Zvoncica

1

Zvoncica

Toni Karpenter

BOGINJE POŽUDE

2

Zvoncica

I

Kada je Greta ušla u restoran “Zlatna mreža”, sto kraj prozora, još

uvek je bio prazan. Svake subote između četiri i šest popodne, taj sto je rezervisan za nju, Melani i Stejsi, ali ona je uvek stizala prva. Nekako se i podrazumevalo da ona, kao jedina ozbiljna poslovna žena među njima, treba da bude tačna.

Stejsi je bila najmlađa i najlakomislenija od njih tri: svako ko je ikada imao nekakav dogovor sa njom, uverio se da ima posla sa neodgovornom osobom...

Melani je imala previše obaveza, u isto vreme, bila je vlasnica radionice za izradu torti i kolača, domaćica i samohrana majka dvoje dece...

Ukratko, njih dve su uvek imale nekakav izgovor za zakašnjenje. Greta je nekoliko godina najpre radila kao advokat, a zatim je

promenila posao i otvorila malu agenciju za promet nekretnina. Ona je, naprosto, bila istrenirana da sve stvari obavlja na vreme. Ponašala se kao “žena od karijere”, a tako je i izgledala. Njena odeća, bili su elegantni kostimi finih pastelnih boja; njene cipele, bile su jednostavne ali od prvoklasne kože; njen parfem, bio je svež i diskretan. Držala se nekih jednostavnih, ali uvek važećih pravila. Kosu je uvek nosila prikupljenu u punđu. Nikada nije izlazila iz kuće bez ručnog sata. Nikada nije u toku jednog dana popila više od čašice alkoholnog pića, nikada nije dozvolila da je neko vidi sa oguljenim lakom na noktima, i nikada nije razmišljala o muškarcima kao o seksualnim objektima.

Ali, ta pravila važila su samo za posao, i prestajala su da postoje onog trenutka kada bi se završila radna nedelja.

A sada je bio vikend. - Dupli viski! - dobacila je konobaru, još pre nego što je zauzela

svoje mesto za stolom. “Uvalila” se u stolicu, ne mareći što taj nonšalantni položaj nije

nimalo damski i pripalila cigaretu. Subotnji ručak u “Zlatnoj mreži” sa Melani i Stejsi, bio je prilika za potpune opuštanje. Gretina zagasito plava kosa, bila je vezana u nemaran konjski rep, a crveni, napola izguljeni lak na njenim noktima, izgledao je užasno. Imala je isprane farmerice, tenis-patike i stari pamučni džemper, a mobilni telefon i

3

Zvoncica

ručni sat, ostavila je kod kuće. U slobodno vreme, kad nije morala da igra ulogu poslovne žene, Greta je mogla da bude onakva kakva zapravo jeste. Mogla je čak i da razmišlja o svojim muškim klijentima kao o potencijalnim seksualnim objektima.

Rodžer Pruit... Ime je bilo grozno i zvučalo je nekako staromodno, kao iz prošlog

veka, ali čovek koji joj se tako predstavio, imao je ugodan i čvrst glas. Zvučao je kao tip koji zna šta hoće. I lako mu je da zna, kad ima gomilu para, pomislila je. Pruit je živeo u Los Anđelesu i bio je deoničar velike fabrike za proizvodnju kućnih aparata. Naviknuta na opreznost kad su novi klijenti u pitanju, Greta se raspitala i uverila se da on zaista ima deonice u toj fabrici, i to mnogo zamašnije nego što je mogla i da pretpostavi. Njegov slučaj, potvrđivao je staro pravilo da “para ide na paru”: od jednog rođaka, nasledio je kuću u Hegeriju, koju nikada nije ni video. Sledeće nedelje nameravao je da dođe da je pogleda i da odluči hoće li je prodati ili iznajmiti, ili zadržati za sebe. Hteo-ne hteo, morao je da se obrati za pomoć Greti jer u “šugavom” Hegeriju, postojala je samo jedna jedina agencija koja se bavila posredovanjem u prometu nekretnina: njena agencija.

Do sada su samo dva puta razgovarali telefonom, ali taj čovek je uspeo da je pomalo zaintrigira. Pitala se kojih je godina i kako izgleda. Bila je radoznala, ali ne bi se baš moglo reći da je gorela od želje da ga upozna. Jer prošle nedelje, javio joj se i Bob Klarens, a Bob je od trenutka kad ga je upoznala, bio za nju nešto sasvim posebno. Muškarac koji baca u zasenak sve ostale. Već tri godine Bob je bio neka vrsta granitne stene koja bi joj se povremeno isprečila na putu, pa zatim nestajala, i ponovo se pojavljivala. Ponekad, Greti je bilo dovoljno samo da zamisli njegovo privlačno lice i snažne ruke, pa da oseti neku vrstu tihe i podmukle erotske groznice. Po njenim merilima, bio je savršen muškarac. Upravo takav kakav joj je potreban. Imao je četrdeset godina, bio je razveden, nije imao dece i živeo je u Bostonu gde je imao svoju advokatsku kancelariju.

Greta je jedno vreme takođe živela u Bostonu. Čim je diplomirala i položila advokatski ispit, okušala se u poslu, ali nije joj išlo baš sjajno. Grad je bio preveliki, u njemu je već bilo previše advokata, a žene su u toj struci po pravilu prolazile lošije nego muškarci. Umesto da tavori u Bostonu kao slabo plaćeni advokat, odlučila je da se vrati u Hegeri i otvori malu agenciju. U oblasti Velikih jezera, taj posao išao je u svakom mestu, ma koliko ono bilo malo. Protok ljudi bio je veliki. Neki su

4

Zvoncica

kupovali kuće za odmor i prodavali ih, kad im dosade. Drugi su dolazili na jezero kao turisti i iznajmljivali kućice, kao Bob.

On bi ponekad došao na nekoliko dana u zimskoj ili u letnjoj sezoni, ali po pravilu njegovo vreme za odmor bilo je ovo sada: početak septembra. Tada je iznajmljivao kućicu uz samu obalu i ostajao u Hegeriju po mesec dana.

Za Gretu, svako njegovo pojavljivanje u gradiću, značilo je događaj. Donosio je dah velegrada i novosti iz sveta bostonske advokature, sveta za kojim je ona još uvek žalila. Bob je posedovao šarm koji osvaja tiho ali neumoljivo, sposobnost da lepo govori, manire svetskog čoveka, i... Više od toga.

Bio je neobično privlačan muškarac. Imao je snažno telo, tamnu kosu, zlatasto-smeđe oči i neobičan pogled koji je u Greti izazivao bezbroj zbrkanih osećanja. Iz njega je zračila ubitačna seksualna energija. Ili je bar ona tako reagovala na njegovu pojavu...

Nevolja je, međutim, bila u tome što se za te tri godine, koliko je Bob već dolazio u Hegeri, između njih nije dogodilo ništa. Svi njihovi kontakti, bili su ljubazni, ali sasvim poslovni. U Gretinim potajnim erotskim sanjarijama, događale su se eksplozije. Ali u praksi - oboje su se ponašali uzdržano i svaki njihov susret, izgledao je kao sudar dva ledena glečera.

- Sanjariš? - Melanin glas trgao ju je iz razmišljanja. - Ne! Razmišljala sam o poslu - slagala je, mada je na trenutak bila u

iskušenju da otvori srce i svojoj najboljoj prijateljici poveri kako joj Bob Klarens već godinama ne da mira.

Melani i ona bile su drugarice iz gimnazijskih dana i tokom godina njihovo prijateljstvo, zaista je postalo veoma čvrsto. Nisu bile ista generacija, Greta je bila tri godine mlađa. Počele su da se druže jer su obe učestvovale u nekoj školskoj pozorišnoj predstavi u kojoj je Melani igrala majku, a Greta ćerku. Bilo je u tome neke simbolike, nešto od tog odnosa se prenelo i na njihovo prijateljstvo. Melani je bila pravi majčinski tip. Još kao srednjoškolka, imala je upadljive ženske obline i uvek je kuburila sa viškom kilograma. Sada, u svojoj trideset trećoj, nije se više ni trudila da se bori protiv sopstvene prirode. Široki bokovi, stomačić, pozamašna zadnjica i krupne grudi, jednostavno su bili deo nje... Ali to je nije sprečavalo da vodi računa o sebi. Uvek je imala besprekornu šminku i dobru frizuru, i u svojim haljinama i suknjama tamnih boja, sa po nekim elegantnim detaljem, izgledala je lepo. Imala je

5

Zvoncica

pravilne crte lica, krupne i uvek vesele crne oči, i gustu, prirodno ukovrdžanu tamnu kosu.

Greta je sa svojom figurom večite devojčice, plavom kosom i plavim očima bila njena sušta suprotnost. Razlikovale su se ne samo fizički, već i kao ličnosti. Melani je oduvek priželjkivala miran porodični život. Njen brak je propao, ali posle razvoda, u potpunosti se posvetila svojim dvema ćerkama i kući. Svoju “radionicu za pravljenje slatkiša” pokrenula je više iz hobija da bi dopunila porodični budžet, ali ubrzo se hobi pretvorio u pravi mali biznis. Bio je to posao kao stvoren za nju: volela je da sprema hranu, volela je da jede, a iznad svega je bila osoba vezana za kuću.

Bile su tandem suprotnosti. Greta je želela da u životu uradi nešto veliko, ozbiljno je radila na svom obrazovanju i gutala svaku knjigu koja joj dođe do ruku. Melani je smatrala da su pun stomak i toplo, ugodno porodično ognjište dovoljni za sreću. Jedine knjige koje je čitala, bile su kuvari. Pa ipak, njihovo prijateljstvo, odolevalo je svim razlikama koje su ih delile.

- Izvini što malo kasnim - Melani je sela na svoje mesto i odmah otvorila jelovnik, iako je već napamet znala ponudu restorana. - Keti se povredila jurcajući po dvorištu. Morala sam da joj očistim ranu i da joj previjem koleno. Ništa ozbiljno, ali to mi je oduzelo četvrt sata...

- Ne mari. Zakasnila si upravo koliko treba. Hoću da kažem, u međuvremenu sam ogladnela - Greta se nasmejala. - Mogle bismo da uzmemo rakove, sigurna sam da su sveži.

- Rakove? Svašta! - frknu Melani prezrivo. - To nije jelo, dušo. To je samo predjelo, bar za mene. Ja ću jedan veliki kotlet i krompir sa” puno maslaca, briga me što je ovo riblji restoran. Ti naruči šta god hoćeš. Uzgred, znaš li da račići spadaju u “erotsku kuhinju”? U knjizi “Psihologija i kuhinja” piše da su ribe, rakovi, školjke i sve te stvari u principu afrodizijaci. Ali, ne samo to. Želja za takvom vrstom hrane, povezana je sa podsvesnim seksualnim željama! Imaš li ih?

- Imam ih! - Greta je podigla oči ka tavanici. - Blagi Bože, i te kako ih imam! Pitam se samo, hoću li ih ikada ostvariti...

- Da, to sa tobom je baš neobjašnjiva stvar - Melanin glas sada je postao sasvim ozbiljan. - Ne mogu da shvatim u čemu je problem. Izgledaš tako da nema muškarca koji te ne bi poželeo, a tvoj erotski život je mizeran. Kad pomislim da ti već nekoliko godina ne spavaš s

6

Zvoncica

muškarcem, pitam se kako sam ja uspela da do dana današnjeg ne ostanem devica...

Melani je uvek umela da se šali na svoj račun. Greta je morala da se nasmeje.

- Ne budi luda - rekla je. - Ti si lepa! Ti si živi dokaz da žena sa desetak, ili ne znam već koliko kilograma viška, može da bude veoma privlačna. A što se mene tiče... Ne izbegavam seks. Spavam sa Malkolmom. Bili smo zajedno u junu... Pa, pre dvadesetak dana i... Prošlog petka. Ne, prošle subote...

- I? Na šta je to ličilo? - Na šta bi moglo da liči? - Greta je rezignirano slegla ramenima. -

Na ubijanje od dosade, kao i obično! To jest, ja sam se ubijala od dosade, a njemu, izgleda, nije bilo loše. Pitam se zašto uopšte radim sa njim tu “gimnastiku” u krevetu, kad ona za mene ne predstavlja nikakvo zadovoljstvo.

- Upravo o tome ti govorim. Kad spavaš sa nekim i pritom ne doživljavaš nikakvo zadovoljstvo, to je kao da se uzdržavaš od seksa. Ali ono što meni nije jasno, to je da ti godinama održavaš tu besmislenu vezu sa Malkolmom, i ne uspevaš da nađeš nikog drugog.

- Pusti to - ona odmahnu rukom. - Nego, kad smo već kod seksa, gde li je Stejsi? U nečijem krevetu? Ili na zadnjem sedištu nečijeg automobila?

Uglas su se nasmejale, ali bio je to pomalo kiseo smeh. - Priznaću ti nešto... - oglasi se Melani. - Ponekad se pitam zašto se

ti i ja uopšte družimo sa Stejsi. Znaš... lako mi nikada nije učinila ništa nažao, ja ipak imam osećaj da je ona prava pravcata kučka, i...

- Nastavi - ohrabri je ona. - I ja imam sličan osećaj. - Čini mi se da bi i tebi i meni zabola nož u leđa prvom prilikom. To

je prva stvar. A druga stvar je njeno licemerje, koje me dovodi do ludila. Još od prošlog leta, kad se bila spetljala sa onim bogatašem iz Čikaga, ona nas ubeđuje da nema nikoga. Izigrava sveticu... Kako žena koja izgleda kao ona, i koja se onako oblači, može da glumi svetu Bonu?! Tačno je da se ona javno ne pojavljuje ni sa jednim muškarcem, ali mogla bih da se kladim da ima bar dvojicu tajnih...

- I ja bih u to mogla da se opkladim, Mel. Ali... Mislim da bi trebalo da je razumemo. Hegeri je užasno mali grad. Ostavi po strani turiste i one koji ovde imaju letnjikovce. Broj meštana je smešno mali, i već

7

Zvoncica

uveče svi znaju ono što se tog jutra dogodilo, i obratno. Ljudi samo čekaju nove seksualne pikanterije... Iz tog razloga, Stejsi je možda u pravu što svoje avanture drži u tajnosti. Mada... I ja mislim da preteruje u tome. Mi smo joj ipak nekakve prijateljice... Mene ne interesuje sa kim Stejsi spava, ali zašto mi već dve godine neprestano ponavlja da ne spava ni sa kim?!

U tom trenutku u restoran je ušla Stejsi i Greta je zaćutala. Mel je u pravu, pomislila je. Apsurdno je da žena koja tako izgleda izigrava opaticu. Stejsi je bila visoka, zgodna i sa plameno crvenom kosom, dugom do pojasa, nosićem i punim usnama, izgledala je veoma seksipilno. Možda i previše, za Gretin ukus. Na samom njenom licu i u njenoj pojavi, bila je jedna mala doza vulgarnosti. Pokretima, mimikom, pogledom, Stejsi kao da se bezočno nudila svim muškarcima ovog sveta. Njen način oblačenja je to samo još više potencirao. Sada je nosila sandale sa ogromnom potpeticom, usku suknju od crvene kože i pripijenu majicu koja je njene bujne grudi isticala u punoj veličini.

- Ćao, cure! - sela je za sto i, zajedno sa njom, oblak jakog parfema, uplovio je između Melani i Grete. - Izvinite što stižem tek sada, ali imala sam posla.

- Posla? - Melani nije mogla da zadrži podrugljivu žaoku. - Ti? Ne mogu da verujem...

- U onoj kući koju izdajemo - rekla je Stejsi. - Obećala sam majci da ću joj pomoći u spremanju soba, i morala sam da održim obećanje.

Njeni roditelji, bili su vlasnici dveju dosta velikih i luksuznih kuća na obali jezera. U manjoj su živeli, a veća je bila podeljena na apartmane koje su izdavali turistima. Stejsi je živela u jednom od tih apartmana i u principu nije radila ništa drugo osim što je sakupljala novac od rente i trošila ga.

- Septembar... - uzdahnula je. - Kraj sezone. Mrzim septembar! Greta se neprimetno osmehnula. Za nju je septembar bio početak

sezone, tada je obično dolazio Bob Klarens. - Otkud kraj sezone? - pobunila se. - Na jezerima bar ima turista od

ranog proleća, do duboko u jesen. Pravi ljudi tek dolaze! - Koji to pravi?! - upita Stejsi mrzovoljno. Greti je Bobovo ime bilo na ivici usana, ali se na vreme ugrizla za

jezik. Nije želela da bilo ko sazna koliko je zagrejana za njega, a ponajmanje da to sazna Stejsi.

8

Zvoncica

- Izvesni Rodžer Pruit, na primer... - snašla se brzo. - To je klijent koji mi se javio ove nedelje. Truli bogataš iz Los Anđelesa. Deoničar kompanije “Perfekt”, one koja proizvodi kućne aparate. Ne znam da li je oženjen, ali ako nije, iskoristite priliku, devojke!

- Baš ti hvala - odbrusi Melani. - Šta neko iz El Eja, i još truli bogataš, traži u učmaloj selendri kao što je naš Hegeri?! Mora da ima neku falinku u glavi, čim dolazi ovamo...

- Ne falinku, dušo - Greta se nasmejala. - Nasledstvo! Znate li onu predivnu staru vilu pored Defodil parka? E, pa, Rodžer Pruit je nasledio tu kuću i sledeće nedelje dolazi da je vidi. Tada će odlučiti da li će da je proda, izda nekome ili da je zadrži.

- Neka je napuni svojim kućnim aparatima i neka je pokloni meni! - izjavi Melani. - Dovoljno je velika da u nju smestim svoju radionicu za izradu torti, svoju decu, i sebe, ovako pozamašnu...

- Neka je zadrži, i neka se oženi sa mnom - reče Stejsi. - Oduvek sanjam o udaji za nekog bogataša iz Kalifornije... A šta ti kažeš, Greta?

- Ništa - ona ravnodušno sleže ramenima. Njene misli bile su na drugoj strani.

* * * Noć je bila prijatno sveža, a mesec iznad jezera pun. Ponoć je već

bila prošla kada je Melani završila ukrašavanje ogromne trospratne torte, naručene za sutrašnje venčanje. Bila je veoma umorna, ali kada se najzad našla u krevetu, san joj nije dolazio na oči. Ustala je i prišla ogledalu.

“Zaista izgledam kao domaćica... pomislila je nezadovoljno. “Kao raspuštenica na kojoj se vidi da je usamljena i da nema nikoga...”

Ali, bila je to samo konstatacija. Melani je zapravo bila zadovoljna sobom. Bila je svesna da ima prijatno i pravilno lice, lepe tamne oči, gustu kosu, blistave zube. Naučila je čak i da prihvata svoje raskošne obline, više se i ne trudeći da ih se oslobodi. U spavaćici obrubljenoj čipkom, njeno telo, izgledalo je neobično ženstveno. Tanka svila pratila je upadljivu oblinu njenih bokova i zadnjice, a duboki dekolte, otkrivao je svu lepotu bujnih i još uvek čvrstih grudi.

Obuhvatila ih je rukama, podižući ih naviše. Ne, i ovako su izgledale dovoljno privlačno... Zategla je spavaćicu preko kukova, i nekoliko puta

9

Zvoncica

se okrenula pred ogledalom. Njeno telo nije bilo ni ružno ni neprivlačno. Ono je samo bilo gladno ljubavi. Čeznulo je za blizinom muškarca. Melani posle razvoda sa Džejkom nije imala nikoga. Doduše, izlazila je jedno vreme sa Piterom, sredovečnim advokatom sa kojim ju je upoznala Greta, ali ta veza bila je potpuni promašaj. Piter je bio previše opsednut svojim poslom i previše uzdržan. Mnogo puta su izašli zajedno, dok jedne noći najzad nisu završili u njegovom krevetu, ali to je bio fijasko! On je možda bio izvanredan advokat, fin i ozbiljan čovek, ali kao ljubavnik, bio je očajno loš.

Melani je zatvorila oči, prisećajući se te noći koju je provela sa njim. Stresla se, ne od uzbuđenja, već od odbojnosti. Piterovi suvi i nespretni poljupci u njoj nisu izazivali nikakav osećaj. Usne su mu bile hladne, a pokreti napregnuti i grubi. Sećala se kako je sve vreme nezgrapno stiskao i gnječio njeno telo. Kao da ona nije žena, već gomila testa koju treba obraditi... Jednostavno je legao preko nje i jednom rukom je dograbio za zadnjicu, a drugom za grudi, kao da ništa osim toga ne postoji! Uzbuđeno je dahtao, ne prestajući da je steže i gnječi, a Melani je samo ležala i čekala da se mučna predigra okonča. Kada je procenio da je bilo dovoljno, Piter se izdigao, raširio joj butine i bez oklevanja ugurao svoj uspravljen ud u njenu unutrašnjost. On uopšte nije hajao za to da li ona u tome uživa i da li uopšte to želi! Svršio je kao od šale, naravno, i činilo se da nije čak ni primetio da ona ne doživljava ni najmanju prijatnost, a kamoli orgazam! Poražavajuće.

Kad god bi se prisetila te epizode, Melani se osećala jadno. Ženi njenih godina koja je razvedena i ima dvoje dece, bilo bi teško da nađe odgovarajućeg muškarca i u nekom drugom, većem gradu. A tek u Hegeriju... U Hegeriju, jednostavno, za nekoga poput nje nije bilo nikakve nade. Svi oni koji nešto vrede, bili su oženjeni. Drugi, razvedeni, nisu ulivali poverenje. Treći, slobodni, bili su previše mladi. Sve u svemu, ona je ovde bila osuđena na samoću.

Poražena tom činjenicom, legla je u postelju. Pokušala je da se opusti i što pre zaspi, svesna da sutra mora rano da ustane i da je čeka mnogo obaveza. Ali nešto joj nije dalo mira. Da li je to bilo dejstvo punog meseca, ili naprosto erotska glad koja je sasvim normalna posle dugotrajnog uzdržavanja, tek - njeno telo bilo je napregnuto i uznemireno i nije mu bio potreban san, već nešto drugo.

Melani je bila neobično konzervativna i u osnovi veoma stidljiva žena. Jedina varijanta seksa koja je po njenom mišljenju prihvatljiva, bila je ona klasična. U mraku ili polumraku, u bračnom krevetu, bez

10

Zvoncica

ikakvih egzibicija i sličnih stvari. Ona je čak i samozadovoljavanje smatrala nečim što zaslužuje osudu. Ponekad, kad bi pala u iskušenje da to uradi, postidela bi se pred samom sobom i odustala. Imala je dobru samokontrolu i radije je birala da njeno telo ostane nezadovoljeno, nego da radi nešto čemu se njen razum žestoko protivi. Ali, bilo je trenutaka kada je samokontrola popuštala... Melani je zažmurila i jednu ruku položila na oblu, talasavu dojku, a drugom skliznula naniže. Prsti su se sami uvlačili ispod tanke spavaćice. Kažiprst leve ruke nežno je kružio oko krupne bradavice koja je počinjala da bubri pod dodirom. Prsti desne ruke, nestrpljivo su se spustili niz stomak, do nakostrešenog žbunića među nogama. Topli i živi bunar želja u koji se odatle ulazilo, već mesecima je bio suv. Melani je mislila da u njemu nema ničega. Ali, prevarila se. Samo je bilo potrebno približiti mu se i otvoriti kapak koji ga pokriva... Tu, nadomak otvora, nalazilo se ono čudesno malo “dugme”, onaj taster želja koji je samo trebalo dodirnuti na pravi način, da plima počne da se diže.

I dalje milujući svoje dojke jednom rukom, Melani je drugom dražila klitoris i sklisku udolinu na ulazu u svoju unutrašnjost.

Raspaljena već posle nekoliko trenutaka, zbacila je pokrivač sa sebe, izdigla bokove i raširila noge, nastavljajući obema rukama ono što je započela jednom. Ne prestajući da se igra svojim klitorisom, u ritmu koji niko nije znao bolje od nje same i koji je najpre mogao da je dovede do orgazma, uvukla je kažiprst u topli i ovlaženi otvor. Počela je mahnito da pokreće prst, izazivajući sve snažnije vibracije po zidovima “grotla”. Vibracije su bile sve brže, slast koju je osećala u svom međunožju sve veća. Zaglušujuće dobovanje bubnja, odjekivalo je po celoj njenoj unutrašnjosti. Telo joj se grčilo, a sa njenih usana otkidalo se tiho, isprekidano ječanje. Onda je sve počelo da se stišava i smiruje. Opustila se, i njena glava je klonula na jastuk.

One nepodnošljive tenzije koja joj nije davala mira je nestalo, sada je osećala olakšanje. Ipak, zadovoljstvo koje je doživela, bilo je samo polovično. Njenom telu bilo je potrebno više, mnogo više. Ali, o tome je mogla samo da mašta. Za sada... lako stvarnost nije obećavala mnogo, Melani se u dubini duše ipak nadala da će se u njenom životu uskoro pojaviti pravi muškarac. Ili - ne mora čak ni da bude pravi. Dovoljno je da bude dobar ljubavnik, i to je sve. Ako joj već nije suđeno da doživi divlju oluju, provalu oblaka, potop, ljubav svoga života, dovoljna je i samo obična kiša, koja će zaliti suvu i ispucalu zemlju, i ponovo je vratiti u život.

11

Zvoncica

* * *

Kuća je bila građena u obliku slova “U”, tako da su svi stanovi u njoj

gledali na lepo uređeno unutrašnje dvorište koje je čak imalo i bazen. Okolo se nalazilo nekoliko garnitura za sedenje, i kad god je vreme bilo lepo, tu je bilo ljudi. Stejsi je smatrala da je to veliko zajedničko dvorište sjajna stvar. Tu je žena uvek mogla da upozna nekog zanimljivog... A Stejsi je to znala bolje nego iko. Za poslednjih nekoliko godina, otkad se konačno osamostalila, napustila kuću svojih roditelja i uzela za sebe jedan apartman u ovoj zgradi koju su izdavali, upoznala je više muškaraca nego što bi, na nekom drugom mestu, uspela za čitavu deceniju. Zapravo, odluka da stanuje ovde, bila je jedna od najboljih odluka u njenom životu. Najzad je mogla da ima ono što je odavno želela: bezbroj avantura za koje nikome neće morati da polaže račune. I, što je najbolje od svega, ovde oko tih avantura uopšte ne mora da se trudi i da traga za njima. Ovde se one događaju “same od sebe”!

Među turistima, uvek bi se našao po neki muškarac koji je na odmor došao potpuno sam, žudeći za novim, uzbudljivim susretima. I samo ako je bio bar malo privlačan, Stejsi je bila tu da mu pruži upravo ono za čim žudi.

Trenutno, jedini “usamljeni jahač” među stanarima zgrade, bio je neki crnokosi muškarac od četrdesetak godina. Tog jutra, Stejsi je na stepeništu razgovarala sa njim. Nije saznala kako se čovek zove i čime se bavi (najzad, nju to nije ni zanimalo, ionako je uvek zaboravljala imena tih tipova koji su bili samo “prolaznici” kroz njen krevet) ali po njegovom akcentu, moglo se zaključiti da je odnekud sa juga... I izgledao je tako, južnjački uzbudljivo! Štaviše, južnjački divlje! Nije bio previše visok, ali imao je snažna leđa, napumpane mišice i lice koje nije delovalo ni najmanje bezopasno. Tog jutra, kad su se sreli, Stejsi je bila u šorcu i tesnoj majici, a neznančeve tamne oči, odmerile su je bez ikakvog zazora, zaustavljajući se upravo na onim mestima koja su mu se najviše dopadala.

- Dobar dan, lepotice - promrmljao je. - Treba li ti pomoć? Stejsi je nosila usisivač za prašinu sa sprata u prizemlje. Ali,

usisivač nije bio težak. - Ne, za sada - izazovno ga je pogledala, odgovarajući na njegov

slobodan nastup ravnom merom. - Možda neki drugi put.

12

Zvoncica

- Možda večeras? - upitao je on spremno. Stejsi je preletela pogledom preko njegove četvrtaste vilice,

snažnog vrata i muževnih ramena i osetila iskricu žudnje. Ako tip želi blic-seks, zašto da ne?!

- Možda - razvukla je usne u osmeh. - Uveče obično sedim dole, u dvorištu...

- Potražiću te, budi sigurna! - obećao je. Hoće li ispuniti obećanje? Bila je zadovoljna što ima uzanu suknju i

izazovnu bluzu i što je svetio ipak dovoljno jako da on može da vidi sve ono što treba da vidi.

Uveče, u dvorištu, on se pojavio. - Zdravo - rekao je promuklo, prilazeći joj. - Haj... - Stejsi je obliznula usne i zagledala se u njega, sasvim jasno

mu stavljajući do znanja da mu daje “zeleno svetio” za akciju. - Hoćeš li da sedneš? Da malo... proćaskamo?

- Ovde? Čuj... Nisam baš naročito jak na rečima. Ali, ako si ti već raspoložena za razgovor, zašto ne bismo razgovarali na nekom drugom, intimnijem mestu? Na primer, u mojoj sobi?

- Ako odemo u tvoju sobu, srce, sigurno nećemo razgovarati... - nasmejala se.

- I meni se čini da nećemo. Ali možemo da radimo nešto drugo, zar ne?

- Pa... - Stejsi je lagano, izazovno ustala, protežući se kao mačka, dok ju je on gladno “gutao” pogledom. - Zašto da ne?

Čim su se našli iza zatvorenih vrata, privukao ju je sebi i počeo da je ljubi po vratu, jednom rukom je držeći ispod potiljka. Spremno je rastvorila usne, primajući njegov vreo i odlučan jezik. Bilo je to nemilosrdno prodiranje, a ne nežno ljubljenje, ali njene usne su spremno pristale na taj grubi nalet. Ohrabren, on drugom rukom obuhvati oblinu njene zadnjice i snažno je pritisnu uz sebe. Podno stomaka, osetila je pritisak njegovog tvrdog uda koji je bio u snažnoj erekciji, spreman na akciju.

- Mmmmm... Kad pre?! - oglasila se kada je načas oslobodio njene usne. - Pa, ti si baš nestrpljiv! Mislim, taj “momak dole” je nestrpljiv...

- I te kako! Ali, ako treba, on je spreman da sačeka. Ne brini, lutko... - muškarac kome još uvek ni ime nije znala, zadigao joj je majicu i pred očima su mu se ukazale njene pune grudi, u prozirnom belom prslučetu.

13

Zvoncica

- Zaime sveta... - promrmlja. - Pa, ovde sve kipi... Savršeno! Dok se on zabavljao njenim oblim dojkama, sve uzbuđeniji, ni Stejsi

nije oklevala. Ona bar nije bila žena koja se ustručava. Položila je ruku na njegov šlic i raskopčala mu pantalone. Kada ga je “pustila na slobodu”, njegov zamašni ud se propeo u punoj snazi. Zahvalno je reagovao na svaki dodir njene vešte ruke...

- I ovde sve kipi! - rekla je. - Savršeno... Uskipeli i savršeno uspaljeni, brzo su pronašli put do kreveta.

“Južnjački pastuv”, kako je Stejsi u mislima nazvala svog bezimenog ljubavnika, nije oklevao. Preskačući sve nepotrebne nežnosti, povukao je naniže njene gaćice.

- Čekaj... - htela je da se izdigne i da mu pomogne u tome, ali pritisnuta težinom njegovog tela nije mogla ni da se pokrene.

- Ne mogu da čekam... - muškarac nije imao strpljenja da je pusti da sama svuče čipkani slip. Hteo je da što pre prodre u nju, i Stejsi je čula kako tanka čipka puca pod njegovim prstima. Taj grubijan joj je pocepao gaćice! A nju je to još više uzbudilo, umesto da je uplaši!

- Ooooh... - zastenjala je, spremno šireći butine. Sledećeg trenutka, njegov veliki i tvrdi ud, dodirnuo je ulaz u njenu

unutrašnjost. Stresla se kao da joj je velika žeravica dodirnula međunožje. Bio je zaista veliki, ali ona je bila spremna da podnese i malo bola na početku, samo da ga oseti u sebi. Nije tražila da bude nežniji i obzirniji, a i da jeste, zar bi on hajao za to? Kriknula je, prigušeno, kad je zaparao stegnuti obruč na ulazu u njenu intimu, ali on joj je samo poklopio usta rukom, i nastavio da prodire.

“Ja ovo i želim... Upravo ovo i želim...” pomislila je Stejsi dok joj je u glavi i u stomaku bubnjalo. Koliko puta je maštala o tome kako je bezimeni neznanac baca na krevet, cepa odeću sa nje i uzima je bez trunke nežnosti! Sada se to zaista događalo. Bol se mešao sa uživanjem, ali uživanje je bilo daleko intenzivnije. Svaki nalet moćnog “koplja” koje se nemilosrdno zarivalo u nju, izazivao je pravi zemljotres zadovoljstva. Ponesena talasom silovitog orgazma, nije ni pokušavala da zadrži prigušene krike koji su joj se otimali. Podstaknut time, i grčenjem njene nutrine koja ga je pomamno stezala, muškarac je svršio odmah za njom, žestoko i bučno.

U međuvremenu, u Stejsinoj glavi se razbistrilo. Sada, kad je “virus požude” izašao iz njenog tela, njen razum se ponovo oglasio.

14

Zvoncica

“Nevolja sa ovakvim seksom jeste što ti je posle muka od svega...” - pomislila je. Ali, na kraju krajeva, šta je mala nelagodnost, u poređenju sa velikim zadovoljstvom? Ona bar nikada nije patila od griže savesti. Nije smatrala sebe ni grešnicom ni nimfomankom, već jednostavno ženom koja voli seks. Uživala je u isprobavanju novih muškaraca i zašto bi promenila tu svoju naviku ako ona nije škodljiva?

Naravno, ta slatka navika koja joj je donosila toliko zadovoljstva, bila je bezopasna samo ako je tajna. Muškarci-turisti, bili su vrlo zahvalni za jednokratnu upotrebu. Ostaju po nekoliko dana, upravo toliko koliko su joj i potrebni, a zatim odlaze i većinom se nikada više ne vraćaju u Hegeri. Nema opasnosti da neka od tih golicavih pričica procuri u javnost. Stejsi nije želela da u gradiću izbije na zao glas. Ona je imala nameru da se uda, i to ne za bilo koga, nego za nekog ko je bogat i ugledan. Zato je bilo neophodno da je smatraju dobrom devojkom. Prvo pravilo predostrožnosti, bilo je da svoje tajne zadržava samo za sebe. Morala je pred svima da glumi sveticu, pa čak i pred Melani i Gretom...

15

Zvoncica

II

U ponedeljak ujutru, kao u inat, Greta se probudila četvrt sata

kasnije nego što je nameravala. Besno je protresla električni budilnik. Zašto prokleta naprava nije zvonila?! Da na sreću nije navikla da ustaje rano i imala svoj već istreniran “unutrašnji časovnik”, zakasnila bi u agenciju. I to baš ovog jutra, kad je trebalo da se sastane sa Rodžerom Pruitom! Ako ga bude ostavila da je čeka, čovek će možda zaključiti da je neodgovorna i nepouzdana, i prekinuti svaku saradnju sa njom. A tako imućan klijent kao on, pojavljivao se u Hegeriju jednom u sto godina i Greta nije želela da ga ispusti iz šaka.

Bilo je devet sati, a on je rekao da će doći u njenu agenciju pola sata kasnije. No, pošto je putovao čak iz Los Anđelesa, mogla je da se nada da će zakasniti. Možda će njegov avion sleteti u Bafalou sa zakašnjenjem? Možda će se tamo zadržati zbog iznajmljivanja automobila iz rent-a-kara? Možda...

Nije smela da gubi vreme na glupa nagađanja, morala je da požuri. Uobičajeno jutarnje tuširanje ovoga puta nije dolazilo u obzir, za to nije imala vremena. Morala je da se našminka, obuče, napravi frizuru i skine sa noktiju ostatke crvenog laka, koji su izgledali užasno. Na radnom mestu, njen izgled, morao je da bude savršen, bez ijedne greške. I takav je i bio kad je u devet i dvadeset žurno izašla iz kuće. Njena plava kosa bila je podignuta u punđu, a lice sasvim diskretno našminkano. Nosila je jednostavne cipele sa visokom potpeticom, i bež kostim od kuvane svile, a oko vrata je imala ešarpu u odgovarajućim tonovima.

Bilo je devet i trideset dva kada je stigla. Njena agencija, nalazila se u samom centru grada i gledala je na mali trg, nedaleko od obale jezera, koji je bio središte svih zbivanja u Hegeriju. Lokal je bio u prizemlju jedne od najlepših starih zgrada, imao je upadljivu firmu i veliki stakleni izlog koji je gledao na ulicu. Dobra strana toga, bila je što su svi turisti, u potrazi za smeštajem, čim se nađu na glavnom trgu, mogli da vide njenu agenciju. Loša strana - to što su svi njeni poznanici navraćali i nepozvani, kad god im padne na pamet. Ljudi su jednostavno voleli da uz kafu ili čaj sede tu i kroz izlog gledaju na trg, i kad je ona imala posla, i kad nije.

Otključala je vrata, ušla u kancelariju i odmah uključila aparat za kafu koju kod kuće nije stigla da popije. Sela je za sto, zadovoljna što

16

Zvoncica

Rodžer Pruit nije došao pre nje. Kad bi samo zakasnio još nekih četvrt sata, da ona na miru ispije svoj jutarnji espreso i prelista novine... No, želja joj se nije ispunila.

Baš kad je nasula kafu vrata su se otvorila i u njenu kancelariju je ušao Rodžer Pruit, glavom i bradom. Znala je da je to on, iako njegova pojava uopšte nije odgovarala “slici” koju je stvorila dok su telefonirali.

Njegov glas, zvučao je samouvereno, muževno i Greta je pretpostavljala da pojava odgovara glasu, ali bila je u pravu samo donekle. Pruit je imao negde oko četrdeset godina, bio je ne naročito visok ali čvrste i snažne građe, imao je smeđu, pomalo proređenu kosu i neobično lice. Ni lepo ni ružno, ali - lice koje bi na prvi pogled privuklo svačiju pažnju. Oči su mu bile sitne, zelenkasto-smeđe, nos mali, a usne istaknute, pravilnog oblika i senzualne. No, uprkos tome što je nosio u sebi nešto što ga izdvaja iz mase, on po Gretinom mišljenju nije bio ni privlačan ni muževan. Bilo je u njemu nečeg đavolskog, neke mutne i podmukle senzualnosti. Greta je znala da se mnoge žene prosto lepe na takve tipove, kao da ih u njima privlači upravo ono negativno i opasno. Ali, ona nije bila od tih žena.

- Dobar dan - rekao je Pruit. - Da li je gospođica Oven tu? - Ja sam Greta - ustala je, pružajući mu ruku. - A vi ste Rodžer Pruit,

zar ne? - Pogodili ste. Ja sam, očigledno, napravio pogrešnu procenu -

nasmeja se on. - Mislio sam da ste vi Gretina sekretarica... Uvek imam to predubeđenje da su sekretarice mlade i lepe, a šefovice ružne i sredovečne...

- Ja uopšte nemam sekretaricu. Agencija je mala, i sve poslove obavljam sama. Sedite, molim vas. Jeste li za kafu? - Greta je prešla preko njegovog komplimenta, ne komentarišući. Pitala se nije li inscenirao svoju navodnu “zabunu”, samo zato da bi joj odmah, na početku, uputio kompliment. Izgledao je kao čovek koji je u stanju da izvede takvo prozirno lukavstvo. Nešto u njegovim očima, otkrivalo je pohotljivca koji se udvara svakoj iole privlačnoj ženi koja mu se ukaže na putu. Odmah je donela odluku da zauzme distancu prema njemu i da mu jasno stayi do znanja kako su među njima mogući samo strogo poslovni kontakti.

Popili su kafu i odmah se odvezli do kuće koja je sada pripadala Pruitu, a koju on pre toga nikada nije ni video. Kuća je zaista bila veoma lep primerak stare arhitekture, a naročitu vrednost davalo joj je mesto

17

Zvoncica

na kome se nalazila. Defodil park zapravo nije bio nikakav park u pravom smislu, već jedan brežuljak na rubu grada, obrastao starom hrastovom šumom i divnim zelenim proplancima. To područje, bilo je zakonom zaštićeno i na njemu se nije smelo zidati, međutim, kuća koju je Pruit nasledio, nalazila se na početku Dafodila i bila je sagrađena još početkom veka, pre nego što je zakon o zaštiti donet.

Posle obilaska vrta i svih prostorija u kući. njen klijent, bio je oduševljen.

- Neću je prodati, bar ne za sada - izjavio je. - Želim da je koristim kao kuću za odmor. Zaljubio sam se u nju na prvi pogled. Ja, inače, uopšte nisam sklon zaljubljivanju na prvi pogled... - nastavio je dvosmisleno, ne skidajući oči sa Gretinog lica.

- Ali ovo je nešto zaista izuzetno. “Pričaj to nekom drugom, “pomisli ona, čestitajući sebi što ga je

odmah “pročitala”. “Takvi kao ti se uopšte ne zaljubljuju, ni na prvi ni na sto prvi pogled, a gledaju da odvuku u krevet svaku... Ali mene nećeš u to, budi siguran!”

Naravno, ništa od toga nije mogla da mu kaže. Morala je da bude ljubazna, ali njen stav bio je stav hladne ljubaznosti, stav kojim mu je poručivala da se okane udvaranja.

- Drago mi je što ste odlučili da zadržite kuću. Ja kao agent time gubim jedan posao, ali vi kao naslednik kuće dobijate nešto zaista izuzetno... - rekla je. - Ako volite mir i prirodu, onda je ovo kuća za vas.

- Dolazim iz Los Anđelesa koji je prava ludnica i ne možete ni da zamislite kako ova priroda i tišina blagotvorno deluju na mene. Ali, to što ja neću da prodam kuću ne znači da vi nećete imati posla, draga moja Greta. Želim da renoviram sve, od podruma do tavana. Konformista sam, volim kompletnu udobnost, a unutrašnjost kuće je prilično zapuštena. Biće tu mnogo posla oko renoviranja, a vi, ako se ne varam, bavite se i takvim stvarima, zar ne? Možete da preuzmete celokupan posao na sebe? Da nađete radnike, električare, molere, i sve ostalo?

- Da, bavim se i tom vrstom organizacije - potvrdila je. Imala je i te kako mnogo razloga da bude zadovoljna njegovom

odlukom da je angažuje na preuređenju, jer takav posao donosi izvanrednu zaradu. Međutim, on je taj nastavak saradnje mogao da iskoristi za nastavak udvaranja... Nadala se da će mu, u međuvremenu, privući pažnju neka druga žena u Hegeriju, i da će se okaniti nje.

18

Zvoncica

- Dok se ova kuća renovira, meni je potrebno mesto gde ću moći da boravim kad budem dolazio ovamo - nastavi on. - Pre svega, potreban mi je smeštaj za narednih desetak dana jer toliko nameravam da ostanem ovde i odmorim se. Ali, ne želim hotelsku sobu. Možete li da mi nađete neku malu kuću na obali?

- Naravno. Glavna sezona već prolazi i trenutno imam na raspolaganju nekoliko manjih kuća za izdavanje. Možemo da se vratimo u grad da biste ih odmah pogledali, ako želite?

- Okej - Pruit je pogledao na sat. - Ali pošto ja od sinoć nisam ništa okusio, predlažem da najpre

svratimo negde na doručak. - Obično ne doručkujem, gospodine Pruit! - pokušala je da ga

odbije, iako je zapravo bila navikla na jak i obilan doručak koji je jutros preskočila, pa je bila veoma gladna.

- Ali, dok stignemo u grad biće već skoro dvanaest, baš pauza za ručak... Idemo na doručak-ručak, draga moja, ne možete me odbiti! - insistirao je. - To će biti i prilika da se dogovorimo o detaljima, vezanim za renoviranje.

Radilo se o poslu, i nije mogla da ga odbije. U kolima, dok su se vozili prema gradu, htela je da ga pita koju

vrstu hrane voli, da bi znala u koji restoran da ga odvede. - Gospodine Pruit... - zaustila je. - Neee... - prekide je on, otegnuto. - Ne tako zvanično, pobogu,

Greta... Zovi me Rodžer, okej? I na to je morala da pristane. Pre ručka, svratili su najpre do agencije da ona uzme ključeve od

kuća za izdavanje koje je htela da mu pokaže. Slučaj je hteo da Pruit tom prilikom upozna i njene prijateljice. Melani i Stejsi, sedele su u bašti kafea koji se nalazio u susednom lokalu, odmah pored agencije. Stejsi ju je prva spazila.

- Nas dve se baš pitamo gde si! - doviknu ona. - Slučajno smo se srele na trgu i sele, ovde, da iskoristimo poslednje zrake letnjeg sunca...

- Bila sam u Defodil parku - objasni ona. - Da gospodinu pokažem kuću koju je dobio u nasledstvo... Devojke, upoznajte Rodžera Pruita, mog novog klijenta... Rodžere... - okrenula se ka njemu. - Ovo su moje prijateljice, Melani i Stejsi.

19

Zvoncica

* * *

Rodžer Pruit nikada nije pravio diskriminaciju žena na lepotice i prosečne, crnke i plavuše, mladu “piletinu” i matore “koke”. On je smatrao da lepota spava u svakoj ženi, samo je treba znati videti. A on je za to bio stručnjak. I ne samo što je na svakoj umeo nepogrešivo da uoči sve ono što je na njoj najlepše, već i da svakoj priđe na odgovarajući način. Različiti tipovi lepote zahtevaju različit pristup, Rodžer je to znao iz “debelog” iskustva.

* * *

Vlasnica agencije, Greta, i njene dve prijateljice koje je prethodnog

dana upoznao, bile su odličan ilustrativni primer za tu tezu... Bile su otprilike istih godina, ali potpuno različite. Plavuša je bila poslovna žena koja je oko sebe podigla “ledeni oklop”. Na svaki njegov kompliment, uzvraćala je bezizraznim i zamrznutim pogledom, ali Rodžer se nije dao obeshrabriti. Rugao joj se u sebi, siguran da je njeno nepristupačno držanje samo vešta gluma, i da će se ubrzo istopiti kao grudva snega na jakom suncu. Rodžer je voleo takve vrste izazova, te, navodno, nedodirljivo žene koje se pritiskom na pravo “dugmo” pretvaraju u strastvene “aždaje”. Takve su za njega bile naročito sladak “zalogaj”.

Najmlađa od tri prijateljice, riđokosa seks-bomba Stejsi, bila je Gretina sušta suprotnost. Rodžer je odmah “snimio” sve što je na njoj bilo značajno: duge noge, savršenu zadnjicu, bujne grudi i oči pune pohote koja se ne može prikriti nikakvom glumom. Mogao je da se opkladi da je, iako najmlađa, Stejsi do sada imala veći broj muškaraca nego Greta i Melani zajedno! Bio je potpuno siguran da će se riđokosa vrlo brzo “upisati” u njegov spisak, i to sama. On uopšte neće morati da se trudi. Stejsi će pokušati da ga zavede čim sazna ko je on i koliko je bogat. I on će joj, naravno, velikodušno dozvoliti da ga “osvoji”. Pašće pred njene noge, pogođen Amorovom strelicom! Biće njen rob, igračka u njenim rukama! Obožavao je da se nađe u “kandžama” takvih seksi-grabljivica, kao što je Stejsi. Dan, dva ili pet, ponekad i duže, uživao je u takvim igrama. A onda bi se vešto izvukao iz “okova” i odlazio dalje, ostavljajući lepoticu da traži novu “žrtvu”. Bilo je to bezobzirno s njegove strane, pa šta? Nije bio greh postupati bezobzirno prema

20

Zvoncica

takvim ženama. One su u svako doba, kao od šale, mogle da nađu novog...

Za razliku od žena poput Melani! Pomislivši na nju, Rodžer je uzdahnuo. Mada je na prvi pogled

izgledala najjednostavnije, punačka crnokosa raspuštenica, vlasnica radnje za izradu torti i kolača, bila je zapravo najkomplikovaniji “slučaj”.

Na izgled, sve je bilo savršeno jasno. Melani je bila usamljena, frustrirana, davila se u monotoniji svakodnevnog života i verovatno je već čitavu večnost bila bez muškarca. Poštar, vodoinstalater, momak koji radi na isporuci u pica-servisu - pa, ona bi bilo kog od tih primila u svoj krevet, pod uslovom da je dovoljno lepo i nežno zamoli, i da joj se zakune na večnu ljubav. Njoj je na čelu pisalo da je gladna ljubavi. Rodžer se pitao zar je moguće da su svi muški stanovnici Hagerija glupi, slepi i bez sluha za prave vrednosti. Zar kilometrima unaokolo nema ni jednog čoveka koji je u stanju da u Melani vidi ono što ona zaista jeste - pravi pravcati biser, sakriven u školjci običnog, svakodnevnog izgleda?

Iako je živeo razuzdano, Rodžer je u osnovi bio prilično konzervativan tip. Voleo je sve zgodne žene, ali cenio je samo žene koje to zaslužuju.

Melani je bila jedna od tih. Ličila je na njegovu mamu. Živela je za svoju decu i dom, sve ostalo za nju nije bilo važno. Bila je “kvočka koja brižno neguje piliće” u toplom okrilju. Požrtvovana majka, savršena domaćica i verovatno divna supruga, dok je bila u braku. Jedina njena greška, bila je što se udala za nekog idiota koji ništa od toga nije umeo da poštuje...

Rodžer je umirao od želje da zavede Melani. Opčinila ga je na prvi pogled. Dopadale su mu se njene ženstvene obline, njene blistave oči, lepe usne i bujna valovita crna kosa. Osećao je da je ona neuporedivo inspirativnija u krevetu od poslom opsednute Grete i uspaljene, površne Stejsi. I lako je mogao da smisli strategiju za osvajanje njenog srca. Mnogo nežnosti, mnogo takta, “žvaka” o tome kako je on u stvari užasno usamljen i kako mu ni jedna žena do sada nije pružila pravu ljubav. On je već prevalio četrdesetu i dosta mu je praznoglavih lutki, dokonih bogatašica, nimfomanki i avanturistkinja. Potrebna mu je, napokon, prava žena. Žena poput nje...

Po svim zakonima psihologije, biologije i veštine zavođenja, Melani je morala da padne na to.

Pa ipak, Rodžer je bio na mukama.

21

Zvoncica

Nije bio problem približiti se takvoj ženi. Problem je bio: kako se posle udaljiti od nje?! Kako da je ostavi, a da joj ne slomi srce?! Šta posle sa suzama, optužbama, grižom savesti?!

Rodžer Pruit, bio je Don Žuan, ali nije bio nitkov. Uživao je u tom da se ponaša kao gad prema pohlepnim i beskrupuloznim “kučkama” koje su zasluživale takav tretman, ali nikada do sada nije slomio srce jednoj poštenoj ženi. U stvari, nikada nije ni imao vezu sa jednom takvom. Melani je za njega bila nešto novo. Zaključio je da bi bilo najbolje da nju ostavi za kraj, a da svoje osvajanje “tri gracije iz Hegerija” započne od one koju je najlakše bilo osvojiti. Od Stejsi...

Tog popodneva, prošetao je do centra grada, s namerom da ruča negde, usput. I da eventualno svrati u agenciju, uhvati Gretu na prepad i privoli je na još jedan zajednički ručak. Ali da bi našao društvo, uopšte nije morao da ide čak do glavnog trga i da se upinje, ubeđujući Gretu...

Na šetalištu, pored jezera, sreo je upravo onu osobu od koje je odlučio da započne svoj osvajački pohod - Stejsi.

- Kakvo prijatno iznenađenje! - uzviknuo je teatralno i poljubio joj ruku. - Baš imam sreće. Samo što izađem iz kuće, sretnem najzgodniju devojku u gradu...

- Preterujete, gospodine Pruit - osmehnula se. - Hegeri jeste malo mesto, ali ne baš toliko malo. Ja svakako nisam...

- Ukusi su različiti - reče on filozofski. - Za moj ukus, ti si ubitačno zgodna žena. Ali, neću da ti laskam i da se izlažem opasnosti da pomisliš kako sam lakomisleni brbljivac. Bolje da odemo nekud na ručak, šta misliš o tome? Umirem od gladi, a ne volim da jedem sam...

22

Zvoncica

III

Kakav dan! Kao da nije septembar, nego špic sezone. Greti se

odavno nije desilo da ne može da digne glavu od posla. Očekivala je jednog, najviše dvoje novih klijenata, a dogodilo se čudo. U toku dana, izdala je tri zasebne kućice za odmor, i čak sedam apartmana. Najzad je ostao slobodan samo jedan minijaturni jednokrevetni apartman u nekoj vili na samom izlazu iz Hegerija, i kućica na obali koja je bila rezervisana za Boba Klarensa.

On je trebalo da doputuje u toku dana, ali bilo je već skoro osam uveče, a još uvek se nije pojavio. Pitala se šta li ga je to sprečilo. Kako se njegov dolazak bližio, sve češće je mislila na njega, on je bio jedini razlog što se tog dana potrudila da izgleda naročito privlačno. Umesto da svoju ravnu kosu po običaju podigne u punđu, čitave noći je držala viklere na glavi, a jutros je potrošila “tonu” učvršćivača ne bi li se uvojci održali do večeri. Umesto nekog od onih kostima koje je nosila u običnim prilikama, obukla je pastelno roze haljinu; umesto udobnih i stabilnih cipela, obula je predivne ali i previsoke bež salonke...

A Bob, umesto da se pojavi i padne na teme kad je ugleda - uopšte nije došao! Srce joj je uznemireno zaigralo kada se oko petnaest do osam, pred sam kraj radnog vremena, neki auto zaustavio pred agencijom i kada su se vrata otvorila. Pomislila je da to može da bude samo on. Ali, na njeno razočarenje, u kancelariju su ušli neki nepoznati muškarac i žena. On je imao oko trideset pet-šest godina, a ona je mogla biti nešto mlađa. Po njenom blago zaobljenom stomačiću, Greta je zaključila da je žena u prvim mesecima trudnoće.

Rekli su da dolaze iz Nebraske i da im je hitno potreban smeštaj. - Veći apartman, ili manja kućica. Ima nas četvoro - objasnio je

muškarac. - Deca su ostala u kolima... Četvoro, a za koji mesec biće ih i petoro. Greta ih je gledala

sažaljivo, ne znajući kako da im pomogne. Rekla je da žali što su prevalili toliki put, pogotovu gospođa koja je putovala u takvom stanju, ali ona ne može da im pomogne. Apartman koji je još preostao je previše mali. Zašto ne pokušaju u hotelu? Mlada žena je plačnim glasom izjavila da u hotelu nema slobodnih soba, osim jednokrevetnih. Ona je mrtva umorna, deca takođe. Ako ne dobiju smeštaj, spavaće u kolima. Ne pada im na pamet da nastave put do sledećeg turističkog mesta.

23

Zvoncica

Greta zaista nije imala srce od kamena. Bacila je pogled na sat. Bilo je pet minuta do osam. Bob se svakako neće pojaviti u toku večeri. Stići će tek sutra, ako uopšte stigne.

- Okej - rekla je. - Imam još samo jednu malu kuću na obali. Međutim, ona je rezervisana i osoba koja je izvršila rezervaciju verovatno će se sutra pojaviti. Možete da ostanete u njoj samo jednu noć. Ali ujutru će se osloboditi druga kućica, pa ćete moći da pređete u nju...

Muškarac je platio, a ona mu je dala ključ i tačnu adresu. - Hvala vam - rekla je njegova supruga. - Zaista ste nas spasli.

Nikako ne bismo mogli da nastavimo put večeras. Izgleda da se sprema gadna oluja... Oluja?!

Greta je ustala da ih isprati, i zaključila da je mlada žena u pravu. Drveće se povijalo pod naletima vetra i kiša je već počinjala. A ona je, po običaju, došla od kuće pešice, i bez kišobrana!

Čim su klijenti otišli, zatvorila je kancelariju i požurila kući, ali to nije mnogo vredelo. Samo što je prešla preko trga, počeo je užasan pljusak. Najpre je trčala, a onda shvatila da joj to neće pomoći i mirno je nastavila put. Od agencije do njenog stana, bilo je samo petnaest minuta lagane šetnje, ali kada se dokopala ulaza, već je bila mokra kao miš, a njene divne bež cipele, bile su potpuno upropašćene.

No, bar je ponovo bila u suvom i toplom. Skinula je odeću, uzela meki frotirski ogrtač i “termo” čarape, pa odmah pristavila vodu za čaj. Jedva je dočekala da sa čajem i velikim sendvičem na poslužavniku, sedne u svoju omiljenu fotelju, ispred televizora. Uživala je, iako je film koji je počela da gleda bio dosadan.

“Pravo usedeličko veče” pomislila je, pijuckajući čaj. Zaključak je bio poražavajući, ali, svejedno, ona se osećala savršeno.

Uostalom, šta druge žene njenih godina rade kada napolju besomučno pada kiša? Sede kod kuće, takođe.

Ili možda... vode ljubav! A ona, do vraga... U retkim nastupima iskrenosti, Greta je priznavala sebi da je sama

kriva što nema nikog. Ili je možda bio kriv njen raniji život u Bostonu? Otkad je udahnula vazduh velegrada, niko u Hegeriju joj nije bio dovoljno dobar. Umesto da ovde nađe muškarca, ona je oko sebe

24

Zvoncica

podigla “zid” nedodirljivosti i prepuštala se jalovom maštanju... O Bobu Klarensu, na primer.

Zvono na ulaznim vratima, prekinulo je njen večernji odmor. - Ko je? - upitala je neprijateljski, već otključavajući. Džejn, njena susetka sa sprata, iznad, razvedena majka dvoje dece,

“slučaj” sličan Melaninom, umela je ponekad da svrati bez najave kad joj je bilo dosadno. Ali, ovoga puta, to nije bila Džejn.

- Bob! - reče muški glas. - Bob Klarens... Struja uzbuđenja, pojurila joj je niz grudi, prema stomaku. Istog

časa, setila se da izgleda užasno. Šminka joj je bila umrljana a uvojci oko kojih se toliko trudila sada su se, natopljeni vodom, pretvorili u žalosne visuljke kose! Ali bilo je prekasno da nešto popravi na svom izgledu. Već je otvorila vrata i Bob ju je video u najgorem mogućem izdanju.

Ali, ni on nije izgledao baš briljantno.. Kosa mu je takođe bila vlažna i raščupana, a jakna potpuno mokra.

Otkud ti u ovo doba? - upitala je Greta zbunjeno. - Očekivala sam te u toku dana...

- Znam. Trebalo je da stignem po podne. Ali imao sam maler na putu, auto mi se pokvario i satima sam se zadržao oko toga - objasnio je. - Znam da nije u redu što ovako upadam, ali nisam imao drugo rešenje. Mogu li da dobijem ključ od kućice?

- Bojim se da ne možeš... - promrmlja ona. - Sve ključeve držim u agenciji, a ne ovde. A osim toga... U pet minuta do osam mi se pojavio jedan hitan slučaj. Bračni par sa dvoje male dece, i trećim na putu... Mislila sam da se nećeš pojaviti do jutra pa sam im izdala kuću na jednu noć.

- Razumem. Pa, onda ću nekako drugačije morati da se snađem - on sleže pomirljivo ramenima. - Pretpostavljam da u hotelu ima slobodnih soba. Mogu li od tebe da nazovem recepciju?

- Naravno - propustila ga je unutra. - Ali, najbolje će biti da se pre svega malo osušiš i odmoriš. Napolju još pljušti?

- Kao iz kabla. - Onda ostani ovde, dok se ne stiša. Prijaće ti šolja čaja. A imam i

sendviče. Ja upravo večeram, pridruži mi se - predložila je, uvodeći ga u dnevnu sobu.

Volela je svoj stan. Sa dve velike spavaće sobe i prostranim odeljkom za dnevni boravak, bio je možda previše veliki za osobu koja

25

Zvoncica

živi sama, ali odisao je toplinom i pored viška prostora. Centralno mesto u dnevnoj sobi, zauzimala je široka sofa presvučena smeđom kožom. Bile su tu još dve udobne starinske naslonjače, niski stočići i nekoliko jastučića razbacanih po nameštaju i podu. Dve lampe sa abažurima boje starog zlata, bile su jedini izvor osvetljenja, i činile su atmosferu intimnijom.

“Dovoljno intimnom da se nešto dogodi” - pomislila je uzbuđeno. Godinama ga je želela, ali neprestano su se viđali na mestima gde

ništa i nije moglo da se desi. U njenoj kancelariji, u restoranima i kafeima, u gradu, na obali jezera...

Sada je Bob prvi put bio u njenom stanu! I ako je uopšte ikada i pomislio da nešto preduzme, ovo je bila prava prilika.

Greta je blagosiljala kvar na njegovom automobilu i pljusak koji ga je doveo pred njena vrata. Ali, proklinjala je svoj trenutni izgled. Razmazana šminka, mokra kosa, frotir-ogrtač i, kao vrhunac svega, crvene termo-čarape! To je gasilo i poslednju nadu...

* * *

Dugo su sedeli i pričali, samo ne o onome zbog čega je došao. Bio je

svestan da je krajnje vreme da pođe ukoliko hoće da nađe smeštaj za ovu noć, ali nije mu se odlazilo.

Greta mu se oduvek dopadala. Od prvog dana kad ju je upoznao, osećao je da ga neodoljivo privlači. Mogao je da odabere i neko drugo mesto za odmor, a ne baš Hegeri. Svi ti gradići na obali jezera bili su slični. Ali on je već nekoliko godina dolazio baš ovde, ne samo zato što se već navikao na Hegeri, već verovatno i zato što je, podsvesno, priželjkivao da vidi Gretu i približi joj se.

Priželjkivao je mnogo više, naravno, ali okolnosti mu nikada nisu išle naruku. A više od okolnosti, sprečavala ga je ona, sama.

Delovala je prokleto nepristupačno! Kao predivna statua, isklesana od kamena: blistava ali hladna, ravnodušna prema pogledima i neosetljiva na dodire.

U stvari, Bob je bio iznenađen neobjašnjivom požudom koju je ta žena budila u njemu. Uopšte nije bila njegov tip. Prvo, nije voleo plavuše. Drugo, on je po prirodi bio veoma strastven i očekivao je to i od

26

Zvoncica

svoje partnerke. Privlačile su ga tople i seksepilne žene, u čijim očima se vidi da im kroz vene teče krv, a ne voda...

Greta je bila sušta suprotnost svim ženama sa kojima je bio. Imala je platinastu kosu koju je uvek nosila prikupljenu u neverovatno urednu punđu, porcelanski ten i plave oči u kojima nikada nije video ni jednu iskricu topline.

Njegov prvi utisak kad ju je upoznao, bio je da pred sobom ima običnu frigidnu lutku.

Pa ipak, ta “lutka”, imala je čudno dejstvo na njega! Neprestano se pitao kako izgleda voditi ljubav sa njom. Da li je u

krevetu tako odmerena, uzdržana i poslovno učtiva? Usne joj ostaju hladne, pokreti kontrolisani, disanje joj se ne ubrzava... Posle seksa, kao i pre, njena frizura ostaje uredna, mejk-ap savršen, a telo hladno i mirno...

Sumnjao je da je zaista takva, ali nije želeo da veruje u to. Nadao se da je njena obeshrabrujuća hladnoća u stvari samo maska iza koje se krije nešto sasvim drugačije. Zapravo, imao je neverovatno snažan osećaj da je Greta “ledena bomba” koja eksplodira na prvi dodir!

Zamišljao je tu eksploziju koja potresa sve, i sve pretvara u prah, ali nije mogao da bude siguran da je njegovo predosećanje ispravno. Strepeo je da će ga ona odbiti ako bilo šta pokuša, da će mu se narugati i zato se bojao i da pokuša.

Ali večeras je prvi put video jednu drugu Gretu, toliko različitu od one na koju je navikao. Šminka joj je bila razmazana, kosa je padala na lice u vlažnim, neurednim bičevima. Njene kućne papuče i tople crvene sokne svakako nisu budile požudu. To jest, ne bi mogle da probude požudu u nekom drugom muškarcu, ali njega ni ta neugledna “ambalaža” nije mogla da ohladi.

U soknama i papučama, njene noge bile su savršene, kao i u salonkama. Ona se sve vreme trudila da pokrije kolena i dekolte, ali frotirski bade-mantil se neprestano rastvarao.

Kad god bi se pokrenula na stolici, pred njegovim očima, ukazala bi se linija njene butine ili uzbudljivi razrez između njenih grudi!

Trudio se da to ne gleda jer mu se činilo da je njoj veoma neprijatno, ali nije vredelo... Oči su mu se prosto “lepile” za njeno telo. Činilo mu se da i samim pogledom može da oseti mekoću i toplinu njene kože. Sada je bio prokleto siguran da u njenim venama ne teče ledena

27

Zvoncica

voda, nego vrela, strasna krv. I to veoma vrela! Gretin izgled, delovao je hladno, ali iz nje je zračio neverovatno snažan erotski fluid.

Njena blizina činila ga je užasno napetim. Nije više imalo smisla da muči samog sebe. Morao je da prekine tu igru, kad već nije imao smelosti ništa da započne.

- Krajnje je vreme da pođem... - pogledao je na sat i ustao. - Hoće li kućica sutra biti slobodna?

- Da, ali... Gde ćeš noćas spavati? - Greta je takođe ustala i krajevi frotirskog ogrtača razmakli su se na njenim grudima.

Telo joj je bilo dečački vitko i njene obline nisu bile previše izražene, ali za njegove oči, prizor koji je mogao da nasluti na trenutak, pre nego što je žurno podigla rubove ogrtača, bio je neopisivo uzbudljiv. Već je toliko često zamišljao njeno telo da je sada ispod odeće mogao da nasluti svaki njegov prevoj.

Ovoga puta nije skrenuo pogled, njegove oči uporno su se zadržale na Gretinom dekolteu i u polumraku mu se učinilo da je porumenela.

Skoro da je likovao u sebi. Ako mu se nije samo učinilo, onda je ovo uspeh! Ipak, pokazuje nekakve ljudske slabosti. Zar ona može i da pocrveni?! Dobar znak, bogami!

- Uzeću sobu u hotelu - rekao je. - Ne volim hotele, ali sada je već prošlo jedanaest sati i ništa mi drugo ne preostaje...

- Bob... - Greta ga je pogledala, pomalo nesigurno, kao da se ustručava. - Osećam se krivom što je ovako ispalo... Da nisam izdala onom bračnom paru kućicu koja je bila rezervisana za tebe, ti bi sada imao smeštaj. Neću dozvoliti da spavaš u hotelu!

- Imaš neko drugo rešenje? - dvosmisleno se osmehnuo. - Možda mogu da ostanem ovde? Šalim se, naravno. Ti ne pozivaš muškarce da prespavaju kod tebe baš tako lako, zar ne?

- Da, ali tebe sada pozivam. Ja sam kriva što kuća koju si rezervisao noćas nije slobodna, a na meni je bilo da ti obezbedim smeštaj - Greta kao da je ostala gluva za njegovu dvosmislenost, ona je i dalje imala na umu samo posao. - Imam dve spavaće sobe, ne brini...

Nije više mogao da podnese tu igru koja je, bar što se njega tiče, trajala već nekoliko godina. Morao je da iskoristi ovu priliku, inače nikada neće oprostiti sebi što bar nije jednom pokušao.

- Zašto bih brinuo? - gledao je u nju, još uvek se smeškajući. - Ako smem da budem iskren, priznaću ti... Mnogo bi mi više odgovaralo da

28

Zvoncica

imaš samo jednu spavaću sobu! Samo jednu sobu, i jedan krevet, u celom stanu... ha... ha...

- Ma daj, budi ozbiljan. Imam gostinsku sobu koja je slobodna i veoma udobna. Dođi da vidiš... - naglo je pošla kroz hodnik prema jednim vratima i on je pošao za njom.

- Ozbiljan sam... - promrmljao je nerazgovetno, ali dovoljno glasno da ga ona čuje. - Žalim što imaš tu gostinjsku sobu. Kunem ti se, Greta! Ne možeš ni da pretpostaviš koliko žalim...

Ušao je za njom u prostoriju u koju je nameravala da ga smesti te noći i približio se tako da su im se ramena skoro doticala, ali još se nije usuđivao da je dodirne.

- Vidiš... Krevet je veliki i udoban, samo treba da stavim čistu posteljinu. Imaš lampu na zidu, možeš da gledaš TV... Pre spavanja, možeš da navučeš zavese, ako ne voliš da te ujutru budi sunce. Ja polazim od kuće već oko devet, ali neću te buditi, možeš da spavaš dokle želiš... - Greta nije prestajala da govori, pričala je o stvarima koje su bile očigledne i o kojima nije ni bilo potrebe da se priča, i on shvati da je to samo njen način da prikrije nesigurnost.

Bila je zbunjena, a to je za njega bio pouzdan znak da je nadomak trijumfa. Misli su mu radile munjevitom brzinom. Morao je da kaže i uradi pravu stvar, inače će sve biti izgubljeno.

- Soba je veoma lepa, ali ja ipak ne mogu da prihvatim tvoj poziv - rekao je. - Ne mogu noćas da ostanem ovde, Greta.

- Ne?! - trgla se i nije uspela da sakrije notu razočaranja. - Ali, zbog čega?! Ne razumem... Imaćeš ovde potpun mir, kao da si sam. Niko ti neće smetati.

- Hoće. Siguran sam da do zore neću moći oka da sklopim. - Zašto? - upitala je, ne sluteći na šta on cilja. - Pa, ovde je potpuno

mirno... - Možda, ali ja ipak neću moći da spavam - hrabro joj se približio još

za korak i položio ruke na njena ramena. Samo taj jedan bezazlen dodir, učinio je da mu krv u venama uskipi.

U nozdrvama je osećao njen miris, pod prstima toplinu njenog tela. Želja da je ima, bila je toliko jaka da se graničila sa bolom.

- Ti me užasno privlačiš - nastavio je. - I to traje od onog dana kad sam te upoznao. Znaš li kada je to bilo? Ima već tri godine... Tri godine te želim a ne usuđujem se da ti to priznam. Postajem frustriran, zbog tebe!

29

Zvoncica

I zar misliš da bih zaista mogao da spavam, ako znam da si ti u susednoj sobi i da nas deli samo zid?!

Nije odgovorila na njegovo pitanje, njeno bezizražajno lice nije mu ulivalo ni najmanju nadu, ali znao je da ne sme da se povuče, ako neće da bude poražen.

- Bila bi to paklena noć za mene... - nastavio je. Istovremeno, blago je počeo da joj miluje ramena preko frotirskog

ogrtača. Mišići na njenom licu su zaigrali i znao je da je to trenutak konačne pobede. Bilo je apsolutno nemoguće da ga sada odbije.

- Bob? - namrštila se kao da joj njegov blagi dodir nanosi bol. - Zašto se tako glupo šališ?

- A zašto ti imaš takav izraz lica? Zar je moja blizina toliko neprijatna? Do vraga... uvek sam znao da će mi se ovo dogoditi, jednom kad najzad skupim hrabrosti da te dodirnem! Znao sam da ćeš se ponašati kao da ti je gusenica pala na haljinu, šeta po njoj i preti da dodirne tvoju golu kožu... Neverovatna stvar. Za većinu žena sam sasvim prihvatljiv. Nekima se čak i sviđam... A za tebe sam nešto kao gusenica...

- Bob! - skoro je jeknula. - Zaime sveta, kako možeš da kažeš tako nešto?! Pa i ja te želim! I... ako i ti zaista želiš mene, kao što kažeš, šta si kog đavola do sada čekao?! Zar je trebalo da ja tebi priđem prva?!

Po prvi put, osetio je da je nadmoćan u duelu sa njom. - Zašto da ne? - upitao je drsko, uživajući pomalo u tome što je

očigledno muči svojim oklevanjem. Godinama se on pekao na “vatri pakla” zbog njenog hladnog i

odbojnog držanja. Sada je, bar na trenutak, mogao da joj vrati milo za drago.

- Ako si me želela, zašto nisi pokušala da dobiješ to što želiš? - nastavio je sa osmehom. - Zar je moguće da si tolika kukavica?

- Nisam kukavica! - žestoko ga je odgurnula od sebe, tako da umalo nije izgubila ravnotežu. - Samo imam ponosa!

* * *

Naglo je privukao u zagrljaj i zapušio joj usta poljupcem koji nije

bio nimalo nežan. Umesto da bude iznenađena takvim siledžijskim nastupom, “ledena plavuša”, zarila je nokte u njegova leđa, a njene usne su mu uzvratile bez oklevanja!

30

Zvoncica

Ljubila ga je divlje, grizući njegove usne i zarivajući jezik duboko u njihovu unutrašnjost.

“Gospode” pomislio je samo. “Kakva žena!” Posle toga, više uopšte nije bio u stanju da misli. Mogao je samo da

oseća. Gretine ruke koje su izgledale tako nežne i nesposobne za akciju, sada su ga stezale kao okovi. Telo mu je bilo čvrsto i mišićavo, ali pod pritiskom njenih dlanova i prstiju, postajalo je meko kao da je od voska. Da mu je neko rekao da je pod krevetom eksplozivna naprava i da ima samo trideset sekundi da pobegne pre nego što cela soba ode u vazduh, on ne bi bio u stanju da se odvoji od nje. Njene, u isto vreme meke i odlučne, usne imale su magičnu moć. Čas su se upuštale u nemilosrdno osvajanje njegovih usana, čas su se umirivale i predavale mu se sa ženskom podatnošću. Odvojio se od njih samo za trenutak, tek za toliko da zbaci njen frotirski ogrtač na zemlju.

Svetio u sobi, bilo je upaljeno, ali ona ni jednim pokretom nije pokušala da pokrije neki delić predivnog prizora koji se nudio njegovim očima.

Sve barijere ponosa i stida, bile su srušene jednim jedinim potezom. Najzad, ona zaista nije imala šta da skriva. Njeno telo, bilo je predivno. Njegove oči su je gladno gutale. Ramena su joj bila prava i snažna, a njene grudi, iako nisu imale proporcije od kojih se vrti u glavi, bile su savršene.

Kao opčinjen, Bob je ispružio ruke i nežno, ispitivački dodirnuo ta dva bela, kupasta brežuljka, okrunjena rumenim bradavicama. Bile su već napete od uzbuđenja a sada su još više oživele pod njegovim dodirom, tako da su mu dlanovi zabrideli od želje.

Jednom rukom, spustio se niz ulegnuće njenog struka i počeo da miluje njenu malu, čvrstu zadnjicu. Svaki delić njenog tela, bio je savršeno skladan, i svaki ga je ludo uzbuđivao. Bila je besprekorno vitka ali snažna, očigledno u izvanrednoj formi. Ali pod njegovim dodirom, tvrdi i izduženi mišići su se opuštali I telo joj je postajalo meko i bespomoćno. Ona je samo na izgled bila žilava i čvrsta; ispod toga privida, krila se zapravo neverovatna krhkost i ženstvenost. Kao što se i ispod “ledene kore” njene nedodirljive lepote skrivao “vulkan”!

Tek kada je skinuo sve sa sebe i ponovo je privukao u zagrljaj, osetio je svu omamljujuću toplinu njenog tela. Ali imao je osećaj da je i njegovo sopstveno telo užareno grotlo, u čijem svakom kutku bukti divlja pomama. Ponovo je potražio njene usne, a ruka mu je sama

31

Zvoncica

krenula naniže, uvlačeći se između njenih vitkih butina čija je unutrašnjost bila svilenkasto nežna. Greta je bila autentična plavuša, dlačice na njenom brežuljku, bile su takođe svetle, i to je još više raspalilo njegovu želju. Ruka mu je pošla niz tu udolinu, nežno i nestrpljivo prolazeći kroz svilene kovrdže i konačno pronašla topli i meki usek koji se skrivao pod njima. Prsti su mu krenuli niz beskrajno meke i već orošene ivice.

Na taj dodir, Greta je nestrpljivo pokrenula bokove, a on je osetio kako ispod njegovog pupka lagano ali nezaustavljivo počinje “bura”. Ud mu je već bio veoma nabrekao od navale uzavrele krvi i nije mu bila potrebna predigra. Jedino za čim je žudeo, bilo je da prodre u njenu unutrašnjost.

- Bob... - ona ga je najpre oprezno dodirnula, a zatim, kao da se setila da su svi lažni obziri prestali da postoje, smelo obavila prste oko njega!

Nežno ga je stegla, uživajući u slatkoj nadolazećoj čvrstini, a zatim se upustila u izluđujuću igru. Počela je da ga miluje obema rukama i on je nekontrolisano zastenjao od zadovoljstva.

Bilo je izluđujuće, ali nije želeo njene prste! Nije želeo čak ni njene usne!

Hteo je samo da je ima, na onaj jedini mogući i jedini pravi muški način.

Odlučno je uklonio njenu ruku, podigao je u naručje i položio na krevet, na kome je te noći trebalo da spava sam!

A sada su na njemu ležala njihova naga tela, ispreplitana i usplamtela od nestrpljenja. Jedva je mogao da veruje da se ovo zaista događa. Još neko vreme, uspevao je da obuzda svoj podivljali nagon za spajanjem. Ljubio joj je ramena i grudi, nežno hvatao usnama njene napete rumene bradavice. Želeo je da oboje uživaju što je moguće duže, ali nagon je bio jači od njega.

Ud mu se već “propinjao” među njenim butinama! Uzbuđena njegovom čvrstinom kojoj više nije bilo potrebno nikakvo odlaganje, Greta je izvijala bokove ka njemu, nemo zahtevajući da uroni u nju.

Izdigao se, rastvorio je otvrdlim vrhom njene ovlažene latice i nekoliko puta ovlaš prešao između njih.

Greta se primetno stresla, a njemu su trnci slasti već palili mošnice. Oboje su uživali u tom produženom iščekivanju, ali Bob je shvatio da će

32

Zvoncica

izludeti bude li i dalje oklevao, a njen grozničavi pogled, govorio mu je da ni ona ne želi više da čeka ni sekund.

Podvukao je jednu ruku pod njena bedra, čvrsto je hvatajući, tako da lakše može da prilagodi položaj njenog tela svom, a onda se odlučno zario u skliski otvor.

Greta je nerazgovetno mrmljala, vrteći bokovima. Opirući se dlanovima o njegova leđa, stezala ga je i izdizala se, nestrpljiva da ga što potpunije primi, da ga oseti što dublje u sebi.

Načinio je jedan još odlučniji prodor i osetio novi talas žestine. Jedva da je imao nekakvu kontrolu nad svojim pokretima, podivljali ajgir koji se sve silovitije zarivao u njenu usku i vrelu špilju sam je diktirao ritam.

Njegova strast, bila je gruba i nezasita, Greta bi s vremena na vreme prigušeno vrisnula, ali umesto da uzmaknu pred “sečivom” koje joj je paralo unutrašnjost, njeni bokovi su mu se svaki put sve više podavali. Bob je već bio obeznanjen, osećao je da ga od vrhunca deli još samo tanka i drhtava linija koju je svakog časa mogao da probije. Njeno predivno telo se grčilo pod njim, jedre i oble grudi, prijanjale su uz njegova prsa, gladna drhtava školjka, usisavala ga je sve dublje. Za trenutak je pogledao njeno lice. Umesto ledene lepote, video je na njemu požudu. To više nije bila ona Greta od koje je zazirao i čijeg se odbijanja godinama pribojavao. Pod njima je bila žena raspaljena željom, sva pretvorena u drhtavi snop uzdrhatlih žila kojima kola vrela krv. Podigla je glavu i ponovo potražila njegove usne, grizući ih u grču.

Bob je već doticao onu veličanstvenu ivicu s koje se padalo u “ponor”.

- Kučko... - promrmljao je ošamućeno, zarivajući se u nju još snažnije i dublje, ako je to uopšte bilo moguće. - Znao sam da si ovakva... Znao sam...

- Izludećeš me, proklet bio... - procedi ona; njen glas, nabijen divljim uživanjem, bio je muklo jecanje. - Izludećeš me...

Krik zadovoljstva, zagušio je njene reči, i onog trenutka kada je shvatio da ona svršava, i sam se “survao preko ivice”. Iz njega je prosto bljunulo, činilo mu se da nikada neće prestati da puni semenom vrelu, zgrčenu, požudnu nutrinu. Činilo mu se kao da nikada u životu nije vodio ljubav, da su sve do sada bili samo loši i neuspeli pokušaji. Kao da je ovo sada prvi i jedini put, i kao da je ona jedina žena na svetu...

33

Zvoncica

IV

Posle pravog jesenjeg nevremena, narednih dana, vreme se

prolepšalo i zavladalo je pravo miholjsko leto. Temperature vazduha, bile su visoke, a voda se još uvek nije ohladila, tako da je na plažama opet bilo kupača. Ali to ni izdaleka više nisu bile one letnje gužve. Sada je bilo dovoljno samo malo se udaljiti od glavnog kupališta, i pronaći na obali neko lepo, usamljeno mestašce, na kome je čovek mogao potpuno da se opusti.

Bacivši pogled kroz prozor automobila, Stejsi je upravo spazila jedno takvo mesto. U stvari, ona je već odavno znala za to malo skrovište, zaklonjeno strminom koja je bila obrasla borovima. Mala peščana plaža sa kristalno čistom vodom, mogla se videti odozgo, sa druma, ali tamo, dole, svakako nije bilo nepoželjnih posmatrača. Turisti nisu baš bili raspoloženi da silaze niz kozje staze, radi malo kupanja i sunčanja koje su sebi mogli da priušte i na nekom drugom, pristupačnijem delu obale. Ni Stejsi tu nikada nije dolazila zbog vode i zbog sunca, naravno. Bila je u toj maloj uvali već nekoliko puta, u društvu različitih muškaraca, i uvek je radila neke druge, mnogo uzbudljivije “stvari”.

- Rodž, dragi, zaustavi ovde! - zacvrkutala je. - Pogledaj kako je lepo!

- Lepo... - složio se, naginjući se preko nje, u desno, i gledajući u uvalu. - Lepo i strmo. Ako već toliko želiš da se okupaš, bolje da produžimo prema gradu. Tamo su plaže bar uredene i no moramo da izvodimo slalom.

Vračali su se sa ručka i on nije bio raspoložen za lomatanje po strmim i kamenitim stazama. Nije bio naročito raspoložen ni za seks, a već je pogađao da Stejsi baš to ima na umu. To i nije bilo naročito teško pogoditi. U poslednja četiri dana, koliko je već trajalo njihovo blisko poznanstvo, stekao je utisak da ona i kad je budna i kad spava ima u glavi samo tu jednu stvar, seks! Stoga nije ni bilo čudno što je prava umetnica u vođenju ljubavi. Neko ko neprekidno razmišlja o samo jednoj aktivnosti, i upražnjava je kad god mu se za to pruži prilika, mora naposletku postati pravi stručnjak za tu aktivnost...

34

Zvoncica

- Ali, dušo... Ja obožavam ovu plažu! - Stejsi je napućila usne, premazane debelim slojem ciklama ruža. - Hoću da se okupam baš ovde!

Znao je da od kupanja neće biti ništa. Ali, lako se dao ubediti. Njeno obećanje koje nije bilo glasno izrečeno ali se podrazumevalo, još uvek je za njega bilo dovoljan izazov. Zapravo, za njega je avantura sa Stejsi došla do one faze kad mu je već pomalo dosadila, ali još uvek je imala draži.

“Još dva-tri puta, i gotovo” procenio je situaciju u sebi. Nadao se da će se njihova burna romansa okončati bez suvišnih

komplikacija. Naravno, komplikacije je mogla da pravi samo ona. Mogla je da folira kako je povređena, kako nije očekivala da će se sve tako brzo završiti... Ali znajući kakvu magnetsku privlačnost ima njegovo bogatstvo na devojke kao što je Stejsi, čija je najveća ambicija bogata udaja, Rodžer je pokušao da se unapred obezbedi od njenih previše ozbiljnih namera. Jedna od prvih stvari koje joj je rekao o sebi bila je ta da je oženjen.

Stoprocentna laž, naravno. Niti je imao ženu, niti je uopšte pomišljao da sebi prikači na vrat taj jezivi teret, pa makar ta žena bila prava boginja požude. U stvari, izraz “boginja požude” bio je fraza koju je Rodžer najčešće koristio u udvaranju. Sam je izmislio taj kompliment i uporno ga je upućivao svakoj koju je nameravao da odvede u krevet. Proučavajući u praksi žensku psihologiju, zaključio je da je upravo to ono što one najviše žele da čuju. Govoriti im da imaju fenomenalno telo, đavolski dobre grudi ili zadnjicu, predivne oči - to je bilo već otrcano. Romantične lagarije, recitovanje pesama, prebrojavanje zvezda i slične stvari tek nisu dolazile u obzir.

Rodžer nije bio tip “ljubavnika-pesnika”. A ni današnje žene se nisu “palile” na takve poetične maštarije. Rodžer je zaključio da žene, mnogo više od laskanja njihovoj lepoti, nežnosti, pameti, žele da čuju pohvale upućene njihovoj seksualnosti. Upravo seks je bio to mistično područje kojim su one najviše želele da vladaju.

Ti si moja boginja požude, ponavljao bi nebrojeno puta svakoj koju je hteo da dobije, sve dok je najzad ne bi dobio.

Kao iz rukava, prosipao je dotičnoj priče o tome kako njegov erotski kod savršeno odgovara njenom, kako ga u njenoj blizini trese erotska groznica. Imao je mnogo žena u životu, ali ni jednu nije tako

35

Zvoncica

ludo želeo. Možda su neke bile i lepše, ali nijedna nije bila tako užasno seksi...

Svaka bi, pre ili kasnije, morala u to da poveruje. Naravno, poverovala je i Stejsi. I još uvek je ostajala pri svom uverenju, iako je Rodžer dobio ono što je želeo, i zapravo ga se više nije ticalo da li ona još uvek veruje da je za njega “boginja požude”, ili je već počela da sumnja.

No, nije sumnjala. Privijala se uz njega, pipkala ga i uzdisala još dok su se spuštali niz prokleto strmu stazu do plaže. Nisu još ni prostrli peškire na pesak, a ona je već stupila u akciju.

- Imam jedno malo iznenađenje za tebe, dragi... - najavila je, predući poput mačke.

Izazivački ga gledajući u oči, lagano je počela da se svlači. Ispod bluze je imala prozirno roze prsluče, a ispod suknje tanga gaćice, trouglić muslina kroz koji su se mogle prebrojati tamne kovrdže njene “mace”.

- U čemu se sastoji iznenađenje? - upitao je. - U tome što nemaš kupaći kostim?!

- Daaa... - obavila mu je ruke oko vrata, i protrljala se o njega. Tačnije, njena “ribica”, simbolično pokrivena tim nazovi-gaćicama, protrljala se o njegov ud, preko pantalona. - Zar nije uzbudljivije ovako?

Do vraga, mala veštica je poznavala sva erotska lukavstva i raspolagala delotvornom strategijom. Da je ispod odeće imala kupaći kostim, ili čak i da nije imala ništa, da se ispružila na pesak potpuno gola, efekat bi bio daleko slabiji.

Žena koja se sunča i kupa u kostimu, to je nešto standardno. Žena koja se sunča i kupa gola, to takođe nije neobično. Rodžer se za četrdeset godina nagledao i jednih i drugih.

Ali Stejsi je odlučila da se sunča u prozirnom seksi-rublju, a to je već bilo nešto! Nikada ne bi pomislio da to može da bude toliko podsticajno i uzbudljivo.

Stejsi se opružila na peškir i najpre pripalila cigaretu. Onda je iz torbe izvadila termos i nasula kafu u plastične čaše. Pritom ga uopšte nije dodirivala, niti je pravila bilo kakve aluzije na seks, ali on je već od samog pogleda na nju počinjao da se “pali”.

Kad su popili kafu, uzela je bočicu sa losionom za sunčanje i počela da ga utrljava u kožu. Dlanovima je prelazila preko svojih nogu,

36

Zvoncica

stomaka, ramena... Njeni pokreti nisu bili ni mazni ni izazivački, ali Rodžer je već bio uspaljen.

Uzbuđenje je bilo čisto vizuelne prirode. Pod prozirnim prslučetom, dizala su se i spuštale njene bujne kruškolike grudi sa smeđim bradavicama... Butine su joj bile skupljene kao u device, ali Rodžer je svaki čas bacao oči na tamno “perje” njene “kokice”, kao da prvi put u životu vidi tu “stvar”! Minijaturni trougao tanga-gaćica, sužavao se spuštajući se prema središtu i pretvarao se u usku traku koja ništa nije pokrivala, već se samo usecala između oblih, preplanulih polulopti njene izazovne zadnjice. Za sve to vreme, dok je on šetao pogledom niz zanosne “udoline”, “uzvišenja” i “okuke” njenog tela, Stejsi je čitala nekakav ilustrovani časopis. Izgledala je apsolutno nezainteresovana za seks! Uopšte nije reagovala kada je počeo da je dodiruje. Mazio joj je stomak, ali ona je bila hladna kao jegulja!

Seo je na ivicu peškira i stimulativnim, kružnim pokretima počeo da miluje njena bedra, ali na to je odgovorila samo otegnutim “neeemoooj...”

Najzad je pronašao odgovarajuću, akrobatsku poziciju iz koje je mogao da dosegne njene grudi. Uvukao je glavu između njenih podignutih ruku i raširenog časopisa. Lice mu se našlo među Stejsinim krupnim, toplim dojkama. Jezikom je najpre ovlažio tkaninu koja je pokrivala tamnu bradavicu, a onda počeo da je sisa i blago stiska zubima dok je drugu dojku pokušavao da obuhvati prstima. Bila je toliko velika da je jedva uspevao da je zahvati, iako je imao duge prste. Detaljno opipavanje njenog najubojitijeg ženskog oružja, najzad ga je toliko raspalilo da više nije bilo ni govora o nekom klinačkom petingu na plaži, koji se možda neće ni završiti seksom. Morao je, jednostavno je morao da je ima, tu, na pesku!

Promenio je položaj i počeo da pritiska Stejsine butine svojim bokovima. Ud mu je bio već toliko čvrst da je bliski susret sa njim nije mogao ostaviti ravnodušnom. Ali, Stejsi je izgleda odlučila da pobije sve zakone verovatnoće.

- Neeee, draaagiii... - rastegla je ponovo. - Da! - ne prestajući da je pritiska svojom “alatkom”, koja je postala

podebela batina, uvukao je jezik pod njenu mišku, siguran da će je time razoružati. Predeo između grudi i pazuha, bio je jedna od njenih erogenih zona. Ali, ni to nije vredelo.

37

Zvoncica

- Ne možemo ovde! - najzad je spustila novine i pogledala ga, bajagi ljutito. - Neko može da nas vidi!

- Ako je neko u blizini, gledao je i do sada - reče on spokojno. - Do sada je gledao kako te mazim, sada će gledati kako te tucam! Koja razlika, uostalom?!

- Lud si! - Ali, zaista... - već je povukao u stranu njeno prsluče, i oslobodio joj

grudi. Ponovo je počeo da ih mazi, bile su beskrajni izvor inspiracije. - Tucanje je samo deo seksa. Zar je onaj ko gleda druge dok se tucaju voajer, a onaj ko ih gleda dok se ljube i dodiruju, nije? Za mene je to isto. I ne može da mi pokvari uživanje. Kratko i jasno, lutko, tucaću te makar nas iz okolnog žbunja gledalo pola Hegerija!

Odlučno je nastavio da sprovodi svoje obećanje u delo, skinuo je kupaće gaćice, i ponovo se spustio na peškir pored Stejsi. Po jednom jedinom, izdajničkom pogledu kojim je kratko i pohotljivo pomilovala njegov veliki, crvenkasto-mrki ud, dar prirode kojim se ponosio, zaključio je da ona više nije nimalo ravnodušna. Stejsi je ipak previše volela tu “stvar” da bi mogla da joj odoli. Jedva je čekala da se natakne na nju, čak i pod najnezgodnijim okolnostima! Ali i dalje se mrštila, opirala se njegovim dodirima i glumila da joj nije do seksa.

- Pričaš gluposti, Rodžere! Šta ako neko siđe na plažu, i približi nam se? Ako nas zatekne kako se mazimo, pokupićemo se i otići. Ali, ako usred tucanja neko dođe i počne da pilji u nas? Neki ludak, ili manijak? Šta onda? Moraćemo da prekinemo napola, a ja to mrzim više od svega. Najužasniji osećaj na svetu je započeto, pa prekinuto tucanje...

- Slažem se. Ali, ko kaže da ćemo prekinuti tucanje ako se pojavi neki jebeni manijak?! - upita on lakonski. Podigao se na kolena i približio svoj palamar Stejsinom licu, uopšte ne krijući da ima određene namere. - Nastavićemo da se tucamo! Briga nas što manijak gleda, i uživa! Najzad, i manijacima neko treba da priušti malo zadovoljstva. I oni su ljudska bića. Treba imati samilosti prema bližnjima... Imaj samilosti prema meni, i uzmi ga u usta, dušo!

- Okej. To mogu... - bez oklevanja je učinila to što je tražio. Koliko je on za tih nekoliko dana njihovog učestalog druženja

mogao da oceni, ništa joj lakše nije bilo nego da muškarcu otkopča šlic i počne da ga obrađuje jezikom. Izgleda da za nju oralni seks nije bio seks već nešto lako i uzgredno što se bez ustručavanja i ograničenja moglo upražnjavati u svako doba i na svakom mestu.

38

Zvoncica

Ovoga puta, radila je to ležeći na pesku, dok je Rodžer stajao iznad nje, opkoračivši je kolenima. Dopadao mu se taj položaj jer je istovremeno mogao da joj miluje grudi i da sam diktira ritam felacija. On se pokretao, a Stejsi ga je primala u usta, duboko ili manje duboko, u zavisnosti od njegovih pokreta. Uživao je. Svi Stejsini kapaciteti bili su “XL”, ne samo grudi, nego i usna šupljina. Žene su, većinom, morale da se upinju iz petnih žila da bi u usta bar delimično strpale njegov krupni “buzdovan”, ali Stejsi ga je “gutala” kao od šale! Lako je mogla da ga dovede do ejakulacije i na taj način, da je hteo.

Ali, on nije hteo! Bio se zarekao da će je tucati po svaku cenu, ovde, na plaži! Pod

vedrim nebom i jakim suncem! Njeno baškarenje u prozirnom seksi-rublju, previše ga je raspalilo.

Morao je da ga smesti u centar one vlažne “pećine” čiji ulaz je bio zastren samo uskom tračicom tanga-gaćica.

Kad je procenio da je Stejsi dovoljno zaneta “pušenjem”, i da neće stići da reaguje na njegov iznenadni napad, naglo je izvukao penis iz njenih usta, bacio se preko nje i zgrabio je za bokove.

- Hej! - protestovala je. - Pusti me! Jesi li poludeo?! Zar ovde?! - Da. Moram da ti ga strpam, inače... - nije dovršio svoje objašnjenje. Potiskujući jednom rukom njena ramena nadole, uz tte drugom je

pokušao da joj skine gaćice. Nije išlo... - Svuci se! - zatražio je. - Molim te. Moram da te tucam... Hajde, budi

dobra i skini te vražje gaćice... - Ne pada mi na pamet! Rekla sam ti da neću... - Stejsi se opirala,

pokušavala je da se izmigolji, ali njegovo telo, bilo je previše teško i snažno. - Neću ovde da se tucam! Ovde ne!

- Ali ja hoću! Skini gaćice, dušo... - Ne! - opet je pokušala da se uspravi, ali on joj tako jako pritisnu

grudi svojim mišićavim torzom da je izgubila dah i ponovo se svalila na peškir. Ipak, nije prestala da se buni i zahteva od njega da prestane.

Rodžer je bio siguran da je to opiranje samo fol, ali svejedno. Njena herojska odbrana ga je dodatno raspaljivala. Stiskala je butine kao da se među njima nalazi devičanska tvrđava u koju ništa muško nije kročilo, a zapravo je među nogama imala “kasarnu” kroz koju je prošlo već ko zna koliko “vojnika”!...

39

Zvoncica

- Ma, hajde... Znam da, ipak, hoćeš! Ti možda i nećeš, ali hoće ONA! - Rodžer se nasmejao, uhvatio za krajeve tanki trougao njenih gaćica i jednim potezom ih pocepao.

Nije morao mnogo da se trudi, tkanina je bila tanka kao paučina. Stejsi je “skičala” kao da joj je derao kožu, ali on je ipak uspeo da joj raširi butine i zabaci noge unatrag, na ramena.

Sjurio se u njenu “jamu” kao što se sanke spuštaju niz dobro uklizanu snežnu padinu.

“Kučka” se, naravno, samo pretvarala da joj nije do tucanja, a već je bila natopljena “losionom majke prirode”...

Stiskala se i otimala još neko vreme, ali najzad je popustila, savladana užitkom i uskladila se sa njegovim ritmom.

Rodžer je zauzeo takav položaj da je imao pun pregled nad “bojnim” poljem. Posmatrao je kako njegova palica izlazi iz tamnocrvene raspukline i ponovo ulazi u nju. Prizor je bio žestoko uzbudljiv: prozirne paučinaste gaćice, rascepljene po sredini, pružale su se oko Stejsinog otvora kao latice oko cveta!

Rodžer je svojski gurao u tu dubinu. Osećao se kao bumbar koji se moćnom žaokom zariva u samu srž cveta! Lepa slika, zaista!

Stejsi je doživela dva divlja orgazma, jedan i ubrzo drugi. Cepanje gaćica kao uvertira za seks, bilo je njeno novo otkriće. Posle ovog drugog pokušaja, metod je bio već proveren i znala je da će moći da ga primeni sa svakim sledećim muškarcem, kad god poželi tu vrstu stimulansa. Potrebno je samo odabrati prozirne, izazovne gaćice koje se teško skidaju, ali lako cepaju! Odabrati odgovarajuću “ambalažu”, izazvati “agresora”, a onda pružati otpor!... Potom je sve moralo da se odvija po onom scenariju koji je ona i želela. Napaljeni mužjak, najpre će pokušati da je namoli da se svuče, zatim će sam pokušati da joj skine gaćice, i najzad će siledžijski početi da ih cepa...

Kakvo uživanje za nju!

* * *

Kasnije, dok su se Rodžerovim kolima vozili prema centru grada, razmišljala je o tome kako ova avantura neće potrajati dugo. Još nekoliko dana, i kraj. Bila je sigurna da je se truli bogataš iz El-Eja već

40

Zvoncica

zasitio, a i ona se zasitila njega. Bio je dobar, zaista dobar u krevetu, i imao je oruđe impozantnih razmera, ali...

I od kolača stomak zaboli, to je bila Stejsina deviza. Već je osećala potrebu za nečim novim. Koliko još muškaraca, finih i pitomih, koji i ne slute da su u duši

pomalo siledžije, čeka da ih ona navede da joj pocepaju gaćice i divljački rastrgnu njenu “macu”...?!

Osim toga, ona je imala ambicija da se uda, a Rodžer Pruit nije bio kandidat za brak. Na samom početku, stavio joj je do znanja da je oženjen. Bila je razočarana što je jedan tako bogat muškarac već zauzet, ali to je ipak nije sprečilo da uzme od njega malo zadovoljstva koje joj se nudi...

- Vidimo se, dragi! - dobacila mu je poljubac kroz vazduh kada je zaustavio auto u jednoj maloj, sporednoj ulici, nedaleko od zgrade u kojoj je stanovala.

- Vidimo se. I ne zaboravi šta sam te zamolio, Stejsi... - podsetio je. - Naša veza treba da ostane tajna. Nikome ni reči, čak ni onoj tvojoj prijateljici koja drži agenciju. Greti... Naročito ne njoj. Jer sledeće nedelje će verovatno doći moja žena, da vidi kako napreduje renoviranje kuće. Biće u kontaktu sa Gretom. Ne smem da rizikujem da se tvoja drugarica slučajno ili namerno izleti pred Barbarom, shvataš? Ne želim nepotrebne komplikacije...

- Budi bez brige - umirila ga je Stejsi, otvarajući vrata automobila. - Kad su te stvari u pitanju, nikome se ne poveravam. Čak ni najboljim prijateljicama...

41

Zvoncica

V

Barbara, naravno, nije postojala! Bilo je to izmišljeno ime koje je

Rodžer uvek koristio kada je neku previše zagrejanu “cicu” morao da ubedi da je oženjen ili veren. Nije mogao stalno da izmišlja nova imena, i tako je svoju izmišljenu suprugu jednom zauvek krstio imenom Barbara.

Odahnuo je kad mu je Stejsi rekla da nema običaj da se poverava nikome, čak ni najbliskijim prijateljicama. On je još uvek imao ambicija da “mazne” neosvojivu Gretu. “Zalogaj” je ionako bio previše krupan, a tek kad bi plavuša saznala da je on imao nešto sa Stejsi, od tog posla ne bi bilo ništa! Istovremeno, morao je najzad da počne da radi nešto i na “slučaju Melani”, koji je bio daleko komplikovaniji od ostala dva. Ili, možda...

Možda će se slatka, punačka raspuštenica na kraju pokazati kao manje tvrd orah nego ledena plavuša?!

Rodžer je bio u nedoumici. Znao je, iz iskustva, kad su žene u pitanju, čovek nikada ništa ne može da prognozira sa sigurnošću! Trougao Greta-Melani-Stejsi, imao je, kao i svaki trougao, tri ugla. On je u jedan već uspeo da “pobode” pobedničku “zastavicu”! Preostala su još dva.

Dvoumio se od kojeg da krene. Najzad je zaključio da bi crnku i plavušu trebalo obrađivati paralelno. Malčice jednu, malčice drugu, pa koja prva padne... Ionako u Hegeriju nije imao nikakvih obaveza i na osvajanje tih dveju žena, mogao je da potroši beskrajno mnogo vremena.

U nedelju popodne, dva dana posle njegove i Stejsine divlje “rasturačine” na plaži, činilo se da je sezona sunčanja i kupanja na jezeru najzad završena. Čitavog dana, nebo je bilo olovno-sivo, a s vremena na vreme rominjala je slaba, sitna kišica.

Nedeljom, Gretina agencija nije radila, tako da Rodžer nije imao nikakav izgovor da je potraži. Ali mu se zato činilo da bi baš ovaj dan mogao biti pogodan za početak napada na Melani...

U pet popodne, izašao je iz kuće u svom najboljem izdanju. Istuširan, namirisan, uredno začešljane kose, u garderobi koja je najviše odgovarala prilici. Sreo je Melani samo jednom, ali odmah je ocenio da žena kao što je ona neće biti impresionirana ako se pred njom pojavi

42

Zvoncica

“skockan” kao iz modnog žurnala. Melani je bila jednostavna domaćica i verovatno je i njen tip muškarca bio jednostavan, domaćinski tip... Rodžer je namerno obukao farmerice i sako od tvida, još dosta nov, ali ne baš tek izvučen iz izloga. Farmerice i sako, bili su svakodnevni, ali je zato bela košulja bila savršeno čista i uštirkana. On zapravo nije podnosio takve košulje, ali pretpostavljao je da je ukus Melani Džonson pomalo starinski. Muškarac u besprekorno čistoj i ispeglanoj beloj košulji odaje utisak ozbiljnog muškarca, a to je ono za čim Melani čezne u svojoj prokletoj provincijskoj usamljenosti.

Nešto pre pet sati, Rodžer je bio u cvećari, nedaleko od kuće u kojoj je stanovala Melani. Oko izbora cveća nije se mnogo dvoumio. Pet nežno roze pupoljaka ruža, ni previše mali ni previše veliki buket. U Melaninom slučaju, najumesnija je bila ta sasvim klasična varijanta. Kada je hteo da otvori vrata Stejsinog srca, pojavio se pred njom sa granom najskupljih, pink-ružičastih orhideja... Što se tiče Grete, bio je siguran da nikakvo cveće ne bi upalilo. Za nju je morao da smisli neku drugu taktiku.

Ali, trenutno je u središtu njegove pažnje bila Melani, a ne Greta. U pet sati i deset minuta, pozvonio je na njena vrata.

- Dobar dan, gospođo Džons - osmehnuo se kad mu je otvorila. - Nadam se da nisam mnogo pogrešio što sam došao ovako, bez najave? Nikada nemam običaj da se prethodno javim telefonom...

- Vi?! - sirota, dobra žena, nije mogla da sakrije zaprepašćenje. - Oh, pa... Priznajem da se nisam nadala vašoj poseti. Ali, kad ste već tu...

- Odmah ću vam reći da sam došao zbog posla - Rodžer je ušao u malo, ali prijatno uređeno poredsoblje.

Nije upadljivo piljio u Melani, ali je jednim pogledom snimio svaki detalj na njoj. Bila je prava stvar što je ovako iznenadno upao. Da se najavio, ona bi verovatno obukla nešto drugo. Ovako, bila je u svom kućnom izdanju. Duga i kovrdžava crna kosa, bila joj je vezana u konjski rep, a njeno punačko lice, iako bez šminke, izgledalo je veoma ljupko. Oči su joj bile sjajne, a obrazi blago zarumenjeni, verovatno zato što je radila u zagrejanoj kuhinji. Bila je u pamučnoj majici sa kratkim rukavima, čistoj i beloj i donjem delu trenerice. Rodžer je uživao posmatrajući je krajičkom oka.

Kakva raskoš! Kakva predivna raskoš! Ko kaže da su mršave žene privlačnije od punačkih?! Pa, prava lepota je u obilju... Melani ispod majice nije nosila prsluče i njene velike, veliiiikeee grudi su se blago

43

Zvoncica

njihale pri svakom pokretu. Mora da joj je bilo malčice hladno kad je iz kuhinje izašla u predsoblje, jer su joj bradavice bile ukrućene. Nazirale su se ispod bele majice kao dve krupne trešnje. Trenerica joj je bila zategnuta preko oble zadnjice i jakih butina.

Rodžer je uživao u prizoru. Melani nije bila debela, ona je samo bila predivno zaobljena, i to na pravim mestima. Primetio je da je građena poput amfore sa nešto izrazitijim proširenjima. Istaknute tačke na njenom telu, bile su grudi, upadljivo izbačena zadnjica i ženstveni bokovi, ali bio je iznenađen kada je primetio kako joj je struk uzak, uprkos tome što je imala mali stomačić. Kakvo bi zadovoljstvo bilo grickati tu šećerlemu!

“Moram da je imam!” - grozničavo je odlučio u mislima. “Neću se smiriti dok je ne budem dobio! Po svaku cenu!

Bio je spreman da glumi zaljubljenog Romea ili dvorsku budalu, da baci na udvaranje pola svog ogromnog bogatstva, da šeni i dubi na glavi ako treba - samo da osvoji tu jednostavnu, dobrodušnu, usamljenu ženu!

Punačka, zbunjena i skromna Melani, bila mu je važnija od blistavo lepe i samouverene Grete! Tako se osećao Rodžer.

- O kakvom poslu je reč, gospodine Pruit? - upitala je, ne skrivajući da je iznenađena.

- Možete li da me oslovljavate imenom? Rodžer! - predložio je. - Znam da zvuči otrcano, ali tako je jednostavnije, zar ne? Ovo je za vas! - uručio joj je buket. - Mala pažnja, ništa više. A što se tiče posla... Reč je o ovom vašem poslu, naravno...

Podigao je ruku ka svom nosu i raširio nozdrve. Iz pravca Melanine kuhinje, širili su se sve do predsoblja slatki,

teški, prijatni mirisi kolača! - O ovom divnom poslu koji se oseća u vazduhu - osmehnuo se. -

Gospođo Džons, ovde, kod vas, miriše prijatnije nego u bilo kojoj parfimeriji. Rajski mirisi! Nema čudesnijih mirisa od mirisa slatkiša. Vanila, cimet, čokolada, karamel... Testo koje se peče... To je tako divno, tako nostalgično... Podseća me na detinjstvo... Na doba kad bejah...

- Možda - rekla je Melani, još uvek ne verujući da je u njenu kuću zaista ušao kalifornijski bogataš Rodžer Pruit.

I to još sa velikim buketom ruža! I pun hvalospeva tortama i kolačima! Šta li sve ovo treba da znači?! Da on možda...? ...Ne, nemoguće!

44

Zvoncica

- Ako ja dobro shvatam, vi želite da poručite nešto od slatkiša, zar ne? - upitala je.

- U pravu ste. Sledeće subote priređujem jednu malu zabavu za prijatelje koji će doći iz Los Anđelesa, pa sam mislio da na vreme napravim porudžbinu - objasnio je.

Naravno, nije imao u planu nikakvu zabavu. Baš kao što nije ni bio oženjen nikakvom Barbarom. I baš kao što nikada u životu nije istinski pomislio da je ma koja žena njegova “boginja požude”. Jednostavno je izmišljao stvari, u zavisnosti od situacije. Rodžer Pruit, bio je čovek koji voli da improvizuje. Snaći se u svim mogućim okolnostima, dočekati se na noge, isplivati srećno i iz najopasnije matice... U tome je bila čar života.

- Biće najbolje da uđete, Rodžere - Melani je pošla prema jednim vratima na kraju predsoblja. - O svemu možemo da razgovaramo uz kafu. I uz kolače, naravno... Nemate ništa protiv da sedimo u trpezariji, umesto u dnevnoj sobi? Zatekli ste me usred posla, tako da ću svaki čas morati da ulazim u kuhinju...

- Što se mene tiče, nemam ništa protiv ni da sedimo i u kuhinji - pristao je spremno. - Moja poseta jeste poslovna, ali je neformalna. Ja sam, uopšte, neformalan čovek... Ne držim mnogo do nekih protokola i sličnih stvari. To što, sticajem okolnosti, imam nešto više novca nego većina ljudi, uopšte me ne sprečava da živim opušteno. Uzgred, priznajem da bih rado zavirio u vašu kuhinju, i video kako sve to izgleda... Nikada u životu nisam bio u jednoj radionici za izradu torti i kolača...

Za početak, sve je išlo kao podmazano. Melani mu je najpre pokazala svoju malu kućnu radionicu.

Zatim je skuvala kafu, iznela tacnu sa kolačima i sela naspram njega, za trpezarijski sto.

Najpre su govorili o poslu. Rekao je da će to biti zabava za oko dvadesetak ljudi. Neka ona sama proceni koliko je kolača potrebno, i neka izbor bude njen.

- Ja bih više volela da izbor bude vaš - rekla je Melani. - Ukusi su različiti, znate. Možda se vašim gostima moj izbor neće dopasti? Možda vaša supruga neće biti zadovoljna?

Ovoga puta, Rodžer je zaista morao da improvizuje, i to munjevitom brzinom. Šta da kaže, kog vraga? Je li oženjen, ili nije? Za Stejsi, jeste oženjen, i to opasnom pijavicom koja bi ga pre ubila nego

45

Zvoncica

što bi mu dala razvod. Ali, za Melani? Proletelo mu je kroz glavu da je ona verovatno visokomoralna, možda i iskreno religiozna žena. Ako jeste, onda ona sigurno smatra da je greh upustiti se u vezu sa oženjenim muškarcem.

Zato... nema druge... - Nemam suprugu - ispalio je kao iz topa. - Razveden sam, već pola

godine. - Oh... - promrmljala je Melani. - Žao mi je... - Nema razloga da vam bude - kazao je, sa uzdahom. - Znam da nije

u redu što govorim o nečem toliko ličnom, ali prosto ne mogu da prećutim... Barbara je bila neverna, pohlepna, bezosećajna i iznad svega zla žena. Razvod je za mene pravo olakšanje... A vi, Melani? Vi ste verovatno srećno udati?

- Ne. Srećno razvedena, pre bi se moglo reći! U stvari, ne baš srećno... Moj muž je jednog dana prosto spakovao kofere i otišao! Ostavio me je samu sa dvoje dece, bez ikakvih sredstava za život... U početku sam prolazila kroz užasnu krizu. Finansijsku, emotivnu, svakakvu... Ali, onda sam se snašla. Počela sam da radim ovo sa kolačima i tortama, i dobro mi ide. Zadovoljna sam što svojim ćerkama mogu da pružim udoban život...

Razgovor se, uglavnom, nastavio na tome: porodice, dece, brakovi i razvodi, neverne žene i neodgovorni muževi. Rodžer nije prestajao da igra svoju ulogu ozbiljnog, saosećajnog čoveka čije su namere više nego časne. Nije se udvarao, dobro se čuvao da ne napravi nikakvu, ni najmanju aluziju na seks. Melani nije bila uspaljenica kao Stejsi već nežno i usamljeno biće, gladno ljubavi i razumevanja. Jedini mogući put do njenog kreveta, zaključio je Rodžer, vodi preko ozbiljnog, iskrenog prijateljstva. Da bi se domogao njenog tela, mora najpre da otvori vrata njene duše...

46

Zvoncica

VI

To što se posle tri godine čekanja dogodilo između Boba i nje, bilo

je savršeno. Greta je bila na “sedmom nebu” i sigurna da se dugo čekanje isplatilo. On je bio muškarac njenog života, ona je bila prava žena za njega. Slagali su se u svakom pogledu.

Najpre u seksu. Ali i u svim ostalim stvarima, lako je sada držala agenciju za promet nekretnina, ona je nekada ipak bila advokat, kao i on, i imali su mnogo zajedničkih, stručnih tema. Ali vezivale su ih i druge stvari. Oboje su voleli knjige, pozorište i sport. Nije više bilo vremena za kupanje u jezeru, ali svakog jutra su zajedno džogirali kroz veliki park koji se pružao niz obalu, između kupališta i glavne gradske avenije.

- Znaš li da ti se kondicija popravila? - upitao je tog jutra kad su prešli svoju uobičajenu stazu. - U početku sam morao da trčim sporije nego što sam inače navikao, da bi ti mogla da pratiš moj ritam. Ali sada je već bolje. Ja se ne prisiljavam da trčim sporije, a ti se ne zamaraš, zar ne?

- Nikad se ne zamaram kad sam sa tobom - osmehnula se. - Čudna stvar... Odavno nisam sa nekim muškarcem provodila toliko vremena. Neprestano smo zajedno, ti čak i dolaziš u agenciju kad ja imam posla, ali meni to ne smeta. Čudna stvar... Ti pojma nemaš koliko sam ja u stvari teška i neprilagodljiva osoba. U suštini sam “vuk samotnjak”...

- I ja. Imam skoro punih četrdeset godina, ali nisam oženjen, nemam decu, živim sam. Ali... - Bob je iskosa pogledao u nju. U šorcu i dukserici sa kapuljačom, obraza blago zarumenjenih od trčanja i kose prikupljene u pletenicu, izgledala je gotovo kao devojčica! Postepeno je, deo po deo, otkrivao njeno drugo lice i uživao je u svakom trenutku tog otkrivanja. Doskora je poznavao Gretu samo kao poslovnu ženu. U tom “izdanju”, bila je toliko savršena kao da nije biće od krvi i mesa, i to ga je odbijalo i plašilo.

One noći, potpuno neočekivano, otkrio je svu snagu vatre koja je “tinjala ispod leđa”. Erotska “groznica” u koju ga je tada bacila, još uvek je trajala. Ali postepeno, otkrivao je da se u njoj ne skriva samo strastvena i divlja ljubavnica, već i vedro, detinjasto i jednostavno stvoranje. I on je u svako od tih njenih lica bio zaljubljen.

47

Zvoncica

- Ali? - dok su izlazili iz parka i išli prema njenom stanu, podsetila ga je da nije dovršio započetu misao. - Šta si hteo da kažeš? U vezi sa “vukovima”?

- Ah, da... - prebacio je ruku preko njenog ramena. - Hteo sam da kažem da i najusamljeniji vukovi ponekad žive u parovima. I oni se ponekad zaljubljuju, zar ne?

Prvi put je spomenuo zaljubljivanje! Do sada su samo nezasito vodili ljubav, kao da žele da nadoknade

propuštene godine, ali nisu jedno drugome govorili o osećanjima. Greta je ostala pomalo zbunjena što je on uopšte načeo tu temu.

- Misliš?... Misliš da sam se ja zaljubila u tebe?! - pogledala ga je ispod oka, okrećući svoju zbunjenost na šalu.

Tako nešto je i očekivao. Bio je to jedan od njenih načina... Potreba da se sakrije pod maskom nedodirljive žene i da nikada ne pokaže običnu ljudsku slabost, bila je sastavni deo njene ličnosti.

- Ne - ispravi je on mirno. - Mislim da sam se ja zaljubio u tebe. Ne mogu ni da zamislim da će mom odmoru doći kraj i da ću se vratiti u Boston, a da ćeš ti ostati ovde...

- Ali ti moraš da se vratiš - Greta se neočekivano uozbiljila. - Tamo te čeka tvoj posao...

- Ko kaže da ne mogu da ga napustim i preselim se ovamo, da bih bio pored tebe? Ako sam bio advokat u Bostonu, mogu to da budem i u Hegeriju, zar ne?

- Gluposti! - bila je pomalo ljuta što on zbija šalu sa tako ozbiljnim stvarima. - Dobro znaš da je Hegeri prijatno mesto za odmor, ali užasno mesto za život. Ovo je obična, učmala varošica i niko normalan ne bi napustio uspešan posao u Bostonu i došao ovde.

- Niko normalan - potvrdio je. - Ali ja nisam normalan, nego zaljubljen! Kad ne bi bilo nikakve druge šanse da budemo zajedno, stvarno bih to uradio. Nije valjda da mi ne veruješ?! Pogledaj me...

- Mislim da ni ti sam ne veruješ u tu nebulozu! - planula je. - A ja mislim da ti potcenjuješ moju zaljubljenost. Ne prija ti

pomisao da mi je toliko stalo do tebe zato što ti sama nisi u stanju da mi uzvratiš istom merom! - optužio je.

Prekinuli su taj razgovor i promenili temu, ali kada su ušli u njen stan, među njima je vladala neka vrsta prećutne “objave rata”.

48

Zvoncica

- Ja ću najpre da doručkujem pa onda da se tuširam, a ti imaš vremena da se istuširaš kad ja odem... - Greta je na brzinu postavila sto u kuhinji i iznela iz ostave kutiju sa žitaricama. - Ja ću uzeti ječmene pahuljice. A ti kornfleks, kao i obično? Sa dosta šećera?

- Kao i obično - potvrdio je. Onda se osmehnuo i zagrlio je s leđa. Nije mogao da podnese zategnutost među njima duže od nekoliko minuta. - Nisi previše ljuta na mene, čim vodiš računa o tome šta ću doručkovati...

- Ko je rekao da sam ljuta?! Samo me je iznervirala tvoja neozbiljnost... - uvukla je prste u njegovu kosu.

Kada je usnama počeo da joj dodiruje vrat, osetio je kako se zadovoljno prepušta njegovom dodiru. Nastavio je dalje. Jednim pokretom, okrenuo ju je ka sebi, raskopčao joj trenericu i prislonio lice uz njen dekolte.

Sitnim, izazivačkim poljupcima, njegove usne su kretale po rubu njenog prslučeta, ali joj namerno nisu dodirivale grudi. Znao je da želi da oseti njihov dodir i na grudima, i da je to oklevanje izluđuje.

- Nemamo vremena... - rekla je teška srca, izvlačeći se iz njegovog zagrljaja. - Moram da se istuširam, obučem, našminkam i da dovedem kosu u red. Molim te, prestani, ako ne želiš da završimo u krevetu, i još da zakasnim!...

- Naravno da želim da završim u krevetu! Baš to! U krevetu! - Imam važan sastanak, Bob! U jedanaest sati moram da budem u

Defodil Parku. Pričala sam ti o onom bogatom klijentu koji je nasledio kuću i sada je renovirao?

- Znam - rekao je. - Već si mi govorila o tom poslu. Jedino mi nisi rekla kako bogati klijent izgleda.

- Grozno! - odmahnula je rukom. - To jest, on u stvari ne izgleda tako loše, ali meni se ne dopada. Mislim da je od onih koji nasrću na sve što nosi suknju!

- Dakle, udvara ti se? - Čini mi se da je u početku imao neku sličnu ideju - Greta se

nasmejala. - Ali, ja sam tu ideju sasekla u korenu. - Svojim ledenim stavom?! Onako kako samo ti umeš?! Čuj, kad već

nemam vremena za krevet, zašto ne bismo zajedno otišli u kupatilo? - predložio je iznenada. - Hajde bar da se zajedno istuširamo... kad ne možemo nešto drugo?! Važi?!

49

Zvoncica

- Pobogu, Bob! Pa, to je isto. Zajednički odlazak pod tuš se uvek završava zajedničkim odlaskom u krevet...

- Može, i ne mora! - uhvatio je za ruku i odlučno poveo prema kupatilu. - Svlači se! Brzo, nemamo mnogo vremena!

- Šta imaš u planu? - Greta je već bila pred iskušenjem i više nije bila sigurna da će sa njim moći da se izbori. - Ne, molim te! Još sam pomalo umorna od džoginga i nemam snage za egzibicije u tuš-kabini!

- Neće biti ni egzibicija, ni seksa - umiri je on dok joj je pomagao da se svuče i sam žurno skidao odeću.

- Hoću da dokažem i sebi i tebi da svako zajedničko tuširanje ne mora odmah da se završi seksom. Može da bude i priprema za seks... Uvertira sada, a nastavak kada se vratiš... Zar to nije uzbuđujuće?!

- Oh, Bože! Ali, onda ću čitav dan misliti na nastavak! - To i jeste cilj - uvukao je u tuš-kabinu i odvrnuo slavinu

podešavajući temperaturu vode. - Odloženo zadovoljstvo je mnogo veće nego trenutno... Mislim da je to jedno od pravila “Kamasutre”...

- Ti se razumeš u to? Proučavao si “Kamasutru”? - Jednom sam je samo prelistao. Nisam imao strpljenja da zalazim u

detalje. Da budem iskren, žena sa kojom sam tada bio nije me naročito inspirisala...

Bob je razlio malo mirišljave pene za tuširanje po svojim dlanovima, a zatim se spustio u čučeći položaj. Laganim, nežnim pokretima, nanosio je sapunicu na njeno telo, od gležnjeva naviše.

- Ali, ti me inspirišeš. I te koliko! Zbog tebe ću proučavati sve moguće veštine vođenja ljubavi. Pod uslovom da mi za to daš dovoljno vremena, naravno... da ih s tobom proverim u praksi.

- Koliko vremena? - njeno disanje postajalo je otežano. Uživala je u svakom njegovom pokretu. Kružnim pokretima,

masirao joj je zadnjicu i stajao tako blizu da joj je njegov već očvrsli penis neprestano udarao o butine i međunožje, ali nije preduzimao ništa, i to je bilo izluđujuće! Uzdržavati se, do nesvesti!

- Mnogo. Možda i sav život, zašto da ne? Razmisli o tome... - prošaptao je, dodirujući usnama svilenkastu kožu ispod njene ušne školjke. - Danas, dok budeš bila u agenciji i mislila na ovo što sada radimo, u pauzama razmisli i o tome... Toliko sam lud za tobom da ću čitavog života biti nesrećan ako se ne udaš za mene. Razmisli... Ne želiš valjda da me doživotno unesrećiš?

50

Zvoncica

VII

Dok su obilazili prostorije u kući, Rodžer Pruit je govorio o važnim

detaljima. Objašnjavao je šta treba uraditi u kojoj sobi, kakvu boju zidova želi, na koja mesta treba postaviti dodatne priključke za struju i slične stvari. Greta je sve to zapisivala u svoju beležnicu, ali zapravo ga uopšte nije slušala. Njena ruka je ispisivala sve što je on govorio, ali njen mozak u tom uopšte nije učestvovao. Nije mogla da se seti kada je poslednji put njena koncentracija bila tako loša...

Za sve je bio kriv Bob i njegova ideja o zajedničkom tuširanju kao efikasnoj pripremi za seks. Kao da je još uvek osećala njegove ruke na svom telu! U predelu butina, osećala je neobjašnjivu toplinu; zadnjica joj je lagano bridela; a niz kičmu bi joj s vremena na vreme bezrazložno prošli uzbuđujući žmarci. Zadrhtala bi kad god se seti kako njegov jezik iscrtava zagonetne linije po njenom vratu, a sećala se toga svaki čas... Grudi su joj se nadimale i bubrile od želje koju su Bobovi prsti u njima probudili. Mišići u stomaku su joj poigravali. I, što je najstrašnije od svega, neprestano je imala osećaj da su joj gaćice vlažne! Zaista efikasna priprema za seks, nema šta!

- Ti danas kao da si pomalo odsutna... - primetio je Rodžer Pruit. - Ne osećaš se dobro?!

- Molim?! - prenula se; umalo nije zapisala u beležnicu i njegovo pitanje, koliko je bila rasejana. - Oh, sasvim mi je dobro. Malo sam zamišljena, ali ne brini, uspevam da te pratim, zapisala sam sve bitne stvari. Evo, pogledaj! - ponudila mu je da zaviri u beležnicu, ali on široko i pomirljivo samo odmahnu rukom.

- Nema potrebe. Siguran sam da ti ne dopuštaš sebi nikakve greške kad je posao u pitanju. Ali, imam utisak da ti je potreban mali predah. Hoćeš li da popušimo po cigaretu i da popijemo kafu? Imam u kolima čaše od hartije, instant kafu i kesice mleka u prahu, potrebna nam je samo voda - rekao je.

U automobilu je, zahvaljujući Stejsi koja je volela piknike u prirodi - baš kao i seks u prirodi! - zaista imao sve to.

- Sjajno! Kafa će mi baš prijati - rekla je Greta. Pruit je otišao da donese potrebne stvari iz auta, a ona je ostala

sama u jednoj od soba, na spratu. Sada kada je nakratko mogla da se

51

Zvoncica

prepusti svojim uzbudljivim mislima, žudnja u njoj, samo se još više raspalila.

Sela je u veliku staru naslonjaču, zabacila glavu i opustila se... Osećaj da su joj gaćice vlažne, sada je postao još jači. Jesu li, zaista, ili joj se samo čini?! Rodžer se neće odmah vratiti. Imala je vremena da to proven...

- Oh Greta... Ludo jedna uspaljena... - promrmljala je poluglasno, prekorevajući samu sebe.

Provera u kakvom su joj stanju gaćice, bila je samo izgovor. U stvari, nije mogla da odoli potrebi da se bar nekoliko trenutaka mazi i mašta o onome što će Bob i ona raditi večeras, kad se bude vratila kući! Samo je na to mislila.

Znala je da će je on zgrabiti čim bude ušla u stan, ili će se ona baciti na njega! Zato je namerno obukla svoje najizazovnije rublje, čarape sa šavom i čipkanim podvezicama.

Koristeći Rodžerovo odsustvo, zadigla je skunju do struka i pogledala u svoje krilo. Belina njenih butina, činila je đavolski izazovan kontrast crnim čarapama i crnim čipkanim gaćicama. Pomerila ih je u stranu i uvukla ruku između butina.

U toplom i mekom udubljenju, dočekao ju je pravi, pravcati potop! Kako i ne bi, kad je sve vreme mislila samo na jednu “stvar”?! Na Bobovo moćno i tvrdo “oružje” koje se naglo zariva u nju, bez oklevanja prodire sve dublje i ispunjava je... ispunjava...

Iz grudi joj se oteo glasan, težak uzdah želje. Nežna rumena sluzokoža među njenim nogama, bila je napregnuta i drhtava, a klitoris joj je sve vreme, od onog jutrošnjeg tuširanja, bio nabubreo do bola. Oh, kad bi samo imala vremena da se oslobodi ove nepodnošljive napetosti! Kad bi se Rodžer malo duže zadržao napolju... ona bi mogla... mogla bi...

Iskrenula je glavu u stranu, prema vratima, tako da na vreme može da vidi kad on naiđe. Uostalom, pre toga će ga, valjda, čuti dok se bude peo uz stepenice. Uverena da je prilično bezbedna i da njena igra sa sopstvenom “mačkicom” neće biti otkrivena, prepustila se kratkotrajnom uživanju.

Nije imala hrabrosti da uvuče čak ni vršak prsta u otvor svoje vagine, ali zato je besomučno počela da trlja klitoris, zamišljajući pritom Boba, kako se isto tako besomučno zariva u njenu dubinu... Užareni vrtlog, okretao se sve brže... sve moćnije... vrtlog kao vihor... strasti...

52

Zvoncica

- Greta? Nevaljalice mala! Ko bi rekao... Ko bi rekao da i ti umeš da radiš takve stvari?

Glas koji je postavio pitanje nije bio plod njene mašte! Užasnuto se trgla, okrenula glavu na suprotnu stranu i povukla

ruku. Rodžer Pruit, stajao je na samo nekoliko koraka od nje i posmatrao

je sa bezočnom radoznalošću! Prokleti lukavi lisac! Ona je smetnula s uma da ova velika soba ima

dva ulaza, a on je to iskoristio. Nečujno se popeo uz stepenice i ušao na druga vrata, a ne na ona na koja je pre toga izašao. Ona je sve vreme krivila vrat i očekivala da se on pojavi sa jedne strane, a on je došao sa druge! I ko zna koliko dugo je stajao tu, ispred nje, gledajući u njeno rašireno i razgolićeno međunožje. Iz tog položaja, mogao je da vidi sve, kao na dlanu!

- Ti si gad! - viknula je, naglo povlačeći suknju nadole, iako zapravo nije imalo mnogo smisla da tako uspaničeno prikriva svoju golotinju, sada, kad je on već sve jasno video.

- Zašto si me špijunirao?! - obrušila se na njega. - Kako te nije sramota?! Ponašaš se kao seksualno ugroženi pubertetlija!

- Greta... Draga moja... - bespomoćno šireći ruke, Pruit se nasmejao. - Zameraš meni, a ti si ta koja se ponaša kao seksualno ugrožena osoba u pubertetu! Odrasle žene koje imaju zadovoljavajući seksualni život, obično ne masturbiraju, zar ne?! Ili bar imaju dovoljno samokontrole da to ne rade na nedoličnim mestima, i u toku radnog vremena. Šta je trebalo da uradim? Da iz prizemlja dunem u lovački rog kako bih najavio svoj dolazak?! Znala si da sam otišao do automobila da uzmem kafu i da ću se brzo vratiti... Proklet bio, to što je rekao, bilo je tačno, zaista nije imala nikakav valjan izgovor. Sama je bila kriva što je zatečena u tako nezgodnoj situaciji.

- U pravu si... - priznala je kiselim glasom. Pomislila je da bi smesta trebalo da ustane pre nego što se on

dovoljno ohrabri da nešto pokuša. Ali pre nego što je uspela da se pokrene, on se naglo spustio na pod

ispred njenih nogu i uhvatio je za kolena, razmičući ih u isti onaj položaj u kojem ju je maločas zatekao.

Jednim potezom, opet joj je zadigao suknju do struka!

53

Zvoncica

- Hej! - Viknula je, šokirana njegovom ludošću. - Hej, šta to radiš?! Polako, do vraga! Miči ruke s mene! To što si me zatekao kako se mazim, ne daje ti nikakvo pravo da me napadaš!

- Zar te napadam?! - začuđeno je podigao obrve. - Ja?! Ne, draga... Ja samo želim da dovršim ono što si ti započela! Želim da ti pružim zadovoljstvo... veruj mi, dušo...

Čvrsto držeći njena kolena tako da nije mogla da se pomeri, zavirio joj je između nogu.

- Predivno... - promrmljao je, glasom okorelog donžuana sladostrasnika koji izvrsno poznaje ženske čari. - Veličanstveno! Bele butine, svetle kovrdžice, rumene usnice... Greta, pa ti si savršena! Tvoja “mačkica” je prelepa kao i tvoje lice... - načas je podigao glavu i pogledao je u oči. - Ono što sam maločas video na tvom licu... Onaj izraz prelepe raspomamljene ždrebice... To te odaje, dušo. Možeš koliko god hoćeš da se pretvaraš da si “ledena santa”, uverio sam se da nisi... Ti si “vreli vulkan”!

- Stani! - grubo je zarila nokte u njegova ramena. - Pusti me, Rodžere, ili ću morati da se branim! Mislim, fizički... Kad treba, nisam nimalo nežna, da znaš! Redovno dižem tegove, i...

- Mila! - uzviknu on, teatralno. - Da se braniš? Od čega?! Ja samo želim da stavim jezik na tvoju slatku ribicu... Ko se još brani od takvog uživanja?!

- Ja! - viknula je, ubrzano prebirajući po mislima i tražeći neki dovoljno jak izgovor. - Rodžere, ja sam...

- Ti si boginja požude! Baš to... Vidi, nisam ni slutio da sam pesnik... - pretvarao se da mu je taj izraz sada prvi put pao na pamet. - Ti si zaista boginja požud! Gospode... Moram to da uradim, mila! Moram...

Lice mu se ponovo našlo među njenim nogama, i sledećeg trenutka, Greta je zaista osetila njegov vlažni i topli jezik na svom brežuljku!

I dalje joj pritiskajući kolena tako da ne može da ustane, tragao je za onim pravim mestom, i bio je na putu da ga pronađe! Preko tankih gaćica, usnama je obuhvatio njen klitoris!...

Zatim je ispružio jednu ruku, pomerio joj gaćice u stranu, i jezikom nastavio proboj...

“Prokletstvo”, pomislila je. “pa, ovo gotovo da mi prija...” Ali osećaj prijatnosti, čisto fizičke, koja nije imala nikakve veze sa

njenim pravim željama, trajao je samo nekoliko sekunda. Rodžer Pruit

54

Zvoncica

joj se ni najmanje nije dopadao. Naprotiv, bilo je u njemu nečeg što ju je odbijalo od prvog trenutka. Ali čak i da nije bio tako ljigav, ona ne bi pristala na ovo. Previše je želela Boba, da bi se sada upustila u seks sa drugim muškarcem!

- Stani, Rodžere! - iskoristivši što je on na trenutak uklonio ruku sa njenog kolena, naglo je ustala. - Nema svrhe! Ja sam frigidna! Beznadežno frigidna žena, shvataš?

- Ne - još uvek klečeći na podu, gledao ju je i nije joj verovao, naravno. - Nema frigidnih žena. I ako ih ima, ti sigurno nisi od tih. Video sam te maločas... Izraz tvog lica... Ne mogu se prevariti...

- Ne razumeš! - neverovatno brzo, uspela je da smisli sjajnu laž. - Zaista patim od jednog oblika frigidnosti, i to najgoreg mogućeg... Frigidne žene pokušavaju da dožive orgazam u seksualnim kontaktima, ali ne uspevaju. Ali kod mene je u pitanju nešto mnogo komplikovanije. Psihijatri su mi detaljno objasnili... Patim od potpune neosetljivosti prema drugim osobama. Muškarcima, ženama, svejedno... To se zove

“narcisoidna seksualna autoobjektivnost”. Niko ne može da me uzbudi, osim sama sebe! Povrh toga, paranoična sam. Užasavam se fizičkog kontakta sa bilo kojom drugom osobom... Fobija, razumeš?!

- Pobogu... - promrmljao je. Očigledno, njeno objašnjenje je bilo toliko detaljno i složeno da više nije znao treba li da joj veruje, ili ne.

- Prvi put čujem za takav poremećaj... - izjavio je sumnjičavo. - Redak je, ali postoji - rekla je Greta mirno. Izvadila je iz tašne

kutiju sa cigaretama. - Kažu da se uglavnom javlja kod osoba koje su od detinjstva imale kompleks više vrednosti... Kod izuzetno lepih ljudi, na primer. Mene su roditelji od malih nogu odgajali kao princezu... Mislili su da je njihova devojčica najlepše stvorenje na svetu i da za nju niko, ama baš nikada neće biti dovoljno dobar. Uostalom, neću sada da te zamaram sa tim. Ako te zanima objašnjenje, potraži ga u nekom psihijatrijskom priručniku... A sada bismo mogli da popijemo tu kafu...

* * *

Posle pauze, nastavili su sa obilaskom kuće, ali Pruit se ponašao

pristojno i nije pokušavao ponovo da joj se približi. Zadržali su se, dugo, važan deo posla, bio je detaljno obavljen. Sada

je precizno, do u detalje, znala kako kuća prema njegovoj zamisli treba

55

Zvoncica

da izgleda posle renoviranja. Odlučio je i šta od nameštaja želi da zadrži, a šta će izbaciti. U kući se nalazilo nekoliko veoma lepih, starih lampi koje nisu bile ispravne. Greta je odlučila da ih sama odnese u grad, majstoru koji će ih popraviti.

- Stavite ih na prednje sedište, Rodžere - rekla je dok su prilazili automobilu. - Ja ću sedeti pozadi...

- Insistirate? - podsmehnuo se. - Nije, valjda, da me se toliko plašite?!

- Ne vas - rekla je mirno. - Fizičkog kontakta, sa bilo kojom osobom. Već sam vam objasnila, moja frigidnost ima neka obeležja paranoje...

Smestila se na zadnje sedište, kada je njenu pažnju privukao mali, šareni predmet koji je ležao na podu. Bio je to minijaturni ženski neseser, ne veći od polovine dlana, u koji su mogli da se smeste najnužniji sitni predmeti.

Stejsi je imala isti takav, sa istovetnim šarama. Greta je odmah htela da ga podigne na sedište i kaže Pruitu da je neka žena zaboravila u njegovom automobilu svoju torbicu, ali kao da ju je sam vrag naterao da to prećuti.

Došli su do centra grada i on je predložio da odmah odnesu lampe kod električara.

Dovezli su se do radnje i kad je izašao da iznese kutiju sa lampama, nasumice je otvorila neseser, ne sluteći kakvo je silno iznenađenje čeka...

Unutra se nalazilo malo ogledalo, ruž za usne i kutijca prezervativa! Isto takvo ogledalce je imala Stejsi! A i koristila je upravo tu marku ruža za usne!...

Greta je podigla poklopac i pogledala boju. Neverovatno! I boja je bila istovetna! Pa, bio je to Stejsin neseser! Ona ga je zaboravila, u Pruitovim

kolima!!! Da li između njih dvoje ima nečega? Greta je bila sigurna da ima. Stejsi je bila prava uspaljenica ispod

maske žene koja se već čitavu večnost uzdržava od seksa, a Rodžer Pruit, bio je opsednut seksom, u šta je maločas i sama imala priliku da se uveri...

56

Zvoncica

VIII

Kada se Rodžer Pruit onako neočekivano pojavio na njenim

vratima, Melani je zaista poverovala da je došao da poruči kolače za subotnju zabavu. Insistirao je da joj ostavi novac unapred, i ona je to pomalo nerado prihvatila jer je imala običaj da unapred uzima samo simboličan predujam. Naplaćivala je prilikom isporuke porudžbine...

Međutim, dva dana kasnije, Pruit se ponovo pojavio u njenoj kući: došao je da otkaže porudžbinu, sa objašnjenjem da se njegova zabava odlaže, ali nije hteo da primi novac nazad!

Uporno je to odbijao i Melani se našla u veoma nelagodnoj situaciji. Nije znala šta da radi.

Međutim, nije bila prilika za raspravu. Njene ćerke su bile tu, i kada je ušla u dnevnu sobu, unoseći kafu, zaključila je da se Rodžer Pruit već uveliko sprijateljio sa njima.

Kalifornijski milioner i njena deca, sedeli su za stolom i igrali “Ne ljuti se, čoveče”! Najzad su i nju ubedili da ostavi posao u kuhinji i da im se pridruži.

U toj zabavi, popodne je naprosto proletelo. Zatim su počeli da gledaju neki šou-program na televiziji, a kad se

emisija završila, bilo je već osam sati. Melani je bila iznenađena kako su njene ćerke, koje inače nisu lako

sklapale prijateljstva sa nepoznatim osobama, prihvatile Rodžera kao da ga poznaju sto godina. Ali kad je već bilo tako, i kad su uživale u njegovom društvu, odlučila je da ga zadrži na večeri...

Za stolom je vladala prijatna, opuštena, domaća atmosfera. Rodžer se ponašao kao da je član porodice. Keti i Džoan su sve vreme brbljale i smejale se njegovim šalama, a on je hvalio njenu kuhinju i izvinjavao se zbog svog nekulturno dobrog apetita. Nekoliko puta je sipao lazanju, a posle toga pojeo čak četiri velika komada pite od kupina, koja je bila Melanin naročiti specijalitet. Oko jedanaest sati, jedva je, uz njegovu pomoć, uspela da natera decu da se spreme za spavanje i pođu u krevet.

- I ja bih morao da krenem, Melani - rekao je. - Predugo sam se zadržao i omeo vas u poslu, zar ne?

- Ne mari. Nisam ja baš tako strašno zauzeta kao što mislite... - osmehnula se. - Sve to mogu da obavim i sutra.

57

Zvoncica

- Onda, znači, imate vremena za jednu kratku šetnju? Možete da pođete sa mnom do trga, pa da se vratite kući, ja sam došao pešice. Prijaće vam malo svežeg vazduha, posle večere.

- Da, dobro je za liniju. Mada, ja uopšte ne vodim računa o tome... - našalila se na svoj račun.

- Mislite da je to neka šteta? - upitao je. - Ne bih rekao... Danas su u modi motke, ali na svetu još ima muškaraca kojima se taj trend uopšte ne dopada. Ja sam od tih! Pomalo sam konzervativan, u svemu, pa i u pitanjima ukusa, kad je o ženskoj lepoti reč...

Bio je to nesumnjivi kompliment I Melani je porumenela. Pitala se da li on to govori samo iz učtivosti, ili zaista tako misli. I uopšte, kako se može objasniti celokupno njegovo ponašanje? Proveo je čitavo popodne i veče u njenoj kući, kao da ne postoji ništa zabavnije od igranja “Ne ljuti se, čoveče” sa Keti i Džoan, i porodične večere u društvu jedne provincijske raspuštenice i njenih klinki... A on, čovek koji dolazi iz Los Anđelesa i ima toliko para, sigurno je navikao na mnogo drukčije vrste zabava. Noćni klubovi, ekskluzivni restorani, putovanja, lepe žene... I ko zna šta sve još! Melani je znala da se u Hegeriju već pročulo da je kalifornijski bogataš nasledio kuću u Defodil Parku i tako postao njihov sugrađanin. Vest je izazvala veliko interesovanje svih, a naročito slobodnih, mladih žena. Onih koje su, poput Stejsi, vrebale dobru priliku za udaju, ali ne bi imale ništa ni protiv obične avanture...

Pa zašto Rodžer Pruit ne provodi večeri sa nekom od tih mladih, privlačnih i slobodnih, nego traći vreme sa njom, jednom ženom sasvim prosečnog izgleda, koja, uz to, ima i decu?!

Melani nije imala odgovor na to pitanje, a ustručavala se da od njega direktno zatraži da joj objasni svoje ponašanje.

- Melani... - kada su došli do trga, zastao je i nakašljao se kao da želi nešto važno da joj kaže. - Bilo mi je izuzetno prijatno sa tobom i devojčicama. Ne možeš ni da zamisliš koliko sam uživao! Izgleda da je upravo domaća atmosfera ono što mi nedostaje. Da li želiš da se ponovo vidimo? Predlažem da sledeći put ti i klinke dođete kod mene na večeru. U stvari, možda bi bilo bolje da uzmeš bebi-siterku da ih čuva, i da nas dvoje izađemo u neki restoran. Mislim da bi ti takav izlazak više prijao... - dodao je, nekako saosećajno i brižno. - Malo bi razbio monotoniju, zar ne?

Monotonija, pomislila je. Pa, da. Rodžer Pruit nije slep. Na osnovu svega što je video, lako je mogao da shvati koliko je njen život monoton,

58

Zvoncica

dosadan i prazan. Shvatio je da ima posla sa očajnički usamljenom ženom i verovatno se u njemu probudilo sažaljenje. To je jedino što oseća prema njoj!

Ipak, prihvatila je njegov poziv. Ako čovek pokazuje dobru volju da razbije njenu svakodnevnu monotoniju, pa makar i iz čistog sažaljenja, zašto ona to ne bi iskoristila?

Ali baš kad je pomislila da je otkrila kako su njegovi motivi čisto prijateljski, Rodžer Pruit ju je potpuno zbunio sledećim postupkom.

- Laku noć, Melani - osmehnuo se, ispružio ruku i dodirnuo njenu kosu. Ostao je tako nekoliko trenutaka, oklevajući, a onda neočekivano spustio usne na njen vrat. Poljubac je bio kratak, gotovo bojažljiv. -

Laku noć... Javiću ti se! - dodao je, kao da je nesigurni momčić, a ne zreo i iskusan čovek.

Okrenuo se i otišao kao da se uplašio zbog svog postupka koji je izmakao njegovoj kontroli.

Melani je ostala da se pita da li je sve to što se dogodilo nekakva “bleskasta” igra ili zbilja! Kakav je, zapravo, čovek Rodžer Pruit? Intuicija joj je govorila da svakako nije zbunjen, nesiguran i stidljiv. Dakle, sve ovo što sada “izvodi” sa njom je čisto pretvaranje!

Ali, zar je moguće da je toliko lukav i da, čak, planira da je zavede tako što će pred njom izigravati Medu Dobricu?!

Vratila se kući, potištena, mučena sumnjama. A onda je shvatila da nema razloga za neraspoloženje. Stvari mogu

da budu dobre ili loše, u zavisnosti od toga da li čovek zna da ih upotrebi, ili ne. Kakvo god da je njegovo ponašanje zapravo bilo, ona je mogla da ga preokrene u svoju korist i da na kraju iz svega izađe ne povređena i poražena, već savršeno zadovoljna...

59

Zvoncica

IX

Rodžer je bio iznenađen! Obično je on od žena sa kojima se viđao

zahtevao da to ostane u tajnosti, jer je tako imao manje obaveza i mogao ih se lakše otarasiti kad mu dosade.

Ali sa Melani je bilo drugačije! Iako se među njima još ništa nije dogodilo osim onog jednog

poljupca, kada se onako majstorski “zbunio”, ona nije želela da bilo ko u Hegeriju sazna da se njih dvoje viđaju. Kad ju je pozvao na ručak, tražila je da odu u jedan zabačeni, slabo posećeni restoran, na izlazu iz grada.

- Iako smo nas dvoje samo prijatelji, Rodžere, ovo je mali grad i ljudi su željni senzacija - rekla je. - U stanju su da od “komarca naprave magarca”! Ti si novajlija u Hegeriju, a ja sam ozbiljna žena, imam decu i ne želim da se o meni svašta priča...

Bila je, dakle, konzervativna malograđanka, kao što je i pretpostavljao. Ali, na kraju krajeva, zar i njemu nije odgovaralo da niko ne sazna?!

Prihvatio je njene uslove i nastavio da je zivka telefonom, da je “obrađuje”. Vodili su duge, prijateljske razgovore, ali Melani ga više nije pozivala u svoju kuću. Tačnije, zamolila ga je da više ne dolazi!

- Devojčice su bile oduševljene tobom, i sigurna sam da bi se još više vezale kad bi nastavio da dolaziš... Ne želim da se navikavaju na bilo čije prisustvo u kući, Rodžere.

Mislim, na prisustvo muškarca koji bi u njihovim malim glavama postao neka vrsta zamene za oca... lako smo ti i ja samo prijatelji, one su deca i to ne razumeju. Neću da gaje lažne nade...

Uporno je isticala to da su njih dvoje samo prijatelji. Rodžer se nije bunio. Štaviše, smatrao je to potenciranje

“prijateljstva” dokazom da njegova taktika ima uspeha. Sledeći put, kada je pozvao da izađu na večeru, ponovo ga je

upozorila da Hegeri ne dolazi u obzir. Odvezli su se u Ročester, večerali u jednom ekskluzivnom

restoranu, a zatim otišli u neki piano-bar na piće. Čitave večeri, Rodžera je mučilo samo jedno pitanje: kada će,

konačno, dobiti tu ženu! Već je postala njegova opsesija. Njeno tiho i

60

Zvoncica

prigušeno “zračenje”, uzbuđivalo ga je daleko više nego “vulgarni seksepil” njene prijateljice Stejsi, daleko više nego Gretina “ledena privlačnost”.

Te večeri, Melani je izgledala zanosno, bila je u svom životnom izdanju. Kosa joj je u sitnim spiralnim uvojcima padala na ramena, njene krupne oči su blistale kao tamni brilijanti, a usne...

Rodžeru se činilo da su to najpoželjnije usne na svetu! Bile su pune i senzualne, sa pomalo srcasto zasečenom gornjom usnom, a crvenkasti ruž ih je činio još poželjnijim. Zamišljao je kako ga ljube, zatim počinju da klize niz njegovo telo i, najzad, spuštaju se ispod pupka...

Slike njegove mašte, imale su tako snažan učinak da je sve vreme osećao napetost u mošnicama. Kakav bi to osećaj bio, staviti ga u toplo i meko ležište njenih usana, kao u kutijcu od crvenog somota i prepustiti se igri njenog jezika...!

Ne samo usne, sve na njoj ga je iz dana u dan uzbuđivalo sve žešće i budilo u njemu grešne misli.

Te večeri, Melani je nosila crnu haljinu, jednostavnog ravnog kroja, verovatno zato što je želela da prikrije svoje obline, ali efekat je zapravo bio sasvim suprotan. Svila je blago pratila linije njenog tela kao da ih miluje.

Dok su izlazili iz restorana i ulazili u piano-bar, Rodžer je zastajao, puštao je da ide dva-tri koraka ispred njega, i gutao je pogledom! Pod crnom svilom koja se malčice presijavala, njeni bokovi su delovali tako moćno, a zadnjica joj je bila tako okrugla... tako izazovna... tako ženstvena...

Spreda je prizor bio još uzbudljiviji. Haljina je imala dosta veliki izraz koji je Melani, u svojoj detinjastoj stidljivosti, pokušavala da zakamuflira crvenom ešarpom! Ali ešarpa je neprestano klizila i pred Rodžerovim uspaljenim očima, sevnule bi raskošne, izazovno otkrivene obline njenih grudi! Žena koja ima u svojoj garderobi takvu haljinu - ne može biti baš toliko stidljiva, zaključio je. Makar i pokrivala dekolte ešarpom...

Atmosfera u piano-baru, bila je mnogo intimnija nego u restoranu. Svetio je bilo prigušeno, a separei sa tapaciranim klupama tako izdvojeni da su gosti mogli da se opuste. Polumrak, piće, tiha muzika - sve je bilo tu. Rodžer je odlučio da krene u napad, više nije bio u stanju da čeka. Sedeli su sasvim blizu i on joj se još više približio, prebacujući ruku preko njenih ramena.

61

Zvoncica

- Da li ti je prijatno? - upitao je. - Da... - Melani se osmehnula. - Muzika je fina, a ovaj koktel je

odličan. - Ne smeta ti moja blizina? - nastavio je oprezno, pomerajući prste

sa ruba haljine na njenu toplu, golu kožu. - Ne, Rodžere. Naprotiv... - pogledala ga je, a u njenim crnim očima

zapravo nije bilo ni traga stidljivosti. - Želim te - priznao je tihim, dramatičnom glasom. - Ne mogu više

da zavaravam sebe da prema tebi osećam samo prijateljstvo. Naravno, prijateljstvo postoji, ali... Postoji i nešto drugo. Melani, ti me toliko privlačiš da ja...

Namerno nije dovršio rečenicu, stvarajući tako utisak da je zaista uzbuđen, spleten, i ne zna šta da kaže.

- Razumem - rekla je. - Rodžere, nema potrebe da se ponašaš prema meni kao da sam opatica, a ti grešnik... Ja sam samo jedna obična, normalna žena, a ne časna sestra!

- Ne. Nisi obična. Ti si... - zavrteo je glavom dodajući svom nastupu onu poslednju, presudnu notu patetike.

- Melani, ja ne umem da izrazim recima kako deluješ na mene. Od trenutka kad sam te prvi put ugledao, ja kao da sam se razboleo. Sve vreme sam u nekoj vrsti groznice i jedino što znam jeste da te užasno želim. Imao sam u životu dosta žena, ali kunem ti se da me nikada ni jedna nije toliko privlačila...

“Boginju požude” ostavio je za kasnije, nije smeo odmah da istroši sva oružja iz svog arsenala. Sada se nagnuo ka njoj i zaronio u njene meke, punačke usne.

Bilo je odista čudesno. I to upravo zato što je ona tako usamljena, nesrećna i željna ljubavi, zaključio je. Koliko strasti, koliko predaje, u samo jednom poljupcu...

* * *

Otišli su u kuću, u Defodil Parku. To baš nije bilo ljubavno gnezdo u

kome se mogla provesti čitava noć, ali bar za deo noći, ono najnužnije bilo je tu: kupatilo sa toplom vodom, električna grejalica u slučaju da septembarska noć bude prohladna i, naravno, krevet... Rodžer je sve vreme želeo da sa Melani vodi ljubav baš u ovoj kući, i to u istoj onoj

62

Zvoncica

sobi u kojoj ga je ona veštica Greta odbila i narugala mu se u lice svojom tobožnjom “frigidnošću”... Gretu nije imao, ali će zato imati Melani!

Čim mu je u toku prepodneva potvrdila večerašnji izlazak, Rodžer je iz iznajmljene kućice doneo nekoliko peškira, posteljinu, penu za tuširanje, piće i čaše.

U međuvremenu, Greta je donela lampe koje su bile popravljene. Za sobu, u kojoj je nameravao da uživa u Melaninoj konačnoj predaji, odabrao je jednu sa crvenim abažurom.

Atmosfera je bila savršena. Proveo je svoju novu boginju požude kroz sve prostorije u kući, a tu

sobu je ostavio za kraj. Uključio je lampu sa crvenim abažurom i nastavio uzbudljivu predigru započetu sa nekoliko poljubaca u piano-baru i, posle toga, u kolima. Poljubili su se još jednom i ona se nije opirala dok su Rodžerovi dlanovi preko haljine ispitivali zanosne obline njene podatne zadnjice... Znao je da može da ide dalje, i da može da ide do kraja! Pomerio je crvenu ešarpu sa njenog vrata i otkrio joj dekolte. Oko vrata je imala lančić sa malim okruglim priveskom koji je padao u duboki usek između njenih moćnih grudi. Uvukao je prst u taj topli usek i podigao privezak, a zatim usnama nastavio igru. Jezikom je ispitivao uzbudljivu dubinu između njenih grudi koje su bile čvrsto priljubljene, ne prestajući da joj sve bestidnije miluje bokove i zadnjicu. Melani je željno odobravala svaki njegov pokret, bez ijedne trunke otpora. Disala je sve teže i već je počela nesvesno da njiše zadnjicom, učestvujući u igri njegovih nemirnih ruku.

- Divna si... - promrmljao je strasno i coknuo jezikom. I pritom nije morao da prekoreva sebe zbog laži. Zaista je tako

mislio. Povukao je patent-zatvarač na njenim leđima i skinuo joj haljinu. Malo se zategla preko kukova, ali je naposletku ipak skliznula na pod.

Rodžer se pomerio korak unazad, opčinjen. Melani je imala najženstvenije, najraskošnije telo koje je ikada

video! Nije nosila prsluče i gaćice, već crni korzet, ukrašen izazovnom čipkom, i crne čarape, lako je bujnu lepotu pokušala da zatvori u “oklop”, ipak je “kipela” na sve strane... Njene grudi i ramena, butine, kukovi - sve je bilo veličanstveno, kraljevski, carski.

Pretvarajući se da je u skidanju ambalaže nespretniji nego što je zaista bio, Rodžer je pipavim pokretima uspeo da joj raskopča gornji deo korzeta, i oslobodi grudi. Zavrtelo mu se u glavi. S obzirom na njenu konstituciju, bile su možda za nijansu manje nego što je on očekivao, ali

63

Zvoncica

predivne. Neverovatno okrugle, čvrste i jedre kao da Melani nije rodila dvoje dece...

Usta su mu se sušila od želje. Seo je na ivicu kreveta i povukao je sebi u krilo tako da je mogao da

se preda kompletnom uživanju u svakom deliću njenog bujnog tela. Odavno nije doživeo tako veličanstveno zadovoljstvo. Milovao joj je butine, stiskao dlanovima njenu vrelu zadnjicu i nije odvajao lice od njenih grudi. I ruke i usne, bile su mu neprestano pune, a opet nije mogao u isti mah da zahvati sve! Gušio se od njene vreline i bujnosti, i uživao u tom gušenju.

Tada je, na njegovo iznenađenje, ona preuzela inicijativu. Sve vreme mu je milovala ramena i leđa, ali to joj više nije bilo

dovoljno. Izvukla se iz njegovog naručja i otkopčala mu pantalone. Bio je već sasvim ukrućen i izdigao se pred njom u svojoj punoj veličini! Više nego ikada, Rodžer je bio ponosan na dimenzije svog organa i nesumnjive kvalitete.

- Oh... - Melani je zurila u njegov ponos raširenih očiju kao da tako nešto vidi prvi put u životu. (Ko zna, možda je i bilo tako?) Savila je glavu, uzela ga u usta i Rodžer se našao usred vrtloga o kome je toliko maštao.

Njegova boginja požude nije baš bila svetska šampionka u oralnom seksu, ali radila je to sa tolikim žarom, “gutala” ga je tako predano, da “manjak iskustva” uopšte nije ni bio važan. Sve brži pokreti njenih usana, toliko su “popalili” jadnog Rodžera da je potpuno izgubio kontrolu. Želeo je da odloži ejakulaciju, ali lepljiva bela tečnost je jednostavno grunula iz njega kao katapultirana - i oblila Melanino zaneto lice...

- Oh... - izustila je ona, po drugi put, uzdah žaljenja. Morao je što pre da je uveri da neće ostati bez onoga što je toliko

želela. - Ništa nije gotovo, anđele... - otišao je do kupatila, vratio se sa

vlažnom maramicom, i nežno joj obrisao lice. - Uopšte nije gotovo... sačekaj... čekaj pa ćeš se i sama uveriti.

Položio ju je na krevet i nastavio “upoznavanje” sa njenom intimom.

64

Zvoncica

Teza da su sve žene među nogama iste, za njega je bila kompletna besmislica. Pa samo ove tri koje je do sada imao prilike da vidi u Hegeriju, bile su dokaz da nije tako.

Stejsina “mačkica” je bila nasrtljiva i proždrljiva na onu “stvar”, kao i sama Stejsi.

Greta je i dole bila prirodna plavuša i, bez obzira na to što je bio besan na nju jer mu se izmakla ispred nosa, Rodžer je morao da prizna da je u onom što je video bilo neke neobične, rafinirane senzualnosti...

Ali u poređenju sa Melani, one prethodne dve nisu bile ništa! Melani je bila jedina prava žena među njima, i bila je to svakim

delićem svog tela! Njeno “bojno polje”, bilo je prostrano i moćno, obraslo kovrdžicama crnim kao gar! Crno-crvena ruža u punom cvatu, sa krupnim, mekim, somotastim laticama!

- Pa, ti si boginja... - izustio je Rodžer grozničavo. - Prava boginja požude... Jedina... Jedna...

Uronio je u nju sa istinskim uživanjem. Uvlačio je jezik i prste u “koralnu pećinu”, pripremajući njen ulaz za

kasniji prodor... Ispitivao je svaki njen delić uzduž i popreko i najzad se predano posvetio njenom užarenom i nabujalom klitorisu, dovodeći je do vrhunca zadovoljstva.

Melanina “bombica” je sve brže pulsirala pod njegovim jezikom i najzad eksplodirala! U međuvremenu, njegovo oružje je ponovo bilo “naoštreno” i spremno za napad.

- Nema odmora, zlato... - upozorio je. - Okreni se na stomak... Daj mi otpozadi, hoćeš li? Toliko želim da te imam otpozadi...

- Da... - Melani je spremno zauzela odgovarajući položaj. Nekoliko trenutaka, uživao je posmatrajući i milujući njenu

neverovatno oblu zadnjicu, a onda se usredsredio na skliski rumeni otvor onog usijanog “grotla” koje je već bilo pripremljeno njegovim malopređašnjim, predanim radom. Jurnuo je u susret njenoj toploj, podatnoj dubini, ni za trenutak ne uspevajući da uspori ritam. Raspomamljeni “pastuv”, već je predugo čekao na ovu trku... Trku do...

Predosećao je da je Melani mnogo strastvenija nego što bi se po njenom krotkom izgledu moglo zaključiti, ali prijem na koji je naišao, prevazilazio je sva njegova očekivanja. Njoj nikakvo usporavanje i obuzdavanje nije ni bilo potrebno. Stresla se i tiho zastenjala samo posle prvog nasrtaja, a onda je divlje i žestoko počela da uzvraća!

65

Zvoncica

Naprosto ga je mlela! Našao se u unutrašnjosti užarene “drobilice” koja se vrtela punom brzinom, i bio joj je prepušten na milost i nemilost.

- Da, Rodžere! Da! Jače, dragi! Još jače... Razbij me! - bujica sličnih, i još bestidnijih reči, poletela je sa njenih drhtavih usana.

Nije mogao da veruje da je to ona skromna, stidljiva, ozbiljna žena! Propinjala se i bacakala pod njim tako razulareno da umalo i po drugi put nije izgubio samokontrolu i svršio pre vremena. Na sreću, brzina njenog orgazma je spasla stvar...

* * *

U pauzi, popili su po čašicu konjaka i popušili po cigaretu, a onda

su krenuli u novu rundu. Ovoga puta, Rodžer je ležao na leđima, a boginja požude, uspinjala

se na njegov vrh i spuštala u podnožje. Bio je to veličanstveni spektakl za njegove oči. Sve vreme mogao je

da posmatra njeno lice i gornji deo tela i da, naravno, uživa u njenim grudima koje su se pokretale poput dva dobro napumpana balona...

Pojma nije imao koliko je sve trajalo, ali kad su izašli iz kuće, napolju se već razdanjivalo.

Bio je toliko iscrpljen da je jedva bio u stanju da vozi, ali ono što je doživeo, zaista je bilo vredno umora.

Ako se po jutru dan poznaje, ovo sa Melani će potrajati duže nego sa svim ostalim ženama pre nje! Bio je od onih koji u svakoj poslastici istinski uživaju samo onda kada je prodaju po prvi put, ali ovoga puta imao je osećaj da neće biti baš tako. On noćas kao da je prvi put zakoračio u ogroman “vinograd” pun zrelih i slatkih “plodova”. “Pojeo” je samo jedan ili dva, a još bezbroj ih je ostalo na “granama”! Zar je moguće da mu se apetit neće smanjiti vremenom, kao što mu se dešavalo uvek do sada? I dalje je imao potrebu za Melaninom blizinom. Sve vreme, dok je vozio, milovao je njenu ruku, bedro, vrat...

- Videćemo se sutra? - upitao je kad ju je dovezao do kuće. Ali, očekivalo ga je neprijatno iznenađenje:

- Ne, Rodžere! - Melani se savila i poljubila ga u obraz, ali njeno lice i njen glas bili su odlučni i neumoljivi. - Bila je ovo nezaboravna noć, ali ne želim da se ponovi!

66

Zvoncica

- Ne razumem... - rekao je; ovoga puta nije morao da glumi zbunjenost, bio je zaista zbunjen. - Zašto?... zašto?!

- Zato što sam tako odlučila... Niti si ti muškarac za mene, niti sam ja žena za tebe. Previše se razlikujemo i previše toga nas deli. Ti sve to i sam vrlo dobro znaš, nema potrebe da ti objašnjavam. Jednostavno, ti si ovo želeo, a meni je bilo strahovito potrebno. Oboje smo dobili ono što smo hteli, i treba da budemo zadovoljni...

67

Zvoncica

X

Prošlo je deset dana, a Rodžer još uvek nije mogao da veruje da je

doživeo takav poraz. Posle one noći, nekoliko puta je pokušavao da ubedi Melani da

promeni mišljenje: zvao je telefonom, pojavljivao se pred njenim vratima, nenajavljen... ali, ona je ostala neumoljiva! Nije htela da primi čak ni buket cveća koje joj je slao, a kamoli privezak sa rubinima koji je za nju kupio u Los Anđelesu.

Ne samo što je to uporno odbijanje predstavljalo težak udarac za njegovu sujetu, već mu je, u neku ruku, povredilo i osećanja.

- Zašto se prema meni sada ponašaš kao da sam ti neprijatelj?! - upitao je. - Zar sam ti naneo nekakvo zlo?!;.. Dušo reci...

- Ne, Rodžere. Naprotiv. Pružio si mi ogromno zadovoljstvo. To je ono što mi je bilo potrebno, i ja od tebe ne želim ništa više - rekla je. - Hoću da oboje izbrišemo to što je bilo kao da se nije ni dogodilo, a jedini način jeste da prekinemo vezu...

Prvi put ga je neka žena upotrebila kao objekat za svoje zadovoljstvo, i odmah zatim ga odbacila! Navikao je da on bude taj koji uzima i ostavlja, i sada nije mogao da se snađe u suprotnoj ulozi.

Ipak, brzo se oporavio od poraza, a čim se oporavio, osetio je onu dobro poznatu potrebu za novim uzbuđenjima. I novim ženama, naravno!

Znao je da ove tri koje je do sada upoznao nisu jedine u Hegeriju. Ali, pre nego što krene u osvajanje neke nove, morao je ponovo da pokuša sa jednom od onih “starih”.

Gretom... Ona je bila “tvrđava” kojoj se samo približio ali nije uspeo u nju da

“uđe”, i još uvek je predstavljala izazov.

* * *

Tog dana, samo su se kratko čuli telefonom, u vezi sa poslom. Obavestila ga je da je renoviranje kuće u najboljem redu i da će već početkom sledeće nedelje moći da se useli. Telefonski razgovor,

68

Zvoncica

podstakao ga je na razmišljanje o njoj, i uveče, pred kraj radnog vremena, odlučio je da prošeta do njene agencije.

Bio je na trgu tačno u pet do osam: pravo vreme da je uhvati nasamo, kad u kancelariji više nema stranaka i, možda, nagovori da izađu zajedno! Ali dok je prilazio zgradi, pokušavajući da kroz spuštene venecijanere nazre koga ima unutra, svetla u izlogu su se neočekivano ugasila.

Zastao je, očekujući da Greta uskoro izađe, ali minuti su prolazili, a ona se nije pojavljivala. Rodžer se pitao šta li tako dugo radi unutra, u mraku. Možda postoji neki sporedan izlaz na koji je izašla i on je nije video?

Baš kad je prišao, video je konobara iz kafea koji se nalazio u susednom lokalu, u istoj zgradi, kako ulazi u pasaž, noseći vreću sa smećem. Upitao ga je da nije video gospođicu Oven.

- Nisam video da je izašla iz agencije - reče momak. - Ali, imam posla i nisam obratio pažnju.

- Postoje li neka sporedna vrata? - Da, ovamo - konobar je mahnuo rukom prema malom

unutrašnjem dvorištu. - Ali na njima je rešetka i ona ih nikada ne koristi...

Rodžer se uputio u pravcu koji mu je mladić pokazao. Kopkalo ga je kako to da je Greta ugasila svetla a nije napustila kancelariju, i morao je da razjasni tu zagonetku.

Zaista, prema zadnjem dvorištu, bila su okrenuta jedna vrata i prozor, očigledno od neke sporedne prostorije u sklopu Gretine agencije. Dvorište je bilo veoma mračno, ali odmah je primetio da je jedno krilo na prozoru odškrinuto. Približio se, ali što od navučenih platnenih zastora, što zbog mraka, nije mogao ništa da vidi.

No, učinilo mu se da iznutra nešto čuje... Nešto poput uzdaha i nejasnog mrmljanja? Prislonio se uz odškrinuti prozor i naćulio uši, ali zvuci su postajali glasniji, tako da više uopšte nije morao da se napreže da bi ih razaznao. Zaista je čuo povremeno, otegnuto mrmljanje i uzdisanje koje kao da nije poticalo od jedne osobe, već je dopiralo iz dva grla.

Takvu vrstu zvukova, Rodžer je poznavao bolje nego iko. Nije mu trebalo mnogo da shvati kako unutra u kancelariji niko nikoga ne napada i ne davi, niti se bilo ko muči u bolovima... Naprotiv, bili su to zvuci zadovoljstva!

69

Zvoncica

Unutra je neko vodio ljubav! Neko? Greta, naravno! “Veštica” koja ga je ubeđivala da je frigidna i da se užasava fizičkog

kontakta... Tvrdila je da nijedan muškarac na svetu ne može da je uzbudi i da jedino sama sebi može da pruži zadovoljstvo! Ali komešanje i stenjanje koje se čulo iznutra, svakako nije poticalo od nekakve masturbacije, nego od - penetracije! Štaviše, od žestoke “rasturačine”!

- Ne! Ne tu, nisko je! - začuo je Gretin glas. Na fotelju... Spusti me na fotelju... Da...

- Odraću kolena zbog tebe... Dođi sad, čudovište! - uzvratio je muški glas zadihano. - Dođi! Tako... Pusti ga celog, do kraja...

- Gurni ga celog, Bob! Oh! Oh! - Greta je prilično glasno kriknula. - Ne tako jako!

- Ne? Sigurna... si... da... ne? - upita njen ljubavnik, sve brže dahćući. - O, da! Da! - Greti nije trebalo mnogo da promeni mišljenje. Uzdasi su se ponovo izmešali i ubrzali, a fotelja je škripala i tupo

udarala u zid. Rodžer je vrteo glavom, proklinjući sebe što je bio onako lakoveran.

Ta “kučka” se razvaljivala od snošaja, naticala se na muški ražanj kao pomahnitala, a njega je uspela da uveri kako, maltene, u životu nije dotakla golog muškarca...

Kakva je budala ispao! Pred očima mu je zaigrala slika koju je imao prilike da vidi onog

popodneva, u kući, u Defodil Parku. Sedela je u fotelji, leđa zabačenih u naslon i raširenih nogu. Suknja

joj je bila zadignuta do struka, a gaćice povučene u stranu. U tom položaju, njena svilenkasta i rumena stidnica, bila je potpuno nezaštićena, izložena napadu, i željna da bude napadnuta. Setio se kako je samo uspaljeno trljala svoj klitoris, a pritom je, naravno, zamišljala tvrdi “kožni tobolac” kako se zabija u njenu unutrašnjost...

Mogao je da joj zabije svoj, da je samo bio malo odlučniji. Da nije onako glupo naseo njenoj fantastičnoj izmišljotini. Ali ispao je majmun i propustio tu slatku, zlatorunu picu! Onakav trofej...

Unutra, u kancelariji se, izgleda, bližilo veliko finale i on prestade da jadikuje u sebi, ponovo obraćajući pažnju na glasove dvoje ljubavnika.

70

Zvoncica

Izgleda da su svršili gotovo istovremeno. Fotelja je prestala da lupa o zid i da škripi, sve se stišalo. - Udaj se za mene - rekao je muški glas neočekivano. - Naravno - odgovorila je mirno Greta; za nju je to, izgleda, bilo

pitanje koje je očekivala. - Zaista hoćeš?! Ja se ne šalim, Greta! - Naravno... - ponovi ona, smejući se. - Znam da se ne šališ. Ni kad

me tucaš, ni kad me prosiš... Ne šalim se ni ja, ljubavi... Kakav romantičan završetak! Kada je ušao u mračno dvorište, tražeći sporedni ulaz, Rodžer nije

ni slutio da će prisustvovati jednoj ovakvoj uzbudljivoj predstavi, i to još sa hepiendom. Radoznalo se pitao kakav li je taj budući mladoženja, kako izgleda. Ali nije mogao da stoji na ulici ispred agencije, na vetru koji je duvao sve jače, ne bi li ugledao to dvoje “golupčića” kad budu izašli. Ušao je u susedni kafe, s namerom da popije nešto što će ga malo zagrejati, i seo za šank.

S njegove leve strane, sedele su dve devojke i pijuckale voćni frape. To jest, skoro da su ga već bile popile; njihove čaše, bile su gotovo prazne kada je Rodžer seo za šank. Naručio je konjak i kafu i upitao cure žele li još po jedan frape.

- Pa... - crnka sa afro-frizurom, koja je sedela bliže njemu, oklevala je, već gotova da odbije. - Ne, hvala...

- Zašto da ne, Beti? - plavuša kratke kose nagnula se duž šanka i dobacila osmeh Rodžeru. - Čovek nas neće pojesti ako nas časti pićem. Pretpostavljam da nije babaroga...

- Pretpostavljam da nisam - složio se on. Zovem se Rodžer Pruit... - Znamo već! - rekle su devojke uglas i zakikotale se. - Vi ste nasledili onu kuću u Defodil Parku. Svi u gradu znaju za

vas... - plavušin pogled bio je otvoren i prijateljski. Rodžer je u njemu već mogao da nasluti da ta mala ne bi bila

neosvojivo utvrđenje. Crnka je bila malo uzdržanija, ali umeo je on i sa takvima da izađe nakraj.

Što se njega tiče, erotski trougao Stejsi - Melani - Greta, bio je već stvar daleke prošlosti, a on je spadao u ljude koji žive brzo i ne osvrću se, unazad.

71

Zvoncica

Pred njim je sada bio duet, plavokosa Rebeka, i crnka po imenu Beti.

Novi izazov. U sebi, Rodžer je doneo odluku da će ih imati obe, i to u najkraćem

mogućem roku. Hoće li ih muvati “zasebno”, kao što je muvao Stejsi, Melani i Gretu? Ili ovako u paru, kao što ih je i upoznao? Ideja da ima obe istovremeno, činila mu se veoma primamljivom.

* * *

Te večeri, kada se vraćao kući, njegova neobuzdana erotska mašta

imala je novu temu za razmišljanje. Došao je do zaključka da plavuša, Rebeka, mora da je pravi vrag u krevetu. Imala je dvadeset pet godina, ali bila je niska, tanušna, sva sićušna, poput devojčurka. Dok je sedela za šankom, snimio je njenu malu zadnjicu, uzan struk i sisiće koji su štrčali ispod bluze kao dva oraščića. Zamislio je sebe, kako leži, i Rebeku kao se propinje na njemu, istrenirana i vešta poput cirkuske jahačice...

Njena drugarica, Beti, bila je godinu dana mlađa, ali izgledala je starije. Krupnija, stamene građe, bila je sasvim drugi tip. Ženstvenija, ali i stidljivija. Jednog dana, izgledaće kao Melani, zaključio je. A da li je već sada tako iznenađujuće strastvena ljubavnica, kao Melani? Nije se nadao da će u skoroj budućnosti naići na onako žestoku i savršenu “mašinicu za mlevenje muškog mesa”, ali... Vredelo je proveriti Betine kvalitete.

Rodžer je već video sebe u vlasti tog seksi-dueta. Rebeka sedi na njemu, a Beti kleči iznad njegovog lica, razmaknutih butina, i obliva ga slastima svoje sočne “voćkice”. Ili obratno: njegova “muškost” ispunjava Betina topla i meka usta, a Rebeka za to vreme... za to vreme... mmmm...

Složio je u glavi nekoliko mogućih varijacija “na istu temu”, svaka je bila podjednako inspirativna. Da li bi dve devojke prihvatile, da kao dobre prijateljice, dele sve, pa i njega?

Zamislio se. Bile su mlade, a mladost je luckasta, hrabra i željna da proba sve što je novo i neobično. Beti i Rebeka možda neće imati ništa protiv toga da rade “udruženim snagama”? Ali kada bi Greta, Melani i Stejsi znale da je bio sa sve tri - bez obzira što od Grete nije dobio praktično ništa - bio je siguran da bi mu se osvetile!

Ali, nema šanse da ga otkriju, zaključio je spokojno. Stejsi mu je rekla da o svojim seksualnim avanturama ne govori nikome, čak ni

72

Zvoncica

najboljim prijateljicama, jer ne želi da neka od tih pikantnih pričica procuri u javnost. Melani je izričito zahtevala od njega da se viđaju u tajnosti - ona je bila ozbiljna žena i majka dvoje dece. A Greta... Oh, tek ta uobražena i licemerna “kučka” sigurno nikada nikome ne bi priznala da je zatečena u žestokom samozadovoljavanju, i to usred radnog vremena...

73

Zvoncica

XI

Bila je subota posle podne i sto pored prozora bio je, kao i obično,

rezervisan za njih tri. Međutim, tog dana je Melani stigla prva, Stejsi posle nje, a onda su čitavih pola sata čekale Gretu.

Najzad se pojavila, u pocepanim farmericama, muškoj košulji od flanela i sa kosom nemarno vezanom u konjski rep, to jest, u svom subotnjem, svakodnevnom izdanju.

- Čekamo objašnjenje! - Melani ju je dočekala “na nož”. - Na ovaj ručak kasniš pola sata, a prošli si preskočila. Šta to treba da znači?!

Zapostavljene smo zbog onog bostonskog advokata od koga se već tri nedelje ne odvajaš?!

- Lepa košulja, srce - prokomentarisala je Stejsi. - Pozajmila si je od svog dragog, pretpostavljam... Kad žena počne da pozajmljuje odeću od svog muškarca, znači da se duboko zaglibila... Do kog stupnja ljubavne baruštine si ti stigla?! Da li još uvek samo nosiš njegove košulje, ili si već počela i da ih pereš i peglaš?

Da joj je to podrugljivo pitanje bilo postavljeno pre one kišne noći kada je između Boba i nje sve počelo, Greta bi besno odgovorila da ona nikada u životu neće prati i peglati košulje nijednom muškarcu. Ali sada je mislila da taj posao, zapravo, i nije tako užasan.

- Jesam - rekla je veselo. - Ja perem i peglam rublje, ali Bob odlično kuva, za razliku od mene. Delimo poslove, svako radi ono što mu više leži...

- Greta... - Melani se podozrivo zagleda u nju svojim tamnim očima. - Pa, to je, izgleda, ozbiljno?!

- Da nemaš možda da nam saopštiš neku važnu novost?! - upita Stejsi. - Reci mi da se udaješ, i pašću pod sto!

- Sledeće nedelje se selim u Boston, a udajem se tek u oktobru - obavesti je ona. - Još nisi pala?! Ali, nećemo valjda danas da pričamo samo o meni, devojke? Šta je sa vama? Ima li nečeg novog u vašim životima? Neki novi muškarac, možda?

Njeno pitanje, izazvalo je za stolom kratkotrajni tajac. - U mom životu, baš ni jedan! - Stejsi se prvo oglasila. - Ne znam u

čemu je problem, ali sve što je muško, zaobilazi me, kao da sam prokleta...

74

Zvoncica

- Sirota moja Stejsi - oteže Greta sažaljivo. - A ti, Mel? Ni u tvoj život muškarci ne zalaze?

- Oh... Ne! - za razliku od Stejsi, Melani nije umela tako glatko da laže, pocrvenela je do korena kose. - Uostalom, zar su ikada i zalazili? Ako se izuzme gad za koga sam bila udata...

- Baš mi je žao - Greta se već s naporom uzdržavala da ne počne da se smeje. - Ali, kad muškarci već ne zalaze u vaše živote, možda vi zalazite u njihove? Mislim, u njihove kuće, u njihove automobile, i tome slično?

Smisao njenog pitanja nije bio jasan ni jednoj ni drugoj, ali obe su osećale da se iza njega krije nekakav “jadac”!

- Šta hoćeš da kažeš? - promrsi Stejsi. - Kakve kuće, kakvi automobili?!

- U stvari, jedna kuća, i jedan automobil. Bar koliko je meni poznato. Zalazite u kuću i u automobil izvesnog kalifornijskog bogataša, i u njemu ostavljate tragove. Ovakve! - izvadila je iz tašne Stejsin neseser I dobacila ga njegovoj vlasnici. Stejsino lice je promenilo boju.

- Ili, na primer, ovakve? - Greta je visoko podigla Melaninu crvenu ešarpu i pustila je da padne na sto. - Nema šanse da poreknete istinu, drage moje! Činjenice govore same za sebe... Opasna neka muškarčina taj Rodžer Pruit... Obe vas je zveknuo, šta kažete?!

Prošlo je nekoliko dugih, dugih sekundi. Stejsi se nervozno poigravala patent-zatvaračem svog nesesera i gutala “knedle”. Melani je, crvena u licu piljila u svoju crvenu ešarpu i nije se usuđivala da podigne pogled ka Greti.

- Do vraga! - Stejsi se prva pribrala. - Šta hoćeš da kažemo? Sama si već sve rekla, činjenice govore same za sebe... Uostalom, gde si ti iskopala te činjenice?

- Jednu ispod sedišta njegovog automobila, a drugu ispod kreveta, u njegovoj kući! - Greta se ludo zabavljala. - Korpus delikti da vas je Rodžer Pruit obe zveknuo!

- A šta si ti radila ispod sedišta njegovog auta i ispod njegovog kreveta? Usisavala prašinu?! Hajde, molim te... Nećeš, valjda, da tvrdiš da je tucao samo nas dve, a tebe poštedeo?!

- Upravo tako! - Zacenila se od smeha. - A sada, pošto ste uhvaćene na delu, hoću da mi obe potanko ispričate kako vas je zaveo... Hajde,

75

Zvoncica

Stejsi. Kreni! To da ti je rekao kako si prava boginja požude možeš da preskočiš, to se podrazumeva...

- Pobogu... - Melani je tek tada skupila snage da progovori. - Pa on to, izgleda, govori svakoj?! Ali, otkud ti znaš?!

- Otud što je i mene tako nazvao, dok se još nadao da ima šanse... A onda sam ga ja ubedila da nisam nikakva boginja požude već nesrećna žena koja pati od narcisoidne seksualne autoobjektivnosti...

(Kraj)

76