Tl m illmskl rodMr Violeto Zubonov

e tako davno, razgovarajtdi sa mladim novinarima o tim-skom radu, zakljudila sam da ukoliko analiziramo timskirad u medijima, problem moZemo sagledati na nekoliko

nivoa:nezainteresovanost za timski radnedovoljna informisanost/neznanje o radu u timovimanemotivisanostnesposobnost menadZmenta medijske kuie da formira timovenametanje lidera tima kao preduslov za otpor i nefunkcionalnost

timskog rada.Staie to tako specifidno, a opet ve6 svima dobro poznato kada je

o timskom radu red, o demu treba voditi raduna i kako nauditi da utimovima radimo?

IstraZivanja radena u prole6e 2002. godine pokazuju da svi ispi-tanici (menadZment detiri velike organizacije iz razlilitih privrednihsegmenata, sa teritorije Vojvodine) smatraju da timski rad multipli-cira efekte, da je korisniji od pojedinadnog rada, ali prilikompoku5aja da objasne Sta je to, nisu umeli!

Da li je dovoljno raditi ne5to skupa, ose6ati duh zajedni5wa inekakw pozitivnu energiju koja struji svuda uokolo, pa reii da radi-mo u timu? Naravno da ne! Poverenje, saradnja, odgovornost,

uvaZavanje razliditosti, podjednak znadaj svih uloga u timu, koordi-nacija, jedinstvenost... samo su neki od neophodnih dinilaca kojitim tvore.

Treba re6i i da su karakteristike timova s aspekta organizacije:kljudne karike u ve6ini organizacijana jednom mestu sadrZe ve5tine, iskustva nekolicine ljudiprimenjivost na nivou organizacije i na nivou timafleksi,bilnost i odgovornost izazovima i zahtevima

tvelika posve6enost sopstvenom napretku i uspesima.Bave6i se fenomenologijom timova, Blan5ard dolazi do zakljud-

ka da su timovi pretpostavke za kulturu samoodgovornosti, jer

mogu da proizvedu mno5tvo ideja i iskustava, koja pomaZu pre-duzedu da re5i komplikovane probleme, koji se pojavljuju u dana5-njem konkurentskom i promenljivom okruZenju. elanovi nekogtima znaju i mogu da urade daleko vi5e kao celina nego bilo kojipojedinac za sebe. "IJ pravom timu niko nije pametan toliko kao misvi zajedno. Tim stvamo moLe vi5e nego njegov najinteligentnijidlan, po5to on stvara sinergiju (l+1>2), koja vodi neodekivanimmetodama re5avanja vaZnih problema." (Blanchard, 2000.)

Ima autora (Taylor, Show, Schachtal) koji ne dele navedenostanovi5te i smatraju da je timski rad kodnica stvarala5tvu i da inte-rakcija izmedu dlanova grupe ne doprinosi kreativnom re5avanjuproblema, kao i da kultura odgovornosti ne zavisi od pojedinacanego je pod znadajnim uticajem organizacione kulture.

Neki autori kod nas, bave6i se problematikom timova smatrajuda se ne mogu izbeti radovi autori poput Meredita Belbina(Meredith Belbin), osnivada i idejnog tvorca koncepta timskog radau svetu, pa tako usvajaju njegovo shvatanje tima koje insistira nagrupi pojedinaca "koji rade zajedno da bi postigli viSe, bolje ibrlenego kada rade pojedinadno. Tim podstide, koristi i razvija snage,ve5tine, znanja i iskustva svojih dlanova i tako nadoknaduje i pre-v azllazi individualne slabo sti. " (Belbin, I 99 8)

"Igrad mora znati osnove igre i kakva je njegova uloga na terenu.Drugo, igrade treba pritegnuti. To je disciplina. Moraju igrati kaoekipa, a ne kao gomila pojedinaca. Ne trebaju nam primadone.

Znam mnoge trenere koji imaju dobre igrade, koji poznajuosnove igre i wlo su disciplinovani, a ipak ne pobecluju... da biigrali kao ekipa, momci moraju brinuti jedan o drugom. Moraju sevoleti. Svaki igrad mora imati na umu momka kraj sebe i misliti:'Ako ne zaustavim ovog tipa, slomi6e Polu nogu. Moram dobro daradim svoj posao, tako da Pol mole da obavi svoj." (Ajakoka,Novak, 1996)

Nije ni malo sludajno odabran ovaj primer iz sporta. Kada sepomene tim, uvek nam je prva asocijacija, neka sportska ekipa.Zalto? Zato lto unutar jedne sportske ekipe sve funkcioni5e upravoonako kako treba da bude u jednom radnom timu unutar organi-zaclje.

ASOHSZASATETITSKU TV\ -

+38f | | ?22 454o., sotelitv@eunel.yu

juli - avgust 2003