Thomas Bernhard

Pred penzijom( drama)

Vor dem Ruhestand 1979

2ta li je karakter drugo negoDeterminacija dogadjaja, radnje.

Henry James

LICA:

RUDOLF HELLER,Predsednik suda i nekadanji SS-oficir

KLARA iVERA,

Njegove sestre

U kui Helera, predsednika suda

PRVI IN

Velika soba na prvom spratuDva visoka prozora u pozadini, sa strane dvoja vrataRazliiti komadi nametaja za sedenje, komoda, ormar,daska za peglanje uz prozor, pegla,barometar, ogledalo na ziduKasno popodne sedmog oktobraHimlerov rodjendan

VERA(zatvara vrata levo)Ona je otila

KLARA(u invalidskim kolicima, krpi arape svoga brata)Jesi li sigurna?

VERAPutuje kod svoje bakei ostaje do sutraJadno deteSa svojim kaljemAko je damo u neki sanatorijumPropaeOvde joj je dobroOvde je dobro smetena(prelazi desnim kaiprstom po prozorskoj dasci)Sve je pranjavoPrljavo(pogloeda na barometar)Pada

3(gleda kroz prozor)Malo sunca bi joj trebaloali ako putuje kod bakeonda je i to svejednonije ni meni lakos jednom neznalicomPa vetina je tooptiti se s jednom gluvonemomu tom su uzrastu one su nepodnoljiveI ne znaju nita(povlai zavesu)Ona kod nas imaposeban tretman(pogleda kroz rpozor)Na dananji dan uvek je tmurnoAli mu to ipak daje poseban armRashladila sam ve tri boce ampanjcaKnez Meternik koji Rudolf oboava(poinje da pegla Rudolfovu sudijsku togu koja je sve vreme visila na zidu)Postigao je najvie to se moeStrah ga je penzijeNjemu je naa Olga dobraRado je viaSad je tako ljupkaKad bi samo znalaOdakle sam je izvuklaDa ne veruje, da takve sirotinje i bedejo uvek imaLjudi su svakako sami kriviza svoju beduSiromatvo vie nije neophodnoKo je siromaansam je kriv zbog togaNikako ne pomagati sirotinjuuvek je govorio na otacIzvuku se iz svog blataAli daba,Uzimala sam joj meru za dve zgodne haljiniceHtela je jednu svetloplavuali to nisam mogla da joj dozvolimjednu crnu i jednu tamnosmeuvrlo zgodno vrlo zgodnoUplela sam joj kike iste onakveKakve sam i ja nosilaSea li sekako nam je majka plela kikeNatenaneI uvek s dobrim savetimaPonekad vidim sebedok posmatram to deteKad je sama i misli da je niko ne vidisedi na podu i igra sekikama

4KLARAMi je samo iskoriavamoza nju je nesreato je ovdemi samo propaavamo to deteJednog dana e puiZnala sizato si odabrala gluvonemu devojkuImala si neki cilj

VERATi uvek misli sve najgore o meniTo ti je navikato je tvoje oruje protiv mene(gleda napolje)jedna koja uje i jedna koja govoriBilo bi bolje da su jednoali s druge strane dobro jeto ne moe ni da ujeni da govorizamisli da govorii da uje

KLARATo uvek kae iz saaljenja,ali i to je bolesno

VERAModa si upravuNeu vie da peglamovu togujedva ekam da odemona moreSve tri

KLARASve si upotrebilada joj se pribliipa si jenemu i gluvu odbacilaidealan instrumentza tvoju emotivnu i duhovnu hladnou

VERAKad bolje pogledamOnda ima pravoda tako sa mnom razgovarajer sam godinamatrpela tvoje prie

KLARAOna je tu pre svega zbog tebeti svakodnevno polae pravo na nju

5i ona dobro znada kad bi iznenada poela da ujei govorito bi bio njen kraj

VERAPonekad poelimda te odvedem do neke litice i odozgogurnem doleu vodusa svom tom tvojom kuknjavom

KLARATi gotovo neprestano misli na toti se samo kontroliesve je za tebe kontrolisanjepoput ocai ti postoji kroz kontroluti ne ivi u stvarnostiti samo lae sve oko sebe

VERAKad je kod svoje bakenije me strah za n jutamo je dobro smetenaznam daje sve u redu

KLARAVolela bi da si iza njei da nadgledaje li stvarno kod svoje bake

VERAKuda bi inae otputovaloto jadno dete

KLARAKad jednom ne odekod svoje bakei iznenada pone da govori

VERAMata je tvoja puna pakosti

KLARAUvek si imala sreusa svojim devojkamasve su bile sa selasitrote kako se to kae

VERAA ta bi ti bez njedok ja to hou

6i dok ona moena raspolaganju nam jei to pre svegatebi na raspolaganjuNije to tako loe sa tom njenom boleutu i tamo poneki napadpsihiki uzrociOna se ovde sve vie smirujekad se pravilno zaposliko radi nee se zaboletitreba joj stalnodavati da neto radistalno je treba zapoljavationda e biti zdravaa ne bolesna

KLARAOna je stvarno preplaena

VERA(nasmeje se)Preplaenata ti sve ne kaepa ona nije bila ludsko biedok nije dola ovdenitaklupko niegaTvoje saaljenje prema joj zapravo jeoruje protiv menesolidarnost sa poslugomprozreo je ve na otacto je doistapodlostDokle god je ona tudomainstvo funkcioniesve bi se inae raspaloi ti bi smesta morala u sanatorijumovde sisamo zato to imamo njune zaboravi toA ona je zbilja procvetalaotkako je ovdeTi si uvek imala sulude idejekao i svoje majkekoja se konano uguilau tim svojim suludim idejamau svojim kompleksima(podigne togu i dri je prema svetlu pa je onda opet stavlja na dasku za peglanje)To stalno rovarenjei eprkanje po samome sebito ubija ovekatera ga da izvri samoubistvojer vie nema izlazati uvek eprka

7po sebii po drugimajednog dana e sasvim da poludiuvek se bavi svojom nesreomnadaleko i nairoko nema nikogako bi mogao da uzme njeno mestoi konano sam je neemu nauilatu seljanicukoju sam istrglaiz bedejer imam oko za ljudekoje treba spasavatiUmesto da mi bude zahvalnati me mui

KLARAIgra svoju igruprotiv naspa i protiv Rudolfa

VERAta bi bilo to detekad ne bi bilo kod naspa ono ne bi postojalobez moje brigeJa sam joj uiteljicai uz to je vrlo dobro plaamplaam joj vie nego to zasluujeali nema vezeto dete ovde ima sve to mu trebakod kue nema nitasvuda to socijalistiko trabunjanjea u osnovi se nita nije promeniloprimitivna i vulgarna majkakoja se okolo smuca u dronjcimai pripiti otacosmoro brae i sestara koje se gue u sopstvenojprljavtinijer su suvie lenji da brinu o sebiGde god ima toliko telesne prljavtinedua mora da se uguikako je govorio otacJa sam to dete izvukla iz blatai sad dobro napredujeVeruj mida se nisam pojavilauguila bi seu toj sirotinjskoj prljavtinivrlo rano vrlo ranoRoditelji su bili presrenikad sam je povela sa sobomNjena majka me na izlaskupoljubila u obrazbilo je to odvratno

8Dete je bilo srenokad je dolo ovamou ovu kuu

KLARAU ovu stranu kuu

VERAZa nju nije stranajo kako je zahvalnajer ono otkud je stiglanije dostojno ovekamora da razumete prostakeOvde je za njih raj

KLARAU ovoj jezovitoj atmosferi

VERANe poznaje banajbolje ljudeSve to zna to je samo iz knjigai iz novinati u stvarnosti nita nisi doivelaDetetu je ovde dobroi dobro je to je neizleivo gluvonematako da e i onaali i mibiti mnogoega potedjeniOvde je ve dosta toga nauila

KLARAVidela misli

VERATi nema veze sa ivotomnezahvalnasve razarakakva srea to je gluvonemasvejedno mi je ta vidida samo nita ne izbrbljaa to ne moeDve haljine za njui vrlo skup tofdobar kvalitetan tofni sebi ve osam godinanisam kupila nijednu novu haljinuSestra predsednika suda Helerave godinama ide u istoj haljiniznam ta ljudi priajuJasno mi je da mi zavideoni Rudolfu na svemu zavidemeni na svemu zavide

9i tebi ele tvoju nesreulicemerno priaju o tebikao o nekoj sveticito je odvratnouostalom njenoj bakisam dala kunu haljinuonu s crvenim takicama

KLARAMoja sestra dobrotvor

VERAPriaj ta hoe alija te volim i titimteko je s osobomkoja te bez razloga prezirei koja mislida zna sve boljeNaa sudbina nije najgorata bi bilo da je Rudolf poginuo u ratuda se protiv njega vodi sudski postupakda su gakako je lepo to se sve to dobro zavriloIpak smo mi ugledni ljudii dobro nam jeKad neto poelimoto nam se i ispuniKoliko je samo nesrea u svetunama je dobroNe moramo niega da se plaimosamo si ti nezadovoljnai neprestano te mue kompleksiko bi brinuo o tebiMoram danas da te tri puta presvlaimNa ta misliRusdolf esto kaeda bi bilo boljeda si u nekom sanatorijumuNe boj seneemo to da uradimomi smo zaverenika druinaovde ti je najboljenita ti ne faliima sve to ti trebalepo okruenjeljude od pomoikoji te boleSvaku ti eljuispunjavamoObavezni smo dajedni drugima ispunjavamo eljeU sutini mi smo idealan trioti i ja i RudolfKako je sve loe moglo da ispadne

10

(podie togu i dri je prema svetlu)Jako smo privreni jedno drugom(gleda kroz prozor)Nee nam biti nita goreni u penzijiA tek kad krenemo na putovanjaRudolf eli u Egipatnai emo nainda i ti podje s namaPoi emo svi etveroOlga je ovde zbog tebeKome je danas lako(direktno Klari)Ne ne tom detetu je ovde dobrosamo ti ne sme da je izbezumljujei da je zaglupljujeostavi je na mirui budi srena da postojiona radi svoj posaoi to je sveTi uvek razbija glavunevanim stvarimaNisi se promenilane treba nam nikakav svekod sedmog oktobra(uzima togu, vea je na zid pa je onda paljivo pogleda)Danima pre sedmogon se menjasve je u Rudofu usmereno na sedmi(ona ponovo skida togu sa zida i stavlja je na dasku za peglanje i pegla dalje)Samo je jednom s Himleromovekom koji ne trpi da mu se protivreeRudolf se zakleo da e dok je iv proslavljati HimlerovroendanTo to je ostao sam ima veze i stimniko od nas ne moe tek tako da nestane(iznenada direktno Klari)A i ti ba pre sedmog oktobraima one svoje udne snove(upitno)Uvek se probudipre nego te ugui

KLARAPrvo sam mislila da jeneka zverali je onda ipak bio mukarac

VERAAli pomisli malo i na svoj poloaj dete moje

KLARAVelika zver razume lidivljasva u dlakama

11

sve vea i opasnijaa ja ne mogu da se branimstrah me je da e da me uguiU tom trenutku kad pone da me guija se budim

VERATi uvek sanjada te gui neki mukaracto je tvoja mjuka dete mojenajgore je to je to uvek pred sedmi oktobarsasvim je jasno da se plaida e te taj mukarac uguiti

KLARAOnesvestim se pa se onda probudim

VERAOpet ga nisi pitalakako se zoveto je najvanijeto da ga pita kako se zove

KLARANe

VERAMora da ga pitamora odmah da ga pita

KLARADa

VERAMora da ga pitamora da se obratitom svom udovitupre no to te uguiAko je mukarackao se zove

KLARADa

VERANajgore jeto ga ne pita kako se zoveMora da zna kako se zoveVrlo jednostavno smo dospeli u ovu situacijuTi mora da igra svoju uloguu invalidskim kolicima razume liNajgore je uoi sedmog oktobraali je i lepo zar ne(smeje se)

12

Prirodu ne moe da nadmudriUvek ponavljamo presudne grekeizmislimo nekakav sistem i uvek ponavljamo iste greke(iznenada)Hajde da ti izvezem napoljepre nego to doe Rudolfposle je prekasno zna i samaSedmi oktobar jevrhunac godine(gleda napolje)Tmurno jenita se ne vidine vidim ak ni drvoDokle god nam je ovde toploi imamo ta da jedemoi dok imamo Olgumoramo biti zadovoljneA to to je ponovo prolo godinu danave osam godina bez ......................? str. 234bar sedmog oktobrada obradujemo Rudolfapreslaba sam ja za to(gleda napolje)Opasno popodneValja biti oprezangovorio je uvek otacBio je u pravu i bio biponosan na Rudolfa(ispeglanu togu kai na zid, paljivo je pregleda)Sad u da skuvam kafupopie sa mnom olju kafe zar ne

KLARANaravno

VERA(na izlasku)Otac nas je uio da olako ne verujemodobro jeto smo ga sluali

KLARA(Za sebe)Nikad ne potiskuj nepoverenjepokoravaj se nepoverenjuljude uvek srei samo s nepoverenjemsluaj jedino prirodu

VERA(spolja)Imao je pravotrebalo je da ga u svemu sluamoda je ivkoliko bi danas imao godina

13

KLARA(vie)Ne bi voleo da vidito se sve posle dogodilo

VERA(vie spolja)Kakoto misli

KLARATi i Rudolf

VERANe razumetako je ispaloto je pojednostavilo mnoge stvariNema pravo da sudi o tomesve je ispalo na tvoju sreuda je bilo drukijeda se Rudolf oenioovako je kod nassve ostaje meu nama

KLARATebe je uvek hvaliomene je mrzeoTebe je voleomene je mrzeo

VERAKako je dobroto ne moe hodatiti bi ve bila u zatvoruti sa svojim ludim idejamaInvalidska te kolica uvajuod tamniceuvek je govorio otacda si opasnanazvao te ubicom porodice(Ima istine u tome str 236)Naa socijalistkinja moe govoriti o sreijer se ne moe micatiodavno bi oni tebe uhvatilizatvorili osudili

KLARALoa sam po prirodigovorio je otacTebe je uvek voleo

VERANapolju bi ti bila opasnaZnam ja tebe

14

ti bi i bombe bacalai ubijala ljudesve koje mrzijer si ludafanatina(Ue s kafom na posluavniku i sedne pored Klare)treba sve da zahvali bombardovanju

KLARAta vi znate o tome

VERAOd istih roditeljatako razliita decabudi sretna to si ovdevelika je to sreaIako se uvek sve u tebi buniti ne moe da se kreei ostaje ti samoda napie poneko zlobno pismo (italaca ? 237)(nalije Klari i sebi kafu)Ocu se svialokad smo u naim belim haljinamaile u parkputao nas je da se igramoi posmatrao nasponekad bi nam doviknuo moja stvorenjaMajka je uvek ponovo htela u Parizto je bila njena fiks idejaod je to mrzeo ali joj je ponovo obeavaoda e ii u Parizali nije nameravao da ide u ParizMisli li da je voleoVa me je otac uvek samo zlostavljao govorila jeVa je otac neoveksramota me je zbog njega(pogleda na leva vrata)Kako su prljava ova vratasve je prljavoKad se Olga sutra vrati prvo eda opere vratai prozoretoliko je praine na prozorskim daskamaTi sve to ne moe da vidiali mene to izluujekako izgleda samo u kuhinjiba danasI mene ovde sve odbijaali kad samo pomislimda bi se neto moralo menjati,da se krei i farba(gleda oko sebe)vidi li one pukotine (u stropu str 239)sve su vee i vee

15

ovo je stara kuaZavese sivesve sivo i prljavove godinama niko nam ne dolazijer Rudolf tako eliNe bi kodilokad bi neko ponekad doao u posetus druge stranepa ko i da doeRudolf se sasvim zatvoriouostalom, zbog svog poloajau osnovi je uvek bio usamljen ovekuvek je mrzeo drutvomada ume da bude vrlo armantanljudi se zaudekad vide kako ume da veliko drutvokoje bi se inae ubilo od dosadeneusiljeno i s lakoom sam zabavljato je nasledio od ocakoji je kui bio zatvoren i diktatorali u drutvu najarmantnijiZbog toga je majka patilasem kad je dolazio zamenik premijeraili profesor VakernagelNe volim te dosadne ljudekoji priaju samo o svojim istraivanjimakoje niko ne razume i sigurno nita ne vredinema niega dosadnijeg od takvih naunikateta to se posvadjao sa doktorom Frommomdoktor je uvek smirivao strastiKad god bi doaou kui bi odmah zavladala posebna atmosferaali ve su prole dve godinekad je poslednji put bioKupio je lepu kuuDokotori plivaju u paramaznaju gde da ih nanjueOni su jedini koji danas ive u luksuzupravi sveci kako je uvek govorio na otacmoda bih trebala da priam sa Rudolfomda se pomiri s doktoromZar ne misli da je tetato doktor vie ne dolaziRudolf je bio ljubomoran to je injenicaali sad za to vie nema nikakvog razlogaa i tebi se doktor mnogo dopadao

KLARAModa

VERATakvi ljudi mogu da vrate ivot u kuuda nam dovedu sve u kome ivimoKLARA

16

Ali takvi ljudi idu svojim putemPostaju normalni ali i istroeni

VERATrebalo je da vidi doktora jue pre podnesrela sam ga na glavnom trgudok je izlazio iz juvelirniceUinio mi se mnogo elegantniji nego pre

KLARAZnam ja to se tebi svia

VERATi sve baca u blato

KLARAU blato koje zasluuju

VERATi si za aljenje dete mojeUvek samo ta tvoja suluda miljenjakad bi bar jednom normalno osealaupropastio te je onaj tvoj revolucionarPonekad pomislim kako je dobroto je nestao iz tvoga ivotaUvek je presudno na koga naletiTi si naletela na djavolaponekad pomislim da je dobroto je mrtav on te je unitio ba takoprvo te je rasturio pa onda unitiorasturio te ogavnom literaturomi unitio te potpuno te unitiozauvekon je to sebi lako urediokugla u elone mislei na tebeAli zamisli da

KLARADa nisam oduzeta hoe da kae

VERANaravnokako je sve to s tobom bilo uasnoAli tako je kako jeI u meuvremenu si omatorilabolje je da te ja odvezem na njegov grobnego da tamo poseujemloi ljudi druge vuku dolegovorio je otacDobro je to sam ve juesve pripremilapa moemo mirne due da se ispriamoSudski savetnik Ro

17

ne dolazi ove godineprehladjen jeA i bolje je da je Rudolf samne volim toga ovekaKolege su uvek opasneModa je to i izgovorProle godine su g ana putu prema nama napalizamisli samoZamalo da ga neki mladiiodvuku u neki lokalda je sreom uspeo da im se otrgneDa su mu skinuli kaputostali bi pred njima u esesovskoj uniformiMoe da bude da mu je ove godine suvie opasnonazvao je i reko da je prehlaenda se osea nasmrt bolestan i da ne moe da doePa e Himlerov roendanproslaviti sam kod kueu osnovi odvratan ovek zar neAli veran Rudolfov prijateljNema tu propusta razume liZnam da me mrzikad ovako govorim s tobomAli sam sasvim uzbuenakad doe sedmi oktobarRudolfova je ludostda slavimo ovaj danNa kraju to je bio njegov vrhunacDolazi vreme kae Rudolfkada vie nee biti primoranda slavi Himlerov roendan skriven u svojoj kuinego javno sasvim javno dete moje javnopred svim ljudimanaravno da je ludostto se on grevito dri togaali zato bih mu kvarila igruMoramo biti uz njegako zna ta jo moe da budeMi smo u zaveriAko mu to toliko znaiveno sam ti zahvalnato nas ostavlja na miruznam ta to za tebe znaiS druge straneto ti preostajeZauzvrat u ti sutra opetstaviti na sto sve tvoje leviarske knjigei sve novine koje eli

KLARAGadi mi seali te ipak sluamobeala sam toa ti ima pravo

18

to mi preostajeizruena sam vamaSasvim je jasnoda ete vi i na Himlerov roendanzajedno otii u krevetnakon druge flae ampanjcaVie se ak ni ne stidimMojoj jadnoj sestri ne preostaje drugonego da se hvali ludilom sudskog predsednikasvog brataPa ti si mnogo jadnija od menei samo zato to si tako licemernanekako podnosibolesnija si od njegapodlijaprostija(Vera ustaje i s posuem za kafu izlazi)Sve to radi jezadivljujueDivim ti seuvek sam ti se divila(vie za njom)Moja velika sestrakojoj sam se uvek divila(za sebe)Osudjeni smo na prostotu, na sami sebe(ponovo uzme u ruke arape, nastavlja da ih krpi, vie)Mi ne zasluujemo nita durgoAli ti si perverznija od Rudolfa(Vera ulazi i otvara ormar)Ja ti se divimzbilja ti se divimali te takodje i prezirem

VERATo mora tako bitiNisi se primenila(uzima iz ormara jednu uokvirenu Himlerovu fotografiju, nosi je do prozora i polira je)Nije tvoja krivicaUostalom ni nema nikakve krivicezato stalno pria bez vezedaj ve jednom prestani s timpa ja znam ta ti misli(duva prainu sa slike)Ljudi su takvi kakvi sui moraju jedni s drugima da izlaze na krajpa to je i tvoje iskustvo(gleda napolje)Sve je sivo i prljavojo dok smo bili decanita se nije promeniloOtac nije trpeo ni najmanju promenuMi smo prava pravnika porodicasa svim onim to tu spada razume li

19

to nije jednostavnopravnika deca govorili su ljudikad smo sami prolazili gradom(opet duva na sliku)Slika je nastala kad je Himler posetio logorRudolf je sam ruao s njimdan posle njegovog trideset devetog roendanaNita nije bilo teeNego biti komandant logoraKomandant to je bilo neto strano alije Rudolfu jako (imponiralo str 246)to to mu je Himler rekao(stavlja sliku na prozorsku dasku i posmatra je)Pa Himler je na kraju bio tajkoji mu je dao lani pasos kojim je Rudolf nestaoRudolf mu je zahvaljanto je jo uvek iva mi zahvaljujemo Rudolfuto jo uvek ivimoDa su ga uhvatiliodmah bi ga ubiliovako su ga ostavili na mirua ondadeset godina kasnijevie niko nije ni pitao totako je to(uzima sliku i izlazi s njim napolje i ulazi natrag bez slike, prilazi togi i paljivo je ispituje)Rudolf je pristojan ovekti to znaKad ne bi to bioni mi ne bismo ivele ovako kako ivimoLjudi mu aplaudirajukad govori o ljubavi prema domovinikao to se desilo prekjue u klubu pravnikaSvaki put kad bi izjavio ljubavzauo bi se aplauzNe ele da odepenzija ne tripi odlaganja(gleda okolo)Otac nije podnosio ni najmanju promenumajka se pokoravalaene se uvek pokoravajuto se ne menjaone to ne priznajuali se potinei rado se potinjavajuprvo se majka otimalazaistaa onda se predalaiznenadaiz jednog trenutka u drugirano se predala zar i ti ne mislida je u tridesetoj ve bila stara i seda

20

i stvarno runaA onda je ilo vrlo brzoUvek je iznova govorila Parizaa onda to vie nije govorilaOtac je u poetku kao nije uoa onda ona to vie nije govorila(navlai zavese)Kad je umrla rekao jeipak je trebalo da s njom otputuje u Parizali ta bi to promenilomislim da je Pariz odvratanceo svet eli u Pariza za mene je Pariz oduvek bio najruniji grad koji poznajemjedna pranjava pustinjasvi oni vide Parizkoji uopte ne postojibolje je umreti nego iveti u ParizuZaviaj je neto lepoali svi hoe u Parizjer je to ve dvesta godina u modi

KLARANije bila runa

VERAMajka

KLARADa

VERAJo kako je bila runana trideseti roendanKakav je straan pogled imala dete mojeBlago tebipoto se vie ne sea togabila je runa i ogorenastara i naputenamada je ivela s namaa na je otac prema njoj bio i podlac i prostakstid me je da o njemu tako govorimali to je istina(podie togu uvis)jo pola godinei vie nee da oblai togugospodin predsednik sudanee mu to biti lakoto su gospoda starijato su sujetnijaon dodue kae da se raduje trenutkukad e poslednji put da obue toguali nejmu e to teko da padneGospodin predsednik sudateko se uspinjao

21

Lep primerak oveka sudakako se to kae(s togom izlazi napolje)

KLARAUspeo sam da obezbedim egzistencijugovorio je otacda za razliku od ostalih ne uprljam rukeKad smo nekud ilimorali smo da idemo ispred njegai uvek nas je bilo strah(vie prema vratima)Dobro je to majkanije htela daljeRudolf se stideonjenog samoubistvaKakva je to pravnika familijakad se majka ubijeHoe li da mi donese novine(za sebe)Nasledile smo nesigurnostkoja nam razvlai ivototac nas nije ni eleo nivoleoa majka

VERA(ulazi nosei SS uniformu i novine koje daje sestri)Svakog dana zabija nos u to tampano smee(prinosi uniformu dasci za peglanje i poinje da pegla pantalone a sako kai na prozor)Svi smo ubijali majkua ona se nije odupiralaKako je govorio otacbila je od lomljivog materijalakoji nije za prosti svetnije mu trebalo mnogoda je slomi(direktno Klari)Nije te eleoa nije te ni voleoI duom i telom bio je pravniki bio bi ponosan kad bi mogao da vidi Rudolfapoto je znao da njegova decaostaju samaimao je smislaza ceremonijalrado je bio vojnik oficirmajka je sve predvidelazbog toga je puklaA tek u kakvim smo okolnostima ostali samisvako za sebesami i matori nas trojenema sumnje to nije sluajno(Klara ita novine)

22

udiza tim odvratnostimazabada glavu u to novinsko smeei odmah ivneTo je jedina strast koju imaDruge nemaivi iz novinaa iz ega bi inaemisli iz novinasvu mo rasuivanja crpe iz novina (str 252)nema niega podlijeg kae Rudolfnego meetariti s novninamakoje takoe prodaju ljudimaa oni se oko njih tako strasno otimajuglavni urednici najprljavijih novinai jesu JevrejiZnam da to voli da ujeali to je istinaTvoj otac je mrzeo Jevrejepoput devedeset osam posto naeg narodasamo malobrojniji priznajuda su antisemitiNemci mrze Jevrejei onda kad priaju suprotnotakva je nemaka narava ona se ne moe falsifikovatii za hiljadu godina u Nemakoj emo mrzeti Jevrejepa i posle milion godinaako tada jo bude Nemaca i Jevrejakae Rudolf(posle pauze)Prvo je to zvera onda ogroman nasilan ovekkoji te guiima tano one snovekoji odgovaraju tvom stanjudruge ne moe ni da imaali ni moj poloaj nije mnogo bolji(gleda napolje)Dani su ve tako kratki(ponovo se okrene Klari)ili ti moda misli da je moj poloaj boljiizvukla sam glavnu premijuti tano zna da je to zabludaKad s Rudolfom odem u krevetonda je to neto najnormalnijeoseam to kao neto sasvim prirodnoAli mi smo zavereniciNavuemo zavese kad je vremeNiko ne zna ta radimoniko ne zna ta mislimoniko ne zna ta smoPred sobom nemamo nikakvih tajni zar ne(iznenada snano)

23

Izveu te napolje ako hoe(Gleda napolje)Ali bilo bi besmislenohladno je i skoro mranoToliko godina igramo svoju uloguvie ni ne moemo iz njeRoditelji su mrtviVie ne moemo traiti odgovore od njihModa bismo ih ubili da su ivimajku sam esto ubijala u snudavila udarala bolaa ti krije glavu u novineali ja znam kako izgledapoznajem ti liceTi ivi u svom novinskom svetune dozuvoljava da te bilo ta pomeriak ni zbog najuasnijih stvariak ni onda kad bih ti reklada bih ubila svoju majkukad bi jo bila tuTako me kanjavaTako svako od nas ima mogunost dakanjava drugogKako sam oduvek mrzela novinesve novine koje sam ti nabavljalajer sam videlakako te malo-pomalo urpopaavajuPa ti si ve unitena od takve lektireVidi se da stalno zabada glavuu to novninsko smeeAli stvar je u tomedauloge koje igramo dovedemo do perfekcijeponekad to ni sami ne razumemopa nam je neprijatnoali dobro znamo to da radimoti ima svoju muku s invalidskim kolicimaa to je u najmanju ruku isto toliko okrutnokao to je meni s Rudolfommi ne umemo drukijeobasipamo se laimaali kako je na kraju krajeva ipak lepo to to radimoto to se igramoto ega se igramojer je toprotiv naih zakonaIpak vie to ne ide(uputi se od daske za peglanje prema Klari i jakim udarcem u lice izbije joj novine iz ruke)Lice ti je ve gotovo unitenood tih novinaRunija siod nae majkeSve je odlueno dete moje(Klara pokuava da ispravi novnine izbijene udarcem u lice i dalje ita. Vera se vrati natrag do

24

daske za peglanje)Vetina se satoji u tomeda onoga koga mrzine ubije do krajanego da ga uvek iznova mrcvarimone da ga sasvim ubijemo(pegla pantalnone)Uopte ne znamkako sam uspelada se toliko zaboravimon se od toga nije braniotaj tvoj bratpa to je sasvim prirodno dete moje(Klara opet krije lice iza novina)Zaklela si seda imena Roze Luksemburg i Klare Cetkin vie nee dapominjeOdrae ti to obeanjeIpak si ti jedna od nasitekako jedna od nas(Gleda napolje)Mi smo svoj pozorini komad prostudiralive tideset godina uloge su podeljenesvako ima svoju deonicuodbojnu i opasnusvako ima svoj kostimi kuku onome ko se uvue u tui kostimZavesa e se spustiti kadnas troje zajedno odluimoNiko od nas nema pravoda spusti zavesu kad mu to odgovarato je protiv zakonitou nekim trencuima sebe stvarno vidim na pozornicii ne stidim se pred publikomne kao ti koja se stiditi koja od stida samo to nisi poludelaja se ne stidimmi postojimo samo zatoda jedno drugom dajemo lagvorteidemo daljeti i ja i Rudolfdokle god nam to odgovaravideemoPonekad je danima tako izvetaeno i hladnoa onda se opet olabavi(oslukuje)Mislila sam da Rudolf ve dolaziIznenada e utei tu da sedia to znai da hoeda mu donesem fotoalbummoram da ga prelistavami zajedno s njim predgledamsliku po slikukao svak godine

25

Sve je tako lepo sloiouredan ovekuz svaku sliku neto kaeneto stranokao da u njegovom pamenjupostoje samo gomile mrtvaca strah me je tog fotoalbumainae se ne bojimProle godine je zahtevaoda te oiami da ti obuem jaknu logoraaMoramo da radimo to to on zahtevaNaravno i on je bolestan ovekZar ne misli takoA ti zabada glavu u novinePoto nigde ne moe da pobegne(gleda na sat)Hoe li da pojede netomislim da je bolje da priekamoda ne izgubimo apetit za roendansko jelouopte nisam zunalada je Himler doiveo samo etrdesetumladi idol zar ne misliRado bih gledala Hamletane razumem kako moe da se odrekne ekspiraHamletNa brat predsednik sudadarivao nas je srednjom looma ti odbijaJedan sasvim novi Hamletuveni glumackoji je ve igrao princa Homburgameni bi se to svideloto bi rekli ljudikad bih sama sedela u loibez tebeA gde ste ostvili vau sirotu sestrurekli bi tadave sam to jednom doivelajadno detena koji je pala greda sa plafonaod amerike vazdune bombeoduzeta uasnoLjudi uvek govore jedno te istoZnam ta svi govoreako poem sama svako e da me pita za tebeJadna sestra a gde je onanepokretnanesretnicaJadnicaJa zapravo potpuno zavisim od tebeako ti ne ide na Hamletaneu ni jaako ti ne ide na koncertni ja ne mogu da idem

26

ako ti ne eli umetnostni ja je nemama zna koliko uivam u umetnostiBarem jednom mesenoako ne jednom nedeljnomora se uivati u umetnostiLjubav prema pozoritu nasledila sam od naeg ocaA ljubav prema muzici od majkea ti mi uskrauje pozorite i muzikuRanije sam pratila svaki kamerni koncertnaravno dok smo jo svirali elo

KLARA(nasmei se)elodok smo jo svirali elokako smo fal sviralikako diletantski i kako jezivo

VERAMiliJa ne mislim tako(dri pantalone prema svetlu)Ba je bilo lepodok smo jo svirali(Gleda na klavir)ve godinamanisam svirala klaviru ovoj stranoj kuiSviratiispuniti hladne zidove muzikomoiveti ih muzikom

KLARA(cinino)Ispuniti muzikomPa ti ni sama ne verujeda si uspela daoivi ovu jezivu kuuovu kuu mrtvaca

VERATako sam to osealaI dok smo bili decadok je majka sviralaone duge zimske veeriteta to je Rudolfostavio violinuto mi mnogo nedostajeimao je tako mekan tonRat mu je ogradio sviranjesasvim je drukije bilo ranijeKad smo svi svirali(prie klaviru, otvori ga i hoe neto da odsvira)

27

Ah nenije vreme za sviranje(okree se prema Klari)Umetnost je sredstvoda se ovek spaseAli ti odbija sve to je lepo(zatvara klavir, ustaje i opet ide prema dasci za peglanje)Odbija svaku mogunost spasaSve to moe da predstavlja zadovoljstvopa ti si ve sva potonula

KLARAKako ti laeKako moe tako da laesve je na tebi la i falUvek je bilo stranodok su roditelji bili ivia najstranije je bilokad su sviraliotkako su umrlinita se nije promenilosamo ste postali jo prostiji podlijipa vi uopte ne znateta je muzikai ta je umetnostPod vaim prstima muzika jeuvek postajala neto uasnoKad nam je otac itao pesmeNita nije bilo uasnijetako esto ste se igrali tom muzikompesnitvom i poezijomuvek ste zloupotrebljavali tu umetnostti stalno govoridok su iveli roditeljiali nita se nije izmenilokako samo laei kako si uvek lagalauvek si samoj sebi brbljala laisebi i Rudolfu i svima ostalimalo pa to je bilo bez vezeto je pod vaim prstima bio samo jo jedan prostaklukA Rudolf na violiniNe postoji vea perverzijapa toje bila samo suluda ideja naeg ocai suluda ideja nae nesrene majkeoni su hteli da sviramojer su deca njihovog poloaja uvek sviralaitala prie itala poezijuOtac je u stvari mrzeo muzikua o poeziji nije imao pojmaGnuao se poezijejednog dana ga ak nije bilo sramotada kupi koncertni klavir Bezendorfermnogo bolje bi bilo da mi je kupio pitolj

28

da ga upucamda vas sve upucam

VERATi si ludakao i tvoj otacsvakog dana si mu sve slinijasmrznem sekad vidimkoliko si mu slinasad tano znam zato te je mrzeoi zato si ti njega mrzela

KLARAMuzika u ovoj hladnoj kuiu ovom uasnom umezu

VERAKada nam je itaonismo smeli da se pomerimouvek nam je itao no tonismo razumelignjavio nas je sa openhauerom

KLARAI Nieom

VERA(dri pantalone prema svetlu i pegla dalje)Hoe li da ide kad budu igrali Strindberga

KLARANeu

VERAVe mesecima bez pozoritabez koncertaoseam se utamnienom(iznenada istraujui)Zbog ega me kanjavato sam uinilaKad bismo bar jednom opet otile u sudnicuda se zabavimoali ne kad Rudolf vodi raspravu naravnona porotni sudkod RoaVerujem da Rudolf nee imati nita protivkad mu kaemda moramo malo napoljeti si sasvim bleda dete moje bolesno izgledauvek se bavimo samo samim sobomja tobomti mnomei Rudolfom

29

Ne bi trebalo da me mrzi dete mojenisam to zasluilaSada dolaze zanimljivi procesiRanije si to uvek volelaNijedno suenje za ubistvonije mogolo bez tebeHajdemoinae ne radimo nita drugonita ne kotaa najuzbudljivija je zabavapostavili su daskeda bi unutra mogli da uu oni koji su prikovani zainvalidska kolicasada mogu da te vozim pravo u salu porotnog sudadaj da opet odmemo tamota je pozorite prema sudnici(prilazi pisaem stolu i gleda u rokovnik)Trinaestoga protiv Amonadvadeset drugoga protiv HarajteraAmon je ubio udovicu onog industrijalcasea se

KLARANaravno da se seam

VERAProtiv Harijera raspravu vodi Ro a ne RudolfIdemo slae se idemou podne emo da ruamo s Rudolfom u sudskom bifeuako bude tamo(odlae kalendar i opet se vraa do daske za peglanje gleda kroz prozor)Premalo je dvaput nedeljno kroz parkLekar kae svakog danaTi to mora sama da eli dete mojemora to da natera sebenije dovoljno da odguramo do otvorenog prozorai da udie sve vazduhto nije dovoljnonajvanija je promena mestadete moje veruj mielim ti najbolje(napolju zvoni telefonVera izlalzi napoljeKlara gleda za njomVera govori napolju ali se ne razume vraa se nosei prugastu logoraku jaknu)Rudolfpita da li je sve u reduve dolazi(uzima logoraku jaknu)a to se tie ove jaknemoda e eletida je obuemoda(kai ss-pantalone na zid i pegla logoraku jaknu)

30

Iznenada mu padne na pametda je obuei onda trai da te oiamPokvari e oi dete moje(prilazi Klari i pali svetlo)Dodji daj mi te novineRudolf e zaas biti tune volikad ita novine(uzima hrpu novina nosi ih napolje)Sutra ujutro e opet moi da ih ita(Klara pregleda par arapa koje je krpila,Vera se vraa unutra)Kad vie ne bude na sudubie itav dan kod kueA on kao to zna nije nikakav eta(prilazi dasci za peglanje i podie logoraku jaknu prema svetlu)Ponekad mislimda je previe dobroudanDonosio je preblage presudenije koristio svoje pravotamo gde je itekako mogao da ga iskoristia onda je opet tako tvrd to ne razumem(izlazi s logorakom jaknom)

KLARA(Vie za njom)Neu je obuiak i ako on to poelidanas ne

VERA(ulazi sa Rudolfovim oficirskim izmama s tvrdim sarama, sedne i etka ih)Videekako e se stvari odvijatine smemo da ga iritiramomora da se savladaAko bude eleonavuie jaknutako mora da bude(ustaje, skida, esesovsku uniformu sa zida i nosi je napolje)

KLARADanas neNe moguneu

VERA(vraa se i nastavlja da etka izme)Pa to je samo jedno veePriini mu tu radostSvako od nasima svoje lude bubeAli za njega je ovo neto vrlo ozbiljno

31

savreno ozbiljno(ustaje, seda pred ogledalo i elja se)Prvo sam i sama mislilada je to ludovanjeali sam onda shvatilada on to ozbiljnoto s tim roendanomNisam se tome nikad opiralatebi ostaje samoda ga posluasad posle trideset godinanita vie ne moe da se izmeniPa ti zna kakav je Rudolfsrena samto sudski savetnik Ro ne dolazi danasi to emo biti sami(okree se prema Klari)Ali tebi bi prisustvosudskog savetnika Roa bila dobrodola promena(poinje da palete kike)mogu brzo da se prebacim u prolost(podie visoko glavu i gleda u ogledalo)naravno nisam vie devojica s kikamaali on hoe takozato da ne uinim ono to hoeda budem iskrena smatram da je lepoto i to prihvatapa makar i mrzela sve to se ovde deavadivim ti se

KLARASad izgleda kao pre etrdeset godinaAli ni ondanisam mogla da te podnosimUvek si me samo kinjilanisi propustila nijednu prilikukao da si uvek mislila samo o tomekako da me muiuvek nove metodeuvek nova ponienjaesto si mi govorilada moj otacuopte nije moj otacobasipala si me laima poniavala megde god si stigladok bih spavalavukla si me za kike iz krevetazatvarala u podrumkriom cepala moje haljine(poinje da se elja)A onda si navalila na Rudolfa zar neIskoristila si situacijuto je odvratnoVERA

32

Ti stvarno ne znata se dogaa u ljudimane zna ak ni ta se u tebi dogaauvek samo mudrujei onda sve povlai po blatumene i Rudolfapotpuno sve je istoNisam ja kriva to mogu da hodam a ti ne moeTrebalo bi da te stalno amaramAli si mi sestrakanjena sam na druge naine(plazi jezik pred ogledalom)sve je to ispalo ovakouvek vidi nekakvu zaveru protiv sebenije to nita nemoralno dete mojeBoe moj kako ume da se uzjoguniumesto da si srenato te nita ne bolita bi bilo dasve vreme ima boloveSedi tu i dobro ti jesve ti se elje itaju iz oijuali to to ne moe da hoda i to ne moe da pobegneniko nije krivzapravo krivi smo ti miRudolf i janikako da ti to ludilo izbijem iz glaveKako bi moglo da ti bude lepokad bi mogla da bude zadovoljnaRudolf i ja zbog tebe patimo vie od tebeto je istinaon je dobroduan oveksvom snagom zalae se za tebea i ja ti dan i no stojim na raspolaganjuali ti to ne viditi to ne eli da vidiiako to vrlo dobro znaMrzi one koji ti pomau(plete i drugu kiku)Istina jeda se rtvujemo za tebemogli smo da odemoali ne elimo toda ostavimo tebe samuMogli smo da prodamo kuunismo to uinilitebi za ljubavMogli smo da te smestimo u sanatorijumonda bi bili samibilo bi to ponekad lepoi esto poelimda si u sanatorijumui da me zadovoljnu ostavi na miruVeruje li da je Rudolf sretan

33

nisu ovo okolnostikoje oveka njegovih godina i njegovog poloajamogu da uine srenimRudolf zasluuje postpuno drukijudrugu polovinu ivotami smo je rtvovali tebi(isplazi jezik)zahvaljuje nam neprestanom mrnjom prema meni i prema RudolfuTi si na neprijateljkao da nam nisi roena sestraBogalji kinje one koji ih negujuuvek je govorio otacdok se ovi ne srue mrtviTi si u stvari najjaa meu namasve e da nas nadiviSigurna samda e sve da nas nadiviKoliko e jo Rudolf da ivi sa svojim bolesnim srcemTi si najzdravijaZato je sve ovo jo grotesknijenego to je sadaTi upravlja namaa ne obrnutonama je potrebna pomoa ne tebiti upravlja dogaajimahou li da idem u pozorite ili nehou li da idem na koncert ili neSedi u svojim invalidskim kolicima kao naprestoljui zapovedapa to je oduvek bilo takoTeroristiki napad na tebe postavio te je na prvo mestoTvoja oduzetost nas je u stvari paralisalaI Rudolfa i meneStrah me je danakad e da skine svoju togui nikada je vie ne obuepenzija je onood ega se plaimTada emo sve trojesedeti u ovoj sobii jo samo ekati da budemo mrtviAli ko zna koliko e dugo trajati proces odumiranjaA ti e onda nama da suditoga se ja bojimRudolf naravno sluti to mu predstojiali on nema snage ak ni da to izgovori(gleda okolo)kako mrzim sve ove predmetenikad nisam samastalno me posmatraAko nekud odembezglavo jurim

34

mojoj jadnoj sestriljudi ne mogu da pojme ta znaibiti neprekidno pod prismotromod osobe poput tebei stalno biti osuivanKae da nemam srcaa u tvojim je grudima ledena hladnoa(ustaje i prilazi Klari i elja je)Kako smo svi mi protivrenikako umemo da budemo prostiKad god te eljam uvek se smirim(prua Klari ealj, prie k stolu sa ogledalom i sedne)Ali tvoja nesrea nije samo tvoja nesreaTo je i naa nesreapre svega naa nesreaKad Rudolf bude penzionisanmoda e se kojeta promenitiIi emo na putovanjaVidee Rudolf e ii s tobom napoljeSvaki dan s Rudolfom napoljeu gradTada e imati vremana da bude s tobom u parku(nameta kike na glavi)Dobar je on ovekTo svi kauKo god ga poznaje zna da je dobarTe bezone glasine(izvikuje)pa sve i da je istinaono to se govorive je odavno prolone verujem da Rudolf ima ikakav zloin na savestini sluajno(okrene se prema Klari i pokazuje joj kike na glavi)Onakvu me voliba ovakvusea li seovakve smo hodale kao devojiceu ratuu nacistiko doba(okrene se prema ogledalu zagleda se i rastura frizuru,raeljavaju kiku)Rudolf se ide prvo da se okupa (str. 275)ta bi biloda se Rudolf nije pojavioda je dalje iveo pod lanim imenomdeset godina u podzemlju jadnikniko vie nije pitao ta je bilosada opet poinju da eprkaju po prljavtinirade o glavi pristojnim i estitim ljudima(okrene se prema Klari)Rudolf je veoma dobar ovekTi to moe da dokaeOno to je bilo ranije nikoga ne zanima

35

a ko zna kako je sve stvarno bilosad opet preturaju po smeuTrebalo je da vidikako ga deca voleOn ume s decomona ga voleKo ini dobro toga i napadaju tako je tone ini nita dobro i bie mirangovorio je otacU ratu svi zakoni ne vaegovorio je otac(oslukuje)Zar nita ne ujeMislila sam da je RudolfSamo da nae pravi prelazSamo dea ga to ne obori s noguDrava svoje najmarljivije ljudeautomatski alje u penzijuone najbolje suvie ranoTo ti je dravaKako bi Rudolf voleo da je jo sudijaali ne nadlena sluba strogo se dri datuma rodjenjai alje ga kuiOni jo nikad nisu imali boljeg sudijuKada bi drava imala samo takve sudijeKako je sve to brzo prolokao da je bilo juekad je Rudolf postao predsednik sudaTo je najtea slubau dravi kae Rudolfnajodgovornija je sudijska slubaBiti sudija znai apsolutno biti uzorA on je bio najboleviji meu nama sea seSvaki as neka prehladaa kad bi preterao sa skakanjem s prozora u batupao na konzervui onda svaki as opaoi leao u krevetumajka ga je volelaon joj je bio najmilijibranila ga je od nas(ustaje i prilazi prozoru i skida uniformu s kuke)On je jedinikoji je brinuo o namaBez Rudolfa nas ne bi ni bilo ovde(uzima etku za odeu i etka uniformu)Rudolf je dokazao ko jeMi poznajemo svoga bratai volimo gaJo uvek je detekakvo je nekad bilo(gleda kroz prozor)plaljivo stidljivo deteMoramo da budemo uz njega razume li

36

vrlo vrsto da budemo uz njega uz njega(etka uniformu)potrebne smo mu(trai neto u depu i konano izvadi Gvozdeni krst)Na junakokaie Gvozdeni krst na koporanMolim te uzdri semora da se savladameni za ljubavnama za ljubavobeaj mimoda je to poslednji putUvek me je strah ovoga danaon mora da slavi ovaj danna svoj nain razume limora da se savlada(gleda kroz prozor, iznenada)Dolazi Rudolfdobro je to sam sve pripremiladobila sam ak i azalejeRudolfovo najdrae cvee(izlazi napolje iznosei uniformu)

DRUGI IN

(Deset minuta kasnijeRudolf prilino iscrpljen u foteljiKlara krpi Rudolfove arapeVera ulazi s Rudolfovim zimskim kaputom

RUDOLFTu je dugme(trai u sakou dugme sa zimskog kaputa i konano ga nalazi)TuOpet su navalili na menekod koledok sam prolazio s Room

VERAJevrejii

RUDOLFRazgovarau jednom s njihovim ocemTo sigurno potie od gospodina varcaUvek na istom mestu(Klari)Sada jevrejski deaci jurcaju onudagde ti se desila nesreaDa onda nisi bila u kolisve bi ispalo drukijepun pogodak u samu kolui to samo dva dana pre kraja

37

VERATo je sigurno biogospodin varcKakvi su to ljudikoji sebi mogu toliko da doputaju(Rudolf daje dugme Veri i ona ga priiva )Biu srena kad bude u penziji RudolfeOnda e svim nevoljama doi krajAli i ti deaci moda nita ni ne misle

RUDOLFBa na dananji danPostoji neka povezanostizmeu dananjeg datumai nainana koji su me deaci presreli

VERAmoda ti to samo uobraavaPrema meni je gospodin varc uvek vrlo ljubazanuvek me ljubazno posluuje

RUDOLFModa si u pravumoda ja sve to samo uobraavamipak sam ve pomalo iscrpljenAli zato ba meneGospodina Roa nisu napaliNa istom mestugde su me i prole godine zaustavili

VERATo su jo deca Rudolfene znaju ta radeNevaspitana nedisciplinovana ko i svi danasSve se primenilodeca danas mogu da rade ta god hoeu starosti vie ne podnosimo decupa ti nikad nisi podnosio decuKad samo pomislim ti i deca(priila je dugme i odgrizla kraj konca)mi smo jo i bili vaspitaniDanas su sva deca podivljalaTotalna podivljalost je dola iz AmerikePodivljala deca vladaju celim svetomsvuda je samo haos(Rudolf ustaje i oblai kaputVera mu pomae)Kuda sve to vodiako sve ide putem haosa

RUDOLF

38

(zakopava kaput)Ve deset godina nosim ovaj kaputTrebalo bi da saijem noviAli pre nego to odem u penzijune posleDeset godina u jednom jedinom kapututo je retkost i meu kolegamaprilazi prozoru i gleda napoljeOdjednom su tu i napadaju mecimaju me i dugme otpadne(ponovo svlai kaput)a izmeu svega toga postoji neka veza

VERATi si napet Rudolfe i to je sveprevie si toga sebi natovarioo u poslednje vremeNita drugo nisi radionego samo ispunjavao dunostiA ko e da ti hazvali za toBiu radosna kad sve proeKao predsednik suda dobie lepu penzijuza drugo nas nije brigavani smo samo sami sebi

RUDOLF(daje kaput Veri pa sedaju)Ne moemo da se alimo naravnoSve je moglo da bude sasvim drukijeSvi su obeleeni svojom nesreom(Klari)Kako je naoj rtviBoli li teCeo dan me muito kako sedi kod kue i ima boloveAli pomisli samo uskoro putujemo u Egipatnas troje(Veri)Spakovaemo stvari i otputovatiu enevu i odande brodom u AleksandijuTo elim ve decenijamane mogu to da iekam(ustaje i prilazi Klari)Uvek treba da ti bude dobro dete mojeSreni smoOstali su ve odavno istrunuli(ide prema prozoru i gleda napolje)Nee da diu fabrikuUspelo mi jeA bilo bi nepodnoljivoda odavde gledamo u fabrike zidove

VERAVrlo si uticajanPotrebno je samo da neto hoe

39

i to e postii

RUDOLFGradie je u drugom delu gradaTamo nam ne smetaBio bi to oajan pogledumesto u drvee dagleda u zidiza koga se proizvodi otrov(Klari)Teb i za ljubav zauzeo sam se da se ne gradi fabrikaOdluka je doneta danas u jedanaest

VERAI to moramo da proslavimo Rudolfe

RUDOLFNaravno sad sam sebi stvorio neprijatelje

VERASad ti ne mogu nitaPostigao si sve to si hteo

RUDOLFUnitavati prirodusei drveeta lepa stara stablazbog neke hemijske fabrikeu kojoj se proizvodi otrovSvuda samo neki meetariSvet je danas brutalanBiznis usmerava i vlada svimgde god jo ima lepo pare zemljeodmah tu nasele industrijuAli ne ovde rekao samne ovdepod mojim prozorima neovde gde je priroda jo netaknutaVolim taj pogled

KLARAAli ti sad nita ne vidi

RUDOLFSad neali to ne menja injenicu da je taj pogledmoj omiljeni pogledKad nestane maglepa ak i zimikad grane postanu ledenea itav vidik postane beo kao od stakla(okree se i prilazi Klari)Ro me je pitaozato te ne poaljemo u neki sanatorijum

40

ali sam mu odgovorioda nikad ni trenutka nismo pomiljali na toda ide u sanatorijumMi a to znai Vera i ja i tiostaemo zajednosvejedno koliko dugoto sam se zakleoMoramo da izdrimo dete mojeKad sad budem kod kue sve e biti boljetada u od Vere moi da preuzmem neto poslasvaki dan moemo u parki moda dvaput nedeljno u gradTvom bratu je drago kad vidi da si srenakad vie ne budem obavljao svoju dunostbiu slobodana to zunai da smo i sve troje slobodni(prilazi Veri)Sad esto razmiljamda je vreme da prestanemda sve to ve prevazilazi moje snagea s druge strane kad promatram Roaoenjen(seda)dvoje decedakle ono to se naziva porodicane izgleda dobro kao jamnogo je mlaiPorodini ivot brzo troi ovekami smo se sasvim dobro sauvaline moemo da se alimodobro je to smo opremili kuusad imamo mirBrak je neto uasnoljudi naslepo uleu u njegaeljno ude za branom nesreomne mogu da je isekajujedva navre sedamnaestu ili osamnaestui ve naprave detei oene seNas troje smo to bolje urediliTo je uzvieniji nain ivota(Vera seda)Vii stepen tekoane bez muke naravnone bez oaja kako je govorio otacOkolnosti su jednostavno bile takve(Klara koja je odloila arape i ita neku knjigu)Da nisi bila unitenaoprosti mi na ovoj gruboj reida nisi bila unitenai ti bi se udalai otila biodavno bi otilako zna kud

41

u svakom sluaju bi se udalaosamostalilaali verovatno vie ne bi bila ni ivaunitila bi sesopstvena nesrea sauvala te je od unitenjabomba iz vazduha koja je pogodila koluSamo zato to si bogaljmogla si da preivi(okree se Veri)zar nisam u pravua tako smo postali ono to smoZaverenici protiv ivota bez duha(podigne pogled prema Klari)Ona se pravi da itajednu od tih laljivih knjigai prezire nas(Veri)Sad zasluujemo ono to smo(pogleda na sat)est sati(Vera ustaje i prilazi klaviru)To je dobra idejaodsviraj netoodavno te nisam uo da sviramoda vie to nee iibilo je to ve prilino davnoRanije je muzika ovde bila u prvom planu(Vera poinje da svira fantazira neto poput Mocartove Male none muzike)(Rudolf Klari)Uvek samo voleokad bi sela za klavir i sviralaneto u sutonkao u starim vremenimai dok sam iveo u podzemljuskriven iza navuenih zavesau svom podrumskom ivotarenjusmeo sam oko devet satii da je sluam da se popnem goresvirala je za meneA ti si sedela tano tu gde i sada sedii posmatrala meI onda si me mrzela kao i sadaPrivikao sam se na toI ja sam ovrsnuo kao i tisvi smo ovrsnuliDeset godina morao sam da se skrivama onda je dolo vreme da opet izaem na svetlo danako bi pomisliozavravam svoju karijeru kao predsednik sudai idem u penziju s vrlo dobim primanjima(pogleda u Veru)Ko bi to pomislio Veravremena se tako menjajuPrvo deset godina skriven u podrumskoj rupi

42

skriven od tebe i od Klarea onda najednom takvo napredovanjeNemam neistu savestPonekad mi ponestane vazduha to je istinaali nemam neistu savestPrvo bi neki drugi morali da imaju neistu savestJa sam samo vrio svoju dunosti nita sebi nisam poklanjaoiao sam na posao i radio vienego to su od mene trailiNita sebi nisam poklanjaoNita sebi ne zameram(gleda oko sebe)Danas na ovaj dan obraunazakleo sam seda u ga obeleavati na svoj nain(Klari)Za tebe je to uvek veoma odvratnoali meni je to neophodnoi Veri je to neophodnoOvo roendansku proslavu objavljujeo vrlo skromnosamo za nas i u tinijer nije bilo Himleraove gde je naa kua bila bi fabrika plinaNije li udno Vera da sam jadanas sam mogao da spreimgradnju fabrike plina na ovom mestupod naim prozorimaPre etrdeset godina to je spreio Himlerdanas sam to ja spreioTo nije sluajnoto sam pred gradskim Veem mogao da kaemono to sam misliokad je gradski lekar odbio projekatBio sam naravno osuen na utanjePokazao sam svoju stvarnu momoda poslednji put(odluno)Gospodin predsednik suda Heler uspeo je u svom zahtevunjegova re ima teinusvi su me slualisvi su prihvatili moje argumenteSada naravno protiv sebe imam drugi deo gradaali kad tamo ponu gradjevinski radoviali ovaj dio grada lepi dragoceniji bie mi zahvalani za sto godinakad vie ne budemo iviI tada e se jo uvek govoriti o onoj sednici gradskogveana kojoj je predsednik suda Helersvojom monom reju spreio ono najgoreto se ovom delu grada moglo dogoditi

VERA

43

Ti u tome strano uivaskroz si u svom elementuUpravo danas

RUDOLFNije sluajno to jeta sednica odrana upravo danasi da je doneta odlukaljudi nemaju pojmakoliko moraju da mi budu zahvalniGeneracijama koje stiu spasio sam prirodu u ovom delu grada

VERAJednog dana postavie ti spomenik Rudolfepravi kip

RUDOLFVie od toga nisam mogao da uradim(pogleda prema Klari)I pritom sam sve vreme mislio samo na nasda ne smemo da dozvolimoda nam unite pogled s naeg prozorane ovo varvarsko intustijsko drutvokoje je ve unitilo devedeset posto Zemljine povrineU ratu su postojali ratni profiteriu miru su biznismeni mnogo goriJevreji razaraju i unitavaju Zemljinu povrinujednog e je dana konano razoritiJevreji e rasprkati svekoliku priroduDomokratija je obina ludostali kuku onom ko danas digne glasi izbrblja takve istineOstae bez egzistencije(pogleda u Klaru)Ali jasno jeda izuzeci potvruju pravilopa i ja sam i sam susreo na stotine i hiljadepristojnih Jevrejao njima i ne govorimgovorim o onim zloinakimgovorim o onom bestidnom Jevrejukoji pod platom demokratijeiskoriava prirodu i razara Zemljinu povrinubez ikakvih skrupula(Vera zatvori klavir)ivimo u stranom vremenumi Evropljani sve smo pogreno uiniliBie kasno kad se to shvatiamerikanizacija nas je zatrovalaoni koji demokratiju hvale na velika zvonau stvari su njene ubiceAli mi ivimo u svetuu kome se govori samo kroz usta licemerjanijedna istinita re ne prelazi pojedincu preko usana

44

i tako srljamo u uasno stanje(ustaje i ide prema prozoru, gleda napolje)danas jena svim podrujima sve zaparloenoPonekad poelim da nisam ivkada je napolju tako sivo i hladnoi kad ovek ni sa kim ne moe da govori ono to elineprestano se muei s oduzetim jezikoms puno lai i skroz besramnoiveli bismo u sasvim drukijem vremenuda nam nisu pokvarili rauneSad dolazi neto drugoali mi to neemo doivetiomladina e ustati i jednoga dana nee dopustitida je snae ono to se danas dogaa

VERA(prilazi Rudolfu)Zato se toliko sekiranema smislaovaj dan te naravnonavodi da tako razmiljanama je ipak dobroLino nas se to ne dotie(poljubi ga u elo)Pomisli samo to sii ko si tiSva ta prljavtina nije mogla nita da ti naudi

RUDOLFJednoga dana e Nemci shvatitita su im Amerikanci uradili

VERANapravili smo lepo slavljei niko nam ga ne moe pokvaritiniko(okrene se prema Klari)

RUDOLF(takoe okrenut Klari)pobediemoneprijatelji e sami sebe unititi

VERA(uzima Rudolfa za ruke i vodi ga natrag do fotelje uz prozor, oboje zauzimaju mesta)Ponosna sam na tebejer ti je zahtev uvaenpredsednik suda Helerspreio je gradnju fabrike plina pod naimprozorima

RUDOLF

45

Znao sam naravnoda je odluujua sednica sedmog oktobrasve sam stavio na jednu kartusam protiv svihprvo je veena bila protiv meneali sam zatim osetioda moji argumenti imaju veliku probojnu snagupa uskoro veina glasova bila na mojoj strainak je i Ro koji je u poetku bio protiv menena kraju glasao protiv izgradnje fabrike na ovojlokacijiZahvalio sam gradonaelnikuak sam za vreme sednice proao kroz celu salui zahvalio mu

VERAOpet si onaj stari Rudolfkome sam se divilai koga volim(Klari, vrsto drei Rudolfa za zglob ruke)Zar neRudolf je opet onaj stari Rudolfenergian i nesalomivUlica kojom smo ilibila je od kamenaali je bila osvetljenaU svakom ovekuuvek jednog dana izbije na povrinua ti si dobar Rudolfe(s pogledom prema Klari)Znamo mi toali nije uvek bilo takoTi si u svemu na ocakad bi mogao da vidita si sve postigaorano je umropre nego je ita mogao da nasluti

RUDOLFObema sam vam mnogo zahvalan

VERAZa sve je najzaslunija tvoja energija Rudolfejer nikad nisi poputaoi nije te bilo brigata drugi misleda si ih sluaopropao bipregazili bi teDugo je sve to loe izgledalo(Rudolf prua noge i Vera mu izuva cipele)Strano je i pomislitida su uspeli da otkrijutvoje skrovite

46

skoro deset godinanisi se usuivao da izae na uliciTo je sramota za otadbinu(s pogledom na njgove noge)Noge su ti otekle Rudolfeuskoro e doi kraj stajanju u hladnoj salisudaTamo je sve neljudskota je bilo danas

RUDOLFSluaj ubistva MejsneraHladnokrvan ovekSve je od poetka bilo sasvim jasnoali zakoni traida se bakemo i s takvim ivotinjapola godinei ta tu koristi osuda na doivotnu robijukad ti ljudi posle petnaest godinaopet slobodno lunjaju

VERAStalno bismo morali da strahujemo(s pogledom prema Klari)Klara ti je okrpila arapePet pari danasvredna jepokuavam da je trikovima s vunenim arapamaodvratim od njene lektireSvaki dan tuce novinauz to jo i knjigekoliko sve to kotaAli neu o tome da priamona vienije sasvim istaKoliko me je samo kotaloda je danasna ovaj dan odgovorim od novinaJednostavno sam joj ih oduzelaim je zavrila s krpljenjemodmah je nabila glavu u knjigu

RUDOLF(Klari)A kojim si novinama danas pisalaTvoja pisma italaca uvek preterujus obzirom da ih toliko pieniko ih vie ne shvata ozbiljno

VERAOna je zaglibila u politiki fanatizam do krajanaa sestra je izguljenaZamisli da nemamo svog neprijatelja(svlai Rudolfu arape)

47

Vie dobrokad prestane da radimoj gospodine predsednie suda

RUDOLF(skida sako, a Vera mu pomae)Ovde je prevrue

VERA(koja mu je obula kune papue)To je zbog KlareKad po celi dan sedi u kolicimai ne kree se

RUDOLFTo nije zdravou tako pregrejanim prostorijama(Vera ustane i otvara prozor)Hou da to vie budem u prirodii da se posvetim muziciMoe da se pobrine oko moje violinei da s nje obrii prainuVeruje li da jo umem da sviram

VERAMajstor kao tito ne moe da zaboravi Rudolfe

RUDOLFNee to biti kao pre

VERANiko nikada nije tako dobro svirao violinu kao titi si pravi virtouz

RUDOLFAli ja ni note vie ne znam da itam

VERAZna ti to i u snu

RUDOLFU snuta mi sve ne umemo u snuPa mi nismo ni svesnita sve umemo u snuBez muzike je ovde tako pustoZar ne misli(skida i demper, a onda otkopava trenerke na pantalonamai gleda prema Klari)Znam da nije ba pristojnokad se ja ovde ovako raskomotimali ne mogu da izdrimA gde se ako ne kod kue

48

mogu tako razbakariti

VERAPo ceo dan najstroa disciplina

RUDOLFSa maskom dostojanstva na licugospodin predsednik sudaTi nema pojmakoliko su ljudi danas besramni koliko su bezoni(duboko udahne)Moramo da se drimo zajednoTo nee biti lako(pogleda na plafon)Moramo da kreimoa moda i da drukije razmestimo nametajkomodu moda onamoa obe fotelje tamoKlavir vie prema svetlui druge zaveseove su jo od dede i babe

VERADa kako je sve to bilo dobro uraenoi trajnoSve to se danas izraujenita ne vrediTek to se navikne na netove vie ne vredi

RUDOLFMoete vi tu svoju fabriku da gradite u ovom kvarturekao samvrlo sam to glasno i razgovetno rekaoali onda ste potpuno razorili sliku ovog gradau kome smo roenizauvek razorilisamo zbog jednog trenutnog poslaZatim je nastala pauzaOnda sam rekao ta ovaj kvart znai graduta mi je uvek znailomora da bude lian ako nekog eli da ubedinaveo sam nekoliko seanja iz detinjstvakako smo se u parku igrali s roditeljimatako sreni roditelji i tako srena decarekao sama vi sve to sad hoete da razoriteAko glasate za fabrikuceo grad vie nee ni nata da liiPorazmislite malo o tome ta raditeTada su glasali protiv fabrike

VERA

49

Pa to je ba lepo Rudolfetakvo odobravanjetakvo solidarisanje s tobom(ustaje i ljubi ga u elo)Znaju oni ta ima u tebi(izae napolje sa cipelama)

RUDOLF(Klari)Pametan ovek ponekadmora da se umeamakar i samo zatoda sprei izgradnju fabrike plinatamo gde joj nije mesto

VERA(ulazi s Himlerovom fotografijom)Evo vidi da sam dravnog vou SS-a ponovo uramilato je moj poklon za dananji danza Himilerov roendanteko srebroUzmi(Rudolf uzima fotografiju)Da je juvelir znaoija e slika u ovaj ramSvia li ti se

RUDOLFVrlo skupoceno vrlo skupoceno

VERADugo sam trailaovakav ram(uzima sliku i ponovo je nosi napolje)

RUDOLF(Klari)Tako ste paljiveKako starimo takoraste i panja(Vera ulazi unutra i seda)Uostalom sreo sam doktora Froma(Klari)rasptivao se o tebiRekao sam da ti je dobronikakvih komplikacijaali je on ipak mislioda bi ti bolje bilo u sanastorijumuali ja sam mu garantovaoda smo odluilida te nikad ne aljemo u sanatorijumiako bi verovatnotako sam rekaoto bilo bolje za tvoje zdravlje

50

mi ovde po tom pitanju nita ne moemo da uradimoDa rekao samuz to je i sedmi oktobarnisam te spomenuoali sam pomislio u sebida Amerikanci nisu bombardovali koludva dana pre kraja ratanevini ljudiovo siroto bespomono dete rekao samupotrebio sam teroristiki napadali on na to nije reagovaodvadeset i dvoje mrtve dece rekao sama on je na toto zar dvadeset i dvojeto sam sasvim zaboravioDa rekao samTa strana cifra se vrlo lako zaboravljaDa mojoj sestri Klarinajinteligentnijoj meu nama rekao sam mugreda s plafona padne na leaAh da rekao je doktor greda s plafonaTeroristiki napad samo dva dana pre kraja rekao samzar eli da nas poseti ali ne kao lekar rekaosamlekara nema posla u naoj kuina jedno vee askanja rekao sammoje sestre Vera i Klara sigurno e se obradovatiovek takvih sposobnostii znanja i s takvim obrazvanjemtakvog arma rekao samali on se oprostiobio je vidno uzbuen jer sam pomenuo teroristiki napadOdmah se tu videlo da je JevrejinLekari su posebna felaNikad ih nisam razumeoKad ih neto pitaodgovaraju neodreenone samo kad ih pita o neemu iz njihove profesijenikad ne odgovore direktnosve nekako obilaznone mogu oveku da pogledaju u oiLekari imaju neistu savestvekovima govorioj e otac i bio je u pravuKo veruje lekaru izgubljen jegovorio je otacpetljati s njimato je kao da petlja sa smruAko se prepustimo lekaruprepustili smo se smrtiAko nam lekar dolazi u susret najbolje je da mu se odmah sklonimo s putauglavnom biemo osloboeni uasnei doivotne patnjeu najveem broju sluajeva umaknuemo i smrtilekari su isporuioci smrti govorio je otac

51

jedino su nam potrebnida nam na na zahtevodstrane slepo crevo ili odreu nogujer bismo ionako u svakom sluaju propaliinaedruenje s lekarima je neto najopasnijetada je bolje pozvati prvog violinistu filharmonijskogorkestrakako je govorio otacto ne moe da kodiako uradimo jednom ili dvaput godinjei zinate li to je rekao gospodin doktor Frompre nego se povukaoposle mog najpristojnijeg tonazar niste vi bili zamenik komandanta logorazamenik to je posebno naglasioi pre nego mi je doprlo do svestita je to zapravo zanailove je otiaoLjudi su opet poelida rovare po prolostineto se pokrenulonije teko pogoditi otkud to dolazidobro je da smo prekinulidruenje sa svim tim ljudimapa nam niko i ne treba

VERATebi nita ne moe da se dogodi Rudolfedeset godina u podrumu ta mislidole sa pacovima

RUDOLF(gledajui Klaru)Mogu da zamislim ta se dogaa u glavi tvoje sestre Klareali ostavimo toinjenica je ipak da smo sve to je mogue ovekuuinili za otadbinuda smo se celog ivota trudili da pomaemo ljudimau ovoj zemljiPodrivanje i razaranje su pobediliali to e se promeniti(ustaje i ide do prozora, Vera za njim)Neto e se promenitiipak se ja ne varam u ljudimaveinom su to dobri Nemcikoji ne ele da imajubilo kakve veze s ovim to se sad dogaaDobar Nemac prezire ovo to se sad dogaa u ovoj zemljipokvarenost, laljivost, opte zaglupljivanjejevrejtina je suva uzela mahaopet je ima svuda i na svakom mestu

VERA

52

Mora da se uva mora da pazi na sebe Rudolfe

RUDOLFU svakom od nas ui zloinacsamo treba da ga pozoveoduvek je bilo takoi uvek e tako biti(izvadi maramicu iz depa na pantalonama i brie elo, pokazujui maramicom premaprozoru)Tu na tom mestuogroman zidiza kojega se proizvodi otrovotrovni za istrebljivanje insekata(seda)

VERAOvo je za tebedanas veliki dankad si spreio jednu veliku nesreu

RUDOLFTo je nepredoivousred ove predivne prirodeIndustrija vodi glavnu reIndustrija a ne demokratija(Klari)uvek tako utljiva(Vera seda)I nemilosrdnaPosmatra nas iz svog okaposmatradok jednoga dana ne raspali(poskoivi, besno)Odakle joj samo ta mrnjata joj daje za pravo

VERA(umirujui ga)Sedni Rudolfe sedniRudolf sedaPa to je samo igra to nije nita ozbiljnoto ne moe biti nita ozbiljnoTo je prava komedijaponekad to zaboravljamozato ne bismo ba danasigrali tu komedijuDivim se Klariona igra najteu ulogumi joj samo dajemo lagvortTime to utiona samo pospeuje komediju(staje iza Rudolfa i gladi ga po potiljku)

RUDOLF

53

Sad me posaopoprilino iscrpljujerekli smo ve da starimoA sad smo stvarno ve stari(Vera poinje da ga masira prvo po potiljku, onda niz itava ledja)Jedno je sigurnone moe da se ni u koga pouzdasve su to pijuniNe verovati nikomegovorio je otacitavog ivota biti samsvako sam za sebeemu sve toPonekad pomislim da bi bilo boljepoput naeg oca poginuti u Sibiruda ne uestvuje u svemu ovomeoh kako je sve to munoi kako se vue unedogledmoramo da ivimo a ovo i nije ivottih nekoliko sati koje moemo da izbrojimo na prstejedne rukeOdakle smo samo crpeli toliku energijuKad bih pokuao s muzikomili matematikomAli onda ne sme da bude sin porodice(gri se od bola)

VERATo je tu dakle

RUDOLFTu na tom mestuod tri sata popodne sve me boliali mi prija(Vera mu oktopava koulju i masira ga sve nie)Da si se udala da si uzela nekog mukarcapo mogustvu pravnika koga bi drugogs imanjemiz imune kuei da si se preselila u neku modernu kuu i dobila decuipak bi sada bila samau starosti su svi samiprvo dobiju decu da ne budu samia onda su savreno samividim kako oni oko mene stari i ostaju samiono to preostaje ljudima to je samoai starost

VERAZa koga sam trebala da se udamnijedan mi ne pada na pametModa ti

RUDOLF

54

Da nije bilo meneda su okolnosti bile drukijeAli ti si morala da silazi u podrumi da me snabdevatu je jo i KlaraTi si hrabra devojka Verakako si drukija od svoje majkesve si izdralaa ona se predalamala bura i vie je nije bilo(Vera hoe da mu potpuno skine koulju pa Rudolf zbogtoga mora da oktopa pantalone)Ti si najhrabrija meu namanajpouzdanijaPrvo su hteli da mi sudeali me nisu nalipoto si me ti sakrilaa onda je punih deset godinapreko toga rasla travai onda se sve desilo vrlo brzo(Vera mu skida koulju i prebacuje mu je preko ramena)Ja sam srastao s poslomovjek poprima obeleja svog poslastopi se sa svojim poslomJa nisam ni imao drugog izborauinio sam ono na to sam prisiljena nisam uinio nita za ta ne bih mogao da preuzmem odgovornost naprotiv

VERAPotpuno nepotrebno razbija glavupa to su redom nekompetentni ljudikoji riju po prolostiko postupa iskreno i po ijoj savesti na kraju e da pobedi govorio je otac

RUDOLFJa nemam neistu savest

VERAJasno da nemaJednoga dana e moi sasvim otvoreno da govori o onomeo emu sada mora da utito vremi e doi bre nego to sad misli

RUDOLFAko bude mogue srediemo daputujemo na moreu Egipat naravnoto je ono to mi je uvek faliloklasino obrazovno putovanjemeu piramidama u PersopolituSvi smo mi rtve ratajedan ivot Vera koji se rasplinuo u krivinompravutrebala si da vidi tu spodobu

55

prilikom uviaja na licu mestahladancinianpotpuno ravnoduan prema svojoj rtviubiti oveka zbog etiri hiljadeali svi su oni istitoga u nae vreme nije bilotakvi elementi naprosto nisu i postojalinisu se ak ni nasluivalisvako suenje otvara uvid u neku ljudsku kaljugusad mi je ve muka od toga

VERAJo koji meseci sve e proi

RUDOLFU sutini se radujem tomeKad pomislim na to da e jo petnaest godina posle mog odlaska u penzijuneki ljudi morati da i dalje slue kaznukoju sam im odrezaojo petnaest godinaja neu ni da doivimkako neko moe da bude sudijagovorio je toaci ja se pitam kako neko moe da bude sudijato je proklet posao

VERAPremoren si RudolfeOkupaj sei sve e izgledati drukijeImamo danas fino jeloampanjac je na hladnomSve sam ti pripremila onakokako si uvek eleosve je onako kako si navikaosve ietkano i ispeglanoizme se sjajeTo sam ja uradilaa ne Olga

RUDOLFZamenik zapovednika tako je rekaozamenik logorskog zapovednikatako mlad a ve sudijau principu nikad nisam imao nita protiv Jevrejapa uvek smo imali Jevreje prijatelje

VERAKad ode u penzijupresvui emo foteljezar ne misli da su ve jako pohabanejo ih je naa majka slala tapetaru

56

mi ovde ba nita nismo promenilisve je onako kako smo nasledili od roditeljaIz potovanja uvek si govorio da neemo nita da menjamoI nove zaveseTrebalo bi sve pomalo da primenimokad vie ne bude u slubinije stvar u novcudecenijama nita nismo priutiliuvek smo samo tedeliSamo za Klaruza sebe nita(klekne pre njega i masira mu noge)ovo ne bih radila nikome drugomnijednom mukarcu osim tebiveina nas podrava ti to znaNjen mu je bio u Vafen-SS odredu rekla je gospoa Leopoldi posle toga mi je pokazala svoju dnevnu sobuSamo Vi uite rekla jevidite ovde moj mu uvek ivneovde je njegov hramsve same uspomene iz vremena kad je bio oficirGvozdeni krstovi pisma visokih linostinaeg vremenati si moj junak dijete mojene mora niega da se plainiega(pogleda u Klaru)Kad bi ona mogla da progovorikad bi mogla da izae napolje i progovoriKad ne bi bila upuena na nasizdala bi naskad to ne bi znailo njezinu smrtTako svako plaa svoju cenuda se ne poremeti ravnotea nae zaverei jo je neto bilo kod gospoe Leopoldotvorila je nekoliko fioka na ormariimai pokazala mi tota od svog muaodlikovanja i komade odeemnogo jevrejskog nakitakae da ve odavno zna da smo istomiljeniciali da nikome ne smem da kaemta sam videla kod njeona se zaklela svom muuali je meni sve pokazalaima ona i jedno Firerovo pismoali je ono u blindiranom ormarunjen mu ima mnogo poslova na Srednjem istokuposlovi mu ne idu loeJedna njena neakinja pala je s konjai dvadeset godina je oduzeta kao Klarasmestili su je u neki sanatorium u varcvaldudobro joj je tamotamo su najbolji lekari(U susednoj sobi zvoni telefon)

57

RUDOLFto bi to sad moglo da budeNikakav telefon sedmog odtobra

VERAekaj(napolje)

RUDOLF(Klari)Ko bi to mogao da bude(uje se kako Vera govori, ali se ne razume ta kae)Mislim da je Ro

KLARATaj odvratni ovek

RUDOLFOn mi je spasao ivot

KLARASpasio ivotDa barem nije spasao taj tvoj ivotda ga barem nije spasaoSva nae nesrea je u tometo ti je on spasao ivotKakvog li ivotaDa te nije izvukao iz vatrei mi bismo propaleAli ti si se vratioi sve nas unesreio

RUDOLFKako sramno to sa mnom govori

KLARATrebalo je da te pusti da izgori

RUDOLFJe li to hvalaza sve to sam uinio za tebe

KLARAUinioBilo bi tako jednostavnoda se vie nisi ni vratioBila sam tako uplaenakad si se pojavioOsetila sam da je to moja nesreaMoja nesrea i nesrea svih naszato i mrzim tog ovekatvog prijatelja i istomiljenikaOdvratni ste mimrzim vas

58

uvek sam vas mrzilaTvoju bezobzirnosttvoje licemerjetvoju prostotu

RUDOLFI ta ja sve sebi moram da doputamod jednog bogaljakoji provodi vreme takoto sebi puni glavu od knjigasuludim idejamaperverznom literaturomkoju prezirem

KLARAJa prezirem tebetebe i sve to radisve to jesisve to si uradioi Veru prezirem

RUDOLFTrebalo je da te ostavimo samusad vie ne bi bila tuCrkla bi

KLARATo je tvoj jezikTo je jezik sudijepredsednika suda

RUDOLFTakav i jeste za tebeza takve kao to si tiu nae vreme jednostavno bismo poslali u gasnukomoru

KLARATi i tebi slini svakakostalno govori o oloua ta si ti

VERA(ulazi unutra, Klara se pravi da i dalje ita)Bio je Roao mu je to ne moe da doeIskljuila sam telefonprehlaen jehteo je da zove doktoraali se potom predomislioVoleo bi da je sa nama

RUDOLF

59

On mi je spasao ivotizvukao me iz vatreu poslednjem trenutku

VERAto je to s tobomtoliko si uznemirenta je(pogled au Klaru)ta vam je

RUDOLFOna je postala u tim svojim kolicima ivotinjagadna podla ivotinja str. 318

VERARudolfe

RUDOLFne treba uzimati ozbiljno to to govoriona je ludaona je perverzna i ludai ba nam je trebaloda je spasemotako to smo je zadrali ovde(Vera masira Rudolfa po potiljku)Da se nisam vratiomoda ne biste ni preivele

VERAOtkud ti pa sad to

RUDOLFDecenijama sam radio samo za njui za tebeiz dana u dannita sebi nisam poklanjaoDa nije bilo tebe(vie na Klaru)Bestidnicebestidnice

VERAta vam je sad

RUDOLFPosmatra nasi samo eka prilikuda nas unitisamo o tome misli(Klari)Ali ti to nee uspetiljudi koji poput tebe decenijama ue u kolicimaiznenada padnu naglavce i mrtvi su

60

nikad ne doive duboku starostOvo nismo zasluiliS Verom bio bih sreansrean srean srean(pokazuje na Klaru)tu ui na neprijatelji eka(poskoi)Klaraelim da crknei da nas ostavi na miruMui nas ve dvadeset godinai hoe jo da nas muiali sad je krajsad je krajkraj je sad(iscrpljen seda u fotelju)

VERAPusti je uvek jedno te istonikako da se promenite(ljubi Rudolfa u elo)Ti sim i sasvim hladandodji ustanikupatilo je ve spremnosve je pripremljenodragi moj Rudolfe(Rudolf ponovo ustaje, ona ga zagrli i poljubi, a onda seobraa Klari optuujui)Mi pripadamo jedno drugomRudolf i jai ne damo ti da nas rastavi

TREI IN

(U susednoj sobiDva sata kasnijeSto za ruavanje, stolice, fotelje, sofa, soka i komodaRudolf, ve pripit, u kompletnoj esesovskoj uniformi voeJurinog odreda s kapom, pitoljem na opsau i u crnimoficirskim izmama za stolomVera preko puta njega s pletenicama u frizuriu drugoj brokatnoj haljini. Klara u invalidskim kolicimakao ranije, u sredini izmeu njih. Svi troje jedu i pijuampanjac)

VERAA onda ide sa namana simfonijski koncert RudolfePoveemo naravno i KlaruBie joj dobro kad opet izie napolje(natoi svima troma)

61

Kad ponekad ne bismo imali ovakvekulturna dogaanjaPa bez muzike je ivot nezamislivKo ima kulturu govorio je otacovek koji due vreme nema nikakav umetniki doivljajpropadaIpak moram jo jednom da pogledamda li je sve vrsto zatvoreno(ustaje i proverava sve prozori i vrata)Nikad se ne znaIznenada se pojavi neki ovekpijuna (str 321)(Rudolfu)Ba dobro izgledau uniformitata to uvek moram da ekam celu godinuda je opet obueNita ti ne stoji tako dobroZar ne Klara(Klara uti)A ta lepa odlikovanja na tvojim grudimaTi si pravi Nemac RudolfeTi si uzorTajno mora da oblai tu uniformui tajno da nosi ta odlikovanja(ponovo seda)ta bih dala Kad bih s tobom tako kako sada izgleda (str. 322)mogla da iz kue izaem u gradu operu u centralnu louAh Rudolfe hoemo li mi to jo doivetiNe verujem da emo dugo ekatida opet sasvimotvoreno moemo da priznamo to smoda se opet u svet vrati ono pravopa ti i sam kae da ivimo u vremenuprepunom nepravdeTi kao sudija kao predsednik suda(skida mu kapu i odlae je na sto)To je sramotaAli e ono dobro i ispravno konano ipak da pobediTu ja u potpunosti verujem ocu(die au)Doi Rudolfe da nazdravimo za penziju(Klari)I ti digni au za nau budunost(Rudolfu)A ja se ve sada toliko radujem trenutkukad e po prvi put ostati kod kue(Svi diu svoje ae i ispijaju ih, a Vera im ponovodoliva)Odrati zakletvuvredno je divljenjane dopustiti da te izbace iz koloteineNe smemo da budemo robovi moramo biti slobodnizar ne

62

Ima moje obeanje Rudolfeda u uvek biti uz tebeto bilo da bilopa ja sam to ve dokazalau mranim vremenima kao to znanita ne poklanjajui sebikao to svim i nismo sebi nita poklanjaliImati ideal i ostati mu verani visoko ga cenitikako je to lepo(Klari)ove fine telee medaljone odabrala sam samo za tebea ti nee ni da ih okusi(priblii joj pladanj, ali Klara nita ne uzima, ona ponovosputa pladanj na sto (str 323)Rudolfu)Tragino je to to oveanstvokako je govorio otacuprkos veem znanu uvek ide pogrenim putemoveanstvo je pacijentkoji uzima sve to mu se dajesvaki smrtni otrov govorio je otacdeset ili dvadeset godina ima istu figuru RudolfeUniforma ti kao prvog dana stojikao salivenaponosna sam na tebeGospodin predsednik sudai gospodin poslanikda sam samo mogla da budem prisutnakad si drao onaj svoj govorprotiv fabrikeDobar si govornik RudolfeTi uverava govoreitako prodorno tako jasno tako uverljivoMoj gospodin zastupnik u zemaljskom parlamentu(ustaje i ispravlja mu Gvozdeni krst)Previsoko sam ga zakailaVidi sad je fino na svome mestu(pogleda Gvozdeni krst i onda opet seda)Da smo morali da odemo odavdezbog one fabrikeKoncerni se uvek pobeujuprvi put si im pokazaopojedinac protiv ogromnog koncernaKad bi to barem bila kola drugimaAli politiari i industrijalci su u istom kolui polako sve unitavajuzagrauju vazduh i sve razarajuUskoro vie ni u brdima nee biti mestagde moe da se udie sve vazduhModa jo na Grenlandu

RUDOLF

63

Moda jo na Grenlandutu si ui pravuIndustija je uvek svima vladalaNemam ja nita protiv industrije

VERAJasno da nema Rudolfeali u ovom sluajuKad samo pomislimda je ovde mogla da bude graena fabrikamorali bismo da se odselimoi da sve napustimosve to nam je dragoNe ne neDokle god smo ivine odlazimo odavdeOvde je na ivotovde su bili nai roditeljiOvde smo bili decaovde smo uspeliOvde elimo da uspemo

RUDOLFI da doekamo kraj

VERAAli Rudolfezato uvek govori tako mranonema nikakvog razlogamorao bi da bude najsreniji ovekekaj(ustaje i iz komode vadi povei album sa slijama, ponovo sedne za sto do Rudolfa, i pravimesta za album. Ovraa se Klari)Nee ti valjda smetatito listamo albumjednom godinjeprebiramo po seanjimaSjeanje je najdragocenijeKako je lep ovaj albumMajka mi ga je poklonilaza Boi tideset devet(Rudolfu)Onda kad si se dobrovoljno javioKakvo divno vreme(okrene list)Boi trideset deveta(Klari)A ti si na sebi imala vajcarsku haljinu KlaraKako ti je dobro stajala ta vajcarska haljinakoju tij e otac doneo sa svog putovanja u CirihObeao nam jeda e s nama da putuje u vajcarskuS vama s mojom dragom decom rekao jena Cuger jezero

64

Ali to senije desilo(okree list)Seebruck sea li se RudolfeUpravo smo doli iz ume posle branja malina(Rudolfu)Ti si uvek bio tako ambiciozanuvek si brao duplo vie od meneA Klara bi uvek sve pojelaSliku je napravio ujak RudolfA ovde vidi zid kampaOtac se popeo skroz goreMnogo je voleo brdaMajka je volela more JadranI tako nikad nisu zajedno ili na odmorjer je on uvek hteo u brdaa ona na more(okrene list)Ujak Rudolf kad je kretao na frontu Poljskustrano(Klari)Sea li se Klara kako je ujak Rudolf leao na odruOnda smo se plailebilo nas je strahDo tada jo nismo videle mrtvog ovekaManje od pola godine posle poziva u vojsku(Rudolfu)Jako lii na ujaka RudolfaUsta nosod majkePoljaci su bili bezobzirniIz zasedeOnda su mrtve oficire jo slali kuiDva dana sam plakala(okrene list)Duhovi u BeuAh kako je to bilo divno vremeJedino putovanje na kome smo bili zajednos roditeljimajedino veliko putovanje(Klari)Smeli smo da se vozimo na dinovskom tokuTebe je bilo strahI onda smo s roditeljima poli u hotel SaherI tamo smo jeli tortu(Klari)Nije ti prijala(okree list)Tvoja prva slika u uniformiBili smo ponosni na tebesvuda sam priala da nosi uniformuA ti si odmah poao u Rusijuna dva meseca u neku tajnu misijuna ruski front

65

nismo znalegde si tada biodva meseca nita nismo znaleTi si ve tada bio dugo aktivan(okrene list)LogorKako su ta stabla tu ljupka ba su ljupkaa tamo iza si stanovao zar neKakav draestan pejzaA ti si tu plivao u Visli(Klari)Rudolf jo nije imao stanini traga od staniaMornarska slikaTo je bio u Sopotu (kod Gdanjska)Tamo si bio na odmorui tamo si sreo Himlera(okrene list)A to je slikana kojoj je Ro snimio tebe s HimleromDaAli on ba i nije morao da se ubijeMogao je da se skloni na sigurnoNeto je puklo u njemuvidi kako je mislio na tebedao ti je lani paso i tebi i Rou

RUDOLFI to je naravno bila jedna od doslednostiPa i on je u osnovi bio ovek tananih oseanjaPriroda vrlo jednostavno uradi to hoegovorio je otac(prua noge pod stolom)Divno jeprovesti ovaj dan s vamau potpunoj tiinikad spolja ne prodire nikakav glasnikakav um nitaBiti zajedno s vamai vrteti uspomene(Vera ustaje i prilazi pa stiska taster na odloenom kasetofonuBetovenova Peta simfonijaRudolf, zatvorivi oi)Ne tako glasno tie dete moje(Vera utiava muziku)Nijedan ovek ne moe da upravlja svojim ivotomOn dolazi na svet i umirea ono to je izmeuna to nema nikakvog uticaja(Vera se vraa prema stolu, seda i toi im)Samoubistvo nikome nije dozvoljenosamoubistvo je zloinKo bei u samoubistvoneizbeno ini zloin

66

(Vera stavlja Klari jedan telei medaljon na tanjir)Samo ovek ini samoubistvoivotinja nikad ne ini samoubistvoS druge pak straneuopte nema razloga da se neko ubijeDragi moj Heleru rekao je onuo sam sve najbolje o vamaVi radite svoj posao s najveim zadovoljstvomA onda smo zajedno jeliMoete da zadrite svoju roditeljsku kuu rekao jefabrika otrovnog gasa nee se graditi tamo gde jeplaniranaizdao sam naredbuda se gradi na mestu udaljenom sto osamdeset kilometara od vae roditeljske kueA onda je sasvim iznenada skoioi oprostio sePre nego to mi je uopte i dolo do svestita se dogodilo voa SS-a otiao jeVie nisam imao apetitapa vie nisam ni seo za stoNema nita tako poraavajuekao kad ostanete sami za stolom koji je postavljenza dvojicuIziao sam napolje i proetao se kroz logorUpadljivo sve vazduh one veeriNikakav um nitaKao da mi plua mesecima nisu imala sveeg vazduhaIao sam kroz logor i onda oko logorai zamiljao o svom ivotuStigao sam na prekretnicuda na prekretnicuA on se nije najavioVrata su se iznenada otvorilai on je stajao tu naravno s pratnjomi rekao da eli samnom da ruavoa SS-aUpravo je stigao iz Firerovog glavnog stanaRo nije bio tuoperativni zapovednik razume li Verasamo je taj jedan jedini put posetio ovaj logorTo je ostavilo zbilja utisakostavilo je utisak(Vera ustaje, prilazi komodi i jo vie stiava muziku)Bili smo potpuno disciplinovaniBili samo pogon za uzoruvek smo bili spremni za posete(Vera potpuno iskljui muziku uzima iz komode dve bocei ponovo sedne)Ispunili smo zadatakza dobro nemakog narodaVi izvravate svoj zadatakza dobro nemakog naroda rekao jegledajui me pravo u oiNisam mogao da mu umaknem

67

nije bilo drugo izbora(Vera otvara jednu bocu i svima doliva)Pa istorija ne moe da se falsifikujedugo vremena moe da se premazuje da se prikriva iiskrivljuje mnogo toga moeali jednog dana da se izbistrii bude onakva kakva jekad nestanu ti premazivai prikrivai iskrivljivaiTo uvek traje vie decenija(Uspravilja se i die au, Vera mu dolivaDjavo se mora iserivati jedino s djavolom ispije au i prui je Veri, a ona mu je opet napuni)Sramota za one koji to nisu osetili(Rudolf gleda na Himlerovu sliku na komodi)Diem svoju auu ast ovog ovekau ast ove ideje(Klari)A titi naravno ne moe da ustaneoskrnavila bi ovaj trenutakPriroda je zanalakoga e ostaviti da sedi(Veri)Doi Vera mi pijemo za idejuza ideju pijemoza tu jedinu ideju(ispija svoju au)(Vera pijeRudolf s podignutom aom)Ja se ne stidimni najmanje se ne stidim(Ponovo seda)Draga moja Vera(Vera seda)Draga moja dobra Verajedina moja ljubljena sestromoramo biti zajednomoramo biti jedno jedno jednoOdsviraj netozato tu sedisviraj neku lepu muziku(Vera ustaje i izlazi napolje)Kad ne bih imao Veru(Klari)Pa ti to razumeTi sve razumepa ti i nisi tako loa kakva se pravinisi tako loa da ne bi videlakako je dobra moja sestra Vera(iz susedne sobe uje se Vera s nekom Betovenovomfantazijom)Moja draga sestra Veraona je uvek sve shvatalaona je najbolja

68

zajvaljujui njoj i mi u ivotubez nje nas oboje vie ne bi ni bilo tubili bismo nitarijeSve je to igra sudbineigra sudbineA ni ti nisi najgorati za svoju sudbinu ima da zahvali Amerikancima dete mojeti si naa rtva bombardovanjaim se uvek podseamo na onoto su nam uradili AmerikanciMilioni mrtvih Nemaca milioniMinhen Drezden Keln na Rajnisve u prahu i pepeluSve zahvaljujui Amerikancima(gleda u susednu sobu)Amerikanci su nam unitili kulturuOni nisu samo razorili nae gradovenego su unitili itavu nau kulturuali ti to ne razumjeto ne ulazi u tvoju glavuu tu tvoju leviarsku tintaruAli ti naravno ima slobodu ludejer bismo te inae likvidiralisloboda ludeuvek iznova postoje ljudikoji imaju slobodu ludeoni mogu da rade ta god hoeniko ih ne shvata ozbiljnokad bi ih shvatili ozbiljnomorali bi da ih ubijuAli mi tebe neemo ubitiTi si na kraju tua na kraju krajeva naa si sestraroena sestra po krviod istog oca i od iste majke kao jai kao VeraDobro deteMoe Bogu zahvaliti to je tuKad nje jednom ne bi bilo ovdeAli ona je od svih nas najjaaona koja se ne predajekako sam esto i ja dizao ruke od svegaVera je sve to sprekila Verica moja ljubljena mojaVericaNama to ne bi polo za rukom nikakoimamo dobru sestruu zlim vremenima uvek smo imali dobru sestruTo bi ti uvek trebala da ima na umumora to da ima na pameti kad se probudii kad ide na spavanje(desnom rukom pokazuje prema susednoj sobi)Moramo da joj na svemu zajvaljujemoto smo jo uopte u ivotu(Vera je prestala da svira i ulazi unutra)

69

Kako si lepo sviralaodmah je sve sasvim drukijeMuzika sve ini podnoljivimA tek kad sami sviramoKulturan narod moe da svira za sebeDodji ovamo Vera sedi(otvara bocu i toi Veri)Rekao sam Klari da si nas ti spasilati si nas spasilatvoja hrabrostto to se se uvek muki postavljalau zlim vremenimadok sam jo boravio u podrumuhrabra moja devojka Vera(pije)To ne sme da se zaboravi(ustaje i dolazi do soke, otvara je i okree se prema sestrama)Vera koja nam je to omoguila(izvadi karabin)Uvek sam bio vojniki uvek u biti vojnikza nau stvarmoe da se dogodi ta god hoe ta god hoe ta god hoe(dodiruje karabinom svetiljku na platonu)Mogao bih da je sruim metkommogao bih da opalim da je upucamda li da je upucamkai Vera kai da li da je upucam

VERAAli Rudolfe

RUDOLFNaravno da neupa bilo bi ludilo da pucam u luster(opet prinosi karabin svetiljci na plafonu)Ali umem da gaamnisam to zaboravioako opalim pae dolepravo na stosamo moram da opalim

VERANisi ti to zaboravio

RUDOLFVojnik nikad ne zaboravlja gaanjegaanje nikadnikad gaanje(sputa karabin)Samo treba da ga drim u rucii opet sam vojnik

VERA

70

Vojnik da

RUDOLFVojnik u vojniku nikad ne umire(dolazi do soke i vraa karabin nazad)Ti si ga sakrila za meneSpasila i sauvalaZahjvaljujem ti na tome VeraSvi su predali svoje oruje i odbacili gaa ti si karabin sauvala za meneKako bih voleo da opalim kroz prozor(okrene se prema sestrama)ali to jo ne smemjo ne jo ne dete moje(vraa se ka stolu i opet seda)Znam nekolicinukoje bih rado upucao

VERA(stavljajui mu na tanjir jedan telei medaljon)Mora neto da pojedeSamo pije a nita ne jedeToliko pije a nita ne jede

RUDOLFVie ni nemam navikunisam vie navikaoAko pijem samo jednom godinjeUvek samo sedmog oktobrana Himlerov roendanpa onda je sasvim jasno da sam pripitAli to je ipak sasvim svejeno svejedno(Klari)No Klara ta ti kaeta kae svome bratujo uvek sam onaj stariza sve sposobanja sam jo uvek onaj stari(uzima svoju au i pije)Meternik zar ne Vera Meternikkoji smo pili u loguruuvek sam poklanjao najveu panjuda bude dovoljno Meternikainae ne bismo mogli da izdrimoA on je rekao dragi moj Helerumogu da se pouzdam u vasu vas i u Roanaglasio je vasa ne Roatu kukavicuu stvarnosti je Ro bio kukavicaJa nikad nisam bio kukavica ja ne

VERA

71

Ti ne Rudolfe

RUDOLFOn je imao previe mateLjubav prema redu od ocane previe dobroudnosti od majke

VERAAli ti ima i svojih nenih strana Rudolfeod majke

RUDOLFAli Roa sam prozreoOdjednom se vie ne usuuje da doe ovamotelefonira kae da je bolestanuveren sam da nije bolestanRo je uvek lagaoali to ga je konano dovelo do padaRou nikad nisam verovaoNisam mu verovao nijedanog jedinog trenutkaAli on ne moe da nas izdatada bi i njemu odzvoniloon verovatno sedi kod kuei greje kolena uz peTaj mekuac PoAli onda su ba takvi bez ikakvih skrupulaNije ga nimalo brigato je ba onhiljade i stotine hiljade ljudi poslao u gasnukomorubriga njega za toa ja sam morao da se savlaujemVera moje drago deteipak me pomalo strah penzijemalko vrlo malo me strahda u poeti da rijem po mislimaSud mi nije ostavljaovremena za toGodinama sam zbog suda bio izvan togaOdjednom nema toga to e me odvraati

VERAPenzija e ti pomoiii e u etnjui raditie ono to te radujepa zbog toga i postoji penzijaali kakva penzija Rudolfepa to za tebe nee ii nikakvo mirovanjeti si uvek bio radan ovektebi se vreme nikad nee razvlaitiOpet emo sviratiti e da svira violinu ja klavirBetoven Mocart openi ii emo u operukonano e za to imati vremena

72

ivot e bitilepi nego ikada

RUDOLFAli moda tek onda neu imati mira

VERAPreko svega izraste trava Rudolfeuvek je preko svega izrasla trava(ona ga pogladi po ruci)U starosti samo treba uivati

RUDOLFModa

VERA(sjedne tako da dobro moe da lista album i okrene list)Zar ne vidiSreni Rudolfkoji je ponosan na sebeRudolf izorA gde je to bilo

RUDOLFU Krakovupre Sukenica pred pijacom

VERAJesu li to Poljaci tamo pozadi

RUDOLFDa PljaciSamo su gledali i smejali sesmejali su se dok su ih slikalia uz to je bio lep dan

VERA(okrene list)A ovde izgleda da je neko posebno raspoloenje

RUDOLFTu smo pili u ast pada Pariza

VERAgde je otac uvek eleo da otputuje s majkomJesi li ti zapravo ikad bio u Parizu

RUDOLFNije mi se posreilo

VERAJa stvarno ne znamto to ljudi nalaze u Parizu(okrene list)RUDOLF

73

Tu sam naruio da mi se saije nova uniformakod jednog krojaa u Lou

VERAturmbanfirer Heler

RUDOLFUbrzo posle togave sam bio Oberturmbanfirer

VERAA jesi li ve u Licmanstatuobavljao posao sudije

RUDOLFDa naravnopa tamo sam i bio kao sudijaTamo je bilo puno poslaNajmlai sudija na itavom Istonom frontu

VERA(okree list)UasnoOva lica su skroz zaputena

RUDOLFA to je fotografija Jevrejakoje smo dobili iz Maarske

VERAA oni su doli u radni logor

RUDOLFDelimino da delimino nenaravno samo oni koji su za to bili sposobnia drugi neTo sa Jevrejima iz Maarske bila je posebna prianjih nismo mogli da upotrebimo

VERA(okrene list)Bri zar ne

RUDOLFIli smo na izlet u Ardene pa onda svratili uBrii u BiselVidi tu smo stanovalitu gde je ucrtana strelicaTamo je bio hotelKoji luksuzitav prvi sprat ispraznili su za nasDan ino smo pili ampanjac pravi ampanjacBelgijanci su bili ba pristojni ljudi

74

VERAJe li to bilo kad si zavrio kurs za sudiju

RUDOLFDa

VERA(okrene list)A to sam jasva u belommora da je bila nedeljaTada smo uvek etali u belomA gde je bila Klara(Klari)Znam ti si bila u internatuNaa treberkaLepa kosa koju si onda imalaA ja sam tu uila engleskiimali smo kunog uitelja iz Holandijedrag ovekto li je bilo s njim

RUDOLF(okrene list)A ovde vidi sve same UkrajinceNjih smo se reili po kratkom postupkusve su to bili izdajnici nita drugo nego izdajnici

VERAIzgledaju veoma opasno

RUDOLF(pokazujui)To je bio pogubljenjeOvih nekoliko sam ja svojom rukompoto nije bilo nikoga drugogTo je bilo po prvi put da sam streljaoljude svojom rukom(Vera okrene list)A tu smo bili u nekoj staroj vilina periferiji Lenjingradagde smo bili na ekskurziji etrdeset drugeTu fotografiju sam sam snimioMoglo je da se stigne do centra grada

VERAKo je to na prozoru

RUDOLFOsoba iz pratnjeJedna tajerka iz GracaPosle je bila ubijenajer je pomagala Jevrejima

75

VERA(okrene list)Neki veseli trenuci

RUDOLFIli smo da se skijamo u Zakopaneitavu nedeljuJeli smo ruski kavijarAli tamo sam se prehladio(Vera okrene list)FirerJa sam ga slikaoZa vreme vonje u prolazus blicomzbog toga je tako mutnojedina fotografija na kojoj sam slikao FireraBio je u inspekciji u KatovicamaA pored njega je Himlerne moe da ga prepozna ali to je onA oni iz Gornje lezije bili su lukavinepouzdani prepredeni(Vera okrene list)A tu je ve bilo opasno raspoloenjeNikome nije moglo da se verujeak ni sopstvenim ljudima

VERA(okrene list)Kurfiskndom (uvena ulica u Berlinu)

RUDOLFDa ja s Roomtik pre njegovog ranjavanjaDa nisam bio tune bi preiveoiskrvario bi

VERAI on je tako tebi spasio ivot

RUDOLFNas dvojica smo bili jako dobro uigrani(ispija svoju au i Vera mu dosipa)Ali ak se ni Rou nije moglo verovati(Vera okrene list)To su bili bunkerikoje su Ukrajinci sagradili pred Radomom(Vera okrene list)Holandski cirkuskoji smo posetili u Litikuuspela fotografija zar ne

VERA

76

( Ustaje pridje Klari s otvorenim albumom te joj pokazujefotografiju)Pogledajti sedi tamo pozadipored Rudolfa koji se toliko smeje

KLARADa

VERA(vraa se ponovo seda i okree list)Koliko ti je tada zapravo bilo godinaAli tu izgleda vrlo loe

RUDOLFTo je bilo u itomiruimao sam bronhitis

VERA(gleda Rudolfa u lice, a onda opet u albumTu ima sasvim drugi izraz licakao da to nisi tikao da je to neko drugi

RUDOLFStvarno ne znamkoje snimio tu fotogradijuModa je bio RoAli on nije bio u itomiruon je u to doba bio u GdanjskuTko li je to onda slikao (str 348)Moda Dejako

VERAPa taj je otrovao svoje sedmoro dece

RUDOLFI sam je s njima otiao u smrt

VERA(okree list)Jedina oeva slika u uniformiuvek je odbijao da se slikaA majkaima na sebi haljetaku Dirndlu u vacijuBila je ljuta na oca

RUDOLFPonekda pomislimda se ubila u pravom trenutkuSve ono to smo mi zatim doiveliona nije(pije)

77

Klara skroz golaNaa goliavica Klara na potokuOtac u pozadini vidiLovio je ribe kako li se samo zovu

RUDOLFtuketuke koje smo lovili i mi deaci

VERATako plaljivo dete(Klari)Zar nee da pogleda tu fotograijuPravi si nudistanikad tako nisi bila prirodna(okrene list)Na imanju gro