Treći Rajh i Zemlje Jugoist. Evrope

8/11/2019 Trei Rajh i Zemlje Jugoist. Evrope

1/427


2/427

EVROPA UOI I PO ZAVRETKU PRVOG SVETSKOG RATA


3/427


4/427

I Z D A V A I :

VOJNOIZDAVACKI ZAVOD,

naelnik pukovnik ORE STANI

BALKANOLOSKI INSTITUT SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI,

urednik dop. lan SANU prof. dr RADOVAN SAMARDI

Izdavaka radna organizacija PROSVETA OOUR izdavaka delatnost


5/427

Dr DUAN LUKA

TREI RAJH I ZEMLJE


6/427

RATNA PROLOST NARODA I NARODNOSTIJUGOSLAVIJE

KNJIGA DVESTACETRDESETPETA

UREIVAKI ODBOR

RAHMIJA KADENI, general-pukovnik-predsjednik; lanovi: ALI UKRIJA; RISTO DUNOV; DAKO PUA, general-pukovnik; IKA STOJI, general- -potpukovnik; FABIJAN TRGO, general-potpukovnik; VELJKO MILADINO-VI, general-potpukovnik; JOCO TARABI, general-potpukovnik; METODIJEKOTEVSKI, general-potpukovnik; MILAN DALJEVI, general-potpukovnik;SVETOZAR ORO, general-major; AUGUST VRTAR, general-major; MISOLEKOVI, pukovnik; AHMET ONLAGI, pukovnik; VIKTOR KUCAN,pukovnik; RADOMIR PETKOVI, pukovnik glavni i odgovorni urednik.


7/427

RE AUTORA

Sloenost teme stavila je autora ove knjige ve od poetka predvelika iskuenja, jer je trebalo da obuhvati sve vrste odnosa TreegRajha sa sedam zemalja jugoistone Evrope: Jugoslavijom, Maarskom, Rumunljom, Bugarskom, Grkom, Albanijom i Turskom idvema srednjoevropskim zemljama Cehoslovakom i Austrijom,kao kapijama na putu nemake ekspanzije prema jugoistoku, u goto

i d i i di liti i k lt i i d i lji d


8/427

Umesto osvrta na obimnu literaturu koja, manje ili vie, zahvata ili delimino obrauje pojedina pitanja iz ove teme, odluilismo se da na kraju knjige damo selektivnu bibliografiju koja eitaocu, posebno onome koji se bavi naukom, biti od koristi.

Zahvaljujui optem napretku tehnike, pa i u oblasti informativnih i diplomatskih veza i optenja, kao i u tehnici umnoavanja iuvanja zapisanih podataka, direktiva, informacija, nareenja i slino, iz vremena tridesetih godina ostale su tone sauvanog materi

jala, pa ak i u zemljama koje je drugi svetski rat najstranijepotresao. I pored unitavanja delova fondova i zbirki diplomatskiharhiva pojedinih zemalja, za svaki dogaaj iz oblasti veza i odnosazemljama jugoistone Evrope i Nemake ili neke od drugih velikihsila mogue je nai vie dokumenata, ponekad i na desetine. Prilikom izrade ove teme doli smo do zakljuka da je za obradu iliobjanjavanje svakog pojedinanog dogaaja dovoljno ako se koristimo podacima iz dva dokumenta, uz njihovu kritiku obradu i uza

jamno proveravanje i dopunjavanje. Korienje i navoenje izvorai podataka za pojedine dogaaje iz vie arhiva uinilo bi nauniaparat glomaznim i veoma bi opteretilo knjigu. Istovremeno, donekih diplomatskih izvora teko je bilo doi, jer veina zemalja

jugoistone Evrope nije jo otvorila svoje diplomatske arhive iz tridesetih godina, ili, ako ih je otvorila, do tih dokumenata je veomateko doi. Poto je ovo delo namenjeno prvenstveno jugosloven-k it j j j d k ti j l


9/427

Od izvora nemake provenijencije najvie dokumenata i podataka za ovo delo naeno je u Arhivu Ministarstva inostranih poslovaSavezne Republike Nemake u Bonu (Politisches Archiv des Auswrtigen Amtes), to su sadrajno bogati dokumenti, nastali u Kabinetu ministra za inostrane poslove (Bro des Reichsministers), kojisu slani kao cirkulama pisma u poslanstva i ambasade u zemljamajugoistone Evrope kao i razni izvetaji tih diplomatskih predstavnitava: akta kancelarije dravnog sekretara i podsekretara; dokumenti Politikog odeljenja II (Politische Abteilung II), koje od

1936. nosi naziv samo Politiko odeljenje, a u ijem sastavu je radioreferat Pol. IV za jugoistonu Evropu, i koji se odnose na nemakubalkansku i podunavsku politiku, politike i druge veze i odnose sapojedinim zemljama ovog regiona Jugoslavijom, Austrijom, e-hoslovakom, Maarskom, Rumunijom, Grkom; akta spoljnotrgo-vinskog, odnosno privrednopolitikog odeljenja od 1938 (Handel-spolit. Abt., zatim Wirtschaftspolit. Abt.) o privrednim i trgovinskimvezama i odnosima Nemake i zemalja jugoistone Evrope, kao ikulturnopolitikog odeljenja (Kulturpolit. Abt.), koje je rukovodiloposlovima nemakih manjina.

Po znaaju za ovu tematiku, posle Arhiva Ministarstva inostranih poslova dolazi Savezni arhiv u Koblencu {Bundesarchiv), gde sunaeni vredni dokumenti iz fondova Kabineta kancelara, vladeNemake, zatim dokumenti o odnosima sa pojedinim zemljama i o

d li ikih ij b NSDAP k i d k i k ji


10/427

ajni za period istorije uoi drugog svetskog rata i u njegovoj prvojfazi, kada je Velika Britanija, ostavi posle poraza Francuske usamljena, pokuavala da zaustavi dalju ekspanziju Treeg Rajha premajugoistoku Evrope i naroito prema krajnjem jugu Balkana.

OBJAVLJENI IZBORI

Prilikom izrade ove knjige, u moguem obimu, pregledani su i

korieni objavljeni zbornici dokumenata Nemake, zemalja jugoistone Evrope, ehoslovake, Austrije, Velike Britanije, Francuske,SSSR-a i Italije.

Najznaajnije podatke pruili su zbornici nemake diplomatskegrae objavljene paralelno na tri svetska jezika: engleskom, francuskom i nemakom. Naime, u zavrnim operacijama, u prolee1945, uoi definitivnog poraza Treeg Rajha, saveznike armije suzaplenile vei deo diplomatske grae Nemake, koju su nacistikevlasti, zbog opasnosti od bombardovanja, evakuisale iz Berlina.Manji deo ove grae dospeo je u ruke Crvene armije, ali su je kasnije Sovjeti vratili Nemakoj Demokratskoj Republici. Od prolea1945. do leta 1948, graa koju se zaplenile zapadne sile je bila sme-tena u Marburgu, u amerikoj zoni, a zatim je u doba hladnog rata,

b ijih d k N k lj L d


11/427

Francuski deo zajednike redakcije poeo je sa publikovanjemove grae na francuskom jeziku pod naslovom Les archives secrtesde la Wilhelmstrasse.

Nemaki deo ove redakcije objavio je ovu grau na nemakompod naslovom Akten zu deutschen ausrtigen Politik: serija C, u petknjiga i 10 svezaka, i serija D, u 13 knjiga i 16 svezaka.

Ove dve serije diplomatske grae Hitlerove Nemake za periodod 1933. do 1941, sa preko 5.000 dokumenata koji se odnose direktno

ili indirektno na tematiku odnosa Nemake i jugoistone Evrope,inile isu jednu od vanijih podloga u pripremanju i pisanju ovepublikacije. Niz drugih manjih zbornika grae nemake provijeni-jencije kojima smo se koristili prilikom izrade ovog rukopisa inioje samo dopunu ovom znaajnom kritiki i nauno sastavljenomzborniku.

Tradicionalni uticaji i uzajamne veze zemalja jugoistoneEvrope sa Velikom Britanijom i Francuskom uslovili su jako intere-sovanje vlada ovih zemalja za sudbinu malih naroda na podrujuevropskog jugoistoka pa i snane otpore zapadnih sila ekspanzijiNemakog Rajha u ovom smeru. Zato su za izradu ovog dela odvelikog znaaja bili i zbornici grae britanske i francuske proveni

jencije:

D B i i h F i P li 1919 1939 (2 ij


12/427

U mnotvu drugih manjih ili veih zbornika arhivske graevelikih zemalja korieni su i zbornici od ireg, meunarodnogznaaja: Documents on International Affairs za period od 1935. do1941. godine, ukupno sedam knjiga; Der Proces gegen die Haupt-kriegsverbrecher vor dem Internationalen Millitrgerichthof, N-rnberg, 14. November 1945 1. oktober 1946, Nirnberg, 1947),ukupno 42 toma; Bneumai nojiuruxa CCCP, tom III m IV, MocKBa,1946; RoKyMeHTbi u Marepuanu Kanyua Mupoeo bohm, tom I u II,MocKBa, 1948; HtopHepzcKu npou,ec, 36opHMK MaTepwajiOB b Tpex

TOMax, MocKBa, 1966; CCCP b 6opbe 3a Mup uaKanyue eropo mupoeo bohu (ceHTHpt 1938 ayrycT 1939 r.), /^OKyMeHTbi m MaTe-pnajiBi, MocKBa, 1971; B. M. aumneB, EauKporcTBO crparezuu zepMancKOio cpaiuusMa, /JoKyMeHTbi m MaTepnajiBi, MocKBa, 1973; Welt-herrschaft im Visier, hrsg. von; W. Schumann, Berlin, 1975; Ana-tomie der Agression, hrsg. von G. Hass und W. Schumann, Berlin,1972;Der zweite Weltkrieg,Dokumente, hrsg. von G. Frster und

O. Groehler, Berlin, 1974; A. H. Jacobson, Der Zweite Weltkrieg

Ch d D k D d 1961 i i D W

U mnotvu drugih manjih ili veih zbornika arhivske graevelikih zemalja korieni su i zbornici od ireg, meunarodnogznaaja: Documents on International A f f a i r s za period od 1935. do1941. godine, ukupno sedam knjiga; Der Proces gegen die Haupt-kriegsverbrecher vor dem Internationalen Millitrgerichthof, N-rnberg, 14. November 1945 1. oktober 1946, Nirnberg, 1947),ukupno 42 toma; , III IV, ,1946; , I II,, 1948; ,

, , 1966; - ( 1938 1939 .), , , 1971; . . , - , , , 1973; Welt-herrschaft im Visier, hrsg. von; W. Schumann, Berlin, 1975; Ana-tomie der Agression, hrsg. von G. Hass und W. Schumann, Berlin,1972; Der zweite Weltkrieg, Dokumente, hrsg. von G. Frster undO. Groehler, Berlin, 1974; A. H. Jacobson, Der Zweite Weltkriegin Chronic und Dokumenten, Darmstadt 1961; isti autor, Der Wegzur Teilung der Welt, Koblenz/Bonn 1977! isti autor, Der zweiteWeltkrieg in Bilden und Dokumenten, 3 Bde, Mnchen-Wien-Basel,1962;Dokumente zur Vorgeschichte des Krieges,Berlin, 1939.


13/427

Zamurili smo pred slabostima u delima ovakvih autora a prihvatili ogromnu masu injenica i podataka koje su ponudili za pojedine dogaaje i tokove u vremenu koje obraujemo. Uinili smo tou ubeenju da su te subjektivne i oportune slabosti manje znaajne,odnosno da e njihova sutinska vrednost tokom vremena sve vieslabiti i da e podaci koje su nam ponudili, posebno za dogaaje zakoje ne postoje izvori, to je vano za memoarsku grau, moi svevie da se koriste u rasvetljavanju pojedinih istorijskih dogaaja.

Postupili smo tako i u ubeenju da bi dijalog sa takvim stva

raocima memoarske, a delom i naune literature, kako sa onima izkonzervativno-buroaskog tabora, tako i sa onima u krilu marksistike istoriografije koji povremeno pate od dogmatizma, iskljuivosti i prikazivanja tokova u crnom ili belom, bio teak, dug i bes-koristan, jer su to posledice i rezultati (u ovom sluaju, u oblastiistoriografije) svih tokova ljudske civilizacije XX veka.

Svestan neminovnosti svojih propusta, kako prilikom istraivati sugestije i predloge i da ih iskoristi u buduem radu, kako bismo se to vie primakli istorijskoj istini.vakog rada, tako i prilikom izrade dela, autor je spreman da prih-

Prilikom istraivakog rada autor je naiao na predustretljivostsvih arhivskih ustanova u kojima je istraivao dokumente za ovutemu i posebno se zahvaljuje za svestranu i pomo i uslugu koje su

k li j i ij ki hi d li iki hi i i


14/427

U V O D

Evropa utemeljena na Konferenciji mira 19191920. imala je,prema zamisli svojih tvoraca, pretenzije da za dui period obezbedimir meu narodima i dravama na evropskom kontinentu i u elomsvetu, i da tako ostvari uslove za njihov trajni i nesmetani privredni,politiki i kulturni razvitak. Meutim, za ostvarenje ovakvih ideja

i j li d j i bj k i i l i k d j di ih d


15/427

Najvei problem, posebno meu malim narodima, bile su nametnute granice novonastalih drava, koje nisu povlaene premaetnikom sastavu i samoopredeljenju naroda, ve po elji i diktatuvelikih sila, ili na temelju nedemokratskih istorijskih i strategijskihprava pojedinih drava. U nekim zemljama naao se znatan brojetnikih manjina, koje su postale predmet nacionalnog ugnjetavanja i, istovremeno, osnova za revanistike i podrivake akcijesusednih zemalja.

Revolucionarno vrenje u nekim evropskim zemljama, koje je

pod uticajem pobede oktobarske revolucije poelo jo krajem rata,buroazija je, koristei se vojskom i snano organizovanim aparatom vlasti, uspela da suzbije, ali ne i da potpuno ugui. Snage kontrarevolucije uspele su 1919. godine da ugue Maarsku SovjetskuRepubliku, proletersku revoluciju u Berlinu i Bavarsku SovjetskuRepubliku. Jedino je Lenjinova boljevika Rusija savladala mnogobrojne unutranje tekoe, odbila sve intervencionistike pokuajeiz inostranstva i stvorila, decembra 1922, Savez Sovjetskih Socijalistikih Republika, obezbedivi time revolucionarnom radnikompokretu u elom svetu oslonac u borbi protiv kapitalistike eksploatacije. U jeku najvee ofanzive udruenih reakcionarnih snagameunarodnog imperijalizma protiv radnike klase, Lenjin je marta1919. formirao Treu, Komunistiku internacionalnu koja e odigrati


16/427

suma nikad nije bila tano odreena) u toku 1919, 1920. i prvaetiri meseca 1921. godine iznos od 20 milijardi maraka u zlatu.1

Naprezanja ratom oslabljene i preoptereene nemake privredeometala su konsolidaciju nemakog drutva. I pored izvesnog poboljavanja ivotnog standarda, naroito od 1925. do 1929, krizanemakog drutva prenosila se u sve oblasti ivota i uslovlj avala

jau klasnu diferencijaciju, nezaposlenost, osiromaenje pojedinihslojeva naroda, posebno radnika i seljaka. Sporom sreivanju unutranjih prilika doprinosilo je dranje krupne nemake buroazije,

koja je nastojala da svoje gubitke na unutranjem i spoljnom planupodmiri izrabljujui radniku klasu Nemake.

U uslovima opte nesigurnosti i besperspektivnosti, uz postojanje milionske mase nezadovoljnika u redovima osiromaene sitne isrednje buroazije, intelektualaca i radnika bez posla, postojali su

povoljni uslovi za delovanje razliitih konzervativnih, nacionalistikih i revanistikih grupa i struja.

U ovako nesreenoj drutvenoj klimi pojavljuje se ve u 1919.godini nacionalistika i revanistika grupa oko Adolfa Hitlera, kojase uskoro formira u posebnu organizaciju Nacionalistiku radniku partiju (Nationalsozialistische Deutsche Arbeiter Partei NSDAP).2

Hitlerova NSDAP demagoki je obeavala sreivanje unutra


17/427

gramu i delovanju nacionalsocijalistikog pokreta, utemeljenog ina najradikalnijoj platformi revanizma, ovinizma i totalitarnogmilitarizma.3 Krajnja desnica u politikom ivotu Nemake, ije suosnovne ideje preuzeli nacisti kao svoje, videla je svoj interes urevanistikim planovima nacistikog programa i u zahtevima zapriznavanje posebnog mesta Nemakoj u meunarodnim privrednim i politikim odnosima. Parole i obeanja o sreivanju unutranjih odnosa, o optoj zaposlenosti i podizanju standarda, bile su

bliske eljama jednog dela radnike klase, naroito onog koji je bio

nezaposlen ili onog kome je pretila opasnost da izgubi posao i minimalnu sigurnost za opstanak i ivot.

Velika svetska ekonomska kriza od 1929. do 1932. godine uticala je na bre produbljavanje unutranjih protivrenosti u nema-kom drutvu, stvarajui jo povoljnije uslove za demagoko delo-vanje nacionalsocijalista. Ona je predstavljala jedan od osnovnih

preduslova za izbijanje nacistike partije u prvi plan nemake unutranjopolitike scene i za njen dolazak na vlast 29. januara 1933.godine. Stoga ova pojava zasluuje da joj i ovom prilikom posvetimo vie panje.

Svetska ekonomska kriza, koja je zahvatila itav kapitalistikisvet izmeu 1929. i 1933. godine, posebno se snano odrazila u velikim zemljama koje su imale jake privredne i proizvodne potencijale,kao to su Sjedinjene Amerike Drave, Velika Britanija, Francus


18/427

radne snage izvuku iz privrednih tekoa.4 Na primer, ukupan obimindustrijske proizvodnje u svetu u jednoj od najteih godina ekonomske krize 1932. godine iznosio je 74,3/o svetske proizvodnje iz 1928, dok je taj odnos u industrijskoj proizvodnji u Nemakoj1932. u odnosu na 1928. godinu dostigao tek 54,0%.

U drugim velikim kapitalistikim zemljama koje su imale povoljnije mogunosti za savlaivanje uticaja i posledica krize, pad

je bio blai, kao, na primer, u SAD, koje su bile uz Nemaku 1932.godine najvie pogoene: opseg ukupne proizvodnje iznosio je

57,7% od proizvodnje u 1928, zatim u Velikoj Britaniji 88,5%, uFrancuskoj 75,6% itd.5

Pad industrijske proizvodnje, koja je predstavljala osnovnu privrednu granu Nemake, odrazio se adekvatno na pad nemakog izvoza i uvoza.6 Nemaki izvoz 1929. godine u iznosu od 14.761 milionamaraka opao je 1932. na 6.312, dok je uvoz u Nemaku u isto vremeopao sa 13.420 miliona maraka na 4.631 milion.7

Nesumnjivo je da se ovako veliki pad u industrijskoj proizvodnji i trgovini snano odrazio na poloaj radnike klase, a na prvommestu na stepen njene zaposlenosti. Snani uticaji krize na celo-kupnu privredu Nemake doveli su do doga da je Nemaka ula ured zemalja sa najveom stopom nezaposlenosti radnika i u isto vreme sa najveim padom vrednosti radnike nadnice. Nemaka je kra

jem 1932. i poetkom 1933. godine, u vreme kada je kriza dostigla


19/427

razne politike grupacije, partije i akcije koje su isticale neki program i nudile nadu za bolje sutra.

Graanske partije, koje su se do tada izmenjivale na vlasti ikoje su mogle biti proglaene za vinovnike tekog poloaja nema-kog drutva, imale su malo ansi za mobilizaciju naroda oko svojihprograma. Izgubljeni i dezorijentisani ljudi opredeljivali su se zanove snage, one iji su programi nudili neto sveije i opipljivijeve za sutra. Osnovne politike snage koje su mogle da pridobijuiroke slojeve naroda, bile su, u uslovima krize, Socijaldemokratska

partija Nemake (Sozialdemokratische Partei Deutschland SPD),koja je ranije bila u vie navrata na vlasti, Komunistika partijaNemake (Komunistische Partei Deutschland KPD) i Nacional-socijalistika nemaka radnika partija (Nationalsozialistische Deutsche Arbeit9partei NSDAP), koja je naroito pred kraj svetskeekonomske krize imala sve vie uspeha u zavoenju naroda.

Prelom u opredeljivanju naroda u Nemakoj deava se oko1930, u vreme kada poinje negativno delovanje posledica svetskeekonomske krize u svim oblastima drutvenog ivota Nemake i usvim slojevima njenog drutva. Sve do tada nacionalsocijalisti nisuigrali neku znaajniju ulogu u Nemakoj. To najbolje ilustruju njihovi neuspesi na izborima za Rajhstag, gde su sa 32 poslanika mesta dobijena na izborima 1924. pali na 14 poslanikih mesta na van-rednim izborima decembra iste godine i na 12 mesta na izborima


20/427

Opasnost nije predstavljao ak ni ukupan broj glasova koji sunacisti dobili na julskim izborima 1932 oko 13,735.000 prema oko13,280.000 koje su dobili komunisti i socijaldemokrati Nemake za

jedno, koliko nesloga izmeu ove dve uticajne radnike partije uNemakoj.10 Uz ostale potpomagajue inioce, koristei se meusobnom surevnjdvou i borbom komunista i socijaldemokrata, Hitler e uspeti da slomi otpore i doe na vlast, da bi odmah posle togaognjem i maem desetkovao i obezglavio ne samo ove dve partije ve i sve druge faktore nemake demokrati je.

O uzrocima i razlozima opredeljenja naroda u Nemakoj za nacionaliste do sada je mnogo napisano. Obraeno je mnotvo inilacakoji su uticali na orijentisanje naroda ka najreakcionarnijoj partiji u svetu. Sa vie ili manje otrine, u mnogim radovima su kritiko-vane subjektivne slabosti Socijaldemokratske partije Nemake, kojaje grubo odbacila svaku saradnju sa komunistima, kao i Komunistike partije Nemake, koja je svojim dogmatskim pogledima nacelokupnu situaciju u Nemakoj i svetu, a posebno krutim stavovima u procenjivanju buroaskih demokratskih pokreta, suavalamogunost za nalaenje puteva za saradnju sa socijaldemokratima inekim drugim demokratski opredeljenim grupama i strujama u ne-makom drutvu.

No, mora se priznati da su ti stavovi nemakih komunista proi


21/427

cijalizma. Nemaki komunisti i socijaldemokrati, kao i meunarodnirevolucionarni pokret potcenili su opasnost koja je dolazila od faizma i nacionalsocijalizma. Nastojanja na XIII plenumu Izvrnogkomiteta Kl krajem 1933. da se zablude, naroito u pogledu procenesutine faizma i nacionalsocijalizma otklone,13 i uoavanje opteopasnosti od faizma kao i donoenje programa borbe protiv te opasnosti na VII kongresu Kl nisu vie mogla pomoi revolucionarnomradnikom i demokratskom pokretu u Nemakoj. Koristei se svimraspoloivim sredstvima nacisti su uspeli da obezglave ove pokrete

ve tokom prve godine svoje vladavine.Nova strategija i taktika borbe protiv faistike opasnosti i po

sebno okupljanje revolucionarnih radnikih i nacionalnooslobodila-kih snaga drutva imae mnogo veeg efekta i uspeha u drugimzemljama, prema kojima je meunarodni faizam takoe irio svoje

pipke, pa u tom okviru i u zemljama jugoistone Evrope.13a

No, uz sve to moramo da prihvatimo i nemilu injenicu da sunacionalsocijalisti, i pored nekih drugih inilaca, bili vetiji u prila-goavanju nenormalnom stanju i trenutnim tokovima, koji su ugav-nom negativno uticali na nemaki narod. Program nacionalsocijalista bio je, bez sumnje, demagoki, laan i prilagoen trenutnoj situaciji. Istovremeno, nudio je neto novo, neto to je najavljivalopromene ve danas i sutra i izvlaenje iz teke unutranje krize u


22/427

od neposrednih posledica velike politike i privredne krize u Nemakoj bilo je oivljavanje i jaanje stalnih tenji nemakog privrednog prodora u zemlje jugoistone Evrope.14 Da bismo to kom

pleksni je mogli sagledati jaanje ovih nastojanja i pratiti razvoj ipravce nacistikog interesovanja prema jugoistoku Evrope, moramoprethodno u najoptijim crtama da sagledamo poloaj toga regionau svetskim privrednim, politikim, kulturnim i drugim kretanjimai odnosima, a posebno njegove veze sa Nemakom.

Termin jugoistona Evropa (Sdost Europa), uporedo sa poras

tom interesovanja za privredna bogatstva ovog dela Evrope, sveee se susree u diplomatskim, politikim i vojnim odnosimavelikih imperijalistikih sila krajem XIX i poetkom XX veka. Termin Sdost Europa, koji nacisti esto upotrebljavaju, u konkretnomteritorijalnom uokviravanju nije bio jasno i vrsto formulisan kaoto je bio sluaj sa terminom Balkan, koji ima jasno odreene geografske granice. Iako se u programskim izlaganjima, planovima,vezama i konkretnim politikim i privrednim prodorima Nemakeprema jugoistoku Evrope pod ovim terminom podrazumevao celovitgeografski deo evropskog jugoistoka, pojedini autori i politiari usvojim radovima, govorima ili izvetajima esto su pod pojmomjugoistona Evropa mislili na samo jedan deo ovoga prostora, najee na Balkansko poluostrvo ili na samo njegov deo. Tako su se,na primer, kada se govorilo o agrarnom znaaju jugoistoka najee


23/427

je prikljuivana i Turska.17 Kada je uzimana u obzir Turska, retkoje odvajan evropski deo od azijskog a uzimani su pokazatelji(statistiki i drugi podaci) za celu Tursku, pa emo i mi ovom prilikom morati da se opredelimo na celovito obuhvatanje RepublikeTurske.

Mi emo ovde obraditi u okviru jugoistone Evrope sedam zemalja: Jugoslaviju, Maarsku, Rumuniju, Bugarsku, Grku, Turskui Albaniju. Svaka od ovih zemalja imala je i svojih posebnosti, okojima emo neto rei, u ovom uvodu.

JUGOSLAVIJA je izmeu dva svetska rata zapremala povrinu od 248.987 km2, a po popisu iz 1931. godine imala je 13,934.038stanovnika, od ega su 82,87% predstavljali pripadnici junosloven-skih naroda, a ostatak su inili pripadnici nacionalnih grupa: Nemci,Maari, Albanci i drugi.

Poetkom tridesetih godina ovog veka Jugoslavija je bila izrazito poljoprivredna zemlja. Od privreivanja u poljoprivredi iveloje, prema podacima za 1921. godinu, 78,9% stanovnitva', a svega9,9% od privreivanja u raznim granama industrije.18 I pored dobrih prirodnih i klimatskih uslova, prinosi po hektaru su bili niski.Jedan od razloga za to bili su usitnjenost poseda i zastarela obradazemljita.

Sitni posedi, do 10 hektara, zahyatali su 55% celokupne obra


24/427

Ve prvih decenija dvadesetog veka, u fazi intenzivnijih geolokih istraivanja, otkrivena su prilino bogata nalazita ruda uJugoslaviji. Uvedena su u eksploataciju nalazita uglja i gvozdenerude u mnogim predelima zemlje. U Boru je eksploatisano najveenalazite bakra u Evropi. Postojala su takoe i bogata nalazitaolova, cinka, antimona, boksita i drugih metala.

I pored znatnih prirodnih i rudnih bogatstava, industrija jebila slabo razvijena i preteno preraivaka. Spoljna trgovina jebila uslovljena strukturom proizvodnje. Agrarni proizvodi zahvatali

su 90% celokupnog jugoslovenskog izvoza, a samo 10% inili suindustrijski proizvodi. Najvie se izvozilo ito, razne rude, stoka,povre, voe, meso itd., a uvozili su se razni industrijski proizvodi.

Najznaajniji partneri Jugoslavije u spoljmoj trgovini do 1929.bili su Austrija, ehoslovaka i Italija. Od 1930. sve jae uestvujeu njenom izvozu i uvozu i Nemaka.

Redosled zemalja po uvozu u Jugoslaviju 1924. bio je sledei:

Italija 1.687,6 miliona din. ili 20,52% jugoslovenskog uvozsehoslovaka 1.649,8 20,07% Austrija 1.625,8 ,, ,, 19,77% Nemaka 682,1 ,, 8,30%

Godine 1930, i pored uticaja krize, Nemaka je po uvozu u


25/427

naroda kao i naroda koji su se nalazili u procesu svoje afirmacije,dobila je centralistiko ureenje, to je i ozakonjeno nametnutimVidovdanskim ustavom, od 29. juna 1921. godine. Posebnim zakonima, donetim 1920. i 1921, zabranjen je rad Komunistike partijeJugoslavije i revolucionarnog radnikog pokreta, koji je, uz opozicione partije, postao ozbiljna opasnost za vladajue pozicije velikosrpske buroazije u dravi.

Do koje je mere unutranje stanje u Kraljevini Srba, Hrvata iSlovenaca bilo nestabilno vidi se po tome to su samo u periodu od

deset godina, do 1929, promenjene 24 vlade.23

Najvei otpor centralistikoj politici velikosrpske buroazije i politici nacionalnog i socijalnog izrabljivanja davao je pokret hrvatskog seljatva. Dvor ivladajue grupacije buroazije, u nameri da suzbiju opozicioni i demokratski pokret, sve vie zaotravaju odnose sa najuticajnijimopozicionim partijama i njihovim prvacima. Posledica ovih zaotravanja bilo je ubistvo prvaka Hrvatske seljake stranke, u Narodnojskuptini 20. juna 1928. godine, i zavoenje estojanuarske diktature kralja Aleksandra, 6. januara 1929. godine. U takvim unutranjim prilikama stvoreni su odreeni uslovi za irenje uticaja faizma iz Italije i za jaanje privrednih veza sa Italijom i Nemakom.24

MAARSKA. Prema odlukama mirovnog ugovora u Trijanonu,juna 1920, maarski deo bive Austro-Ugarske znatno je umanjen isveden na povrinu od 93.010 km2, na kojoj je 1930. godine ivelo


26/427

U izvozu bili su uporedo zastupljeni industrijski i agrarni proizvodi. Maarska je uvozila gvozdenu rudu, koks, proizvode dobi-jene preradom nafte, obojene metale, pamuk i drugo, a izvozila:ito, stoku i razne proizvode metalne industrije.

Maarska je, kao deo bive Austro-Ugarske, na mirovnim pregovorima 1919. i 1920. bila u drutvu pobeenih.

Naprezanja i iscrpljenost u dugotrajnom ratu prouzrokovali suu posleratnim godinama snana drutvena i politika previranja.Buroazija nije mogla bez pomoi spolja da osigura svoju vlast i

pozicije u zemlji koja je, pod uticajem oktobarske revolucije i zahvaljujui mnogobrojnom radnitvu, bila zahvaena revolucijom.Buroazija je, proglaavanjem republike 16. novembra 1918, pokuala da odvoji ostale slojeve naroda od radnitva i da omete toknarodne revolucije. Meutim, narodne mase, predvoene Socijaldemokratskom i Komunistikom partijom Maarske, oborile su ovuvladu i omoguile proglaenje Sovjetske Republike Maarske, 21.marta 1919. godine.

Sovjetska revolucionarna vlast u Maarskoj odmah je poela,po ugledu na oktobarsku revoluciju, da sprovodi reforme. Sile An-tante pokrenule su svoju vojsku na Maarsku Sovjetsku Republikui, istovremeno, u kontrarevoluciju gurnule armije Cehoslovake iRumunije. Kolebljivo dranje znatnog dela socijaldemokrata u revo


27/427

arske. Za vreme vlade vrste ruke, generala Gembea (GyulaGmbs), naglo je ojaao upliv snaga faizma i nacizma iz Italije i

Nemake.30

RUMUNIJA je sa svojih 294.244 km2 izmeu dva svetska rataspadala u red teritorijalno najveih zemalja u jugoistonoj Evropi.Prema statistikim podacima iz 1929, Rumunija je imala oko18,053.000 stanovnika, od kojih su oko jedne etvrtine predstavljalenarodnosti: Maari, Nemci, Ukrajinci, Bugari, Jevreji i drugi.31

Povoljni prirodni uslovi, uz mnoge druge uzroke, omoguili su

masovno bavljenje stanovnitva poljoprivrednom proizvodnjom. Godine 1930. oko 78,2% stanovnika Rumunije ivelo je od poljoprivredne proizvodnje, dok je od privreivanja u svim granama industrije ivelo samo 7,2% stanovnitva. U poljoprivredi je preovladavaositni posed, do 10 hektara, koji je zahvatao treinu svih obradivihpovrina. Ovo je, uz neke druge inioce, uslovljavalo ekstenzivnupoljoprivrednu proizvodnju i nizak prinos po hektaru. Najvie sugajeni penica i kukuruz, zatim zob, jeam i ovas. Od industrijskihbiljaka najvie su se gajili lan, konoplja, suncokret, eerna repa iduvan. Razvijeni su bili povrtarstvo, voarstvo i stoarstvo, ali jezbog slabe primene agrotehnikih mera i ovde proizvodnja bilaniska.

U prirodnim bogatstvima Rumunija je ve tada bila poznatakao jedna od bogatijih junoevropskih zemalja. Na irem prostoru


28/427

leja, ehoslovaka (1.155 miliona leja) i Austrija (1.078 milionaleja), dok je Rumunija izvozila najvie u Veliku Britaniju (2.181milion leja), Francusku (1.752 miliona leja), Nemaku (sa 1.502miliona leja) i Italiju (sa 1.299 miliona leja).34

Uee Rumunije u prvom svetskom ratu na straniAntante idrugi faktori omoguili su joj znatno teritorijalno proirenje poslezavretka rata. Rumunija je, prema odlukama mirovnih ugovora izTrijanona, Neja, 1919. i Sen ermena 1920, dobila teritorije u pod-reuju Transilvanije, Bukovine i june Dobrude, koje su pored Ru-muna, nastanjivali i drugi susedni narodi. U vreme intervencionistikih pohoda Antante protiv SSSR-a rumunska vojska je otela Sov

jetima Besarabiju.Rumunska buroazija, vrsto vezana sa francuskom politikom,

zavela je sistem nacionalnog ugnjetavanja u ovim predelima uzsocijalno izrabljivanje u celoj zemlji. Snani politiki pokreti naroda u godinama posle rata izazvali su strah kod buroazije, zbog ega

je vlada Braanua (Jon Bratianu), 1924. godine, donela zakon o zatiti drave, uperen protiv demokratskog pokreta u zemlji i Komunistike partije Rumunije posebno. Otpor naroda nacionalnom ugnjetavanju i socijalnom izrabljivanju, i pored represivnih mera bioje sve jai. Septembra 1924. izbio je masovni ustanak seljaka ujunoj Besarabiji, u kome je, u borbama sa vojskom ili kasnije,ubijeno oko 3.000 ustanika. O unutranjoj nestabilnosti Rumunije


29/427

Konfiguracija njene teritorije, sa dve treine povrine ispod 500 mnadmorske visine i sa preteno plodnim zemljitem, pruala je povoljne uslove za razvoj poljoprivrede, stoarstva i voarstva. Oko75% stanovnitva ivelo je od agrarne proizvodnje, a oko 25% odzarada u industriji, trgovini, saobraaju i drugim vanagrarnimgranama privreivanja.37

Rezultat ovakvih odnosa u privredi odrazio se na spoljnu trgovinu i izvoz. Izvozili su se uglavnom agrarni proizvodi: ito, povre,stoni proizvodi, zatim industrijske biljke: duvan, lan, konoplja, eerna repa, razne uljarice, cvee i drugo.

U to vreme nisu bila istraena sva rudna bogatstva, ali se znaloda je zemlja bogata rezervama mrkog i kamenog uglja. Otkrivenasu nalazita antracita, bakra, olova, cinka, gvoa, mangana, boksitai jo nekih ruda.

Uprkos znatnim mogunostima, industrija je bila slabo razvijena, i to preteno preraivaka: tekstilna, prehrambena, drvna itd.

Veliki deo bugarske industrije nalazio se u rukama stranogkapitala: nemakog, belgijskog, francuskog, vajcarskog i italijan-skog. Zaduenja Bugarske u inostranstvu 1931/1932. godine iznosilasu 28.384 miliona leva.38 Struktura uvoza i izvoza usmeravala jebugarsku spoljnu trgovinu prema industrijski razvijenim zemljama:Nemakoj, Velikoj Britaniji, ehoslovakoj, Francuskoj, Italiji,Svajcarskoj, Holandiji i drugim. Najbri rast u bugarskom uvozu i


30/427

predelima ustendilskog okruga; u korist Turske u Trakiji deojedrenskog okruga, i u korist Rumunije cela juna Dobruda. Radikontrole prikupljanja sredstava i naplate ratne odtete, znatan deo

privrednog i finansijskog ivota Bugarske nalazio se pod tutorstvommeunarodne reparacione komisije. Sve je to, zajedno sa privrednim i ostalim unutranjim tekoama, sputavalo politiku i ekonomsku stabilizaciju Bugarske i doprinosilo njenoj orijentaciji premafaistikim zemljama.

Vlada, voe Bugarskog zemljoradnikog saveza Aleksandra

Stambolijskog, umesto da sa ojaanim revolucionarnim radnikimpokretom u zemlji, putem revolucije izvede bugarsko drutvo izstalne i opte politike i privredne krize, odbijala je saradnju sanjim. Istovremeno, Bugarska komunistika partija ostala je pasivanposmatra u vreme pokreta zemljoradnika u Bugarskoj. Razbijenostradnikog i agrarnog pokreta u zemlji iskoristili su profaisti podvodstvom Aleksandra Cankova i izvrili, juna 1923, prevrat u Bugarskoj. Profaistika vlada Cankova do-nela je 1924. godine Zakono zabrani rada Komunistike partije Bugarske i drugih naprednihrevolucionarnih snaga.

Velika ekonomska kriza zahvatila je Bugarsku, kao agrarnuzemlju, neto kasnije, tek u toku 1930. godine. Negativan uticajkrize osetio se u svim oblastima privrede, a posebno u najmasovni-joj privrednoj grani, agrarnoj proizvodnji.


31/427

Struktura proizvodnje odreivala je sadraj i obim spoljne trgovine!. Najvanije stavke u izvozu inili su: juno voe i rano

povre, alkoholna pia i proizvodi od koe. Najvie se uvozilo ito,razni industrijski proizvodi za iroku potronju i drugo.

Negativne posledice velike ekonomske krize u Grkoj su se naroito snano odrazile na obim uvoza i izvoza robe. Dok je vrednostukupnog uvoza u Grku 1929. iznosila 13.275 miliona drahmi, ona

je 1933. spala na 3.607 miliona drahmi. Slian pad je zabeleen i uizvozu Grke. Na primer, Grka je izvezla 1929. godine robe u

vrednosti od 6.985 miliona drahmi, a 1933. samo 2.298 milionadrahmi.43

U unutranje politikom smislu Grka je spadala u red nesta-bilnijih zemalja u jugoistonoj Evropi izmeu dva rata. Prema mirovnom ugovoru sa Bugarskom, sklopljenom u Neju 1919, Grka jedobila delove june Trakije i june Makedonije, a prema ugovorusa Turskom, sklopljenom u Sevru 1920, Turska joj je morala ustupitizapadnu Trakiju, jedan deo istone Trakije i neka ostrva.

Ovim ugovorima, koji su sklapani uz podrku velikih sila, nisubili zadovoljni ni grka buroazija, koja je traila jo vie, ni Turska,koja se oseala oteenom. Pri pokuaju razgranienja dolo je dookupacije Smirne i do represalija nad turskim stanovnitvom, azatim e usiediti rat 1920, koji je posle neuspeha grke armije, zavren mirom u Lozani 1923. godine. Kao poraena strana, Grka je


32/427

koju je Nemaka sve vie i bre istiskivala sa ovog podruja. Ne-maka je 1929. izvezla iz Grke robe u vrednosti od 1.164 milionadrahmi, a Italija 1.278 miliona drahmi. Godine 1935. ovaj odnos seizmenio u korist Nemake, koja je izvezla iz Grke robe u vrednostiod 2.109 miliona drahmi ili 29,7% celokupnog grkog izvoza, dok jeItalija izvezla samo 422,5 miliona drahmi ili 5,95% grkog izvoza.43

Velika ekonomska kriza poela je da zahvata grku privredu itrgovinu ve 1929. godine. Tekoe oko plasmana voa, povra idruge robe na inostrano trite dovele su do pada cena i proizvodnje

ovih artikala u zemlji. To se odrazilo na ivotni standard najsiromanijih slojeva stanovnitva i posebno na porast nezaposlenosti.

U Grkoj se i dalje osealo jako unutranje previranje. Sukobiizmeu buroaskih graanskih partija doveli su ponovo do obaranjarepublike i uspostavljanja kraljevine 1935. godine. Svakako da jeovakvo stanje pogodovalo jaanju profaistikih struja i u Grkoji prualo povoljne uslove za jaanje privrednog uticaja Nemake nagrkom podruju.

Evropski deo TURSKE zahvata povrinu od svega 2.627 km 2, odukupno 772.340 km2, koliko ima cela Turska. Ova zemlja, iako veimdelom svoje povrine zahvata azijski kontinent u najveem deluakcija, poduhvata, programa i konkretnih primera i pokazatelja,uzimana je najee kao balkanska ili kao junoevropska zemlja. Pobroju stanovnika (16,200.694 u 1935. godini), Turska je izmeu dva


33/427

Industrijska proizvodnja u Turskoj tridesetih godina bila jetek u povoju. Najrazvijenije su bile tekstilna, prehrambena, kona idrvna industrija.

Najvanije stavke u izvozu Turske predstavljale su: itarice, rude, povre, voe, duvan, stoka, a u uvozu razni proizvodi mainskei metalne industrije, proizvodi dobijeni preradom nafte itd. Najglav-niji partneri u spoljnoj trgovini bili su: Nemaka, SAD, Velika Britanija, Italija, SSSR. Pred kraj ovog perioda najbre je raslo ueeNemake i u uvozu i izvozu Turske.47

Ostaci turske feudalne oligarhije, posle uea na strani poraenih centralnih sila u prvom svetskom ratu, definitivno su u toku1918. godine bili razbijeni. U odsustvu radnike klase i revolucionarnog radnikog pokreta, ulogu organizatora i izvrioca demokratske buroaske revolucije preuzela je u svoje ruke turska buroazija.Povoljnu okolnost za uspeno izvoenje ove revolucije, u uslovimaporaene, okupirane i osiromaene Turske, predstavljala je odlunost, spremnost i sposobnost voe revolucije Kemal-pae (MustafaKemal).

Nastojanja sultana Mehmeda VI i reakcionarnih predstavnikaokupacionih sila da suzbiju demokratski pokret u Turskoj nisu imalauslova za uspeh. U mnogim delovima Turske poveden je oslobodilaki rat protiv okupacionih trupa. U skuptini, koja se sastala u


34/427

Svetska ekonomska kriza, 19301934, otro se odrazila na nerazvijenu tursku privredu, posebno na njenu poljoprivredu i raz-menu sa inostranstvom. Zaduenja Turske u inostranstvu 1931. i1932. iznosila su oko 214 miliona turskih lira.50 Uticaj krize bio jenaroito jak u spoljnoj trgovini Turske. Tako je uvoz u Tursku1929. u vrednosti od oko 256 miliona turskih lira pao 1933. na oko75 miliona turskih lira. Istovremeno je vrednost izvoza pala sa oko155 miliona 1929. na oko 96 miliona turskih lira 1933. godine. 51

ALBANIJI je u nacistikim planovima u vezi sa nemakim pro

dorom prema jugoistoku Evrope retko pridavano neko znaajnijemesto. U znatnom broju ovih dokumenata Albanija je prosto izostavljena. Najverovatnije je da je to injeno pod uticajem shvatanjada je Albanija i geografski blia faistikoj Italiji, a ne zbog zaostalosti i siromatva ove male balkanske zemlje.

Sa povrinom od 27.540 km2 i sa 1,003.000 stanovnika (1930. godine) Albanija je predstavljala najmanju zemlju na prostoru jugoistone Evrope. Vekovno robovanje njenog malog naroda tuinu isve vee zaotravanje interesa na ovom podruju izmeu novoosloboenih balkanskih zemalja i velikih sila ometali su sazrevanjealbanskog drutva i uslovljavali njegovu zaostalost i siromatvo. Uovoj maloj i iznutra politiki i ekonomski nekonsolidovanoj zemlji,koja ima samo jednu desetinu teritorije pogodnu za zemljoradnju ikoja je ispresecana spletom visokih planina, oko 80%) stanovnitva


35/427

Londonskom ugovoru od 26. aprila 1915, Albanija je po zavretkurata trebala da bude podeljena izmeu zemalja koje su se borile nastrani Antante: Italije, Grke i Srbije. Posle duge diplomatske borbe, ipak joj je, na konferenciji ambasadora 9. novembra 1921. godine, priznata nezavisnost u granicama iz 1913. godine.

U zemlji su se poele formirati politike grupe koje su predstavljale zaetke graanskih partija. U politikoj i stranakoj borbinajvie koristi imali su najkrupniji predstavnici mlade albanskeburoazije Ahmed Zogu, iz poznate begovske porodice iz Mata,i pravoslavni episkop Fan Noli, koji su se uz stalno meanje suse-nih sila menjali na poloajima predsednika vlade Albanije. U uslo-vima stalnih unutranjih borbi i meanja spolja, Albanija je 1925.proglaena za republiku, u kojoj je prvi predsednik postao AhmedZogu. Predsednik Zogu sve vie se vezivao za faistiku Italiju,koja je ubrzano izrastala u vojnu silu. Njegovo (proglaavanje zakralja Albanaca, 27. novembra 1928, imalo je samo formalni karakter, jer su politiku Albanije usmeravali agenti Musolinija. Albanija je i zvanino vezana za Italiju takozvanim Tiranskim paktom ouzajamnoj saradnji i pomoi, sklopljenim 27. novembra 1926. godine. Ovaj pakt je dopunjen 22. novembra 1927. godine Tiranskimdogovorom o italijansko-albanskom vojnom savezu. Svaki dalji pokuaj albanske buroazije da se oslobodi italijanskog uticaja ugui-van je od italijanskih faista. Ovakav tok italijansko-albanskih od


36/427

renosti. Slabo razvijena i u mnogim sluajevima sirovinsko-eksten-zivna proizvodnja i razmena snano su potresani udarcima ekonomske krize. Posledice ekonomske krize oseale su se u svim oblastimaproizvodnje i ivota stanovnitva. Stvarna vrednost zarade pala jena najnii stepen; nezaposlenost je pritiskivala i guila i onako nerazvijenu i malobrojnu radniku klasu; radni i ivotni uslovi veinestanovnitva u ovim zemljama seljatva bili su na dnu lestvicestandarda evropskih naroda. Spoljna trgovina balkanskih zemaljabila je orijentisana izrazito na zemlje van jugoistone Evrope. Samooko 9/o trgovine Jugoslavije, Rumunije, Bugarske, Grke i Albanijeotpadalo je na meusobnu razmenu balkanskih zemalja.55 Upravozbog toga trgovina i privreda ovih zemalja bile su podlone utica-

jima i raznim potresima koji su se prenosili iz razvijenih evropskihzemalja u nerazvijene balkanske zemlje.

Velika svetska ekonomska kriza izazvala je krupne poremeajei u privrednim vezama i odnosima zemalja jugoistone Evrope saostalim delovima sveta, koji e se veoma negativno odraziti na ionako slabo razvijenu privredu ovih zemalja. Ubrzano smanjivanjeobima spoljnotrgovinske razmene, posebno sa privredno razvijenimevropskim zemljama, negativno e uticati i na ustaljene politike,kulturne i druge veze i odnose zemalja jugoistone Evrope sa ovimzemljama. Po zavretku ekonomske krize, pod uticajem niza inilaca, doi e do lagane izmene pozicija pojedinih velikih sila na ovom


37/427

gvoa i boksita kao i jugoistona Evropa. Oseala je potrebu zaobojenim metalima, kojih je bilo neto vie u jugoistonoj Evropi,ali je ovde nailazila na konkurente. Poto je imala ve tada bogatui raznorodnu poljoprivrednu proizvodnju, nije oseala potrebu zaveom razmenom u ovoj oblasti. Zbog toga je nivo spoljnotrgovinskerazmene izmeu Francuske i zemalja jugoistone Evrope bio nizakve pre ekonomske krize. Godine 1929, ona je u izvozu iz zemaljajugoistone Evrope i njihovom uvozu bila na etvrtom mestu.

U vreme svetske ekonomske krize nastali su jo tei uslovi u

meunarodnoj trgovini, pa je, i pored nastojanja Francuske da pomogne ovim zemljama u savlaivanju tekoa, nivo razmene ostaonizak. Uvoz iz ovih zemalja je 1932. god. porastao na 116 milionanemakih maraka, to je Francusku dovelo na tree mesto uvoznikaiz ovih zemalja, ali su zato zemlje ovog regiona uvezle u toj godiniiz Francuske robe samo za 78 miliona nemakih maraka.37 Jedan odrazloga pada uvoza ovih zemalja, iz Francuske bile su i tekoe uobezbeenju sredstava za nabavke u Francuskoj. Privredne i politike tekoe koje su nastale u samoj Francuskoj, naroito sve ubr-zanija politika polarizacija i sve otrija borba izmeu profaistikiorijentisanih grupa i organizacija i antifaistiki opredeljenih masa,uticale su na slabljenje zainteresovanosti Francuske da se bori za

jaanje svoga uticaja u podrujima koja su u tim uslovima dobijaladrugostepeni znaaj, kakva je bila i jugoistona Evropa.58


38/427

razloga koje smo ve naveli, u vreme svetske ekonomske krize niVelika Britanija nije uspela da odri dotadanji nivo razmene. Zatoje 1932. u izvozu iz ovih zemalja pala na etvrto mesto. U uvozuovih zemalja, zbog breg pada razmene drugih zemalja, uspela jeipak da odri drugo mesto.60 No, sledeih godina ni Britanija neemoi da izdri konkurenciju Nemake, koja e se pokazati odlunijai spremnija u borbi za dominaciju u ovom podruju.

Italija je sa svojih 302.000 kvadratnih kilometara, sa oko 44 miliona stanovnika i sa razvijenom industrijom imala sve uslove da seukljui u borbu za osvajanje pozicija u jugoistonoj Evropi. U tojborbi ona je imala i neke prednosti blizina jugoistoka Evrope iizraene potrebe za veinom vikova koje su mogle da izvezu zemljeovog podruja. Italija je imala vee rezerve boksita i cinka, ali jeoskudevala u osnovnim sirovinama za rad i razvoj industrije, uuglju i gvou. Zemlje jugoistone Evrope mogle su da izvoze znatnekoliine i jedne i druge rude. Isto tako dobre mogunosti su posto

jale za uvoz u Italiju niz poljoprivrednih i drugih prehrambenih isirovinskih proizvoda. Na drugoj strani postojali su dobri uslovi zaplasman proizvoda italijanske lake industrije, u kojoj su posebnomesto zauzimale automobilska industrija, industrija aviona, zatimtekstilna industrija, naroito proizvodi od svile, kao i druge vrsterobe.

Sve je to pogodovalo Italiji da i pored privredne i ekonomske


39/427

drugoj strani razvijene kapitalistike zemlje dugo su pravile smetnjeuspostavljanju i razvijanju razmene ovih zemalja sa SovjetskimSavezom.

Splet okolnosti i mogunosti svetske spoljnotrgovinske razmenevodio je ve dvadesetih godina privrednom i ekonomskom usmera-vanju zemalja jugoistone Evrope prema Nemakoj, odnosno jaanjuprisustva Nemake u ovom prostoru.

Sa svojih oko 468.000 km2 i oko 69 miliona stanovnika i posebnosvojim razvijenim industrijskim potencijalom, Nemaka je bilajedna od vodeih evropskih zemalja jo pre prvog svetskog rata.63Gubitak kolonija i privremeno oduzimanje dela matinih podruja,naroito u dolini Rajne, prisilili su nemake privrednike ve poetkom dvadesetih godina da trae povoljnija trita i podruja izkojih bi dovozili potrebne sirovine. Osnovu za izgradnju privrednemoi inila su veoma bogata nalazita kvalitetnog uglja i solidnerezerve gvozdene rude, koji su Nemakoj omoguili da razvija tekui hemijsku industriju. Znatniji deo ostalih ruda koje je trebalo uvoziti mogao se nai na jugoistoku Evrope. Prema procenama nema-kih privrednika, veliki deo potreba u rudama mogao je biti nadoknaen organizovanjem intenzivnije eksploatacije i izvozom iz ovihzemalja.

Tako je nedostatak vie od jedne treine potreba u gvozdenoj


40/427

starna primorskog voa i duvana, kao i ranog povra, bile su Grka,Turska i Jugoslavija.64

Deo ovoga programa o proirivanju privrednih veza izmeuNemake i zemalja jugoistone Evrope, odnosno pretvaranja ovogaregiona u jedan od vanijih snabdevaa nemakog trita sirovinama i prehrambenim artiklima, bilo je delimino ostvareno ve dvadesetih godina, odnosno pre svetske ekonomske krize. Tome su dop-rinele i stalne potrebe trita zemalja jugoistone Evrope za proizvodima nemake industrije: mainama, elektromaterijalom, proizvo

dima hemijske industrije, velikim asortimanom industrijske robe zairoku potronju i drugim.

Svi ovi inioci doveli su do toga da je Nemaka ve 1929 godine imala prvo mesto i u izvozu i u uvozu zemalja jugoistoneEvrope. Na primer, Nemaka je uestvovala u uvozu 1929. u Maarsku sa 62,8 miliona dolara, u Jugoslaviju sa 35 mil. dolara, u Rumu-niju sa 58,9 mil. dolara i u Bugarsku sa 22,6 mil. dolara, a u izvozuiz Maarske sa 35,8 mil. dolara, iz Jugoslavije sa 20,1 mil. dolara,iz Rumunije sa 81,3 mil. dolara i iz Bugarske sa 23,3 mil. dolara.65

Negativne posledice svetske ekonomske krize, koje su se najjae manifestovale u Nemakoj, bez sumnje su utacale i na vezeNemake sa zemljama jugoistone Evrope. Ali, zahvaljujui nekimstimulativnim iniocima, Nemaka e ipak uspesti da odri prvo


41/427

isto tako vei deo industrijskih proizvoda Nemake mogao je u odreenim koliinama da se proda na tritu zemalja jugoistoka Evrope.

Svakako da je ovde odreenu ulogu igrao i geografski kao ipolitiki poloaj Nemake u odnosu na jugoistonu Evropu i, obrnuto, zemalja jugoistone Evrope u odnosu na Nemaku. Nemaka jeimala najpovoljnije saobraajne veze sa jugoistonom Evropom:eleznica i putevi u dolini Rajne, Dunava i nijhovih pritoka ili vodeni putevi ovih reka. Vodeni saobraaj je bio jeftiniji od svihdrugih vidova prevoza. Uz sve to, Nemaka je imala, u jakim narodnosnim grupama u Maarskoj, Rumuniji i Jugoslaviji, veliku podrku, preko koje su tradicionalno izgraivane i tekle kako kulturne,tako i privredne i politike veze Nemake sa zemljama ovog podruja.

Sve su to znaajni faktori koji e posle dolaska nacista na vlastu Nemakoj omoguiti jo bri privredni prodor Nemake u zemljejugoistone Evrope.


42/427

G l a v a p r v a


43/427

1. PRVI KORACI NOVOG REIMA, DILEME U SPOLJNOJPOLITICI, PRVI USPESI I NEUSPESI

Nacisti su, pre dolaska na vlast, u osnovnim crtama razradiliprogram spoljne politike Treeg Rajha.1 Ovaj program proisticao jeiz ubedenja da su Nemci via rasa, koja je po zakonima prirodeodreena da vlada ostalim niim narodima, koji su po svojim prirodnim mogunostima predodreeni za to da sluaju i pokorno radeza viu rasu. Spoljnopolitiki program nacionalsocijalista, zasno


44/427

nja. Ve u prvom programu NSDAP (do 8. avgusta 1920 Nemakaradnika partija), koji je 1920. izradio Hitler i u kome su prve tritake posveene spoljnoj politici, traeno je ponitavanje Versajskogugovora i istaknut je zahtev za vranje kolonija Nemakoj i obezbe-enje prostora za iseljavanje dela nemakog naroda.3 Ukidanje mirovnih ugovora znailo je reviziju granica i revanizam grupe po-beenih i uvreenih zemalja, meu kojima je vodee mesto zauzimala Nemaka. Revizija granica, na prvom mestu, odnosila se ilina obnovljene drave, kao to je Poljska, ili na drave prvi put zasnovane u XIX veku ili formirane po zavretku prvog svetskog rata,

kao to su ehoslovaka, Rumunija i Jugoslavija. Ona se u netoblaem obliku odnosila i na neke stare zemlje, na Francusku, Belgiju i druge. Hitler je mnogo puta isticao, a i u knjizi Mei n Kam pfje zapisao, da se nacionalsocijalisti ne misle ni u kom sluaju zadrati na granicama Nemake iz 1914, ve da e ii mnogo dalje iire.4

Pravo na irenje Nemake Hitler je zasnivao na prirodnompravu, po kome je odabrana nemaka nacija trebalo da ivi i razvijase u posebnim uslovima. Bio je to intenzivirani sada neto radikalniji oblik poznatih germanskih tenji prema istoku Evrope. Premanacistikoj teoriji, najniu stepenicu u rasnoj lestvici zauzimali suJevreji, Romi i slovenski narodi. Iz ovog shvatanja je proizlazilo daosnovni pravac prodiranja i prirodnog irenja Nemake treba usme-riti prema istoku i jugoistoku Evrope. Ovo su Hitler, Rozenberg


45/427

nicama, Cirih, Bazel i Bern smatrao je nemakim gradovima. To bibili samo prvi koraci prema jugoistoku Evrope, kuda je austrijskacarevina vekovima stremila.8 Maarska je smatrana za tradicionalnog i prirodnog saveznika. Njoj bi bili vraeni delovi teritorije prema ehoslovakoj, Rumuniji i Jugoslaviji, koji su joj nepravednooduzeti mirovnim ugovorima od strane sila pobednica. KraljevinuJugoslaviju, prema ovom planu, trebalo je razbiti. Iz nje je trebaloizdvojiti Hrvatsku i dati joj neku autonomiju. Slovenija je trebaloda bude sastavni deo Nemake. Hitlerove pretenzije ile su dalje.Hitler ovde doslovce kae: Beograd je bio i ostaje tvrava princa

Eugena (Savojskog).9 Zagreb i Bratislava, kao sredita buduihvazalnih drava, bili bi samo predgraa Bea.10 Rumunija bi bila smanjena, jer bi, po Hitlerovom programu, morala vratiti deo teritorijaMaarskoj i Bugarskoj. Bugarska bi bila drugi saveznik Nemake.Njoj bi bili vraeni delovi Makedonije koji su pripali Jugoslaviji iGrkoj. Ovde kao da je Hitler prevideo da u Bugarskoj ivi slovenski narod. U svojim kalkulacijama oko Bugarske imao je pred oima samo bugarskog kralja Borisa, poreklom Nemca, predodreujuimu posebnu funkciju u nemakom zatitnom zidu koji se protezaood Norveke do Bugarske."

Hitler i njegovi saradnici ni za trenutak nisu posumnjali da bineko mogao stati na put irenju vie nemake rase i stvaranjudugogodinjeg nemakog carstva. Vero vali su u natprirodne mogunosti Nemaca i posebno u neograniene mogunosti Nemaca rat


46/427

zajednikom vojskom, privredom i novanim sistemom. Usledilo bi,zatim, sistematsko unitavanje inferiornih slovenskih naroda. Tajzadatak bio bi izvren raseljavanjem i sistematskim delovanjem naslabljenju nataliteta ovih naroda.13 Sva sredstva za proizvodnju iztih zemalja trebalo bi da preu u ruke nemake gospodske klase,dok bi poljoprivredni radnici bili regrutovani iz ostalih naroda. Onibi bili i nekvalifikovani radnici u industriji. Po miljenju Darea,pored slovenske plodnosti, opasnost za nacistiko gospodstvo predstavljale su i nacionalna kultura i prosveta. Ljudi trpe i robiju samodok ive u neznanju. Zato ih treba liiti prosvete i kulture. U deba

tu se, uz druge ideologe nacionalsocijalizma, ukljuio i sam Hitler ina prvom mestu skrenuo panju prisutnima da takve rasprave odrugom delu spoljnopolitikog programa NSDAP moraju ostati unajstroijoj tajnosti. Zatim je Hitler dopunio izlaganja svojih prethodnika o buduem nemakom carstvu. Istakao je pri tome da sunajvaniji uslovi za ostvarenje nemake hegemonije u svetu snagai jedinstvo nemakog jezgra, jaine 80 100 miliona stanovnika.Svi Nemci trebalo bi da ine jednu vrstu i potpunu celinu. Narodekoji budu smetali stvaranju monog nemakog carstva (Slovene iostale) trebalo je raseliti.14

U javnom delu spoljnopolitikog programa, koji je esto usmeno ponavljan i publikovan u delima Hitlera, Rosenberga i drugihideologa nacizma, saoptavan je samo jedan deo elja i namera


47/427

skog carstva trebalo je na odreeni nain da se protegne i na jednuod najveih i najjaih zemalja sveta, daleko od Evrope, SjedinjeneAmerike Drave.17

Po dolasku na vlast, 30. januara 1933. godine, svetska javnostje od nacista i njihovog voe Hitlera oekivala izjavu o spoljnopoli-tikoj aktivnosti njegove vlade u praksi. Bilo je to u duhu ustaljeneprakse u elom svetu da nova partija, grupacija ili garnitura, kaddolazi na kormilo neke zemlje, iznese pred javnost svoje zemlje isveta osnovne smernice svoje spoljne politike. Meutim, nacisti usvojim turim izjavama po dolasku na vlast ne samo to nisu ponovili i u novim uslovima proirili platformu svoga nastupanja u meunarodnim odnosima, ve su veto izbegavali i zapostavljali spolj-nopolitiku tematiku. U obraanju nemakom narodu, po dolasku navlast, 1. februara 1933, iznet je spoljnopolitiki deo programa novevlade koji je bio veoma tur i neodreen.18 U prvom susretu i razgovoru sa stranim novinarima, 3. februara 1933, Hitler je izbegavaospoljnopolitike teme. I ono to je tada rekao pred novinarima nijevie odraavalo ni senku ranijeg stava nacista, njihovih pretnji dae razoriti meudravne sporazume, brisati granice, istrebljivati narode i osvajati nova prostranstva. Svoje miroljubivo izlaganje Hitlerje zavrio reenicom da niko ne eli toliko mir i red koliko on,koliko nemaki narod.19

Duh pomirljivosti provejavao je kroz intervju koji je dao do


48/427

ni po emu nije liila na starog Hitlera, iz vremena borbe za vlast.Da bi itava stvar bila neto blia istini i stvarnom programu nacista u spoljnoj politici, pukovnik Eterton je slobodnije interpretiraoHitlerove izjave. To je izazvalo protest Nemake i zvaninu izjavuu tampi, u kojoj je data nemaka verzija Hitlerovih odgovora prilikom intervjua.20

Govorei prvi put pred punom dvoranom u Palati sportova uBerlinu, 10. februara 1933, Hitler je skoro ceo svoj govor posvetiounutranjim, nemakim temama.21

U mnogim istupanjima do kraja februara 1933. godine nacistikivoi su se uglavnom bavili unutranjim temama i pitanjima razoruanja.22 Osnovni zadatak nacionalsocijalista u tim trenucima, predizbore, bio je obraun sa komunistima i drugim revolucionarnim idemokratskim snagama u zemlji. Sa posebnim interesovanjem seoekivao Hitlerov govor pred novoizabranim Rajhstagom, 23. marta1933, u kome je NSDAP dobila apsolutnu veinu. I ovog puta Hitler

je veoma malo zalazio u meunarodne odnose Nemake. I ti krtiizleti u meunarodne teme bili su neodreeni i blagi u odnosu nastavove nacista prema svojim politikim protivnicima u zemlji.Savremenicima se inilo ak da je spoljnopolitiki program nacistike vlade pomirljiviji od programa prethodnih vlada i kancelara, fonPapena (Franz von Papen) i Brininga (Henrich Brning). Posebno

je padalo u oi to to se izraavala esto elja za mirom u svetu, kao


49/427

vom biu. Pravo bie nacizma e se otkrivati uporedo sa unutranjim i spoljnim jaanjem Nemake. Ve u daljim nastupima, u majuL junu 1933, zaklanjajui se plastom mirne revizije, u duhu etvornog pakta i dogovora sa Italijom, Velikom Britanijom i Francuskom,Hitler i njegovi saradnici najavljuju svoje namere prema istonimgranicama.24

Ova preterana skromnost i neoekivana pomirljivost voe nacionalsocijalizma u Nemakoj, Adolfa Hitlera, i njegovih saradnikanije znaila i stvarno odustajanje nacistike Nemake od njenogspoljnopolitikog programa, koji su Hitler i njegovi najblii saradnici bili razradili u najglavnijim crtama. Nacistika praksa u narednim godinama pokazala je da se spoljnopolitika aktivnost Nemakekretala tano po trasama koje su ranije bili postavili i razradilinacistiki ideolozi.25 Ova lako uoljiva protivrenost, izmeu ranije

postavljenog i razraivanog programa i prvih koraka nacistikevladavine u Nemakoj, u spoljnoj politici bili su samo prividno odstupanje, uslovljeno nizom unutranjih i spoljnopolitikih inilaca.Da je to bilo stvarno taktiziranje i prikrivanje vrsto formulisanihplanova potvruje injenica da je Hitler ve 3. februara 1933, u danima kad je najvie govorio o miru, na zatvorenom sastanku glavnihkomandanata nemake oruane sile, razraivao svoje planove o istonoj politici i ekspanzionistikim planovima Nemake u Evropi.26

Uglavnom, faktori unutranje politikog karaktera zahtevali su


50/427

Nemake, a zatim i drugih demokratskih snaga, ukidanje graanskih sloboda, odnosno naterivanje graana na potpunu poslunost.27

Prividno odstupanje nacista od slova sopstvenog programa, paak i privremeno naputanje pojedinih vanih stavki toga programa,bilo je uslovljeno tekoama, pre svega, unutranjeg karaktera, kojesu oni morali u prvim mesecima, pa neke i godinama, da otklanjaju,razume se, nasilnim sredstvima.

Jedna od njih je bila i neslaganje sa radikalnim potezima nameunarodnom planu jednog dela saradnika i strunih ljudi, koje

su nacisti preuzeli od vajmarskog reima, koji su inae pripadali, uveini sluajeva, najkonzervativnijim slojevima nemakog drutva iije su se ideje u osnovnim crtama poklapale sa idejama i strategijskim koncepcijama nacista.

Ovakvi saradnici i strunjaci preuzeti u Ministarstvu inostranihposlova, meu njima i diplomata evropskog imena fon Bilov (Bern-hard von Blov) na poloaju dravnog sekretara realnije su proce-njiivali stvarne mogunosti novog reima i zalagali su se da se iz-

begne ili odgodi konfrontacija Treeg Rajha sa veim brojem zemalja, posebno sa kolonijalnom silom Velikom Britanijom. Fon Bilovje u jednom svom nacrtu o moguim putevima spoljne politike Treeg Rajha, koji je izradio ve u martu 1933, predviao realniji ismireniji kurs nemake spoljne politike, zbog ega e kasnije doido neslaganja izmeu njega i nekih drugih prvaka u vrhu diploma-


51/427

bi se pridobila naklonost Velike Britanije, on je predlagao da se odloi pitanje vraanja nemakih kolonija i uopte da se odloe razgovori o kolonijalnim aspiracijama Nemake. Smatrajui da jeFrancuska glavna prepreka na putu konsolidacije i jaanja Nemake, on je savetovao da se vodi taktina dobro smiljena politika prilikom nastupanja u podrujima francuskog interesovanja u Evropi.Sovjetski Savez i komunizam su najvei protivnici nacizma, ali i natoj strani fon Bilov predlae taktiziranje. Delatnost nemakih komunista i marksista treba uvek posmatrati i isticati kao domau,unutarnemaku problematiku.29 Spoljnopolitiki program fon Bilova,daje posredan odgovor na pitanje zato je Hitler morao toliko dataktizira.

Izmeu nagomilanih zahteva nacistikog spoljnopolitikog programa, koji je bio izloen u Mei n Kam pf-u i drugim delima nacistikih ideologa, i stvarnog stanja i mogunosti Nemake iz 1933, postojao je irok jaz. Privredno oslabljena i osiromaena, Nemaka jebila bez oslonca u svetu i bez ijednog vreg saveza. Nekoliko drava u susedstvu, prema ijim je teritorijama Nemaka imala aspiracije, bile su u tom trenutku vojniki jae od nje. U takvoj situacijiHitler je imao samo jedan put da privremeno odloi ostvarivanjesopstvenog programa i da sve snage posveti jaanju Nemake injenom osposobljavanju za izvrenje prikrivanih megalomanskihplanova. Bilo je to smiljeno odstupanje, a bi se kasnije sa vie


52/427

Rajhstag, izabran na novembarskim izborima, i pored pobedenacista, nije bio nacistiki. Zato je rasputen i raspisani su noviizbori za 5. mart 1933. godine. Radi to organizovanije borbe protivkomunista i svih drugih demokratskih snaga, donesena je, 1. februara 1933, Naredba o zatiti nemakog naroda.32 Bilo je to jo jednoorue u rukama nacista. Koristei se posebnim ovlaenjima, vlada

je donela odluku o odgaanju zasedanja pokrajinskih skuptina asvu vlast su preuzeli u svoje ruke poverljivi nacisti. Izvreno je ri-gorozno ienje inovnikog aparata od lica koja su bila nepoeljnanacistima. Na njihova mesta preko noi su dolazili nacisti. Hitler jena taj nain reavao dva vana zadatka jednim potezom: preuzimao

je sve pozicije u organima vlasti i u isto vreme davao dobro uh-lebljenje svojim pristalicama. Od posebnog znaaja za brzo savlaivanje demokratskih snaga bilo je osvajanje pozicija u policiji, ukoju su uli najistaknutiji nacistiki kadrovi iz jurinih odreda, SA(Sturmabteilung) i SS (Schutzstaffeln) odreda.

Sa ovakvim pozicijama u organima vlasti i u policiji nacisti sukrenuli protiv svih demokratskih snaga u Nemakoj, na prvommestu protiv Komunistike partije Nemake. Sredstva ve tada nisubirali na putu do ostvarenja cilja. Tako su, 27. februara 1933. orga-nizovali paljenje zgrade nemakog Rajhstaga, kuu parlamentarneborbe demokratski opredeljenih snaga u novijoj istoriji Nemake, ionda za taj in optuili komuniste. Uz nemake komuniste nacisti su


53/427

ma za Rajhstag 6. marta 1933. dobili su samo oko 17,300.000 glasova,dok su antinacistiki opredeljene partije dobile oko 12,000.000, meukojima i Komunistika partija preko 4,800.000 glasova. Otpor narodau Nemakoj protiv nacizma izazvao je jo otrije mere nove vlasti

protiv komunista i svih demokratskih snaga, a u narednim mesecimai protiv ostalih umerenih pa ak i manje konzervativnih graanskihpartija i grupa.34 Koristei se ovlaenjima koja su sami uzurpirali,a posebno zakonom po kome je bez konsultovanja sa Rajhstagommogla donositi najvanije propise i odredbe, nacisti su u toku nekoliko meseci uspeli da ukinu sve ostatke demokratskog ivota, da

zabrane sve listove i publikacije, da ukinu sve oblike sloboda i ozakone totalitarnu vlast u Nemakoj.35

2. REAKCIJA U ZEMLJAMA JUGOISTONE EVROPEI U ITALIJI NA PROMENE U NEMAKOJ U PRVOJ POLOVINI

1933. GODINE

Neaktivnost i prividna nezainteresovanost Nemake u spoljnojpolitici prvih meseci nacistike vladavine delimino su uticale nadranje manjih evropskih zemalja prema novoj vladi u Nemakoj.Pretpostavljalo se da su pretnje koie su na njihov raun izricali nacisti bile jedan od oblika borbe za vlast. U zemljama jugoistoneEvrope u kojima su na vlasti bili diktatorski i konzervativni reimi,


54/427

a i na druge naine, iznosei stravine primere fizike likvidacije nesamo komunista ve i svih rodoljuba u Nemakoj i Italiji, ukazivalina opasnost koja preti celokupnom oveanstvu od faizma.

Iako je plan nacionalsocijalistike ekspanzije, uz zemlje istonei centralne Evrope, najvie pogaao drave Male antante, one nisu

bile jedinstvene u procenama opasnosti koje je sobom donosio nacio-nalsocijalistiki poredak u Nemakoj. Otro i beskompromisno jedino je reagovala ehoslovaka. Odmah po dolasku Hitlera na vlastu Nemakoj, pojavili su se u ehoslovakoj tampi lanci u kojima

je ukazivano na opasnost koju sobom donose promene u Nemakoj.

Kroz ehoslovaku tampu pokuavalo se delovati na buenje anti-nacistikog otpora u mnogim zemljama, posebno u Jugoslaviji. Ukazivano je na opasnost koju nacionalsocijalizam sa svojom beskompromisnom osvajakom politikom donosi malim zemljama, posebnoJugoslaviji i Rumuniji, koje su bile prve na udaru revizionistikih irevanistikih planova.38

Jugoslovenska demokratska javnost, i na prvom mestu radnikipokret, kao to smo ve istakli, sagledavali su opasnost koja je dolazila sa severa, ali nisu imali uslova za javno ispoljavanje svoga stava. Velikosrpski reim guio je sve demokratske slobode, pa i slobodno izraavanje o opasnosti koja dolazi od nacistike Nemake.Vladajui krugovi u Jugoslaviji simpatisali su totalitarni Hitlerovsistem.39 Zamagljivanje oiju pred pretnjama koje su mnogo putaponavljane u programskim aktima i istupima nacionalsocijalista pro


55/427

I na spoljnopolitikom planu Kraljevina Jugoslavija je imalamnogo nereenih problema koji e direktno uticati na nemako-ju-goslovenske odnose. Od sedam zemalja koje su imale zajednikugranicu sa Jugoslavijom, etiri su prieljkivale reviziju mirovnih

pregovora i aspirale na delove jugoslovenske teritorije. Svaka odovih zemalja (Italija, Maarska, Bugarska i Albanija) vrila je stalan

pritisak i na sebi svojstven nain koristila sve mogunosti u meunarodnim odnosima protiv Jugoslavije. Najopasnija meu njima bila

je faistika Italija, koja je krajem 1932. i u vreme promena u Ne

makoj poetkom 1933. pojaavala politiki pritisak na Jugoslaviju.Mnogobrojni pokuaji iz Beograda da smire i odobrovolje suseda sadruge strane Jadrana sitnim ustupcima nisu dali trajnije rezultate.Lino angaovanje kralja Aleksandra, u vremenu od 1930. do 1932.godine, da posredstvom Gvida Malagole (Conte Guido MalagolaCappi) nae puteve sporazumevanja sa Musolinijem nije dovelo doeljenih uspeha.41 Neuspeh prema Italiji podstaknue nastojanja jugoslovenske vlade da pobolja svoje odnose sa Nemakom.

Na pribliavanje jednog dela vladajuih vrhova u JugoslavijiNemakoj posebno su snano uticala tri dogaaja u meusobnimodnosima Italije i Kraljevine Jugoslavije iz 1932. i poetkom 1933.godine: direktno usmeravanje Pavelievih ustaa na diverzantskeakcije protiv Jugoslavije zatim tzv Hirtenberka afera (nazvana po


56/427

janska.44 Sredinom januara 1933. posetio je Albaniju italijanski ministar saobraaja i pozvao vladajue krugove u Tirani da se trajnoopredele za Italiju. Pokuaji demokratski opredeljenih snaga albanskog drutva da se suprotstave opredeljivanju albanske vlade premaItaliji bili su suvie slabi. Siromana albanska buroazija i inovnika birokratija, u zemlji koja je sve vie zapadala u privrednu bedu,radi ouvanja dela svojih pozicija i standarda, bila je spremna nasaradnju sa Musolinijem, iji emisari nisu krtarili u davanju kredita i u podmiivanju.45 Vest da e se izmeu Italije i Albanije sklopiti carinska unija uzbunila je vladu Kraljevine Jugoslavije i veli

kosrpsku buroaziju, koja nije gubila veru da e jednog dana uestvovati u podeli Albanije.46

Tokom februara 1933. poverljiva lica jugoslovenske vlade pri-metila su intenzivniji prevoz robe, naroito oruja i ratne opreme, izItalije prema Albaniji. Pojavile su se vesti da se priprema oruaninapad iz Albanije na Jugoslaviju.47 Pretnje Italije Jugoslaviji dolazile su ranije i sa druge strane, sa zapada. Na veeri koju je 13.decembra 1932. priredio u ast Ante Pavelia faistiki prefekt provincije Kvarner, u zdravici je reeno: Hrvatska e uskoro biti slo

bodna pod protektoratom Italije, a Dalmacija e biti provincija Italije.48

Musolini je svoje namere protiv Jugoslavije izvodio i u sklopuobimnije akcije za irenje italijanske dominacije na Balkanu i uPodunavlju Ulogu isturenih odreda faistike Italije trebalo je da


57/427

Ovo oruje moglo je biti upotrebljeno samo protiv Jugoslavije idrugih lanica Male antante, Rumunije i ehoslovake, prema kojima je Maarska takoe imala odreene aspiracije.

Otra intervencija lanica Male antante u vezi sa Hirtenber-kom aferom nije postigla krajnji cilj, jer se Musolini nije odricao

politike pritiska i ekspanzije prema jugoistonoj Evropi i Balkanu.On nije mnogo zazirao ni od osuda upuivanih od velikih sila. Nastojao je da bude paljiv jedino prema Nemakoj.

Jedan deo vladajuih krugova jugoslovenske buroazije, sma

trajui da Francuska sve vie poputa pred Italijom, to se desilo iprilikom Hirtenberke afere, bio je nezadovoljan svojim tradicionalnim patronom Francuskom i poeo je da razmilja o osloncu naNemaku, ali razmiljanja o ovakvom izboru pratila su i odreenedileme i opreznost. Zbog toga je jedan deo vladajue buroazije uKraljevini Jugoslaviji doekao promene u Nemakoj sa velikim inte-resovanjem i neprikrivenom opreznou.

U vreme velikih promena u Nemakoj krajem 1932. i poetkom1933. godine desile su se znaajne promene i u Rumuniji. U zemljiu kojoj je agrarna kriza dostizala svoj vrhunac dolo je do promenevlade Manijua (Iliu Maniu) na poloaju predsednika vlade zame-nio je radikalni Vaida Voevod (Aleksandru Vaida Voevod). Tekoekonomsko i unutranje politiko stanje zemlje dovelo je do socijalnih nemira i pokreta. Poetkom 1933. masovni trajkaki pokret,


58/427

Za konzervativne delove rumunske buroazije, za koju je blizina Sovjetskog Saveza predstavljala najveu opasnost, saznanje da

je novi reim u Berlinu udarna pesnica ne samo protiv nemakognego i protiv meunarodnog radnikog pokreta i komunizma, predstavljalo je veliko ohrabrenje. Oni e uskoro svesrdno podrati nacistiki reim u Nemakoj. Znatan deo rumunske buroazije, posebno onaj koji je strahovao od maarskog revizionizma i od sigurne

podrke koju e taj revizionizam dobiti od nacista, bio je za jo vri oslonac na zapadne sile i za vezivanje za postojee saveze i sisteme kolektivne bezbednosti u Evropi.

Iz ovakve unutranje situacije i oprenih gledanja na pojedineprobleme evropske politike proizaao je i zvanini stav vladajuihvrhova u Bukuretu prema promenama u Nemakoj. Na Trei Rajh

je gledano kao na neminovnost i proizvod evropske realnosti, sanovim reimom je trebalo saraivati, ali, istovremeno, i izbegavatida se rumunska politika vre vee i orijentie samo prema njemu.34

U Maarskoj, Bugarskoj i Austriji, koje su bile nezadovoljnesvojim postojeim granicama i meusobnim odnosima zasnovanimna mirovnim ugovorima u Sen Zermenu, Neju i Trijanonu, promeneu Nemakoj doekane su uglavnom sa simpatijama.35

Radniki pokret i ostale demokratske snage u ovim zemljamai u svetu ukazivale su na opasnost od nemakog nacizma i uoptemeunarodnog faizma i u okviru svojih skuenih mogunosti vodile


59/427

cisti, dolazei na vlast u Nemakoj, ele uspostavljanje novog poretka, Gembe, 15. januara 1933, izjavljuje da pitanje revizije granica treba drati stalno na dnevnom redu.58

Dolazak Hitlera na vlast u Nemakoj doekan je u maarskojzvaninoj tampi sa velikim simpatijama. Sa maarske strane pre-duzete su inicijative da se to pre osigura najprisnija saradnja izmeu dve zemlje.59 Prva estitka Hitleru, ve u toku prvog dananjegove vladavine u Nemakoj, stigla je od predsednika maarskevlade Gembea.60 U Gembeevoj pozdravnoj poslanici bili su i predloi da se uspostavi to tenja saradnja izmeu Nemake i Maarske

u svim oblastima, posebno u spoljnoj politici, i da se proire trgovinske i privredne veze.61 Ministarstvo inostranih poslova Nemakenije se urilo sa odgovorom Gembeu. Razlozi su bili unutranjepo-litikog karaktera kao i slabe mogunosti novog reima na meunarodnom planu. Problem su predstavljale i vrste veze izmeu Italijei Maarske i njihovo angaovanje oko Austrije, koja je, kao to jeve reeno, smatrana za deo nemake drave.

Vladajui krugovi u Bugarskoj manje su bili glasni i uporni uisticanju zahteva za reviziju granica, ali su ipak promenu vlade uNemakoj doekali sa simpatijama. Negativne posledice agrarnekrize na slabo razvijenu privredu zemlje, teki obrauni izmeupojedinih graanskih partija i struja, opasnost od revolucionarnogradnikog pokreta i drugi unutranji inioci usmeravali su vladaju-u buroaziju Bugarske prema diktaturi faistikog tipa. Nosioci ove


60/427

tikih snaga u Bugarskoj. Zbog toga je u Bugarskoj profaistikoreagovanje na promene u Nemakoj bilo blae nego, na primer, uMaarskoj.

Neto slino se dogaalo u prvim mesecima 1933. godine i uGrkoj. Politika situacija u zemlji bila je nestabilna i puna problema. Svetska privredna kriza i ovde je ostavila teke posledice. Geografska udaljenost od srednjoevropskih zbivanja uslovila je izvesnuopreznost ak i onih snaga koje bi u drugim uslovima javno ispoljilecimpatije prema promenama u Nemakoj. Vlada Grke bila je zastatus quo na Balkanu, ostajui pri odluci da se ne vezuje ni za ka

kav blok zemalja u Evropi. Politika odbrane postojeeg stanja znaila je, u stvari, preutno protivljenju svakoj reviziji granica i revanizmu, to je pozitivno ocenjeno od lanica Male antante i drugihantirevizionistikih drava.64

Ipak, grka vlada je nastojala da ostavi dobar utisak i na drugoj strani. Prema Italiji je izraavala stav nezainteresovanosti, aki u odnosu na njene namere prema Kraljevini Jugoslaviji. PremaNemakoj preduzimala je konkretne korake radi unapreenja sarad-nje. Grki poslanik Politis, prilikom zvanine posete Ministarstvuinostranih poslova Nemake, poetkom marta 1933, dao je konkretnepredloge za jaanje privredne i ekonomske saradnje Nemake iGrke.65

Turska je bila i geografski i politiki jo udaljenija od burnih


61/427

Francuske, i u eventualnom sukobu sa drugim velikim silama, npr.Sovjetskim Savezom, ili malim evropskim zemljama, Hitler je morao imati saveznika. Najpodesniji za to bio je Musolini.

Meutim, mnogobrojni zajedniki interesi i lociranost na relativno skuenom prostoru neminovno su dovodili i do sukobljavanjau odnosima izmeu Italije i Nemake. Njihova meusobna neslaganja bila su blaa nego protivrenosti ispoljene prema drugim velikim silama, ali ipak takve prirode da su mogla uticati na intenzitetnjihove saradnje, a kasnije i na saveznitvo i zajednike poduhvateu Evropi i svetu. Najvei problem izmeu Italije i Nemake, od tadapa sve do kraja njihovog saveznitva, predstavljalo je upravo podruje jugoistone Evrope, gde su se njihovi ekspanzionistiki planovistalno sueljavali.

U prvim trenucima, po dolasku nacista na vlast, ove protivrenosti su bile zapostavljene i potcenjene. Tome je doprinela bliskostideja, ideologija i afiniteti samih voa.06 Hitler je pre osvajanja vlasti drao u svojoj radnoj sobi bistu Musolinija. Pobeda Hitlera uNemakoj posebno je obradovala Benita Musolinija. Veliki faistikisavet u Rimu konstatovao je, u trenutku dolaska nacionalsocijalistana vlast u Nemakoj, da je faizam pobedom Adolfa Hitlera dobiointernacionalni karakter.67 Italijanska tampa je tada bila preplavljena lancima u kojima su izraavane simpatije prema nacistikojNemkoj.68


62/427

loge nisu pokolebali Musolinija. Iz Rima je, u toku nekoliko sedmica, odaslano mnogo pisama u kojima je pourivana meusobna sa-radnja.72 Davani su i konkretni predloi za zajedniko delovanje naprivrednom i politikom polju. Udar je trebalo da bude usmerenprotiv lanica Male antante, a posebno protiv Jugoslavije. Glavnipion u ovom prostoru, u akciji buduih saveznika, trebalo je da

bude Maarska, u kojoj je Musolini, pri tome, eleo da ima odluujuu re.

Ministarstvo inostranih poslova Nemake, u usi ovima kada jejo bilo skrpljeno od novih nacistikih i starih konzervativnih snagai kadrova, u kome su nacisti tek osvajali vlast, nalo se u neugodnojsituaciji. Sam sistem nastupanja dveju zemalja bio je protivrean.Musolini je juriao frontalno protiv vojniki jake Male antante,koja je uivala podrku i naklonost Francuske i drugih zemalja, aHitler je planirao da nastupa taktiki i da pojedinano odvaja i neutralise deo po deo ovog saveza, zemlju po zemlju. Hitler je bio zataktiku odvajanja Jugoslavije, ili Jugoslavije i Rumunije, od vojniki i privredno najspremnijeg lana Male antante ehoslovake.Frontalni napad, za koji se zalagao Musolini, doveo bi do meusobnog zbijanja zemalja Male antante, dok je Hitler imao u planu netosasvim drugo: slabljenje Male antante njenim unutranjim razriva-njem.73

No, u uslovima kad je tek trebalo savlaivati unutranje i spolj


63/427

I

bez vreg vezivanja. I Nemci su eleli menjanje postojeeg stanja i slabljenje sistema kolektivne bezbednosti na jugoistoku Evrope, na prvom mestu Male antante, ali ne silom, kao to je htelaItalija, ve sistematskim i dobro organizovanim i pripremljenimnastupanjem.76

Musolini je imao vremena da uoi i prozre taktiku svog idejnogistomiljenika. Kod njega se, posle neuspeha da su ugovori saradnja,odnosno podela sfera na pomenutom podruju, pojavila sumnja daHitler eli ovo podruje za sebe. Upravo to je potvrdio razvoj dogaaja kasnije. Ali irenje sumnje i hlaenje odnosa sa Italijom nije

ilo u prilog Nemakoj. Zato je iz Berlina naloeno poslaniku u RimuHaselu (Ulrich von Hassell) da se italijanska sumnja u tobonji planNemake o hegemoniji na podruju jugoistone Evrope mora svimsredstvima neutralisati.77 Meutim, ovaj zadatak nije bio nimalo lak.Postojali su krupni problemi i duboka razmimoilaenja, koji e godinama optereivati odnose izmeu Nemake i Italije.78

Jedan od neposrednih i prvih ciljeva Musolinijeve spoljne politike u to vreme unutranje razaranje i razbijanje Jugoslavije, nijebio prihvatljiv za Nemaku, jer bi stvaranje neuralginih taaka naBalkanu jo vie otealo nemake akcije u Austriji. 79 Dakle, prvikoraci ekspanzije ovih dveju totalitarnih sila, koje su elele meusobni savez: Italije prema Maloj antanti i Jugoslaviji bahat i sa-mouveren, i Nemake prema Austriji prikriven i smiljen, uztaktiku laganog i sigurnog nastupanja sukobljavali su se i dovodili


64/427

U celini, moemo konstatovati da su januarske promene u Nemakoj 1933. izazvale negativnu reakciju u zemljama jugoistoneEvrope kod svih progresivnih snaga, radnikog i demokratskog pokreta, na jednoj, i simpatije kod veeg dela vladajuih struktura,posebno u zemljama koje nisu bile zadovoljne versajskom Evropom,na drugoj strani.

Jedan deo vladajuih krugova u antirevizionistikim zemljamasimpatisao je promenu reima i dolazak nacista na vlast u Nemakoj iako je njihov spoljnopolitiki program bio uperen protiv opstanka i integriteta tih zemalja. Bio je to izbor manjeg zla, jer je

(po njihovoj oceni) veu opasnost za njih predstavljao domai radniki pokret ili neka druga spoljnopolitika opasnost od eventualneekspanzije faistikih zemalja i ostvarivanja njihove dominacije ujugoistonoj Evropi.

3. NEMAKA, ETVORNI PAKT I ORGANIZACIONI PAKTMALE ANTANTE

Januarske promene u Nemakoj 1933. predstavljale su krupandogaaj u evropskim, pa i svetskim razmerama. Spletu evropskihprotivrenosti prikljuio se niz novih, koje je na svetsku pozornicudonela nacistika Nemaka i koje e se, uporedo sa jaanjem Nemake svakodnevno umnoavati i iriti Nemaki nacionaloscijali


65/427

Britanije i, kao pandan ovoj grupi velikih, ideja o vrem zbijanjumalih u okviru pakta Male antante. Svakako da je i pobeda najkonzervativnije politike snage u Nemakoj, nacionalsocijalizma, uticala na ideju okupljanja velikih i malih.81

Preovlauju ubeenja da je ideja o etvornom paktu poteklasa vie strana. Oktobra 1932. najavio je mogunost tenjeg povezivanja i saradnje Francuske, Italije, Britanije, i Nemake britanski

premijer Makdonald (James Ramsay Mac Donald), Musolini je podrao i ire razradio ovu ideju u svom govoru u Torinu, 23. oktobra1932. godine.82 Na Volta kongresu u Rimu, novembra iste godine,

jedan od vodeih nacistikih ideologa, Alfred Rozenberg, saglasio ses predloenom idejom i pokuao da joj d konkretniji smisao. Osnovna komponenta ideje (po Rozenbergu) bila bi podela interesnihsfera izmeu sila i odreivanje pravaca njihove ekspazije Nemake prema istoku i severoistoku, Italije prema jugoistoku i istoku,Francuske prema jugu i Velike Britanije prema prekomorskim prostorima.83 Musolinijev konani nacrt sadrao je ovu Rozenbergovupodelu.

Ova akcija velikih sila, kao i niz drugih dogaaja, koji su direktno bili upereni protiv interesa malih zemalja i SSSR-a, naili suna otpor kod najjaeg saveza malih drava Male antante. 84 Svakanagodba izmeu velikih predstavljala je novu opasnost za male narode i drave.


66/427

nzaconog pakta zemalja Male antante vidi se i po tome to su paktu odluno prile i vlade Kraljevine Jugoslavije i Rumunije, koje suinae simpatisale nacionalsocijalistiki pokret u Nemakoj i njegovemetode obrauna sa radnikim pokretom i demokratskim snagama uNemakoj.86 Svaka od triju zemalja Male antante imala je mnogeprotivnike izvan svojih granica, ali je najsnaniji pritisak dolazio,uglavnom, sa jednog mesta: Kraljevina Jugoslavija najvie je bilaugroena od Italije, ehoslovaka od Nemake, dok je rumunskaburoazija najvie strahovala za posede koje je u toku graanskograta prigrabila od Sovjetske Rusije. Svaka od vlada ovih zemalja

oekivala je odreene koristi za svoju zemlju od vreg meusobnog povezivanja i bolje mogunosti uvrivanja vlastitih pozicija umeunarodnim odnosima. Inicijativu za vre meusobno povezivanje dala je ehoslovaka, koja se oseala najugroenijom od nacistike Nemake.87

Nacrt teksta Organizacionog pakta izradio je ministar spoljnihposlova ehoslovake Eduard Bene.88 Obrazlaui ideju Organizacionog pakta Male antante, Bene je kao glavne razloge za formiranje ovoga saveza istakao velike politike i privredne promene kojesu nastale u i oko Nemake krajem 1932. i poetkom 1933. godine,slabe rezultate Konferencije za razoruanje, posebno kad je u pitanju zatita interesa malih drava, i sve snaniju kampanju revizionizma i revanizma u Evropi.89 Predlog o vrem povezivanju zemalja Male antante pao je prvi put na konferenciji ministara spolj


67/427

garska i Maarska, ve velike sile: Italija i Nemaka.91 Uspostavljanje Stalnog saveta triju zemalja i njegovi redovni sastanci prualisu najpovoljnije mogunosti i za meudravnu saradnju i razrea-vanje unutranjih protivrenosti. Radi zatite meusobnih privrednih i ekonomskih odnosa, uspostavljen je Privredni savet, koji jetrebalo da radi na jaanju privrednih veza i poveanju meusobnetrgovine.92

Sve to se htelo postii Organizacionim paktom Male antantebilo je dobro zamiljeno, ali teko ostvarijivo, jer je svaka od ovihdrava imala i sopstvene interese. Pakt je, prema zamisli svog inici

jatora, ministra inostranih poslova ehoslovake, Benea, svojuotricu trebalo da usmeri protiv najjae snage revizionizma i revanizma u svetu Hitlerove Nemake. Meutim, u Rumuniji i Jugoslaviji bile su vrlo jake snage koje su smatrale da e svoj ugroeniopstanak moi da obezbede oslanjanjem upravo na Nemaku. Snagekoje su u okviru Male antante bile iskreno za saradnju morale suda ine kompromise, posebno kad su bile u pitanju vodee sile iztabora protiv koga je Organizacioni pakt i bio usmeren. Tako je zagovornik saradnje zemalja Male antante sa zapadnoevropskim demo-kratijama, ministar inostranih poslova Rumunije, Titulesku, moraopod pritiskom jakih pronacistikih snaga u sopstvenoj zemlji da taktizira prema Nemakoj. Pred spoljnopolitikim odborom Senata i

Narodne skuptine, 19. marta 1933, on je posebno isticao da izmeuR ij i N k bl i d t j d b i l i d


68/427

reavaju na raun malih naroda. Projekt etvornog pakta, koji jeizradio i izneo u javnost Musolini, 18. marta 1933, sadrao je u sebidve osnovne intencije velikih: nalaenje najpogodnijeg puta zakompromisno reavanje ili zatakavanje mnogobrojnih meusobnihproblema i usklaivanje u moguim granicama spoljnopolitikihpretenzija i planova pojedinih zemalja iz ovoga tabora, posebnorevizionistikih planova Italije i Nemake.96 Prema ovoj zamisli, dogovor i kompromis bio je potreban i nuan samo izmeu velikih,dok su interesi malih bili potpuno zapostavljeni. Male zemlje sumorale sluati i pokorno izvravati elje i odluke velikih. rtve tog

kompromisa velikih trebalo je da budu, na prvom mestu, zemljeistone i jugoistone Evrope.

Bez obzira na razliite mogunosti buduih lanica ovoga pakta,a u vezi s tim i mogue koristi od lanstva, sve etiri sile su u zamisli ovoga pakta videle samo svoje interese.

Musolini je ulazio u pakt sa najrazraenijom raunicom. Paktom je trebalo, koliko je to bilo mogue, oslabiti savez zemalja Maleantante i Francuske radi stvaranja povoljnije situacije za prodiranjeitali janskog uticaj a u podruje jugoistone Evrope. Istim udarcemtrebalo je, na suptilan nain, odvratiti Hitlerovu Nemaku od Balkana i dela Podunavlja, i posebno Austrije, gde je Italija imalavrste namere da sprovodi svoju ekspanziju. Smiljenom akcijom imalim ustupcima trebalo je ukljuiti, u italijansku interesnu sferu,Maarsku i Bugarsku I najzad sa jakim saveznikom na severu


69/427

Od posebnog interesa za naa razmiljanja su pogledi nacistana ideju etvornog pakta i njihova oekivanja od njega posebno upogledu obezbeenja ansi za prodiranje Nemake prema jugoistoku.itav proces pripremanja nacrta etvornog pakta upuuje na zakljuak da je prvobitna i ujedno naj reakcionarni ja varijanta nacrtabila podjednako delo Musolinija i Hitlera i njihovih saradnika. etiri dana pre iznoenja u javnost definitivnog nacrta pakta, Musolinije, posredstvom italijanskog ambasadora u Berlinu, erutija (Vittorio Cerruti), detaljno upoznao Hitlera sa nacrtom i koncepcijompakta. U obrazloenju, koje je preneo ambasador Italije, bile su do-

minirajue intencije Musolinija da se Nemaka usmeri prema istoku.Na kraju Musolinijevog pisma Hitleru dodirnuta je i najosetljivijataka u odnosima izmeu Italije i Nemake, pitanje Austrije, odnosno pitanje jugoistoka Evrope. Sva nastojanja Musolinijeva teila suka tome da Hitleru objasni i dokae kako je mogua najtenja sa-radnja izmeu dve ju sila i da je, uz obostranu volju, mogue naireenje za Austriju, koje je u tom trenutku bilo najosetljivije. U tovreme Musolini je bio jak i nije se plaio da kae kako je jedinagarancija za napredak Austrije jaanje poloaja kancelara Dolfusai stabilizacija privrednih i politikih prilika u Austriji, odnosno status Austrije izvan nemakog Rajha. Musolini je tvrdio da austrijskinacionalsocijalisti nisu u stanju da bilo ta urade za napredakAustrije i da