Traznja

UNIVERZITET U PRIŠTINIUNIVERZITET U PRIŠTINI

EKONOMSKI FAKULTETEKONOMSKI FAKULTET

SEMINARSKI RADSEMINARSKI RAD

IZ TRŽIŠNE ANALIZE I CENAIZ TRŽIŠNE ANALIZE I CENA

TEMA:TEMA:

TRAŽNJATRAŽNJA

Mentor: Student:Mentor: Student:

Prof. Dr Nebojša Stošić Milenko Simić 1721Prof. Dr Nebojša Stošić Milenko Simić 1721

Kosovska MitrovicaKosovska Mitrovica

Mart, 2010Mart, 2010

SEMINARSKI RAD ______ Milenko SEMINARSKI RAD ______ Milenko SimićSimić

SADRŽAJSADRŽAJ

1. UVOD 1. UVOD ....................................................................................................................................................................................................................................................33

2. TEORIJE IZBORA POTROŠAĆA 2. TEORIJE IZBORA POTROŠAĆA .....................................................5.....................................................5

2.1. Teorija granične korisnosti ..........................................................52.1. Teorija granične korisnosti ..........................................................5

2.2. Teorija indiferentnosti .................................................................72.2. Teorija indiferentnosti .................................................................7

2.3.Relacije 2.3.Relacije PP i i I I .................................................................................7.................................................................................7

2.4. Krive indiferentnosti ...................................................................82.4. Krive indiferentnosti ...................................................................8

2.5. Teorija otkrivene preferencije ....................................................112.5. Teorija otkrivene preferencije ....................................................11

3. DEFINICIJA TRAŽNJE ......................................................................11

3.1. Funkcije tražnje .........................................................................123.1. Funkcije tražnje .........................................................................12

3.2. 3.2. Opšti zakon tražnje .....................................................................13Opšti zakon tražnje .....................................................................13

4. ELASTIČNOST TRAŽNJE 4. ELASTIČNOST TRAŽNJE ................................................................15................................................................15

4.1. Cenovna elastičnost ...................................................................154.1. Cenovna elastičnost ...................................................................15

4.2.Elastičnost u luku .......................................................................164.2.Elastičnost u luku .......................................................................16

4.3. Unakrsna elastičnost .................................................................174.3. Unakrsna elastičnost .................................................................17

4.4.Međuzavisnost cena ...................................................................194.4.Međuzavisnost cena ...................................................................19

4.5. Dohodna elastičnost ..................................................................204.5. Dohodna elastičnost ..................................................................20

5. ZAKLJUČAK 5. ZAKLJUČAK .......................................................................................21.......................................................................................21

6. LITERATURA 6. LITERATURA .....................................................................................22.....................................................................................22

22


1. UVOD1. UVOD

Jedna od dve determinante ravnoteže tržišne cene jeste tražnja. Ekonomistima je odJedna od dve determinante ravnoteže tržišne cene jeste tražnja. Ekonomistima je od

davnina bilo ponato da funkcija tražnje mora imati negativan nagib, tj. da se dodatnadavnina bilo ponato da funkcija tražnje mora imati negativan nagib, tj. da se dodatna

količina nekog dobra može realizovati na tržištu samo snižavanjem prodajne cene.količina nekog dobra može realizovati na tržištu samo snižavanjem prodajne cene.

Drugim rečima, potrošaći će biti spremni da kupe veću količinu samo ukoliko se sniziDrugim rečima, potrošaći će biti spremni da kupe veću količinu samo ukoliko se snizi

cena datog dobra, odnosno postoji inverzan odnos između dodatne realizovane količine icena datog dobra, odnosno postoji inverzan odnos između dodatne realizovane količine i

promene cene. To je jedan opšti stav do koga se može doći na više načina: on se možepromene cene. To je jedan opšti stav do koga se može doći na više načina: on se može

uočiti na osnovu empirijskih podataka na pijaci su prodavci svakodnevno prisiljeni dauočiti na osnovu empirijskih podataka na pijaci su prodavci svakodnevno prisiljeni da

pred zatvaranje snize cene ukoliko žele da se oslobode robe koju su tog dana izneli napred zatvaranje snize cene ukoliko žele da se oslobode robe koju su tog dana izneli na

tržište. Ta činjenica je empirijski poznata i kupcima, pa zato oni sa plićim džepom odlazetržište. Ta činjenica je empirijski poznata i kupcima, pa zato oni sa plićim džepom odlaze

u podne na pijacu. Ali poznato im je i jedno drugo pravilo: „ako kupiš veću količinu daćeu podne na pijacu. Ali poznato im je i jedno drugo pravilo: „ako kupiš veću količinu daće

ti jeftinije“. Prema tome i kupcu i prodavcu je unapred poznato da je veća realizovanati jeftinije“. Prema tome i kupcu i prodavcu je unapred poznato da je veća realizovana

količina povezana sa nižom cenom, a ipak se ta činjenica svakodnevno manifestuje.količina povezana sa nižom cenom, a ipak se ta činjenica svakodnevno manifestuje.11

Međutim, do gornjeg zaključka se može doći i bez odlaska na pijacu: možemo gaMeđutim, do gornjeg zaključka se može doći i bez odlaska na pijacu: možemo ga

doneti i ako sedimo prijatno zavaljeni u fotelji i razmišljamo o tome kako bismo sedoneti i ako sedimo prijatno zavaljeni u fotelji i razmišljamo o tome kako bismo se

ponašali u ulozi prodavca ili kupca. Taj metod analize je nazvan introspekcijom.ponašali u ulozi prodavca ili kupca. Taj metod analize je nazvan introspekcijom.

Posmatranjem nas samih, naših želja i motiva, pravila ponašanja, dolazimo do opštihPosmatranjem nas samih, naših želja i motiva, pravila ponašanja, dolazimo do opštih

zaključaka. Mnogi društveni mislioci su primenjivali ovaj metod na osnovu koga suzaključaka. Mnogi društveni mislioci su primenjivali ovaj metod na osnovu koga su

izveli zaključak da mora postojati inverzan odnos između dodatne količine i cene.izveli zaključak da mora postojati inverzan odnos između dodatne količine i cene.

Međutim, nameće se pitanje o odnosu između ova dva identična sintetička suda doMeđutim, nameće se pitanje o odnosu između ova dva identična sintetička suda do

kojih smo došli različitim putevima. Na koji način uspostaviti relaciju izmeđukojih smo došli različitim putevima. Na koji način uspostaviti relaciju između

empririjskih činenica i deduktivnih argumenata? To je jedan od prvih problema sa kojimempririjskih činenica i deduktivnih argumenata? To je jedan od prvih problema sa kojim

se suočila ekonomska nauka i trebalo joj je relativno dosta vremena da pronađe pravise suočila ekonomska nauka i trebalo joj je relativno dosta vremena da pronađe pravi

odgovor na to pitanje. Odgovor je kompleksan i zapravo se problem moraodgovor na to pitanje. Odgovor je kompleksan i zapravo se problem mora

dekomponovati na dva pitanja: na koji način pojedinci formiraju svoje planove potrošnjedekomponovati na dva pitanja: na koji način pojedinci formiraju svoje planove potrošnje

i kako se ovi izbori potrošača usmeravaju na tržištu, tako da dolazi do formiranjai kako se ovi izbori potrošača usmeravaju na tržištu, tako da dolazi do formiranja

agregatne funkcije tražnje?agregatne funkcije tražnje?

Odgovor na prvo pitanje daje teorija izbora potršača, dok odgovor na drugo pitanjeOdgovor na prvo pitanje daje teorija izbora potršača, dok odgovor na drugo pitanje

daje teorija tražnje u užem smislu. Obe teorije danas polaze do nekih usvojenih postulata.daje teorija tražnje u užem smislu. Obe teorije danas polaze do nekih usvojenih postulata.

11 Teorija cena, Stojan Babić, Milić Milovanović, Beograd, str. 179Teorija cena, Stojan Babić, Milić Milovanović, Beograd, str. 179

33


Jedan od najvažnijih je da potrošač poseduje slobodu izbora, da se sasvim neometanoJedan od najvažnijih je da potrošač poseduje slobodu izbora, da se sasvim neometano

može opredeliti za dobra koja želi da nabavi na tržištu. On se prilikom izbora rukovodimože opredeliti za dobra koja želi da nabavi na tržištu. On se prilikom izbora rukovodi

nekim svojim načelima, ali uvek je prisiljen da se opredeli između ponuđenih dobara ponekim svojim načelima, ali uvek je prisiljen da se opredeli između ponuđenih dobara po

datim cenama, imajući u vidu ograničenja koja mu postavlja vlastiti dohodak. Premadatim cenama, imajući u vidu ograničenja koja mu postavlja vlastiti dohodak. Prema

tome, on je prilikom svog izbora dvostruko ograničen – novčanim dohotkom i postojećimtome, on je prilikom svog izbora dvostruko ograničen – novčanim dohotkom i postojećim

cenama - ali je u okviru tih ograničenja slobodan da bira i niko mu ne može narediti štacenama - ali je u okviru tih ograničenja slobodan da bira i niko mu ne može narediti šta

će da kupi niti u kojim količinama. Taj postulat se naziva će da kupi niti u kojim količinama. Taj postulat se naziva suverenitetom potrošačasuverenitetom potrošača..

Drugi princip je Drugi princip je racionalnost potrošačaracionalnost potrošača. On će uvek nastojati da maksimizira svoje. On će uvek nastojati da maksimizira svoje

zadovoljstvo, u najširem smislu definisano. Kada se opredeljuje između različitihzadovoljstvo, u najširem smislu definisano. Kada se opredeljuje između različitih

alternativa, on nikad neće birati onu opciju koja mu u manjem stepenu zadovoljavaalternativa, on nikad neće birati onu opciju koja mu u manjem stepenu zadovoljava

potrebe. To podrazumeva da je potrošač svestan altenrativa sa kojima se suočava, da je upotrebe. To podrazumeva da je potrošač svestan altenrativa sa kojima se suočava, da je u

stanju da ih oceni i da izabere najpovoljniju mogućnost. Naravno, za tako nešto njemu jestanju da ih oceni i da izabere najpovoljniju mogućnost. Naravno, za tako nešto njemu je

neophodno posedovanje svih relevantnih informacija.neophodno posedovanje svih relevantnih informacija.

U daljem izlaganju prećićemo na teorije izbora potrošača, na osnovu njih ćemoU daljem izlaganju prećićemo na teorije izbora potrošača, na osnovu njih ćemo

izvesti opšti zakon tražnje, odnosno daćemo teorijsko obrazloženje zašto postoji inverzanizvesti opšti zakon tražnje, odnosno daćemo teorijsko obrazloženje zašto postoji inverzan

odnos između promene cene i količine. Tek posle toga ćemo preći na čistu teoriju tražnje,odnos između promene cene i količine. Tek posle toga ćemo preći na čistu teoriju tražnje,

ili teoriju tražne u užem smislu i na njene karakteristike u određenim situacijama.ili teoriju tražne u užem smislu i na njene karakteristike u određenim situacijama.

44


2. TEORIJE IZBORA POTROŠAĆA2. TEORIJE IZBORA POTROŠAĆA

2.1. Teorija granične korisnosti2.1. Teorija granične korisnosti

Korisnost se definiše kao sposobnost dobra ili usluge da zadovolji određenuKorisnost se definiše kao sposobnost dobra ili usluge da zadovolji određenu

potrebu. Ekonosmisti su smatrali da je korisnost merljiva veličina, kao i bilo koja drugapotrebu. Ekonosmisti su smatrali da je korisnost merljiva veličina, kao i bilo koja druga

fizička veličina. Stvar je konvencija koju ćemo jedincu proglasiti za njenu meru, baš kaofizička veličina. Stvar je konvencija koju ćemo jedincu proglasiti za njenu meru, baš kao

što je kovnencijom određeno da se dužina meri metrom ili jardom. Zato možemo reći dašto je kovnencijom određeno da se dužina meri metrom ili jardom. Zato možemo reći da

je funkcija korisnosti je funkcija korisnosti jedinstvena do na pozitivnu proporcionalnu transfomracijujedinstvena do na pozitivnu proporcionalnu transfomraciju . .

Kada smo izrazili neku korisnost u jednim jedinicama mere, lako je možemoKada smo izrazili neku korisnost u jednim jedinicama mere, lako je možemo

iskazati u drugim jedinicama, jednostavnim množenjem određenom konstantom. Isto kaoiskazati u drugim jedinicama, jednostavnim množenjem određenom konstantom. Isto kao

kad nam je poznata dužina nekog predmeta u metrima, lako je možemo iskazati i ukad nam je poznata dužina nekog predmeta u metrima, lako je možemo iskazati i u

jardima, množenjem konstantom koja predstavlja odnos između dve jedinice mere zajardima, množenjem konstantom koja predstavlja odnos između dve jedinice mere za

dužinu. Nula je u tom sistemu prirodno data: ako ne raspolažemo dobrom ili uslugom,dužinu. Nula je u tom sistemu prirodno data: ako ne raspolažemo dobrom ili uslugom,

korisnost je nula. U opštem slučaju jedinicu korisnosti možemo nazvati korisnost je nula. U opštem slučaju jedinicu korisnosti možemo nazvati utilomutilom. Tada. Tada

ćemo funkciju korisnost obeležiti sa ćemo funkciju korisnost obeležiti sa UU, odnosno važi:, odnosno važi:

(1) (1)

Gde smo sa Gde smo sa obeležili količinu obeležili količinu ii-tog dobra, i gde je pretpostavljeno da potrošačka-tog dobra, i gde je pretpostavljeno da potrošačka

korpa sadrži korpa sadrži NN dobra dobra (i = 1,...N)(i = 1,...N). Prema tome, sva dobra koja potrošač koristi. Prema tome, sva dobra koja potrošač koristi

ravnopravno učestvuju u povečanju ili smanjenju ukupne korisnosti. Simbol ravnopravno učestvuju u povečanju ili smanjenju ukupne korisnosti. Simbol UU sa leve sa leve

strane jednakosti označava broj ulita. Za razliku od toga funkcija sa desne stranestrane jednakosti označava broj ulita. Za razliku od toga funkcija sa desne strane

jednakosti definiše preslikavanje iz skupa dobara u skup utiliteta. Ta funkcija je uvekjednakosti definiše preslikavanje iz skupa dobara u skup utiliteta. Ta funkcija je uvek

jednoznačno određena za datu korpu dobara potrošača.jednoznačno određena za datu korpu dobara potrošača.

Granična korisnost je prirast korisnosti koji oseća potrošač zahvaljujući potrošnjiGranična korisnost je prirast korisnosti koji oseća potrošač zahvaljujući potrošnji

dodatne jedinice nekog dobra, uz ostale neizmenjene okolnosti.dodatne jedinice nekog dobra, uz ostale neizmenjene okolnosti.

Prvi Gosenov zakon. Prvi Gosenov zakon. Ako se potrošnja nekog dobra neprekidno povečava,Ako se potrošnja nekog dobra neprekidno povečava,

intenzitet granične korisnosti stalno opada, tj. ako važiintenzitet granične korisnosti stalno opada, tj. ako važi , tada je , tada je . .

Ilustrovaću ovaj aksiom jendostavnim primerom u kome postoji samo jedno dobro čijomIlustrovaću ovaj aksiom jendostavnim primerom u kome postoji samo jedno dobro čijom

se potrošnjom oseća korisnost izražena u utilima:se potrošnjom oseća korisnost izražena u utilima:

55


0 1 2 3 4 5 6 7 8U 0 7 13 18 22 25 27 28 28

GK 7 6 5 4 3 2 1 0

Tabela 1. Primer Prvog Gosenovog zakonaTabela 1. Primer Prvog Gosenovog zakona

Vidimo da ukupna korisnost (U) raste sa rastom količine dobra, ali i da graničnaVidimo da ukupna korisnost (U) raste sa rastom količine dobra, ali i da granična

korisnost (korisnost ( ) opada. Granična korisnost je pozitivna sve do osme jedinice) opada. Granična korisnost je pozitivna sve do osme jedinice

dobra, kada se dostiže zasićenost potrebe koju zadovoljava ovo dobro (postreba je udobra, kada se dostiže zasićenost potrebe koju zadovoljava ovo dobro (postreba je u

potpunosti zadovoljena). Dalje povečanje potrošnje izazvalo bi smanjenje ukupnepotpunosti zadovoljena). Dalje povečanje potrošnje izazvalo bi smanjenje ukupne

korisnosti. korisnosti.

Ovaj primer možemo i grafički ilustrovati:Ovaj primer možemo i grafički ilustrovati:

0

5

10

15

20

25

30

1 2 3 4 5 6 7 8 9

q1

U

GK

Grafik 1. Primer Prvog Gosenovog zakonaGrafik 1. Primer Prvog Gosenovog zakona

Na osnovu poznavanja obliika funkcije ukupne veličine (korisnosti), možemoNa osnovu poznavanja obliika funkcije ukupne veličine (korisnosti), možemo

lako rekonstruisati funkciju granične veličine koja je definisana nagibom tangente nalako rekonstruisati funkciju granične veličine koja je definisana nagibom tangente na

krivu ukupne veličine u odnosu na apcisu. Tako na crtežu vidimo da je granična korisnostkrivu ukupne veličine u odnosu na apcisu. Tako na crtežu vidimo da je granična korisnost

za za =4 dobijena izračunavanjem tangensa ugla α , što iznosi tačno četiri. Naravno,=4 dobijena izračunavanjem tangensa ugla α , što iznosi tačno četiri. Naravno,

možemo ići i obrnutim putem: na osnovu poznavanja podataka o graničnoj korisnosti,možemo ići i obrnutim putem: na osnovu poznavanja podataka o graničnoj korisnosti,

možemo izračunati ukupnu korisnost. Tu bismo primenili odnos koji postoji izmeđumožemo izračunati ukupnu korisnost. Tu bismo primenili odnos koji postoji između

graničnih i ukupnih veličina, a koji tvrdi da zbir graničnih veličina daje ukupnu. Tograničnih i ukupnih veličina, a koji tvrdi da zbir graničnih veličina daje ukupnu. To

66


možemo proveri recimo za q=5. Zbir graničnih korisnosti je 7+6+5+4+3=25, štomožemo proveri recimo za q=5. Zbir graničnih korisnosti je 7+6+5+4+3=25, što

odogovara U(5) u tabeli 1.odogovara U(5) u tabeli 1.

Drugi Gosenov zakon. Drugi Gosenov zakon. Potrošač će maksimizirati svoju korisnost ako mu je jednakPotrošač će maksimizirati svoju korisnost ako mu je jednak

odnos granične korisnosti i cene kod svih dobara.odnos granične korisnosti i cene kod svih dobara.

Ovu propoziciju ćemo dokazati u jednostanom slučaju kada postoji samo dva dobra. TadaOvu propoziciju ćemo dokazati u jednostanom slučaju kada postoji samo dva dobra. Tada

potrošač nastoji da maksimizira funkciju:potrošač nastoji da maksimizira funkciju:

(2) (2)

2.2. Teorija indiferentnosti2.2. Teorija indiferentnosti

Ekonomisti su ubrzo uočili da se teorija granične korisnosti bazira na nekimEkonomisti su ubrzo uočili da se teorija granične korisnosti bazira na nekim

veoma restriktivnim pretpostavkama. Prvo, istaknuto je da ne postoji jedinica mereveoma restriktivnim pretpostavkama. Prvo, istaknuto je da ne postoji jedinica mere

kojom bi se iskazala ukupna korisnost. Ona je subjektivistički definisana te može variratikojom bi se iskazala ukupna korisnost. Ona je subjektivistički definisana te može varirati

od jednog do drugog potrošača. Ali čak i ako se ograničimo samo najpojedinca, možemood jednog do drugog potrošača. Ali čak i ako se ograničimo samo najpojedinca, možemo

reći da ni on nije uvek u stanju da precizno izrazi korisnost potrošnje nekog dobra.reći da ni on nije uvek u stanju da precizno izrazi korisnost potrošnje nekog dobra.

Korisnost može varirati od slučaja do slučaja, ona se menja sa izmenjenom situacijom uKorisnost može varirati od slučaja do slučaja, ona se menja sa izmenjenom situacijom u

kojoj se nalazi potrošač. Zato ne možemo pretpostaviti da postoji neka apsolutna merakojoj se nalazi potrošač. Zato ne možemo pretpostaviti da postoji neka apsolutna mera

korisnosti, tj. ne možemo izmeriti apsolutnu korisnost potrošnje nekog proizvoda.korisnosti, tj. ne možemo izmeriti apsolutnu korisnost potrošnje nekog proizvoda.

Korisnost se uvek mora iskazati kao relativna mera. Čak i ako se pretpostavi daKorisnost se uvek mora iskazati kao relativna mera. Čak i ako se pretpostavi da

postoji jedinica njene mere – util, ona ne može biti apstraktno data već mora biti vezanapostoji jedinica njene mere – util, ona ne može biti apstraktno data već mora biti vezana

za subjektvinu korisnost potrošnje nekog dobra. Tek onda se može korisnost potrošnjeza subjektvinu korisnost potrošnje nekog dobra. Tek onda se može korisnost potrošnje

ostalih dobara i usluga iskazati u odnosu na korisnost potrošnje tog odabranog dobra.ostalih dobara i usluga iskazati u odnosu na korisnost potrošnje tog odabranog dobra.

2.3.Relacije 2.3.Relacije PP i i II

Relacija Relacija PP je implicitno sadržana u teoriji granične korisnosti. Ova teorija je je implicitno sadržana u teoriji granične korisnosti. Ova teorija je

tvrdila da će od dve korpe dobara potrošač izabrati onu koja ima veću korisnost. Videlitvrdila da će od dve korpe dobara potrošač izabrati onu koja ima veću korisnost. Videli

smo takođe da je ova teorija pretpostavljala kako postoji jedinica mere korisnosti i da sesmo takođe da je ova teorija pretpostavljala kako postoji jedinica mere korisnosti i da se

77


korisnost bilo koje kombinacije potrošnje može tačno iskazati određenim brojem. Premakorisnost bilo koje kombinacije potrošnje može tačno iskazati određenim brojem. Prema

tome, ako nam je poznata korisnost različitih opcija, automatski su uspostavljene relacijetome, ako nam je poznata korisnost različitih opcija, automatski su uspostavljene relacije

preferecija. Zbog tog insistiranja da se korisnost bilo koje opcije može predstaviti tačnopreferecija. Zbog tog insistiranja da se korisnost bilo koje opcije može predstaviti tačno

određenim brojem, te da je funkcija korisnosti jedinstvena do na pozitivnuodređenim brojem, te da je funkcija korisnosti jedinstvena do na pozitivnu

proporcionalnu transformaciju, donelo je ovoj teoriji atribut kardinalizma.proporcionalnu transformaciju, donelo je ovoj teoriji atribut kardinalizma.

Međutim kako kardinalizam nije uspevao da reši problem medinice mereMeđutim kako kardinalizam nije uspevao da reši problem medinice mere

korisnosti, ekonomisti su istakli da je dovoljno posmatranje potrošačevog izbora. I zato sekorisnosti, ekonomisti su istakli da je dovoljno posmatranje potrošačevog izbora. I zato se

uvodi, pored preferencije, takođe i relacija indiferentnosti. Te dve relacije su sasvimuvodi, pored preferencije, takođe i relacija indiferentnosti. Te dve relacije su sasvim

dovoljne pa da istraživač može za zaključi kada je potrošač u povoljnijoj situaciji, a kadadovoljne pa da istraživač može za zaključi kada je potrošač u povoljnijoj situaciji, a kada

u goroj. Zbog uvođenja te nove relacije, ova teorija je kasnije nazvana terijomu goroj. Zbog uvođenja te nove relacije, ova teorija je kasnije nazvana terijom

indiferentnosti. indiferentnosti.

2.4. Krive indiferentnosti2.4. Krive indiferentnosti

Za teoriju ordinalne korisnost od posebnog je značaja treći aksiom monotonost.Za teoriju ordinalne korisnost od posebnog je značaja treći aksiom monotonost.

On govori o tome da potrošač uvek više želi veću u odnosu na manju količinu dobara.On govori o tome da potrošač uvek više želi veću u odnosu na manju količinu dobara.

Pretpostavimo da se u njegovoj korpi nalaze samo dva dobra: Pretpostavimo da se u njegovoj korpi nalaze samo dva dobra: i i . Naravno, njegov. Naravno, njegov

izbor data možemo pratiti u dvodimenzionalnom prosotoru, kao na sledećoj slici:izbor data možemo pratiti u dvodimenzionalnom prosotoru, kao na sledećoj slici:

Grafik 2. Kriva indiferentnostiGrafik 2. Kriva indiferentnosti

88


Kada imamo u vidu aksiom (monotonost) možemo da kažemo kako je Kada imamo u vidu aksiom (monotonost) možemo da kažemo kako je

preferirano u odnosu na bilo koji vektor potrošnje koje se nalazi dole i levo od te tačke,preferirano u odnosu na bilo koji vektor potrošnje koje se nalazi dole i levo od te tačke,

jer tačka prikazuje veću potrošnju barem jednog, ako ne i dva, dobra. Isto tako svakijer tačka prikazuje veću potrošnju barem jednog, ako ne i dva, dobra. Isto tako svaki

vektor potrošnje koji se nalazi unutar šrafiranje površine koja je desno i iznad tačke,vektor potrošnje koji se nalazi unutar šrafiranje površine koja je desno i iznad tačke,

preferiran je u odnosu na tu tačku. Za vektore koji se nalaze unutar svetih površinapreferiran je u odnosu na tu tačku. Za vektore koji se nalaze unutar svetih površina

gornjeg crteža ne možemo reći u kakvom se odnosu nalaze sa kombinacijom potrošnje.gornjeg crteža ne možemo reći u kakvom se odnosu nalaze sa kombinacijom potrošnje.

Moguće je da mešu njima postoje i vektori potrošnje između kojih je potrošačMoguće je da mešu njima postoje i vektori potrošnje između kojih je potrošač

indiferentan.indiferentan.

Kriva indiferentnosti je lokus svih korpi dobara koje pružaju isti nivoKriva indiferentnosti je lokus svih korpi dobara koje pružaju isti nivo

korisnosti potrošača.korisnosti potrošača.

Mapa indiferentnosti je skup krivi indiferentnosti koje predstavljaju različiteMapa indiferentnosti je skup krivi indiferentnosti koje predstavljaju različite

nivoe korisnosti usled potrošnje različitih korpi dobara.nivoe korisnosti usled potrošnje različitih korpi dobara.22

Sledeća tabela daje nam podatke o jednoj mapi indiferentnosti.Sledeća tabela daje nam podatke o jednoj mapi indiferentnosti.

I kriva indiferen. II kriva indiferen. III kriva indiferen.

1 10 3 10 5 122 5 4 7 6 93 3 5 5 7 74 2,3 6 4,2 8 6,25 1,7 7 3,5 9 5,56 1,2 8 3,2 10 5,27 0,8 9 3 11 58 0,5 10 2,9 12 4,99 0,2

Tabela 2. Mapa indiferentnosti Tabela 2. Mapa indiferentnosti

22 Teorija cena, Stojan Babić, Milić Milovanović, Beograd, str. 194Teorija cena, Stojan Babić, Milić Milovanović, Beograd, str. 194

99


0

2

4

6

8

10

12

14

1 2 3 4 5 6 7 8 9

I kriva indiferen.

II kriva indiferen.

III krivaindiferen.

Grafik 3. Mapa indiferentnostiGrafik 3. Mapa indiferentnosti

Na osnovu podataka zaključujemo da potrošač može da vrši supstituciju uNa osnovu podataka zaključujemo da potrošač može da vrši supstituciju u

potrošnji – može da poveća potrošnju jednog dobra i da smanji potrošnju drugog, tako dapotrošnji – može da poveća potrošnju jednog dobra i da smanji potrošnju drugog, tako da

ostane na istoj krivi indiferentnosti. Ove promene u potrošnji moraju uvek biti različitogostane na istoj krivi indiferentnosti. Ove promene u potrošnji moraju uvek biti različitog

znaka jer su krive indiferentnosti negativnog nagiba.znaka jer su krive indiferentnosti negativnog nagiba.

qGranična stopa supstitucije pokazuje za koliko potrošač treba da smanji potrošnjuqGranična stopa supstitucije pokazuje za koliko potrošač treba da smanji potrošnju

drugog dobra kako bi povećao potrošnju prvog za infinitezimalni iznos, poddrugog dobra kako bi povećao potrošnju prvog za infinitezimalni iznos, pod

uslovom da ne menja nivo ukupne korisnosti.uslovom da ne menja nivo ukupne korisnosti.

Budžetska linija zajedno sa koordinatama predstavlja granice skupaBudžetska linija zajedno sa koordinatama predstavlja granice skupa

mogućih kombinacija potrošnje, kada su dati dohodak potrošača i cene tobe.mogućih kombinacija potrošnje, kada su dati dohodak potrošača i cene tobe.

Ravnoteža potrošača se ostvaruje kada izabrana kombinacija potrošnjeRavnoteža potrošača se ostvaruje kada izabrana kombinacija potrošnje

maksimizira njegovu korisnost, za dati dohodak i cene dobara.maksimizira njegovu korisnost, za dati dohodak i cene dobara.

Granično rešenje postoji u izboru potrošača kada on u ravnoteži ne trošiGranično rešenje postoji u izboru potrošača kada on u ravnoteži ne troši

najmanje jedno dobro.najmanje jedno dobro.

Za razliku od toga, najčešće se ravnoteža ostvaruje kombinacijom potrošnje dvaZa razliku od toga, najčešće se ravnoteža ostvaruje kombinacijom potrošnje dva

dobra, znači unutar budžetske linije, a ne na jednoj od kooridnatnih osa, pa kažemo da je:dobra, znači unutar budžetske linije, a ne na jednoj od kooridnatnih osa, pa kažemo da je:

Unutrašnje rešenje u izboru potrošača kada on u ravnoteži koristi pozitivneUnutrašnje rešenje u izboru potrošača kada on u ravnoteži koristi pozitivne

količine svih dobara.količine svih dobara.

1010


2.5. Teorija otkrivene preferencije2.5. Teorija otkrivene preferencije

Nastanak teorije otkrivene preferencije vezan je za kritiku teorije indiferentnosti.Nastanak teorije otkrivene preferencije vezan je za kritiku teorije indiferentnosti.

Prema shvatanjima njenih protagonista, teorija indiferentnosti koristi neke kategorije kojePrema shvatanjima njenih protagonista, teorija indiferentnosti koristi neke kategorije koje

se ne mogu uočiti prilikom posmatranja ponašanja ekonomskih subjekata. Ona takođese ne mogu uočiti prilikom posmatranja ponašanja ekonomskih subjekata. Ona takođe

koristi neke pretpostavke koje se ne mogu proveriti u praksi, pa stoga se može reći dakoristi neke pretpostavke koje se ne mogu proveriti u praksi, pa stoga se može reći da

teorija indiferentnosti korisiti izvesne metafizičke kategorije. To se pre svega odnosi nateorija indiferentnosti korisiti izvesne metafizičke kategorije. To se pre svega odnosi na

pretpostavku da pojedinac nastoji da maksimizira korisnost i da zahvaljujući tome vršipretpostavku da pojedinac nastoji da maksimizira korisnost i da zahvaljujući tome vrši

nekavko rangiranje mogućih kombinacija potrošnih dobara, odnosno, kako tvrdi torijanekavko rangiranje mogućih kombinacija potrošnih dobara, odnosno, kako tvrdi torija

indiferentnosti, uspostavlja među korpama dobara relacije indiferentnosti i preferencije.indiferentnosti, uspostavlja među korpama dobara relacije indiferentnosti i preferencije.

Na osnovu te, ničim dokazane pretpostavke, definisane su krive indiferentnosti iNa osnovu te, ničim dokazane pretpostavke, definisane su krive indiferentnosti i

uspostavljena ravnoteža potrošača.uspostavljena ravnoteža potrošača.

Potrošač ne menja svoje ukuse u određenom periodu. On se ponaša konzistentno:Potrošač ne menja svoje ukuse u određenom periodu. On se ponaša konzistentno:

ako je izabra količinu ako je izabra količinu a ne a ne koja mu je takođe bila dostupna, tada će on u istim koja mu je takođe bila dostupna, tada će on u istim

okolnostima uve da se opredeljuje za vektor potrošnje okolnostima uve da se opredeljuje za vektor potrošnje a ne za a ne za . .

Potrošač se moće navesti da kupi bilo koju kombinaciju potrošnje, samo akoPotrošač se moće navesti da kupi bilo koju kombinaciju potrošnje, samo ako

postoje odgovarajući odnos cena i dohotka.postoje odgovarajući odnos cena i dohotka.

Otkrivena preferencija označava da se potrošač opredelio za jednu od dostupnihOtkrivena preferencija označava da se potrošač opredelio za jednu od dostupnih

korpi odbara, iako propuštene kombinacije nisu skuplje od izabrane.korpi odbara, iako propuštene kombinacije nisu skuplje od izabrane.

3. DEFINICIJA TRAŽNJE

Pod tražnjom se podrazumeva određena količina i vrsta materijalnih dobara i

usluga koju su kupci spremni da kupe po odgovarajućoj ceni. Tražnja se kao i ponuda

izražava u naturalnim i vrednosnim pokazateljima.

Elementi koji deluju na strukturu i obim tražnje su:

1. sistem potreba – iza tražnje uvek stoji neka potreba mada se one kvantitativno ne

poklapaju,

2. dohodak - porast dohotka omogućava povećanje tražnje,

3. cene - što je cena robe viša, tražnja je manja, i obrnuto.

1111


Međusobni odnos cene proizvoda i tražene količine može se predstaviti preko:

a)Skale tražnje,

b)Krive tražnje - izvodi se iz skale tražnje; izražava pravilnost po kojoj će se sa

sniženjem cena povećati tražnja, i obrnuto;

c) Putem algebarske funkcije.

U ekonomskoj teoriji razlikujemo četiri razvojna oblika zakona tražnje:

1. Kurno - Maršalov zakon (Antoan Ogisten Kurno, 1838. prvi formulisao

jednačinu opšteg zakona tražnje i Alfred Maršal): T = f (c); T - tražena količina

robe, c - cena robe;

2. Valrasov zakon (Leon Valras) uvodi pretpostavku o međusobnoj zavisnosti tražnje

jedne robe i tržišnih cena ostalih roba: T = f (C1, C2, C3,…Cn) – cene svih roba.

3. Hiks - Alenov zakon (Džon Hiks - Nobelova nagrada 1972. i Roj Alen) uvode

i dohodak u analizu: T = f (C1, C2, C3,…Cn , D);

4. Mur - Šulcov zakon (Henri Mur i Henri Šulc): T = f (C1, C2, C3,…Cn , D, t) -

teoriju tražnje sa statičke prevode na dinamičku, unošenjem vremenskog elementa u

formulu.33

Potražnja je količina dobara i usluga koju su kupci spremni platiti po određenoj ceni.

Između te količine i tržišne cene postoji veza koja se naziva funkcija potražnje.

3.1. Funkcije tražnje3.1. Funkcije tražnje

Dohodno-potrošna linija je lokus ravnoteža potrošača kada se kontinuelno menjaDohodno-potrošna linija je lokus ravnoteža potrošača kada se kontinuelno menja

njegov dohodak, a stalne su cene i njegove preferencije.njegov dohodak, a stalne su cene i njegove preferencije.

Engelova kriva prikazuje odnos između dohnotka i količine jednog odbra kojuEngelova kriva prikazuje odnos između dohnotka i količine jednog odbra koju

potrošač kupuje, uz date cene i preferencije potrošača.potrošač kupuje, uz date cene i preferencije potrošača.

Cenovno-potrošna linije je lokus ravnoteža potrošača kada se kontinuelno menjaCenovno-potrošna linije je lokus ravnoteža potrošača kada se kontinuelno menja

cena jednog dobra, a konstante su ostale cene, dohodak i preferencije potrošača.cena jednog dobra, a konstante su ostale cene, dohodak i preferencije potrošača.

Funkcija tražnje jednog potrošača za nekim dobrom jeste odnos koji postoji uFunkcija tražnje jednog potrošača za nekim dobrom jeste odnos koji postoji u

ravnoteži između kupljene količine i cene, kadasu nepromenjene cene ostallihravnoteži između kupljene količine i cene, kadasu nepromenjene cene ostallih

dobara, potrošačev dohodak i njegove preferencije.dobara, potrošačev dohodak i njegove preferencije.

33 Tržišna analiza i cene, Prof. Dr Nebojša Stošič, Kosovska Mitrovica, str. 36Tržišna analiza i cene, Prof. Dr Nebojša Stošič, Kosovska Mitrovica, str. 36

1212


Grafik 4. Kriva tražnjeGrafik 4. Kriva tražnje

3.2. 3.2. Opšti zakon tražnjeOpšti zakon tražnje

Ukoliko pođemo, recimo od teorije indiferentnosti, njeni zaključci nas upućuju naUkoliko pođemo, recimo od teorije indiferentnosti, njeni zaključci nas upućuju na

to da u opštem slučaju tražnja za nekim proizvodom (to da u opštem slučaju tražnja za nekim proizvodom ( ) zavisi od cene tog proizvoda () zavisi od cene tog proizvoda (

), ali i od cena ostalih proizvoda (), ali i od cena ostalih proizvoda ( ) , kao i od dohotka potrošača) , kao i od dohotka potrošača

((yy). Tako možemo da formalno napišemo sledeći opšti zakon tražnje:). Tako možemo da formalno napišemo sledeći opšti zakon tražnje:

(1) (1)

Za svaki proizvod ponaosob možemo da napišemo funkciju tražnje. Kako imaZa svaki proizvod ponaosob možemo da napišemo funkciju tražnje. Kako ima

ukupno ukupno NN dobara koja ulaze u potrošnju ovog pojedinca, to postoji njegovih N funkcija dobara koja ulaze u potrošnju ovog pojedinca, to postoji njegovih N funkcija

tražnje. Međutim, treba da imamo u uvid i činjenicu da potrošač iskorišćava ceo svojtražnje. Međutim, treba da imamo u uvid i činjenicu da potrošač iskorišćava ceo svoj

dohodak na ova dobra, tako da lako zaključujemo kako je samo (dohodak na ova dobra, tako da lako zaključujemo kako je samo (N-1N-1) jednačina) jednačina

funkcionalno nezavisno. Drugim rečima, ako znamo količine koje je kupio potrošač,funkcionalno nezavisno. Drugim rečima, ako znamo količine koje je kupio potrošač,

automatski je određena i količina automatski je određena i količina NN-tog proizoda. Pošto važi budžetsko ograničenje, koje-tog proizoda. Pošto važi budžetsko ograničenje, koje

se iskazuje kao:se iskazuje kao:

(2) (2)

1313


Možemo tada napisati da je tražnja za Možemo tada napisati da je tražnja za NN-tim dobrom:-tim dobrom:

(3) (3)

Hiks-Leontijevljevo kompozitno dobro.Hiks-Leontijevljevo kompozitno dobro. Ako se cene grupi od Ako se cene grupi od mm dobra ( dobra (m < Nm < N))

uvek menjaju u istoj proporciji, agregatna tražnja za uvek menjaju u istoj proporciji, agregatna tražnja za mm dobara ponaša se kao da se radi o dobara ponaša se kao da se radi o

jednom dobru.jednom dobru.

Teorema nam obogućava da pojednostavimo funkciju tražnje, pa čak i da jeTeorema nam obogućava da pojednostavimo funkciju tražnje, pa čak i da je

predstavimo u prostoru u kome zavisi samo od vlastite cene i cene kompozitnog dobra.predstavimo u prostoru u kome zavisi samo od vlastite cene i cene kompozitnog dobra.

Recimo da želimo da ispitamo tražnju za privim dobrom. Tada funkciju tražnje možemoRecimo da želimo da ispitamo tražnju za privim dobrom. Tada funkciju tražnje možemo

da napišemo tako da kupljena količina prvog dobra zavisi od cene tog dobra (da napišemo tako da kupljena količina prvog dobra zavisi od cene tog dobra ( ), cene), cene

kompozitnog dobra (kompozitnog dobra ( ) i dohotka ( ) i dohotka ( yy), tj. :), tj. :

(4) (4)

Dohodno-potrošna kriva može da ima pozitivan i negativan nagib. Ukoliko onaDohodno-potrošna kriva može da ima pozitivan i negativan nagib. Ukoliko ona

skreće ka ordinati, to znači da sa rastom dohotka potrošač izdvaja relativno sve manjiskreće ka ordinati, to znači da sa rastom dohotka potrošač izdvaja relativno sve manji

iznos za kupovinu prvog dobra. Ukoliko dohodnno-potrošna kriva dobije negativaniznos za kupovinu prvog dobra. Ukoliko dohodnno-potrošna kriva dobije negativan

nagib, to znači da se kupljena količina prvog dobra smanjuje ne samo u relativnom nego inagib, to znači da se kupljena količina prvog dobra smanjuje ne samo u relativnom nego i

u apsolutnom iznosu, na osnovu čega bismo doblili negativna nagib Engelove krive (rastu apsolutnom iznosu, na osnovu čega bismo doblili negativna nagib Engelove krive (rast

dohotka izaziva smanjenje tražnje). Ukoliko dohodno-potrošna linija ima pozitivan nagib,dohotka izaziva smanjenje tražnje). Ukoliko dohodno-potrošna linija ima pozitivan nagib,

funkcija tražnje takođe ima pozitivan nagib. funkcija tražnje takođe ima pozitivan nagib.

Gifenovo dobro.Gifenovo dobro. Ukoliko je promena tražnje za nekim dobrom istog znakaUkoliko je promena tražnje za nekim dobrom istog znaka

kao i promena cene, uz ostale nepromenjene okolnosti, tada se radi o Gifenovomkao i promena cene, uz ostale nepromenjene okolnosti, tada se radi o Gifenovom

dobru.dobru.

Valja istaći da jedan proizvod ne mora stalno da se ponaša kao Gifenovo dobro.Valja istaći da jedan proizvod ne mora stalno da se ponaša kao Gifenovo dobro.

On može samo u određenom domenu cene da se ponaša tako da sa rastom cene rasteOn može samo u određenom domenu cene da se ponaša tako da sa rastom cene raste

tražnja, ali da se sa daljim rastom cene može dobiti funkcija tražnje sa normalnimtražnja, ali da se sa daljim rastom cene može dobiti funkcija tražnje sa normalnim

nagibom. nagibom.

4. ELASTIČNOST TRAŽNJE4. ELASTIČNOST TRAŽNJE

1414


Elastičnost tražnje za nekim dobrom reflektuje se na ponašanje ukupnog izdatka

na to dobro kako se cena menja. Pod ukupnim izdacima se smatraju troškovi za to dobro

pri svakoj ceni, što predstavlja proizvod cene i nabavljene količine. Kada je elastičnost

veća od 1, ukupni izdatak će rasti ako cena pada, budući da tražena količina raste u

većem procentu od cene. Ako je elastičnost manja od 1, ukupni izdatak će biti manji pri

niskim cenama nego pri visokim, jer će smanjenje cene za rezultat imati proporcionalno

manji porast tražene količine. Ako je pak elastičnost jednaka 1, relativne promene u ceni i

traženoj količini biće jednake pa će i ukupni izdatak biti isti. Bez obzira na cenu,

elastičnost zavisi od:

1. prvog stepena nužnosti ili luksuznosti tog dobra

2. drugog stepena dostupnosti supstituta

3. relativnog udela tog dobra u ukupnim izdacima potrošača

4. vremena koje stoji na raspolaganju kao odgovor na promenu cena.44

4.1. Cenovna elastičnost4.1. Cenovna elastičnost

Cenovna elastičnost tražnje određenog proizvoda data je kao odnosCenovna elastičnost tražnje određenog proizvoda data je kao odnos

procentualne (relativne) promene kupljene količine i procentualne promene cene,procentualne (relativne) promene kupljene količine i procentualne promene cene,

pod uslovom da su cene ostalih proizvoda neizmenjene, kao i preferencije i dohocipod uslovom da su cene ostalih proizvoda neizmenjene, kao i preferencije i dohoci

potrošača.potrošača.

Kako funkcija tražnje uvek ima negativna nagib (efekat supstitucije negativna), toKako funkcija tražnje uvek ima negativna nagib (efekat supstitucije negativna), to

možemo da stavi ispred koeficijenta elastičnosti tražnje možemo da stavi ispred koeficijenta elastičnosti tražnje EE, znak minus, kako bi smo uvek, znak minus, kako bi smo uvek

dobijali pozitivnu vrednost koeficijenta. Odnosno pisaćemo da je prema definicijidobijali pozitivnu vrednost koeficijenta. Odnosno pisaćemo da je prema definiciji

koeficijent elastičnosti tražnje jednak:koeficijent elastičnosti tražnje jednak:

(1) (1)

44 Tržišna analiza i cene, Prof. Dr Nebojša Stošić, Kosovska Mitrovica, str. 20Tržišna analiza i cene, Prof. Dr Nebojša Stošić, Kosovska Mitrovica, str. 20

1515


Cenovna elastičnost tražnje je svojstvo potražnje da se menja pod uticajem

promene cena uz pretpostavku ceteris paribus. Možemo je takođe označiti simbolom

Ed,p (Price elasticity of demand).

Izražavamo je kao odnos između procentualne promene tražene količine (Qd) i

procentualne promene cena C.

Ed,p = % promena Qd/ % promena P (2)

Cenovna elastičnost tražnje može biti direktna i unakrsna. Direktna elastičnost

tražnje pokazuje kako tražnja za nekim proizvodom reaguje na promenu cene tog

proizvoda. Elastičnost tražnje je manja ako je pri datoj promeni cene proizvoda manja i

promena tražene količine robe, i obrnuto. Meri se koeficijentom elastičnosti, koji se može

definisati kao odnos između procentualne promene u količini tražene robe i procentualne

promene cene tražene robe:

(3)

Edx - koeficijent direktne elastičnosti tražnje, Tdx - početna količina tražnje

robe x, ΔTdx - promena u obimu tražnje robe x, Cx - tržišna cena robe x, Δ Cx -

promena u tržišnoj ceni robe x.

4.2.Elastičnost u luku4.2.Elastičnost u luku

U praksi često ne poznajemo analitički oblik funkcije tražnje, pa ne možemoU praksi često ne poznajemo analitički oblik funkcije tražnje, pa ne možemo

tačno da izračunamo ni koeficijent elastičnosti u jednoj ili ivše tačak. Običnotačno da izračunamo ni koeficijent elastičnosti u jednoj ili ivše tačak. Obično

raspolažemo samo sa podacima o kupljenoj količini pri datoj ceni. Recimo da je cena bilaraspolažemo samo sa podacima o kupljenoj količini pri datoj ceni. Recimo da je cena bila

, kada je , kada je , zatim je cena pala na , zatim je cena pala na , a kupljena količina povećana na , a kupljena količina povećana na

. Promena na cene je . Promena na cene je , a promena količine , a promena količine . Ako pođemo od. Ako pođemo od

provobitne cene, koeficijent elastičnosti tražnje je:provobitne cene, koeficijent elastičnosti tražnje je:

1616


(4) (4)

Na osnovu čega zaključujemo da je tražnja elastična (Na osnovu čega zaključujemo da je tražnja elastična (E>0E>0). Ukoliko pak, pođemo od). Ukoliko pak, pođemo od

podataka o kasnije kupljenim količinama, dobićemo:podataka o kasnije kupljenim količinama, dobićemo:

(5) (5)

Koeficijent elastičnosti tražnje u ovom slučaju je manji od jedan, na osnovu čegaKoeficijent elastičnosti tražnje u ovom slučaju je manji od jedan, na osnovu čega

zaključujemo da je tražnja neelastična. Kako se radi o jednoj te istoj funkciji tražnje,zaključujemo da je tražnja neelastična. Kako se radi o jednoj te istoj funkciji tražnje,

trebalo bi da dobijemo jedinstvenu vrednost koeficijenta, bez obzira od kojih podatakatrebalo bi da dobijemo jedinstvenu vrednost koeficijenta, bez obzira od kojih podataka

krenuli. Taj problem se rešava korišćenjem obrasca za lučnu elastičnost tražnje, odnosnokrenuli. Taj problem se rešava korišćenjem obrasca za lučnu elastičnost tražnje, odnosno

korišćenjem aritmetičke sredine za količinu i cenu. Tako dj koeficijent elastičnosti tražnjekorišćenjem aritmetičke sredine za količinu i cenu. Tako dj koeficijent elastičnosti tražnje

u luku definisan kao:u luku definisan kao:

(6) (6)

Korišćenjem ovog obrasca u gornjem primeru, dobijamo istu vrednost koeficijentaKorišćenjem ovog obrasca u gornjem primeru, dobijamo istu vrednost koeficijenta

leastičnosti tražnje, bez obzira iz koje tačke na krivi tražnje krećemo, tj. :leastičnosti tražnje, bez obzira iz koje tačke na krivi tražnje krećemo, tj. :

(7) (7)

4.3. Unakrsna elastičnost4.3. Unakrsna elastičnost

Dosadašnju analizu smo sprovodili koristeći pretpostavku da su nepromenjeniDosadašnju analizu smo sprovodili koristeći pretpostavku da su nepromenjeni

ukusi potrošača, njihov dohodak, kao i cene svih ostalih proizvoda. Kao što nam je većukusi potrošača, njihov dohodak, kao i cene svih ostalih proizvoda. Kao što nam je već

poznato na osnovu opšteg zakona tražnje, tražnja za svakom proizvodom menja se usledpoznato na osnovu opšteg zakona tražnje, tražnja za svakom proizvodom menja se usled

promene jedne od ovih veličina. Recimo da je cena dobra koje posmatramo fiksna, kao ipromene jedne od ovih veličina. Recimo da je cena dobra koje posmatramo fiksna, kao i

1717


dohodak i ukusi potrošača, ali je došlo do promene tražnje usled promene cene nekogdohodak i ukusi potrošača, ali je došlo do promene tražnje usled promene cene nekog

drugog proizvoda. drugog proizvoda.

Taj uticaj merimo primenom koeficijenta unakrsne elastičnosti tražnje:Taj uticaj merimo primenom koeficijenta unakrsne elastičnosti tražnje:

Unakrsna elastičnost tražnje za dato dobro je procentualna promenaUnakrsna elastičnost tražnje za dato dobro je procentualna promena

kupljene količine usled određene procentualne promene cene nekog drugog dobra,kupljene količine usled određene procentualne promene cene nekog drugog dobra,

uz nepromenjuenu vlastitu cenu, nepromenjene cene ostalih dobara, nominalniuz nepromenjuenu vlastitu cenu, nepromenjene cene ostalih dobara, nominalni

dohodak i ukuse potrošača.dohodak i ukuse potrošača.

Koeficijent unakrsne elastičnosti za dva dobra Koeficijent unakrsne elastičnosti za dva dobra i i i i j j ( ( ) možemo napisati kao:) možemo napisati kao:

(8) (8)

Unakrsna elastičnost tražnje treba da pokaže kako tražnja za jednom vrstom roba

reaguje na promenu cene neke druge robe, meri se koeficijentom elastičnosti koji se

dobija kada se relativna promena tražene količine 1 proizvoda stavi u odnos sa relativnim

promenama cene drugog proizvoda:

(9)

Ako je Edx/y = 0 => na tražnju robe x, ne utiče promena u ceni robe y (inferiorna dobra),

ako je Edx/y > 0 - robe supstituti - elastična tražnja (one koje zadovoljavaju istu

čovekovu potrebu, mada se razlikuju po svojim svojstvima - zamena originala

surogatima), a ako je Edx/y < 0 - komplementarna dobra - neelastična tražnja (ne mogu

se trošiti nezavisno jedna od drugih: pad cene jedne dolazi do porasta cene druge)

Međutim važi i suprotno. Moguće je meriti i kako će cene robe y uticati na tražnju za

robom x.

Da bi smo to sameravali koristimo sledeći obrazac:

1818


(10)

Na primer, maslac se lako može zameniti margarinom, pa tražnja za jednim dobrom

zavisi od cene drugog.

Kada su dobra supstituti, porast cene margarina čini maslac jeftinijim u poređenju sa

margarinom, prouzrokujući porast tražnje za maslacem, pa je unakrsna elastičnost

tražnje pozitivna.

Kod komplementarnih dobara, gde je potrošnja povezana, na primer, benzin i motorna

ulja, porast cene jednog dobra smanjuje potrošnju drugog, pa je unakrsna elastičnost

tražnje negativna. Ako cena benzina poraste, smanjuje se tražnja – vozači manje

voze kola na benzin, a time se smanjuje i potrošnja, odnosno tražnja za motornim uljima.

4.4.Međuzavisnost cena4.4.Međuzavisnost cena

Ukoliko tražnja jednog proizvoda ispoljava uticaj na tražnju za drugim dobrom,Ukoliko tražnja jednog proizvoda ispoljava uticaj na tražnju za drugim dobrom,

tada će u tržišnoj privredi neizbežno doći do promene cene drugog dobra. Tutada će u tržišnoj privredi neizbežno doći do promene cene drugog dobra. Tu

međuzavisnost meri sledeći koeficijent:međuzavisnost meri sledeći koeficijent:

Koeficijent međuzavisnosti cena izražava procentualnu promenu cene jednogKoeficijent međuzavisnosti cena izražava procentualnu promenu cene jednog

dobra usled procentualne promene cene nekog drugog dobra, uz ostaledobra usled procentualne promene cene nekog drugog dobra, uz ostale

nepromenjene okolnosti.nepromenjene okolnosti.

Prema definiciji ovaj koeficijent je:Prema definiciji ovaj koeficijent je:

(11) (11)

Ukoliko sa padom cene Ukoliko sa padom cene jj-tog dobra raste njegova tražnja i to dovodi do rasta-tog dobra raste njegova tražnja i to dovodi do rasta

tražnje za tražnje za ii-tim dobrom, tada će doći i do porasta cene ovog poslednjeg. U tom slučaju-tim dobrom, tada će doći i do porasta cene ovog poslednjeg. U tom slučaju

bismo dobili negativnu vrednost ovog koeficijenta i zaključili bismo da su dobrabismo dobili negativnu vrednost ovog koeficijenta i zaključili bismo da su dobra

1919


komplementi. Ako, pak pad cene komplementi. Ako, pak pad cene jj-tog proizvoda i adekvatan rast njegove tražnje,-tog proizvoda i adekvatan rast njegove tražnje,

smanjuje tražnju za smanjuje tražnju za ii-tim dobrom, cena ovog poslednjeg će morati da padne. Koeficijent-tim dobrom, cena ovog poslednjeg će morati da padne. Koeficijent

međuzavisnosti cena je u tom slučaju pozitivna, odnosno dva dobra su supstituti.međuzavisnosti cena je u tom slučaju pozitivna, odnosno dva dobra su supstituti.

4.5. Dohodna elastičnost4.5. Dohodna elastičnost

Dohodna elastičnost tražnje je odnos procentualne promene tražnje nekogDohodna elastičnost tražnje je odnos procentualne promene tražnje nekog

proizvoda i procentualne promene dohotka, uz nepormenjene sve cene i ukuseproizvoda i procentualne promene dohotka, uz nepormenjene sve cene i ukuse

potrošača.potrošača.

Ovaj koeficijent elastičnosti ćemo iskazati sledećim simbolima:Ovaj koeficijent elastičnosti ćemo iskazati sledećim simbolima:

(12) (12)

Uočavamo da ovaj izraz takođe nema predznak, jer ne znamo unapred kako će reagovatiUočavamo da ovaj izraz takođe nema predznak, jer ne znamo unapred kako će reagovati

tražnja na promenu dohotka. tražnja na promenu dohotka.

5. ZAKLJUČAK5. ZAKLJUČAK

2020


Iz svega sto sam naveo u svom seminarskom radu mogu zaključiti da je funkcija Iz svega sto sam naveo u svom seminarskom radu mogu zaključiti da je funkcija

tražnje uvek mora imati negativan nagib i da dodatna količina nekog dobra može se tražnje uvek mora imati negativan nagib i da dodatna količina nekog dobra može se

realizovati na tržištu samo ako prodajne cene budu niže.realizovati na tržištu samo ako prodajne cene budu niže.

Takođe, veoma je važno zaključiti da je elastičnost tražnje jačina reakcije tražene Takođe, veoma je važno zaključiti da je elastičnost tražnje jačina reakcije tražene

količine nekog dobra na promene cene tog dobra, uz uslov da ostale stvari su jednake.količine nekog dobra na promene cene tog dobra, uz uslov da ostale stvari su jednake.

Cenovna elastičnost tražnje meri osetljivost tražene količine na promene cena, i Cenovna elastičnost tražnje meri osetljivost tražene količine na promene cena, i

ona obično ima negativnu vrednost, zbog činjenice da rast cena ima za posledicu ona obično ima negativnu vrednost, zbog činjenice da rast cena ima za posledicu

smanjenje tražnje.smanjenje tražnje.

6. LITERATURA6. LITERATURA

2121


1.1. Stojan Babić, Milić Milovanović, Teorija cena, Ekonomski fakultet, Beograd Stojan Babić, Milić Milovanović, Teorija cena, Ekonomski fakultet, Beograd

2001. godine2001. godine

2.2. Prof. Dr Nebojša Stošić, Tržišna analiza i cene, Ekonomski fakultet, Kosovska Prof. Dr Nebojša Stošić, Tržišna analiza i cene, Ekonomski fakultet, Kosovska

Mitrovica, 2007. godineMitrovica, 2007. godine

3.3. Prof. Dr Nebojša Stošić, Skripta – Tržišna analiza i cene, Ekonomski fakultet, Prof. Dr Nebojša Stošić, Skripta – Tržišna analiza i cene, Ekonomski fakultet,

Kosovska Mitrovica.Kosovska Mitrovica.

4.4. http://www.bbs.edu.rs/prof_predmet/jovo_jednak/predavanja2008http://www.bbs.edu.rs/prof_predmet/jovo_jednak/predavanja2008

2222

Documents

Traznja