K. G. Jung jedan je od najdubljih i ujedno najspor-nijih nau~nika i mislilaca drugog milenijuma ~iji uticajna savremenu misao o ~oveku vremenom ja~a i raste.

Otkuda to da je ovaj mra~an mislilac danas zanim-ljiv kako stru~njacima tako i {irokoj publici? [ta je tou njegovom delu {to je u dosluhu s duhom vremena usvetu i, posebno, sa stanjem kod nas, u Srbiji? Zarnije neobi~no da je savremeni, pozitivisti~ki orijentisan~ovek zainteresovan za jednog velikog mistika? A po-sebno je zanimljivo pitanje kako to da na{i ljudi uvreme bolne dru{tvene tranzicije imaju interesovanjeza hermeti~ne i ezoteri~ne Jungove knjige, kao {to su:Psihologija i alhemija (1998), Simboli preobra`aja (2005),O lete}im tanjirima (2000), Civilizacija na prelasku (2006),Arhetipovi i kolektivno nesvesno (2003), Mysterium co-niuncionis, III (2000200), ^ovek i njegovi simboli(1996), Alhemijske studije (1997), Ajon (1996), Se}a-nja, snovi, razmi{ljanja (1995), Paracelzus kao duhov-

na pojava (1989) i sli~ne.

Pre nego {to poku{amo da odgovorimo na to pitanjemoramo da se zapitamo: Ko je, zapravo, bio Jung?

@ivot i dela

Karl Gustav Jung ro|en je 1875. godine u [vajcarskoj.Zavr{io je studije medicine, mada je prvobitno `eleo

da studira filologiju i arheologiju.

137

@ARKO TREBJE[ANIN

UDK 159.964.2 Jung K. G.

Prvi njegov zna~ajni rad (doktorska teza) bio je Prilogpoznavanju psihologije i patologije takozvanih okultnihfenomena (1902). A prvi njegov trajan doprinos prou-~avanju nesvesnog bila je studija Eksperimentalno is-tra`ivanje asocijacija zdravih (1904). Ve} ovde se vidirazapetost Junga izme|u pozvanja mistika i poziva

eksperimentalnog nau~nika.

Junga je privukla psihoanalizi Frojdova knjiga Tu-ma~enje snova. Godine 1906. stupa u prepisku s Froj-dom, da bi ga slede}e godine posetio u Be~u, gde se uuzbudljivom razgovoru s tvorcem psihoanalize zadr-

`ao vi{e od dvanaest ~asova!

Jung je svoj originalni teorijski put nagovestio 1912.knjigom Preobra`aji i simboli libida u kojoj koncep-tualizuje libido kao op{tu psihi~ku i `ivotnu energiju(a ne seksualnu) i udara temelje nove teorije, poznate

kao analiti~ka ili kompleksna psihologija .

Godine 1913. Jung je napustio ne samo Frojda ve} isvoje mesto na klinici i na univerzitetu, kako bi sepotpuno predao praksi i istra`ivanju mitova, bajki,obi~aja, gnoze, spiritizma i drugih okultnih u~enja.Raskid s Frojdom ga je ozbiljno psihi~ki uzdrmao;do`iveo je veliku psihi~ku krizu koju je prevazi{ao

tako {to se hrabro suo~io sa svojim nesvesnim.

Poslednje dve decenije Jung se sve vi{e interesuje zaezoteri~ne nauke, alhemiju i astrologiju, kao i za du-hovne probleme savremenog sveta. Upravo tada je inapisao knjige o kojima govorimo: Ajon (1951/1996),Mysterium coniuncionis, III (19551956/20002001),

Alhemijske studije (1997).

Jungova zaokupljenost duhovnim problemima

Problem je, dakle, slede}i: [ta savremeni ~ovek viso-korazvijene, hiperracionalisti~ke zapadne civilizacije, alii na{ ~ovek na po~etku tranzicije u tehnolo{ki razvijenodru{tvo, tra`i u ezoteri~nom Jungovom delu ~ije su gla-vne teme i problemi mitovi, simboli, snovi, okultizam,

magija, astrologija i alhemija?

Istra`ivanje mitova

Mitove Jung smatra nekom vrstom velikih, kolektiv-nih snova. Tvorac kompleksne psihologije prou~avaoje veoma raznovrsne mitove (drevnih civilizacija, ali imitove modernog civilizovanog ~oveka) i svuda je na-

138

@ARKO TREBJE[ANIN

lazio iste tipove mitova (npr. o kra|i vatre, spasavanjuprinceze) i iste simbole (npr. to~ak, drvo), {to govori

da jedan te isti mitotvora~ki duh gradi mitove.

Mit i simbol mo}na su sredstva spoznaje onog {to jesu{tinsko u Kosmosu i u ^oveku. Oni nisu proizvoljniprodukti svesti, ve} spontano nastaju iz neznanih du-bina kolektivno nesvesnog. Mitove ~ovek ne stvara,

ve} ih pro`ivljava kao otkrovenje, smatra Jung.

Simbol, po prirodi polivalentan, vi{ezna~an, razli~it jeod znaka. Simbol je konkretna ~ulna slika nekog spo-lja{njeg objekta koja upu}uje na ne{to {to je nevid-ljivo, unutra{nje, subjektivno (Jung, Arhetipovi i ko-lektivno nesvesno, Atos, Beograd, 2003). Simbol, uvidu slike nekog poznatog predmeta ili bi}a, pred-stavlja najbolji vidljivi izraz ne~eg {to je su{tinski ne-poznato, transcendentno i u na~elu nesaznatljivo.Ono {to se ne mo`e racionalno saznati i objasnitipojmovima, mo`e se intuitivno razumeti ili makar na-slutiti simbolima i slikama. Pojmovi su jednozna~ni,a slike i simboli su vi{ezna~ni (Jung, Psiholo{i tipovi,

Matica srpska, Novi Sad, 1984).

Od po~etka modernog doba, posebno od vremenaprosvetiteljstva, upozorava Jung zajedno s nekolici-nom antropologa i istori~ara religije, simboli i mitskeslike bili su potcenjeni, prezreni i gurnuti na marginu.Zapravo, oni su bili gurnuti u nesvesno savremenog~oveka, gde je dubinska psihologija otkrila `ivu i ras-ko{nu riznicu mitolo{kih slika. Ovi simboli potisnuti unesvesno, me|utim, nisu i{~ezli, ve} su se samo skrili ina{li uto~i{te u knji`evnosti, filmu i proizvodima ma-sovne kulture. Mitove i simbole ~ovek mo`e obez-vrediti, osakatiti, ali ih nikada na mo`e iskoreniti.Jedan od ovih univerzalnih mitova jeste mit o junakukoji simboli~ki predstavlja put unutra{njeg sazrevanjai stoga je omiljen u mladala~kom dobu. Upravo zatosu mladi opsednuti mitskom pri~om o junaku koja jesi`e mnogih avanturisti~kih, kriminalisti~kih romana,filmova i stripova (poput Robina Huda, Supermena,

D`emsa Bonda ili Harija Potera).

Potiskivanje, poku{aj uklanjanja simbola i mitskih slikane samo da je uzaludan, iluzoran nego i vrlo opasanpoduhvat, o ~emu svedo~i uspon totalitarnih ideo-logija u Evropi 20. veka i Drugi svetski rat. Kao re-zultat potiskivanja i slabljenja hri{}anskog mita, u Ne-ma~koj se tokom tre}e decenije 20. veka iz kolek-

@ARKO TREBJE[ANIN

139

tivnog nesvesnog Nemaca iznedrio mit o staroger-manskom bo`anstvu. U knjizi Eseji o savremenim do-ga|anjima Jung ka`e da je nacizam rezultat dubokeregresije masa na arhetipove kolektivnog nesvesnog.Posle razo~aranosti u nedelotvorno hri{}anstvo, du-boko potisnuti arhetip krvo`ednog Votana izronio jeiz podzemlja germanske psihe i zaposeo kolektivnusvest izazivaju}i pomamu, ludilo Nemaca, furor teu-tonicus, smatra Jung. Votan je bog mahnitosti, vo|abesnih ratnika koji spopada ljude i izaziva u njimanemir, bes i destruktivnost (Jung, Eseji o savreme-nim dogadjajima, u: Civilizacija na prelasku, Atos,

Beograd, 2006).

Analiza korena i prirode religije

Po Jungu, su{tina religije jeste u do`ivljaju numinoz-nog, tj. opa`anju onostranih sila koje vladaju ~ove-kom i upravljaju njegovom sudbinom. Mo}ni uticajNesvesnog i njegovih simbola pona{anja pojedinca je,prema tome, smatra Jung, religiozna pojava par excel-lence. Religijski obredi, dogme, predstave i simboliizraz su kolektivnog nesvesnog, njegove mudrosti i,posebno, arhetipa Boga (Sunce, Hieros Gamos, Man-

dala, Uroboros).

Mit i religija, naro~ito danas, u doba nihilizma i cini-~nog negiranja svih vrednosti i obezvre|ivanja ideala,imaju svoj zna~aj i smisao, smatra Jung. Onaj ko po-seduje religijsko iskustvo, taj poseduje veliku riznicujedne stvari koja mu je postala izvorom `ivota, smislai lepote, i koja je svetu i ~ove~anstvu dala jedan novisjaj. Taj je u posedu pistisa i spokoja. (...) Postoji lidoista neka bolja istina o poslednjim stvarima od onekoja ~oveku poma`e da `ivi? To je razlog zbog ~ega jatako pomno posve}ujem svoju pa`nju simbolima kojeje nesvesno stvorilo. Oni predstavljaju ono jedino {toje u stanju da uveri kriti~ki duh modernog ~oveka(Psihologija i religija, Matica srpska, Novi Sad, 1984,

str. 202203).

Prou~avanje tajnog jezika alhemije

Jung je, iz istih razloga, decenijama s mukom ali istra{}u de{ifrovao te{ko razumljive starokineske i sred-njovekovne arapske i evropske alhemijske tekstove isimbole u kojima su se ponavljale zagonetne re~i iizrazi: lapis, prima materia, solve et coagula, Mercurius.

140

@ARKO TREBJE[ANIN

Veliki trud odgonetanja ovih hermeti~kih tekstovaurodio je plodom. U njima alhemi~ari, opisuju}i pro-ces transmutacije, pretvaranja prvobitne materije uzlato, zapravo, simboli~kim jezikom govore o unu-tra{njem duhovnom preobra`aju li~nosti i dostizanju

celovitosti, potpunosti.

Li~nost se na tegobnom putu samorazvoja ili indi-viduacije susre}e s brojnim arhetipovima, dok ne do-spe do svog unutra{njeg sredi{ta, do arhetipa Sopstva

koji je ujedno i imago Dei.

Ajon je Jungova temeljna, kompleksna i obuhvatnarasprava o arhetipovima koji ~ine strukturu nesves-nog dela li~nosti, a to su: Senka, Anima/Animus i Sop-stvo. Arhetip Senke jeste nesvesni, nepriznati, mra~nii inferiorni deo li~nosti, koji ego odbacuje, `igo{e iprojektuje ili ne zapa`a. Anima je mo}ni `enski, maj-~inski ~inilac (eros) u mu{koj, a Animus mu{ki, o~in-ski (logos) u `enskoj psihi. Posebna pa`nja u ovomdelu posve}ena je najzna~ajnijem arhetipu, Sopstvu(Jastvu ili Jasredi{tu) i njegovim simbolima u zapad-noj kulturi. Bo`anske sile, arhetipske slike i ideje Bo-ga prebivaju u ~oveku, ta~nije u samoj sr`i njegovog

bi}a, u njegovom Sopstvu.

Po Jungu, Sopstvo je arhetip celine, sklada i potpu-nosti kojem li~nost stremi u procesu samospoznaje.Ovaj arhetip predstavlja istinsko, najdublje sredi{tecelokupne, svesne i nesvesne li~nosti. Sopstvo ili Ja-stvo jeste nadli~ni, transcedentni ~inilac u nesvesnomli~nosti. Ono je po sebi nepredstavljivo, ali se ispo-ljava kroz drevne predstave, ideje i simbole u religiji,

mitovima, obredima, bajkama, snovima i vizijama.

Neki od najpoznatijih, univerzalnih simboli Sopstvajesu: mandala, kamen mudrosti, ~etvorstvo, biser, zlato,cvet, vrt i Sunce. Ovo najdublje, nadli~no Sredi{te li-~nosti ujedno je i arhetip Boga. U na{oj, judeohri-{}anskoj kulturi najuticajniji simboli Sopstva su Hri-stos i riba. Jung je u ovoj studiji stavio sebi u zadatakda, na osnovu bri`ljivog istra`ivanja gnosti~kih, alhe-mijskih i hri{}anskih simbola ribe (simbolizuje obno-vu, plodnost, bla`enstvo, besmrtnost) i Raspetog (sim-bol vaskrsenja, jedinstvenosti, celovitosti, ve~nosti, car-stva nebeskog), rasvetli onu tamnu metamorfozu udubinama psihe koja se odigrala za vreme hri{}an-

skog eona.

@ARKO TREBJE[ANIN

141

Nelagodnost u savremenom svetu:smisao poznavanja simbola, mitova i religije

za dana{njeg zapadnog ~oveka

Mada to nije vidljivo na prvi pogled, mnoga od ovihnajzna~ajnijih Jungovih otkri}a i u~enja (o simbolima,arhetipovima, religiji, alhemiji), koja su sr` njegove du-binske psihologije, izvrsno korespondiraju s na{imvremenom i predstavljaju dragocenu podr{ku dezori-

jentisanom savremenom pojedincu.

Za Junga je dubinska psihologija nauka nad naukama,prava osnova za razmatranje onih su{tinskih duhov-nih problema, kao {to su problemi dobra i zla, bes-mrtnosti, svetog, onostranog, smisla `ivota i mnogihdrugih. Ube|en sam da je istra`ivanje du{e naukabudu}nosti. Psihologija je, takore}i, najmla|a prirod-na nauka i nalazi se tek na po~etku svog razvoja. Aliona je takva nauka koja nam je najpotrebnija, jer sepostepeno sve jasnije ispostavlja da ni glad, ni zemljo-tresi, ni mikrobi, ni karcinomi nisu najve}a opasnost,nego je to ~ovek ~oveku, i to zbog toga {to ne postojidovoljna za{tita od psihi~kih epidemija koje delujumnogo razornije od najve}ih elementarnih nepogoda.Stoga bi u najve}oj meri bilo po`eljno da se znanjetoliko pro{iri da bi ljudi mogli da shvate odakle imprete najve}e katastrofe, upozorio je Jung svoje slu-

{aoce na jednom seminaru u Bazelu.

Savremeni zapadni ~ovek dostigao je veliko tehni~kosavr{enstvo; njegov razum je hipertrofirao, ali su zatonjegovi mnogi duhovni potencijali (mitsko mi{ljenje,imaginacija i ose}anje numinoznog) atrofirali. Ovajmoderni ~ovek, li{en prezrenih mitskih slika i ima-ginacije, odse~en je od svoje najdublje prirode i stvar-nosti `ivota. Jung je ~esto upozoravao koliko je {tetnoi opasno gu{iti ma{tu i preteranim razvojem svesnog iracionalnog stava stvarati neravnote`u u psihi. U pe-riodima duhovne krize, kada ~ove~anstvo dospeva u}orsokak zahvaljuju}i svom jednostranom razvoju,po~inju da rade spasonosne sile kolektivnog nesve-snog i iznenada se pojavljuju arhetipske slike i simbolikoji nude izlaz. Upravo tada, u periodima nesnala-`enja, psihi~ke smetenosti i duhovne konfuzije, javljase simbol mandale koji predstavlja savr{eni kosmi~ki,moralni, duhovni i psihi~ki red a ujedno i sredstvo da

se haos prevede u skladan poredak.

142

@ARKO TREBJE[ANIN

Zapadni ~ovek danas izgleda, ipak, po~inje da shvatada ne mo`e bez mitova i simbola, da razum i poj-movno mi{ljenje nisu dovoljni. Zato, posebno od po-lovine 20. veka zapo~inje veliko interesovanje za sve{to je mitsko, simboli~no, egzoti~no, {to prevazilazirazum i tehni~ko znanje, a {to je dugo bilo prezreno iismejano. Jedan od novih, savremenih mitova jestemit o NLO. Jung je u dubokoj starosti objavio knjigu

posve}enu pojavi NLO-a.

Pojavu zagonetnih NLO-a, on najpre prou~ava kaosvojevrsne glasine ili vizije koje imaju neke zapanju-ju}e sli~ne, tipske odlike (tajanstveni objekat je sfe-ri~nog oblika, ~esto u vidu diska, presijava se ili svetlible{tavom svetlo{}u). Ali, i cela pri~a o lete}im tanji-rima ima u osnovi istu narativnu matricu (neo~ekiva-na pojava NLO-a na pustom mestu, kratkotrajno uspo-stavljanje kontakta ljudi s intelektualno superiornimvanzemaljcima, njihove poruke zemljanima i, najzad,iznenadan odlazak u dubine svemira). Istu ovu pojavu,zatim, razmatra na osnovu analize jednog uzorka sno-va savremenih ljudi. Ogromno nebo i beskrajne dubinekosmosa, odakle se pojavljuje NLO, simbolizuju pro-strano kolektivno nesvesno. A sami lete}i tanjiri sim-bolizuju ono bo`ansko, zastra{uju}e, zadivljuju}e i sa-vr{eno. Najzad, motiv lete}ih tanjira javlja se u savre-menim slikarskim delima u vidu izdanka prastarogsimbola mandale koji upu}uje na red, savr{enstvo,sklad i potpunost. Predstava i vizija NLO-a je, posvojoj prirodi, parareligijski fenomen koji se javlja uumu savremenog pojedinca, koji veruje da se oslo-bodio svih zabluda religije! Ovaj savremeni mit o lete-}im tanjirima, me|utim, ubedljivo svedo~i o skrivenojduhovnoj i religijskoj `udnji savremenog zapadnog~oveka, koji `ivi u tehni~ki i tehnolo{ki nadmo}nomali desakralizovanom svetu iz kojeg su ma{ine pro-

gnale mitske slike i simbole.

Jung je svoju misiju modernog mislioca, autenti~nogmistika i proroka video u iznala`enju terepautskihsredstava za duhovno ozdravljenje savremenog ~o-veka koji je zanemario, potisnuo mitske slike i zabo-ravio ezoteri~na znanja. Ozdravljenje se mo`e posti}ipostepenim i neprestanim osve{}ivanjem zaborav-

ljenog mitskog blaga u kolektivnom nesvesnom.

Sada se ve} nazire odgovor na ono pitanje s po~etkateksta: {ta to tra`i u Jungovom delu savremeni ~ovek

@ARKO TREBJE[ANIN

143

koji je zastra{en, bezvoljan i ~ija je glavna briga, ~inise, materijalno blagostanje? Upravo u vremenu op{tekrize i anomije, u ljudima narasta potreba za ~vrstimosloncima i okvirom orijentacije. Nemo}ni i usamljenipojedinac, no{en mo}nim dru{tvenim silama, opas-nostima od rata, terorizma, side, globalizacije i ni-hilizma, gotovo nagonski, nesvesno, okre}e se davnozaboravljenim simbolima i slikama u mitovima, sno-vima, bajkama, religiji, alhemiji, astrologiji, posebnosimbolima celovitosti, jedinstva (mandala, to~ak, krst,kamen, zlato). A time se i ne znaju}i, zapravo, obra}amo}nim arhetipovima kolektivno nesvesnog koji subezvremeni me|a{i i putokazi u bespu}u i orijentiri u

vremenu pometnje.

Jung je, dakle, privla~an savremenom fragmentisa-nom i neurotizovanom zapadnom intelektualcu, ali ina{em zbunjenom i dezorijentisanom ~oveku, upravozato {to mu nudi jednu slo`enu i ure|enu sliku va-seljene, {to mu poma`e da maksimalno mogu}no do-segne unutra{nji sklad, jedinstvo i potpunost li~nosti, i{to mu, najzad, nagove{tava put ka smislu i spasenju.

144

@ARKO TREBJE[ANIN