TEORIJE ISTINEKORESPONDENTNOST

EVIDENTNOST

KOHERENTNOST

PROVERLJIVOST

TEORIJA KORESPONDENTNOSTI

• Teoriju korespondencije, adekvacije iliklasičnu teoriju istine formulisao jeAristotel: „Istina je reći o onom što jesteda jeste, a o onom što nije da nije.Neistina je reći o onom što jeste da nije,a o onom što nije da jeste.”

Teorija korespondentnosti

• Toma Akvinski: Istina je slaganjemišljenja sa stvarmošću (Veritas estadequatio intellectus et rei).

• Parmenid: Misliti i biti jedno je i isto.

Teorija korespondentnosti• Ne govorimo o istinitosti pojmova, nego

samo sudova i zaključaka.• Sud je istinit ako odgovara misli, a misao ako

odgovara predmetu mišljenja.• Ova teorija se slaže sa našom intuicijom o

istini.• Istinitost ili lažnost su u potpunosti određeni

odnosom prema stvarima i time da li su testvari tačno opisane.

Teorija korespondentnosti

• Na pitanje, Šta znači odgovara? nude serazličiti odgovori:

- misao je odraz stvarnosti

- između mišljenja i stvarnosti postojistrukturalna sličnost

- mišljenje i stvarnost se nalaze u odnosuznaka i označenog

Nedostaci teorijekorespondentnosti

• Teorija korespondencije nam kaže šta jeistina, ali nam ne daje kriterijumkorespondentnosti. Ne znamo kako dautvrdimo da li neko tvrđenje odgovarastvarnosti.

TEORIJA EVIDENTNOSTI• Prema teoriji evidentnosti ili samoočiglednosti

istinito je ono saznanje koje je praćeno našimosećanjem neposredne izvesnosti iliočiglednosti.

• Veliki logičari, Aristotel, Dekart, Huserl, Rasel,smatrali su da postoje neke očigledne istine –aksiomi.

• Aksiom je očigledan princip koji se ne dokazuje.Da bismo znali da je istinit dovoljno je darazumemo značenje reči kojima je izrečen.

Teškoće teorije evidentnosti

• Osnovna slabost ove teorije je u tome štoje evidentnost nešto subjektivno. Ono štoje očigledno jednom čoveku, ne mora bitiočigledno i drugom, naočito ako surazličitih nivoa znanja ili ako pripadajurazličitim jezičkim i kulturnim tradicijama.

TEORIJA KOHERENTNOSTI

• Nastoji da prevlada subjektivizam ipsihologizam teorije evidentnosti.

• Istinitost se temelji na objektivnojneprotivrečnosti ili na imanentnojlogičkoj skladnosti mišljenja.

• Neko uverenje ili tvrđenje je istinito akose slaže sa ranije prihvaćenim tvrdnjama.

Teorija koherentnosti• Prema teoriji koherentnosti, iskazi su istiniti ako su

međusobno usaglašeni ili neprotivrečni.• Takođe, potrebno je da stavovi slede jedan iz drugog.• Ova teorija počiva na pretpostavci da je istina

svojstvo celog sistema i da se može pripisatipojedinačnim stavovima, samo ako su onikoherentan deo celine.

• Teoretičari različito odgovaraju na pitanje da likoherentnost podrazumeva više mogućih sistemaistinitosti (npr. alternativne geometrije) ili jedanjedini apsolutni sistem.

Teškoće teorije koherentnosti

• Neprotivrečnost je potreban, ali ne i dovoljanuslov istinitosti.

• Moguće je da neki sistem iskaza budeneprotivrečan, ali da ipak ne bude istinit.

• Pored logičke korektnosti i doslednosti umišljenju, istinito saznanje zahteva iispunjenost sadržinskih uslova, takozvanihmaterijalnih kriterijuma istinitosti.

Teorija verifikacije• Predstavnici logičkog pozitivizma (Rasel,

Karnap, Rajhenbah) istinitost saznanjaproveravaju pozivanjem na iskustvo.

• Iskaz mora biti neposredno ili posrednoiskustveno proverljiv.

• Iskaz se posredno proverava svođenjem nadruge stavove koje je moguće iskustvenoproveriti.

Teorija verifikacije

• U okviru pragmatizma (Pers i Džejms)istina je korisno verovanje, a premainstrumentalizmu (Djui), ona je efektivnirad ideje.

Teorija verifikacije• Manje je poznato da se od dvadesetog veka razvija nova varijanta

pragmatičke teorije koju je definisao Vilijam Hoking i nazvao je „negativnipragmatizam”. Ukratko, prema ovoj teoriji ono što daje rezultat je moždaistinito, a možda lažno, ali ono što ne daje rezultat sigurno nije istinito, jeristina uvek daje rezultat.

• Prema Ričardu Fajnmanu, mi nikada nismo sasvim u pravu. Možemo samobiti sigurni (ka)da grešimo. Neki sutrašnji eksperiment može pokazati da jepogrešno ono za šta smo mislili da je istina.

• Pragmatista nikada neće prestati da proverava.• Džejms i Djui su istinu shvatali kao ponavljanje testova koji vremenom

dovode do usavršavanja.• Pragmatizam i negativni pragmatizam se slažu sa teorijom koherencije u

tome da ni jedan test ne bi trebalo da bude izolovan, nego da bude deoukupnog znanja koje obuhvata sve ljudske napore i iskustva.

Teškoća teorije verifikacije

• Empirijska proverljivost i pragmatičkauspešnost nisu dovoljni i kompletnikriterijumi istinitosti saznanja.

• I neistine mogu biti korisne, kao što iistine mogu biti privremeno neuspešne.

ZADOVOLJAVAJUĆA TEORIJA ISTINE

• Trebalo bi da objedini formalne i sadržinskekriterijume istinitosti.

• Formalni: neprotivrečnost, doslednost,dokazanost, konciznost, jednostavnost

• Sadržinski: odgovaranje saznanja predmetu,očiglednost, proverljivost ili opovrgljivost,korisnost