TRAINING OF YOUNG TEACHING STAFF IN TEACHING AND LEARNING

TECHNIQUES

Belgrade, 23.03.2011.

Prof. dr Olivera GajićBiljana Lungulov

Pedagoško edukativni centar Odseka za pedagogijuFilozofski fakultet, Novi Sad

Kompetencije nastavnika za primenu

nove obrazovne paradigme

Nova obrazovna paradigma

Paradigma?

potiče iz grčkog jezika - označava model, teoriju - objašnjenje nečeg drugog; percepciju, pretpostavku, referentni okvir, stanovište...

uzorak, primer, polazište, obrazac, pogled na svet; mentalni model načina funkcionisanja stvarnog sveta -

utemeljen na našem iskustvu i informacijama koje imamo; naša uverenja, vrednosti i postupci određuju naše

paradigme; Kada primamo nove informacije naše se paradigme mogu

menjati, a kada se to dogodi, verovatno će se izmeniti i naš način razmišljanja i naše ponašanje;

To je način na koji “vidimo” svet - ne očima, nego preko doživljaja, shvatanja, tumačenja.

Paradigma

Da li smo spremni da prihvatimo izazov ispitivanja novih obrazaca u obrazovnom sistemu, da ih primenujemo, menjamo i prilagođavamo svim učesnicima procesa učenja?

Sistemu obrazovanja ne treba revolucija (kako neko možda shvata paradigme) nego evolucija - svega onoga što je dobro, i što je već prisutno i što mnogi nastavnici već primenjuju.

Nova obrazovna paradigma

Svi mislimo da vidimo stvari onakve kakve jesu - da smo objektivni. Često nije tako - vidimo svet ne onakvim kakav je on, nego kakvi smo mi.

Termin promena paradigmi uveo je Tomas Kun u svom uticajnom delu “Struktura naučne revolucije” (1961) - svako značajno otkriće u nauci najpre znači raskid sa tradicijom, starim načinima razmišljanja, starim paradigmama...

odgovara brzoj industrijalizaciji 19. i početakom 20. veka, kada smo studente

etiketirali grupisali razvrstavali Paradigma inteligencije - neki su ljudi

pametni, neki prosečno inteligentni, drugi manje inteligentni …(IQ) To je dovelo do vrlo uske definicije ljudske inteligencije i potencijala.

Tradicionalna paradigma učenja

Tradicionalna Savremena obezbeđivanje i predaja znanja prenos znanja atomistički pristup (delovi pre

celine) konstantnost vremena a

učenje može da varira nastavnik i grupa studenata u

jednoj učionici nastavni sadržaji učenje centrirano i

kontrolisano od strane nastavnika

kompetitivna klima, pojedinci koji uče takmičući se međusobno

Reprodukcija sadržaja

proizvođenje učenja izazivanje otkrića i

konstrukcija znanja holistički pristup (celina pre

delova) vreme varira, a učenje je

konstantno Nastava se realizuje na

raznim mestima ishodi nastave Učenje je centrirano i

kontrolisano od strane studenta

saradnička klima, manje grupe studenata koji uče zajedno, uzajamno se pomažu i podstiču

Stvaralačka primena znanja

NAJVAŽNIJI IZAZOV ZA NASTAVNIKA JE DA PROMENI ZAMISAO VEZANU ZA

PARADIGMU ILI MODEL POUČAVANJE - UČENJE, NA DRUGAČIJU KONCEPCIJU,

SPOJIVU SA NOVIM PROBLEMIMA, NOVOG VEKA!

Stvorila je uverenje da je učenje: Sekvencijalno, da je to individualna aktivnost Dati ispravan odgovor važnije je nego razumeti

koncepciju koja leži u pozadini nekog problema. Nastavnici su, prema staroj paradigmi - kvalifikovane

zanatlije - studenti su ulazna vrednost obrazovnog procesa i treba ih oblikovati prema određenim specifikacijama - predmet, raspored, nastavni materijali, ispitivanja, standardizovani testovi, odobreni udžbenici, da bi postigli - željenu izlaznu vrednost

Nastavnička delotvornost i ishodi učenja računali su se rezultatima na dekontekstualizovanim testovima.

Tradicionalna paradigma shvatanja inteligencije

Paradigma poučavanja sa stanovišta savremenih shvatanja obrazovanja i učenja se određuje kao neefektivan način, a postojeća organizacija univerzitetske nastave u kojoj nastavnik predaje, dok studenti pasivno slušaju, suprotna onome čemu težimo. Može se zaključiti da je u paradigmi poučavanja misija fakulteta predaja, isporučivanje nastavnih informacija i gotovih znanja.

“Umne sposobnosti poseduju svi, nisu ekskluzivna svojina onih na vrhu, a naša gledišta o učenicima su podložna promeni. Ne samo što sposobnosti mnogih učenika mogu premašiti naša očekivanja, nego i naše kulturološke koncepcije znanja, sposobnosti i umeća, stoga učenje neizbežno evaluira (ili se barem menja )… Učenje na svim nivoima uključuje trajno korišćenje umnih sposobnosti i saradničku interakciju višestrukih inteligencija i oruđa koliko i individualno posedovanje informacija .”

(Wolf i saradnici, 1991, str. 49)

Nova paradigma učenja :

Saradnička interakcija Multipla inteligencija - Gardner U nekim područjima rada stvaralaštva sposobniji smo nego u

drugim :• Logičko - matematička inteligencija• Lingvistička• Muzička• Prostorna• Kinestetička• interpersonalna • intrapersonalna • Prirodna (ekološka)• egzistencijalistička

Nova paradigma učenja

Ne radi se više o razvrstavanju ljudi na manje ili više sposobne nego u razvijanju svih ovih inteligencija.

Sposobnosti studenata nisu fiksne – mogu se menjati, modifikovati delotvornim poučavanjem pri čemu se tvrdi da će u novom svetu uspeti ljudi koji poseduju (osim konvencionalnih znanja, sposobnosti i umeća) sledeće temeljne sposobnosti :

apstrakcija - sposobnost otkrivanja obrazaca i značenja sistemsko razmišljanje - sposobnost uočavanja odnosa

među pojavama rešavanje problema, kritičko mišljenje tehnološka pismenost eksperimentisanje - nalaženje vlastitog puta u

trajnom učenju socijalne sposobnosti - timski rad

saradnička interakcija (kooperativna nastava) - sa isticanjem saradnje, timskog rada, tolerancije, pozitivne slike o sebi (samopoštovanja)

višestruka (multipla) inteligencija - Gardnerfleksibilna (prilagodljiva) kontekstualizovana

nastava u kojoj pomažemo SVIM studentima da (na)uče

ocenjivanje - evaluacija i samoevaluacija

Nova paradigma učenja

Kako će izgledati budućnost - kako će izgledati nastava budućnosti?

Temeljna pitanja poučavanja: Šta je studentima potrebno da nauče i zašto? Kako znamo kada su naučili? Kako pomažemo svim studentima da nauče?

Implikacije novonastajuće paradigme učenja

Drugačija studentska uloga ogleda se najviše u tome što se postaju stvarni subjekt nastave, a time i odgovorni za sopstveno učenje i lični razvoj.

Studenti u skladu sa takvim položajem, preuzimaju inicijativu u određivanju potreba i ciljeva učenja, u pronalaženju izvora znanja, odlučuju o tome na koji način će učiti, i samostalno procenjuju naučeno.

Govor je srebro, ćutanje je zlato.Pogreške pružaju vrednu povratnu

informaciju iz koje možemo mnogo naučiti.Neki će studenti biti neuspešni bez obzira

na to šta se čini.To je jednostavno tako.Nastavnik je tu da poučava i ocenjuje, a

student da pokazuje znanje.Od previše razgovora u nastavi nema

nikakve koristi.

Šta mislimo o ovim tezama?

Stručnost Komunikacijske kompetencije Pedagoško-psihološke kompetencije Didaktičko-metodičke kompetencije Lična svojstva

Kompetentan nastavnik

Predavač evaluator organizator planer kreator strategUčesnik dokumentarista supervizor medijator savetnik mentorModel dijagnostičar inicijator lider inovator edukator

Prihvatanje različitihuloga

Šta možemo da ponudimo?Okruženje za učenjeUslovi učenja (raznovrsnost metoda i oblika

rada, didaktička sredstva)Klima i amosfera za radMotivacijaRadni materijaliRaznovrsni izvori i literaturaSlikoviti primeri, praktična iskustva

Didaktičko-metodičke kompetencije nastavnika

Suštinu “Nastave po novoj paradigmi” – čine forme interakcije – odnosi podrške

među studentima – putem kooperativnih grupa i kooperativnih oblika učenja koje se realizuju putem:

Diskusije - koje u kooperativnoj nastavi podstiču kognitivne sposobnosti, omogućavaju stalno, aktivno ponavljanje informacija, argumenata, objašnjenja (što doprinosi smeštanju informacija u dugoročnu memoriju …);

Razmene (suprotstavljnja) mišljenja, ideja, informacija aktivnim učešćem u kooperativnim, malim heterogenim grupama - rad u parovima, grupni rad

Aktivnog razgovora prilikom rešavanja zadataka, projekt-metoda i drugih modela koji se primenjuju u nastavi.

Organizacija nastave

Znanje primenjivo u realnom životu Praktična iskustva Kompetencije i znanja za život Sposobnost snalaženja, pronalaženja,

istraživanja... Radoznalost, sumnja... Odgovornost Tolerancija, razumevanje drugih Timski rad Funkcionalna pismenost

Ishodi učenja

Poznato je da „univerzitetski studij čuva ne samo strukturu nego i unutrašnju organizaciju i metode nastavnog i naučnog rada još od pedesetih godina minulog stoleća“, a „izuzev deklarativnog zalaganja za efikasnost i kvalitet visokog obrazovanja, malo se radi na unutrašnjoj reformi univerzitetskih studija“ (Ratković, 2004).

Reformi visokog obrazovanja, kao cilj treba postaviti nastavne inovacije pomoću kojih se mogu prevazići nedostaci i ograničenja tradicionalne paradigme poučavanja i kao imperativ postaviti principe nove paradigme učenja, jer je kako kaže Šmit „samostalni misaoni rad studenata najviši kvalitet i osnovni cilj univerzitetske nastave“.

Hvala na pažnji