test iziologija.docx

7/18/2019 test iziologija.docx

http://slidepdf.com/reader/full/test-iziologijadocx 1/10

1. Unutrašnja sredina je naziv za:*

intraćelijsku tečnost

plazmu

vanćelijsku tečnost

limfu

2. Koja osoba ima najveći procenat vode u oranizmu:*

starac

mladić

devojka

starica

!. Koja konstantacija je tačna"*

u radji neuromišićne veze učestvuje alfa ali ne i ama

motorni neuron

motorna ploča sadr#i receptore za acetil$olin čiji je dio jonski

kanal za natrijum

motorna ploča skeletno mišića sekretuje acetil$olin

svi odovori su tačni

%. &ta '() tačno za latke mišiće"*

rade krvne sudove

rade unutrašnje orane

inerviše i$ simpatikus i parasimpatikus

oni su pod voljnom kontrolom

+. ,timulacija simpatikusa deluje tako što:*

usporava srčani rad

usporava disanje

širi krvne sudove



su#ava krvne sudove

-. 'ajveća ćelija periferne krvi je:*

neutrofil

eritrocit

limfocit

monocit

. Ukoliko neka osoba ima krvnu rupu /0 u slučaju potrebe mo#e

dobiti krv:*

/ i krvne rupe

i / krvne rupe

,amo krvne rupe

/ i / krvne rupe.

3. 'a početku dijastole komore:*

pretkomorno4komorske valvule se zatvaraju0 a semilunarne

valvule otvaraju

semilunarne valvule se zatvaraju0 a pretkomorno4komorske

valvule se otvaraju

pretkomorno4komorske i semilunarne valvule se zatvaraju

pretkomorno4komorske i semilunarne valvule se otvaraju

5. U kom od nabrojani$ slučajeva dolazi do pada krvno pritiska:* ukoliko se minutni volumen smanji0 a prečnik krvni$ sudova

ne menja

onda kada je minutni volumen stalan a krvni sudovi su#eni

kada se smanji minutni volumen srca0 a krvni sudovi prošire

onda kada su povećani i minutni volumen srca i periferni

otpor

16. &ta '() tačno za vazomociju:*

to je kretanje krvi kroz kapilare u mlazevima



vazomocija reuliše protok krvi kroz kapilare

vazomocija reuliše protok krvi kroz arteriole

broj mlazeva u kapilaru zavisi od količine kiseonika

11. Ukoliko se eritrociti u nekom rastvoru sme#uravaju0 takav

rastvor je:*

izotoničan

$ipotoničan

$ipertoničan

fiziološki

12. 7imfociti se karakterišu:*

bisaastim jedrom i crvenim ranulama

plavim ranulama i jedrom podeljenim u ! do + semenata

velikim ovalnim jedrom

neutrofilnim ranulama i nesementiranim jedrom

1!. &ta je tačno o funkciji disajni$ puteva:*

a8 vazdu$ se vla#i i zareva skoro do telesne temperature u

nosu

b8 vazdu$ se vla#i i zareva skoro do telesne temperature u

ustima

c8 prečišćavanje vazdu$a vrši se ulavnom u dušnicama

d8 prečišćavanje vazdu$a vrši se ulavnom u nosu

tačni odovori su a8 i d8

1%. 9ri normalnom disanju:*

a8 kontrakcija dijaframe smanjuje zapreminu rudne duplje

za 2+6 ml

b8 uda$ traje dve sekunde0 a izda$ tri

c8 ekspiratorni mišići se ne kontra$uju



tačni odovori su b8 i c8

1+. emijske materije se u diestivnom traktu razra;uju pod

dejstvom diestivni$ fermenata i to:*

masti do licerina i amino kiselina

uljeni $idrati do polisa$arida

nijedan odovor nije tačan

proteini do amino kiselina

1-. 9ljuvačka se povećano luči nakon stimulacije vlakana:*

simpatikusa

n. facijalisa i n. losop$arineusa

simpatikusa i n. abducensa

n. okulomotorisa i n. facijalisa

1. 9epsin razla#e:*

masti

uljene $idrate

proteine

sve navedeno

13. <ripsinoen se aktivira pod dejstvom:*

enterokinaze i tripsina

$imotripsinoena

natrijum4bikarbonata

nijedan odovor nije tačan

15. 9rimarna mokraća je po sastavu:* slična plazmi

slična intraćelijskoj tečnosti

slična plazmi0 osim što količina soli zavisi od unosa



ultrafiltrat plazme bez proteina

21. <kivni $ormoni su svi navedeni0 ,(=:*

lukaon

acetil$olin

sekretin

pankreozimin

22. >likokortikoidi imaju sledeća dejstva:*

stimulišu stvaranje lukoze iz amino kiselina i masti

deluju zapaljenski povećavanjem broja limfocita i eozinofilni$

leukocita

smanjuju mobilizaciju lipida iz nji$ovi$ depoa

smanjuju koncentraciju lukoze

2!. 'euroni mou biti:*

receptorni

motorni

kontaktni

svi od ovori su tačni

2%.refleks na istezanje je :*

plantarni

patelarni

kornealni

abdominalni

refle? a$ilove tetive

dva odovora su tacna

2+. =išićni tonus je reulisan dejstvom:*

kalcijuma u sarkoplazmatskom retikulumu



izlaskom jona natrijuma iz mišićno vlakna

ekscitatorni$ i in$ibitorni$ impulsa iz retikularne formacije

akustično aparata

2-. @avnomerni raspored tonusa na pojedine mišićne rupe

mouć je za$valjujući:*

me;umozu

srednjem mozu

malom mozu

produ#enoj mo#dini

2. Aunkcija bazalni$ anlija je da:*

učestvuje u formiranju uslovni$ refleksa

reuliše mišićni tonus i objedinjuje motorne pokrete pri

$odanju

poma#e u odr#avanju polo#aja tela

sve navedeno

23. Uslovni refleks se formira: *

bez bezuslovne dra#i

bez biološke motivacije

u budnom stanju

uz prisustvo drui$ ometajući$ stimulusa

25. Bisceroreceptori su:*

u latkim mišićima krvni$ sudova

osetljivi na me$aničke promene u oranima i $emijske

promene u krvi

u unutrašnjim oranima

svi odovori su tačni

!6. Kinestezija:*



predstavlja odre;ivanje polo#aja tela u prostoru i pojedini$

delova tela

predstavlja odre;ivanje vrste i brzine pokreta

se ostvaruje dra#enjem receptora u mišićnim tetivama i

zlobovima

sve navedeno je tačno

Insulin povećava

ulazak glukoze ua. sve ćelije.

b. tubulocite bubrega.

c. enterocite tankog creva.

d. neurone kore velikog mozga.

e. skeletne mišićne ćelije

Održavanje unutrašnje sredine organizma relativno

konstantnom i optimalnom naziva se

a. pozitivna povratna sprega.

b. homeostaza.

c. negativna povratna sprega.

d. hemostaza.

e. karboanhidraza.

hormon koji se sintetiše u bubregu u odgovor na hipoksiju.

a. eritropoetinb. reninc. parathormond. tromboksan A2e. insulin

Senzorni receptori koji prate promene dužine skeletnih

mišića su

a. oldžijevi tetivni organi.

b. !enšo ćelije.

c. mišićna vretena.

d gama motorni neuroni.

e. zvezdaste ćelije.

" klini#koj praksi$ odre%ivanju bubrežnog klirensa

kreatinina vrši se u cilju procene

a. ukupnog volumena ekstracelularne te#nosti.b. hematokrita.

c. intenziteta glomerularne &ltracije.

d. koncentracije kreatinina u krvi.

e. stepena degradacije skeletnih mišića.



lavni 'aktor koji uti#e na otpor kretanju vazduha u

vazdušnim putevima je

a. dužina vazdušnog puta.

b. dijametar vazdušnog puta.c. temperatura udahnutog vazduha.

d. viskozitet vazduha.

e. alveolarni pritisak

Osmolalitet krvne plazme prvenstveno zavisi od

koncentracije

a. proteina.

b. (a) .

c. * ) .

d. glukoze.

e. +l, .

*oje od navedenih struktura centralnog nervnog sistema

su uklju#ene u kontrolu motorne 'unkcije-

a. motorna kora velikog mozga.

b. cerebelum.

c. bazalne ganglije.

d. ki#mena moždina.

e. sve navedene.

*ontraktilnost miokarda je u najboljoj korelaciji sa

intracelularnom koncentracijom

a. (a) .

b. * ) .

c. +l, .

d. +a)) .

e. g)) .

*oja tvrdnja o krvnoj plazmi je /A0(A-

a. osmolalnost u najvećoj meri zavisi od (a) .

b. izdvaja se cetri'ugiranjem koagulisane krvi.

c. od proteina sadrži najviše globulina.

d. najzastupljeniji neorganski anjon je 12O3 , .

e. ona #ini oko 345 zapremine krvi.

*oji od navedenih plućnih volumena (6 O76 da se

odredi spirometrom-

89: respiratorni.



82: rezervni inspiratorni.

8;: rezervni ekspiratorni.

83: rezidualni.

8<: vitalni kapacitet.

Adekvatan stimulus za centralne hemoreceptore koji su

uklju#eni u re=eksnu regulaciju disanja je

a. povećanje koncentracije 1) u krvnoj plazmi.

b. povećanje koncentracije 1) u likvoru.

c. smanjenje parcijalnog pritiska O2 u likvoru.

d. smanjenje parcijalnog pritiska O2 u plazmi.

e. nije naveden

*oja tvrdnja o hemoglobinu je /A0(A-

a. a&nitet prema O2 se povećava sa stepenom zasićenja

kiseonikom.

b. sintetiše se u eritrocitima.

c. sadrži 3 atoma >e;) .

d. osnovna razlika izme%u hemoglobina 'etusa i odraslih

je u broju i vrsti aminokiselina u ? lancima.

e. kada je p1 tkiva smanjen$ otežana je disocijacija O2 sa

hemoglobina.

*oja od navedenih promena može da se o#ekuje kod

akutnog pada arterijskog krvnog pritiska-

89: smanjenje 'rekvencije impulsa u a'erentnim vlaknimakoja polaze iz karotidnog sinusa.

82: smanjenje aktivnosti kardioinhibitornog centra.

8;: povećanje aktivnosti vazopresornog podru#ja

produžene moždine .

83: bradikardija.

8<: povećana aktivnost vagusa za srce

Sve navedene tvrdnje o krvnim kapilarima su ta#ne$ OSI

a. imaju najmanji dijametar od svih krvnih sudova.



b. hidrostati#ki pritisak u njima je najmanji u odnosu na

ostale krvne sudove.

c. imaju najveću ukupnu površinu popre#nog preseka.

d. samo u njima se vrši razmena gasova$ hranljivih

materija i metabolita.

e. sa izuzetkom sinusoidnih kapilara$ njihov zid ne

propušta ćelije krvi i proteine velike molekulske mase.

struktura sprovodnog sistema srca koja najvećom

'rekvencijom generiše impulse

a. SA cvorb. A@ cvorc. 1isov snopd. urkinje vlaknae. internodusni putevi

Documents

test iziologija.docx