Tipografski elementi sa likom

Tipografski elementi sa likomSlovaU tehnologiji olovnog sloga slova su bila osnovni materijal sa likom. U dananjoj tehnologiji fotoslog, raunarski slog slova su nematerijalna i predstavljaju vrstu tamparskih elemenata.

Sav tipografska pisma razlikuju se po:

Po elementima i detaljima od kojih su slova sastavljena (kontrast, duin alike, serif i poluserif, itd);

Po gradaciji (veliini);

Po idejno-likovnom reenju.

Kada se govori o elementima i detaljima pisma uoavaju se sledei elementi:

a. Osnovne i spajajue crte (to su takozvani osnovni i spojni potezi) i odnos njihovih debljina daje tipografskom pismu razliit intenzitet kontrasta.b. Na svojim krajevima, osnovne i spajajue crte mogu da imaju zavrne linije u obliku serifa, kapi, krilaca, horizontalnih crta, itd. Serifi su detalji na krajevima nekih poteza kod iscrtavanja slova i drugih simbola. Slova bez serifa - tipografsko pismo ili font Arial.

Slova sa serifom tipografsko pismo ili font Times New Roman.

Vrste ukrasa: crtica (slova malo t i f), serif (kraj malog slova t, podnoje slova T i f), krilca (veliko slovo T), kapi (slovo f).

c. Pojedina slova u sklopu nekog pisma mogu u nadslovnim i podslovnim belinama da sadre i dijakritike znake )u formi kosih ili drugih crta, kruia, kapica, i sl);

d. Posmatrajui lkove slova nekog pisma uoava se i razlika u visini lika slova. Sva slova se ispisuju na jednoj zamiljenoj liniji koja se naziva osnovna linija pisma. Neka slova se proteu od osnovne linije pisma do gornje pomone linije (to su kratka slova), neka se proteu od donje pomone linije do gornje pomone linije (to su poludugaka slova), a neka se proteu od donje pomone linije do gornje linije (to su dugaka slova.Osnovne linije odozgo prema dole: gornja linija pisma, gornja pomona linija pisma, osnovna linija pisma i donja pomona linija. U raunarskoj terminologiji se polje izmeu gornje linije i gornje pomone linije naziva gornje polje, polje izmeu gornje pomone i osnovne linije se naziva srednje polje, a polje izmeu osnovne i donje pomone se naziva donje polje. Ponekad postoji i polje za akcenat koje se koristi kod velikih slova.r n m a

kratka slovay b G g

poludugaka slova

dugaka slova

CZC

polje za dijakritiki znak iznad gornjeg polja.

U gradaciju slova spadaju visina lika slova, njegova nadslovna belina i podslovna belina tako je to u klasinoj tipografiji.G = a + b + c G je gradacija ili veliina pisma

a je nadslovna belina

b je visina lika pisma

c podslovna belina

d je irina lika pisma

e je irina slova

f je pripadajua leva belina

g je pripadajua desna belina

Klasini tipografi su raunali da je gradacija gledajui od poslednjeg reda na strani podslovna belina, visina lika pisma i nadslovna belina iznad tog slova. Odatle sledi da je meuredna belina bila zbir naslovne beline nieg reda i podslovne beline slova vieg reda. Obino je nadslovna belina 25% gradacije, visina lika kratkog slova 50% a podslovna belina 25%. U raunarskom slogu, kada se bira gradacija slova, treba izabrati i gradaciju reda u kome se slova nalaze i ona treba da bude za jednu do najvie dve tipografske take vea.Drugaiji nain definisanja veliine pisma

GEOMETRIJA TIPOGRAFSKOG PISMAOlivera Stojadinovi Osnovna linija pisma ili bazna linija je zamiljena linija na kojoj lee slova. Tanije, na osnovnoj liniji lee odgovarajui horizontalni serifi.

Osnovna visina pisma ili visina malog slova (x-height) je odreena visinom malog slova x. Mala (kurentna) slova koja nemaju produetke dopiru do osnovne visine.

Visina gornjih produetaka malih slova (ascent) je linija do kojih dopiru gornji produeci malih slova. Visina donjih produetaka malih slova (descent) je linija do koje dopiru donji produeci malih slova. Ove visine mere se poevi od bazne linije nagore, odnosno nadole.

Visina velikih slova ili visina verzala (caps height) manja je ili jednaka visini gornjih produetaka malih slova.

Ukoliko je visina gornjih produetaka vea od visine velikih slova (verzala) radi se o petolinijskom sistemu. Ako su ove visine jednake sistem je etvorolinijski.

Linije visine malih i velikih slova odreene su poloajem horizontalnih serifa. Slova koja su zaobljena ili koja imaju kose serife odstupaju od ove linije za jednu malu vrednost, podjednako sa donje i gornje strane. Ovo odstupanje obezbeuje da sva slova optiki imaju istu veliinu. Vrednost odstupanja iznosi do 4%, zavisno od oblika slova.

Linija visine malih slova lei na horizontalnim serifima malih slova i horizontalnim potezima slova f i t. Tako malo slovo o poinje malo ispod bazne linije, a njegovo gornje zaobljenje izlazi isto toliko iznad linije visine malog slova.

Visina ili veliina pisma (M-square) je rastojanje izmeu linije donjih i linije gornjih produetaka. Njena vrednost jednaka je zbiru visina ascenta i descenta. Sva slova po pravilu su smetena su izmeu ovih dveju linija. Meutim, dijakritici velikih slova mogu da se delimino nau izvan visine pisma. Takoe, kod nekih rukopisnih pisama sa dugakim potezima dozvoljeno je da se oni zavre izvan linija veliine pisma. To podrazumeva da postoji mogunost da se slova iz uzastopnih redova delimino preklope, ukoliko su redovi slagani bez dodatnog razmaka, to ponekad i jeste namera dizajnera.

Uobiajeno je da se pri slaganju izmeu redova predvidi dodatni razmak, koji se u runom slogu postizao ubacivanjem traka (leading).

to je vei odnos visine malog slova u odnosu na visinu pisma (x/M), to je osnovna visina vea, a produeci krai i pismo je itljivije u malim veliinama. Pisma sa duim produecima elegantnija su i lake se itaju, ali zauzimaju vei prostor, pa se koriste tamo gde je vanija estetska komponenta od ekonominosti. Pisma sa kraim produecima koriste se za izdanja u kojima je potrebno da velika koliina podataka bude smetena na to manji prostor, a da itljivost bude ouvana, to ini ovakva pisma pogodnim za renike i imenike.

Tipografski merni sistem se danas vie ne koristi u tolikoj meri kao nekad, te je bio karakteristian uglavnom za olovni slog. Prelaskom na ofset tampu polako izlazi iz upotrebe, ali ipak ima istorijsku vanost i uprkos svemu i danas je na evropskom prostoru prihvaen kao normalni sistem (DIN 16507 - 1 Printing technology - Typesizes - Part 1: Hot metal type setting and related techniques, Deutsches Institut Fur Normung E.V. (German National Standard) / 01-Sep-1998 / 4 pages). Bez obzira na sve to i danas je u oblasti stonog izgavatva u pozadini svega upravo taj sistem, meutim, verovatno ete teko pronai nekog ko se bavi prelomom da rauna veliinu sloga u cicerima ili tipografskim takama, dok mnogi priueni majstori uopte ne znaju za taj sistem. Ipak, vano je navesti neke osnovne osobine tog sistema. Za poetak malo istorijata: prva potreba za uvoenjem jedinstvenog sistema kojim bi se mogla tano odrediti veliina celokupnog tipografskog i slagarskog materijala javlja se ve u doba Guttenberga. Prvi ozbiljniji pokuaj standardizacije preduzeo je Joseph Moxon u Engleskoj 1683. god. Ipak prve praktine rezultate je postigao Pierre Simon Fournier koji je uveo tipografski merni sistem kod koga je osnovna veliina tipografska taka (point typographique) - pt. 1775. god. Francuz Francois-Ambroise Didot sa sinom Firminom usavrava svoj tipografski sistem, a to je upravo spomenuti sistem koji je i danas prihvaen kao evropski standard. Taj je sistem duodecimalni, tj. 12 tipografskih taaka ini jedan cicero.

Preraunavanje Didotovog sistema na metriku meru uradio je 1876. god. nemaki slovolivac Hermann Berthold, te je na taj nain utvrdio precizni tipometar iju je duinu od 30 cm podelio na 133 nonparela po 6 tipografskih taaka, iz ega sledi da tipometar ima 798 tipografskih taaka, odnosno 66 1/2 cicera.

U angloamerikim zemljama upotrebljava se engleski point sistem kod koga jedan point ima 0,352 mm odnosno 0.013832 ina, a engleski cicero (pica) ima 4,212 mm odnosno 0.1666 ina. Od 1866. god. tipografska mera se zasniva na duini od 35 cm podeljenoj na 166 nonparela odnosno 996 pt. Masovnom primenom raunara u podruju grafike poinje u novije vreme da se koristi i merna jedinica poznata kao DTP taka koja iznosi 0,35277 mm.

A sada je na redu malo matematike:

12 pt = 1 cicero

(12 0,376 = 4,513 mm)

1 pt = 0, 376065 mm (1/72 of a French royal inch (27.07 mm)12 pt = 1 cicero = 4,513 mm

8 pt = 1 petit = 3,0084 mm

6 pt = 1 nonparel = 2,2563 mm

1 m = 2660 pt

1 cm = 26,6 pt

1 mm = 2,66 pt

Didotov tipometar: 30 cm 133 nonparela

62 1/2 cicera

798 tipografskih taaka

Angloameriki tipografski sistem 1 point (toka) = 0,3514 mm

1 pica (cicero) = 4,212 mm

1 m = 2846 point

1 cm = 28,46 point

1 mm = 2,846 point

1 DTP taka = 0,35277 mm

Preraunavanje jedinica Didotov cicero (12 pt)

tipografska taka 0,3759 = milimetar

tipografska taka 1,0699 = point

tipografska taka 0,0148 = inch

Milimetar (mm) milimetar 2,66 = tipografska toka (Didot)

milimetar 2,846 = point

milimetar 0,0394 = inch

Angloameriki cicero (pica)

point 0,9346 = tipografska taka (Didot)

point 0,3514 = milimetar

point 0,0138 = inch

In inch 67,564 = tipografska taka

inch 25,4 = milimetar

inch 72,2891 = point

Za raunarski slog:

1 point (TeX) = 0.3514598035 mm = 1/72.27 inch

1 point (Postscript) = 0.3527777778 mm = 1/72 inch

1 pica (ATA) = 4.2175176 mm = 12 points (ATA)

1 pica (TeX) = 4.217517642 mm = 12 points (TeX) Nazivi veliine pisama prema broju taaka:mikroskopik 2,5 tt

brilijant3 tt

dijamant4 tt

perl

5 tt

nonparel6 tt

insercio6,5 tt

kolonel

7 tt

petit

8 tt

borgis

9 tt

garmond10 tt

brevier

11 tt

cicero

12 tt

mitl

14 tt

tercija

16 tt

paranjon18 tt

tekst

20 tt

dupli mitl28 tt

kanon

3 cicera

misal

4 cicera

Nemaki predlog standarda DIN 16507-2 (Printing technology Type Sizes - Part 2: Digital Typesetting and related techniques, Deutsches Institut Fur Normung E.V. (German National Standard) / April-1998 / 9 pages) predlae da sve duinske jedinice u digitalnoj tipografiju budu specifikovane u milimetrima. Ovaj standard predlae da dimenzije treba da budu umnoak od 0,25mm, a tamo gde je potrebna finija rezolucija umnoak od 0,1 ili 0,05mm. To bi bio kraj za take, pike, cicere, ine i uasne faktore preraunavanja. (http://www.cl.cam.ac.uk/~mgk25/metric-typo/)Tipografska pisma po idejnom odnosno likovnom reenju se mogu svrstati u pet osnovnih grupa, od kojih svaka ima neke svoje podgrupe. To su:

1. Antikva pisma

2. Egipatsko pismo sa italijanskom podgrupom

3. Groteskno pismo sa polugrotesknom grupom

4. rukopisni oblik pisma

5. ukrasni oblik pisma

1. Antikva tipografska pisma su izraena po ugledu na rimsko kapitalno pismo. Ovo pismo se zove kapitalno jer su Rimljani imali samo velika (verzalna) slova. To je Rimska kapitala koja se koristila u monumentalne svrhe. Antikva pisma su kontrastna serifna pisma. Ova pisma se dele na etiri karakteristine podgrupe:

a. Rana antikva ima umereni kontrast k=1 : 1,6 do k=1 : 2,5. Serifi su spojeni sa osnvnim i spajajuim linijama polukrugom. Najpoznatija pisma iz ove grupe (pod trgovakim nazivom) su: Tajms, Garmond. Ova vrsta antikve se preporuuje za due novinske i knjine tekstove.ABVGD abvgdTajmsABVGDabvgdGarmondb. Prelazna antikva ima slian kontrast kao rana antikva ali ima tanje i izduenije serife. ABVGDabvgd

Baskerville

c. , 1 : 9. , . , . :ABVGD abvgdBodoni d. Novinska antikva se koristi za novinski slog i knjini slog. Nastala je za potrebe visoke tampe od olovnih stereotipnih ploa. Serifi su deblji spojeniu krivim linijama sa osnovnim i spajajuim crtama. Kontrast pisma je slabiji 1:1,2 do 1:1,5. Zbog ovih karakteristika pismo se u olovnom slogu pri tampanju novina u rotaciji nije oteivalo prilikom due upotrebe, to se deavalo kod pisama rane i srednje antikve. Primeri su:Primus, Ekscelzior, Magna, Selena (nema ih u standardnoj ponudi raunarskoj).

Ovo je primer fonta Magna (pogledati ponudu sajta http://www.fonts.com/findfonts/)

2. Egipatsko pismo je kao tipografsko pismo nastalo krajem XVIII veka. Nastanak se vezuje za Napolenovo osvajanje Egipta, kada su sve francuske novine osvanule sa prigodnim naslovima o tom dogauju u ovom novom pismu. Ovo pismo nema kontrasta a serifi su etvrtastog oblika priblino iste debljine kao i osnovne i spajajue linije. Poznati nazivi ovakvih pisama su Luksor, Memfis i Beton. Ovo pismo se ne preporuuje za dui tekst ve samo za naslove i akcidencije.

U ovu grupu se svrstava i podgrupa koja se zove italijansko pismo. To je pismo bez kontrasta koje atraktivnost postie glomaznim serfima. Uglavnom se koristi za slog akcidencije. Poznata misma ove podgrupe su: Pro-art, Barnum, Magnet.

3. Groteskono pismo pojavilo se u XIX veku i naziv je dobilo zbog svog neobinog izgleda.Ovo pismo nema ni kontrasta ni serifa. Za tadanji ukus se smatralo da je grubo i neestesko. Dugo godina se smtralo da je groteskno pismo pismo inenjera i tehniara, a pisma iz grupe antikva da su pisma knjievnika i pravnika i umetnika. Poznatija pisma iz ove podgrupe su: Permanent, il, Univers, Futura, Helvetik, otd.

Podgrupu ovih pisama ine polugroteskna pisma koja predstavljaju prelaz izmeu serifnih i bezserifnih pisama. Kontrast pisma je veoma mali, skoro i da ga nema, a umesto serifana krajevima osnovnih i spajajuih linija su jedva primetna zadebljanja- Poznatija pisma su: Optima, Kolonija, Tempo, Simplicitas, itd.

4. Rukopisni oblik tipografskog pismaOvaj oblik pisma se pojavio u XIX veku. Tridesetih godina XiX veka su u Engleskoj poela da se koriste elina pera za pisanje koja su ubrzo prihvaena u kolama i dravnim ustanova, a to je dovelo do promena izgleda rukopisa. U to vreme je razvijena i posebna vrtsa tampe koja se naziva litografija koja je bila u stanju da ovo pismo reprodukuje. Litografija je grafika tehnika ravne tampe koja koristi kamen sa ravnom povrinom, na koju se direktno nanosi crte, masnom kredom, litografskim tuem ili hemijskom tintom. Da ne bi zaostali u konkurenciji, i runi slovoslagai su snabdevali ovim pismom. Rukopisno pismo nije zgodno za takozvano pacioniranje (vei razmak izmeu slova), a ni za slaganje celih rei iz verzala (velika slova) jer tkest tada postaje potpuno neitljiv. Ovim pismo pokuava da se oponaa rukopis, i obino se koristi za pozivnice, jelovnike, ponekad za naslove.

5. Ukrasni oblik pismaOva pisme vode poreklo iz srednjevekovnog knjinog slikarstva. Postoje razne vrste ovakvih pisama kao to su obrisna pisma, filet pisma, pisma u negativu, trodimenzionalna pisma, ornamentalna, i tako dalje. Koriste se samo za specijalne tipografske vrste poslova (akcidencija), kao to su povelje, zahvalnice, i slino.

I irilino pismo je poslednjih godina obilo modernije tipografske oblike. Primer je srpsko staroslovensko pismo i psimo izraeno na bazi Miroslavljevog jevanelja koja su prilagoena modernom tipografskom obliku.Prvu rekonstrukciju Miroslavljevog pisma uradio je Pantelija Stojievi, 1921. godine, litograf koji je radio u Dravnoj tampariji. Zapravo, to tipografsko pismo osim naziva, nema nikakve druge slinosti sa originalnim pismom Miroslavljevog jevanelja. Navodno je i sam Panta Stojievi izjavio da je svoje pismo nazvao po jevanelju u slavu samog jevanelja, a ne zato to bi to trebalo da predstavlja rekonstrukciju originalnog rukopisa. Postoji i latinina verzija ovog pisma, to je veoma zanimljivo, s obzirom da je mnogo ei sluaj da se od latininih formi prave iriline.

Na sreu, postoje ljudi sa dovoljno znanja, talenta i iskustva da se prihvate jednog tako odgovornog i osetljivog zadatka, kao to je rekonstrukcija naih starih pisama, i da ga izvedu uspeno: prof. Stjepan Fileki je uradio rekonstrukciju nekoliko naih starih rukopisa, pa i Miroslavljevog jevanelja. On je paljivo stilizovao originalne oblike, pa je uspeo i da ouva bitne i karakteristine osobine originalnog rukopisa tipografsko pismo Miroslavljevo jevanelje je veoma elegantno i sveano, uostalom kao i originalno pismo, a pored slova Vukove azbuke, prof. Fileki je napravio i dodatne interpunkcijske znake, pa i slova crkvenoslovenske irilice, to omoguuje slaganje starih tekstova, iz vremena kada su ta slova bila u upotrebi.

Radionica Jovice Veljovia

Jedan od skoranjih poteza Adobe-a je konverzija itave FontFolio kolekcije u OpenType format (veina fontova nosi oznaku Std). Ideja da e svi OpenType fontovi firme Adobe imati i naa slova pokazala se kao nerealna izbor Pro fontova je i dalje relativno skroman, iako izvanredno razgranate tipografske familije kao to su Minion Pro, Warnock Pro i Myriad pro sadre nau irilicu i latinicu. Najnovije OpenType Pro pismo je Sava Pro koje je dizajnirao Jovica Veljovi, na najpoznatiji kaligraf i tipograf mlae generacije. Veljovi se kolovao u Beogradu, a otisnuvi se u svet ubrzo je poeo da sarauje sa velikim digitalnim slovolivnicama meu kojima su ITC, Linotype, URW i Adobe. Dizajnirao je tipografska pisma Ex Ponto, ITC Veljovic, ITC Esprit, ITC Gamma i Silentium Pro.

IRILICE NA POKLON

Akcija Tipometra i Sekretarijata za kulturu Skuptine grada Beograda Preuzmite besplatno 4 fonta tipografskog pisma Resavska BG autora Olivere Stojadinovi

Tipometar je pokrenuo projekat iji je cilj da svima koji ele da koriste irilicu na raunarima omogui da besplatno dobiju kvalitetna tipografska pisma. Realizaciju ovog projekta podrao je Sekretarijat za kulturu Skuptine grada Beograda, koji je u tu svrhu izdvojio odreena sredstva.

Postoje i druge klasifikacije pisama (pogledati, na primer, pojmovnik na sajtu http://www.tipometar.org/pojmovnik/Klasifikacija/IndexLat.htmlFONT, FAMILIJA, PISMOOlivera Stojadinovi

Tipografija je grafika disciplina nastala sa pojavom pokretnog sloga. Font je osnovna kategorija kada se govori o tipografskom pismu.

Na raunaru font je definisan jednim zapisom (file) kada se radi o TrueType, odnosno OpenType formatu (ekstenzije .ttf i .otf), dok su fontovi PostScript formata definisani pomou dva zapisa istog naziva, a razliitih formata (.pfb i .pfm). Dakle, raunarski font se sastoji iz vektorskih definicija niza crtea slova, brojeva, interpunkcije i ostalih tipografskih znakova, zajedno sa irinama i kernom (metrika) koji odreuju njihov meusobni poloaj prilikom slaganja. to se tie razliitih veliina, one se dobijajuproporcionalnim smanjivanjem ili poveavanjem datih geometrijskih oblika.

U doba nastanka tipografije, Gutenberg je razvio postupak izrade metalnih slova za runo slaganje, koji se nije bitno promenio sve do pojave mainske tehnologije. Postupak je poinjao rezanjem peata (punca, punch) u tvrdom metalu, na kome je izrezivan ogledalski lik slova u pravoj veliini. Otkivanjem u mekem metalu dobijan je otkivak (strike) iz koga je podeavanjem irine nastajala matrica (matrix). Ona je stavljana u kalup prilagodljive irine. U kalup je ulivana posebna legura, pa je tako, posle odstranjivanja vika metala dobijano slovo (type).

Iz jednog kompleta peata mogle su se vie puta otkivati matrice iz kojih se izlivalo onoliko slova koliko je bilo potrebno. Komplet odlivenih slova istog stila i veliine nazivan je fontom. On je podrazumevao jedan oblik i jednu veliinu odreenog pisma. Sama re font oznaavala je rezultat procesa livenja (found, fount, font). Slova su bila smetena u sanduke gornji za velika i donji za mala slova.

Familija oznaava skup fontova koji pripadaju jednom pismu (oblikovani su na isti nain). Garamond je prvi kreirao familiju koja se sastojala od uspravne antikve i kurziva (roman, italic) u meusobno harmoninom odnosu. Pre njega ova pisma su koriena nezavisno. Sledei Garamondov uzor, potonji tampari su formirali familije pisama koje su se sastojale iz razliitih veliina istih oblika pisma. Poto je svaka veliina rezana posebno, dolazilo je do neminovnih razlika u detaljima, pa su neki rezovi smatrani uspenijim od drugih.

Dananja standardna knjina familija sastoji se uspravnog i kurzivnog pisma (roman, italic) u dve teine (plain, bold), odnosno iz 4 fonta. Proirene familije mogu da sadre vei broj teina, zatim malu kapitalu sa kurentnim ciframa, posebne fontove sa ligaturama, alternativnim znacima, ornamentima itd. Zatim mogu biti dodati i naslovni fontovi, predvieni za slaganje u veim veliinama, kao i inicijali. Neke familije sastoje se iz vie kompleta koji meusobno mogu da razmenjuju slova i na taj nain variraju slog slino kao pri pisanju.

Sanserifne familije esto sadre veliki broj teina, od najsvetlijih do ekstremno tamnih. Kurziv je esto oblikovan kao iskoeni normal (oblique). Familije se dalje proiruju variranjem irine slova, pa se formiraju skupovi proirenih i suenih fontova (extended, condensed), opet u vie teina. Veliki broj fontova koji proizilaze iz jednog osnovnog oblika pogodni su za primenu u grafikom dizajnu.

Superfamilije ili sistemi sastoje se iz vie familija istog stila koje pripadaju razliitim vrstama. Tako jedan dizajn moe da se izvede u serifnom, sanserifnom i rukopisnom obliku ili se, recimo, osnovnim serifnoj i sanserifnoj dodaju poluserifna i polu-sanserifna familija.

Pismo (face) predstavlja sistem znakova koji omoguava uvanje ljudskih misli i njihovo prenoenje kroz prostor i vreme. Danas se pisma dele na rukopisna i tipografska.

Tipografsko pismo (typeface), pismo koje se koristi se za slaganje sistemom pokretnog sloga, predstavlja skup znakova (slova, interpunkcije i specijalnih karaktera) oblikovanih u istom stilu. Moe da bude izvedeno samo kao jedan font, ali i u obliku razgranate familije fontova. Naziv pisma oznaava odreeni dizajn, pa ime fonta obavezno sadri naziv pisma, pa potom dalje odrednice kojima se opisuju ostale osobine. Ime pisma i njegovi digitalni zapisi zatieni su autorskim pravima.

Kada se radi o rekonstrukcijama starih pisama, njihov izgled zavisi od uzorka koji je uzet kao osnova (odreeni rez ili odtampani uzorak), kao i od interpretacije umetnika koji je radi. Takve rekonstrukcije bile su sistemski izvoene prilikom prelaska na mainski slog, krajem 19. i poetkom 20. veka, a drugi put prilikom uvoenja digitalne tehnologije u proces tampe. Tako neka uvena pisma imaju razliite interpretacije, koje se razlikuju po svom izgledu i karakteristikama, a svaka osim imena osnovnog dizajna nosi i dopunu (ime autora ili firme koja je nosilac rekonstrukcije) koja je razlikuje od drugih (razliite verzije Garamonda, Bodonija, Kaslona).

Pismo sainjavaju svi slovni i ostali znakovi kojima je zajedniko da su jednoobrazni I da svojim oblikom odgovaraju jedan drugom. Na engleskom se to zove typeface.

Font se u eri stonog izdavatva ili u digitalnoj eri skoro iskljuivo koristi kao sinonim za pismo ili familiju pisama, ali je ranije u eri olovnog sloga imalo neto drukije znaenje. U to vreme se svaka veliina slova morala liti zasebno, a jedan takav skup slova se nazivao font, pa su dva skupa znakova istog pisma razliite veliine, npr. 10pt I 12pt bila dva razliita fonta.

Rez je stilizacija odreenog pisma. To znai da jedno pismo moe imati razliite stilove od kojih su danas najpozantiji bold (zadebljala, masna slova), italic (iskoena, kurzivna slova), a postoje i druge stilizacije, kao to su thin, ultrathin, condensed, ili kapitelhen (small caps) itd. Osnovna stilizacija je uspravno pismo.Porodica ili familija sastoji se od svih rezova istog pisma. Garamond je prvi kreirao familiju koja se sastojala od uspravne antikve i kurziva (roman, italic) u meusobno harmoninom odnosu. Dananja standardna knjina familija sastoji se uspravnog i kurzivnog pisma (roman, italic) u dve teine (plain, bold), odnosno iz 4 fonta.Superfamilije ili sistemi sastoje se iz vie familija istog stila koje pripadaju razliitim vrstama. Tako jedan dizajn moe da se izvede u serifnom, sanserifnom i rukopisnom obliku ili se, recimo, osnovnim serifnoj i sanserifnoj dodaju poluserifna i polu-sanserifna familija.Razmak izmeu slova (engl. kerning) iliti spacija je vana osobina koja u velikoj meri utie na itljivost teksta. Nedostatak kerninga je najlake uoljiv na tekstu pisanom pisaom mainom, ili na fontovima koji kopiraju taj stil pisama. Naime u tom sluaju, svakom slovu je dodeljen podjednak prostor (na primer, slovu "i" i slovu "m" je dodeljen jednak prostor), pa su razmaci izmeu svih slova jednaki. Slova u takvom tekstu treba pribliiti jedno drugom, a potreba za tim je najuoljivija kod parova "Va", "AV", "Ti", "Ta", "Ts", ali i kod "V." i "V,", itd. Dananja profesionalna digitalna pisma ve dolaze sa kerniranim parovima, ipak mnogi kvalitetniji grafiki programi i programi za prelom stranice nude mogunost runog kerniranja.

Razmak meu redovima (engl. leading) nije kao to bi mnogi pomislili belina izmeu dva reda teksta, ve je to razmak izmeu osnovnih pismovnih linija dva retka teksta i vrlo je vaan za itljivost teksta, pogotovo tekueg. Ako je razmak premali tekst e izgledati sabijeno, a ako je prevelik, tekst e izgledati previe raspren po belini stranice, te e u oba sluaja biti teak za itanje. Veliina razmaka meu recima se obino meri u tipografskim takama ili u odreenom procentu u odnosu na veliinu pisma. Kao standardni razmak za tekui tekst obino se uzima 120% vrednosti veliine korienog pisma, pa bi u tom sluaju prored izmeu redaka nekog teksta sloenog sa veliinom pisma od 10 pt, iznosio 12 pt.

Razmak izmeu rei - optimalni razmak izmeu rei, teko je precizno odrediti, a on ponajvie zavisi od duine rei, tj. to neki jezik ima due rei, razmaci mogu biti manji. Ipak, postoje dva glavna pravila koja se odnose na razmak izmeu rei, a to su: kao prvo, razmak izmeu rei trebao bi biti vei od onog izmeu pojedinih slova, a manji od onog izmeu pojedinih redaka teksta, drugo pravilo kae da bi razmak trebao biti jednak najeem slovnom znaku u tekst. Ovo drugo pravilo zavisi od jezika, pa bi tako, statistiki gledano, u naem jeziku razmak trebao iznositi irinu kurentnog (malog) slova "a", u nemakom irinu kurentnog (malog) slova "n", a u anglosaksonskom svetu se uglavnom navodi irina verzalnog (velikog) slova "I". Kao neformalno pravilo ipak se ustalilo ono o malom slovu "n". U naem jeziku je to obino etverca (poluetverac), a moe d abude do 30% vea ili manja od toga. U svakom sluaju, razmak izmeu rei trebao bi biti jednak, a ako ve ne jednak, onda barem to konzistentniji. To je mogue kod tekstova koji su poravnati u levu ili desnu stranu, ili po sredini, dok je kod teksta koji je poravnat sa obe strane, uoljivo da razmak meu reima esto nije jednak, te da varira od retka do retka.

Uvlaenje poetnog redaPoetni red pasusa obino sadri belinu koja se naziva uvlaka (engl. indent). Belina uvlaenja kao i belina izlaznog reda da svakom tekstu prijatan i uravnoteen izgled. U knjigama pre XVI veka nije se koristila, ve su se koristili inicijali, a ponekad i znak paragraf . Redovno korienje uvlake poinje u XVI veku. Pravila uvlaenja su se menjala, ali neka od njih su:

Novi pasus poinje tamo gde je prethodni zavrio ali u sledeem redu, npr:Xxx xxxx xxxx xxxx x xxxx x xx x xxxxxxxxxxx xx xx.

Xxx x xxxxxxxxx...

Red poetnog pasusa se ne uvlai ali se kod svakog novog pasusa poveava meuredna belina;

Do irine reda od 16 cicera se red poetnog pasusa uvlai za jedan etverac, a za svakih 8 cicera poveanja irine, ta belina se poveava za jedan poluetverac;

Da uvlaenje za manje irine bude etverac, a za vee irine dva etverca;

Da beline pod poetnog pasusa bude velika onoliko ntipografskih taaka koliko red ima irinu u cicerima, s tim da se kod zaokruenja ide na manju vrednost.Za novinski tekst koji sadri vie stubaca koriste se druga pravila.

Neka opta pravila za uvlaenje su:

Kod veih irina sloga uvlaenje je vee (ali ne proporcionalno vee);

Kod vee gradacije pisma vea je belina uvlaenja;

iroki rezovi tahtevaju veu uvlaku, a uski manju;

Vea je uvlaka ako je vea meuredna belina; Vee marginalne beline zahtevaju vee uvlake.

Izlazni red

Izlazni red takoe treba da se sloi ispravno, jer obino poslednji red pasusa ne popunjava celu irinu reda, pa taj poslednji red treba da se sloi ulevo, po sredini ili udesno. Knjini i novinski slog ima u najveem broju sluajeva na poetku pasusa uvlaku i tada se izlazni red poravnava ulevo. I ovde vae neka pravila:

Belina kod izlaznog reda ne bi trebalo da bude manja od beline poetnog reda pasusa;

irina izlaznog reda ne sme da bude manja od beline uvlake poetnog reda;

Isto vai i ako se slae tekst bez uvlake, ali u ovom sluaju treba izbegavati da izlazni red ima izgled punog reda jer tada italac ne zna kada je pasus zaista i zavren;

Ako se primenjuje podela rei na kraju retka (engl. hyphenation), izlazni red ne bi trebalo da sadri samo kraj podeljene rei.

Isticanje u slogu

Isticanje u tekstu zavisi, pre svega, od vrste teksta i nee biti isto u knjinom tekstu, novinskom tekstu, tabelarnom i akcideninom tekstu.

Jedan od prvih naina isticanja u slogu je poveanje beline izmeu slova to se naziva pacioniranje. U programu Microsoft Word to se postie korienjem opcije Font iz menija Format. U toj opciji se bira kartica Character Spacing, a u njoj opcija Spacing koja kao izbor nudi Normal, Expanded i Condansed. Biranjem opcije Expanded postie se to takozvano pacioniranje. Poveanje beline se regulie u pointima. Ovaj nain isticanja se nekad amnogo vie koristio, u vreme kada se nisu izlivali razliiti rezovi istog pisma.Danas se to mnogo manje koristi. Kod primene ovog postupka treba potovati mnoga pravila jer se, na primer, tekst koji koristi rukopisno pismo nikad ne pacionira, zatim ne primenjuje se na rimske i arapske brojeve, zagrade, navodnike it.

Danas se mnogo vie koristi isticanje kurzivnim rezom iako je ono nastalo mnogo kasnije. Pogodnije je od pacioniranja jer se ne menja mnogo kontrast slike cele stranice. Takoe, kurzivno pismo se nikada ne pacionira.

Za isticanje se takoe mnogo koristi polucrni rez. Za razliku od kurziva kontrast slike stranice se znaajno poveava, pa se ovaj nain isticanja koristi samo za ono to je najvanije, a nikako en za neke vee delove teksta. Ako se polucrni rez korsti za isticanje onda se ne koristi pacioniranje jer oni, na izvestan nain, imaju suprotne efekte.

VERZALNIM slovima se obino ne istie tekui tekst. On obino slui za rangiranje delova teksta po vanosti, pa se esto koristi za naslove. Umesto toga je bolje da se upotrebi kapitelhen pismo, jer se pomou njega postie skladan efekat. (Opcija Small Caps u prvoj kartici opcije Font iz menija Format)

Podvaenje se u knjinom tekstu veoma retko koristi za isticanje.

Isticanje veoma vanih delova teksta moe se postii poveanjem gradacije, ali se to retko radi u vezanom tekstu, jer to onda postavlja problem izbora optimalnog proreda izmeu redova. Na primer, u knjinom slogu osnovni tekst emo slagati iz garmonda (10tt), naslove poglavlja iz cicera (12tt), a primedbe i fusnote iz petita (8tt). Naslovna strana se takoe rangira i esto je cela iz verzalnih slova.

Jo jedan nain za isticanje je uvlaenje teksta sa leve i desne strane, odnosno pomeranje leve i desne margine.

Vaan nain isticanja za neke posebne sluajeve je visea uvlaka (engl. hanging indent). Svaki novi pasus poinje punim redom, a svi ostali su uvueni obino je belina uvlaenja ona ista koja se koristi kod uvlaenja prvog reda. U programu Word postie se u opciji Paragraph menija Format. Bira se vrednost Hanging za opcija Special. Koristi se za renike, adresare, indekse, itd.

Isticanje se moe vriti i uokviravanjem teksta. Beline izmeu okvira i teksta moraju da budu usklaene sa meurednom belinom. Tu belinu je nekad odreivao slovoslaga, a danas je uglavnom odreuje program. Na primer u programu Word uokviravanje se postie opcijom Borders and Shadings menija Format, a onda se biranjem dodatnih mogunosti (Options...) moe precizirati belina izmeu teksta i okvira izraena u pointima. Savreniji programa proraunavaju ovu belinu automatski na osnovu gradacije pisma, proreda, irine reda, itd. U ovom pasusu je, na primer ta belina odreena kao: gore 5pt, dole - 5pt, desno 10pt, levo 10pt.

Posebno je pitanje isticanje naslova u tekstu, pre svega zato to postoje razliite vrste naslova: naslovi knjiga, poglavlja, odeljaka, hrpteni naslovi, a u onvinama su to jo i glavni naslov, podnaslovi, meunaslovi.

U knjinom tekstu su osnovna pravila za slaganje naslova sledea:

Pismo naslova treba da bude blisko sa pismom osnovnog teksta;

Naslove treba slagati jednoobrazno kroz celu knjigu, i to to se tie pisma, veliine i lika, kao i proreda ispod i iznad naslova. Za naslove se mogu koristiti i verzalna i kurentna slova, ali je za dugake naslove bolje da to budu kurentna slova. Mogu se koristiti razliiti rezovi, ali jedoobrazno kroz celu knjigu.

Treba voditi rauna o rangiranju naslova, ali za rangiranje ne treba koristiti vie od dve do tri veliine.

Ako je naslov dui treba ga pogodno podeliti tako da delovi naslova budu pribline irine. Deljenje rei u naslovima treab svakako izbegavati

Naslovi se mogu slagati desno poravnati, levo ili na sredinu, ali i taj izbor mora da bude jednoobrazan.

Beline se iznad i ispod naslova odreuju po pravilu zlatnog preseka (najbolje), ali tako da bude vea beina iznad naslova, a manja ispod. Odnos moe da bude i 2:1, 3:1, 3:2, 5:2, a sve to zavisi od izdanja.

Sve ovo se odnosi na naslove u knjigama, dok za novine vae sasvim druga pravila, posebno zato to se novine slau u vie stubaca. Osim toga veliina odnosno rang naslova zavise od poloaja teksta na strani. Naslovi su u noivinama esto sloeni razliitim pismom od teksta, ali to se u novinama ne tretira kao nedostatak.Formati papiraU tamparstvu i izdavatvu se koristi nekoliko standardnih formata papira i nekoliko dodatnih. Formati papira su bitni kada se radi neki tamparski proizvod.Standardni formati su formati A, B i C. Poetni formati su A0, B0 i C0, i svaki sledei format se dobija deljenjem veliine due stranice na dva jednaka dela. Tako, npr. kada se sastave dve stranice A5 formata, dobija se A4 format. Zbog preciznosti, formati papira se uvek izraavaju u milimetrima.

Meunarodni standard za veliinu papira je ISO 216 i on se zasniva na nemakom standardu DIN 476 iz 1922. Njegov jedinstven kvalitet je jedinstvena srazmera obe dimenzije. Naime, odnos visine i irine papira u svim dimenzijama je priblino 2 (1.4142), tako da kada se bilo koji papir presavije na pola, dobijene polovine imaju isti odnos. Tako se broure veliine A5 mogu praviti na papiru veliine A4 koji se onda presavije na pola. Takoe, ako sliku treba predstaviti na duplo manjem formatu, treba je smanjiti za otprilike 70% (je je 0.707 reciprona vrednost 2). Da bi se udvostrila povrina slike, treba je uveati za, otprilike 140% (tu je faktor priblino 2). Unutar ISO metrikog sistema, osnovni format papira je A0 i njegova povrina je 1 m. (kk2=1 ( k=sqrt(sqrt(2)/2) =0.8409 ( d=sqrt(sqrt(2)) = 1,18921), ili posle zaokruivanja, A0 = 1188mm 840mm = 997992mm 1m). Naredne veliine papira u ovoj seriji su A1, A2, A3, itd., I one se dobijaju kada se prethodna veliina papira podeli na pola paralelno sa kraom stranicom. Najee koriena veliina je A4 (210 297 mm). Njena dodatna prednost je da kada se standardi papir veliine A4 napravi od takozvanog 80-gramskog papira (80 g/m), to je standard za fotokopir aparate i laserske tampae njegova teina je 5 gr, to dozvoljava da se lako izarauna teina svake poiljke u potanskom saobraaju. A4: 210 297 mm= 62370 mm = 0,062370 mteina A4: 0,062370 m 80 g/m = 4,9896gOvaj standard su prihvatile sve zemlje sveta, osim SAD-a i Kanade. U Meksiku, Kolumbiji, ileu i na Filipinima standard je prihvaen, ali je I dalje u najiroj upotrebi US format pisma.Formati A i B se koriste za tampanje knjiga, novina, asopisa dok se C koristi za ambalau.

ABC

01188 8401400 10001296 917

1840 5941000 700917 648

2594 420700 500648 458

3420 297500 350458 324

4297 210350 250324 229

5210 148250 175229 162

6148 105175 125162 114

774 x 10588 x 12581 x 114

852 x 7462 x 8857 x 81

937 x 5244 x 6240 x 57

1026 x 3731 x 4428 x 40

Format B se mnogo manje koristi. Povrina jednog B formata je geometrijska sredina povrina dva susedna A formata. Tako je, na primer, B1 izmeu A0 i A1 po veliini, sa povrinom 0.71 m (povrina A0 je 1m, povrina A1 je 0.5 m, a povrina B1 je 10.5=0.07071). Poto je i u ovom formatu zadran odnos 2 izmeu due i krae stranice, rezultat je da je dua stranica formata B1 tano 1m, a kraa je 2/2. (kk2=2/2 m( k=2/2 =0.7071m ( d=1m)

To znai da format B0 ima krau stranicu 1m, i da redom B formati imaju stranice koje su dobijene polovljenjem metra. Koristi se za postere 50 cm70 cm, a forma B5 se dosta esto koristi za knjige. Takoe se koristi za koverte i pasoe.

Format C se koristi samo za koverte. Povrina formata u C seriji je geometrijska sredina povrina formata A i B serije istog broja. Na primer, povrina formata C4 (324 229 = 74196mm) je geometrijska sredina povrine formata A4 (297 210 = 62370 mm) i povrine formata B4 (350 250=87500) (sqrt(62370*87500)=7387474196). Ovo znai da je C4 malo vei od A4, a B4 malo vei od C4. U praksi to znai da papir za pismo veliine A4 staje u kovertu C4, a koverta C4 staje u kovertu B4. Sve ovako propraunate i usklaene veliine papira znae da nema gubitka na papiru.Severnoameriki formati su potpuno drugaiji. Tekui SAD standardi su podskup veliina koje se nazivaju: "Letter", "legal", "ledger", and "tabloid". Kakvo je poreklo tanih dimenzija veliine "letter" (8in11in, 215.9mm279.4mm) danas nije poznato, premda postoje razna objanjenja. Ameriki nacionalni institut za standardizaciju (American National Standards Institute) je 1995. usvojio standard ANSI/ASME Y14.1 koji definie veliine papira, a koji se zasniva na de facto standardu 8in11in "letter" kome je pridruena oznaka "ANSI A". U ovaj standard je ukljuen i format "ledger"/"tabloid" I oznaen kao "ANSI B". I ovaj standard je slian standardu ISO po tome to deljenje stranice na pola daje manji format sledei u nizu. Ali, proizvoljno izabran odnos dovodi do toga da su prisutna zapravo dva odnosa izmeu veliina duina due i krae stranice. Namein inmm mmRatioAliasSimilar ISO A size

ANSI A8 11216 2791.2941LetterA4

ANSI B17 1111 17432 279279 4321.5455Ledger[2]TabloidA3

ANSI C17 22432 5591.2941A2

ANSI D22 34559 8641.5455A1

ANSI E34 44864 11181.2941A0

Dizajniranje knjiga

Prema Janu ioldu: postojalo je vreme ka su u knjigama odstupanja od zaista lepih propotcija stranica 2:3, 1:3, I zlatni presek bila veoma retka. Mnoge knjige proizvedene izmeu 1550 i 1770 se pridravaju tano ovih proporcija, do na pola milimetra. Zlatni presekZlatni presek je du podeljena na dva dela u zlatnom odnosu, a to znai da se ukupna duina a + b odnosi prema duem segemntu a kao a prema kraem segemntu b.

Zlatni presek je matematika konstanta koja iznosi, priblino 1.6180339887. Poev od renesanse, a moda I ranije, mnogi umetnici I arhitekte su izraivali svoja dela tako da zadovoljavaju bar priblino zlatni presek, a to se posebno odnosi na pravougaone oblike, kod kojih se dua stranica odnosi prema kraoj po zlatnom presekuu jer su verovali da su takve proprocije estetski najpoeljnije. U matematici se ovaj odnos izuavao zbog mnogih jedinstvenih i interesantnih osobina. Zlatni presek se esto oznaava grkim slovom (phi). Algebraski to je (vidi sliku):

Ova jednaina ima jedinstveno pozitivno reenje, iracionalan broj:

Na slici je data konstrukcija pravougaonika ije stranice su u odnosu zlatnog preseka.

Latinski nazivi za zlatni prsek su sectio aurea i sectio divina.Odnos zlatnog preseka i Fibonaijeovog niza:

U matematici Fibonaijevi brojevi su niz (sekvencija) brojeva nazvana po matematiaru Leonardo Pisano, koji je poznat pod imenom Fibonacci (to je skraeno od filius Bonaccio, "sin Bonaccio-a"). Fibonaijeva knjiga iz 1202. Liber Abaci uvodi ovaj niz u zapadnoevropsku matematiku, iako je ovaj niz or ranije poznat u indijskoj matematici. Prvi broj niza je 0, drugi je 1, a svaki sledei je jednak zbiru prethodna dva broja u nizu, ime se dobija niz 0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, itd. U matematici, ovaj niz se definie na sledei nain (rekurzija)

F0F1F2F3F4F5F6F7F8F9F10F11F12F13F14F15F16F17F18F19F20

011235813213455891442333776109871597258441816765

To jest, posle dve poetne vrednosti, svaki broj je zbir prethodna dva broja. Prvih 20 Fibonaijevih brojeva su:

Poploavanje sa kvadratima ije su stranice uzastopni Fibonaijevi brojevi.

Johannes Kepler, (December 27, 1571 November 15, 1630) nemaki matematiar I astronom, kljuna figura naune revolucije XVII veka je primetio da je odnos dva susedna Fibonaijeva broja konvergira. On je pisao: "kao to je 5 prema 8 tako je, praktino, 8 prema 13, a kao to je 8 prema 13, tako je skoro 13 prema 21, i zakljuio je da ovaj niz odnosa dva susedna Fibonaijeva broja konvergira ka zlatnom preseku .

n12345678910

Fn+1/Fn121.51.6671.61.6251.6151.6191.6181.618

Golden canon

Tschichold's "golden canon of page construction" here illustrated by a synthesis of Tschichold's figure thereof, with the diagonals and circle, combined with Rosarivo's construction by division of the page into ninths. These two constructions rely on the 2:3 page ratio to give a type area height equal to page width as demonstrated by the circle, and result in margin proportions 2:3:4:6. For other page ratios, Rosarivo's method of ninths is equivalent to van de Graaf's canon, as Tschichold observed.

Medieval manuscript framework according to Tschichold, in which a text area proportioned near the golden ratio is constructed. "Page proportion is 2:3, text area proportioned in the Golden Section."[8]Tschichold's "golden canon of page construction"[1] is based on simple integer ratios, equivalent to Rosarivo's "typographical divine proportion."[10][edit] Interpretation of RosarivoRal Rosarivo analyzed Renaissance books with the help of a drafting compass and a ruler, and concluded in his Divina proporcin tipogrfica ("Typographical Divine Proportion", first published in 1947) that Gutenberg, Peter Schffer, Nicolaus Jenson and others had applied the golden canon of page construction in their works.[11] According to Rosarivo, his work and assertion that Gutenberg used the "golden number" 2:3, or "secret number" as he called it, to establish the harmonic relationships between the diverse parts of a work,[12] was analyzed by experts at the Gutenberg Museum and re-published in the Gutenberg Jahrbuch, its official magazine.[13] Ros Vicente points out that Rosarivo "demonstrates that Gutenberg had a module different from the well-known one of Luca Paccioli" (the golden ratio).[13]Tschichold also interprets Rosarivo's golden number as 2:3, saying:

In figure 5 the height of the type area equals the width of the page: using a page proportion of 2:3, a condition for this canon, we get one-ninth of the paper width for the inner margin, two-ninths for the outer or fore-edge margin, one-ninth of the paper height for the top, and two-ninths for the bottom margin. Type area and paper size are of equal proportions. ... What I uncovered as the canon of the manuscript writers, Raul Rosarivo proved to have been Gutenberg's canon as well. He finds the size and position of the type area by dividing the page diagonal into ninths.[8]

Olivera Stojadinovi Roena 14. oktobra 1953. u Beogradu.Diplomirala 1985. godine na Grafikom odseku Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, a 2001. zavrila postiplomske studije na istom fakultetu. Vanredni profesor FPU na predmetu Pismo. Oblasti delovanja: Projektovanje pisma, kaligrafija, oprema knjige, grafika. Projekti vezani za irilika pisma. lan tima koji je radio na rekonstrukciji ranih knjinih tipografskih irilica. Svoja tipografska pisma izvodi u irilici i latinici. HYPERLINK "http://www.itcfonts.com/Ulc/2911/Stojadinovic.htm" \t "_blank" Sarauje sa ITC (International Typeface Corporation), SAD.

etverac (EM), poluetverac (en), etvrtinkaetverac je jednak gradaciji.. To je kvadratni prostor u kojem je definirano slovo. Kada odredimo veliinu pisma (type size), odredili smo veliinu etverca. Slika slovnog znaka je najee unutar etverca. Najea visina slike verzalnog slova (X-verzal) je oko 70% etverca, kurenta oko 50% (x-kurent), descendera oko -22%. Kod pisma HYPERLINK "http://public.carnet.hr/~viziljak/predavanja/tipografija1/cetverac%20times.gif" Times te su veliine: 68%, 47% i -21%. U pismu Arial, ti su odnosi: 72%, 52%, -21%. Kod rukopisnih oblika su ti odnosi veoma razliiti. HYPERLINK "http://public.carnet.hr/~viziljak/predavanja/tipografija1/cetverac%20monotyp.gif" Monotype corsiva ima te vrijdnosti: 59%, 47%, -26%. U ovom pismi je i ascender vii od slike vrha verzala; 68%.

Sa etvercem se odreuje irina svakog slova zajedno sa bjelinom do slijedeeg slova, poetak slike slova, zavretak slike slova. Premda je slika slova u veini slova smjetena unutr etverca, neki znakovi mogu biti ili djelomino ili cijeli izvan etverca odnosno izvan njegove definicije. Naprimjer, matematiki znak sume i integrala izlaze iz okvira etverca a neki akcenti su zbog praktinog pisanja u potpunosti ispred etvrca. Pola irine etverca primjenjuje se samo na irinu slova. Najei slovni znak: razmak meu rijeima, je za mnoga pisma odreen poluetvercem a to je i irina slova N. Crtice koje oznaavaju prekid meu reenicam su irine etverca (em dash) a crtice meu brojkama ili prefiksi su irine poluetverca (en dash). etvrtinka je razmak koji se koristi za male razmake kao naprimjer u definiranju bjeline u formuli sin x, cos x. Taj razmak se u mnogim programima za pisanje teksta ne moe definirati.

Main article: HYPERLINK "http://en.wikipedia.org/wiki/Canons_of_page_construction" \o "Canons of page construction" Canons of page construction

Jan Tschichold ( HYPERLINK "http://en.wikipedia.org/wiki/April_2" \o "April 2" April 2, HYPERLINK "http://en.wikipedia.org/wiki/1902" \o "1902" 1902 HYPERLINK "http://en.wikipedia.org/wiki/Leipzig" \o "Leipzig" Leipzig, HYPERLINK "http://en.wikipedia.org/wiki/Germany" \o "Germany" Germany HYPERLINK "http://en.wikipedia.org/wiki/August_11" \o "August 11" August 11, HYPERLINK "http://en.wikipedia.org/wiki/1974" \o "1974" 1974 HYPERLINK "http://en.wikipedia.org/wiki/Locarno" \o "Locarno" Locarno, HYPERLINK "http://en.wikipedia.org/wiki/Switzerland" \o "Switzerland" Switzerland) je bio tipograf, dizajner knjiga, pisac i uitelj.