Thesis_Aleksandra Stefanovic

8/9/2019 Thesis_Aleksandra Stefanovic

1/33

diplomski rad projekat vinarije sa restoranom i smetajem gostiju

SADRAJ

1.0 UVOD1

1.1 istorija ..2

1.2 odnos vina i arhitekture...3

2.0 STUDIJA SLUAJA.........4

2.1. Bodega La Grajera / Virai Arquitectos.4

2.2 Medhurst Winery / Folk Architects..6

2.3 Antinori Winery / Archea Associati..7

2.4 Cloudy Bay Shack / Paul Rolfe Architects and Tonkin Zulaikha Greer Architects8

2.5 De Lemos / Carvalho Arajo..9

2.6 IXSIR Winery / Raed Abillama Architects..10

2.7 zakljuak11

3.0 OPIS LOKACIJE ..12

4.0 FUNKCIONALNO PROGRAMSKA ANALIZA.14

4.1 osnovni programski elementi14

4.2 funkcionalni zahtevi.15

5.0 FUNKCIONALNA EMA16

6.0 ANALIZA KORISNIKA 16

7.0 DEFINISANJE KAPACITETA17

8.0 KONCEPT..19

9.0 URBANISTIKO - ARHITEKTONSKE KARAKTERISTIKE.20

10.0 MATERIJALIZACIJA....22

11.0 ZAKLJUAK.23

12.0 LITERATURA I IZVORI ILUSTRACIJA...24

13.0 GRAFIKI PRILOZI..26


2/33

1


1.0 UVOD

Predmet diplomskog rada je bilo idejno reenje arhitektonskog projekta vinarije sa restoranom i

smetajem gostiju.

Kroz studije sluaja i analize prikazana je poetna faza istraivanja tipologije i razliitih pristupa pri

unutranjoj organizaciji kao i njenom odnosu sa kontekstom . Nakon definisanja osnovnih programskih

elemenata i zahteva uz paralelno razmiljanje o postojeem prirodnom okruenju i karakteristikama

lokacije formiran je osnovni koncept koji je predstavljao polaznu taku u daljem razvoju projekta.

Sam projekat vinarije, opisan je prvo kroz tesktualne analize kako bi u potpunosti bili prikazani iobjanjeni svi njegovi aspekti kao i proces razmiljanja pri njegovom kreiranju. U segmentu

Urbanistiko tehnike karakteristike opisani su svi spoljanji inioci koji utiu na funkcionisanje

vinarije, zajedno sa predstavljanjem unutranje organizacije i odgovora na zahteve programa i

konteksta. Kroz Materijalizaciju blie su prikazani razliiti ambijenti u enterijeru i eksterijeru i materijali

kojima je postignut dati efekat. Velika panja je takodje posveena uticaju svetlosti na doivljavanje

prostora.

Sinteza svih navedenih priloga ostvarena je u finalnom delu rada gde se prvo kroz tekstualni a kasnije i

grafiki deo vidi njihovo sjedinjavanje i krajnji rezultat.


3/33


4/33

3


dolazi do mnogih inovacija koji olakavaju proces proizvodnje i doprinose konstantnom unapredjenju

kvaliteta. S obzirom da se vinarska industrija suoava sa izazovom ispunjavanja zahteva sve veeg

trita, bez gubljenja individualnog karakter svojih vina, tehnologija pomae da se obezbedi konstantno

snabdevanje kvalitetnim vinima. Savremeni nivo kvaliteta ipak duguje zahvalnost vanvremenskoj

umetnosti pravljenja vina i ukazuje na njegovu vanost u istoriji i raznolikosti evropske kulture.

1.2 ODNOS VINA I ARHITEKTURE

Od vremena kada su dvorske vinarije Toskane i Burgundije predstavljale vrhunac tadanje industrijske i

vinske arhitekture doslo je do velikog razvoja u tehnologiji i dizajnu. Dananje vinarije predstavljaju neka

od najreprezentativnijih dela savremene arhitekture koje redefiniu predstavu o tradicionalnojproizvodnji.

Velika zainteresovanost arhitekata za projektovanje ove tipologije verovatno potie od mnogobrojnih

specifinosti samog objekta uslovljenih funkcijom i okruenjem. Samim tim inspiracija za koncept moe

dolaziti od velikog broja izvora, od samog proizvodnog procesa, funkcionalnih zahteva, kao i od

specifinog konteksta. Takodje, ova uslovljenost moe da se kree i suprotnim smerom, tako da proces

pravljenja vina i njegov kvalitet direktno zavisi od arhitektonskog reenja i oblikovanja.

Prepoznatljiv i arhitektonski kvalitetan objekat moe da ima izuzetno pozitivan uticaj na promociju i

popularnost vinarija i marki vina. Tako da poznate kompanije veoma esto za izgradnju svojih objekataunajmljuju najpoznatije svetske arhitekte. Njihovi projekti privlae panju atraktivnim prostorima i

oblikovanjem koji pozitivno utiu na predstavu o samoj marki vina.

Pored vinarija kao industrijskih objekata, sve je ee otvaranje manjih prodajnih mesta odredjenih

kompanija, koji slue da za degustaciju i promociju marki vina. One takodje imaju zadatak da na to

interesantniji i verniji nain prikau samu ideju iza proizvodnog procesa, tradicije i kulture vina i

ambijenata tipinih za njih.


5/33

4


2.0 STUDIJE SLUAJA

Parametri na osnovu kojih su odabrani analizirani objekti:

odnos prema kontekstu

funkcionalnost proizvodnog dela vinarije i veza sa topografijom

povezanost morfologije objekta sa brdovitim terenom

energetska efikasnost

vizure i ambijenti u enterijeru

vizualni doivljaj objekta u odnosu na prirodno okruenje

Primeri:

2.1 Bodega La Grajera / Virai Arquitectos 7

Arhitektura: Virai arquitectos (Marta Parra+Juan Manuel Herranz)

Lokacija: Logroo, La Rioja, Espaa

Povrina : 6900 m2

Godina izgradnje: 2009 -2011

Novi objekat vinaria izgradjena je kao deo komplesa La Granjera, u blizini panskog grada Logronjo koji

karakterie veoma brdovit teren i ouvana priroda. Objekat je parcijalno ukopan u nepravilan teren dok

deo krova ima funkciju trga. Kolski i peaki pristupi omogueni su i na niim nivoima, u kojima se

obavlja proces proizvodnje vina kao i na viim spratovima. Pri materijalizaciji donje etae korien je

preteno kamen, dok je za gornju upotrebljeno tamno drvo. etvorospratni objekat lociran neposredno

pored ima administrativnu funkciju.

Uklapanjem morfologije objekta u nepravilnu topografiju terena ostvarana je ravnozea i lagani prelaz

izmedju gradjene i prirodne sredine. Volumeni prate deformacije zemljita, kretajui se ka oblinjoj umi

i stapajui sa vegetacijom i okruenjem. Korienje prirodnih materijala poput kamena i drveta, dodatno

naglaava prirodni karakter objekta. Drugi deo celine, u vidu male etvorospratne kule, koja iakonaizgled kontrasna prirodnom okruenju, upotpunjuje kompleks zatvarajui formirani trg koji otvara

poglede ka umi i pejzau.

Sama injenica da se delimino ukopanom objektu moe pristupiti sa vie nivoa omoguava maksimalno

iskroenje nagiba kljunim za proces proizvodnje. Pored odravanja konstantne temperature zbog

odline izolacije, pozitivni efekti se odnose i na korienje gravitacije pri proizvodnji i transportu umesto

sistema pumpi kao i obezbedjivanje prirodne ventilacije, to je znai i veliki doprinos pri utedi energije.

7http://www.viraiarquitectos.es/ (preuzeto 30.06.2014.)


6/33

5

diplomski rad projekat vinarije sa restoranom i smetajem gostij

Privatni i turistiki deo objekta orijentisan je ka jugu, tako da titi prostorije namenjene fermentaciji koje

ostaju dobro izolovane ispod zemlje, to je jedan od neophodnih uslova produkcije. Nagnuti krov je

pokriven vegetacijom, to pored efekta stapanja sa prirodnom sredinom ima i ulogu dodatne termalne

izolacije. Orijentacija i organizacija vinarije obezbedjuje prirodnu ventilaciju zgrade kljunu za

industrijske procese. Drveni brisoleji tite staklene delove fasade, radi kontrole insolacije kao i

privatnosti korisnika.

slika 2. trg formiran unutar kompleksaslika 1. prikaz e nterijera


7/33

6


2.2 Medhurst Winery / Folk Architects8

Arhitektura: Folk Architects

Lokacija: okolina Melburna, Australija

Ova vinarija u Australiji takodje se nalazi ukopana u brdoviti teren autralijskog regiona Jara Veli (Yarra

Valley) poznatog po proizvodnji vina. Zadatak arhitekata je predstavlja izgradnja novog objekta

porodine vinarije gde je posetiocima omoguena i degustacija vina. Jedna polovina objekta prislonjena

je uz brdo, dok su obe bone strane pokrivene betonskim zidovima koje predstavljaju kontrast

nepravilnom prirodnom okruenju.

Deo sevene fasade pokriven polikarbonatnim materijalom koji omoguava delimian prolazak prirodne

svetlosti tokom dana, a nou postaje transparentan kada se vetaki osvetli unutranjost.

U prizemlju se nalaze prostori za proizvodnju vina, sa tankovima za fermentaciju i uvanje kao i hladnjak

i skladite za buradi. Etaa iznad ima administrativnu funkciju kao i prostor za degustaciju i krovnu

terasu. Krov takodje ima ulogu skupljanja kinice kojim se prikupi preko 500 000 litara vode godinje i

kasnije reciklira i koristi u procesu proizvodnje.

I u ovom projektu vidi se tenja ka korienju prirodnog pada terena da bi se ispunili zahtevi neophodni

za proizvodnju vina, obezbedio to manji utroak energije i smanjio uticaj na prirodno okruenje.

slika 3. prikaz fasade slika 4. karakteristino oblikovno reenje

8http://www.folkarchitects.com/ (preuzeto 30.06.2014.)


8/33

7


2.3 Antinori Winery / Archea Associati9

Arhitektura: Archea Associati (Laura Andreini, Marco Casamonti, Silvia Fabi, Giovanni Polazzi)

Lokacija: San Casciano Val di Pesa, Italija

Povrina : 50 000 m2


Jo jedan primer objekta koji tei da se stopi sa prirodom i nestane u brdovitom terenu predstavlja

vinarija Antinori, izgradjena nadomak Firence. Koncept je ostvaren prvenstveno pokrivanjem

vegetacijom i vinovom lozom sa izuzetkom pojedinih krunih otvora koji omoguavaju prodor svetlosti u

unutranjost. Ovi otvori su ujedno i jedina naznaka pristustva objekta i njegovog prodiranja u prirodnu

sredinu.

Funkcionalne celine objekte odvojene su u dve etae. Suteren je predvidjen za skladitenje i proizvodnju

vina dok se na spratu nalaze prostorije za posetioce koje ukljuuju muzej, biblioteku, auditorijum i

prostori za degustaciju i prodaju suvenjira. Ispod krunih otvora kroz koje prodire prirodna svetlost,

smetene su vertikalne komunikacije u vidu spiralnog stepenita koji povezuju dva nivoa. Segmenti

podruma sa tankovima za fermentaciju i skladitenje imaju duplu visinu i organizovani su tako da

formiraju tri reda. Kao i u prethodnim primerima, injenica da je ova etaa u potpunosti ukopana

omoguava prirodnu izolaciju i odravanje optimalne temperature neophodne za proces proizvodnje.

Vidljivi deo fasade sa protee horizontalno, prirodno pratei izohipse i stapajui se sa okruenjem

zahvaljujui materijalizaciji. Materijali i metode gradnje takodje su u skladu sa lokalnom tradicijom,

takodje naglaavajui prirodni karakter objekta.Linija kretanja vina, koja se uslovljena procesom

proizvodnje spusta sa viih na nie etae , suprotna je kretanju posetionca koji se sa pristupnog platoa

penju u javne prostorije vinarije, prolazei pritom pored otvorenih izlobenih prostora.

slika 5. stapanje sa pejzaem slika 6. prikaz krunih elemenata

9http://www.archea.it/ (preuzeto 30.06.2014.)


9/33

8


2.4 Cloudy Bay Shack / Paul Rolfe Architects and Tonkin Zulaikha Greer Architects10

Arhitektura: Tonkin Zulaikha Greer Architects

Lokacija: Marlborough, New Zealand


Za razliku od prethodnih primera, projekat Klaudi Bej (Cloudy Bay) nema funkciju industrijske

proizvodnje vina, ve je posveen prvenstveno prezentaciji i promociji vina. Osim prostora za degustaciju

i i restorana koji su u prizemlju, na gornjem spratu nalazi se i smetaj za posetioce, namenjen

prvenstveno novinarima, distributerima i proizvodjaima vina.

Kua je orijentisana tako da stakleni delovi fasade gledaju ka vinogradima i umi, dok su boni, elini

zidovi napravljeni tako da aludiraju na ruralnu arhitekturu regiona. U enterijeru najvie je korieno

drvo, i to u obliku panela koji pregradjuju prostor i razdvajaju dnevne prostorije za ruavanje i boravak

od centralnog hodnika. Spavae sobe i kupatila su smetena na spratu, iza panela sa brisolejima koji se

mogu otvarati.

Cilj projekta je da se uspostavi veza izmedju predstave komercijalne marke vina i njenog porekla tj.

vinograda. Zato je cela organizacija objekta posveena dramatizaciji pogleda ka vinogradima i pejzau.

Pri samom ulasku, pogled je sakriven drvenim panelima da bi se odmah iza njiih, u prostorijama za

degustaciju, zahvaljujui potpuno zastakljenoj fasadi. otvarao vidik prema prirodi

slika 7. reenje fasade slika 8. prikaz enterijera

10http://www.paulrolfearchitects.co.nz/(preuzeto 30.06.2014.)


10/33

9


2.5 De Lemos / Carvalho Arajo11

Arhitektura: studio Carvalho Arajo

Lokacija: Passos do Silgueiros, Portugal

Ovaj objekat, napravljen za Portugalsku marku vina Kuinta de Lemos (Quinta de Lemos), zamiljen je

kao mesto gde kritiati i kupci mogu da degustiraju i ocene razliite sorte ovog vina. U okviru kue

smeteni su restoran, apartmani i izlobeni prostor. Pri projektovanju, polazna taka je vila reljef i

prirodna denivelacija terena, tako je iz njegovih izohipsi proizaao i sam oblik objekta.

Iz ulaznog hola, ostvarene su direktne veze sa spavaim sobama, restoranom kao i unutranjim bazenom

iza koga se nalazi prostorija za degustaciju vina. Pogled ka vinogradima i prirodi omoguen je iz ovih

prostorija zahvaljujui staklenoj fasadi, kao i sa krova do koga se pristupa spoljanjim stepenitem. Javni

deo sa restoranom sadri dodatne prostorije povezane sa osnovnom namenom objekta kao to su

prostorije za testiranje vina, diskusije, analize i kritike, to je uslovilo fleksibilan plan prilagdoljiv

razliitim potrebama.

slike 9,10,11

11http://www.carvalhoaraujo.com/(preuzeto 30.06.2014.)


11/33


12/33

11


2.7 Zakljuak:

Pri funkcionalnom procesu proizvodnje vina, veina prouavanih primera ukazuje na korienje prirodnih

karateristika okruenja kako bi se ostvario to vei kvalitet prostora pri to manjem utroku energije i

dodatne mehanizacije. Ove karakteristike najee ukljuuju:

pad terena koji se iskoriava za kretanje iscedjenog soka grodja i njegovo rasporedjivanje u

tankove, koje se u tom sluaju vri pod uticajem sile gravitacije, bez potrebe za pumpama i

drugim aparatima.

delimino ili potpuno ukopavanje objekta u zemljite kako bi se ostvarila to bolja toplotna

izolacija i samim tim konstantna temperatura u prostorijama za fermentaciju i skladitenje

orijentacija objekta i optimalno postavljanje otvora da bi se omoguila to bolja prirodnaventilacija, bez potrebe za vetakim uredjajima

Teren i neposredno okruenje objekta takodje ima veliki uticaj na sam koncept i oblikovanje pri

projektovanju. Prikazani primeri na razliite naine prikazuju tenju da se uklope i odgovore na kontekst,

bilo to korienjem tradicionalnih materijala i tehnologija obrade, ili prilagodjavanjem same forme

objekta. Rezultat je najee arhitektonska struktura koja potpuno prirodno odgovara na okolnu

vegetaciju i teren, ili u odnosu na koje postaje gotovo nevidljiva.

Doivljaj prirode i vinograda iz unutranjosti objekta predstavlja veoma bitan aspekt pri projektovanju.

Najbolja reenja se postiu usmeravanjem pogleda i kretanja korisnika organizacijom unutranjosti, i

otvaranjem prostora orijentisanih ka pejzau transparentnim staklenim povrinama. Na taj nain gubi seoseaj zatvorenog prostora, kao i granica izmedju spoljanjosti i unutranjosti.


13/33

12


3.0 OPIS LOKACIJE

Karagaa je naselje u Petrovaradinu, nadomak Novog Sada. Brojne pozitivne prirodne karakteristike,

plodno zemljite kao i brdovit teren ine je veoma povoljnim za poljoprivredne namene, tako da je vei

deo povrine pokriven njivama, vonjacima i vinogradima. U poslednjih nekoliko godina postepeno

poinu da se grade osim vikend naselja i jednoporodine kue, medjutim uglavnom bespravno.

S obzirom da se nalazi da severnoj padini Fruke gore, teren je je prirodno nagnut i nepravilan. Generalni

pad u pravcu severoistoka je 3%, a nadmorske visine se kreu od 95,50 do 139,20m.13

Osim poljoprivrednih povrina i vonjaka, naselje je okrueno velikim vegetacionim celima kao to su

ume fruke gore na jugozapadnoj i podunavske ume na severozapadnoj strani. Takoe naselje

presecaju i dva potoka Bukovaki i Rokov, koji dodatno doprinose kvalitetu prostora i prirodnom

ambijentu.

slika 14. satelitski snimak lokacije

Nagnut i brdovit teren naroito je pogodan za sadjenje vinove loze i proizvodnju vina, odavno je

prepoznat, tako da se na podruju ve nalazi vinograd i kompleks preduzea Navip sa upravnom

13Plan detaljne regulacije karagae u Petrovaradinu, Slubeni list grada Novog Sada, broj 44, 2009.

http://www.nsurbanizam.rs (preuzeto 02.06.2014.)


14/33

13


zgradom i prateim pomonim objektima. Meutim zbog loeg odravanja i zastarele tehnologije

neophodna je modernizacija procesa proizvodnje.

Lokalitet Karagae i pored mirnog karaktera usled slabe naseljenost nalazi se u blizini grada, tanije na

njegovim obodima i samim tim je dobro saobraano povezan. Najfrekventnija saobraajnica je Mieluk

(dravni put I reda) koja se granii sa podrujem na jugozapadu dok kroz severni deo prolazi jo nekoliko

lokalnih puteva.

Negativnu odliku prostora predstavlja loa i nerazvijena postojea infrastruktura. Unutar graevinskog

rejona nema izvedenih ulica, izuzev ulice Bukovaki do koja je samo delimino asfaltirana tako da se kroz

teren moe kretati samo divljim atarskim putevima. Samim tim, kretanje i orijentacija je znatno oteana.

Ukupna vrednost i potencijal Karagae izuzetno su veliki, naroito za pozicioniranje objekta proizvodne i

turistike namene. Mirna atmosfera uslovljena okruenjem, prirodne postojee topografske i klimatske

karakteristike kao i laka dostupnost i povezanost sa gradom ine je interesantim prostorom sa velikim

mogunostima za dalji razvoj.

slika 15. fotografije sa lokacije slika 16. vinarija Navip


15/33

14


4.0 FUNKCIONALNO PROGRAMSKA ANALIZA

4.1 OSNOVNI PROGRAMSKI ELEMENTI

Proizvodni program

mesto za prijem groa

prostor za preradu groa (muljanje, presovanje i druge pomone radnje)

vrionica za previranje ire u vino

podrumi za mlada vina

podrumi za stara vina

prostorije za punjenje boca

podrum za vino u bocama

laboratorije, kancelarije i prostori za radnike

Zavisno od kapaciteta kao i tehnolokog procesa, pojedini proizvodni delovi mogu se spajati u jednu

celinu ili pak potpuno izostaviti.

Ugostiteljski program

restoran

degustacija vina

kuhinja

administracija

prodaja suvenjira

hotelski smetaj


16/33

15


4.2 FUNKCIONALNI ZAHTEVI PROIZVODNIH PROSTORA

Vinarije bi po nekoj optoj definiciji bili objekti za preradu groa, negu i uvanje vina. Sama prerada

groa u vino, obrada i uvanje vina zahtevaju prostore koji moraju obezbediti posebne uslove. Ono to

je posebno bitno jeste ujednaena odreena temperatura, vlanost vazduha, kao i mogunost vetrenja.

Iz tih razloga skladini prostori podrumi treba da budu posebno projektovani i dobro toplotno

izolovani. To se postie na vie naina, najee izolacijom zidova ili ukopavanjem objekta.

Ventilacija

Provetravanje podrumskih prostorija moe biti prirodno i mehaniko. Prirodno se obavlja kroz prozore iventilacione kanale, a mehaniko ventiliranjem kroz sistem kanala. Posebno treba obratiti panju na

ventilaciju vrionice i ostalih prostora u podrumu. Za dovoenje prirodnog sveeg vazduha slue kanali

koji u podrum ulaze pri podu. Za odvoenje zaguljivog vazduha koriste se kanali na plafonu. Ako postoji

mogunost postavljanja prozora, onda je najbolje mesto ispod same tavanice jer je na taj nain kroz njih

obezbeena dobra prirodna ventilacija (mogu se koristiti i okna za ventilaciju).

Temperatura

Za podrumske prostore veoma je bitna temperatura, kako u vrionici tako i u podrumima za odleavanje i

uvanje vina. U vrionici neka optimalna temperatura trebalo bi da se kree od +15 do +20 C. Ona mora

da ima dobru mehaniku ventilaciju za izvlaenje tetnih gasova, koji nastaju pri vrenju vina i kojih ima

najvie pri podu. Optimalna temperatura podrumskih prostora za negu i uvanje vina iznosi +10 C do

+14 C.14

14Pravljenje vina, Wine hedonism, http://www.winehedonism.com/ (preuzeto 02.06.2014.)


17/33

16


5.0 FUNKCIONALNA EMA

slika 17. funkcionalna ema

6.0 ANALIZA KORISNIKA

Korisnici objekta mogu se podeliti u dve grupe. Prvu grupu ine posetioci vinarije u irem smislu kojima

treba obezbediti prijatne ambijente za kratkotrajni ili dugotrajni boravak i sadraje koji bi ih privukli.Prostorije je potrebno urediti tako da na najbolji nain promoviu odreenu marku vina s obzirom da

jednu od ciljanih grupa posetioca ine predstavnici kompanija i investitori. Za njih su predvidjeni pored

prateih sadraja, prvenstveno prostori za degustaciju i sala za konferenciju. Za porodice i goste koji

dolaze u slobodno vreme, obezbeeni su restoran i mogunost edukativnog obilaska proizvodnog dela

vinarije. Hotelski smestaj sa dvokrevetnim sobama namenjen je posetiocima koji se zadravaju dui

vremenski period.

Druga grupa korisnika predstavlja osoblje i ranike vinarije zaduene za proizvodnju vina. Sve proizvodne

prostorije moraju ispunjavati uslove imati dobru provetrenost i prirodno osvetljenje kako bi se ostvarili


18/33

17


optimalni uslovi za rad. Takoe su potrebni posebni prostori za boravak radnika kao i laboratorija za

ispitivanje kvaliteta.

7.0 DEFINISANJE KAPACITETA

Proizvodnja:

Pri definisanju dimenzija proizvodnjih prostorija kljune parametre predstavljaju dimenzije elemenata

ukljuenih u proces. Prenik i visina tankova za fermentaciju kao i drvenih buradi za sazrevanje vina

mogu varirati a odnost njihovih dimenzija i kapaciteta dati su u emi ispod.

slika 18. dimezionisanje i kapaciteti elemenata za skladitenje

Bave i buradi za stajanje vina imaju veliki znaaj za njegov kvalitet, tako da su najveem broju sluajeva

sastavni deo proizvodnog procesa. Na primer, visoko kvalitetntna bela vina mogu se uvati i vie od 10

godina bez smanjenja kvaliteta. Dobra crvena vina razvijaju svoj puni kvalitet u toku od pet godina, a

mogu se uspeno uvati i vie od 15 godina.15

15Vinogradarstvo, Sve o vinu, http://www.sveovinu.com/(preuzeto 02.06.2014.)


19/33

18


Nakon flairanja vino se skladiti na posebno standardizovane police. Dimenzije flaa i modula polica

date su na slici ispod. Takodje boce se moraju polagati horizontalno pod uglom od minus 30 stepeni tako

da vino neprekidno natapa ep.16

slika 19. standardne dimenzije polica za skladite boca

U prikazanom projektu ukupni kapacitet iznosio je 100 000 litara. Za fermentaciju su korieni tankovi

visine 3m i kapaciteta od 5000 i 2500 litara, a drvena burad kapaciteta 500 litara postavljena

horizontalno na police koje takodje dostiu visinu od 3m.

Ugostiteljski deo:

U predstavljenom projektu smetajni kapacitet ini 10 dvokrevetnih soba od kojih neke imajumogunost dodavanja dodatnog kreveta, dok restoran vinarije moe da primi do 60 gostiju.

16Vinogradarstvo, Sve o vinu, http://www.sveovinu.com/(preuzeto 02.06.2014.)


20/33

19


8.0 KONCEPT

Sa razvojem tehnologije, tehnike i savremenog naina ivota sadanje drutvo poinje da gubi dodir sa

tradicijom i prirodom. Masovna proizvodnja i sve vea dostupnost robe pribliava nam finalne proizvode

na dohvat ruke, tako da razmiljanja o porekla i procesu njihovog nastanka postaju suvina.

Ideja o objektu otvorenom za spoljanjost, u kome se prepliu osnovna proizvodna funkcija sa javnom i

edukativnom , predstavlja polaznu taku razvoja projekta. Doivljaj prirode, nastanka vina i upoznavanje

vinske kulture su kljuni aspekti koji su uticali na dalji razvoj.

Kako bi se doarao blizak odnos izmedju date tipologije i konteksta, objekat tei da svojim oblikovanjem

i materijalizacijom naglasi postojeu prirodu i topografiju. S jedne strane stapa se sa okruenjem, a sa

druge mu kontrira, materijalima i konstrukcijom koji odraavaju industrijske procese koji se deavaju u

unutranjosti.

Kao jo jedan nain pribliavanja prirode posetiocu, akcenat je dat na vizurama prema okolnom pejzau

pokrivenim vinogradima. Usmeravanje i naglaavanje pogleda kako iz spoljanjosti tako i unutranjosti

omoguava mu da sagleda vrednost prirodne sredine i njenog znaaja.


21/33

20


9.0 URBANISTIKO ARHITEKTONSKE KARAKTERISTIKE

Zahvaljujui velikom nagibu terena peaki i kolski pristupi su omogueni na dve razliite etae, to je od

izuzetnog znaaja za industrijski process koji se odvija u vinariji. U prizemlju, na jugoistonoj strani

objekta, nalaze se glavni ulaz za posetioce i nekoliko tehnikih namenjenih osoblju. Suterenska etaa je

sa ove strane ukopana, tako da su sve prostorije orijentisane severozapadno a ulazi su veinom tehnike

prirode.

Zbog male izgraenosti i nedostatka postojee saobraajne infrastrukture prilaz objektu je mogu

jedino sa postojeeg atarskog puta veoma niske frekventnost. Meutim, s obzirom da osnovna funkcija

kao i ideja projekta zahteva odredjenu dozu privatnosti i povezanosti sa prirodom ova injenica ne utienegativno na koncept. Takodje ovaj atarski put je je direktno povezan sa magistralnim putem Mieluk,

tako da je do neposredne blizine vinarije veoma lako doi.

Vinarija zauzima prostor na najviem delu brda i u potpunosti je okruena parcelama poljoprivredne

namene.

Objekat je polujavnog karaktera i organizovan je u 3 etae. Suterenska etaa prvenstveno je posveena

svim aspektima proizvodnje vina, poevi od industrijskih prostora za fermentaciju, sazrevanje,

ispitivanje, filtraciju i flairanje, do skladitenja u vinske podrume degustaciju i promociju. Svi ovi procesi

dobijaju javni karakter zbog hodnika koji opisuje proizvodne prostorije i kroz staklene pregrade pruauvid posetiocima u nain i sredstva proizvodnje. Centralni prostor za degustaciju je povezan sa

konferencijskom salom namenjenoj promociji vinarije i upoznavanje sa potencialnim investitorima i

klijentima. U ovom segmentu nalazi se jos jedna prostorija sa administrativnom funkcijom namenjena

upravi vinarije. Ostatak suterena, u jugozapadnom delu, zauzimaju tehnike prostorije i ostave.

Vertikalna komunikacija je omoguena stepenitem i liftom u centralnom delu koji povezuje prostor za

degustaciju sa ulaznim delom prizemlja, kao i tehnikom delu objekta koji omoguava pristup radnicima

u deo za proizvodnju.

Centralni deo prizemlja zauzima veliki ulazni hol sa recepcijom. Odavde se ravaju linije kretanja tako da

posetioci mogu sa jedne strane da pristupe obilasku proizvodnih prostorije i degustaciji vina a sa druge

ugostiteljskom delu. Neposredno kod ulaza nalazi se radnja sa suvenjirima i vinom i sanitarni vor.

Nastavljajui dalje, ulazi se u restoran i bar sa svim prateim prostorijama potrebnim za osoblje,

pripremu i skladitenje hrane. Na ovoj etai smetene su i dodatne tehnike prostorije namenjene

skladitenju i cedjenju vina koje su direktno povezane sa proizvodnim procesom i omoguavaju

transport preradjenog grodja putem sile gravitacije. Za razliku od suterena na ovom nivou proizvodni

proces je potpuno odvojen od javnog dela objekta i to postepenim sputanjem krovnih ravni do kote 0,

gde se formira plato koji deli ove dve celine.


22/33

21


Drugi sprat zauzima mali deo povrine iznad ugostiteljskog dela prizemlja. Namenjen je iskljuivo

hotelskom smetaju i sadri 10 soba sa posetioce kao i ostave za odravanje. Povezanost je ostvarena

glavnom vertikalnom komunikacijom na koju se pristupa iz ulaznog hola.

Tenja pri oblikovanju forme bila je prilagoavanje i na neki nain oponaanje prirode kako objekat ne bi

naruavao ve doprinostio estetici okruenja. To je postignuto postepenim denivelacijama krovova

etaa koji se u jednom momentu potpuno spustaju u ravan terena tako da na prvi pogled objekat deluje

kao da nestaje i ponovo izvire iz tla. Pored varijacija u vertikalnom smislu, one se javljaju i u

horizontalnom, tako da se u osnovi objekat dobija formu izlomljene linije koja prati izohipse terena.

Naglaena linearnost i relativno mala irina objekta naglaavaju i usmeravaju linije kretanja kao i procese

kaje se odvijaju u unutranjosti. Na delovima pod kosinom, gde dolazi do spustanja krova, medjuspratna

tavanica je otvorena tako da se segmenti deavanja na spratu ispod mogu videti.

slika 20. ematski p rikaz korienja i organizacije objekta

Konstrukcija objekta predvidjena je u vidu elinog skeletnog sistema, prvenstveno zbog veih raspona

uslovljenim dimenzijama prostorija, kao i nepravilnog rastera i morfologije osnove.


23/33

22


10.0 MATERIJALIZACIJA

Primarni koncept uklapanja u prirodu dosledno se primenjuje i kroz materijalizaciju, naroito kroz zeleni

krov koji pokriva ceo objekat. Linearni stakleni prorezi koji se prou celom povrinom, prate formu

objekta i omoguavaju prodor prirodne svetlosti u unutranjost, stvarajui pritom jedinstveni efekat u

enterijeru. Ovi prozori daju naznake dogadjaja u unutranjosti objekta i spreavaju utisak o doslovnoj

imitaciji prirode ubacivanjem savremenih elemenata. Ova ideja je najbolje vidljiva nocu, kada vetaka

svetlost prolazi kroz uske proreze i osvetljava predeo.

Fasada je najveim delom staklena prvenstveno zbog pogleda na okolni predeo, koji je kljuan za ideju

upoznavanja porekla i procesa nastajanja vina. Postavljanjem transparentnih povrina kao jedinompreprekom izmedju spoljanjosti i unutranjosti gubi se granica izmedju njih i stvara jedinstven ambijent

u svakoj od prostorija.

Materijalizacija u enterijeru se medjutim razlikuje po etaama. Kako bi se naglasio industrijski karakter

proizvodnje u suterenskoj etai sa prostorijama za proizvodnju je korien brueni natur beton, a elina

konstrukcija je vidljiva i zatiena protivpoarnim premazima. Na viim etaama ambijent postaje topliji,

korienjem drveta koje ublaava hladnou elika i betona. Nametaj i materijali zamiljeni su svedeno,

redukovane palete boja i tekstura kako bi naglasak bio na pogledu, prirodi i efektima svetlosti koja se

probija kroz trakaste otvore na krovu. Samim tim dominiraju bela, kao i prirodna boja drveta i betona.


24/33

23


11.0 ZAKLJUAK

Za projektovanje objekta vinarije u kome su objedinjene industrijske i ugostiteljske namene, bilo je

prvenstveno potrebno razumeti kompleksne procese koji se u njemu odvijaju i upoznati se sa vinskom

kulturom i njenom istorijom. Kroz studiju sluaja i uvid u mnoge primere savremene arhitekture ovog

tipa doneti su opti zakljuci koji su pomogli u razvoju koncepta.

Lokacija je takodje predstavljala inspiraciju za poetnu ideju. Pre nego agresivan pristup koji bi naruio

prirodno okruenje, odabran je metod pri kome se arhitektrura prilagoava i stapa sa prirodom i

pejzaem.

Kroz ceo razvoj projekta, od kreiranja funkcionalne eme do odredjenih pojedinosti, razmiljano je o

samoj ideji koju predstavlja objekat i simbiozi vievekovne tradicije proizvodnje vina i prirode kao injihovom odnosu sa savremenom arhitekturom.


25/33

24


12.0 IZVORI

12.1 LITERATURA

http://www.dezeen.com/

http://www.archdaily.com/

http://www.tehnologijahrane.com/enciklopedija-2/tehnologija-proizvodnje-vina

http://www.vinogradarstvo.com/

http://www.wineq.org/

http://www.nsurbanizam.rs/

http://www.sveovinu.com/

http://www.winehedonism.com/

http://www.raarchitects.com/

http://www.carvalhoaraujo.com/

http://www.paulrolfearchitects.co.nz/

http://www.archea.it/

http://www.folkarchitects.com/

http://www.viraiarquitectos.es/

http://www.vinopedia.rs/

N. Anteevi: Vino i arhitektura - savremene tendencije u projektovanju vinarija, Prostor , broj 10,

2010.


26/33

25


12.2 IZVORI ILUSTRACIJA

slike 1 6 : http://www.dezeen.com

slike 7 11: http://www.archdaily.com

slike 12 13: http://www.dezeen.com

slika 14: http://www.nsurbanizam.rs/

slike 15 16: http://www.navip.rs/

slika 18: http://www.sveovinu.com/

slika 19: http://www.vintageview.co.uk/


27/33

26


13.0 GRAFIKI PRILOZI

3D PRIKAZI


28/33


29/33


30/33

29



31/33

30



32/33


33/33


Documents

Thesis_Aleksandra Stefanovic