TEST IZ RELEJNE ZA[TITE-MATERIJA ZA PRVI KOLOKVIJUM-novembar 2006 (A)

TEST IZ RELEJNE ZATITE-MATERIJA ZA PRVI KOLOKVIJUM1. Za odre|ivanje simetricnih komponenti trofaznih signala koristi se

transformacija: a) Laplasa, b) Parka, c) Forteskjua, d) Klarka.2. Za odre|ivanje vektora simetricnih komponenti trofaznih signala prethodno

treba odrediti vektore faznih velicina koristeci metodu: a) Furijea, b) najmanjih kvadrata,

c) Njutna, d) bilo koju od njih.3. Kod Njutnove metode za obradu signala: a) svi parametri signala moraju biti stacionarni,

b) samo frekvencija moze biti promenljiva u vremenu, c) frekvencija mora biti stacionarna a amplitude harmonika mogu biti promenljive, d) svi parameri signala mogu biti promenljivi.4. Kada je frekvencija nepoznat parametar signala matrica merenja kod metode najmanjih

kvadrata (NK) je dva puta (priblizno) veceg reda od reda Jakobijana kod Njutnove metode

(model signala je u oba slucaja isti) zbog: a) pseudoinverzije matrice merenja u metodi NK, b) pseudoinverzije Jakobijana kod Njutnove metode, c) delimicne linearizacije modela signala kod metode NK, d) iterativnog resavanja jednacina kod Njutnove metope.5. Rekurzivna Furijeova metoda za izracunavanje nove vrednosti komponente fazora osnovnog harmonika signala koristi (nakon uzimanja novog odbirka): a) jedno mnozenje i dva sabiranja, b) dva mnozenja i jedno sabiranje, c) tri sabiranja i dva mnozenja, d) tri mnozenja i tri sabiranja.6. Rekurzivna Furijeova metoda daje stacionaran vektor osnovnog harmonika signala ako je: a) zadovoljena teorema o odabiranju, b) broj odbiraka u periodi paran, c) duzina prozora

podataka jednaka periodi osnovnog harmonika signala, d) broj odbiraka u prozoru podataka

pomnozen periodom odabiranja jednak periodi signala.7. Najniza frekvencija koju Furijova metoda moze detektovati odre|ena je: a) duzinom prozora

podataka, b) periodom odabiranja, c) frekvencijom odabiranja, d) brojem bita A/D konvertora. 8. Najvisa frekvencija koju Furijeova metoda moze detektovati odre|ena je: a) duzinom prozora

podataka, b) frekvencijom odabiranja, c) frekvencijom osnovnog harmonika signala,

d) brzinom procesora koji izvr{ava algoritam.9. Alias efekat se moze javiti ako je: a) zadovoljena teorema o odabiranju, b) odabiranje signala uniformno u vremenu, c) poluperioda harmonika najvise ucestaniosti u signalu kraca od periode odabiranja, d) broj bita A/D konvertora manji od 12.10. Nerekurzivnom primenom Furijeove metode dobija se vektor osnovnog harmonika koji:

a) rotira sa dvostrukom frekvencijom signala, b) rotira sa osnovnom frekvencijom signala,

c) stacionaran je, d) rotira sa frekvencijom odabiranja signala.11. Red najviseg harmonika koji se moze analizirati Furijeovom metodom jednak je: a) broju

odbiraka u prozoru podataka, b) broju odbiraka u poluperiodi signala, c) polovini broja

odbiraka u prozoru podataka, d) broju bita A/D konvertora kojim se konvertuje analogni signal u digitalni.12. Zbir dva periodicna signala je periodican signal ako je (ili su): a) oba signala periodicna,

b) kolicnik ucestanosti signala racionalan broj, c) oba signala prostoperiodicna, d) kolicnik perioda signala iracionalan broj.13. Metoda integracije ima osobinu digitalnog filtra za: a) jednosmernu konstantnu komponentu u signalu, b) vise harmonike u signalu, c) jednosmernu opadajucu komponentu u signalu, d) vise harmonike i beli sum u signalu. 14. U metodi cetiri odbirka kao digitalni filtar koristi se operacija: a) oduzimanja, b) integracije, c) diferenciranja, d) deljenja.15. U metodi Man-Morisona jednosmerna komponenta se filtrira: a) potpuno, b) koriscenjem

oduzimanja delimicno, c) delimicno koriscenjem diferenciranja, d) delimicno koriscenjem

integracije. 16. Metoda "tri" odbirka je osetljiva na: a) broj bita u A/D konvertoru, b) jednosmernu komponentu u signalu, c) pocetak uzimanja odbiraka, d) pocetnu fazu signala.17 Optimizacione metode za obradu signala: a) traze optimizaciju hardvera, b) minimiziraju uticaj gresaka pri merenju i obradi signala, c) minimiziraju vreme obrade signala, d) optimalne su sa ekonomskog stanovista.18. Sinhrono odabiranje vise signala znaci da: a) su odbirci sinhroni sa prolascima signala kroz nulu, b) su odbirci sinhroni sa prolascima signala kroz maksimum, c) su odbirci vise signala iz istog trenutka, d) su odbirci signala uzeti istim redom u svakom ciklusu odabiranja.19. Staticki stabilizovani diferencijalni relej stabilizaciju vrsi pomocu: a) diferencijalne struje,

b) osnovnog harmonika stabilizacione struje, c) osnovnog harmonika stabilizacione i drugog harmonika diferencijalne struje, d) osnovnog i drugog harmonika stabilizacione struje.20. Distantni relej na bazi faznog redosleda koristi za detekciju rastojanja do mesta kvara fazni redosled: a) struja kvara, b) faznih napona pri kvaru, c) razlika faznih struja i razlika faznih napona, d) razlika me|ufaznih napona i padova napona na analognom modelu voda.21. Fazni komparatori su bolji od amplitudskih jer su: a) fazni pomeraji izmedju napona i struje pri kvaru konstantni, b) jer prolasci kroz nulu sekundarne struje strujnih transformatora ne zavise od zasicenja istih, c) jeftiniji i lakse se proizvode, d) faze napona u mrezi skoro konstantne (u odnosu na neki referentni napon).22. Koeficijenti u kolima za formiranje ulaznih napona za fazne i amplitudske komparatore su za neku zahtevanu karakteristiku releja: a) jednoznacno odre|eni, b) proizvoljno se mogu odrediti, c) viseznacno su odre|eni, d) zavisni od struje kvara i napona za vreme kvara.23. Staticki frekventni (frekvencijski) relej koristi za odre|ivanje frekvencije: a) digitalni brojac, b) fazni komparator, c) amplitudski komparator, d) kristalni oscilator.24. Strujni i naponski staticki releji razlikuju se sustinski po: a) semi elektronskih kola kojima su realizovani, b) ulaznim pomocnim transformatorima, c) izlaznim relejima, d) okidnim kolima.

25. Indukcionim mernim organom (relejom) mogu se dobiti u Z ravni karakteristike oblika:

a) prave, b) kruga, c) elipse, d) prave i kruga. 26. Dobra osobina mehanickih releja je: a) cena, b) jednostavnost kod trofaznih varijanti, c) veliki nivo izolovanosti izme|u analognog ulaza i diskretnog izlaza, d) lako odr`avanje.27. Dobra osobina bimetalnog termickog releja je: a) cena, b) nepromenljiva termicka vremenska konstanta, c) mehanicko podesavanje struje reagovanja, d) lako podesavanje prema karakteristici zagrevanja sticenog objekta.28. Pojam zastitni relej je vezan za: a) digitalne releje, b) mehanicke releje, c) staticke i mehanicke releje, d) signalne i pomocne releje. 29. Digitalna generacija releja objedinjuje funkcije: a) zastite i telekomunikacija, b) zastite i

merenja, c) zastite, merenja, lokalne automatike i nadgledanja, d) zastite i upravljanja

mrezom. 30. Kriterijumi za rad relejne zastite su: a) se cesto menjali u proteklih 100 godina, b) dosta stabilni i malo su se menjali u proteklom periodu, c) zavisni od generacije relejnih ure|aja, d) zavise od tradicije usvojene u nekom EES-u.

PA@NJA: SVAKO PITANJE NOSI 1 POEN. POGRE[NO ZAOKRU`EN ODGOVOR NOSI NEGATIVAN POEN!

MORA SE IZABRATI JEDAN ODGOVOR ^AK I AKO SU DVA TA^NA