"Pesme moje,pesme moje,ni za ta me ne krivite ostanite s drugovima i za mene iviteTOMAautorivko.M.BojaniizdavaUdruenje nezavisnih izdava a knjigatira500"Inicijativa da jedna ulica u Beogradu ponese imeTome Zdravkovi a"http://www.facebook.com/group.php?gid=234239545620&ref=ts

MIT ZA IVOTAToma Zdravkovi je roen u Aleksincu,20.novembra 1938 godine.Jugoslovenski arl Aznavur.Prever nae narodne muzike.ovek,boem,peva,umetnik...Autor je najpopularnijih ansona,kafanskih pesama,starogradske i narodne muzike.etiri puta se enio i otac je dvoje dece,akline iz prvog braka i Aleksandra iz poslednjeg braka sa suprugom Gordanom.iveo je kratko i burno 53 godine.I srean i nesrean istovremeno."Peva sa najtunijim oima na svetu".Teko se probijao kroz ivot.Do slave i popularnosti stigao je zaobilaznim putem.Od rodnog Aleksinca do bolnike sobe VMA u Beogradu,gde je i preminuo 30.septembra 1991 godine.

Pesnik i boem koji je sve svoje pesme doiveo,i na kraju iskreno,kakav je bio svoj ceo ivot,priznao je "Kada bih se ponovo rodio,radio bih sve drugaije".Voljen i cenjen,u ljubavi nije imao sree.Voleo je i bio voljen ,ali je pravu sreu naao tek sa etvrtom suprugom Gordanom,u poznim godinama u dalekoj Kanadi,kada je ve bio na putu bez povratka."Mislim da bih istog asa ozdravio kad bih zapevao"govorio je kad vie nije bilo nade i dok su se aneli u oblacima prestrojavali da mu obezbede poasno mesto u nebeskom horu.Toma Zdravkovi je otiao.Ostale su njegove pesme da ive kao spomenici vremena i budu svedoci neprolazne vrednosti i veliine oveka,pesnika,boema i pevaa koji,kao niko,nikad pre,ali ni posle njega, nije imao "viak duha"Njegova supruga Gordana,se i dan danas,bezuspeno bori da zatiti njegova autorska prava.Hvala Tomi Zdravkoviu za sve njegove pesme,pevane duom, iz srca,za sva njegova dobroinstva,za to to je bio "srce u obliku oveka".

ivko.M.Bojani

KOLA ZA PTICE"Biti konj i biti vuk,to nije isto.A ja sam izvan opora.Nisam nikome pripadao.A ini mi se da ni sada nikome ne pripadam.Ljudi e pomisliti da sam bio njihov.A ja sam,me utim,bio me u zvezdama.Nedodirljiv sam.Izuzetna,ali opaka sloboda.Hvatanje za nita.Da bi se lebdelo ili letelo.Moda je u tome izvesna dra?Leteti,ali ne u pravcu tu eg vetra,nego svog sopstvenog talasa.ta bi dete elelo da bude?Da ide u kolu gde se u i kako da se bude Bog.Kako nema takvih kola,onda sam ja krenuo u kolu za ptice.Da ne budem avijati ar,ve da letim.Tako sam,onda,naao obe kole,u jednoj te istoj.I onu gde se u i,kako sa postaje Bog,i onu za ptice,za letenje".Mika Anti ,1986godine

-KRALJ KAFANE-

Kada je imao samo 3 godine otac Duan je odveden u zarobljenitvo,a majka Kosara se na sve na ine dovijala kako bi prehranila, sebe baku Savku i petoro de ijih usta.Odluka je pala neo ekivano:-Deco,nemamo izbora,moramo da se vratimo u Pe enjevce.Tako je Toma ,zajedno sa porodicom,kada je imao samo tri godine otiao iz Aleksinca,jer je,smerna i uvek puna razumevanja za sve,a naro ito za decu,majka Kosara procenila da e se porodica u selu lake prehraniti...Tu u Pe enjevcima,Toma Zdravkovi je zapevao,po prvi put shvatio fatalnu privla nost pesme i zlehudu sudbinsku vezu malog siromanog i neuhranjenog de aka i melodije,re i,stiha,koji e nedugo zatim postati jedina njegova insputacija i motiv za teko probijanje na nesigurnim i za njega nesigurnim putevima sudbine...Toma je u stvari od ranog detinjstva bio druga iji od ostalih.Krhak i nean sitan do saaljenja,neugledan imao je samo jednu prednost u odnosu na ostale u svom okruenju-lepo je pevao-Jeste pevao je kao slavuj,kako su mu govorili,ali je meni,brinoj majci,onako si uan,uplaen i srameljiv,izgledao kao prelepa nena pti ica sa krilima duginih boja.Plaila sam se za njega,uverena da je nejak za svet oko sebe i sve zamke koje su ga o ekivale.Istovremeno plaila me je njegova odlu nost da suprotno od logike donosi odluke i bori se sa teko ama kojima smo bili izloeni-kazivala je mnogo kasnije majka Kosara o svom Tomi koji je uspeo da se izdigne iznad svih nevolja i da ne ba rui astim stranama ivota,uspe i proslavi prezime skromne porodice Zdravkovi iz Pe enjevaca kod Leskovca.U osnovnoj koli je postao prvak hora,de a i koji jedva da je bio vii od kolske klupe,ali koji je setnim i milozvu nim glasom stekao simpatije i aka i profesora.Toma je je pevao i sanjao otvorenih o iju.Lepo selo u kome su iveli bilo je premalo da ambiciozni de ak u njegovim skromnim okvirima smesti sve svoje de a ke snove i ambicije.elja da ode i sre u potrai na irokim bulevarima grada ,koji je pruao vie mogu nosti,je bila ve a od straha koji je ose ao prema svemu.Svaki slobodan trenutak izme u obaveza u koli i ku i koristio je da uiva u muziciranju seoskog harmonikaa Steve...

Ni iskusnom Stevi nije promakao talenat za pesmu malog Tome.Jednom ga je pozvao da sa njima po e na neko slavlje,i tamo iskoristi pauzu izme u dve pesme i udene neku svoju,ve nau enu melodiju.Tako je i bilo.Na slavlju koje je potrajalo celu no ,Toma je propevao pred "pravom" publikom i prvi put pobrao simpatije.Naravno vie zbog svog milog i nevinog izgleda nego li zbog pesme.Nije dobio obe ani honorar,ali je po prvi put u krevet otiao puna stomaka.A to jeza uvek gladnog de aka bio iskorak iz sivila dotadanjeg ivota,ali i putokaz da bi on s pesmom,kao svetlom u mraku, mogao sti i do ostvarenja svih svojih snova.Lep i dobar sluh otvorili su malom Tomi nove horizonte.Krajem osnovne kole zaljubio se u pozorite i na daskama hrama boice Talije je doiveo svoje prve pohvale.Gostovanje kolske trupe u Leskovcu bio je doga aj za si unog trinaestogodinjaka,de aka koji je ini se vie od svojih vrnjaka urio napred u budu nost i eleo da to pre presko i neke stepenice na putu do slave o kojoj je matao.Prvi susret sa gradom usadio je u Tominoj svesti jednu elju-Ho u da ivim u gradu-mislio je dok je otvorenih o iju "gutao"kaldrmu tadanjeg Leskovca koji mu se inio ogroman i neosvojiv.Na takmi enju kola,Toma i njegovi vrnjaci su pobedili,a mali de ak iz siromane porodice je pobrao sve simpatije za ulogu Potea u "Zoni Zamfirovoj"...."Prvi odlazak u Leskovac umnogome je odredio dalju sudbinu Tome Zdravkovi a koji je po okon anju osnovne kole samoinicijativno odlu io da kolovanje nastavi u gradu.Na maj ino pitanje otkud to,zna li on da Zdravkovi i to ne mogu ispratiti,Toma nije znao odgovor,ali je uprkos svemu bio siguran da naputa Pe enjevce bez obzira na iskuenja i golgotu koja ga je o ekivala.Toma je odlu io i uporan i tvrdoglav,kao svaki mladi koji se ne miri sa postoje im stanjem preselio se u Leskovac.Sa neto "si e" u depu,i gotovo bez prtljaga,sam,uplaen od budu nosti,uspeo je samo da kae-Zbogom-i zauvek je otiao iz Pe enjevaca u koje se kasnije,iako retko vra ao pun emocija iljubavi za zavi aj u kojem su ostali majka,otac,koji se vratio iz zarobljenitva i zaposlio kao mesar,bra a

Ivan,Aca i Novica i sestra Mirjana.Kratko vreme dok je to mogla pokrivati ona "si a iz bunog depa" skromnog de aka,stanovao je kod izvesne baba ivke,ali je ubrzo morao na ulicu...Bez para i bilo kakve pomo i "preselio" se na elezni ku stanicu,a hranio sekako je i gde stigao.Bila su teka vremena za sve.Za malog Tomu posebno.Morao je da napusti i srednju tekstilnu kolu.Postao je dete ulice,ali jo vie odlu an da ide svojim putem pa ta bude.

Igrom sre nih okolnosti,a zahvaljuju i talentu za glumu,kao petnaestogodinjak je dobio prvi angaman u pravom pozoritu.Preko no i je postao miljenik svih,isticao se na sceni a i standard mu je sko io.Sa ulice i tvrde eleni ke klupe preselio se u sobi ak iza scene u kojem nije duvalo i bio je za malog vagabunda,kraljevski apartman.Narodno pozorite,me utim,nije plivalo u izobilju,pa je Toma i pored talenta,morao da prona e,drugu,mirnu luku.Iako su neke starije kolege traile od upravnika da se talentovani de ak uputi u srednju gluma ku kolu,para nije bilo.Toma je morao opet na ulicu.Kratki trenuci sre e i zadovoljstva gubili su se pred novim naletima siromatva i bede koji su obeleili dane de atva i sazrevanja Tome Zdravkovi a...Odlazak iz pozorita,sre om,dogodio se u toplim letnjim danima,pa je Toma dane provodio u lutanju,a no na klupi u gradskom parku.Bee i od ulice uto ite je naao,a gde bi drugde,do u kafani koja e postati neizbeni pratilac nesre ne sudbine oveka koji je postao sinonim i kralj zadimljenih prostora,ljudi sa dna ivota i boeme koji su bee i od stvarnosti,ba kao i mali Toma sivilo svakodnevnive topili u velikim koli inama alkohola.Bio je to sudbinski korak Tome Zdravkovi a " oveka tunih o iju",boema i pravog Don Kihota koji je u dimu cigareta i mirisu alkohola,guvi i graji,pronaao svet kojem se nesebi no davao i pripadao sve do kraja ivota.Prvo je sedeo u uglu bez posluenja za koje nije imao para.Zatim su za njegov sto po eli da stiu okanji i i sa "brljom" kojom su ga astili neobuzdani doma i pijanci i stranci.Onda je Toma dobio i mikrofon i priliku da pokae da i on zna da peva.Otada je svaku pauzu u nastupu peva ice koristio da se nametne.-Bio je to moj prvi nastup pred publikom.Kafana je prvo zanemela a onda omah zatim za njim zapevala.Prvu pesmu zavrio je aplauz,taj opijaju i damar dlanova ljudi iz svih delova

kafane,sale,dvorane ili hale koji e Tomu Zdravkovi a kao neizbeni pratilac uspeha slediti do kraja i onog tunog septembarskog dana 1991. godine kada se sa ivotne scene,posle teke i duge bolesti,preselio u drutvo an ela.Tada je shvatio da u njemu postoje jo neotkriveni rudnici sjaja na ijim

e krilima leteti do najve ih po asti i slave,kojom se malo ko na ovim prostorima,moe ponositi.-Umem i mogu da pevam-to saznanje je bilo dovoljno za potpuno zadovoljstvo koje mu te no i o ima ne e dati sna.Imao je samo 15 godina i to je bilo isuvie malo da bi zahvaljuju i talentu mogao da dobije angaman i ivi od pesme.Bio je gladan i nesposoban da prona e put do sigurnog krova nad glavom i hranom.Zato je oberu ke prihvatio poziv da pokua u koli za negovateljice..."Muka negovateljica" mu je pruala kakvu-takvu sigurnost.No i ta sre a nije trajala dugo.Zaljubljiv i osetljiv zagledao se u prvu devoj icu kraj sebe,a ljubav mu je donela nove nevolje.Zabavljanje sa lepom vrnjakinjom nije se svidelo upravniku koji je Tomu isterao sa kursa,pa se Toma ponovo naao na ulici.A odatle jedini mogu i smer za de aka bez igde ikoga,bila je kafana.U "Hisaru",na kraju grada upoznao je svoju dobru vilu,tada nepoznatu,ali talentovanu peva icu Silvanu.Ona je u njemu prepoznala talenat i neku vlastitu teinu dotadanjeg ivljenja,pa je ona prva pruila ruku oveku koji

e je mnogo gocina kasnije svojom pesmom "ta e mi ivot" lansirati u sami vrh jugoslovenske muzike.Na alost ni Toma ni Silvana koji su kasnije obeleili jedno vreme i jedan pravac,nisu imali mnogo sre e.Otili su rano,u vreme kada su jo mnogo mogli dati,ali su ostale njihove pesme koje se isada sa nesmanjenim arom pevaju na koncertima,ali jo vie u kafanama,tim hramovima boemskog ivota i neke nesre ne sete koja je sve do kraja pratila i Silvanu i Tomu.Silvana je uspela da nagovori upravnika restorana da i Tomu angauju.Nije dobijao platu ali se "talio" sa ostalima-delio je baki sa ostalim muzi arima.Naalost idila je kratko trajala.Silvana je dobila novi anganman,a Toma je opet ostao sam.Ipak susret sa njom mu je doneo samopouzdanje koje mu je bilo neophodno da nastavi svojim putem.Sada ve siguran da ne e nita drugo raditi ,muzika je definitivno postala njegovo zanimanje.Do pravog angaman je bilo teko do i,pa je sa raznim muzikantima pevao po slavljima i svadbama irom Srbije.Po prvi put je imao

redovna primanja i dovoljno para za ,istina,skroman ivot.U to vreme upoznao je harmonikaa Hazima Loli a s kojim se preselio u Bosnu,ta nije u Tuzlu,gde je prvo pevao u domu "Moa Pijade"Ni tada nije bilo lako.Zajedno sa Tomom pevale su dve peva ice Rua i Dara,a gosti ko gosti,vie su voleli da sluaju i gledaju devojke,nego si unog i preplaenog Tomu,koji se ponovo naao pred zidom straha da ne e uspeti.Rekao je sam sebi:-Nema ta izgubiti.Ionako nita osim tog glasa i nema.Hrabro se uhvatio u kotac sa novim izazovom,nelojalnom konkurencijom lepih peva ica.Smislio je i malo lukavstvo koje je sproveo u delo.Kada je video da gosti naru uju pesme samo za peva ice,po eo je kriom za sebe da naru uje,tako to je slao papiri e sa novcem i zahtevom da i Toma Zdravkovi zapeva.Publika je negodovala,ali je Toma sve e e,sam pla aju i narudbu,izlazio i pevao.Pla ao je i nije alio,kao to e to initi i mnogo kasnije kada je imao vie nego to je mogao potroiti,on je delio drugima,na tede i ni novac ni sebe u trenucima kada je sa mikrofonom u ruci na publiku prenosio deo svojih elja i emocija.U to vreme je procenio da narodna muzika nije okvir u kojem zauvek eli da ostane.Po eo je u svoj repertoar da ubacuje i neto druga iji stil.Pevao je i zabavne pesme.Posle Tuzle usledili su nastupi u Bijeljini,Vogo i,Novom Be eju,Kikindi,Zrenjaninu...Pevao je i sanjao.Svaki osvojeni stepenik postajao je prenizak za sve ve e ambicije.Hteo je vie i bolje.Svi putevi vodili su u Beograd,ali prvi pokuaj u Beogradu nije bio uspean.Negde duboko u sebi morao je da prizna da jo nije zreo za veliku scenu,pa se ponovo vratio u zagrljaj provincije.Usledili su angamani u Novom Sadu,Sarajevu,Niu,Leskovcu...

-DETE ULICE-

Vec u osnovnoj koli Toma i svi njegovi drugovi u razredu su znali da je njegov glas,u stvari,najjaci adut kod ucitelja.Ko tako peva ne moe da ima slabe ocene.Ucitelj bi ispredavao lekciju za pola casa,a onda bi obicno upitao:-Je li Tomo,ima li neka nova pesma na repertoaru?-Ima ucitelju-spremno bi odgovarao Toma.-Pa onda hajde,ta ceka-rekao bi ucitelj i ceo razred bi znao da tog dana nije bilo vie mesta za ispitivanje i slabe ocene.Toma je tada pevao samo narodnu muziku.Zabavna jo nije bila stigla do Pecenjevaca.Govorili su mu da lepo peva,da to radi sa duom...I napravili su od njega pevaca ili su ga bar usmerili...U stvari Toma nije bio kao ostala deca:bio je mali,nejak,neugledan i cemu to kriti-ruan.Runiji od ostale dece.Ali imao je neto to oni nisu imali-glas!-Tomo,peva kao slavuj-govorili su mu susedi,a ucitelj u koli,kad bi se spremao dacki hor za neku proslavu ili praznik,uvek bi uperio prst u malog Tomu koji je jedva izvirivao iz klupe:-Ti ce pevati pesmu!Svi su u porodici bili ponosni na najstarijeg Tominog brata Acu.Bio je jo decak,tek je napunio trinaestu,kada je otiao u partizane.Posle rata u sedamnaestoj je postao porucnik UDBE.I slubovao je po celoj Jugoslaviji.Inace,izuzetno lepo je pevao i bio veoma -muzikalan.Kada bi se vratio kuci,znao je pesme koje u Pecenjevcima nisu ni culi.I makedonske i slovenacke i bosanske...

I onda bi ih pevao.Tada je i Toma otkrio svoj talenat za muziku.Pevao je sa bratom u duetu.Slagali su glasove,a Aca mu je stalno govorio:-Mali odlican si.Kakvi su to samo koncerti bili u staroj kuci u Pecenjevcima.I komije su dolazile da ih sluaju...On sitan osnovac...devet ili deset godina.Jedina ljubav mu je bila areno kuce.Zvali su ga Momi,Ne zna se ko je za koga bio vie vezan.Ono za Tomu ili Toma za njega.A onda je doao taj kobni avgust...Vraca se Toma sa Morave,sa kupanja i cudno mu to ga je Momi pustio samog na reku.Ide putem i vidi-Momi lei mrtav.Zgazio ga neki automobil.Mesecima je alo za njim.Koliko je samo plakao.Sahranio ga je na njivi,kraj puta za Solun.Sam mu je iskopao grob...Kasnije su ga deca u selu,valjda to je tako dugo tugovao za Momijem,prozvali-Kuca,Toma kuca.Taj nadimak mu je u Pecenjevcima ostao za sva vremena.Desetak godina kasnije Toma Zdravkovic,pevac u usponu nastupa u baru hotela"Esplanada" u Zagrebu.Jednog dana prilazi mu zbunjeni portir i kae:-Gospon pevac,na ulazu je neki vojnik koji uporno trai da vidi Kucu iz Pecenjevaca.Da li da ga pustim...Posle Momija,najvie jemuzikalan.Kada bi se vratio kuci,znao je pesme koje u Pecenjevcima nisu ni culi.I makedonske i slovenacke i bosanske...I onda bi ih pevao.Tada je i Toma otkrio svoj talenat za muziku.Pevao je sa bratom u duetu.Slagali su glasove,a Aca mu je stalno govorio:-Mali odlican si.Kakvi su to samo koncerti bili u staroj kuci u Pecenjevcima.I komije su dolazile da ih sluaju...On sitan osnovac...devet ili deset godina.Jedina ljubav mu je bila areno kuce.Zvali su ga Momi,Ne zna se ko je za koga bio vie vezan.Ono za Tomu ili Toma za njega.A onda je doao taj kobni avgust...Vraca se Toma sa Morave,sa kupanja i cudno mu to ga je Momi pustio samog na reku.Ide putem i vidi-Momi lei mrtav.Zgazio ga neki automobil.Mesecima je alo za njim.Koliko je samo plakao.Sahranio ga je na njivi,kraj puta za Solun.Sam mu je iskopao grob...Kasnije su ga deca u selu,valjda to je tako dugo tugovao za Momijem,prozvali-Kuca,Toma kuca.Taj nadimak mu je u Pecenjevcima ostao za sva vremena.Desetak godina kasnije Toma Zdravkovic,pevac u usponu nastupa u baru hotela"Esplanada" u Zagrebu.Jednog dana prilazi mu zbunjeni portir i kae:

-Gospon pevac,na ulazu je neki vojnik koji uporno trai da vidi Kucu iz Pecenjevaca.Da li da ga pustim...Posle Momija,najvie je voleo drugara Vladu Popovi a.Deda mu je bio pop i imao je najvie konica u selu.Svakoga dana on i Vlada su ili da mu kradu sa e iz podruma...I Toma je imao dedu.Pavle se zvao.On nije imao konice,ali je njegova bata bila meta svih seoskih de aka.Tu,u Golemom lugu,deda Pavle je gajio kupus,papriku,luk,bostan...Na njivi je imao kolibu i iz nje stalno otkrivao male lopove...Bio je upravo u 5.razredu osnovne kole,kad je u itelj odlu io da za sresko takmi enje kolskih dramskih sekcija u Leskovcu pe enjeva ki

aci spremeZonu Zamfirovu.Odabrao je i Tomu i onako malom i si unom,poverio mu ulogu Potea.Iako je ve imao 13 godina i iveo u blizini Leskovca,Toma Zdravkovi do tada nikada nije video grad.I dok su sa u iteljem na elu pe enjeva ki

aci marirali u vojni kom poretku kroz Leskovac,grabe i prema Sali gde je trebalo da se odri finale sreskog takmi enja kolskih dramskih sekcija,Toma je zadivljeno gledao gradske ulice i trgove,prodavnice u kojima su se ljudi neto tiskali,kafane iz kojih je dopirala muzika.I osetio je ako se to tako moe nazvati-zov nekog arobnog,velikog,sjajnog sveta,toliko druga ije od pranjavih i blatnjavih seoskih sokaka i za trenutak poeleo da tu zauvek ostane.-ive u i ja u gradu-zakleo se u sebiNije ni slutio da se time obavezuje na korak koji e ga uskoro stajati mnogo iskuenja,suza,ponienja.Ali sada,tog prvog dana kad je video grad,Toma to nije mogao znati.Utoliko pre to je na takmi enju,njegova kola osvojila prvo mesto i to je-po optem priznanju-u predstavi briljirao ba on,Toma Zdravkovi u ulozi vragolastog egrta Potea.Jedan ovek,koga Toma nije poznavao,priao mu je posle predstave i rekao:-Bato,alal ti vera.Ti e jednoga dana biti veliki glumac!Toma je samo porumeneo od zadovoljstva i od silne zbunjenosti i ak nije uspeo da ljubaznom iki kae ni hvala.Od tog doga aja koji,sudbinski gledano,predstavlja prelomni trenutak u ivotu Tome Zdravkovi a,prolo je godinu dana.Toma je zavrio osmogodinju kolu i steu i svedo anstvo u ruci,otr ao majci.-Mama-rekao je iznebuha-Ho u u Leskovac da nastavim kolovanje!

Jednog jutra dok je iz kafane za napojnicu od 5 banki,iznosio pomije,primetio je da ga neki ovek posmatra.Zagledao ga je bolje: ovek mu se inio poznat.Nije mogao da se seti ko je to,ali je znao da je to lice ve negde video.-Je li mali-upitao je ovek-Da ti nisi,slu ajno,onaj de ko iz Pe enjevaca koji je igrao egrta Potea u Zoni Zamfirovoj-Jesam-odgovorio je Toma i istovremeno se setio ko je nepoznati ika koji mu je prorekao da e jednog dana postati veliki glumac.-Ostavi te pomije i po i samnom-rekao je ovek.Ne ekaju i da mu se dvaput kae,Toma je bacio kofu i pojurio.Ubrzo su se nali pred zgradom na kojoj je pisalo:Narodno pozorite!Pred hramom u koji nikada u svom ivotu nije uao,pred vratima Narodnog pozorita u Leskovcu,Toma Zdravkovi je stajao nekoliko trenutaka kao oma ijan.Iz sna ga je trgao glas oveka koji ga je doveo ovamo.-Ja sam oka Koridorac i radim kao reditelj u ovom pozoritu-predsatavio se de aku.Sad u da ti kaem zato sam te doveo.Mi spremamo Zonu Zamfirovu i nemamo de aka koji bi igrao Potea.Ja mislim da bi ti mogao dobro da odigra,sude i po onome to sam video pre godinu dana na vaem

a kom takmi enju.I ho e li?Zar ga je trebalo dvaput pitati!Toma je osetio da mu se tlo gotovo ljulja pod nogama kada je proaptao:--Ho u...Cele te sezone Zona Zamfirova je bila na repertoaru i Toma zapravo nije morao da brine za svoju sudbinu.Imao je uspeha.Njegove replike,publika kojoj je,onako mali i ruan,bio veoma drag i simpati an,redovno bi pozdravljala aplauzima.A kad bi zapevao poznatu pesmu:Sino ke te lele,vido Zone kud se promenjuva u gledalitu je nastajao lom.Najvie od svih ponosan na Tomin uspeh bio je reditelj oka Koridorac.-ta sam vam govorio-hvalio se ostalima-Mali je pravo otkri e.Bi e to glum ina.Treba samo da mu pomognemo.On pozorite voli,priznao mi je da bi iznad svega eleo da postane glumac.Hajde da mu damo ansu.-Ma kakvu ansu-umeao se upravnik-Svi mi volimo Tomu,on je divan de ko,ali kad se sezona zavri-mora e da ide odavde.Zna i sam kakvo je stanje-opstanak pozorita je u pitanju.-A zar ne bismo mogli da mu izdejstvujemo neku stipendiju,od optine ili pozorita,svejedno,pa da ide u Novi Sad,u srednju gluma ku kolu.teta da

ovakav talenat propadne-pokuavao je da se izbori za svog ti enika oka Koridorac.-ao mi je-bio je neumoljiv upravnik-Ne moemo nita da u inimo.Na kraju sezone da emo mu malo para-i zbogom.Zbogom pozorite,ljubavi koja se nikad ne e ostvariti.Naavi se na ulici mali Toma se istovremeno naao i pred jednom velikom dilemom: da se vrati u selo i time zauvek pokopa svoje elje i skromne ambicije,ili da ostane u gradu i o ekuje neto od ivota.Setio se zakletve da e iveti u gradu.-E,vala-pomislio je-u selo se ne vra am,i ulica je za ljude.Tako je po eo hod po mukama Tome Zdravkovi a.Spavao je gde je stigao,naj e e na eleni koj stanici,a jeo je-ako bi uopte jeo-ono to su drugi bacali...

-VINO I PESMA-

Kada je prve kafanske ispite,iako po etnik,poloio sa odli nim,doli su na red i ozbiljniji angamani.Po etkom ezdesetih,sa ve etvorogodinjim kafanskim staom,jo nedovoljno poznat i priznat,Toma Zdravkovi je dobio angaman u tuzlanskom hotelu Bristol.Klasika za to vreme.Stan i hrana u hotelu,ne ba velika plata i svako ve e nastup.Bio je zadovoljan.I tada se u meni,dole u najintimnijim delovima due javila iskonska elja da iskaem svoje li no ose anje.Naravno kroz pesmu i melodiju.S obzirom da nisam bio muzi ki kolovan,krao sam vreme kada je klavir u uglu bio slobodan da prebiram po crno-belim dirkama i onako,za svoju duu,da pokuam da u pesmu preto im vlastita ose anja.Prebirao sam po dirkama posle fajronta kada su pravi svirci ve uveliko po ivali,iako sam u to vreme

jedva znao da podignem poklopac pianina-kasnije je govorio o pionirskim koracima u komponovanju jedan od najve ih boema jugoslovenske scene,harizmati ni ali samouki momak iz Pe enjevaca kod Leskovca.Bio sam uporan kao mazga.Uivao sam u svakom i najmanjem uspehu.Sanjao sam otvorenih o iju,a nisam imao hrabrosti da svoju strogo

uvanu tajnu otkrijem kolegama iz orkestra.Onda su prvo moje umotvorine po eli da sluaju sobarice i ista ice iz hotela.Zapanjio sam se,ali me to nije nateralo da se do kraja otvorim,to to su one javno hvalile moje pesme.Kada sam se ipak osmelio i pijanisti pokazao svoju prvu pesmu,se am se to je bila An ela,nisam ni sumnjao da e moji drugari od toga napraviti alu.Kada su hteli da se zezaju traili su od mene da pevam An elu.U po etku nisam shvatio igru,i pevao sam kao lud.Tek kasnije sam uvideo da su se oni samo dobro zabavljali...Moja prva ljubav koja je ula u pesmu je zavrila neslavno.Ja sam obeshrabren izgubio i ono malo samopouzdanja,ali bez novog pokuaja da ponudim neku svoju pesmuBilo je to vreme kada su bili popularni Modunjo,Mario Lanca,Toni Dolar.Skidao sam njihove hitove i zara ivao za hleb.''U Tuzli sam upoznao svoju prvu veliku ljubav. Zvala se Slavica. Bila je iz Travnika, igrala je rukomet. Umrla je sa 20 godina. Ja nisam stigao ni da joj do em na sahranu.''Umrla je u Sarajevu, sahranjena je u rodnom Travniku, a ja sam stigao na sveu humku, tek da poloim buket belih rua. Sedam - osam godina kasnije, ba u Travniku, prvi put sam javno pevao pesmu njoj posve enu koja je bila ogledalo naeg ivota''...Majko draga uberi mi buket belih ruazavi rue,divno cve e u maramu crnuda odnesem svojoj dragoj pokraj odra njenogda poljubim usne njene,mrtve,potamnele''Izveo sam je na koncertu u Travniku. Tada i nikada vie. Pomenuo sam svoju ljubav koja je sahranjena ba tu u Travniku. Rekao sam i njeno ime. Plakao sam ja, plakala je cela sala. To nije bio koncert, ve opelo.''

''A bila je plava sa kratkom kosom. Imala je i o i plave i pomalo tune. Visoka, sa dugim nogama u plavim farmericama, izgledala je kao prava ''baba roga''. To kad kaem, mislim na neto najbolje, to sam do tada video u

ivotu. Kao kad neko kae -strano- a misli najbolje. Tako sam ja za lepoticu govorio -baba roga-.''

Slavica i Toma su se voleli do bola. Ba tako, voleli i sva ali, ali nisu mogli jedno bez drugog. Prva velika ljubav Tome Zdravkovi a. On je bio stariji godinu dana.''Bio je to zanos mladosti. Rastanci i pomirenja su se smenjivali. Ja nisam mogao bez nje, ona bez mene. Deavalo se i to da je u besu poaljem kod njenih u Travnik. Ona se posle samo dan-dva vra ala u Tuzlu. Otili smo iz hotela, iznajmili sobicu i bili beskrajno sre ni. Opet zajedno.''

Kada je ostao bez angamana u Tuzli, sa koferom i dva-tri odela, ona samo sa enskom tanom na ramenu, Toma i Slavica su krenuli u Novi Sad. Po ele su patnje. Angaman nije donosio dovoljno novca za ivot i Slavica se vratila ku i u Travnik. Toma je preko Novog Sada i Beograda najzad stigao do ''zlatne gae'' na Svetom Stefanu. Tamo ga je zatekao telegram da je njegova Slavica na samrtni kom odru. Opaka bolest u 20. godini je prekinula ivot devojci koja nikada nije prebolela velikog armera i kralja kafane.

'Posle sam tek saznao da je za mesec dana koliko je leala u bolnici u Sarajevu stalno insistirala da me prona u. To joj je bila poslednja elja. Kako su me pronali na Svetom Stefanu, nikada mi nije bilo jasno, jer sam se u to vreme stalno seljakao..''Slavica je bila njegova velika patnja.Bol koji nije nestajao.Tuga koje se nije mogla le iti vremenom.Bol sam nekako le io pevanjem,ili sam se tako samo zavaravao i pravio pred prijateljima,stalnim druenjem sa ljudima,pesmom,nesposoban i uplaen da

ostanem sam.Sobu u hotelu koja mi je formacijski pripadaladanima nisam koristio.Danju bih lutao Novim Sadom,no u bih nastupao,a ono kratko vreme izme u no i i jutra,koristio sam da usavrim svoje sviranje na klaviru.Slavica je stalno bila tu.Naalost,ne kraj njega,ve u njemu. ovek koji je tek zakora io u tre u deceniju i koji je bio sazdan od najemotivnijih nota ivota,patio je u sebi i trudio se da to niko ne vidi.Ipak ivot je tekao dalje.Bez Slavice i istinske radosti.Imao je 21 godinu i nita vie.Ni pesma nije mogla da pomogne.Kada je ve imao svojih 10-ak pesama potpisao je ekskluzivni ugovor sa Diskotonom-Sanjao sam veliku scenu,drutvo najboljih koji su se pojavljivali na televiziji,ali sam i posle toga ostao kafanski peva Toma Zdravkovi je u sebi probudio talenat za stih i kompoziciju,ali jo nije muzi ki sazreo da sve to sam bez pomo i preto i u note.Po celu no sam pevuio neku melodiju,koja mi je ula u uvo da je ne bih zaboravio.Sa tekstovima je bilo lake.Uzimao sam olovku u ruke i onako iz prvezapisivao stihove.U prole e 1962 nastupao je u Metropolu.Tu je po ela nova Tomina ljubav koja je tako e,naalost,ostala bez hepienda.Zaljubio se,a i ona u njega,u maloletnu k erku bra nog para iz orkestra s kojim je nastupao.Kovali su planove kako da pobegnu i stupe u brak,ali je lukava majka smislila protivplan da maloletnu jedinicu odvoji od kafanskog peva a.Nagovorila me je da kaoiza em sa drugom,kako bi Ruka,ljubomorna,prekinula tu neperspektivnu vezu.Ja sam pomislio samo da smirim trenutnu situaciju,a onda emo nas dvoje ve da smislimo kako da pobegnemo i daleko od oca i majke stanemo prd oltar.Naalost,to Ruka nije mogla da shvati.Povre ena i uvre ena odbila je da prihvati bilo kakvo objanjenje.Kasnije se udala i otila u Italiju,a ja sam zahvaljuju i novom,bolnom ljubavnom promaaju,kasnije e se ispostaviti,napisao jedan od svojih najlepih hitova.Tako je jedne no i,u jednom dahu u Skadarliji nastalaCiganka,jer su Ruka i njegovi drugari,njeni roditelji bili Romi.to je tuna tako ova nojedna ena nanese mi bolpa sad lutam ulicama samsvaku kr mu sve cigane znam

kad sviraju ublae mi bolkad prestanu ja pri am o njojIdite svi,dovraga svePla em al nema njePesma je odmah ula u uho i srca kafanskih posetilaca.Prvi put sam je izveo iste no i kad je nastala,u Gradskom podrumuSvima sam pri ao da je Ruka glavni lik.I ona je ponekad navra ala u Gradski podrum,ali mi nikada nije poverovala da je pesma ba njoj posve enaCiganka je postala slavna.Pevali su je i po drugim lokalima irom Jugoslavije.Kada sam 1963 snimio prvu plo u sa etiri kompozicije,Ciganka nije prola.Godinama tu pesmu,koja e kasnije postati veliki hit,niko nije hteo.Zanimljivo je da mi je kasnije aranman za tu pesmu napravio niko drugi nego Rukin otac ika Gen e,i to u njihovom stanu,u Cviji evoj ulici.Zajedno smo je pripremili ika,njegova supruga i peva ica Rada,u tom stanu,dok je u drugoj sobi bila ona-Ruka,draga moja velika ljubav koja se kao i prva zavrila,onako kako samk ja to najmanje eleoCiganka je snimljena kasnije na prvoj plo i kod nas na kojoj je jedan peva imao svoje etiri kompozicije.Ciganka je probila led,meni je otvorila vrata na putu do toliko eljenog prodora u sami vrh.Najzad sam iz kafane preao na estradu,punih trinaest godina nakon to sam po eo da pevam.Sada sam bio u drutvu sa Dukom Jaki em,Oliverom Markovi ,Slavkom Perovi am, or em Marjanovi em,Cunetom...Bio sam prvi peva koji je pomirio do tada nepomirljivu razliku izme u zabavne i narodne muzike.Ja sam oduvek hteo da budem peva zabavnih pesama.Hteo sam da u estvujem na Spltskom festivalu,iz Jugotona su insistirali da pevam na Ilidi.Tamo kraj Sarajeva,gde je duu ispustila moja Slavica sa pesmom Blagoja Koanina odlazi,odlaziosvajam drugu nagradu.Bilo je to zlatno vreme kada su moje pesme Ciganka i Odlazi,odlazi bili hitovi velike Jugoslavije.Toma Zdravkovi je postao zvezda ali je ostao veran kafani.Novi angaman u Zrenjaninu i nova velika ljubav.Po prvi put u gotovo neverovatnoj ljubavnoj pri i,posle samo sat,dva poznanstva,staje na ludi kamen.Sa Olgicom,lokalnom lepoticom,koja je pre toga bila devojka tada veoma popularnog fudbalera Radoslava Be ejca,dobio je i prvo dete-k erku aklinu.

-Zato aklina?Te 1963. godine ubijen je predsednik SAD,Don Kenedi,koga sam mnogo voleo.Zato sam svom prvom detetu dao ime po eni pokojnog Kenedija.Ljubav i brak su me utim,kratko trajali.Tomina osetljivost,i kako je sam govorio,bezralona ljubomora unitili su ljubav i sve to je vezivalo ovo dvoje ljudi.Jedan kratak susret Olgice i fudbalera Be ejca,bio je dovoljan razlog za rastavu.-Bio sam mlad,kao kafanski peva bez svetle budu nosti,nisam imao potrebnu sigurnost.Kafanskog peva a uvek neko pre e.Ili sam sebe upropasti.Nema ku e,nema dom,nema stalan posao,to je ovek nie vrste.Bar je tako bilo u ono vreme.I od komarca sam pravio magarca.A najve i magarac sam i ispao ja.Zanimljiva je ljubavna storija izme u Tome i Olgice,koja je na alost,kratko trajala.Bio je to slu ajan,ali sudbinski susret.Sreli smo se u podne ispred hotela u Zrenjaninu gde sam pevao.Razmenili smo poglede,ali je ona ostala u meni celog tog dana.Na moju neizmernu sre u,Olgica je iste ve eri dola u hotel i preko zajedni ke poznanice je htela da se upozna samnom.Nisam shvatao tu liniju sudbine,a verovatno nisam ni hteo da mnogo o tome razmiljam.Iste ve eri kada sam je pratio ku i,u elji da izbegnemo njenog starog oca koji ju je ekao pred ku om,odlu ili smo da se uzmemo.Njeni roditelji to nisu odobravali,ali nisu mogli uticati na nau odluku.Kasnije je dola i aklina ali i nesre an kraj nae ljubavi.eleo sam dom,porodicu,da dete bude pored mene,a moja uasna i potpuno idiotska ljubomora sve je pokvarila-pri ao je mnogo kasnije Toma Zdravkovi .aklina je odrasla sa majkom,bakom i dekom u Puli,a kasnije se udala i ivi u Holandiji.Tomu Zdravkovi a nije htelo jedno mesto. esto je menjao gradove i lokale.Naj e e se zadravao po nekoliko meseci,zaljubljen je ostajao u jednom gradu najvie godinu-dve.Lutao je i traio sre u,ali i zeleno svetlo do velike scene.Tako je sredinom ezdesetih odlu io da se na due vreme skrasi u Beogradu.Glavni grad je pruao najvie mogu nosti za potpunu afirmaciju,ali su primanja bila manja,a ivot skuplji.Ipak doneo je vrstu i kona nu odluku:-Ako elim u vrh,moram da se vratim u Beograd.

Dobio sam angaman u Gradskom podrumu.Plata nije bila velika,ali je baki pokrivao razliku.U to vreme to je bilo in mesto za sve one kojima je no za provod kratka.Gradski podrum koji se nalazio u najstroem delu

grada(Dom sindikata),jedini je radio do etiri ujutroIako je ve stekao prve poene popularnosti,bio je samo odli an kafanski peva .Kafana i nita vie.Oko mene mali milion zvezda,svako ima svoju plo u,ou na TV,svoj prostor u medijima...a ja sam trunuo no ima u podrumu.Nije me zadovoljavalo to to su me svi hvalili.Hteo sam gore,na vrh,na mesto koje mi je,to sam i ose ao,i pripadalo.Film njegovih nada se nije vrteo u pravcu koji je eleo i zamiljao,ali je zauvek odlu io-iz Beograda ne idem.Iznajmio je stan u blizini,u ulici Bra e Nedi a broj 12.-Olgicu nisam zaboravio.Tek tada,nekoliko meseci posle razvoda,shvatio sam da je to bila velika ljubav i da sam prenaglio sa razvodom.I to moje dete,sve je to otilo.Po eo sam i da pijem.Navika,nita drugo.Mnogo ljudi.Vreme bez kraja.Svi bi da sednu,popiju samnom.Niko da naru i limunadu.Se am se svake ve eri neko od konobara je bio zaduen da kupi krmenadle,ili neko drugo meso.Nije bilo nestaice.Naprotiv,bilo je svega.I posle fajronta u etiri ujutro,niko ne die sidro,uvek slavlje.Malo se klopa,malo vie pije vino,malo peva i svira.Konobari i muzika zajedno.Postao sam obeleje gradskog podruma i kralj kafane.Nije da mi nije godilo,ali ja sam hteo vie.Znao sam da mogu,ali niko nije hteo da mi pomogne,da pre em taj korak-dva,od podruma do velike sale Doma sindikata,do radija ili televizije. udno je to.Toma je me u predstavnicima medija imao dosta dobrih prijatelja.Nije nikada pomislio da to materijalizuje.Bio je takav,skroman i nenametljiv.Na drugoj strani,oni koji su mogli da mu pomognu da se najzad afirmie,smatrali su ga za odli nog peva a,ali samo kafanskog.Kao na primer,kada u provinciji igra igra koji moe loptu da pojede,ali nije za Zvezdu,ne uklapa se u dekor velikog kluba.Majstor je,ali za male terene.Tako je i Toma Zdravkovi ,iako ve kralj kafane,bio daleko od reflektora velike scene.Mene su ljudi primali fino.Sve vreme sam pisao neke pesmice.I polako padao u krizu duha,jer sam mislio da nemam ansi da ostvarim sve ono o emu sam godinama matao da u jednog dana postati peva kojeg e voleti i prepznati na ulici-Bila mi je opsesija da me voli nacija,jednostavno da budem neko i neto.Nije me htelo-mislio sam tada-ne mogu glavom kroz zid.No,stalno sam mislio da one pohvale,kao dobro peva,dobe su ti i pesme...A godine idu a ja nisam zainteresovan za disko produkciju...Padao sam u sve dublju

depresiju...Beograd me je spasao.Postajao je sve vie moj,a ja njegov.Upoznali smo se i nekako zbliili i to me je odralo u trenucima krize...Imao sam drutvo.Po danu smo sedeli u umatovcu, Pod lipom,odlazili u kafe Terazije i u Moskvu.I standard mi je sko io...Nije se to na oko prime ivalo,ali ja sam bio nesre an.Duboko usamljen i razo aran.Zbog Olgice,akline...Moju tugu prijatelji i poznanici nisu prime ivali.Gradski podrum se nije mogao zamisliti ni jednu no bez nekrunisanog kralja pesme i boema kakav je ve bio Toma Zdravkovi .Kafana je neto posebno.To je neka druga vrsta popularnosti,jedna druga konkurencija,sasvim posebno vrednovanje.Najkra e re eno-direktan kontakt sa publikom i ivotom koji je pulsirao u toj oazi mira,u centru belog grada.U kafani nisi popularan peva ,ve prijatelj sa svima.To je u dugim no ima zajednitva bilo jedno drutvo.Publika i muzika zajedno-postajali su drugovi...Ostavi nekako oveka koji sedi u uglu,veselog ili tunog.Ne otvara usta,a pri a sa njim.Razume se bez re i.Deava se da te neko otera u p.m...,pet puta te uvredi,ali na kraju postajete prijatelji osu eni jedan na drugog.Postajete jedan drugom sipati ni...To je jedan udan zanat.U kafani sam stekao mali milion prijatelja.Ljudi su tu dolazili ne samo da piju,da se drue,ve su tu slavili ro endane,ro enje deteta.Olgica,aklina,ena i dete daleko od njih,pove avli su depresivno stanje Tome Zdravkovi a,koji je, ini se,izgubio bitku sa snovima i sve vie sebe u budu nosti video samo u kafani.Po eo sam,vie nego to to moe da podnese moj organizam,da cugam.Alkohol je bio moj izlaz iz sete i tuge.Bio sam izgubljen,ali moralo se i i napred.Kako ni sam nisam znao,ali se moralo ivetiNekako u isto vreme zalepio se za njega jo jedan porok.Kocka.Barbut.Jo jedan ventil za pranjenje na putu bez cilja.To me je isprve strano uzbudilo,prosto ponelo u novu avanturu kojoj nisam mogao da odolim.Nisam mogao,ili nisam hteo,vrag bi ga znao.Sa upravnikom podruma,izvesnim Alijom otiao sam jedno ve eri u neko drutvo i tu se zaljubio u barbut.Onako kako sam to samo valjda ja znao.Do kraja,bez predrasuda i rezerve.Prvo bacanje i veliki ulov.Prvo bacanje i 200.000 dinara u vreme kada mi je mese na plata bila 300.000.Stalno sam jurio Aliju da me vodi na kocku.Jurio sam za njim kao verno ku e.Kasnije,bez njega,sam.Iao sam svuda gde su se bacale kockice.Upao sam u vrtlog strasti i uopte mi nije bilo vano da li sam dobijao ili

gubio.Vano je da sam igrao i do kraja uivao u kocki.Barbut ga je odveo do novog poraza.Pare koje je tedeo da kupi stan izgubio je za samo jednu no .

''Uhvatili su me u kolo va aroi profesionalci,koji su bili premazani svim kockarskim farbama.Nekoliko puta sam iao u svoj skromni iznajmljeni stan,donosio novac i ''vadio se'' dok nisam izgubio sve...Prazan u srcu i praznih depova,vratih se u kafanu i nastavih da pevam kao da se nita nije dogodilo.Samo sam ja znao kako sam se te no i ose ao grozno,potpuno izgubljen novim porazom koji su postali sastavni deo mog ivota''.Slede eg jutra Tomi u posetu dolazila je majka Kosara.''Dolazi mi majka koju sam neizmerno voleo i potovao,a ja ve stari Beogra anin,poznati peva i kralj kafane,nemam ni dinara.Nisam imao od koga da pozajmim .Bilo me je sramota...Pro e fajront,ja krenuo ku i.Kroz glavu mi zuji sve nemam sre e ni u ljubavi,ni u kocki,a u posetu mi dolazi majka.ta da joj kupim, ime da je obradujem.Idem i glasno pri am sa sobom... ''O majko,majko''...

Te no i nastala je jedna od najboljih pesama Tome Zdravkovi a.''Poslednji put ti kaem zbogom,zbogom ljubavi,sutra nek moje srce pla e umiru nai sni,prokleta bila sudbo moja,sudbino moja zla,o majko,majko to me rodi kad sre e nemam ja''

Mnogi su mislili da je ona posve ena nekoj eni,nekoj ljubavi,a ona je pevala o kocki.Ima tu nije da nema i ljubavi.Sve se pomealo-Olgica i naa aklina.Pa nova ljubav Milica,i majka Kosara i kocka.Sve.S obzirom da je eleo da peva zabavne pesme O majko,majko mu je izgledala suvie ruralno.Nije to ono to je eleo.Mislio je Toma Zdravkovi da je to samo trenutak slabosti pijanog i razo aranog oveka.Nije u njoj prepoznao hit.Ili je kao i gotovo celi ivot beao od stvarnosti.Kasnije,iako je ve snimio prvu plo u,pesmu O majko,majkonije ni pomiljao da uvrsti na prvu singlicuNisam hteo da se brukam-pri ao je kasnije-Em to je bila vezana za neku moju intimu,em,to li no nisam imao poverenja u nju.

Na Ilidi 1969 godine upoznaje Mehu Puzi a koji je od tada,ve afirmisanog kompozitora,trai neku pravu pesmu.Nije stajao dobro.Tragao je za pesmom,hitom koj e ga lansirati u vrh.I tako bi.Ponudim mu dve pesme.Kada je uo Majko,majko ovek zaledi.Ustade i po e vritati.Po e da me ljubi.-Daj mi tu pesmu.Daj.Nedugo zatim ona je postala veliki hit koji je proslavio Mehu Puzi a.Toma Zdravkovi je polako,ali sigurno beao iz gustog kafanskog dima i uskog kruga oboavaoca.Postao je cenjen i traen kompozitor.Pozvae me u Zagreb u Jugoton i rekoe mi Majko,majko je za mesec dana prodata u 200.000 primeraka.Meni se vrtelo u glavi.Bila je to najtraenija pesma u to vreme,najve i hit...A ja,budala,stideo sam se te pesme koja je prodata u fantasti nom tirau od 700.000 primeraka.To mogu samo ja i niko drugi-govorio sam sebi,ipak zadovoljan,jer sam najzad preboleo de je bolesti nevere u vlastite mogu nosti.Toma Zdravkovi je bio na meti svih,manje kao peva ,vie kao kompozitor,pravi hitmejker.Mnogi su me vukli za rukav,tr ali zamnom,u umu,Pod lipom.Traili su moje tekstove i kompozicije.Ljudi iz Diskosa su hteli da svoje pesme Dete ulice,Martu,Ciganku dam Mikiju Jevremovi u.Nisam pristaoBuca Jovanovi mi je,se am se,tada govorio-Ti si lud.Nisi ni svestan kakvo bogatstvo ima u svojim pesmama.Jednoga dana e lovu grabuljama da skuplja.Vrata raja su bila otvorena za Tomu Zdravkovi a.Mali i nesigurni momak iz Pe enjevaca ne samo da je stigao na vrh kao mpeva koji je stalno balansirao izme u narodne i zabavne muzike,ve je preko no i postao jedan od najtiranijih kompozitora i tekstopisaca.Kompletan autor.U to vreme,krajem ezdesetih i po etkom sedamdesetih,sve to je vredelo bilo je u Beogradskoj estradi,koju je uspeno vodio Rade Mumin.Sve to je bar nagovestilo da e biti popularno Rade je dovodio u svoj tim.Za Estardu je radilo sedam-osam,u to vreme najpopularnijih grupa,sastavljenih od etiri pet peva aU jednoj veoma traenoj grupi,koja je krstarila Jugoslavijom,i punila restorane i dvorane,bili su Ismet Krci ,Muharem Serbezovski,Silavna Armenuli i ja.Bili smo u obavezi da radimo 100 koncerata u godini danaSilvanu je Toma znao od ranije.

U stvari upoznao sam je jo pre 1956 godine,kada sam po eo da pevam i od pesme da ivim.Silvana je pevala u leskova koj bati Hisar,a ja sam bio iz oblinjeg sela Pe enjevac,tek samo po eo da pevuim.Tu i tamo,amaterski.Skitao sam,ba kao Dete ulice.Upoznali smo se jo kao deca,sprijateljili i lepo druili.Zajedno smo matali kao klinci.enski vokal je imao bolju pro u i Silvana je lake dola do vrha.Toma i kolege iz grupe su gotovo svaki dan imali koncert.Putovali su lepo se druili,i grabili napred.Ja sam tada ve toliko bio traen kao autor da su me gotovo svakodnevno saletali sa molbom da i za njih napiem neto,kao to sam pogodio Mehu Puzi a sa pesmom Majko,majko.Silvana je bila na prekretnici.Nije imala hit.Moda samo jednu zvu niju pesmu.Vapila je za melodijom koja e potvrditi neosporni talenat.Insistirala je da napiem neto za nju.Posebno i dovoljno jako.Ali ta da napiem za nekoga koga sam neobi no cenio i voleo kao sestru.Sve moje pesme nastale su iz due,inspirisane enom i ljubavlju.Bila je nesre na.alila se na zlu sre u u ivotu i braku.-ta e mi ovakav ivot-govorila je razo arana i depresivnaNekoliko slobodnih dana Toma Zdravkovi je iskoristio da se odmori od svega i naravno,dan i no ,je provodio uz aicu.Totalno sam bio umoran,gotovo bolestan od pi a. ini mi se da sam se probudio u hotelu Slavija.Oko devet sati je trebalo ponovo da krenemo na turneju.Onako mamuran i mrzovoljan poru im kafu,i od konobara uzmem papir i olovku.Pomislim-hajde da neto korisno uradim.Napiem pesmu inspirisanu onim Silvaninim ta e mi ovakav ivot,i odmah shvatim da je dobra.Odlu im da je zadrim za sebe,i otpevam je na Beogradskom saboru.Ali,sudbina je druga ije htela.Silvana se i dalje alila na lou sre u.Pomenula je da e moda dobiti i ulogu u nekoj TV seriji,a nema pesmu.Radio Beograd i Estrada su spremali zajedni ku plo u sa stvarima koje e biti na Saboru.Odemo mi tako u Studio 5,i tamo,kada je Silvana ula ta

e mi ivot,odmah se prepoznala u njoj,ali i videla da je ba to pesma koju je sve vreme onako proro anski traila.-Dado,molim te,ovo je pesma za mene,ti to mora da mi da.Odgovorio sam:

-A ta u je pevati na Saboru?-ta u na kraju me ubedi i ja popustim.-Uzmi,ionako sam je pravio za tebe.Tako je bilo su enoSa tom pesmom Silvana Armenuli je postala prava zvezda.Ostvarili su joj se svi snovi.Dola je nova plo a,zatim serija Ljubav na seoski na in.Na alost,ta pesma,uistinu za nju napisana,postala je njena zla kob.Bolje je da je nije snimila-mislio sam kasnije.Bio sam u Americi kada sam uo da je poginula u saobra ajnoj nesre i.Uas.Bila je divna ena,dobar drug.Neko koga sam na poseban na in neizmerno voleo i potovao.U to vreme sam bio u totalnom autu,od ivota,nekakvih suludih situacija,od pi a i kafana.Fatalnost ivotnog puta po prvi put je osetio 1974 godine.Neodgovoran,i preputen sudbini,kao otrgnut list na vetru,dozvolio je sebi i takvu neopreznost da se napije neposredno poto je primio vakcinu i kada mu je doktor strogo zabranio da i okusi alkohol.Se am se bilo je to na Tau.Naao sam se sa Mi om Orlovi em i Maliom Marinkovi em sa televizije,i tada kockaju i, se sa vlastitim zdravljem,kao onomad sa kockicama barbuta,zajedno sa prijateljima ispraznio dve-tri flae viskija.Tada su nastale nevolje.Sutra ujutro sam mokrio krv.Bio je to za mene pravi ok.Nisam mogao ni hteo da prihvatim injenicu da mogu i ja biti bolestan.Umislio sam da me je napao rak.I onda pravim jo ve u glupost.Odlu im da krenem u rat sa vetrenja ama.Jo vie sam pio i ban io.U to vreme sam pevao u Nema koj.Sve to zaradim popijem ili prokockam.Mislio sam-Sutra u da umrem,to i emu da se tedim.Posle gostovanja u Nema koj,kada je bolest uzimala maha,tada ve popularni Toma Zdravkovi ,dobije poziv da peva u Americi.Mislio sam da je Amerika neto posebno.A i bolest u lake,zauzdati u zemlji u kojoj su samo vrhunski lekari i bolnice.Krenem sa 10 dolara u depu.Trebalo je da me na aeorodromu neko sa eka.Avaj,kada sam izaao iz aviona nikog nije bilo.ta da radim.Ipak,prva ameri ka epizoda se sre no zavrila.Kasnije je bilo gore nego to sam mogao i predpostaviti.Menader,obi ni prevarant,gledao je samo kako da on zaradi.Na kraju sam turneju od 12 koncerata po Americi i Kanadi zavrio sa deficitom.U stvari,ispalo je da on treba da mi isplati tek 50 dolara.Bio sam previe ponosan i gord,pa sam odbio i taj mizeran honorar.Previe sam verovao u ljude,a oni su to,bar ve ina,obilato koristili.

Ipak da sve nije tako crno,ni u tunelu usred mraka,spoznao sam neto kasnije.Tamo sam upoznao svoju Gordanu.Moju etvrtu suprugu,koja mi je podarila Aleksandra,Sau.Dobio sam i dobar angaman u Torontu kod jednog Makedonca Apeta.Za no sam dobijao 100 dolara.Toma Zdravkovi je u Americi bio ve 6 meseci.Onda mu se zdravlje ponovo pogoralo.Morao je na operaciju.Gordana je uvek bila uz mene.Tada jo nismo bili ven ani,a ona je,ba kada mi je bilo najgore,iz bolnice sam iziao sa samo 55 kilograma,insistirala da se ven amo.Tako i bi.Kasnije je na svet doao i Saa.Nedugo zatim Toma je morao ponovo u bolnicu.Govorili su mi da ne smem da pijem,da moram da se etam...a ja,kakav sam bio lud,radio sam sve suprotno.I ekao da umrem.Prolo je 5 godina.Toma nije pevao:Malo se kockao,sada na konjskim trkama,kod ku e uvao malog Sau,a Gordana je za ivot zara ivala u svom frizerskom salonu.Nije bio sre an.U njemu se probudila i nostalgija.eleo je nazad u Jugoslaviju,ali se bojao da je kod ku e zaboravljen.Nai muzi ari koji su u Americi gostovali govorili su mi da su moje pesme jo popularne.Da se svkodnevno vrte na radiju.Mislio sam da me samo tee.Onda smo ipak,1979 odlu ili da se vratimo.Pesmu Umoran sam od ivotazapo eo sam jo davne 1972 godine.Ona je godinama u meni zrela.Verovao sam u nju.On je,verovao sam ,trebala biti moja povratna karta.Ipak,kao i sve u ivotu od sudbinskog gubitnika i ovaj veliki hit do uiju ljubitelja Tominih pesama,stigao teim,zaobilaznim putem.Zatvorite sve kafanenek se moja dua smirida zale im srcu rane to me boleda ne sluam violinu ili onupesmu njenu to je meni pevalaPrvi put sam je pevao na Hitu leta.Ceo stadion mi je zvidao.Bio sam o ajan.Ne samo da su me zaboravili,ve e me na kraju da iutiraju-mislio sam tuan zbog debakla.Kemal Monteno mi je,me utim,rekao:-Nemoj da si lud.Dugo te nije bilo.Publika se promenila,odvikla od tvojih pesama,ne o ajavaj.To e biti hit.Ta no je tako i bilo.Pesma je posle izvesnog vremena ula u uvo i postala veliki hit.

Ja sam se trijumfalno vratio na scenu.Bilo je posle i novih uspeha.Ta pesma je u stvari predstavljala moju ljubav prema ivotu.Ljubav je sve.I prema eni,i prema prijatelju,kakav je bila Silvana Armenuli ,prema poslu i umetnosti.

KAFANA KAO SUDBINA-

Ko o emu,ti o kafani?-ta e takava mi je sudbina.A od nje se nemoe pobe i...Ej odui se razgovor,a ti zna da sam ja rekovalescent i da treba da odmaram.Idem...-Verovatno na more ili neku banju?-Ma ne ove e,u kafanu...Po povratku sam snimio novu veliku plo u Umoran sam od ivota.U stvari pesmu sam napravio pre odlaska u Nema ku,ali sam tokom godine na nju potpuno zaboravio.Tek po povratku,setio sam se nje.Drugi su me podsetili.Jedno vreme sam pevao u hoteluumadija.Trenutno ne pevam po kafanama.Idem na turneje po zemlji i jo uvek sam zaista dobro primljen.Ako me neko pozove u kafanu,do i u samo ako me dobro plate.Eto,za neki dan

u oti i da pevam u jednoj kafani na Ibarskom putu,ne znam ta no kako se zove.Mislim da je arda.Dobi u 5.000 za ve e...U Beograd sam stigao iz Zrenjanina gde sam pevao u kafani.U glavnom gradu sam hteo da se okuam na glavnom mestu-u kafeu Terazije.Tamo je tada nastupala muzi ka elita.Zamislite Dimi Stani peva na engleskom.Glavni je bio Dragan Tokovi .Ja,de ko iz provincije nisam imao anse.Jo kada sam za stolom video moje fudbalske idole Dragoslava ekularaca i Zorana Miladinovi a-presekao sam se.Zapevao sam,ali je publika ostala ravnoduna.Shvatio sam da nemam tu ta da traim.Vratio sam se u Zrenjanin,zatim sam pevao u Niu,Tuzli......Kasnije sam se ponovo vratio u Beograd.Sada sa mnogo vie uspeha.Dobio sam angaman u Stambol kapiji,zatim sam nastupao

u Metropolu,Stadionu,na kraju u centru grada u Gradskom podrumu.U njemu sam postao ime,stekao ugled.Ljudi su dolazili da me sluaju i o mojoj pesmi pri aju sa potovanjem...Odoma io sam se u kafani.Ljudima je palo u o i da mali Toma zna sve pesme koje peva ice pevaju,a da one koje slu ajno ne zna-za as nau i.Bilo je,dakle,neminovno da jedne no i,kada je raspoloenje pripitih gostiju dostiglo vrhunac,neko uzvikne:-Ajde,Tomo,pevaj ti malo!

Ostali su to oduevljeno prihvatili.Za trenutak je osetio gr i pobojao se da mu se ne desi,kao nekad,na onoj seoskoj slavi,da ga je izdao glas.Tako re i nesvesno,ispeo se na malu binu,i uplaenim pogledom obuhvatio lica ljudi koji su o ekivali,da on,mali odrpanac,bez koulje i cipela,zapeva neto za njih.-Svirajte Svadili se orli i sokoli,doapnuo je muzici,jer je ovu pesmu iz repertoara tada uvenog peva a narodnih melodija Vuleta Jefti a,najbolje znao.I zapevao je.Ali to nije bila pesma.To je bila ekstaza u kojoj su se orkestar,lica ljudi,kafanski dim,povici pomeali u kovitlac,u jedan nestvaran doga aj.Prvi put u ivotu,ne ra unaju i nastupe u pozoritu-pevao je javno,pred ljudima.Bio je to i prvi aplauz koji ga je,kada je zavrio pesmu,gotovo prodrmao kao elektri ni udar i probudio iz udesnog sna.-Ja,zna i,umem da stvorim prijatnost ljudima-bilo je sve to je pomislio kada je silazio sa bine.Te no i,do zore nije mogao da zaspi.Otvorenih o iju leao je na klupi u parku i gledao zvezde,trae i me u njima svoju...

Silom prilika,mladi Toma je ostao to i sadanji-isplatilo mu se to se nije menjao.-ezdesetih godina tek sam naslu ivao karijeru.Nisam imao pojma ta u i kako pevati.Krpio sam ivot da bih preiveo.U tim danima,ta nije no ima,nije bila vana kreativnost,imid,i Bog zna ta,ve kako na i stan,angaman,neto da popije, alabrcne.Sre om Stambol kapija je bila narodna-tu su pevali i Trandafilovi i radio peva i,a i dezeri.I orkestar Branka Beloka.Tako je Toma Zdravkovi krenuo u osvajanje Beograda.Iz Stambol kapije otiao sam u Metropol,pa u Stadion, a od 1965 pevao sam u Gradskom podrumu.Tu sam pevaju i svake ve eri,postao peva kafane i progurao sam svoju li nost...A konkurencija je bila ozbiljna.Bili su tu Milenko Radulovi ,Divna Kosti ,Mila Leki , or e Kraljevi ,pa or e Gagi ...Svaka ast muzi kim akademijama.Ne daj Boe da klincima preporu ujem kafanska uivanja.No ja govorim o svom iskustvu,svom ivotu.Meni je kafana,silom prilika,bila najbolja kola.Najbolja provera-ako iz no i u no nekoliko stotina ljudi uiva u onom to ja radim,zna i da je to dobro.ta ho e lepe,do razveseliti ljude.Kad sam se uverio da sam za to sposoban po eo sam da bez ustezanja piem tekstove i komponujem.Prestao sam da skidam tu e stvari,da druge imitiram,jer video sam da Toma Zdravkovi ,takav kakav je,ima ta da ponudi,da drugima dodirne srce,da oplemeni duu...Bilo je to u Tuzli 1956 godine:Tomi je bilo 18 godina,a u kafanama irom zemlje pevao je narednih 12 godina.U to vreme da bi dobio angaman u boljem lokalu,peva je morao,ne samo da dobro peva-bez faliranja i levih tonaliteta-nego i da ima raznovrstan,irok repertoar.Za jednu no ,od 8 sati uve e do 2,1 ili 4 ujutro,pevalo se po 50 ili 100 pesama-narodnih,starijih i novih zabavnih-francuskih ansona i italijanskih kancona,panskih i meksikanskih,gr kih pesama-a u vrednovanju peva a mnogo je zna ilo da li na repertoaru ima i kompozicije kao to su Katari,Leonkavalova,Matinata ili Tuga na openovu muziku...Ja sam sve to pevao...Na svet obi no misli da je pevanje u kafani neto runo.Da tu ljudi jedni druge udaraju flaama u glavu.Kao,ljudi tu do u,da se napiju.A ja tvrdim da 80 posto ljudi dolazi da slua muziku ili odre enog peva a,da to doive u jednom druga ijem ambijentu od koncertnog,gde su vezani za doga aje

na bini i dva sata nemaju drugog izbora.Ovde uvek mogu,ako im se nastup ne dopada,pozvati konobara,ve erati,pri ati sa enom,drutvom,na kraju i oti i.To je jedan sasvim druga iji kontakt sa izvo enjem od onog na koncertu...Kafana mi je davala sigurnost,jer u direktnom susretu sa ljudima se videlo da vredim.I pre promaaja sa prvom plo om,pisao sam neke pesme,ali toliko stidljivo,nenametljivo,da se nisam usu ivao da bilo kome kaem da sam ja autor.Ponekad sam ih pevao i kafani,a niko nije znao ije su.Kad sam video da se ljudima dopadaju,hrabrio sam se iz no i u no ...Postao sam kafanski peva kada je to bilo veoma teko.Publika stroga,nemilosrdna,a glavna konkurencija peva ice,koje je publika vie cenila i traila njihovu pesmu...E,ko da se od mukaraca tu probije...Ubrzo sam postao prava kafanska zvezda i nisam imao konkurenciju u tom svetu...

-POVRATAK-

Osvojio je domovinu,video svu rasko i jo ve u bedu bogatog sveta,a onda se,tu en vetrovima nostalgije,sre an i zadovoljniji nego pre,jer se skrasio pored Gordane i Aleksandra,vratio ku i.Tamo u svetu video je ambijent za propadanje,ovde u zemlji,ambijent za ivot.-Bio sam stvarno sre an.Gordana i Saa,nije mi trebalo nita vie,samo taj komadi zavi aja,ljudi i atmosfera koji su mi nedostajali u dalekom prozai nom svetu,bez mirisa i ukusa.Hteo sam da sre ne dane ivim u zemlji koju volim,me u ljudima koje volim.Nije se optere ivao karijerom.Znao je da je prolo mnogo vremena,da su vrhove zaposeli neki drugi klinci,a sam kakav je bio zadovoljavao se sitnim ivotnim radostima.-Nisam se vratio ku i da bi ponovo po eo da gradim karijeru.Hteo sam da ivim kao sav normalan svet.Takav ritam mi je nedostajao.Moda sam celog ivota tome i teio.Ako za mene ne bude mesta u vrhu,peva u u kafani,pa

tamo je i najlepe.Ali ispostavilo se da ga publika nikada nije zaboravila.tavie bio je popularniji nego pre.-Mislim da je ova generacija naklonjena muzici koju sam stvarao pre 15 godina.Ta nova publika uzrasta od 10 do 30 godina,tu ima i mnogo starijih,ali ne tako mnogo kao kod drugih peva a,oni su po shvatanjima i ose anjima bliski meni.Povratak na veliku scenu,pod svetla reflektora,bio je posut ruama.Popularnost ve a nego to je bilo ko o ekivao.Promene na svakom koraku kao da su mimoilazile prvog i poslednjeg boema nae estrade koji je uvek,pa i tada ostao veran sebi i vlastitom izrazu.Sve se menjalo samo je Toma Zdravkovi ostao isti.Uvek u saglasju sa duom.Svom i svoga naroda.Na po etku karijere kada je bukvalno pevao za toplu sobu i istu posteljinu,kao i kasnije kada sa parama nije znao ta e.Uvek nemiran i neuhvatljiv u postupcima,sklon nestalucima,drutvu,pi u,kafanama,neizbenoj kocki.Toma Zdravkovi uvek isti.Renesansa njegove pesme i njemu samom je bila posve neobjanjiva.-Pokua u da to nekako ispri am.Postoje tu mnoge stvari vezane za vreme,za sazrevanje ne eg...Ne znam,kao treba da pri am o nekim vrednostima,a da istovremeno i sebe tu negde udenem...ne mogu ni ja ba sebe da hvalim...To to sam u po etku pisao bila je unutranja potreba da i ja pokaem da imam ta re i,da to umem i ho u...Nikada od ivota nisam pravio neki komercijalni tos.Bila je to potreba jednog momka koji se utkao u neku muziku,u kafanu,u ivot,da jednostavno opstane,egzistira,ne da bude umetnik,nego ovek koji

se pomalo ka i za muziku i muzika pomalo za njega...Tajna uspeha moda se krila u injenici da on nikada nije flertovao sa trendovima,pomodnim podilaenjem,ni aktuelnostima,ve je slede i tananu nit svog srca bio, ini se, isuvie iskren,a publika je to prepoznavala i na isti na in mu se sa istom snagom strasti predavala.Dom sindikata, u to vreme meka estradnog krema i barometar kvaliteta i popularnosti,Sava centar,novi hram zabave pred ve im auditorijem,pali

su ko kula od karata pred oboavateljima Tome Zdravkovi a.I novim i onim iz ezdesetih kada je beogradske no i bojio boeomskom rapsodijom velegradskog arenila koji se utapao u eljene irine velegrada.Deset koncerata u Domu sindikata ,pet punih sala Sava centra.To niko nije mogao.Niko sem peva a,pesnika i boema, ije su pesme bile najsvetlije ogledalo iste slovenske-pravoslavne due.-Nikada nisam bio popularniji-A,publika,sami klinci,deca koja su se rodila zajedno sa ovim pesmama,znaju svaku moju pesmu.Pevaju samnom ovde u Domu sindikata, ali i u Poarevcu,Banjaluci...Vredelo je pre i trnovit put od Pe enjevaca,do svetla Beograda i zajednitva kojim su se Toma i njegovi oboavaoci,bez razlike,predavali.Mali Pote iz kolske predstave Zona Zamfirova,zatim talentovani i perspektivni pravi glumac Narodnog pozorita iz Leskovca,po etkom osamdesetih,ostvario je jo jedan de a ki san.Reditelj filma Balkan Ekspres,promu urni Branko Baleti je valjda ukalkulisao veliku popularnost peva a Tome Zdravkovi a,pa mu je dodelio malu,ali efektnu ulogu u svom projektu.-Igrao sam neto pre toga i na televiziji,ali ne verujem da je to Baleti i primetio.Slike detinjstva i neostvarene elje da postane glumac su ve veoma bolesnom Tomi Zdravkovi u,ulili poseban entuzijazam.-Nisam se optere ivao ulogom.Znam zvali su me da pevam,to hvala Bogu znam,a malo u uz sve to i glumatati-mislio je kao dete sre ni Toma.-Osetio sam da na filmu ima vie istine nego na estradi.Trudio sam se ,hteo sam da budem na visini o ekivanja i bolji,jer su kraj mene bili sve sami majstori glume.Rdaim to mi se kae,a oni svi uglas:-Bravo,fenomenalno,ti si pravi glumac.Nisam im verovao,pa ko bi lud poverovao u zajebancije jednog Bore voke(Todorovi ) ili Dragana Nikoli a.Oni su se stalno zezali...Tad se u meni probudila elja za ve om ulogom.Istinski sam uivao...I novi snimci su za kratko vreme zaposeli vrhove svih top lista.Popularnost,pozivi na turneje,snimanja na radiju i televiziji...novac i sjaj...ponovo je Toma Zdravkovi bio kralj narodne muzike,iako je za sebe tvrdio da je bio i ostao neto izme u.-Na po etku je postojala otra podela na zabavnu i narodnu muziku.Ja sam eleo da budem peva zabavne,a za narod sam bio narodnjak.Nesvesno, ini mi se,ba iz te potrebe da budem to to jesam,i onog to mi se kao karte

u pasijansu otvaralo,ja sam pomirio dve tada nepomirljive suprotnosti.Ja,u stvari,nisam imao takve namere.Jednostavno,taj stil se u meni vremenom sam izgradio.Kada sam snimio Ciganku u arnmanu Ilije Geni a,bio sam ube en da e to biti hit zabavne muzike.Me utim,nju su kupovali poklonici suprotnog tabora-narodnjaci.Takav slu aj je bio i sa mojim slede im kompozicijama.Moda je u tom faktoru i leao odgovor popularnosti mojih pesama.

Kao to sam intuitivno i spontano iao ka jednoj srednjoj liniji izme u te dve vrste muzike,publika je to na isti na in doivljavala,pa sam neku svoju pravu publiku stekao tek danas,sredinom osamdesteih godina.Kau savremenici da su se Tomine plo e u to vreme prodavale ispred prodavnica i pre nego to su veliki paketi i raspakovani.Prednja ili su mladi.

-Poludee,naprosto.Moje plo e najvie kupuju momci i devojke od oko dvadesetak godina.I to je najbolje,sve pesme znaju i horski ih pevaju po koncertima...Nije voleo da govori o novim plo ama.

-Jedino mogu re i da su moje pesme kao i uvek tople i ose ajne.Sud o njima done e publika,ta ja imam da pri am o tome...Nije ni voleo suvie preozbiljne kritike i kriti are.-Pesma treba da zabavlja ljude,ali i da im uputi poruku,neto u emu e se publika na i.Postoji samo dobra i loa muzika,nikako narodna ili zabavna ili sli ne gluposti.Kakve su to,molim vas,nenarodne ili nezabavne pesme.Odbacio je svaku mogu nost da se svrstava u isti ko sa tada novokomponovanim zvezdama koji su preplavili estradu.-Ja zaista nemam nikakvih sli nosti,ni sa tom muzikom,ni sa tim izvo a ima.Nije imao problema sa koleginicama i kolegama,iako je bio poznat kao otar kriti ar.-Sa svima sa skoro prijatelj,mada znam da mnogi misle da sam ja budala,kao to ja to mislim za njih...Peva ice su mu se vie svi ale.-Ta no,samo teta je to me u njima malo onih koji znaju da pevaju...Imao je i svoje favorite.-Haris Dinovi iz ansambla Sar E Roma je odli an,ima glas da boli glava...impresionirala me je i Gordana Stoji evi -govorio je Toma Zdravkovi .Uz novac i slavu idu i lepe ene?-ene su mi oduvek zna ile mnogo.U siromanoj mladosti sam oskudevao u ljubavi,kasnije je bilo manje problema.Nita u ivotu ne moe da me isprovocira kao ena.Ne mislim u seksualnom smislu,ve one udne ideje koje mukarci imaju o enama,da jednostavno imaju potrebu da su s njima.Jedino uz enu mogao sam da se ose am vrednim.Sa druge strane,ena donosi sijaset nevolja.Sve to pomae da isprovocira u tebi inspiraciju za pesme.Danas,sa godinama,sve je manje tog nemira.Slava i uspesi,garnirani sve e im naletima kobne bolesti,polako,ali sigurno udaljavali su Tomu Zdravkovi a od scene.Sve je manje snimao,nastupao.Velike turneje doktor mu je zabranjivao.Krajem 1987. krenuo je naOprotajnu turneju,kako je iz markentikih razloga,bez Tomine dozvole,nazvao njegov menader,a onda,Milovan Ili -Minimaks,gurao u medijima.-To e biti moja poslednja solisti ka turneja.Umoran sam,ne mogu vie.To pevanje iz dana u dan strano je naporno.Nisu vie ni prilike za takve spektakle.Narod nema para.Svestan sam da ljudi otkidaju od usta za ulaznice.Ko u svemu tome moe da bude zadovoljan i motivisan...

Bio je ozbiljno bolestan.Doktori su mu zabranili da peva,da pije,da se umara.-Kad doktor sazna za ovu turneju,iako je oprotajna,pa e u nesvest-govorio je najboljim prijateljima.

Ipak u svoj svojoj neobuzdanoj strasti kad ne zna re i,dosta je bilo,zaglavljivao je do sitnih jutarnjih sati i plaio se posledica.-Posle tri dana ne mogu da se povratim.A na pevanje ne mogu ni da pomislim.Mislio je u odre enim trenucima sumnje da je precenjen,da ga publika voli vie nego to on,i njegove pesme,zasluuju.-Ja u sebi ne vidim te vrednosti-odgovarao bi posle uspenog TV oua sa naslovomDao sam vam duu svoju-Pitam se u kojoj sam se meri poteno dao,muzi ki naravno.Koliko sam bio iskren.ivot ne moe stati u pesmu.Koliko bih to pesama trebao napisati,otpevati,i ponuditi tim ljudima koji sve to,za divno udo,prihvataju-javljao se crv sumnje u nemirnim prebiranjima po vlastitom putu karijere za kojom su svi patili i eleli,bar deo tog uspeha,ponoviti.Uvek sam se pitao,i pitam se,da li sam izvukao maksimum due i da li sam uspeo da sve to prenesem na one divne ljude koji su moju pesmu voleli.Pitam se iz no i u no ,i ne nalazim pravi odgovor.Zato putam da svaka pesma u meni odlei,da poprimi moje mirise,a tek potom je putam u ivot..Brzo piem,ali pesmu dugo va em kroz sve postoje e filtere,moje i tu e.Umoran i skrhan bole u,mirno se povla io,ali u sebi se nadao da neumitni odlazak sa muzi ke i ivotne scene,ne e skoro do i.-Oprotajnu turnejusam skon ao na obostrano zadovoljstvo.Ne u se povu i,samo u sada malo re e nastupati.Jednom mese no u Domu sindikata,bi e tu neko blie jednove ernje gostovanje,po koji nastup u kafani...Opet kafana,mesto polazita i nezaobilazna stanica i obeleje Tome Zdravkovi a?-Ne ete verovati,ali zaeleo sam se kafane.Vie volim stotinjak gledalaca u nekoj kafani na Ibarskoj magistrali,nego stadion sa pet hiljada gledalaca ija lica ne vidim.Kafana je za moju pesmu prava stvar.Gledam oveka,ose am kako reaguje,a ja u tome najvie uivam.Neostvarena elja mi je da u Beogradu otvorim jedan lokal u kojem bih svake ve eri pevao,ba onako za duu.Da imam neku ve u kintu,sigurno bih uloio u kafanu i ostvario i taj san da pevam kad mi se ho e.Toma Zdravkovi pred kraj karijere nije imao potreban novac ni za tu,vie potrebu,nego elju?-Ima ljudi koji su na estradi zaradili mnogo.To je ipak neki udan svet kojem ja ne pripadam.Sve to sam zaradio,potroio sam.

Odlazak u bolnicu sredinom 1991. godine bio je put bez povratka.Posle vie od 100 dana bolni ke amotinje,borbe sa opakom bole u,stigla je tuna vest-Toma Zdravkovi ,legenda jo za ivota,ljudina sitnog tela,a dinovske due,preselio se na nebo koje je plakalo za setnim pesnikom srca i sa toplim kapima kie,te ve eri 30.09.1991. godine,kao i mnogo puta kasnije odravalo vezu Tome Zdravkovi a,gore me u oblacima,sa njegovim vernim sledbenicima koji su ostali na zemlji.-Kao to je to lepo rekao njegov drugar po pi u-Duan Prelevi -Prele-Ja sam ga voleo u svakom trenutku,ali on mi sada uopte ne nedostaje.Jer,nedostajem ja njemu,pa u mu se uskoro pridruiti. ovek se spasao ivota,isto kao i Zoran Radmilovi i Pavle Vujisi .Spasao se ove bede,a mi jo ovako moramo da pri amo...Tako se posle 53 godine donkihotovske borbe sa vetrenja ama smirio nemirni duh de aka iz Pe enjevaca,koji se bee i od stvarnosti,najzad spasao od ivota.

-LJUBAV-

Toma Zdravkovi ovek-emocija.Oni koji su ga najbolje poznavali tvrdili su da je uvek bio zaljubljen.Ljubav je bila njegove pokreta ka snaga.enio se etiri puta.Sre u i enu koja ga je savreno razumela naao je u kasno vreme kada mu je neizle iva bolest ve pripremala nekrolog.Sa Gordanom se upoznao u Kanadi.Ona je bila uz njega kada mu je bilo najtee.Rodila mu je i sina Sau.Bila je sa njim i onog tunog dana kada se njegova dua preselila na nebo.

Prvu enu Olgicu upoznao je u Zrenjaninu i posle jednog sastanka odveo pred oltar.Ljubav i brak su trajali kratko.Kao svedo anstvo strasne i burne veze ostala je k erka aklina koja danas ivi u Holandiji.Milicu je sreo u Gradskom podrumu.Bila je redovan gost svake ve eri.Upoznali su se i po eli druiti.Posle nekoliko meseci smirena i razlona devojka iz vrlo dobre porodicepostala je njegova druga ena.Bilo je to 1970.godine.Nadu Radovanovi ,farmaceutskog tehni ara sa Cetinja oenio je na prvi pogled,poto je upoznao na plai u Be i ima.Svadba je bila u Budvi u hotelu Ostrvo cve a a kumovi Olivera Katarina i direktor hotelaVuk Karadi .Sve Danke,Branke,Ljiljane i Sanje,i ostala enska imena koje sam opevao-istinita su-one su postojale.To su devojke koje sam voleo.Najmanje to sam mogao u initi za njih je to da im posvetim pesmu.Imao sam velikih i malih,uzvra enih i neuzvra enih ljubavi,sre nih i nesre nih,ali to nikada nije imalo veze sa pi em.Vi ali smo se svaki dan i vrlo brzo postali bliski.Na alost,ona je bila tako atraktivna,da sam ja upao u nervozu.Nije bila iz Tuzle,ve iz Travnika,a u Tuzli je igrala rukomet.Za tu ariju je bila atrakcija i svi su kidisali na nju.Maltene sam bio izgubljen.Svaki trenutak sam morao da provodim sa njom iz straha da mi mi je neko ne preotme.Sa mnom u hotelu nije mogla da stanuje.Iznajmili smo neku sobicu i po eli da ivimo zajedno.Ljubav prava,stalno zajedno.Ili smo na kupanje i to je bilo grozno.Ja sam tada imao 60 kiligrama,bio sam uasno mrav,sav trkljav,pa sam beao u hladovinu,bez kupanja.Jer,tamo su obi no bili neki dasovani koji znaju da ska u sa trambuline.A ona,kad se skine u kupa i kostim,fenomen od lepote.I tako sam gledao da je vodim po nekim orsokacima,budacima,da je ljudi to manje gledaju.Prvi put sam stvarno bio zaljubljen i preplaen...Totalno utu en,ubijen,skrhan osetio sam ogromnu potrebu da neto napravim.Video sam sebe na njenoj sahrani,a tamo nisam bio...Nekoliko dana kasnije,dok sam onako tup od bola,sedeo u brija nici prekoputa hotela Bristolgledaju i sebe u ogledalu,video sam i sebe i nju,i ceo na ivot.Neto je iskrslo.Kad sam izaao i seo za prvi kafanski sto,zapisao sam pesmu-Buket belih rua...Odmah sam po eo da pevam tu pesmu.U Bristolu.Moja pesma,tekst,melodija-moja prva javna pesma.Malo je ko to znao.Samo jednom,osam godina kasnije na koncertu u Travniku,kad vie

nisam bio kafanski peva ,ve postao poznati Toma Zdravkovi ,otkrio sam o kome je re .Tada i nikad vie.Pomenuo sam svoju veliku ljubav koja je ba tu,u Travniku,sahranjena.Rekao sam i Slavi ino ime.Plakao sam ja,plakala je cela sala.To nije bio koncert,ve opelo...Umesto buketa belih rua,ja sam joj na grob odneo moju pesmu.Prvu,kao to je i ona bila moja prva ljubav...

I eto mene ponovo u Niu.U hotelu Park.Sve me je podse alo na Ruku.Svea rana se otvarala.Tad sam po eo da pijem.Zivkao sam je telefonom,zvao da do e,da se ven amo...Nita!...Malo,pomalo ra ala se pesma-Ciganka.Po zavretku programa odlazio sam sa drutvom u male no ne kafanice u kojima su svirali cigani.I Ruka je bila ciganka,tako da samtih pijanih no i u Niu bio okruen Ciganima i spolja i unutra.I nije ni udo to mi se usadila fiks ideja o Ciganki...Vratio sam se u Beograd.Dobio sam angaman u Gradskom podrunu.Posle programa odlazio sam u Skadarliju da sluam Divnu Kosti ,Romkinju.I jedne no i u jednom dahu,dok je Divna pevala,napisao sam tekst Ciganke,a melodiju sam ve imao.Slede e ve eri,kada je bila pauza u Gradskom podrumu,isprobao sam sa muzi arima Ciganku.Dopalo im se i od tada sam je pevao svake ve eri.Ciganka je postala slavna,ali samo po kafanama...Bio je to greh-dirati k erku kolege.Pogotovo u ono vreme.Ljudi te vole kao kafanskog peva a dok peva.A kada ne peva,sasvim drugi tretman-nisi niko i nita,golja...

Nastavio je da peva po kafanama irom zemlje,ali to je sada bio rad.U io je od boljih od sebe,i to je veoma vano,nau io je vetinu apsorbovanja samo onog to je u muzici koja je izvo en,vredno.Zaboravio je na svakodnevne zabave i sedeljke.Vebao je na klaviru, itao muzi ke udbenike,pisao stihove-tekstove za melodije koje e uskoro komponovati.Ose ao je za pesmu koju on pravi neobi no vano,kakav je tekst,svaka re mora imati svoju harmoniju,i sve to se kae mora zvu ati melodi no,mora imati ton i

boju.Pogotovo su to morali imati intimni trenuci njegovog ivota za koje je on traio izraz u muzici.Ali sve to nije ilo do jedne zore u Novom Sadu, 1962. godine kada je ustao rano i poao da se proeta gradom koji se tek budio.U pekari gde je svratio da kupi burek,ugledao je udesno lepu devojku koja je stajala ispred njega.Kad je kupila burek i izala,poao je za njom u nameri da joj pri e.Ali,neto ga je spre avalo da u ini onaj napada ki,nepristojni korak,i nastavio je da ide za njom uivaju i u skladu njenih pokreta.U njenom hodu.

Prenuo se iz misli tek kad je devojka zastala pred jednom kapijom,otvorila vrata,okrenula se,osmehnula se i rekla:-Ludi,Tomi!Potom je zamakla iza vrata...A Toma stoje i zapanjen,prvi je osetio da jedna re zvu i puno,intezivno,i da je sama po sebi ve pesma.Odjurio je u sobu,seo za klavir i napisao svoju prvu pesmu koju e iste ve eri pevati.Nazvao je Ludi Tomi...Ljubav se nikada ne moe sakriti,ponajmanje su to mogla ova deca.Jedan bolni ar ih je opazio i prijavio zameniku upravnika,izvesnom iri u.Ovaj je odmah naredio da se Toma brie sa kursa i iz bolnice premesti na neko bolni ko imanje izvan grada i to sa novim zaduenjem-od ista a je postao svinjar.Lien prisustva dragog bi a,Toma je jo jednom prokleo nebo koje se zareklo protiv njega.Hranio je svinje i danima razmiljao ta da ini.Najzad je odlu io da napusti sve-i bolnicu i svinje,i da se ponovo vrati na ulicu...Naao sam divnu devojku-ushi eno je govorio Toma.Sino smo se upoznali,no as zavoleli,a jutros sam shvatio da e samo ona mo i da postane moja supruga-govorio je Toma Zdravkovi novinaru TV revije u junu 1972.godine,neposredno nakon to se zaljubio u Zoricu Miladinovi ,armantnu sekretaricu Srbijaturista u Niu.ene sam uvek voleo, esto sam zbog njih potpuno gubio glavu.U mnogim pesmama sam se obra ao odre enoj eni.Pevao i jecao za nju.Sve te pesme

bile su vrlo iskrene.Recimo Danka.Posvetio sam je Danki Novovi u koju sam svojevremeno bio zaljubljen.Me utim,bez nade i uspeha,to se iz pesme vidi...

-MOJ BRAT TOMA-

Mnogi nisu razumeli Tomu,ali problem je u tome to ni Toma nije razumeo sebe.Nije se uvao-kae Novica Zdravkovi .Imao je neverovatnu sposobnost da proceni pravu vrednost.Nije znao da pogrei.Poslednjih 6 meseci po ceo dan sam provodio sa njim u bolni koj sobi.I u trnucima kad mu je bilo najtee,vie je mislio na mene i moju karijeru.Terao me je da pevam,a to je bila poslednja stvar na koju sam mislio...Bio je svestan ta ga eka,ali je bio hrabar i nije se predavao do poslednjeg trena...Tog jutra doao sam u bolnicu i kada mi je Goca rekla tunu vest,ostao sam skamenjen.Sve to sam nau io,nau io sam od njega,Zorana Kalezi a i Mike Anti a.Moda su njih dvojica bili jedini pravi Tomini prijatelji...Sredinom osamdesteih zajedno smo pripremali plo u Ispod palme na obali mora.-Mali,ovo u ja da snimim.Ti to ne moe da otpeva kako valja-iznenadio me je njegov sud,jer nisam verovao da je to favorit.

Kada je snimioDotako sam dno ivota-u jednoj vonji mi je rekao-Najbolja pesma na ovoj plo i je ona tvoja-Mislio sam da se ali,ali je vreme pokazalo da je kao i uvek,bio u pravu.Pecanje je bila njegova strast. itavu no bi igrao poker,a u cik zore bi dolazio da me budi i trai da idem sa njim na pecanje.Ili smo iako sam bio umoran...Bio je veliki sanjar.Voleo je prirodu.Jednom prilikom smo se vozili i on je odjednom zaustavio auto-Vidi kako je lep predeo.Ovde bi mogli da sagradimo ku icu...Voleo je da mata i bei od stvarnosti...

Bio sam de ak kad je Toma imao ve bogato peva ko iskustvo ste eno po kafanama.Iako je bio privren porodici,retko smo ga vi ali,jer je stalno bio na putu.Sredinom sedamdesetih snimio sam prvu plo u,a zatim i album to je tuna tako ova no .Fantasti an tira-200.000.Po eo sam da nosim njegovu sliku u nov aniku.Niko nije verovao da mi je on brat.Samo mali broj ljudi znao je da je Toma u sutini bio izuzetno nesre an

ovek.Sre nim su ga smatrali samo oni koji ga nisu dobro poznavali-kae mla i Tomin brat,tako e peva ,Novica Zdravkovi .U vreme kad je knjiga ekala red u tampariji,posle tromese ne turneje po Americi,u Beograd se vratio Novica Zdravkovi .Sedeli smo u Suncu,pili i pri ali bez elje da dopisujemo nove stranice,ali se Toma onako spontano,nenametljivo nametljiv,udenuo u to prelepo predve erje.-Za neverovati je,ali ja mislim da je Toma izvrio neku vrstu samoubistva.Godinama je kopnio u vrstim eljustima opake bolesti,ali bi on,siguran sam,i tada pobedio,da nije ostao bez ideje,inspiracije.Nije eleo takav ivot,bez pesme,strasti,uzbu enja- Ne u valjda dozvoliti da mi ti pie pesme-govorio je dok je gledao kroz prozor u izmaglicu avgusta koje je kiilo-kazivao mi je Nole,dok je konobar sve e e dolazio za na sto,a vreme je sa lako om teklo i tminom bojilo tiho beogradsko ve e.

-Zna tamo u Americi-pri a Novica lepo,tanano,isto onako kako i peva-Toma ni sada nije zaboravljen.I stari i mladi,deca,da ne veruje,sluaju Tomine pesme i brate uivaju.Vidi im se na licu,u svakom okretu...Svi bez izuzetka.I Srbi i Hrvati i Muslimani.Bosanci, ini se najvie...Naravno Toma nije zaboravljen ni na prostorima bive Jugoslavije.Sredinom 2000. godine pevao sam u Tuzli zajedno sa Kemalom Montenom.On kao nikad pre nadahnut.Ne odmi e se od mene.Smenjujemo se za mikrofonom,pevamo u duetu.Repertoar Kemin i mi,i publika.Atmosfera veli anstvena.Kemo,vino,i ja.Sevdah do jutra.Kemal nikad sre niji.I ja sa njim.Kako i ne bih kad znam koliko su se njih dvojica potovali.Moram priznati.Bilo je i suza.Kemal je uvek lepo pevao.To ve e posebno, puno emocija,kao nikad pre.Sluam ga i ne diem.Sre an sam i beskrajno zadovoljan.Imao sam ose aj,u stvari varam se,bio sam siguran,da je Toma bio sve vreme tu sa nama-pri a mi Novica, vr e stee au,prinosi je ustima i puta lozu niz grlo.Ostajemo bez re i.I on i ja.Konobar gleda na sat,a Nole nastavlja pesmu re i:-Ne smem zo da zaboravim.Molim te napii da je Toma mnogo voleo majku.To se vidi u svim njegovim pesmama.I ona je neizmerno volela njega.Vie od svih nas petoro.Moda zato to je onako sitan i nean rano otiao u svet.To naa Kosara nikad nije prebolela.Nadivela ga je,na alost,ali je ve no patila i bdila nad njegovom sudbinom...Novi dan je po eo svoj put,a pri a o Tomi te e dalje.Nema kraja.Isto kao ni se anje na oveka koji gore na nebu,naslonjen na neki ank od oblaka i sada traje-do nezaborava.

-PRIJATELJI-

"Mnogo je voleo glumce.On je mene zvao"Danice ti si moja, sunce".Rekao je to i u svom ou programu.Nisam od onih koji misle da u ivotu nema umiranja,da nema kraja,ali mislim da je mnogo jo mogao da da.Toliko sam mnogo volela njegovu pesmu i dok ga nisam poznavala.Imala sam jednog momka u Aran elovcu,koji mi je pevao "Danka,Danka",kada sam Tomu upoznala sve pesme sam zavolela,jer su iz due iskrene"...-Glumica Danica Maksimovi -

"Otiao je veliki peva i veliki drug.Sve to je on radio bilo je posebno,narod ga je bavoleo.Sa njim nikada nije bilo tuno.Voleo je da me "zeza"zbog jednog slu aja u Ivangradu.Pevali smo na istom koncertu i kada sam krenuo ka autobusu jedna devojka je potr ala.Pomislio sam da ide prema meni,me utim ona je prola pored mene,ne pogledavi me,i bacila se u naru je Tomi i rekla da ga voli.Tu situaciju nikada ne mogu da zaboravim,a i on me je stalno podse ao na nju"..-aban auli -

Toma je bio veliki i izuzetan ovek.Mnogi su ga tretirali kao boema koji je bio nepouzdan,koji ne potuje dogovore,ali sve to je bio sastavni deo njegovog ivota.Da nije,nita u ivotu ne bi uradio.Da je bio uredan ovek,da nije pio,da celog ivota nije vozio auto bez voza ke dozvole,vie to ne bi bio on.Zaista sam mu na neki na in zavidio.Mislim da je bio nesre an i siromaan i oboavan, ovek koji se retko ra a.Moda e kroz sto godina biti i boljih ljudi,ali takvog kao Toma nikad vie.Jer,on je srce u obliku oveka...zaista nepredvidiv ovek,fenomen.KO NJEGA NIJE VOLEO ILI NIJE POSTOJAO,ILI JE BIO IDIOT.Zbog njega bih iao peke oko sveta...-Milovan Ili Minimaks-

"Cele no i nebo je plakalo i beskrajnom reka suza bogovi su alili tebe koji si svojom duom i pesmom za ivota dosegao nebeske visine.Jesen je tuna u mom kraju,tuna su i prepuna sete hiljade srca i dua napojenih tvojim pesmama,bolno su no as cvilele violine beogradskih muzi ara,beogradske kafane,ulice,no obdije sa kojima si delio bezbroj no i,svitanja.Tebe

pesnika toplog kao maj ino krilo,tebe sa glasom hiljada slavuja.Tebe Karamazova,boema,druga sretnih i nesretnih,tebe koji si duu i srce podelio sa mnogima,koji si do poslednjeg dana prkosio tekoj bolesti,koji si voleo i iveo ivot,kako si samo ti znao,koji si svojom pesmom za ivota naao mesto me u besmrtnicima,tebi veliko hvala,a za slavu si se za ivota sam pobrinuo".-Re i Zorana Kalezi a na komemoraciji u Udruenju estradnih umetnika-"Toma je moj uzor,prijatelj i najdrai u itelj.Na svoju prvu turneju krenuo sam upravo sa Tomom.On je najve i gigant nae muzike"...-Aleksandar Ili -

Ve 6 godina je bio odsutan sa scene.I kada sam otila na turneju posetila sam ga u Torontu,gde je po eo da ivi sa Gordanom.Jedne ve eri pustio mi je pesme sa neke njegove plo e,a ja sam se rasplakala.Plakala sam to je takav peva otiao,to se vie ne uje topao,setan glas.Ube ivala sam ga danima da se vrati,pa da ponovo peva i snima.On se branio re ima da je ve zaboravljen.Sre om posluao me je,vratio se i ponovo napravio jugoslovensku karijeru,a to moe samo veliki umetnik,kao to je bio on...-Lepa Luki -

Eto, opratamo se od oveka kome smo svi verovali,a sada ne elimo da verujemo da ga vie nema.U Sarajevu su ga mnogo voleli.Sve vreme bolesti,do poslednjeg dana,svi su se interesovali,nadali da e se i ovaj put izvu i.Mogu da kaem da sam ponosan,to je pevao moje pesme.Snimio je prvu i poslednju pesmu sa mnom.Na Ilidi 69 bila je to Odlazi odlazi i na poslednjoj plo i Kafana je moja istina-Kompozitor Blagoje Koanin-

"U nekoj sportskoj hali u Visokom,re e mi Toma u garderobi:"Gagi(tako je oslovljavao prijatelje)ne mogu vie da radim kao pre,nemam vie snage.Ako ova plo a bude uspena eleo bih da napravim oprotajnu turneju,jer i a je ve u godinama,pa bih se oduio publici".Sada mi je teko,jer poslednji put kada sam ga obiao u bolnici Toma se raspitivao o koncertima,poslu,plo ama.Nije se predavao,iskreno je eleo da se vrati.Objanjavao sam mu da je posao stao,da nita ne proputa dok boluje,jer je na televiziji najgledanija emisija "Dnevnik".Za pesmu i muziku,govorio sam mu,niko i ne haje"...-Menader Ratko Vitomirovi -

Dugo smo radili zajedno,snimio je nekoliko mojih pesama...On je obeleio estradu,da je bez njegovog prisustva sve krnje.On je kreator kultivisane pesme: ak i kad je dikcijski greio,to je bilo ono pravo.ta god kae njemu se veruje,a to mogu samo veliki interpretatori.Nabijen je emocijama,vezao je svoj ivot uz kafanu i ene-dve strane izuzetno vane za sve mukarce.Jedna je teiteljica,a druga veliki izazov...-Milutin Popovi Zahar-

Niko nije pio kao Toma,a ko nije tako pio,nije ni ljubio kao Toma.Sa njim sam vie bio drug u pi u,nego u kocki.Mnogi su bili uz njega samo dok je imao brdo para,a naputali su ga kad je sve izgubio.Ja sam ga voleo u svakom trenutku,ali on mi sada uopte ne nedostaje...Jer,nedostajem ja njemu,pa u mu se uskoro pridruiti... ovek se spasao ivota,isto kao Zoran Radmilovi i Pavle Vujisi ...Spasao se ove bede,a mi moramo jo ovako da pri amo...-Duan Prelevi Prele-

Meni je Toma Zdravkovi jo kao mlad peva prirastao za srce.Ima ne eg osobenog u sebi,nekakvog arma koji osvaja.Me utim,on mora da se uozbilji...-Predrag Gojkovi Cune-

Sa Dadom drugujem ve 20 godina.O njemu imam najlepe miljenje,jer ovek voli drutvo,ene,pesmu,pi e-to ne moe biti lo ovek...

-Bora Spuvi Kvaka-

-BOEM S PESMOM-Ako je ta no,a jeste,da se ovek,kada fizi ki nestane,nastavlja u svom delu,onda je Toma Zdravkovi jedan od najubedljivijih primera,Sav u pesmi,iveo je pesmom,iza njega je ostala pesma.Toma je sinonim,druga re za pesmu.I kada ga nisam poznavao-znao sam ga.Po pesmama.Onim setnim,nekako izduenim,kao lasti.Starim,novim,svojim.I kada je pevao tu e,posebno one iz dublje tradicije,pesme su postajale njegove.Umeo je da im udahne duu-glasom,gestom,bojom,ose anjem koje se,imao sam utisak,jednostavno vidi.A kada sam ga upoznao,uopte se nisam iznenadio.Bio je ba onakav kakvog sam ga zamiljao,kakvu je predstavu o njemu gradila njegova pesma.Boem-s razlogom.Bez poze,nametenosti, daleko od trivijalnosti,nametenosti i veta kih gegova.Sav od prirode,i kada se raduje,i kad je setan,sve je izvodio prirodno,istinito,ubedljivo.Sreli smo se daleke 1973. na Ostrvu cve a-kad se enio.poto se na mah,smesta,na prvi pogled,zaljubio u jednu Nadu,apotekarku.Mogla je Nada da bude i neto drugo i u iteljica i kosmonaut,za Tomu je jedino bilo vano-da se zaljubio.I bio je zaljubljen iskreno,celim bi em,bez ostatka,bez zastoja.Svi smo se u to uverili-prijatelji oko njega:Olivera Katarina i Miladin aki ,moja Gordana Brajovi i direktor Vuk Karadi ,znani i neznani.Celo Ostrvo cve a,njegovi bungalovi,bate i vrti i,palme i more-svi su u estvovali u Tominoj sre i,nazdravljali ljubavi,cela bata se kucala punim aama,tako je hteo Toma-da svi u estvuju u njegovoj sre i.No ima,tako.

Kao to se brzo u njega useljavala,sre a ga je,moda i bre,naputala-enio se regularno etiri puta,a zaljubljivao nebrojeno.Jer,bio je pesnik i boem.Pesnik koji najlepe peva.Boem ija je boemija bila najelegantnija.Ulaznica za pesmu,u slu aju Tome Zdravkovi a,posebno,bila je-ljubav.Voleo je dok je pevao,pevao dok je voleo.Najvie je voleo-pesmu.Kad je prestao da peva-stalo je sve.Tomino srce.Pri a mi njegov brat Novica,da mu je Toma,pritisnut bole u govorio:Ne mogu vie da pevam,ta e mi ivot.I zaista Toma je bio u pesmi.Van pesme nije postojao.Pevao je u svakom trenutku,i kad pusti specijalno barunasti glaa,specijalne boje(koju ne umem da opiem,ali je duboko ose am).Pevao je i kad uti-tada je,pri ao mi je, komponovao,slagao note u svojoj dui,a onda naglo krene,kao da bukne,pa proverava-zvuk,re i...Sazrelo je,zna ilo je.Znam ga iz svih,valjda,situacija.I sa aom i bez nje,i na bljetavim scenama i najprivatnije,sa odraslima i decom,kad se slaemo i sva amo,ali u svemu to se deavalo me u nama,bila je-pesma.Ona nas je vezala,mene kao zaljubljenika,a njega kao stvaraoca koji je uivao kada drugi uivaju u njegovoj umetnosti.Ja sam zaista uivao u njegovoj pesmi.U druenju sa njim.Otiao je, kao i moja Gordana-prerano.Oboje su ostali u pesmama.Ve no-dok pesme i poezija,pevanje i pisanje budu trajali-dok postoji svet.Iz viedecenijskog druenja,razgovora o Pe enjevcima i Petersburgu,sitaru i klaviru,enama i menama,plo ama i novinama,o svemu to komponuje ivot,u kojem smo esto zamenjivali dan i no ,se am se jedne takve zamene.Kada je,prvi put predamnom,otpevao staru vranjsku Petlovi poje,Morava dzmni,polemisali smo,ta zna i glagol dzmnuti?Objasnio mi je da je to na starovranjanskom,odjek,pa se pojanje petlova odbija od Morave u zoru,i odjekuje na poseban na in.Ja sam izneo svoj doivljaj,doivljaj boje,pa je za mene dzmnuti zna ilo odsjaj,u samu zoru,izmaglicu,od povrine Morave. ekali smo,zamislite,zoru da vidimo kako reaguje povrina vode-da li je ODJEK ili ODSJAJ?Kada je svanulo,Toma je zapevao... ekamo...Nita!Shvatimo,kona no,da nismo na Moravi,ve na-Jadranu!Ali ostala je biserna pesma.Tomina.Ova i svaka koju je Toma pevao.-Rade Brajovi ,Beograd,14.06.2001.god-

TOMO,MOJE DETINJSTVO TE ALI!

Negde osamdesetih godina svirao sam sa svojim orkestrom Zlajini drugari svadbu jednom Dorcolcu u Velikoj Skadarliji kod Srbe. Mladozenjina zelja je bila da mu peva Toma Zdravkovic. Kralj je po obicaju bio na visini ocekivanja. Glasom i cuvenim sarmom fascinirao je sve, pa je uz obode baste bilo vise slusalaca, nego na svadbi.Kada je svadba zavrsena, Toma i ja smo krenuli uz kaldrmu lagano, jer sam ja nosio kofer sa harmonikom. Negde kod kafane Tri sesira iznenadi nas pravi proletnji pljusak. Sklonili smo se u bastu dok kisa ne mine. Tu ispod strehe je stajala mala cigancica s velikom korpom punom ruza.Toma je znao i upita je :

- Je li Zorice, kako si nocas prosla?- Lose je bilo, mnogo lose Tomo. Ali, vece mi je i pored loseg pazara, bilo prelepo. Slusala sam te kako si pevao i zadovoljna sam.

Toma je iz dzepa izvadio novac i bez reci ga prosledio u njenu kecelju.Zorica mu je uzvratila jednom lepom ruzom.Pravo iznenadjenje je tek sledilo.Kad smo nakon sto je kisa prestala izasli iz Skadarlije, a posto smo se rastajali jer smo isli u dva razlicita pravca, Toma mi rece :

- E, majstore, daj mi 100 kinti za taksi.

Tek tad sam shvatio da je maloj Zorici dao citav honorar od 700 maraka !On se nije dao iznenaditi. Pogledao me i rekao :

- Njoj su pare potrebnije, a i ova ruza, veruj mi, vise vredi od bilo kojih para.

...Kad se Toma preselio na neko lepse mesto, svirao sam negde u Svajcarskoj. Zao mi je, nisam mogao biti na poslednjem ispracaju najvecem boemu koji je setao ovim prostorima. Moj gitarista mi je kasnije pricao. Na sahrani je dominirao jedan veliki venac od prirodnih ruza na kojem je pisalo Tomo, moje detinjstvo te zali, a donela ga je, tada vec devojka, lepa cigancica Zorica...-Zlatko Krsti ,jun,2001.

"Ro en sam u selu Pe enjevci blizu Leskovca u porodici mesarskog radnika sa petoro dece.Bili smo veoma siromani.Zato sam valjda bio ve ito tuan,ali pevao sam neprestano,u svakoj prilici,to je mnogima izgledalo udno,a mom ocu neshvatljivo.Kada sam zavrio osmogodinju kolu otisnuo sam se u svet.Da,Leskovac je za mene tada bio daleki svet ,nepoznat I opor,ali nisam odustajao od namere da se probijem,na poten na in,pa makar me to stajalo nat ove anskih napora..."Posle prvih uspeha namerno sam se zadravao u gradu,uivaju i to me ljudi zapaaju i prepoznaju.Ali i to ubrzo postaje teret i za najdrutvenijeg

oveka,pogotovo ako ivi sam.Vie nemate ni trenutka mira,ne pripadate sebi,sva iji i ni iji u isto vreme...Posle 12 godina rada u kafani,ja sam mislio da sam zreo i prekaljen sposoban da podnesem i najiri uspeh-ali prevario sam se.To je bio haos,po eo sam da gubim,vremenom dospeo do kraja snage..."U to vreme sam ozbiljno eprkao po nekim pesmicama.U Osijeku sam sreo osmogodinjeg klinca koji je prodavao igra ke napravljene od one raznobojne sun eraste mase.Zaboravio sam mu ime,bilo je to pre dvadesetak godina... esto sam kupovao te dida-bide,iako mi nisu bile potrebne. ak sam i druge nagovarao da pazare...zbliili smo se...Tako sam saznao da mu je otac kontuzovan i da u bolesni koj postelji pravi te igra ke...U stvari,klinac je izdravao i sebe i njega.U ono vreme,kada je trebalo da se rodi moja aklina,prema njemu sam bio maksimalno nean.Prosto sam bio opsednut njime.Moda i zato to je i moj ivot sli no tekao.I sam sam bio na ulici,kao