije.

14. Razlozi kontrole drzave od strane drustva Razlozi kontrole drzave od strane drustva?- Da bi drzava bila demokratski uredjena drustvo mora imati na uvid sve odluke koje drzava donosi,jer je to tako odredjeno ustavom, kao najvecim pravnim aktom, koji smo mi izglasali na izborima. -Razlozi kontrole drustva od stane drzave?- Da bi drustvo funkcionisalo mora imati neke zakone koji su za sve isti i koji se primenjuju na sve isto i koji se postuju. Te zakone donosi drzava da bi odrzala opsti red i mir u drustvu i da ne dozvoli da zelje i potrbe pojedinaca budu ispred nekog opsteg dobra!

15. Razlozi kontrole drustva od strane drzave 16. Indoktrinacija je?

Termin indoktrinacija izveden je iz latinskog glagola doctrinare, ije je osnovno znaenje poduavati. Indoktrinacija predstavlja sistematsko ubeivanje da su uverenja i potrebe koje se ljudima nameu, njihova stvarna uverenja i potrebe. Veliki deo predstava o svetu posledica je indoktrinacije, poto se jo kroz obrazovanje u svest usauju vrednosni sudovi jednog sistema. Pri tome, pojam obrazovanje oznaava proces socijalizacije individua, dok indoktrinacija ima iskljuivo manipulativni karakter ubeivanja u ispravnost odreenih ideja. Drugim reima, indoktrinacija je usaivanje takvog vaspitanja i sistema vrednosti, koji korespondira iskljuivo sa ideolokim potrebama jednog poretka, uz odbacivanje alternativa.

17. Koje su osobine mase?

Fenomen mase je uobiajeno razmatran kao fenomen koji je specifino vezan sa velikim urbanim strukturama. Jedna od osnovnih protivrenosti mase je sadrana u injenici da mase imaju i obeleje skupa, nereflektovanog zajednitva, i da se sastoje od ljudi koji se meusobno ne poznaju. U masi otupljuju intelektualne sposobnosti individuuma za raun oslobaanja prvobitnih instikata. Le Bon ukazuje na jednu od vanijih odlika mase, a to je da se u okviru takve drutvene formacije veoma lako moe uticati na pojedinca pozivanjem na autoritet, presti ili harizmu voe. Masa uvek tei rastu S obzirom na kategoriju rasta, mogu se razlikovati otvorene i zatvorene mase. Masa je otvorena sve dok se ne spreava njen rast. Zatvorena masa nastaje ograniavanjem njenog rasta. Uvek je ipak mogue da zatvorena masa postane otvorena i time stalno uveavajua.Unutar mase vlada jednakost Jednakost je toliko sutinski vana za masu da se ona moe definisati kao stanje apsolutne jednakosti. ovek uestvuje u masi kako bi potvrdio ili iskusio to oseanje. Masa podrazumeva zbijenost Zbijenost je pored jednakosti i rasta trei element mase. Najvea zbijenost se odigrava u trenutku rastereenja mase. U odnosu na ovu kategoriju mogue je razlikovati ritmiku i zadranu masu. Zadrana ili iekujua masa ivi u oekivanju rastereenja. Ona produava zbijenost kako bi odgodila rastereenje. Ritmika ili ustreptala masa se odlikuje sa podudaranjem zbijenosti i jednakosti. U ovoj masi sve zavisi od pokreta i ritma.Masi treba usmerenje Smer koji je zajedniki svim uesnicima jaa oseaj jednakosti. Strah od raspadanja omoguava usmeravanje mase prema odreenim ciljevima. Masa postoji sve dok postoji jo neki neostvareni cilj. U odnosu na karakter cilja, mogue je razlikovati spore i brze mase. Sve politike, sportske, ratnike mase su bre. Religiozne ili hodoasnike mase su spore, one okupljaju sporo i vide sebe kao neto trajno u velikoj daljini.

18. ta je publika i po cemu se razlikuje od mase?

U najoptijem smislu ova re oznaava primaoce poruka, bez obzira da li se radi o itaocima, gledaocima ili sluaocima, nezavisno i od prirode medija preko kojih se odvija komunikacija, kao i od sadraja poruke. Publika je produkt modernih uslova, koji se sagledavaju iz perspektive demokratije. Ona se sastoji od grupa ljudi, koji slobodno uestvuju u diskusijama javnih pitanja, izraavajui svoje miljenje, predloge ili interese. Sa druge strane, kategoriju mase, odlikuje anonimnost ogromnog broja

razliitih individua, koje povezuje isti interes koji je izvan njihove neposredne ili line kontrole. Kao i u gomili, i u masi nedostaje bilo kakva vrsta organizacije, stabilna struktura, pravila ili princip vostva. Ali masi takoe nedostaje i bilo kakva jasno i racionalno artikulisana volja ili ciljevi akcije, kao i fiksna lokacija. Otuda se moemo sloiti sa tezom da je razliku izmeu publike i mase mogue najbre uoiti na osnovu njihovih dominantnih naina optenja. U zajednici publike diskusija predstavlja preteno sredstvo optenja. U masovnom drutvu, dominantan tip optenja predstavljaju zvanina sredstva komuniciranja, te su svi pripadnici mase izloeni dejstvu tih sredstava.

19. Nabroj najmanje tri vrste publike

Istraivanja publike mogu se zasnivati na ispitivanju njene prirode ili strukture, u zavisnosti od postojeih determinanti kao to su mesto (lokalna publika), grupa (specifina drutvena grupa koja ini publiku), medijum (radijska ili tv publika), sadraj (preferencija odreenog tipa sadraja) i vreme (prvobotna publika rokenrola). Zaeci dananje medijske publike lee u antici. Odlike te publike i danas odeuju ovu kategoriju: organizovanje posmatranje predstave, javni dogaaj popularnog karaktera, svetovni sadraj u cilju zabave, fizika i prostorna lokacija izvedbe... Antika publika je zauzimala auditorijum, mesto sa kojeg se direktno mogla posmatrati predstava, a to praktino znai da se radilo maloj grupi u odnosu na modernu masovnu publiku. Pojava masovne publike ide naporedo sa pojavom tampe, budui da je knjiga omoguila efektivnu komunikaciju na daljinu kao i privatnost doivljaja. italaka publika je bila lokalizovana uglavnom u gradovima i determinisana je drutvenim statusom, obrazovanjem i jezikom. Sa pojavom filma, stvara se prva masovna publika u dananjem smislu te rei. Odlika ove publike je sadrana u mogunosti meusobne interakcije gledalaca. Radio, a posebno tv u velikoj meri su potisnule ostale komunikacije, omoguavajui stvaranje masovne publike koju odlikuju anonimnost, zavisnost i pasivnost.

20. Ako je masa fizicki koncentrisana, a po stavovima disperzovana, odna je publika fizicki? I po stavovima? 21. U teoriji javnog mnenja stav se definise kao?Stav je sredstvo izrazavanja, misljenja. Trajna, globalna orjentisanost prema odredjenoj kategoriji koji oznacava neki afektivni odnos. Tri dimenzije stava su: racionalni, voljni i emocionalni.

22. Stav poseduje funkcije...

Svaki stav u sebi sadri saznajnu, emotivnu i konativnu funkciju. Takoe, stavovi su neophodni za preduzimanje bilo koje akcije, pa moraju sadrati direktivu, intenzitet, doslednost, usklaenost, otvorenost, stabilnost itd. Stav je socijalizacijom steena, relativno trajna mentalna dispozicija, koja se ispoljava kao tendencija da se misli, osea i postupa na odreen nain. Psiholoku strukturu stava ine tri komponente: saznajna, emotivna i akciona. Stav utie na opaanje, miljenje i socijalno ponaanje. Stavovi mogu biti socijalni i lini. Razlikuju se po svojoj vrstini, stepenu uverenosti, trajanju itd. U zavisnosti od principa koji preovladava u stavu, on moe biti misaoni (kod ljudi koji slede logiku), oseajni (kod onih koji se rukovode emocijama), perceptivni (baziran na uoenom pomou ula).

23. U toku promene drutvene svesti mediji prednost daju?

Za razliku od dravnih zakona javno mnenje se zasniva na preutnom odobravanju i podrci javnosti, moralnim osudama i drutvenoj odgovornosti, to je oduvek smetalo nosiocima izvrne vlasti i dravnog monopola. ovek ne deluje samo razumom, ve i kroz emocije, to ukazuje na mogue pravce deformacije kolektivne svesti i beskrajnog lutanja po prostranstvima iracionalnosti. Elita po svojoj prirodi krije monopol, tako da mediji plasirajui drugaije informacije, stavove i miljenja kreiraju plebejsku javnost koja moe biti na dijametralno drugaijoj duhovnoj i ideolokoj platormi. Osim medija, na formiranje javnog mnenja utiu ekonomski nosioci moi, Public relations agencije, lobiji, univerziteti, kulturni radnici, sportisti i druge javne linosti, ali samo ako su meusobno povezani i koordinirani. Pridobijajui medija za prenoenje poruka kanalima komuniciranjam praktino utiemo na javnost u spornom drutvenom pitanju. Mo i sila ne poznaju granice, moralne, politike, komunikoloke, metafizike, tako da se zloubotrebom medijaopasne namere predstavljaju plemenitim i obrnuto. Propadanje nacionalnih suvereniteta brzo e se osetiti u medijskoj sferi, jer e kupovinom vodeih informativnih kua njihovi vlasnici nametati mreu drugih vrednosti, novih znaenja, menjajui retoriku paradigmu i politiku svest. Sredstva komunikacije najbri su i najlaki nain za promenu mentalnog duha nacije, oseanja, istorije, to stratezi medijskih monopola odlino uoavaju.

24. Definii istinit sud

Istinit sud je onaj cija veza pojmova odgovara povezanosti samih objektivnih stvari i svojstva na koja se dati pojmovi odnose, sto rezultira zakljuckom odnosno iskazom.

25. Stereotip je?

Sterotip je u tamparskoj tehnici otisak sa nepokretnim slogom. Po analogiji, u drutvenim naukama pojam se koristi za shematski, uproen i teko promenljiv odnos prema nekome ili neemu. Izraz je nastao u periodu javljanja rasnih, etnikih, verskih i socijalnih netrpeljivosti. U osnovi stereotipa nalazi se pogrena i neopravdano iroka generalizacija. To je takoe banalizovano miljenje po kome svi lanovi grupe ili publike imaju isti stav ili osobine, pri emu se preuveliavaju ili etiketiraju svi koji im se suprotstave.

26. Subjekt javnog mnenja je?

Grupa institucionalno organizovanih ljudi okupljenih oko odreenih stavova, ideja, programa ili akcija usmerenih na promenu ili uvrivanje odreenih politikih, socijalnih, ekonomskih i drugih odnosa meu relevantnim grupama.

27. Propaganda je usmerena na? Informisanje je usmereno na?

Granica izmeu ova dva pojma je u injenici da u prvom sluaju plasiramo sadraj bez razmiljanja o tanosti injenica sa zadatkom kontrolisanja ponaanja i ideolokog usmerenja. U drugom sluaju putem prenoenja odreenih simbolikih sadraja nameravamo da graane obavestimo o odreenom dogaaju.

28. Osnovna razlika izmedju propagande i reklame?

Fenomen reklame je u veoma tesnoj vezi sa fenomenom propagande, pa se pojmovi koji im lee u osnovi esto zamenjuju. Za razliku od reklame koja se odnosi na sferu potronje, propaganda je mnogo iri fenomen za koji se moe rei da gotovo u

potpunosti apsorbuje kategoriju kontrole, to potrvuju sve definicije koje je odreuju kao smiljeno irenje ideja kroz konkretne akcije od strane pojedinaca, grupa i institucija naizgled bez upotrebe gube sile. Oni koji vre propagandu nastoje, u razliitim domenima (ekonomskom, politikom, kulturnom) uspostaviti ili uvrstiti svoju dominaciju na osnovu ideologije za koju tvrde da joj pripadaju. Osnova svake propagande je prethodno i dugotrajno indoktrinirajue delovanje, a njen cilj, ujednaavanje miljenja i delanja populacije u pogledu prihvatanja vladajue ideologije. Sa druge strane, fenomen reklame je neraskidivo vezan za fenomen trgovine i u tom smislu predstavlja jedan od najupeatljivijih fenomena drutvenog komuniciranja. Osnovna ambivalencija reklamne poruke je sadrana u njenoj dvostrukoj funkciji: obavetavanja i podsticanja. Ta dijalektika informacije i podsticanja korespondira sa dijalektikom ponavljanja i novine.

29. Definii objekt javnog mnenja

To su pojedinci ili kolektiv na koji se dejstvuje irokom lepezom sredstava i kombinacijom razliitih manipulativnih elemenata. (mahom je to narod, odnosno ciljna publika subjekta mnenja; npr. objekat politikih partija su birai, objekat nevladinih organizacija su ene, deca, starije osobe - sve zavisi od toga koja je ciljna grupa organizacije. Organizacija za zatitu ivotne sredine i organizacija za zatitu prava nacionalnih manjina imaju razliite ciljnje grupe)

30. Kriticko javno mnenje nije vlast, nego kontrola vlasti 31. Nabroj najmanje tri principa propagandnog delovanja

Osnova svake propagande je prethodno i dugotrajno indoktrinirajue delovanje, a njen cilj, ujednaavanje miljenja i delanja populacije prihvatanja vladajue ideologije. Propagandno delovanje se zasniva na sledeim principima: - Uverenje poseduje veu snagu u okviru grupe koja sama izgrauje odnose i koja ih kontrolie u meusobnoj konfrontaciji. - Uverenja e imati jai efekat ukoliko se temelje na nekom autoritetu. - Sugestibilnost auditorijuma raste ukoliko se nameu pojmovi ili ideje koje nisu sasvim jasne i o kojima nije stvoren odreeni sud. - Sama propaganda jeste poruka, meutim, mora biti to jednostavnije formulisana, i limitirana na to manji broj ideja, kako bi mogla simbolizovati ideologiju, sistem ili akciju. - U toku propagandne akcije, insistira se na jednodunosti stavova populacije, na njenoj jedinstvenosti i uniformnosti. - Da bi bila uspena, propagandna akcija mora biti u skladu sa priznatim nainom miljenja, odnosno ideologijom, stavovima i uverenjima onih kojima je upuena.

32. ire objasniti jedan od tih principa (propagandno delovanje)

Veoma esto princip koji se u propagandnom postupku koristi jeste pozivanje na autoritet. Na taj nain omoguava se brzo i bez ozbiljnijeg preispitivanja prihvatanje odreenog miljenja. Pozivanje na autoritet je posebno teko prepoznati zbog svoje slinosti sa tzv. argumentom autoriteta, koji se koristi u retorici, a koji poiva na opravdanom poverenju koje se ukazuje nekom autoritetu. Efekat jedne poruke u mnogome zavisi od autoriteta onoga koji je odailje, to samo potvruje tezu da je pouzdanost izvora vanija od njene istinitosti i informativne vrednosti.

33. Tri neophodne osobine poruke

Efekat jedne poruke u mnogome zavisi od autoriteta onoga koji je odailje, to samo potvruje tezu da je pouzdanost izvora vanija od njene istinitosti i informativne vrednosti. Dalje, izmeu dve poruke iste saznajne vrednosti, snanije deluje ona koja je nabijena emocionalnim znaenjima. I na kraju, sam uspeh poruke zavisi od izbora pravog trenutka u kojem e ona biti emitovana, zavisi i od vrste i redosleda argumenata kojima se ona pokrepljuje. Ubedljivost poruke se pojaava ukoliko se sa njom slau lideri mnenja.

34. Zato poruka ne sme da bude u suprotnosti sa stavovima auditorijuma?

Zato to e poruka imati snaniji uticaj ukoliko jezik koji koristi i koji je u njenom opticaju bolje prilagoen jeziku grupe kojoj je poruka namenjena. Poruka koja treba da bude prihvaena mora da bude jasna i razumljiva auditorijumu. Stavovi izneti u poruci ne treba da budu u suprotnosti sa stavovima auditorijuma, ve naprotiv, ona treba da ih izrazi na jo ubedljiviji nain.

35. Dve funkcije reklame su?

Reklamnu poruku, iji je cilj da bude primeena, shvaena, zapamena i da navede na odreenu vrstu ponaanja, karakterie funkcionalnost posebne vrste. Osnovna ambivalencija reklamne poruke je sadrana u njenoj dvostrukoj funkciji: obavetavanja i podsticanja. Ta dijalektika informacije i podsticanja korespondira sa dijalektikom ponavljanja i novine. Ono to se nudi preko reklame, svodi se u krajnjoj instanci na sliku, a sam proizvod je vaan samo u onoj meri u kojoj predstavlja podrku predstavi koja se puta u opticaj. Uvodei sliku inovacije, avagarde kao i ideju napretka, reklama na svojevrstan nain uestvuje u kulturnoj i socijalnoj dinamici. Svaki reklamni tekst ne samo to recipijentu prenosi neku informaciju, ve za njega obavlja i niz operacija koje se obino verbalizuju na nivou individualne svesti. Jedan od najznaajnijih instrumentarijuma koja koristi reklamna poruka, jeste mehanizam ubeivanja. injenice se organizuju i poruka konstruie na takav nain da je sabesednik prihvati kao stanovite i da konano deluje u skladu sa tim.

36. Pojam cenzure (u irem i u uzem smislu)

Znaenjski obim pojma cenzure, kako se njegov termin koristi u savremenim jezicima, relativno je jasan i u svojim bitnijim odrednicama nije diskutabilan. Iako sama re potie od latinskog glagola censere, ije je osnovno znaenje proceniti i oceniti, etimoloka odreenja ovog trermina, mada u neznatnoj meri, ipak se razlikuju. Najpre to je: ocenjivanje, pregledanje, ispitivanje; zvanian prethodni pregled stvari radi odobrenja ili zabrane tampanjai putanja u javnost; dravna institucija koja ovaj posao obavlja; ispitna ocena. U uem smislu, iako sama po svom osnovnom znaenju ne predstavlja zabranu ona uvek u sebi krije taj negativni predznak kao oblik kazne. U irem smislu, moe se rei da cenzura predstavlja kontrolu pa tek onda zabranu izraavanja ili komunikacije. Ona najee oznaava slubenu, odnosno zvaninu akciju koja je usmerena prevashodno na kontrolu stvaralatva, odnosno, na spreavanje publikovanja, javne promocije i cirkulacije odreenog umetnikog dela,

ali isto tako i bilo koje informacije koja se moe pojaviti u medijima, odnosno u svakodnevnom komunikacijskom procesu.

37. Cenzura spada u vrstu kontrole?

U irem smislu, moe se rei da cenzura predstavlja kontrolu pa tek onda zabranu izraavanja ili komunikacije. Ona najee oznaava slubenu, odnosno zvaninu akciju koja je usmerena prevashodno na kontrolu stvaralatva, odnosno, na spreavanje publikovanja, javne promocije i cirkulacije odreenog umetnikog dela, ali isto tako i bilo koje informacije koja se moe pojaviti u medijima, odnosno u svakodnevnom komunikacijskom procesu.

38. Cenzura prema tipu moze da bude?

Dva tipa cenzure koji do antikih vremena do danas egzistiraju u svom integralnom obliku su preventivna (prethodna) i naknadna cenzura. Sutinska razlika izmeu njih se moe povui na temelju razlikovanja njihovih predmeta. Dok se naknadna cenzura bavi gotovim delima ili porukama i podrazumeva zabranu kao krajnji ishod, dotle je preventivna cenzura orjentisana ne toliko na sistem zabrana, koliko na sistem kontrole itavog polja drutvene komunikacije, i na kontrolu sadraja poruke koja se artikulie u nekom delu. Preventivna cenzura pretpostavlja nadzor nad interpretacijom poruke, njenog smisla, znaenja i konteksta. U tom smislu se moe rei da je princip prevencije slikovito predstavljen u Orvelovoj metafori Velikog Brata, koji sve vidi, sve uje i sve zna/kontrolie. Ona uopte ne bi omoguila da se problematino delo pojavi (Platon). Naknadna cenzura, za koju je karakteristino da u svakodnevnom mnenju predstavlja jedini vid cenzure kao zabrane, javlja se kao model legalizacije preventivne kontrole, i to tako, da u stvari predstavlja njeno efikasno sredstvo. Trei tip cenzure jeste autocenzura. Ona se javlja kao prirodna posledica delotvornosti mehanizma prethodne dve cenzure. Smisao ideolokog pritiska koji rezultira autocenzurom sadran je u injenici da je on po svojoj prirodi posredan, jer ne nastaje ni pod kakvim direktnim sankcijama drave ili njenih institucija.

39. Ko su vratari (gatekeepers-i) u medijima?

Gate keeper, doslovno uvar kapije, uvar prolaza; instanca nadzora protoka informacija i naina njihovog oblikovanja, odnosno transmisije, karakteristina za institucije masovnih komunikacija. Termin je uveo K. Levin oznaavajui kontrolisani tok informacija. Pojam gatekeeping-a ukazuje na injenicu da protok informacija kroz komunikacijske kanale zavisi od same strukture kanala, kao i od pojedinaca ili grupa koje imaju mo da odluuju o informacijama koje e biti u opticaju. U najoptijem smislu radi se o selekciji vesti, za koju je Vajt smatrao da u velikoj meri zavise od urednika i da je zato komunikacija vesti subjektivna, zasnovana na linom iskustvu, stavovima i oekivanjima uvara kapija. U savremenoj teoriji komunikacija problem gatekeeper-a, razmatran je sa sledea tri aspekta: - Stanovite politike ekonomije koja novinarstvo dovodi u vezu sa ekonomskom strukturom medijskih organizacija, sa naglaskom na profit - Stanovite vladajue sociologije razmatra proklamovanu novinarsku autonomiju i mo odluivanja kao centralni problem - Kulturoloko ili antropoloki pristup, koji istie ograniavajuu ulogu kulturnih, odnosno, simbolikih sistema.

40. ta je lobiranje i koji mu je cilj?

Lobiranje je poseban oblik pridobijanja uticajnih pojedinaca ili grupa. Podrazumeva proces razvijanja efikasnih i efektivnih komunikacija sa onima koji imaju formalnu i neformalnu mo. Proces je uspeo ukoliko uticajni pojedinci ili grupe uspevaju da u budunosti podravaju odreene inicijative i intenziviraju svoje aktivnosti u pravcu realizacije planiranih ciljeva. Lobiranje se u savremenom smislu moe definisati na razliite naine od lobiranja kao komunikacije izmeu ljudi, do tehnike javnog zagovaranja odnosno umetnosti ubeivanja, a predstavlja niz akcija kojima je cilj izvriti uticaj na donosioce odluka. Prema advokatu T. Lefebiru, lobirati ne znai samo uticati, ve pre svega analizirati i shvatiti problem, kako bi onima koji odluuju, objasnili sutinu i posledice. Enciklopedija Britannica definie lobiranje kao svaki pokuaj grupe ili pojedinaca da utie na odluke vlade. Proces lobiranja moe da ukljui usmene ili pismene pokuaje ubeivanja, finansiranje kampanja, PR kampanje, istraivanja koja se podnose zakonodavnim komitetima i formalno svedoenje pred takvim komitetima. Lobisti mogu biti lanovi posebnih interesnih grupa, profesionalci spremni da predstavljaju bilo koju takvu grupu ili pojedinci.