trend_izv_IV_2015.pdf

8/18/2019 trend_izv_IV_2015.pdf

1/15

ТРЕНДОВИ У КРЕДИТНОЈ АКТИВНОСТИ

IV тромесечје 2015. године

Београд, март 2016. године


2/15

ii

Трендови у кредитној активности Народна банка Србије


3/15

iii


Уводна

напомена

Извештај Трендови у кредитној активности детаљно анализира најновије трендове у

кредитној активности ради што бољег разумевања ситуације на домаћем кредитном тржишту.

У њему се разматра кретање кредитне активности, цена задуживања привреде и становништва,

као и услови на кредитном тржишту на основу фактора који опредељују понуду и тражњу за

кредитима.

Кредитни агрегати представљају квантификацију кретања на овом тржишту и израчунавају се

на основу статистике биланса стања банкарског сектора, која обезбеђује податке о стању

потраживања домаћи банака по основу кредита. Имајући у виду релативно високо учешће

девизно индексирани кредита у кредитном портфолију, прираст и стопе раста кредита

израчунавају се по искључењу ефекта промене курса динара према осталим валутама

заступљеним у кредитном портфолију.

У извештају се користе и резултати анкете о кредитној активности банака, коју !ародна банка

"рбије спроводи од почетка 2014. године. #нкетом је знатно унапређено сагледавање

ситуације на домаћем кредитном тржишту, јер пружа увид у ставове представника банака о

оствареним и очекиваним променама на страни понуде кредита, као и на страни тражње

приватног сектора за кредитима. Учешће банака у анкети је добровољно, а одзив готово

стопостотан.

Користе се и резултати анкете коју је $вропска инвестициона банка развила у контексту %ечке

иницијативе 2, која прати процес смањења изложености међународни банкарски групација и

пратећи ограничења кредитне активности. #нкета се спроводи од октобра 2012, два пута

годишње, и прати супсидијаре међународни банкарски групација у земљама централне и

југоисточне $вропе – њиове стратегије, тржишне услове и очекивања. &иљ анкете је

сагледавање ефеката понуде и тражње на кредитну активност, као и утицаја домаћи и

међународни фактора на услове понуде и тражње. Из "рбије у овој анкети учествује десет

банака, чија актива чини око 50% укупне активе банкарског сектора "рбије.


4/15

4


СКРАЋЕНИЦЕ КОРИШЋЕНЕ У ОВОМ ИЗВЕШТАЈУ

БДП – бруто домаћи производ

Г - година

ДФО – друге финансијске организације

д.с. – десна скала

ЕИБ – $вропска инвестициона банка

ЕЦБ – $вропска централна банка

.с. – лева скала

М – месец

мн – милион

м!д – милијарда

м". – међугодишње

ММФ – 'еђународни монетарни фонд

NPL – проблематични кредити

П – полугодиште

п.п. – процентни поен

Т – тромесечје

земље ЦИЈЕ – земље централне и југоисточне $вропе

!е наводе се друге општепознате скраћенице.


5/15

vi


Садржај

Резиме ................................................................................................................................................................... 6

I. Сектор привреде ........................................................................................................................................ 7

1. Kредити привреди ........................................................................................................................................ 7

2. Цена задуживања привреде ........................................................................................................................ 9

3. Оцена понуде и тражње за кредитима – на основу резултата анкета о кредитној активности .............10

II. Сектор становнитва ...............................................................................................................................12

1. Кредити становништву ................................................................................................................................12

2. Цена задуживања становништва ...............................................................................................................14

3. Оцена понуде и тражње за кредитима – на основу резултата анкета о кредитној активности .............14


6/15

6


Ре#$ме

Кредитна активност банака према привреди и

становништву наставила је да се опоравља

током (4, што је допринело да у 2015. по

искључењу ефекта промене курса оствари раст од 1,8%1, упркос доспећу 110 млрд динара

субвенционисани кредита одобрени

претодне године. )аваљујући пре свега

знатном ублажавању монетарне политике

!ародне банке "рбије током 2015. године, као

и нижим каматним стопама на међународном

тржишту новца, трошкови задуживања

приватног сектора су у (4 снижени на нове

најниже вредности. *аду каматни стопа,

упркос повећаној тражњи за кредитима,

доприноси и већа конкуренција банака на

кредитном тржишту, која је уз ниже трошкове

извора за кредите, утицала да банке наставе са

ублажавањем кредитни стандарда у (4.

+сим путем референтне стопе, !ародна банка

"рбије је и путем политике обавезне резерве

обезбеђивала услове за повећање кредитне

активности, а тиме и за економски раст.

"мањењем стопа девизне обавезне резерве у

(4 банакама је ослобођено 232 млн евра и 16

млрд динара кредитног потенцијала (444 млн

евра и 21 млрд динара укупно у 2015.)

"езонски очекивано, кредитирање предузећа

интензивирано је крајем године, што је и

утицало да у (4 буде регистрован и највећи

тромесечни износ новодобрени кредита током 2015. (ражња предузећа за кредитима је

уобичајено, у највећој мери била вођена

потребом финансирања обртни средстава и

реструктурирања дугова, због чега су кредити

за обртна средства и даље најзаступљенији.

!астављена су и позитивна кретања на

тржишту инвестициони кредита, указујући да се привреда у 2015. у већој мери ослањала на

овај вид финансирања инвестиција. ,аст

управо ови кредита највише је утицао да

износ укупни новоодобрени кредита у 2015.

буде виши него у 2014, када је на снази био

програм субвенционисаног кредитирања.

Кредити становништву наставили су да расту по устаљеној динамици, при чему међу

новоодобреним кредитима становништву већ

дуже време доминирају кредити намењени

потрошњи (готовински и за рефинансирање).

1 +брачунато по курсу динара према евру, швајцарском франку и

долару на дан 30. септембра 2014. (тзв. програмски курс који се

користи за потребе праћења аранжмана с ''--ом), узимајући у

обзир валутну структуру потраживања по основу кредита.

*риликом финансирања кредитне активности

банке су се ослањале на домаће изворе

финансирања, пре свега на динарске и девизне

депозите привреде и становништва. .ео

кредитног потенцијала ослобођен је и по

основу смањења девизни депозита банака код

!ародне банке "рбије у оквиру релаксације

регулативе о обавезној девизној резерви.

/еће ново задуживање у девизном знаку и

доспеће раније одобрени субвенционисани

кредита смањили су степен динаризације

кредита привреди у 2015, док је становништво наставило да се претежно задужује у

динарима.

+чекујемо да ће се започети опоравак

кредитне активности наставити у 2016, чему

би требало да допринесу ефекти ублажене

монетарне политике, очекивано убрзање раста

домаће економске активности и даље никсе камате у зони евра. " друге стране,

раздуживање предузећа према иностранству

требало би да се настави, пре свега као

последица пада каматни стопа на домаћем

тржишту и већег ослањања на домаће изворе

финансирања.

1,8

0,4

0,7

-10

-5

0

5

10

15

32010.

6 9 12 32011.

6 9 12 32012.

6 9 12 32013.

6 9 12 32014.

6 9 12 32015.

6 9 12

Укупно домаћи кредити** ( л.с.)

Композит. мера задужености немонет. сектора* (л.с.)

Реални БД ( д.с.)

Kредитнaактивност и БД! (мг. стопе, у %)

!звор: "БС и Р#С.

* Као показате$ укупног задуживања, о%у&вата домаћекредитирање приватног с ектора, јавни& предузећа и локални&нивоа власти, као и директно задуживање предуз ећа истановништва у иностранству.

** !ск$у'ен е(екат промене д евизног к урса.


7/15

7


I. Се%&о! п!$в!еде

1. K!ед$&$ п!$в!ед$

И поред тога што су највећи износи субвенционисани кредита доспевали током *2,

кредити привреди су и у (4 наставили раст. (оме

је допринело и ублажавање монетарене политике

!ародне банке "рбије која је у условима ниски

инфлаторни притисака настојала да подстакне

кредитни, а тиме и привредни раст како преко

канала каматне стопе, тако и кредитног канала.

"езонски уобичајено, кредитирање предузећа

интензивирано је крајем године, што је и утицало

да у (4 буде регистрован и највећи тромесечни

износ новодобрени кредита током 2015. У

децембру је с&а'е %!ед$&а п!$в!ед$ износило

1.131,8 млрд динара, при чему се на кредите

јавним предузећима односило 14,7%2.

Иако је доспело око 110 млрд динара, тј. 80%

субвенционисани кредита одобрени током 2014.

године, кредити привреди су у 2015, по

искључењу ефекта девизног курса, остварили раст

од 1,2%. +поравак кредитирања привреде одразио

се и на раст учешћа кредита привреди у оцењеном

%.*-у у 2015. за 0,1 п.п., на 28,4%.

У (4 кредити привреди су по искључењу ефекта

промене девизног курса повећани за 2,4% или за

26,4 млрд динара, по основу раста кредита

привредним друштвима (33,7 млрд динара), док су

кредити јавним предузећима смањени (7,3 млрд

динара). )аваљујући интензивнијем кредитирању

током *2, кредити привредним друштвима су у

2015. повећани за 14,6 млрд динара (номинално за

24,0 млрд динара). " друге стране, кредитирање

јавни предузећа у 2015. је смањено за 0,3 млрд

динара – и поред повећаног задуживања у *1, пре

свега у (1.

(оком (4 највише су кредитирана предузећа из

области трговине, енергетике и пољопривреде.

*редузећа из ови сектора остварила су и највећи

раст задужења на нивоу године, док је пад

потраживања по основу кредита био најизраженији у сектору прерађивачке индустрије,

који је био и највећи корисник субвенционисани

кредита.

Износ новоoдо(!ен$) %!ед$&а привреди повећан

је у односу на (3 и у (4 је износио 218,6 млрд

2+д краја 2014. године као критеријум за утврђивање да ли се предузеће

сматра јавним предузећем или привредним друштвом користи се

критеријум већинског власништва, контроле и управљања, а не принцип

претежне делатности, као што је до тада био случај.

41,5

17,1

24,3

15,3

21,7

39,8

24,5

62,5

20,9

23,5

13,2

20,122,4

-29,9

62,3

-13,0-8,3

-36,7

-26,9

-35,7

-59,2

12,1 2,6

31,3

-13,7

-14,1

15,626,4

-80

-60

-40-20

0

20

40

60

80

I2009.

I I I II IV I2010.

I I I II IV I2011.

I I I II IV I2012.

I I I II IV I2013.

II II I IV I2014.

I I II I IV I2015.

IIIII IV

Девизни и девизно индексирани кредити*

Динарски кредити

Укупно

!рираст кредита привреди, према ва"#тама (у млрд RSD)

* !ск$у'ен е(екат промене курса.

!звор: "БС.

У млн RSD У млн EUR2015.

)ануар 2.910,9 25,1

*е%ру ар 4.925,4 42,2

+арт 6.226,2 52,9

,прил 7.189,0 60,6

+ај 8.468,0 71,0

)у н 9.388,6 78,0

)у л 11.338,9 92,7

,вгу ст 11.338,9 92,7

Септем%ар 11.338,9 92,7

Окто%ар 11.338,9 92,7

"ов ем%ар 11.338,9 92,7

Децем%ар 11.338,9 92,7

2016.

)ануар 8.428,0 67,6

*е%ру ар 6.413,5 50,5

+арт 5.112,7 39,8

,прил 4.149,9 32,1

+ај 2.870,9 21,7

)у н 1.950,3 14,7

УКУ"О 136.066,8 1.112,5

!звор: *онд за развој и прера'у н "БС .

Динамика отп"ате с#$вен%ио нисани&

динарски& кре дита одо$ре ни& # ск"ад# са

програмом В"аде # 2014. години

166,972,4

329,5

77,3

288,4

81,6145,1

0

200

400

600

800

1.000

1.200

1.400

IV I2011.

II III IV I2012.

II III IV I2013.

II III IV I2014.

II III IV I2015.

II III IV

Сао%раћај и телекомуникације"екретнине; нау'не усл. делатности; уметност, за%ава и рекреација-рговина.ра/евинарствоРударство, прера/ива'ка индустрија, водопривредао$опривреда, шумарство, ри%арствоОстало

Стр#кт#ра кредита привреди према секторској де"атно сти, ста'е крајем периода(у млрд RSD)

!звор: "БС.


8/15

8


динара. %анке су и даље највише одобравале

кредите за обртна средства, који су чинили око

46% новоодобрени кредита. Учешће

инвестициони у новим кредитима (26%) било је

нешто ниже него у (3, али и даље знатно изнад

вредности остварени у 2014. години. !аиме, веће

финансирање инвестиција из банкарски извора у

2015. омогућено је значајним повећањем нови инвестициони кредита (за око 150% мг., на 222,8

млрд динара). (ај раст је утицао на то да и износ

новоодобрени кредита привреди у 2015. (747,9

млрд динара) буде за 38% виши него 2014.

*рисуство позитивни тенденција потврђује и

чињеница да чак и ако се искључе кредити који су

рефинансирани по повољнијим условима (око

25%), износ нови укупни кредита привреди у

2015. је за 4% виши од укупни новоодобрени

кредита у 2014, када је био на снази програм

субвенционисаног кредитирања. ,аст

инвестициони кредита допринео је и

продужавању рочности кредитног портфолија –

учешће укупни кредита с рочношћу дужом од две

године је у односу на 2014. повећано за 6,8 п.п., на

64,3%.

Удео динарски у укупним кредитима привреди у

односу на крај 2014. смањен је за 5,6 п.п. и у

децембру је износио 19,4%. !а то је утицала

чињеница да је већина динарски

субвенционисани кредита доспела, а да је ново

задужење привреде било претежно у девизном

знаку. Ипак, динарско задуживање је повећано

пред крај године, и у новембру и децембру

кредити у динарима чинили су око једне четвртине

нови кредита привреди.

0едан од фактора који ограничава кредитну

активност је и даље релативно висок ниво NPL,

који је у великој мери концентрисан у сектору

привреде. *ри томе, највише проблема у отплати

кредита и даље имају предузећа из сектора

грађевинарства. Ипак, учешће NPL у укупним

кредитима привреди благо се смањује од маја и у

новембру је износило 23,7% (за 0,9 п.п. ниже него

крајем 2014). "мањење тог учешћа резултат је

раста кредитне активности, као и наплате, отписа и

реструктурирања дела NPL. "провођење

"тратегије за решавање питања проблематични

кредита, коју су припремиле /лада и !ародна

банка "рбије, у сарадњи с ''--ом, "ветском

банком и $вропском банком за обнову и развој, а

/лада усвојила у августу 2015, требало би да

омогући решавање питања NPL на тржишан и

одржив начин. И поред високог учешћа NPL у

укупним кредитима, коефицијент адекватности

капитала од око 20% указује на то да је домаћи

банкарски сектор високо капитализован. /исоку

капитализованост банкарског сектора потврдили

су и резултати посебни дијагностички

испитивања биланса банака која су спроведена са

100,0

59,5

53,9

4,7

0

50

100

150

200

250

IV I2011.

II III IV I2012.

II III IV I2013.

II III IV I2014.

II III IV I2015.

II III IV

#а о%ртна средства Остало

!з воз ни !нвестициони

Кредити за увоз

Стр#кт#ра новоодо$рени& кредита привреди(у млрд RSD)

!звор: "БС.

Доприноси раст# кредита $анака привреди по наменама(мг. стопе раста, у п.п.)

2,0

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

30

12010.

4 7 10 12011.

4 7 10 12012.

4 7 10 12013.

4 7 10 12014.

4 7 10 12015.

4 7 10

-рансакциони ра'уни О%ртна средства!нвестиције !звоз – увозОстали Укупно

!звор: "БС.

Ва"#тна стр#кт#ра потра(ива'а $анака од привреде(у %)

3 1 , 7

2 9 , 4

2 6 , 9

2 6 , 2

2 6 , 8

2 8 , 6

3 0 , 9

3 2 , 2

3 3 , 1

3 1 , 9

2 9 , 1

2 7 , 3

2 5 , 7

2 4 , 8

2 4 , 7

2 4 , 2

2 4 , 0

2 2 , 3

2 1 , 3

2 0 , 0

1 9 , 1

2 1 , 1

2 3 , 7

2 5 , 0

2 3 , 4

2 1 , 7

1 9 , 6

1 9 , 4

5

1 , 4

5 4 , 8

5 8 , 0

5 9 , 4

5 8 , 8

5

8 , 2

5 7 , 0

5 7 , 2

5 6 , 7

5 8 , 3

6 1 , 4

6

3 , 2

6

5 , 3

6

6 , 8

6

6 , 7

6 9 , 6

6

9 , 8

7

1 , 4

7

2 , 7

7

3 , 9

7 4 , 5

7 2 , 7

7 0 , 4

7

0 , 1

7

1 , 4

7 3 , 1

7 5

, 6

7

6 , 2

0

20

40

60

80

100

I2009.

IIIIIIV 12010.

I I I II IV I2011.

II I II IV I2012.

I I I II IV I2013.

I I I II IV I2014.

I I I II IV I2015.

II IIIIV

RSD EUR USD CHF

!звор: "БС.


9/15

9


стањем на дан 31. марта 2015. и која су обуватила

14 банака чија актива чини 88% активе банкарског

сектора.

+чекујемо да ће се започети опоравак кредитне

активности наставити у 2016, чему би требало да

допринесу ефекти досадашњег ублажавања

монетарне политике, очекивано убрзање раста домаће економске активности

3 као и даље ниске

каматне стопе у зони евра. (акође, током 2016.

доспева знатно мањи износ субвенционисани

кредита одобрени током 2014. године.

2. Цена #ад*+$ва'а п!$в!еде

(ренд пада каматни стопа на новоодо(!ене

д$на!с%е %!ед$&е п!$в!ед$ присутан је од

септембра 2013. и уследио је након што је започет

циклус смањења референтне каматне стопе у мају

те године. Каматне стопе на динарске кредите

привреди су од септембра 2013. до краја 2015.

смањене за 11,4 п.п., док је референтна каматна

стопа од маја 2013. до октобра 2015. снижена за

7,25 п.п. "а убрзањем ублажавања монетарне

политике од марта 2015. убрзан је и пад каматни

стопа на кредите привреди, које су снижене на до

сада најниже вредности. +сим ублажавања

монетарне политике, паду каматни стопа у

последње време доприноси и повећана

конкуренција банака на кредитном тржишту. *ад

трошкова финансирања код привреде доприноси

нижим трошковима пословања и побољшању

пословног резултата, што додатно подстиче улазак

у нове инвестиционе пројекте.

*росечна цена динарски кредита привреди је од

јула 2015. једноцифрена, а у децембру је износила

6,2%, што је за 4,7 п.п. ниже у односу на крај 2014.

"амо у (4 ова стопа је снижена за 2,1 п.п., при

чему су снижене стопе на све врсте динарски

кредита привреди. Крајем 2015. каматне стопе на

кредите за обртна средства и инвестиционе

кредите износиле су 6,1% и 7,2%, респективно,

или за 4,5 п.п. и 3,2 п.п. мање него крајем 2014.

!ајвеће смањење у 2015. (за 6,2 п.п.) бележи се

код остали кредита, који су у децембру

одобравани по просечној стопи од 6,4%.

И каматне стопе на ев!о$нде%с$!ане %!ед$&е су

у паду већ дуже време, што се пре свега дугује

паду EURIBOR-а. *росечна пондерисана каматна

стопа на девизне и девизно индексиране кредите

привреди је у 2015. смањена за 0,7 п.п. (од чега за

0,3 п.п. у (4), на 4,2% у децембру. *ри томе,

инвестициони и кредити за обртна средства су

одобравани по стопи од 4,4%, што је ниже у

3 !аше економетријске анализе указују на то да економска активност

претоди кредитној активности, тј. да кредитна активност у "рбији има

процикличан карактер с кашњењем од око једног тромесечја.

Уче)е $р#то про$"ематични& кредита привредним др#твима (у %)

0

10

20

30

40

50

60

I2010.

II III IV I2011.

II III IV I2012.

II III IV I2013.

II III IV I2014.

II III IV I2015.

II I II

У'ешће NPL у укупним кредитима привредерера/ива'ка индустрија, рударство-рговина на велико и мало.ра/евинарствоословање са некретнинамаСао%раћај, ин(ормисање, комуникације

!звор: "БС.

6,2

3,03,9

4,5

0

3

6

9

12

15

18

21

12011.

3 5 7 9 11 12012.

3 5 7 911 12013.

3 5 7 9 11 12014.

3 5 7 911 12015.

3 5 7 9 11

"овоодо%рени динарски кредити привреди"овоположени динарски депозити привредеBELIBOR 3M, просек периодаРе(ерентна каматна стопа, просек периода

Крета'е каматни& стопа на динарске кредите

и депозите привреди*(просе'не пондерисане вредности, на годишњем нивоу,у %)

* !ск$у'ени револвинг кредити, прекора'ења по текућем ра'уну и дуг по кредитним картицама.

!звор: "БС.

4,2

0,8

-0,1

-2

0

2

4

6

8

10

12011.

3 5 7 911 12012.

3 5 7 911 12013.

3 5 7 9 11 12014.

3 5 7 9 11 12015.

3 5 7 9 11

"овоодо%рени девизни кредити привреди**

"овоположени девизни депозити привредеEURIBO R 3M

Крета'е каматни& стопа на дев изне кредите и деп озите привреди*(просе'не пондерисане вредности, на годишњем

нивоу , у %)


!звор: "БС и 0вропска %анкарска (едерација.

** У еврима и евроиндексирани.


10/15

10


односу на крај 2014. за 0,5 п.п. и 0,6 п.п.,

респективно. &ена остали кредита смањена је за

1,3 п.п., на 3,6%.

Крајем 2015. маржа за динарске кредите привреди рачуната у односу на каматну стопу на динарске

депозите износила је 3,3 п.п., а у односу на

тромесечни BELIBOR 2,4 п.п. *ри томе, пад маржи

био је изражен у (4, када су оне смањене за по 1,2

п.п.. !а нивоу године маржа у односу на каматну

стопу на депозите била је смањена за 0,8 п.п., док

је у односу на BELIBOR остала скоро

непромењена. "мањене су и марже за девизно

индексиране кредите – у односу на каматну стопу

на девизне депозите на 3,7 п.п., а у односу на

тромесечни EURIBOR на 4,4 п.п., крајем 2015.

3. О,ена пон*де $ &!а+'е #а

%!ед$&$ма – на основ* !е#*&а&а

ан%е&а о %!ед$&но- а%&$внос&$

,езултати анкета о кредитној активности указују на побољшање климе на кредитном тржишту у

2015. +граничавајући утицај понуде на кредитну

активност слаби, пошто су банке током 2015.

ублажавале кредитне стандарде, а истовремено је

регистрован и раст тражње за кредитима.

,езултати ан%е&а На!одне (ан%е С!($-е о

%!ед$&но- а%&$внос&$ (ана%а указују на то да су

банке од (2 започеле са ублажавањем кредитни

стандарда привреди, а то ублажавање настављено је током *2. "тандарди су ублажавани и за

динарске и за девизне кредите, и то у нешто већој

мери за мала и средња предузећа. *рема мишљењу

представника банака разлог за ублажавање стандарда је конкуренција банака на кредитном

тржишту и нижи трошкови извора за кредите.Иако су ризици у погледу могућности наплате

потраживања и колатерала, као и неповољна

очекивања о привредном расту и даље присутни,

они су према оцени представника банака све мањи.

*редставници банака очекују да ће тренд

ублажавања стандарда бити настављен и у (1

2016, а да ће на то, поред конкуренције и нижи

трошкова, деловати и убрзање економске

активности.

+д почетка године услови задуживања предузећа

били су, према оцени банака, повољнији по основу

нижи маржи и пратећи трошкова, а продужени

су и рокови отплате кредита. У *2 ублажени су и

затеви у погледу максималног износа кредита,

док су затеви у погледу колатерала након

ублажавања у (3 у (4 поново пооштрени.

!акон сезонски уобичајеног пада у (1, тражња

предузећа за кредитима бележила је раст у наредна

три тромесечја. ,аст тражње потицао је од мали и

средњи, али и од велики предузећа, и односио се

и на девизне и на динарске кредите. *отреба реструктурирања дугова и финансирање обртни

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

12011.

3 5 7 9 11 12012.

3 5 7 9 11 12013.

3 5 7 911 12014.

3 5 7 911 12015.

3 5 7 911

Кредити за увоз девизни!нвестициони девизно индексирани#а о%ртна средства девизно индексирани#а о%ртна средства динарски Остали динарскиОстали девизно индексирани

Крета'е каматни& стопа на кредите привреди(просе'не пондерисане вредности, на годишњем нивоу ,

у %)

!звор: "БС

Каматнамаржа

ровизијеи накнаде

+акси-мални

износ кредита

#а&теви у погледу

колате-рала Ро'ност


ровизијеи накнаде

+акси-мални

износ кредита

#а&теви у погледу


Динарски кредити Девизни кредити

-70%

-60%

-50%

-40%

-30%

-20%

-10%

0%

10%

20%

30%

- 2

` 1 5 .

- 3 - 4

- 1

` 1 6 .

- 2

` 1 5 .

- 3 - 4

- 1

` 1 6 .

- 2

` 1 5 .

- 3 - 4

- 1

` 1 6 .

- 2

` 1 5 .

- 3 - 4

- 1

` 1 6 .

- 2

` 1 5 .

- 3 - 4

- 1

` 1 6 .

- 2

` 1 5 .

- 3 - 4

- 1

` 1 6 .

- 2

` 1 5 .

- 3 - 4

- 1

` 1 6 .

- 2

` 1 5 .

- 3 - 4

- 1

` 1 6 .

- 2

` 1 5 .

- 3 - 4

- 1

` 1 6 .

- 2

` 1 5 .

- 3 - 4

- 1

` 1 6 .

Остварено О'екивaно!звор: "БС.* озитивна вредност указује на пооштравање услова, негативна на у%лажавање услова** "а гра(иконима није приказан интезитет промене

!ромена #с"ова за одо$рава'е кредита и кредитни& "инија пред#зе)има(нето проценат)

У к у п н о *

- р о ш к о в и

и з в о р а з а

к р е д и т е * *

К о н к у р е н ц и

ј а

о с т а л и &

% а н а к а * *

О ' е к и в а њ а у

п о г л е д у

о п ш т е

е к о н о м с к е

а к т и в н о с т и * *

" е н а п л а т и в о с т

п о т р а ж и в а њ а * *

-50

-40

-30

-20

-10

0

10

20

30

40

50

- 4 2

0

1 4 .

- 1

- 2

- 3

- 4 2

0

1 5 .

- 4 2

0

1 4 .

- 1

- 2

- 3

- 4 2

0

1 5 .

- 4 2

0

1 4 .

- 1

- 2

- 3

- 4 2

0

1 5 .

- 4 2

0

1 4 .

- 1

- 2

- 3

- 4 2

0

1 5 .

- 4 2

0

1 4 .

- 1

- 2

- 3

- 4 2

0

1 5 .

Oств арено O'екив ано

Ути%ај поједини& *актора на промен# кредитни& стандарда # одо$рава'# кредита и кредитни& "инија пред#зе)има(у нето процентима)

** озитивне вредности указују на допринос датог (акторапооштравaњу, а негативне у%лажавању кредитни& стандарда.

!звор: "БС.

* озитивне вредности указ уј у на пооштравање, а н егативне нау%лажавање кредитни& стандарда у односу на прет &одно

тромесе'је.


11/15

11


средстава највише су утицали на овај раст тражње,

а исти фактори требало би да буду главни

покретачи њеног раста и у (1 2016.

*рема резултатима ЕИБ-ове Ан%е&е о %!ед$&но- а%&$внос&$ * #ем.ама ЦИЈЕ која је објављена у

новембру 2015. очекује се даљи раст тражње

предузећа за кредитима у "рбији, али ће он бити

мање изражен у односу на регион. ,аст тражње се

очекује за мала, средња и велика предузећа, а биће

вођен пре свега потребом финансирања обртни

средства и рефинансирања постојећи обавеза.

Истовремено, банке из "рбије које учествују у овој

анкети очекују да ће кредитни стандарди бити

ублажени за мала и средња предузећа, а

поооштрени за велика предузећа. Ублажавању

кредитни стандарда требало би да допринесу повољнији изгледи на домаћем тржишту и

повољнији приступ домаћим изворима

финансирања, док ће и учешће NPL, промене у

локалној регулативи и затеви у погледу капитала

деловати као ограничавајући фактор. У наредном

периоду услови задуживања мали и средњи предузећа требало би да буду повољнији у погледу

рочности и износа кредита. +ва анкета пружа и

оцену очекиваног кретања учешћа NPL, и према

њеним резултатима очекује се даље смањење

учешћа ови кредита и то побољшање израженије

је у односу на регион .

У к у п н о

Д и н а р с к и

к р а т к о р о ' н и

Д и н а р с к и

д у г о р о ' н и

Д е в и з н и

к р а т к о р о ' н и

Д е в и з н и

д у г о р о ' н и

+ а л а

и

с р е д њ а

п р е д у з е ћ а

1 е л и к а

п р е д у з е ћ а

о $ о -

п р и в р е д н и ц и

-30%

-20%

-10%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

- 2

` 1 5 .

- 3

- 4

- 1

` 1 6 .

- 2

` 1 5 .

- 3

- 4

- 1

` 1 6 .

- 2

` 1 5 .

- 3

- 4

- 1

` 1 6 .

- 2

` 1 5 .

- 3

- 4

- 1

` 1 6 .

- 2

` 1 5 .

- 3

- 4

- 1

` 1 6 .

- 2

` 1 5 .

- 3

- 4

- 1

` 1 6 .

- 2

` 1 5 .

- 3

- 4

- 1

` 1 6 .

- 2

` 1 5 .

- 3

- 4

- 1

` 1 6 .

Остварено О'екивано

!ромена тра('е пред#зе)а за кредитима(нето проценат)

!звор: "БС.* озитивна вредност указује на повећање тражње, негативна на смањење тражње.** "а гра(иконима није приказан интезитет промене.


12/15

12


II. Се%&о! с&ановн$/&ва

1. К!ед$&$ с&ановн$/&в*

Кредити становништву су и у 2015. наставили кретање према устаљеној сезонској динамици –

након уобичајено ниже активности почетком

године, у каснијим месецима бележили су

релативно стабилан раст. (ако су кредити

становништву у 2015. повећани за 3,1%, а њиово

учешће у оцењеном %.*-у за 0,4 п.п. на 18,8% у

децембру.

Крајем 2015. с&а'е %!ед$&а сектору

становништва износило је 751,7 млрд динара, што

је чинило око 39% укупни потраживања банака

од немонетарног сектора. (оком (4 кредити

становништву су, по искључењу ефекта промене

курса, повећани за 0,8% или 5,2 млрд динара, што је уз раст остварен током (2 и (3 допринело да на

нивоу године они укупно буду повећани за 20,1

млрд динара (номинално за 34,1 млрд динара).

.оспеће рата субвенционисани кредита није у

потпуности зановљено новим кредитирањем

предузетника, тако да су и поред раста у (4 (0,2

млрд динара), потраживања банака од

предузетника у 2015. смањена за 4,1 млрд динара,

а њиово учешће у укупним кредитима сектору

становништва смањено је на 4,8%, са 5,5% крајем

2014.

)а разлику од привреде, грађани су се претежно

задуживали у динарима, при чему је обим

новоодобрени кредита у (4 (77,3 млрд динара)

био нешто виши од оног у (3. Као и у претодном

периоду, грађани су највише користили

готовинске кредите, који су чинили око 60%

новоодобрени кредита, уз продужење рока на

који су одобрени. "тамбени кредити одобрени су у

нешто нижем, а остали кредити у нешто вишем

износу него у (3 и на њи се односило око 13% и

23% нови кредита, респективно. )адуживање

грађана по кредитним картицама и прекорачењима

по текућим рачунима, било је на нешто нижем

нивоу.

"упротно очекивањима, смањење плата у јавном

сектору и пензија није се одразило на мање

задуживање становништва у 2015. Износ

новоодо(!ен$) %!ед$&а грађанима у 2015. (269,9

млрд динара) био је за 53,5 млрд динара виши у

односу на претодну годину. *ри томе, око 19%

овог износа односило се на постојеће кредите чији

су услови отплате измењени. 0едан део тог износа

односи се на измену услова отплате постојећи,

пре свега стамбени кредита, након примене

-6,9

0,1

4,77,2

5,0

19,818,2

7,5

5,0

14,4

9,9

0,9

-1,1

9,1 7,8

-2,3

3,8

11,7

6,8

-3,3-0,5

13,011,8

1,5

-3,1

9,48,7

5,2

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

I2009.

II I II IV I2010.

I I I II IV I2011.

II III IV I2012.

I I I II IV I2013.

II II I IV I2014.

I I II I IV I2015.

IIIII IV

Девизни и девизно индексирани кредити*

Динарски кредити

Укупно

!рираст кредита становнитв#, према ва"#тама (у млрд RSD)

* !ск$у'ен е(екат промене курса.

!звор: "БС.

18,3

16,6

3,1

0

1

2

3

4

5

6

7

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

911 12012.

3 5 7 9 11 12013.

3 5 7 9 11 12014.

3 5 7 9 11 12015.

3 5 7 9 11

"овоодо%рени кредити 12-месе'ни покретни просек Доспели кредити 12-месе'ни покретни просек +г. стопа раста ( д.с.)

Кредити становнитв# - новоодо$рени, доспе "и и мг. стопа раста*

!звор: "БС

(млрд RSD) (%)

* одаци о износу новоодо%рени& кр едита о%ез%е/ени су изстатистике о каматним стопама %анака. У недостатку статистике

о износу доспели& к редита, они с у изра'унати посредно, наоснову података о износу новоодо%рени& к редита и променестања пот раживања %анака по основу кредита, након иск$у'ења

е(екта промене курса.

10,2

46,1

3,2

17,9

0

10

20

30

40

50

60

7080

90

IV I2011.

II III IV I2012.

II III IV I2013.

II III IV I2014.

II III IV I2015.

II III IV

С там%ени .отовински отроша'ки Остал о*

Стр#кт#ра новоодо$рени& кредита становнитв# (у млрд RSD)

!звор: "БС.

* До децем%ра 2014. године у к атегорији „Остали к редити“подразумевали су се готовински и остали кредити заједно.


13/15

13


+длуке о мерама за очување стабилности

финансијског система у вези с кредитима

индексираним у страној валути4. +ву одлуку

!ародна банка "рбије је донела у фебруару 2015.

како би се грађанима олакшала отплата кредита у

швајцарским францима, и надокнадио износ више

наплаћени средстава у случају једностраног

подизања каматни маржи од стране банака.

" обзиром да међу новоодобреним кредитима

становништву већ дуже време доминирају кредити

намењени потрошњи (готовински и за

рефинансирање), постепено се мења структура

стања кредита. "тамбени кредити и даље имају

највише учешће (46,3% у децембру) али је оно

додатно смањено (за 0,9 п.п.) у односу на крај

2014. " друге стране, учешће готовински кредита

повећано је на 29,8%, док се на потрошачке

односило 2,6% кредита.

(ренд раста динаризације кредита становништву

настављен је и у (4 када је скоро три четвртине

(73,6%) нови пласмана било у динарима, а у целој

2015. нешто више од две трећине (67,5%). (ако је

учешће динарски у укупним пласманима

становништву у 2015. повећано за 1,8 п.п. и у

децембру је износило 42,8%. Кредити индексирани

у еврима учествују са 44,1%, а у швајцарским

францима 13,0% (готово у потпуности је реч о

стамбеним кредитима).

У новембру је 11,8% кредита одобрени

становништву (укључујући и предузетнике) имало

статус NPL, што је за 0,6 п.п. више него крајем

2014. *ри томе повећано је учешће NPL код стамбени кредита, на 9,6%. ,аст овог учешћа

регистрован је током прва три тромесечја, док се

током (4 ово учешће није мењало. Код већине

остали врста кредита становништву учешће

кредита у доцњи дужој од 90 дана није значајније

промењено, осим код потрошачки где је смањено

за 5,7 п.п., на 22,8%. Код готовински кредита ово

учешће је смањено за 0,4 п.п., на 10,0%.

+чекујемо да ће се кредитирање становништва у

2016. одвијати по сличној динамици као

претодни година. .осадашње ублажавање

монетарне политике, уз убрзанији економски

опоравак, смањење незапослености и раст зарада у

приватном сектору, требало би да допринесу расту

тражње грађана за кредитима и у 2016. (акође,

резултати анкета о кредитној активности указују

на континуирано ублажавање стандарда и раст

тражње у последња три узастопна тромесечја, а

позитивна очекивања протежу се и на (1 2016.

4

http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/20/zast/finansijska_sta

bilnost_krediti.pdf

Доприноси раст# кредита $анака становнитвпо наменама(мг. стопе раста, у п.п.)

4,8

-10

-5

0

5

10

15

20

25

30

12010.

3 57 91112011.

35 791112012.

35791112013.

35 7 91112014.

35791112015.

35 7911

#а о%ртна средства.отовински и остали!нвестициониотроша'кио трансакционим ра'унимаСтам%ениУкупно кредити

!звор: "БС.

Ва"#тна стр#кт#ра потра(ива'а $анака од

становнитва(у %)

2 2 ,

3

2 3 ,

2

2 3 ,

5

2 2 ,

2

2 1 ,

5

2 3 ,

5

2 6 ,

3

2 7 ,

7

2 9 ,

5

3 0 ,

6

3 2 ,

3

3 2 ,

6

3 2 ,

3

3 3 ,

5

3 4 ,

9

3 5 ,

1

3 6 ,

0

3 6 ,

5

3 7 ,

4

3 8 ,

0

3 8 ,

2

3 9 ,

5

4 0 ,

6

4 1 ,

0

4 0 ,

8

4 1 ,

5

4 2 ,

6

4 2 ,

8

5 4 ,

1

5 3 ,

8

5 4 ,

2

5 5 ,

9

5 6 ,

5

5 4 ,

5

5 3 ,

0

5 1 ,

4

5 1 ,

0

4 9 ,

7

4 9 ,

0

4 8 ,

9

4 9 ,

2

4 8 ,

3

4 7 ,

6

4 7 ,

7

4 7 ,

5

4 7 ,

6

4 7 ,

2

4 7 ,

1

4 6 ,

9

4 6 ,

1

4 5 ,

3

4 5 ,

1

4 4 ,

0

4 4 ,

0

4 4 ,

1

4 4 ,

1

2 3 ,

6

2 3 ,

0

2 2 ,

3

2 1 ,

8

2 1 ,

9

2 2 ,

0

2 0 ,

7

2 0 ,

9

1 9 ,

5

1 9 ,

7

1 8 ,

7

1 8 ,

4

1 8 ,

6

1 8 ,

2

1 7 ,

5

1 7 ,

2

1 6 ,

6

1 5 ,

9

1 5 ,

4

1 5 ,

0

1 4 ,

8

1 4 ,

3

1 4 ,

1

1 3 ,

9

1 5 ,

1

1 4 ,

5

1 3 ,

3

1 3 ,

0

0

20

40

60

80

100

I2009.

I I I II IV I2010.

II I II IV I2011.

II I II IV I2012.

II I II IV I2013.

I I I II IV I2014.

I I I II IV I2015.

II IIIIV

RSD EUR CHF

!звор: "БС.

2

6

10

14

18

22

26

30

I

2010.

II III IV I

2011.

II III IV I

2012.

II III IV I

2013.

II III IV I

2014.

II III IV I

2015.

II IIIIV*

У'ешће NPL у укупним кредитима становништва.отовински Кредитне картицеСтам%ени+инусни салдо по -Ротроша'ки

Стр#кт#ра $р#то про$"ематични& кредита *изичким "и%има(у %)

* "овем%ар 2015.

!звор: "БС.


14/15

14


2. Цена #ад*+$ва'а с&ановн$/&ва

*росечна стопа на д$на!с%е новоодо(!ене

%!ед$&е с&ановн$/&в* смањена је током 2015. за

4,8 п.п. на 12,1% у децембру. И стопе на

евроиндексиране и кредите у еврима су смањене,

али у мањој мери у односу на динарске – за 1,0

п.п., на 5,9%.

Иако је пад каматни стопа на динарске кредите

становништву био присутран током целе 2015.

године, најизраженије смањење забележено је

током (4. (ада је просечна цена динарски

кредита становништву опала за 2,6 п.п., највише

због смањења камата на најзаступљеније,

готовинске и остале кредите, које су крајем године

износиле 12,1% и 12,0%, респективно. !а нивоу

године највише су смањене каматне стопe на

најмање заступљене – потрошачке кредите (за 9,3

п.п., на 11,0%) и кредите за адаптацију стамбеног

простора (за 9,1 п.п., на 6,7%).5

И каматне стопе на све врсте %!ед$&а

с&ановн$/&в* * дев$#ном #на%* су у (4 биле у

паду. Као и у случају динарски кредита, тај пад је

био најизраженији за готовинске кредите, који су

крајем године одобравани по стопи од 5,3%. &ена

стамбени кредита, који су најзаступљенији међу

девизним кредитима грађанима, у децембру је

износила 3,8%, што је за 0,9 п.п. ниже него крајем

2014. +стали кредити одобравани су по стопи од

7,9%, а потрошачки по 6,3%, што је и једино

повећање у односу на крај 2014.

И током (4 каматне стопе на динарске кредите

становништву забележиле су већи пад у односу на

каматне стопе на динарску штедњу, што је

резултирало даљим смањењем каматне марже, која

је у (4 смањена за 1,7 п.п. (укупно за 2,5 п.п. у

2015.). 'аржа у односу на тромесечни BELIBOR је

у (4 смањена за 1,8 п.п. (за 0,1 п.п. у 2015.). У (4

је смањена и маржа за евроиндексиране кредите у

односу на депозите у еврима (за 0,1 п.п.), док је

маржа у односу на тромесечни EURIBOR била

непромењена. У односу на крај 2014. ове марже

снижене су за 0,4 п.п. и 0,8 п.п., респективно.

3. О,ена пон*де $ &!а+'е #а

%!ед$&$ма – на основ* !е#*&а&а ан%е&а о %!ед$&но- а%&$внос&$

*рема резултатима Ан%е&е На!одне (ан%е

С!($-е о %!ед$&но- а%&$внос&$ (ана%а, раст

кредита становништву резултат је континуираног

ублажавања стандарда у 2015, које је било вођено

5 .о децембра 2014. године готовински и остали кредити код сектора

становништва приказивани су заједно у категорији „+стали кредити“. )бог

тога није могуће појединачно квантификовати износ пада каматни стопа у

односу на крај 2014. +брачунато по „старој“ методологији ове стопе

смањене су за 4,5 п.п. у 2015.

0

5

10

15

20

25

12011.

3 5 7 9 11 12012.

3 5 7 9 11 12013.

3 5 7 911 12014.

3 5 7 911 12015.

3 5 7 9 11

Ре(ерентна каматна стопа, просек периода

BELIBOR 3M, просек периода

"овоодо%рени динарски кредити становништву"овоположени динарски депозити становништва

Крета'е каматни& стопа на динарске кредите и деп озите становнитв#*(просе'не пондерисане вредности, на годишњем нивоу ,

у %)


!звор: "БС.

-2

02

4

6

8

10

12

12011.

3 5 7 9 11 12012.

3 5 7 911 12013.

3 5 7 911 12014.

3 5 7 9 11 12015.

3 5 7 911

"овоодо%рени девизни кредити становништву**

"овоположени девизни депозити становништваEURIBOR 3M

Крета'е каматни& стопа на дев изне кредите и деп озите становнитв#*(просе'не пондерисане вредности, на годишњем

нивоу , у %)


!звор: "БС и 0вропска %анкарска (едерација.

** У еврима и евроиндексирани.

0

5

10

15

20

25

30

12011.

3 5 7 9 11 12012.

3 5 7 9 11 12013.

3 5 7 911 12014.

3 5 7 9 11 12015.

3 5 7 911

отроша'ки динарски

отроша'ки девизно индексирани

Стам%ени динарски

Стам%ени девизно индексирани

.отовински динарски

.отовински девизно индексирани

Остали динарски

Остали девизно индексирани

Крета'е каматни& стопа на кредите становнитв#(просе'не пондерисане вредности, на годишњем

нивоу , у %)

!звор: "БС.


15/15


истим факторима као и у случају привреде.

"тандарди су ублажавани за кредите сви намена,

и за динарске и за девизне.

Како би привукле нове клијенте, банке су и током целе 2015. наставиле да смањују каматне марже и

пратеће трошкове. (оком *2 неке су ублажиле и

затеве у погледу колатерала, док рокови отплате,

након што су продужени у (2, до краја године

нису мењани.

*рема оцени банака тражња становништва за

кредитима је, након стагнације у (1, расла у

остатку године. (ражња становништва за

кредитима била је пре свега вођена потребом

рефинансирања постојећи обавеза, тако да су

готовински кредити и кредити за рефинансирање

били најтраженији. " друге стране, према оцени

банака, повећана тражња за стамбеним кредитима

била је присутна током (2 и (3. И набавка трајни

потрошни добара утицала је на раст тражње

грађана од (2. " друге стране, релативна ниска

примања становништва и незапосленост највише су одвраћали грађане од новог задуживања .

+цене изнете у последњој расположивој Ан%е&$ о

%!ед$&но- а%&$внос&$ * #ем.ама ЦИЈЕ указују

да банке очекују наставак раста тражње за

стамбеним и кредитима намењеним потрошњи у

"рбији, упркос очекиваном пооштравању

стандарда. *ри томе, изнете су оцене да ће

значајан раст тражње за кредитима у динарима

бити настављен и у наредном периоду, при чему

би услови задуживања требало да буду повољнији пре свега због дужи рочности кредита и нижи

маржи. Исто тако, као и у случају привреде,

очекује се даље побољшање показатеља NPL.


ровизијеи

накнаде

#а&теви упогледу



ровизијеи

накнаде

#а&теви упогледу


Динарски кредити Девизни кредити

-60%

-55%

-50%

-45%

-40%

-35%

-30%

-25%

-20%

-15%

-10%

-5%

0%

- 2

` 1 5 .

- 3

- 4

- 1

` 1 6 .

- 2

` 1 5 .

- 3

- 4

- 1

` 1 6 .

- 2

` 1 5 .

- 3

- 4

- 1

` 1 6 .

- 2

` 1 5 .

- 3

- 4

- 1

` 1 6 .

- 2

` 1 5 .

- 3

- 4

- 1

` 1 6 .

- 2

` 1 5 .

- 3

- 4

- 1

` 1 6 .

- 2

` 1 5 .

- 3

- 4

- 1

` 1 6 .

- 2

` 1 5 .

- 3

- 4

- 1

` 1 6 .

Остварено О'екивано

!ромена #с"ова за одо$рава'е кредита становнитв#(нето проценат)

!звор: "БС.* озитивна вредност указује на пооштравaње услова, негативна на у%лажавање услова.** "а гра(иконима није приказан интезитет промене.

Стам%ени

отроша-'ки .отовински

#а ре(ина-нсирање Стам%ени

отроша-'ки .отовински

#а ре(ина-нсирање

-40%

-30%

-20%-10%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

- 2

` 1 5 .

- 3

- 4

- 1

` 1 6 .

- 2

Documents

trend_izv_IV_2015.pdf