Teri Iglton

Istina, Vrlina i Objektivnost

Nema te ideje koja u`iva ve}u popularnost u savremenojkulturnoj teoriji nego {to je u`iva ideja apsolutne istine. Ovajpojam nas odmah navodi na pomisao o dogmati~nosti, autoritarnosti,veri u vanvremeno i univerzalno. Po~nimo, stoga, tako {to }emopoku{ati da odbranimo ovu sasvim umerenu i, izvesno, razumnu ideju.

Pogre{no je misliti o apsolutnoj istini kao o posebnoj vrstiistine. Ovakvo poimawe razlikuje istine koje su promenqivogkaraktera i relativne, i vi{i oblik istine koja nije nijedno od tadva. To je istina koja je jednom zauvek data. Smisao je u tome da nekiqudi, obi~no oni sa dogmatskom ili autoritarnom predispozicijom,veruju u postojawe ovog vi{eg oblika istine, za razliku od drugih,odanih istorizmu i postmodernizmu, koji u to ne veruju. Preciznije,ima i takvih postmodernista koji tvrde da sama istina ne postoji - ali to je samo zato {to su poistovetili istinu sa dogmatizmom, aodbacuju}i dogmatizam, odbacili zajedno s wim i istinu, {to je jedanprili~no besmislen potez. U mawe rafiniranim krugovima post -modernista, ako zastupate ili branite neki stav, dobi}ete mrskuetiketu autoritarnosti, ali ako ste nejasni, skepti~ni i dvozna~ni,onda ste demokrata. Te{ko je u tom slu~aju shvatiti {ta da ka`emo zanekog ko strastveno zastupa demokratiju, za razliku od onog ko jenejasan i dvozna~an u vezi iste.

Iz ugla ovakve verzije postmodernizma, tvrdwa da je jednapozicija boqa od neke druge je neprihvatqivo 'hijerarhijska'. Nije,me|utim, jasno, po ovoj teoriji, za{to bi ne-hijerarhijsko bilo boqeod hijerarhijskog. Izvesna postmodernisti~ka sklonost ka tome da ne znate {ta zapravo mislite ogleda se, mo`da, u govornoj navici kodAmerikanaca da malo-malo pa umetnu re~ nekakav. Bilo bi dogma -ti~no sugerisati da je ne{to upravo onakvo kakvo jeste. Umesto toga,

187

LINKOVI

2.6

30.

71

+7

1+

1.3

20.

56

1 K

DU

morate da uvedete rit ual nesigurnosti u svoj govor, neku vrstuneprestanog semanti~kog gutawa slogova.

Qudi za koje istina ima oblik dogme, pa ne}e s wom da imajunikakve veze, nalik su qudima koji sebe nazivaju protivnicimamorala, jer veruju da se moral svodi na to da zabranite qudima daupra`wavaju seks jedni s drugima. Takvi qudi su puritanci izvrnutinaopa~ke. Kao i puritanci, i oni poistove}uju moral sa represijom;`iveti moralno podrazumeva muku. Ali, dok puritanac smatra da jemuka sjajna stvar koja izvanredno uti~e na formirawe karaktera, ovidrugi ne razmi{qaju ovako pa, shodno tome, odbacuju moral upotpunosti. Na sli~an na~in, oni koji ne veruju u postojawe istinejako ~esto su, zapravo, dogmati~ari izvrnuti naopa~ke. Oni odbacujuideju istine koju, uostalom, nijedna razumna osoba ne bi ni branila.

Ne postoji, naime, klasa ovozemaqskih, istorijski promenqi -vih istina, a pored we superiorna klasa apsolutnih istina, u kojemo`ete ali ne morate da verujete, na na~in na koji neki qudi veruju da postoje an|eli, a drugi ne veruju. Neki iskazi su istiniti samo ako seposmatraju iz odre|ene perspektive: poznati primer iskaza Fran -cuska je {estougla, ovaj iskaz je istinit samo ako gledate na svet izodre|ene geometrijske perspektive. Ali postoje i mnoge druge istinekoje su apsolutne, a da nisu ni u kom smislu uzvi{ene ilisuperiorne.1) Ako je istinito ,,Ova riba malo smrdi", onda je to istotoliko apsolutna istina kao i tvrdwa ,,Kazujem ti, pre Avrama, jajesam". To da su istine ove vrste apsolutne nije od posebnog zna~aja. To samo zna~i da, ukoliko je iskaz istinit, onda suprotan iskaz ne mo`eistovremeno biti tako|e istinit, ili istinit iz neke druge ta~kegledi{ta. Ne mo`e biti ta~no da riba i malo smrdi i ne smrdi.Nemogu}e je da je vama sve`a a meni pokvarena, ~ak i kad bih ja voleoda jedem pokvarenu ribu. Ovo ne iskqu~uje mogu}nost sumwe ilidvozna~ja. Mo`da ja nisam siguran da li je riba pokvarena ili ne. Ali, ako nisam siguran, onda je apsolutno istinito da nisam siguran. Nemogu biti i siguran i nesiguran istovremeno. Nije mogu}e da budemsiguran iz svoje ta~ke gledi{ta, ali ne i iz va{e.Mo`da je riba bilasve`a pre dva sata a sada je, izvesno, sumwiva. U tom slu~aju, ono {toje bilo apsolutna istina pre dva sata vi{e to nije. A ~iwenica da tovi{e nije istina je isto tako apsolutna.

,,Apsolutna istina" ovde, jednostavno zna~i ,,istina". Moglibismo da potpuno izostavimo ,,apsolutna", ali moramo da sesuprotstavimo relativistima koji insistiraju, kao {to im samo imeka`e, na tome da je istina relativna. Ne}e svi relativisti po`uritida tvrde kako: ,,Sada sam u Damasku" i ,,Sada sam u Donkasteru" moguistovremeno biti istina ako to izgovori ista osoba u istom trenutku. Verovatnije je da }e sugerisati da ista tvrdwa mo`e biti istinita za

188

vas ali ne i za mene, ili istinita u ponedeqak ali ne i u petak, iliistinita za Flamanca, ali ne i za Azerbejxana. Kako stoji stvar samnogim istinama, malo {ta od ovoga mo`e biti ubedqivo. Ono {to jeistinito za vas, istinito je i za mene. Ako je istina da steneraspolo`en dok sam ja ushi}en, onda je istinito za mene da ste vineraspolo`eni. Ako se jedete od muke u ponedeqak, ali ste sasvimdobro u petak, jo{ uvek je istina u petak da ste se jeli od muke uponedeqak.

Nema ovde nikakve velike mudrosti. Niti je na delu ne{toposebno autoritarno. To da je istina apsolutna samo zna~i da ako sene{to ustanovi kao istina -- {to je ~esto te{ko uraditi, i {to uvekpodle`e reviziji -- onda tu vi{e ne mo`e da bude spora. To ne zna~i daje istinu mogu}e utvrditi samo iz neke neutralne perspektive.Zapravo, ovo nam ni{ta ne govori o tome kako dolazimo do istine.Ovo nam jednostavno ne{to govori o prirodi same istine. Istina seuvek utvr|uje iz odre|ene perspektive; ali nema nikakvog smislare}i da se u kupatilu nalazi tigar iz moje perspektive, ali ne i iztvoje. Mi se mo`emo `estoko sporiti oko toga da li je tigar ukupatilu ili nije. Nazvati istinu apsolutnom ovde jedino zna~i dajedan od nas nije u pravu.

Ako je istina da je rasizam zlo, onda to nije samo istina za onekoji postanu `rtve rasizma. Oni time ne iskazuju samo sopstvenaose}awa; oni daju iskaz o tome kakvo je stvarno stawe stvari. ,,Rasizam je zlo" nije tvrdwa istog reda kao: ,,Miris sve`e od{tampanih novinaje tako bo`anstven". Ona je vi{e nalik na tvrdwu: ,,U kupatilu jetigar". Mo`emo zamisliti nekog kako mrmqa ute{ne re~i `rtvamarasizma o tome kako shvata za{to ose}aju to {to ose}aju; da je tajose}aj, naravno, potpuno validan za wih same -- da bi se, {tavi{e, i onidenti~no ose}ao u wihovoj ko`i; ali kako on nije u wihovoj ko`i,samim tim, ne mo`e situaciju nazvati rasisti~kom. Ovu individuupoznajemo pod imenom relativista. A mo`emo ga slobodno, mada maweuqudno, nazvati i rasistom. On }e mo`da probati da na gomilu dodajo{ jednu utehu tako {to }e re}i da u trenutnoj situaciji mo`da imaelemenata rasizma, ali da }e za par godina ovi koji su sad nadrqalibaciti pogled unazad i videti da uop{te nije ni bilo rasizma. Nijeprob lem samo u tome {to je wima ovo jadna uteha, ve} i {to je ovopotpuno nekoherentno.

Ako je istina da je u pitawu rasizam, onda je to apsolutna istina. To nije samo moje mi{qewe o tome, ili va{e. Ali, naravno, to ne mora biti istina. Ili mo`e biti samo delimi~na istina -- u tom slu~aju jeonda apsolutno delimi~na istina, za razliku od potpune istine ilineistine. Oni koji brane apsolutnu istinu nisu, nu`no, dogmati~ari.U svakom slu~aju, nije dogmatizam samo u tome da jednom rukom

189

LINKOVI

treskate o sto, a drugom ste`ete protivnika za gu{u. Dogmatizam jekad odbijate da pru`ite argumente za svoja verovawa, pozivaju}i se,umesto toga, na autoritet. Ima puno u~tivih, umilnih dogmati~ara.Smatrati ne{to apsolutnom istinom ne zna~i da treba da ostanetepri svome iako vam svi dokazi govore suprotno, i da ni pod kakvimokolnostima ne smete da priznate da ste pogre{ili. Oni koji verujuda postoji apsolutna istina mogu lako biti qudi koji su patolo{kioprezni kad ne{to treba prihvatiti kao istinito, osim ako nijesasvim o~igledno da je tako. To mogu biti qudi ~iji `ivot li~i naposrtawe kroz gustu maglu skepticizma i sumwe. Ali kada, mo`dajednom na svakih deset godina, ipak do|u u situaciju da, preko voqe,priznaju kao istinitu tvrdwu: ,,Glavni ba{tovan je upravo ustreliosamog sebe u nogu", oni znaju da je nemogu}e da i izjava suprotna ovojbude tako|e istinita, i da to {to je ona istinita za wih zna~i da jeistinita i za bilo koga drugog.

Niti je ta~no da ,,apsolutna istina" pretpostavqa nezavisnostod bilo kakvog konteksta. Da bi sudili o svetu, nama je neophodannekakav referentni okvir. Ali ovo ne mora da zna~i da kad je ne{toistinito iz jedne ta~ke gledi{ta, iz neke druge to nije. Mo`da su zavas slonovi svete `ivotiwe, a za mene to nisu ako se ovo odnosi narazliku u na~inu na koji predstavqamo slonove. Ali ne mora bitiistina da su slonovi zaista svete ̀ ivotiwe, na isti onaj na~in na koji imaju ~etiri noge, i da u tom smislu onda nisu svete `ivotiwe.Kultura osmi{qava svet na razli~ite na~ine, i ono {to neki videkao ~iwenicu, za druge to nije; ali ako bi istina zna~ila jednostavnoono {to je za nas istina, onda ne bi bilo nikakvog konflikta izme|unas i drugih kultura budu}i da bi i wima istina, na isti ovaj na~in,bila samo ono {to je za wih istina. Ovo je sasvim podno{qivo svedok se radi o statusu slonova kao svetih `ivotiwa, i jako povoqno zanas ako smatramo da prinudni seksualni odnosi s malom decompovoqno uti~u na wihovo emotivno stawe i psiholo{ku stabilnost ukasnijem `ivotu, a kultura do na{e stvari vidi druga~ije. Po{to jewihovo shvatawe vezano za wihov na~in `ivota, ono, priprodno, nijeni od kakvog zna~aja za na{e pona{awe. U svakom slu~aju, ako svakikulturni okvir konstrui{e sasvim razli~iti svet, te{ko je shvatitikako onda u tim razli~itim okvirima odre|ene tvrdwe imaju istozna~ewe. Druga~iji svet daje druga~ije zna~ewe.

Apsolutna istina nema nikakve veze sa fanatizmom. Ona nepretpostavqa nu`no istinu kojoj ste strastveno posve}eni. ,,Erlan -gen je u Nema~koj" je apsolutna istina, ali se niko ne bi zbog we`rtvovao. Ona nije vrsta istine zbog koje vam srce ja~e tu~e ugrudima. Ona nema istu emotivnu snagu kao: ,,Zadavio si mi babu, tiodvratni skote!" Ve}ina apsolutnih istina je sasvim trivijalna.

190

Isto to va`i za re~ ,,apsolutan" u nekom spisu o moralu. Za TomuAkvinskog, ,,apsolutno pogre{no" ne zna~i nu`no ,,veoma, veomapogre{no". Re~ ,,apsolutan" ovde ne poja~ava zna~ewe, ve} zna~i,prosto, ,,ne treba raditi ni pod kojim okolnostima". ^udno je to da jeAkvinski smatrao lagawe apsolutno pogre{nim, ali ne i ubistvo; ali nije, naravno, verovao da je la` uvek te`i prekr{aj od ubistva.Po{to je bio ~ovek razumne inteligencije, bilo mu je sasvim jasno daje la` ponekad bezopasna. Jedino {to je, za wega, ona bila ne{to {toje apsolutno pogre{no.

Apsolutna istina nije istina na koju ne deluju vreme nipromene. Ono {to je istinito u jednom vremenu ne mora biti istinito u drugom, ili se mogu pojaviti nove istine. Tvrdwa da je neka istinaapsolutna predstavqa tvrdwu o tome {ta zna~i kad se ne{to nazoveistinom, a ne odricawe od toga da postoje razli~ite istine urazli~itim vremenima. Apsolutna istina ne zna~i ne-istorijskaistina; vrsta istine koja nam pada s neba, ili za koju nam garantujeneki la`ni prorok iz Jute. Naprotiv, to je istina do koje dolazimoputem rasprave, dokaza, eksperimenta, istrage. Dobar deo onoga {tose uzima kao (apsolutna) istina u nekom trenutku }e se, sasvimizvesno, ispostaviti kao pogre{no. Za mnoge, nekad ~vrste nau~nehipoteze, ispostavilo se da su pune rupa. Nije sve istinito {to sesmatra za istinu. Ali ostaje ~iwenica da ne mo`e da pada ki{a samoiz moje ta~ke gledi{ta.

Zbog ~ega je sve ovo va`no? Va`no je, pre svega, jer poznavaweistine deo je na{eg dostojanstva kao, u prili~noj meri, racionalnihbi}a. A ovo podrazumeva da znamo istinu o samoj istini. Uvek je boqeda, ako ikako mo`emo, izbegnemo obmanu. Ali, va`no je i zbog toga{to je u ovom kontekstu re~ ,,apsolutan" potpuno nepotrebno postalabauk; i zato {to je, ako je relativista u pravu, istina umnogomeizgubila od svoje vrednosti. Kao {to isti~e Ber nard Vilijems,relativizam je zapravo na~in da se opravda konflikt.

2) Ako smatrate

da je smisao demokratije u tome da svako dobije pravo glasa, a jasmatram da mogu da glasaju samo oni qudi koji najpre uspe{no polo`ejedan niz |avolski komplikovanih testova inteligencije, uvek }e setu na}i i lib eral koji }e tvrditi da smo i vi i ja u pravu iz na{ihrazli~itih ta~ki gledi{ta. Ako se istini oduzme wena snaga, ondapoliti~ki radikali mogu prestati s pri~om da je nedvosmislenota~no da su `ene ugwetavane ili da planetu postepeno truje pohlepavelikih korporacija. Mo`da }e nastaviti da insistiraju na tomekako je logika zavera vladaju}e klase, ali, logi~no, ne}e mo}i dao~ekuju da im bilo ko poveruje. Pobornici Prosvetiteqstva jesubili u pravu: istina zaista postoji. Ali u pravu su i wihovikriti~ari: istina postoji, ali je u`asna.

191

LINKOVI

*

Ako je apsolutna istina pala u nemilost ovih dana, isto sedesilo i sa idejom objektivnosti. Mo`da mo`emo da zapo~nemo sarehabilitacijom ove ideje tako {to }emo je najpre razmotriti uodnosu na pitawe qudske sre}e. Svi qudi su, ka`emo, u potrazi zasre}om, ali je prob lem u tome da spoznamo u ~emu se ona sastoji.Mo`da sre}a svakome zna~i ne{to druga~ije, ili druga~ije za svakipe riod i kulturu. Upravo zbog toga {to smo daleko od toga da ovorazjasnimo, potrebni su nam slo`eni diskursi tipa politi~kefilozofije ili filozofije morala, koji nam u tome poma`u. Kada bibili sami sebi transparentni, mo`da nam ovi ezoteri~ni na~inigovora ne bi bili potrebni. U tom slu~aju, mogli bismo da se,jednostavno, zagledamo u sebe, ili oslonimo na svoj instikt, i takosaznamo {ta zna~i `iveti dobro.

To je razlog za{to mo`emo pozavideti krastavim `abama, kojepo instinktu znaju kako da u~ine ono {to je za krastave `abe najboqeda ~ine. One jednostavno slede svoju `abqu prirodu, a to je ujedno inajboqe {to mogu za sebe da u~ine. U tome se sastoji razlika izme|ulo{ih i dobrih krastavih `aba koje vode jedan ispuwen krastavo -`abqi `ivot. Dobre `abe su veoma `abolike. Ovo, me|utim, nijene{to na ~emu bi trebalo da im ~estitate, jer biti `abolik nijene{to ~emu bi se one mogle suprotstaviti. To nije nikakvo wihovopostignu}e. @abe ne}e dobiti medaqu jer su to {to jesu. Zato ne}etena}i moralnu `abu. Po jednoj teoriji (ne ba{ mnogo popularnoj,pogotovo me|u onima koji se bave kulturnom teorijom), ~ovek,me|utim, mora da ulo`i napor da bi postao ~ovek, i zato mu se, ako touspe, na tome mo`e zaista i ~estitati. Upravo zbog toga {to smo ustawu da izneverimo svoju prirodu, ima vrline u tome kad to neu~inimo.

Mo`da smo u tome nalik na `abe jer i mi, kao i one, imamo svojuprirodu, u smislu na~ina `ivota koji je svojstven ~oveku, i koji nas,ako ga sledimo, vodi ka napretku. Samo mi, zapravo, ne znamo u ~emu seta priroda sastoji. Ili se ona, mo`da, mewa vremenom. Mi smostvorewa koja se slu`e jezikom i zato je na{a priroda, ako je uop{teimamo, mnogo savitqivija i kompleksnija nego {to je to priroda,recimo, krastavih `aba. Kroz jezik i rad, i kulturne mogu}nosti kojewima stvaramo, mi smo u stawu da transformi{emo svoju prirodu na

192

na~in na koji to ne-lingvisti~na stvorewa ne mogu da u~ine. Da biotkrili {ta smo, da bismo spoznali svoju prirodu, moramo danapregnemo mozak; a rezultat toga je to {to smo vremenom do{li domnogo razli~itih odgovora na pitawe {ta zna~i biti ~ovek. Ili, akoho}ete, {ta zna~i za qudsko bi}e, nasuprot pu`u gola}u ili belojradi, da `ivi dobro i da napreduje. Istorija filozofije morala punaje natrulih i napu{tenih modela dobrog `ivota.

Uzmimo, na primer, pojam sre}e. Sasvim je ubedqiva ideja da jesre}a ono ~emu qudska bi}a streme - da je ona ime za wima svojstvenna~in kvalitetnog `ivqewa. To nam obja{wava mnogo toga {to sede{ava oko nas, za{to se qudi poslu{no di`u iz kreveta u cik zore imarqivo ispiraju svoje ~etkice za zube pre spavawa. Ali {ta je,zapravo, sre}a? Ako je ona samo puko zadovoqstvo, onda se sre}nimmogu nazvati qudi koji po ~etrnaest sati dnevno dremaju ispredtelevizijskih ekrana, ili, tupih pogleda, neumorno `va}upotencijalno smrtonosne supstance. Te{ko je izbe}i sumwi da jekvalitetno `ivqewe za ~oveka ipak ne{to malo vi{e od ovoga. Jerovo nekako previ{e li~i na sre}u kako je, recimo, zami{qa {umskizec.

Da li ovo onda, u stvari, zna~i da ovi {to blenu i ̀ va}u zapravonisu sre}ni? Vrlo verovatno, ukoliko sre}a podrazumeva ne{to vi{e od lewog zadovoqstva. Qudi mogu biti u te{koj zabludi o samimasebi, ukqu~uju}i i to da li su ili nisu sre}ni. Mogu}e je biti potpunojadan, a da to ne zna{. Ako rob sa galije, lancima privezan za vesla,odjednom podigne glavu, i{ibanu vetrom, i uspe da prokrkqa, pre nego {to se, iscrpqen, ponovo strovali nazad, kako ne mo`e da zamislive}u privilegiju od toga da na ovaj na~in slu`i svome caru, jasno je da}emo posumwati da je ovde na delu neka ideolo{ka mistifikacija.Ili je on, mo`da, mazohista koji prosto ne mo`e da poveruje tolikojsre}i {to mu se zadesio takav sadisti~ki psihopata kao kapetanbroda. Ili je, mo`da, wegov `ivot pre toga bio toliko lo{ da je ovosada raj u pore|ewu s onim ranije. Ili on jednostavno nije u stawu dazamisli neki sadr`ajniji `ivot od ovoga. Trebalo bi da ga ponovopitamo da li je sre}an nakon {to je okusio da{ak slobode, ushi}ewequbavi, ili veliki uspeh u bavqewu nekom zanatskom ve{tinom negde na kopnu.

Pa ipak, one blente {to `va}u i ka`u da su sre}ne, mo`da jesu upravu, barem u jednom zna~ewu te re~i. Oni u`ivaju u onome {to rade,nemaju nikakvu ̀ equ da se ikada i podignu iz svojih foteqa (ako su to, uop{te, u stawu da izvedu), i sve im je potaman. Oni mo`da nisu sre}ni u nekom dubqem smislu. Na prvi pogled, oni nisu odmakli daleko uostvarewu qudskog potencijala. Ali takvo ostvarewe podrazumeva

193

LINKOVI

patwu, ni{ta mawe od ushi}ewa. Mo`da postoje razli~iti na~ini dase bude sre}an, a ovo je, mo`e biti, jedan od na~ina.

Uostalom, i qudi koji su brutalni i sprovode nasiqe mogu bitisre}ni, barem u smislu da su zadovoqni svojim `ivotom. Gangsterski,,posao" ukqu~uje ne samo zadovoqstvo da se bude gang ster, ve} i pravou`ivawe u onome {to radi{. Verovatno }ete osetiti sna`nozadovoqstvo ako ubijete lekara koji vr{i abortuse, a pri tom steube|eni da delujete kao in stru ment Bo`je voqe. Vojni komandanti sevra}aju u bazu nakon napornog dana koji su proveli masakriraju}ilokalno stanovni{tvo, zadovoqni i umireni jer su doprineli da svetpostane malo bezbednije mesto za ̀ ivot. Mo`da, da ponovim, ovi qudi nisu sre}ni u nekom dubqem smislu. Ali to ne zna~i da nisu uop{tesre}ni -- da, zapravo, mrze {to moraju da ubijaju lekare koji vr{eabortuse, ili Aborxine, ali su uspeli da sebe ubede u suprotno. Nesmemo da dozvolimo da se qudi uvek izvuku tako {to ka`u da ih jeideologija dovela u stawe samoobmane. Zlikovci se mogu ose}atidobro ~ine}i svoja nedela, i pri tom izvu}i korist. Prijatno je~itati pou~ne pri~e o tome kako oni, na kraju, ipak nadrqaju, alikwi`evno delo se razlikuje od stvarnog `ivota. Kod HenrijaFildinga, zlikovci uvek izvuku debqi kraj, ali nam on obi~nopo{aqe neke ironi~ne signale da je to tako samo zato {to se nalaze uromanu. U stvarnom ̀ ivotu takvi obi~no zavr{avaju kao predsednicivlada.

Dok je zao ~ovek ponekad i sre}an, dobar ~ovek to naj~e{}e nije.Ako imate vrline u svetu u kome vlada op{ta grabe`, verovatno }evas, kao i Fildingove lakoverne naiv~ine, qudi `estokoiskori{}avati. U takvom dru{tvu, nevini se moraju dobro paziti;ali kako da, u tom slu~aju, i daqe ostanu nevini? Sa~uva}ete obrazako ne pokleknete pred torturom, i ne odate drugove, ali ne mo`etebiti sre}ni. Mu~enikom nazivamo onog ko `rtvuje svoju sre}u da bidrugima bilo dobro. To mo`e da ispuni `ivot, ali te{ko da bi semoglo podvesti pod sre}u. Jer to sigurno nije ono {to biste izabralida situacija to nije zahtevala od vas. Pitawe je koliko se mu~enikkoji umre bla`eno sre}an i daqe mo`e nazivati mu~enikom. Mu~enikse odri~e svog `ivota zato {to je to ono najdragocenije {to ima, a nezato {to gori od `eqe da umre.

Uprkos svemu ovome, intuicija nam govori da qudska bi}a ipaknisu stvorena da bi ubijala jedna druge ili muqala ~ips po ustimaispred televizora. Uzmite, recimo, poznatu pri~u o Xorxu Bestu,mo`da najboqem fudbaleru u istoriji dok se nije odao alkoholu. Best, biv{i fudbaler, udobno zavaqen na krevetu u sobi hotela sa petzvezdica, okru`en kavijarom i {ampawcem, ne`no ga gleda do wegazavaqena biv{a mis sveta, a u sobu ulazi ~lan posluge natovaren

194

dodatnim delikatesima. On posmatra zvezdu ispru`enu na krevetu,vrti tu`no glavom, i ka`e: ,,E, Xorx, gde li si to zabrqao?"

[tos je u tome, naravno, {to se te{ko mo`e re}i za nekog kotako luksuzno ̀ ivi da je negde zabrqao. Tako sam Best pri~a tu pri~u.Pa ipak, ovaj radnik hotela jeste bio u pravu: Best jeste zabrqao. Onnije ra dio ono za {ta je bio stvoren. Nesumwivo, on se sjajnoprovodio, mo`da je ~ak u izvesnom smislu bio i sre}an; ali nije vi{eostvarivao samog sebe. Podbacio je upravo u onome u ~emu je bioizvrstan. Istina je da mu je `ivot verovatno postao prijatniji nego{to je to bio u wegovim fudbalerskim danima, kada je povremeno bioprinu|en da ograni~i no}ne provode da bi trenirao. Ne radi se o tome da je kao fudbaler bio sre}niji, u smislu da je vi{e u`ivao, iako je itada uspevao da u`iva za ceo tim igra~a. Niti je poenta u tome da jewegov na~in `ivota, nakon {to je prestao da igra, bio ispuwenpatwom, {to bi potvrdilo ono jevan|elsko da one koji `ive raspusnouvek na kraju sa~eka zaslu`ena kazna. Stvar je u tome {to je prestao da se razvija. Mo`da jeste `iveo sre}nim `ivotom, u smislu rasko{i,zadovoqstava, u`ivawa, ali taj `ivot jednostavno nije nikuda vodio.Neformalan pozdrav koji jedni drugima upu}ujemo: ,,Kako ide?"ukazuje na ne{to vrlo bitno u moralnom smislu. Best je zabrqao kaoqudsko bi}e. Sti~e se, zapravo, utisak da je on i pri~ao ovu pri~u satakvim veseqem delimi~no i zato da bi porekao ovu ~iwenicu.

Ali kuda bi to qudski `ivot trebalo da vodi? @ivot ipak nijeautobus ili biciklisti~ka trka; a ideja o `ivotu kao o nekakvojseriji prepreka koje treba presko~iti da bi stigli do ciqa nijeni{ta drugo do puritanska fantazija o kazni koja prili~i nekom vo|i izvi|a~kog odreda, general-potpukovniku ili direktoru korpo ra -cije. Bestov neuspeh nije u tome {to vi{e nije postizao ciqeve, ve}{to vi{e nije ispuwavao sebe. Ne radi se o tome da on vi{e nije davaogolove, gomilao trofeje i platne ~ekove, ve} o tome da vi{e nije`iveo, dozvoli}ete mi igru re~i, na najboqi mogu}i na~in. On vi{enije bio ono {to je najboqe umeo da bude. Zapravo, ~ak je aktivno ra -dio na tome da to poni{ti. ,,Raskala{an" `ivot kome se odao nakonfudbala, kako su to novinarska wu{kala volela da nazovu, mo`da je, ustvari, bio zamena za postizawe uspeha. Best je sada o~ajni~ki juriood jedne starlete do druge, od jedne fla{e do druge, {to je bilagroteskna parodija za nizawe uspeha u fudbalskim utakmicama.

Wegovo napu{awe fudbalerske karijere, ~ak i ako mu je bilote{ko da stalno ni`e uspehe, mo`e se u izvesnom smislu videti i kaohrabar ~in odbacivawa etike uspe{nosti. Bila je to spoznaja, makoliko pro`eta mamurlukom, da se `ivot ne svodi na postizaweciqeva, ili davawe golova. Best je sada bio slobodan da u`iva u`ivotu, a ne da bude ma{ina za pravqewe novca. U jednom drugom

195

LINKOVI

smislu, to freneti~no `ivqewe na visokoj nozi bilo je senka upravotoga. Praznina `eqe zamenila je besmisao uspeha. Za oba na~ina`ivota, sada{wost je uglavnom bez vrednosti. Ona je tek most kabudu}nosti, koja }e, u stvari, biti potpuno ista. Mo`da je Best mogaoda istinski bude sre}an da je nastavio da igra fudbal. Takav ̀ ivot nebi bio sve vreme prijatan i, bez sumwe, bilo bi trenutaka kada biose}ao nezadovoqstvo; ali bi to bio `ivot u kome bi on mogaonajboqe da se razvija. Igrawe fudbala bilo bi ispravna stvar.

Mo`da je Besta, zapravo, upropastilo to {to nije mogao da igrafudbal zbog samog fudbala. To ne mo`e nijedan fudbaler u sportskojindustriji koja postoji zbog akcionara, a ne igra~a, ume}a iligledalaca. Kao kad bi neki komercijalni dizajner, koji ne mo`e dadigne glavu od posla, zami{qao da mo`e da ̀ ivi kao Mikelan|elo. Da bi zaista mogli da `ivimo `ivotom koji ispuwuje, mora nam bitidozvoqeno da radimo svoj posao radi wega samog. Best vi{e nije mogao da igra zbog radosti same igre, pa se, onda, umesto radosti okrenuozadovoqstvu. Wegov hedonizam bio je samo nali~je instrumentalizmapod kojim se mu~io.

Smisao qudske prirode je u tome {to ona nema ciq. U ovome, ona se ne razlikuje od prirode bilo koje druge `ivotiwe. Koja je svrhapostojawa jazavca? Ako si ̀ irafa, to te ne}e nikuda odvesti. Mo`e{samo da radi{ stvari koje rade `irafe radi samih tih stvari. Ali,zato {to su po svojoj prirodi qudi istorijska bi}a, izgleda kao da minekuda idemo -- pa je lako, iako pogre{no, pridati ovom kretawuteleolo{ko zna~ewe, i zaboraviti da je ono samo sebi svrha. Prirodaje sama sebi krajwi rezultat: ne postavqate pitawe za{to `irafatreba da radi stvari koje radi. Re}i ,,to je u wenoj prirodi" dovoqan je odgovor. Ne mo`ete da idete dubqe od toga. Na isti na~in, ne mo`eteda pitate za{to bi qudi trebalo da `ele sre}u i ispuwewe. To bibilo isto kao kada biste pitali {ta je neko hteo da postigne time {to se zaqubio. Sre}a nije sredstvo kojim se posti`e neki ciq.

Kad bi vas neko pitao zbog ~ega ne `elite da umrete, mo`dabiste odgovorili da je to zbog toga {to morate da zavr{ite ~itaweneke trilogije, ili da odgajite unuke, ili zato {to bi mrtva~kipokrov u`asno odudarao od boje laka na va{im noktima. Ali, zar ne bi bilo sasvim dovoqno re}i da je to zato {to `elite da `ivite? Nemapotrebe da se navode posebni razlozi. @ivot je sam po sebi dovoqanrazlog. Naravno da ima qudi za koje bi bilo boqe da nisu `ivi; alionima kod kojih to nije slu~aj nije potreban razlog da bi nastavili da`ive. Sasvim je suvi{no obja{wavati za{to `elite da `ivite, kaokad bi od vas tra`ili da objasnite za{to ne biste voleli da vaswu{ka ~opor strvinara. Jedini prob lem je u tome {to `ivot kaone{to vredno samo po sebi, ili bi tako trebalo da bude, nema potrebu

196

za krajem. Po{to on ne slu`i kao sredstvo za postizawe ne~eg drugog,ne postoji ta~ka u kojoj bismo mogli da ka`emo da je wegova funkcijaispuwena i wegova svrha okon~ana. Ovo je razlog za{to smrtdo`ivqavamo kao ne{to {to nema razlo`no utemeqewe. Jedino`ivotu koji je ostvario sebe u potpunosti smrt ne mo`e da naudi. Asve dok smo `ivi, uvek postoji mogu}nost da iznova ostvarimo sebe.

Ideja o ostvarivawu svoje prirode potpuno je tu|a zakapitalisti~ku etiku uspe{nosti. U kapitalisti~kom dru{tvu, svemora da ima ciq i svrhu. Ako ispravno postupate, o~ekujete da usledinagrada. Za Aristotela, me|utim, ispravno postupawe predstavqanagradu samo po sebi. O~ekivati nagradu za dobro postupawe bilo biisto kao kad biste o~ekivali nagradu zbog toga {to vam je prijaoukusan obrok ili zato {to ste oti{li na jutarwe plivawe. Nije stvaru tome da sre}a predstavqa nagradu za vrlinu; sama vrlina je sre}a.Ona predstavqa onu najdubqu vrstu sre}e koja dolazi od toga {toostvarujete svoju prirodu. Ovo ne zna~i da ispravni qudi uvek dobroprolaze -- doktrina ~iji je jedini nedostatak, kao {to Henri Fildingprime}uje, u tome {to, ne odgovara istini.

(...)

Izme|u ostalog, objektivnost se ti~e politike: ona se odnosi nana~ine kojima se suprotstavqamo onima {to tvrde da je sve u redudokle god je wima potaman. Ona predstavqa kritiku ,,piknik"mentaliteta. Ili, kao {to je to, sa mawom dozom u~tivosti,formulisao Bertold Breht, ,,olo{a koji samo na sebe misli". Ako seose}ate dobro a nemate materijalno utemeqewe da se tako ose}ate,onda samom sebi nanosite nepravdu.

Postoji, me|utim, jedna jo{ dubqa veza izme|u objektivnosti ietike. Objektivnost mo`e da se shvati kao nesebi~no otvarawe premapotrebama drugih, otvarawe koje je jako sli~no qubavi. Wegovasuprotnost nisu li~ni interesi ili ube|ewa, ve} egoizam. Poku{aj da shvatite ne~iju situaciju onakvom kakva ona zaista jeste zna~i da zawega istinski marite. To ne zna~i da mo`e postojati samo jedan na~ingledawa na situaciju. Re}i ,,pi{em kwigu" predstavqa ta~an opisonoga {to upravo ~inim, ali ne zna~i da je to i jedini na~in na koji seovo mo`e predstaviti. U svakom slu~aju, smisao je u tome da akoistinski marite za nekog, to se ne}e ispre~iti na putu va{eg uvida u

197

LINKOVI

wegovu situaciju kakva ona stvarno jeste, ve} }e taj uvid u~initimogu}im. Suprotno od izreke koja ka`e da je qubav slepa, upravo zato{to qubav podrazumeva radikalno prihvatawe, ona nam i dozvoqavada vidimo druge kakvi oni stvarno jesu.

Brinuti se za nekog zna~i biti za wega prisutan u formiodsustva, pa`we koja podrazumeva odre|enu meru samozaborava. Ako,zauzvrat, dobijete ne~iju qubav i poverewe, onda je u velikoj meri toono {to vam daje samopouzdawe koje vam omogu}uje da zaboravite nasebe, {to, ina~e, mo`e biti prili~no opasno. Delimi~no je strah ono{to u nama stvara potrebu da mislimo na sebe, a strah prevladavamokad imamo sigurnost koja proisti~e iz poverewa koje nam se ukazuje.Da bismo postigli takav oblik objektivnosti u nekom apsolutnomsmislu, trebalo bi da u potpunosti uklonimo sebe iz date situacije,{to te{ko da je najprikladniji na~in da na wu uti~emo. Ali~iwenica da je ovo u potpunosti nemogu}e ostvariti ne treba da nasspre~i da na tome radimo.

Poku{ati da se bude objektivan je naporan, iscrpquju}i posao,koji na kraju samo moralni pojedinci mogu da ostvare. Samo oni kojiimaju strpqewe, po{tewe, hrabrost i istrajnost u stawu su da prodrukroz guste naslage samoobmane koja nas spre~ava da situaciju vidimokakva ona uistinu jeste. Ovo je posebno te{ko za one koji imaju vlast -- jer vlast ima to svojstvo da stvara fantaziju i dovede ~oveka u stawenarcisoidne opsesije. Uprkos svom odlu~nom pragmatizmu, ona je svaod iluzija, i polazi od pretpostavke da ostatak sveta treba woj daslu`i. Ona pretvara realnost u ogledalo sopstvenih `eqa. Samo oni~ije je materijalno postojawe na ~vrstoj osnovi polaze odpretpostavke da svet to nije. Mo} je po svojoj prirodi solipsisti~ka,nesposobna da iza|e iz svoje ko`e. Kao seksualnost, i mo} je ono gdesmo najvi{e infantilni. Oni koji je nemaju jasnije }e uvideti da svetne postoji da bi udovoqavao na{im `eqama, da on gura svojim putem ijedva da nas i kraji~kom oka primeti.

Znawe i moral zato se ne mogu kona~no razdvojiti, kao {tomoderno doba ho}e da veruje. Ovo se mo`e jasno videti u poku{aju daspoznamo jedni druge, {to ukqu~uje moralna svojstva: imaginaciju,senzibilnost, emotivnu inteligenciju i sli~no. Poznavati drugognije isto {to i poznavati najglamuroznije barove u Riju; to je vrstaznawa povezana sa moralnim vrednostima. Moderno doba htelo bi darazdvoji znawe od morala, ~iwenicu od vrednosti; ali, budu}i da jeutvr|ivawe ~iwenica obi~no naporan proces, s obzirom nakompleksnost sveta u kome `ivimo, varqivu prirodu nekih wegovihpojava, i na{u sopstvenu hroni~nu sklonost ka samoobmani, ono,nu`no, zadobija vrednosnu dimenziju. Znawe mora da budedisciplinovano, razumno, precizno, samokriti~no, da ume da pravi

198

razliku, i tako daqe, tako da niko ko nema bar neku vrlinu ne bitrebalo da sastavqa veliku istoriju lanenog `i{ka ili da se pojavisa nekim zapawuju}im nau~nim otkri}em. Mo`da je upravo ovo imaona umu Ludvig Vitgen{tajn kada se zapitao kako mo`e da bude dobarlogi~ar a da istovremeno bude lo{ ~ovek. Niko ko nije bio otvoren za dijalog s drugima, spreman da saslu{a, da po{teno polemi{e i priznakada nije u pravu nije mogao da u~ini istinski pomak u saznavawusveta.

Sposobnost da se sagleda tu|a situacija kakva ona jeste pred -stavqa suprotnost sentimentalizmu. Sentimentalizam vidi svettako {to ga boji sopstvenom dobro}udno{}u, za razliku odsebi~nosti koja boji svet sopstvenom zlobom. Kao suprotnost ovakvojusmerenosti na sebe, za koju je svet samo imaginarni dvojniksopstvenog ega, nalazi se ono {to moderna teorija zove,,decentrirawe", a tradicionalna terminologija -- nepristrasnost.Nepristrasnost, pojam koji danas s prezirom odbacuje skoro celakulturna levica zbog wegove la`ne neutralnosti, javio se uosamnaestom veku ne kao suprotnost interesu, ve} li~nom interesu.On je bio oru`je koje je trebalo upotrebiti protiv sledbenika Hobsai onih za koje je egoizam su{tinsko svojstvo pojedinca.Nepristrasnost ne zna~i da se na svet gleda sa nekih uzvi{eniholimpskih visina, ve} je ona pre svega oblik saose}awa. Ona se sastoji u tome da se imaginacijom u`ivite u iskustvo drugog, da podelitewegovu radost ili tugu ne razmi{qaju}i o sebi.

3) Xorx Eliot je jedan

od velikana iz devetnaestog veka koji je sledio ovakvu eti~ku misao.U tom smislu, moral i estetika su bliski saveznici. Ne radi se o tomeda smo li{eni interesa: stvar je u tome da je na{ interes usmerenprema drugom, pre nego prema nama samima. Ovaj oblik imaginativnogsaose}awa, kao {to je to vrlina za Aristotela, samom je sebisopstvena nagrada; on ne tra`i korist ve}, sa skoro ~ulnimu`ivawem, nalazi zadovoqstvo u tome da drugome bude dobro.Nepristrasnost, ili delovawe bez interesa -- za postmodernu teoriju, vrhunska iluzija -- bio je {amar u lice sredwoj klasi u usponu. Posvom poreklu, to je jedan radikalni politi~ki koncept.

Odlomak iz kwige Posle Teorije

S engleskog prevela Petra Miti}

199

LINKOVI

1) Za izvanrednu odbranu pojma apsolutne istine, vidi Paul O’Grady, Rel a tiv ism,

Chesham, Bucks, 2002, pog. 2. Vidi tako|e Ber nard Wil liams, Truth and Truth ful ness, Prince ton

and Ox ford, 2002, str. 258f.

2) Vidi Ber nard Wil liams, Eth ics and the Limits of Phi los o phy, Cam bridge, Mass., 1985,

str. 156.

3) Ovako, na primer, koristi pojam nepristrasnosti veliki irski filozof iz

osamnaestog veka Fran cis Hutcheson. Vidi R. S. Downie (ed.), Fran cis Hutcheson: Philo soph i cal

Writ ings, Lon don, 1994.

200